Svet > Tunis
Kraj demokratije
afričkoj zemlji? rva država u kojoj su
P
krajem 2010. izbili
masovni protesti,
pokrenuvši previ-
ranja širom Bliskog
istoka, bio je Tunis.
Povod za izbijanje
protesta protiv diktature Zina el
Abidina ibn Alija bio je akt uličnog
prodavca Mohameda Boaziza, koji
se 17. decembra zapalio jer su mu
policajci uz fizičko i verbalno mal-
tretiranje zaplenili tezgu koja mu
je donosila jedini izvor prihoda za
izdržavanje osmočlane porodice.
Boaziz je godinama bio nezaposlen
i jedini izlaz za njega bila je ulična
prodaja voća i povrća „na crno“.
Zbog problema sa značajnom
stopom nezaposlenosti u tom tre-
nutku u Tunisu veliki broj mladih
ljudi prepoznao je sebe u ličnosti
Mohameda Boaziza. Među mla-
đom populacijom nezaposlenost
je 2010. godine iznosila čak 33
odsto. Ako se u obzir uzme da Tu-
nis spada u „mladu zemlju“ u kojoj
populacija između 19 i 24 godine
čini 34 odsto ukupnog punoletnog
stanovništva, može da se konstatu-
je da je loša ekonomska situacija u
paru sa demografskom strukturom
bila najznačajniji uzrok za izbijanje
revolucije. U prilog tome govore i
podaci da je procenat građana koji
su 2010. bili zadovoljni uslovima
života iznosio samo 14 odsto.
POSTREVOLUCIONARNO VRE-
ME: Ipak, umesto u ekonomskim
pitanjima, mnogi, posebno na Za-
padu, razloge za izbijanje revolucije
prvenstveno su tražili u autorita-
rizmu Bena Alija, nedovoljnoj poli-
tičkoj participaciji i nedostatku slo-
boda i legitimiteta vlasti. Zbog toga,
nakon okončanja revolucije, odlaska
Bena Alija sa vlasti i pritiska među-
narodne zajednice, prvenstveno se
42 04/08/2022. NOVI MAGAZIN
2014, a mnogobrojni akteri širom
Uprkos novom ustavu, sveta ocenili su ga kao „najprogre-
osvojenim političkim sivniji u arapskom svetu.“ Ono što je
zanimljivo istaći jeste da je tokom
slobodama i nizu procesa uspešne demokratske poli-
tičke tranzicije i afirmacije ljudskih
demokratskih reformi, prava u Tunisu najjača politička
neizvesnost procesa partija bila proislamistička stranka
El Nahda. U sva tri postrevolucio-
političke tranzicije narna parlamentarna saziva, nakon
izbora 2011, 2014. i 2019. godine,
negativno je uticala El Nahda je bila stranka s najviše
na makroekonomiju, poslanika. U tom periodu političke
slobode su bile na najvišem mogu-
produbila ekonomsku ćem nivou, o čemu govore i izveštaji
krizu uz povećani dug Fridom hausa, koji je Tunis 2020.
okarakterisao kao „slobodnu“ dr-
i nezaposlenost, što je žavu s najvišim ocenama za izborne
uslove, politički pluralizam i parti-
rezultiralo društvenom cipaciju različitih etničkih, verskih i
nejednakošću, ponovnim seksualnih grupa i manjina.
Međutim, uprkos uspešnom
jazom između različitih demokratskom procesu političke
tranzicije, nezaposlenost je ostala
društvenih grupa i veoma visoka i jedan od najvećih
vladajućih struktura, kao izazova za ekonomsku tranziciju
tuniskog društva. Drugim rečima,
i zamorom i frustracijom uprkos tome što je donet novi ustav,
osvojene nove političke slobode i
građana i osećajem sproveden niz demokratskih refor-
mi, neizvesnost procesa političke
bezizlaznosti, dok vlasti nisu tranzicije je negativno uticala na
uspele da smanje korupciju makroekonomiju. Ekonomska kriza
se produbila, dug se povećao, neza-
i razmontiraju represivne poslenost je dodatno porasla, što je
rezultiralo društvenom nejednako-
bezbednosne strukture šću, ponovnim jazom između razli-
Piše: Ivan Ejub Kostić čitih društvenih grupa i vladajućih
struktura, kao i zamorom i frustra-
radilo na donošenju novog ustava, cijom građana, i osećajem bezizla-
izgradnji kredibilnih demokratskih znosti i nemanja budućnosti. Osim
institucija, osnaživanju civilnog toga, vlasti nisu uspele da smanje ni
sektora, unapređenju ljudskih pra- korupciju i pale su na ispitu da raz-
va i afirmaciji medijskih sloboda. montiraju represivne bezbednosne
Nakon veoma iscrpljujućih javnih strukture.
debata i društvenopolitičkih previ-
ranja, tri godine nakon što je 2011. KAIS SAID: U navedenim okolno-
ustanovljena ustavotvorna skupšti- stima otvorio se prostor za stupa-
na, novi ustav usvojen je u januaru nje na političku scenu radikalnog
BROJ 588/589
e u najsevernijoj
populiste kakav je Kais Said, koji
je do predsedničkih izbora 2019.
bio manje-više marginalna ličnost
i široj javnosti nedovoljno poznat.
Uprkos tome, na izborima za pred-
sednika Said kao nezavisni kandi-
dat je, kombinujući leve, sindikalne,
antikolonizacione ideje sa konzer-
vativnim stavovima i snažnim pro-
tivljenjem političkim partijama i
FOTO: BETA/AP
establišmentu, uspeo da ubedljivo
pobedi prvenstveno jer je privukao
ogroman broj mladih glasača koji
su u njemu videli nekorumpiranu,
doslednu osobu, sposobnu da stvari
ponovo usmeri u pravcu izvornih
revolucionarnih zahteva iz 2011.
sublimiranih u pokliču – „hleb, slo-
boda i dostojanstvo“.
Medijska izveštavanja o Kaisu
Saidu, penzionisanom univerzitet-
skom profesoru ustavnog prava,
kao „politički nepismenoj“ osobi
treba uzeti sa rezervom. Tačno je
da Said nije bio u politici pre revo-
lucije 2011, međutim on se odmah
nakon odlaska Ben Alija sa vlasti
angažovao u političkom životu,
promovišući „ekstravagantne“
političke stavove. Saidov politički
profil verovatno se najbolje može
razumeti iz obimnog intervjua koji
je s njim uradio list Šarija Magrebi-
ja u vreme predsedničke kampanje
2019. godine. Said je u razgovoru
predstavio svoju „viziju“ radikalnog
prekida sa dosadašnjim političkim
praksama. Pod tim je pre svega mi-
slio na ukidanje (nacionalnog) par-
lamenta koji on vidi kao instituciju
koja je „pretnja po državu“ i u službi
korumpiranih političkih partija koje
se ne zauzimaju istinski za volju na-
roda. Parlamentarna demokratija
zapadnog stila je „bankrotirala i
njena era je završena“, smatra on,
zbog čega mora da se ponudi nova
„vizija“ lokalizovane, nestranačke i
predsedničke demokratije, to jest
„nov način kako da se narodu omo-
gući da zaista ostvari svoje zahteve,
nade i težnje“.
Tako, u skladu sa vizijom, Saidov
slogan tokom finansijski veoma
skromne predsedničke kampanje
bio je „Narod želi“. Kampanju mu
je vodio rođeni brat Naufil Said,
za koga se tvrdi da je pod snažnim
idejnim uticajem Alija Šarijatija,
jednog od „očeva“ iranske islamske
revolucije koji je na originalan na-
čin kombinovao marksističke ideje
i islamsko učenje. Inače, Kais Said
sebe definiše kao „dete sindikata“ i
levičara i kao mislioca koji je najviše
uticao na njega navodi Mohameda
el Hamija, rodonačelnika sindikaliz-
ma u Tunisu. Osim rođenog brata,
tokom kampanje savetnik i osoba
od najbližeg poverenja bio mu je
Rada el Meki „Lenjin“, poznati tu-
niski levičar koji smatra da su sve
demokratske promene postignute
tokom postrevolucionarnog perio-
da pogrešne i neadekvatne.
Malo ko je verovao da će Kais Said
zaista sprovesti ono što je i najavio
u svojoj predsedničkoj kampanji.
U tom periodu političke
slobode su bile na najvišem
mogućem nivou, o čemu
govore i izveštaji Fridom hausa
koji je Tunis 2020. godine
okarakterisao kao „slobodnu“
državu s najvišim ocenama
za izborne uslove, politički
pluralizam i participaciju
različitih etničkih, verskih i
seksualnih grupa i manjina
Većina ga nije uzimala za ozbiljno,
dok su pojedinci imali nadmeni i
potcenjivački stav prema njemu. I
tako, samo nepune dve godine na-
kon pobede na predsedničkim iz-
borima, Kais Said je vešto iskoristio
proteste 25. jula 2021. da raspusti
vladu i „zamrzne“ rad parlamenta.
Kako bi dao legalitet ovoj svojoj od-
luci, Said je proizvoljno protumačio
član 80 Ustava. Ubrzo su usledile i
odluke o ukidanju imuniteta parla-
mentarcima i proizvoljna hapšenja,
da bi na kraju potpuno raspustio
U navedenim
parlament i preuzeo kontrolu nad
okolnostima
otvorio se prostor zakonodavnom i izvršnom vlašću.
za stupanje na U decembru je ukinuo i do tada
političku scenu važeći „progresivni“ Ustav iz 2014,
radikalnog zakazavši referendum o novom
populiste kakav je ustavu za 25. jul 2022. godine. Ko-
Kais Said načnu verziju novog ustava sastavio
je sam, uprkos tome što je između
januara i marta organizovao onlajn
konsultacije na kojoj su svi Tuniša-
ni mogli da daju predloge za novi
ustav, a koji su potom poslužili kao
osnov za rad Nacionalne komisije za
dijalog i izradu Nacrta ustava.
Na referendum 25. jula izašlo je
nešto više od 30 odsto građana. Od
izašlih, za ustav koji daje apsolutnu
vlast Kaisu Saidu glasalo je 94,6 od-
sto birača. Kao što je Said već ranije
najavio, nakon referenduma pred-
stoje novi izbori koji su planirani
za decembar 2022. Uprkos maloj
izlaznosti na referendum, trenutno
se čini da malo toga može da spreči
Saida u njegovim planovima. Opo-
zicija je duboko fragmentirana, dok
se međunarodni činioci uglavnom
drže po strani. Ipak, ono šta Saida
može skupo da košta jeste što do-
sad nije doneo nikakav program za
ekonomski oporavak. Iako je novi
ustav izglasan, veoma brzo će se
pokazati da li je ispravna Saidova
osnovna tvrdnja da je Tunisu za
rešenje društvenih i ekonomskih
problema isključivo bio potreban
taj najviši akt i, s obzirom na to da
je eliminisao sve ostale političke
aktere i institucije, potencijalno ne-
zadovoljstvo naroda biće usmereno
samo na njega.
43