ILIĆ, Vera - Otisak

Краљево, 2019.
2|Вера Илић - Отисак

САДРЖАЈ
БЕЗ НАСЛОВА .............................................................................................7

ЗАШТИТА .....................................................................................................8
ОДУСТАНИ ..................................................................................................9
ЗАДРЖИ ......................................................................................................10
НЕВЕШТИ ..................................................................................................11
ДОДИР .........................................................................................................12
ЗАНАВЕК ....................................................................................................13
ОТИСАК ......................................................................................................14
ОДЛУКА......................................................................................................15
ПРОРОЧАНСТВО МОГУЋЕГ ..................................................................16
НАПРЕДАК .................................................................................................17
СТРУЈАЊЕ ..................................................................................................18
ПРИЧА .........................................................................................................19
ПРОТОК ......................................................................................................20
ПУТ У СЕБЕ ...............................................................................................21
БЕЗ НАЈАВЕ ...............................................................................................22
МОСТ ...........................................................................................................23
ГЛАС ............................................................................................................24
БРОЈЕВИ .....................................................................................................25
DÉJÀ VU ......................................................................................................26
СТРЕЛА .......................................................................................................27
ПОМИСАО ..................................................................................................28
СИЛА ...........................................................................................................29
ВАРНИЦА ...................................................................................................30
ЗАМАХ ........................................................................................................31
ГЛАСНИК ...................................................................................................32
ВЕРИГЕ .......................................................................................................33
ЋУТИ И ЧЕКАЈ ..........................................................................................34
ЛЕТ ...............................................................................................................35
Вера Илић - Отисак |5

САМО ПИТАЊА ........................................................................................ 36
НИТ ПОЕЗИЈЕ ............................................................................................ 37
ДАР .............................................................................................................. 38
БРАНА ......................................................................................................... 39
САМ ............................................................................................................. 40
ДОКАЗ ......................................................................................................... 41
ЗАЛУДНОСТ .............................................................................................. 42
ПОЗНАЊЕ КРАЈА ..................................................................................... 43
НОВОРОЂЕНИ .......................................................................................... 44
НЕТРАГОМ................................................................................................. 45
НЕСТАЈАЊЕ .............................................................................................. 46
БУДИ СЕ ..................................................................................................... 47
НЕБО ЗАВИЧАЈА ...................................................................................... 48
ПРИЈАТЕЉУ МИЛОЈУ РАДОВИЋУ ...................................................... 49
ВАТРА И ПЛАМЕН ................................................................................... 50
ПИТАЊА О НЕПОЗНАТОМ .................................................................... 51
ПОТПОРА ................................................................................................... 52
ИШЧЕКИВАЊЕ ......................................................................................... 53
ИЗАЗОВ ....................................................................................................... 54
ПРИХВАТАЊЕ .......................................................................................... 55
ОСУЂЕНО................................................................................................... 56
ТРАЈАЊЕ .................................................................................................... 57
МУЊА ......................................................................................................... 58
КАМЕН ХЕРЦЕГОВИНЕ .......................................................................... 59
ОБЛИКОВАЊЕ .......................................................................................... 60
ПОУКА ........................................................................................................ 61
СПОЗНАЈА ................................................................................................. 62
ЛИЧНО ........................................................................................................ 63
Поезија је јасан отисак душе ..................................................................... 65
О песникињи ............................................................................................... 67

БЕЗ НАСЛОВА
Премешта се
с једне на другу страну.
Удара о чврсто ограђени простор.
Неумољиво везује и раздваја,
прикупља и сажима,
без наслова,
приводи свести.
Урадио си све што си могао,

мислио да треба.
Однекуд ти се јави
сећање неко далеко,
маштом замагљено.

ЗАШТИТА
У души тананој,
дубоко,
тамни неприхватљиво.
Саградили су кулу од
НЕМОГУЋЕГ
да заштите стварно и могуће.
Долетео ветар,
разлетео се маслачак,
лепршави део стигао до куле.
И срушио је.

ОДУСТАНИ
Одустани,
ти који никада одустајао ниси.
Одустани од несигурности,
неостварених снова,
жестоких потреса,
охолих разметљиваца,
неслућених неприлика,
слабих заклона од продора мржње,
несталних поразних веза.
Одустани.
Ослободи се од себе.

ЗАДРЖИ
Да не истекне време снова

и бистре будне мисли
до сржи ствари,
да снага издржи до
извора зрачних,
вилинско коло да воде наде.
10 | В е р а И л и ћ - О т и с а к
НЕВЕШТИ
Без горчине,
постојана помиреност
поравна боре.
На измаку садашњег у вечно

дубоки заборав брише траг.
Невешти за опипљиве користи

како да покажу љубав.
В е р а И л и ћ - О т и с а к | 11
ДОДИР
Величанство чуда
поезију чува.
Ван времена и света
фантастичне наде
уносе мир белином погледа.
Безгласни дослух покрене

додир осећања.
ЗАНАВЕК
У тишини дубоко
широка радост
заслепљене дише.
Неочекивано се покрене
безначајно ситно зрно
са острва непрелазних препрека,
кад препозна истоветни
преломљени глас
у ишчекивању призива.
Али, како се стиже

до иза бескраја?
ОТИСАК
Пробуђени са узглавља
вољених руку
своје снове певају,
са места где се блаженства
спајају,
стигла са пламтеће звезде
и оног за срце прираслог.
Ма како кратко трајало,

из снаге Отиска,
увек ће изнова клијати.
ОДЛУКА
Тамо где не одлучујеш ти

(ако су већ пресудили)
зашто то још увек
живи у теби ?
Ако основе нема

из чега су се мисли створиле ?
Ако истрајношћу не устукнеш

пред недостижно недоступним,
куда одлази све то ?
ПРОРОЧАНСТВО МОГУЋЕГ
Немилосрдније је пророчанство
од свог испуњења,
увек и свуда покреће
тескобу одрицања,
а уметнутог пута
прекидања нема.
Када дуну ветрови други

и разумна утеха,
разлетеће се кроз мрачне воде.
НАПРЕДАК
Дубоких вода се клони

ако не знаш да пливаш,
високих врхова кад
даха немаш.
Недостајуће у себи пронађи

за помак напредовања.
СТРУЈАЊЕ
Лагано струји у сржи,

у костима,
прелази црту немира,
подстрек животу
заклоњен од виђења.
Само теби, у дубокој шуми

извор је скривени,
струна из срца
која се увек врати
одакле је кренула.
Тихи замишљени осмех,

нема срећа,
за тебе, или
за ко зна кога,
тајно чувана
да се не распрши
пред другима.
ПРИЧА
Добро знане речи

различитог звука,
стигле са непознатог,
моћног места,
из дубина, са висина,
исте,
на свим линијама глобуса.
Испричао ми је то
неки човек,
или можда
нека жена.
ПРОТОК
Велики лако прихвате разлике.

Пусте старо и ново
слободно да теку.
Чему препрека ?
Оно чега није било

не може ни стићи.
Неодољива је бујица живота.
ПУТ У СЕБЕ
На пут се креће
из несећања.
Коначно враћање истог трена,
преко непрепознатих, повезаних
искустава и искушења.
Са поласцима и доласцима
стиже припремано од давнина,
неочекивано, проживљено,
испричано, прећутано,
од првих корака
замагљених уплитања,
до јасног веровања.
БЕЗ НАЈАВЕ
Светост капи воде са длана

засија где и када треба,
кад се преплашена тргне стрна,
ваздух замирише на колевку
и млеко топле дојке,
у дану који није обећавао
додире предосећања.
МОСТ
Илузије тренутка,
глас говора који се не чује,
иза и испред живих страшних подела
на ове и оне.
Невидљиви мост преко

опасне, непокорене реке,
неприхваћеног часног освртања
и прогона мржње.
ГЛАС
Нескривеном погледу
укажу се
изоштрене, издвојене слике.
Са прочеља живе збрке

надјачава глас:
Да пуког случаја
ни малих грехова
нема.
БРОЈЕВИ
Утврђени бројеви, уређени,

уселе отров или лек.
Из сињег мора година
искрсне непоновљив број,
међу крештеће грабљиве звери,
и пре него жељу зачнеш
знаш,
сигурно губиш број.
Високо врху
упорно и даље
хрле песници
све док светлост
у њима исијава.
DÉJÀ VU
На том си месту већ био,

или ћеш сигурно бити,
можда није исти траг
ни иста шара на стопалу.
Ко то преводи,
по који пут,
где се стиже?
Хоће ли жеља мање болети,

и одговор стићи
како се лавиринт живота
неокрњено прође?
СТРЕЛА
Са врха куле
силовито се стушти
стрела,
до места где су давно
славне заборавили.
Тамо се сатиру и гуле

кораци чизама,
а несметано живе
рођени из крша,
каменог узглавља, колевке,
пута и њиве.
Одсјај снаге срца

извор је с камена,
смер путу до звезда,
или се живи од
светлости завичаја,
тамо где камена нема
ни сунца да облачи
чврста, огрубела тела.
ПОМИСАО
Страх да се да
(давање је опасност осами).
Непрекидна помисао
да се сме,
зближи, припада.
Нада да се неће срушити свет,

ни чврсти темељи,
кад Небо из дубина
отвори врата за
одбегле.
СИЛА
Исконска сила напрегнуто пази

да растанак не прође без суза.
Мислиш да си без заштите,
а самотна копрена те
благо заклања.
Одвојено, мимо тебе

свет се креће
неосетљив за чула.
Кад ишчиле слике

дубље се себи вратиш.
ВАРНИЦА
Да ли се у туђу светлост утапаш

или те роди додир две светлости,
а жиг тог пламена
остане у теби?!
Одакле варнице стижу,

ко је запалио
унутрашњу ватру,
и заклонио образе
да не изгоре?
ЗАМАХ
Сан је најјача жеља.

Будиш се пре зоре
росом окупан.
Тихим дахом себи се јавиш.
Зањишеш руке
ко дрво гране,
загрлиш птице,
снагом тог загрљаја
можеш свему да одолиш.
ГЛАСНИК
Лице плане, остави траг.

Речи миља застану у грлу.
Уплашени поглед упију
смеле очи, кестеном обојене.
Је ли прошао гласник,
пронео упаљену или угашену бакљу,
је ли разбио о земљу
од времена потамнелу
залудност илузије.
ВЕРИГЕ
Не препознајем знак
кад мора да се стане.
Невешто заклоњена,
заробљена непокретом,
не видим, не осетим
потрес и расцепе.
Као кад
спадну вериге
а нема замене за савијање.
ЋУТИ И ЧЕКАЈ
Радо поклони,
дај,
све што си вером
добио у себи.
Ћути и чекај,
стићи ће, сигурна
вест, мисао, знак,
како се из пада
поново почиње.
Љуби само оно

што духом живи
душа обавије.
ЛЕТ
Летиш, летиш, летиш срцем

изнад врхова
бојама зрака.
САМО ПИТАЊА
Одакле налети стижу,

обавију и витлају осећањима?
Ко први дотакне жицу
неодољиве мелодије срца?
Шта разуму затвара очи,
расплине милину, уздрма вољу?
Шта се то незадрживо шири
преко границе тела?
Зашто је тебе захватио

необуздани талас,
а ниси хтео, ниси тражио,
ниси био спреман,
за ударе срца.
НИТ ПОЕЗИЈЕ
После грешке, кида се спона,

отвара јаз,
са дна се диже бол,
над понором
остаје постојана
непопустљива
нит поезије.
Док занос живи

чека час,
да се одважи
устреми на мрак,
пробије лед,
разори, одува
заглушни прах речи.
ДАР
У отворени живот
улети живи зрак,
притајене збуњене слике
врти у круг.
По затегнутој жици крећеш

а доле хучна река
чека пад.
Подстрек тог храброг трена

твојој песми је дар.
БРАНА
Не веруј времену, изневери га,

не брише лако слике сећања.
Кад не помогне љутња, бес,
ногом удараш у
непролазну брану,
која је и друге
устављала, лако.
САМ
Спокојство и мир стижу

кад се погасе мрачне ватре,
прокрче беспутне шуме,
и богзна како
стигне до чистине.
Али, не можеш сам.

Човек је човеку лек.
ДОКАЗ
Лаким додиром
ко врхом крила
размичеш пролаз
споја неба и земље.
Прионуло посребрено зрно речи
оставиш као доказ
нереално могућег.
ЗАЛУДНОСТ
Залудно је понекад
причати себи.
Послушали би и најупорнији у непослушању
да им се понавља
исто, увек исто.
Зашто је тако тешко

натерати себе,
кад знаш да не треба,
да се не сме,
да ће после све то што мучи
бити још мучније.
ПОЗНАЊЕ КРАЈА
Из непознатог налеће
стихија сулуда.
Јачином својом траје,
усред, поред, преко
затечене немоћи.
Али, свака снага јењава!

Прво је угледаш
недолично расипну,
поносно уздигнуту,
а онда почиње посртање,
пад.
До када и како,
то не може да се зна,
али јој снага слабости
увек дочека крај.
НОВОРОЂЕНИ
Шта се догађа после

кад преостане ништа?
Ко дочекује придошле?
Где се огледају,
како чувају
принешени дарови?
Неко увек прекине врпцу,

када је већ ту,
или ће се чекати дуго
необуздана привлачност,
за новорођено срце.
НЕТРАГОМ
На супротним странама
сродног ћутања,
све се,
још пре почетка
у непролазу заплело.
Међу једнакима
снажи се шапат:
нека страдању припадне,
нека нетрагом нестане,
у рушевинама нека пропадне
нека сагори у пепелу
све што гордост дотакне.
НЕСТАЈАЊЕ
Оставили су жал
на обронцима
изгубљених жеља.
Пустили дубине да куљају и лију

потоке суза и зноја.
У светским морима
потонули су и нестали
њихови најбољи делови,
да се рибе хране и нестану

сталним нестајањима.
БУДИ СЕ
Можда је ово дан

који чека тебе,
да оно што си собом донео
даш,
опчињен очекивањима,
присилом уређених почетака,
упорним тражењем израза и излаза.
Давно си био у томе,

пре овог доласка.
НЕБО ЗАВИЧАЈА
Носиш као оклоп

небо завичаја
на походима,
док се туђином будиш.
Немирењем рушиш границе,

да сновима добијеш
оно што ти стварност одузме.
Капима свог неба

остајеш млад.
ПРИЈАТЕЉУ МИЛОЈУ РАДОВИЋУ
Одлазећи Сунце односи

румени сноп боја свога заласка,
да нам их поново подари.
Добро које смо добили
мора стално
давањем
да се обнавља.
Одлучно, храбро, истрајно

принео си себе,
зато јеси слободан.
ВАТРА И ПЛАМЕН
Ухватили су пламен
а он им се измиче
да га ватра у њима не сагори.
Рођени су међу
нестварно лепим брдима,
зато им завиде виле
и проклињу их.
ПИТАЊА О НЕПОЗНАТОМ
Шта то тако незадрживо

раздире и мами?
Која сила, како, где и када

рађа жељу?
Ко слободно уноси жар
да душу сагори?
Ко буди бесане снове?
Када се све добро
чује и види
а неосетно промиче
поред чула?
ПОТПОРА
На оквире прозора однекуд

стиже сан.
Зна тачно где и како

да постави сцену,
подели улоге,
подстакне шаптаче.
Пре него се растане од јутра,

остави поруку
у срцу, на челу, на длану.
ИШЧЕКИВАЊЕ
Мирују испружене руке

поред спуштене књиге.
Сем исцртаних, исписаних знакова
ништа им није остало.
Скривена иза, чека:

постојана,
изазовна
недокучива,
тајна,
да се наслути
или заводљиво чува.
ИЗАЗОВ
Изазов је са ове
и са оне стране границе,
противно договору
о непомичности.
А граница се
таласа, помера, губи, враћа
(стално нестабилна)
замишљена и стварна.
Пред занемелим молитвама

брижних мајки.
ПРИХВАТАЊЕ
Ћутање полако повлачи

у тишину.
Тамо чекају:
отворени ожиљци,
незарасле ране,
тешко изнуђени преласци,
неизмерене повреде,
неуморно тужно доба
заробљеног незаборава
разорног времена
и радости живота.
ОСУЂЕНО
Што се више одмичеш

одвраћаш поглед,
гушиш речи,
све те јаче
вуче и веже,
покреће изазове,
јави се па се скрива,
ПРИВИЂЕЊЕ,
пушта да загазиш
у уздрмано, подривено
ишчупано,
рањено и незаштићено.
ТРАЈАЊЕ
Колико мора
гласна да је реч
да се чује?
Ако заћути
слушају ли је и даље?
Коме говори,
кога очекује?
Где се одбачена привије?
Како се снажи да
чвор пометње пробије
када је траже,
или не жале?
МУЊА
Је ли муња
грч крвавог тела
кад се даје до расипања.
Прође разорним трагом!
Може ли ико
да је скрене,
кад је немоћ толико јака,
да се до последњег даха,
дуго, предуго
оптужују други,
а ЗАБОРАВЉА
како се гласно
радовало уздрмано срце.
КАМЕН ХЕРЦЕГОВИНЕ
Донели су камен Херцеговине

и спустили у колевку
кад и мене.
Можда сам тако слабашна била

да се снага камена
непрекидно претаче у мене
руком која га је
на узглавље спустила.
Сад ми јасније бива

зашто сам се кад је најтеже било
јачом осећала.
ОБЛИКОВАЊЕ
Шапућеш себи стару утеху

храбрости и оправдања,
широко подвученом линијом
увек кратких рукава.
У тишини чекања
брусиш, обликујеш,
али неки део,
увек,
спретно и неухватљиво
у непознато пређе.
ПОУКА
Нова рана старом заболи!

Опасности траже немогуће,
кроз нове изазове
и старе поуке:
Да се буре стишавају,
погасе луде ватре,
заобиђу неразумни,
да се отцепи и баци
све што је јуче
тескобно било.
СПОЗНАЈА
Шта се прво јави,

зов или слика,
кад младост крене
кроз зеницу света?
Слобода се слободом брани!

Искуство зна
како се тешко опстаје
ако узајамности нема.
ЛИЧНО
Напорни успон
топлим трагом траје.
Покренут животним зраком
снажно дира.
Прича са собом у себи,

да има нешто
што хоће да узлети
кад једва приметна радост
лице прелива.
Милоје Радовић
Поезија је јасан отисак душе
Шта су песме, ако нису тачан отисак песникове душе?

И шта су песме, ако читалац у њима не проналази песникову душу и себе?
На ове две реченице могле би се свести веома сажете, згуснуте, најважније
песничке поруке које читаоцима, из збирке песама Отисак шаље краљевачка
песникиња Вера Илић. Оне извиру из сваке песме, чак и кад се, на прво читање не
чини да је тако. Стихована наивност која се намерно ставља у први план је, у ствари
намерно скројена прозирна завеса од речи иза које се скривају искуствена зрна
песничке и људске животне мудрости.
Песникиња у овој, као и у неким ранијим песничким збиркама, на особен
начин, памтивљим порукама, казује своју необичну унутрашњу, распевану и мудру
причу која нас искрено додирује својом песничком распеваношћу и распричаношћу.
А у тој, по свему песмастој причи, или причљивој песми, два су неодвојива
лица истога: видљиво-невидљивог и могуће-стварног. То су спојени судови наше
овоземаљске и небеске стварности, односно наш једини могући пут у себе, онај којим
путује сваки појединац и човечанство од постања.
За човека нема тежег пута од путовања у себе, у телесну и одуховљену
васиону, која упркос науци остаје тајна над тајнама. И само песници успевају да
понекад одшкрину њена невидљива унутрашња врата, кроз која читајући свет само на
трен угледа ту тајанственост, ту свудаприсутну лепоту сопства. Тај стваралачки
тренутак Вера Илић, у песми Заштита, своди на стихове исписане као телеграме:
Саградили су кулу
од немогућег
да заштите стварно и могуће.
А шта се дешава када се песнички сједине стварно и могуће и када се, тако
сједињени, заштите саграђеном кулом (та је кула саграђена од свега што смо било
када и било где рекли)? Однекуд, незнано откуд – каже песникиња, наилази ветар
(невидљива сила речи нестворених људском руком) који (гле чуда!) разноси маслачак
који је презрео, сам од себе, и он, својим лепршавим додиром, руши кулу саграђену
нашом руком, исту ону саграђену од немогућег. Ипак, после свега нешто важно
остаје: утеха и нада у поновно рађање, у обновљивост која покреће свет, која га
обликује. У песми Обновљивост она се појављује у облику шапутања: Шапућеш себи
стару утеху/ храброст и оправдање. И у том и таквом свету човек ће понекад бити
туђ себи, а свој другима. То му помаже да лакше одбаци јучерашњу или данашњу
нагомилану тескобу, која се претворила у љуту рану, за коју народ каже да се лечи
љутом травом. Слично томе, Вера Илић читаоцу, на особен начин. Нова рана старом
заболи, која звучи као утеха, у ствари је лек за душу. Попут занавек младе Десанке
Максимовић, и Вера Илић песнички сведочи да нас у нашим свакодневним, малим, а
увек великим животима – нови бол старим боли. То нас наводи на закључак да је
лично, ма колико да нам изгледа немогуће, само део општег људског постојања. Она
зна, а у то нас убедљиво песнички уверава, да је наш лични бол само нама познати део
општег и свеопштег човечијег бола. Човек је биће радости, али и биће бола.
Кроз ову, као и кроз многе друге песничке слике, Вера Илић поставља, увек на
другачији начин исто питање: Ко смо и зашто немамо тачне одговоре на обична,
свакодневна животна питања? И докле досеже наше незнање о нама, шта нам у том
свеопштем незнању преостаје? Она, као и многи песници, на ова важна питања у
песми Додир нуди могући и прихватљиви одговор:
Величанство чудо
поезију чува.
Ван времена и света
фантастичне наде
уносе мир белином погледа.
Песник, који је одувек у дослуху са белином, може помоћи свету да не остане
без наде, макар остварљиве погледом, тачније гледајућим додиром, који својом
безгласношћу објављује нашу сваку написану и ненаписану гласност, односно наше
сопство исказиво речима.
Вера Илић сажима песничко виђење света у памтљиве поруке, које као
телеграме, без сувишка речи, преносу читаоцима. И све би се оне могле свести на
реченицу: Не причај много, а реци што можеш више.
Краљево,
11. фебруар 2018.
О песникињи
Вера Илић је рођена 28. септембра 1949. у Звечану, у породици Дабић, од оца
Радована и мајке Борике, досељеника из Херцеговине.
Основну школу завршила је у Звечану, гимназију у Косовској Митровици, а
медицински факултет, специјализацију из неуропсихијатрије и психодинамски
орјентисану психотерапију завршила је у Београду.
Од 1981. живи у Краљеву.
Написала је збирке песама:
Моје време,
На штиту цвет,
Кључеви града,
Иза унутрашње линије,
Плави зрак слободе или троугао од камена,
Кратке поруке неуморне прошлости,
Тајна сенке,
Битка,
и збирке изабраних песама:
Плави зрак,
Недвоумице,
Између два сна.

ILIĆ, Vera - Otisak

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ILIĆ, Vera - Otisak

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Краљево, 2019.

2|Вера Илић - Отисак

БЕЗ НАСЛОВА .............................................................................................7

Вера Илић - Отисак |5

6|Вера Илић - Отисак

Урадио си све што си могао,

Вера Илић - Отисак |7

8|Вера Илић - Отисак

Вера Илић - Отисак |9

Да не истекне време снова

На измаку садашњег у вечно

Невешти за опипљиве користи

Безгласни дослух покрене

Али, како се стиже

Ма како кратко трајало,

Тамо где не одлучујеш ти

Ако основе нема

Ако истрајношћу не устукнеш

Када дуну ветрови други

Дубоких вода се клони

Недостајуће у себи пронађи

Лагано струји у сржи,

Само теби, у дубокој шуми

Тихи замишљени осмех,

Добро знане речи

Велики лако прихвате разлике.

Оно чега није било

Неодољива је бујица живота.

Светост капи воде са длана

Невидљиви мост преко

Са прочеља живе збрке

Утврђени бројеви, уређени,

На том си месту већ био,

Хоће ли жеља мање болети,

Тамо се сатиру и гуле

Одсјај снаге срца

Нада да се неће срушити свет,

Исконска сила напрегнуто пази

Одвојено, мимо тебе

Кад ишчиле слике

Да ли се у туђу светлост утапаш

Одакле варнице стижу,

Сан је најјача жеља.

Лице плане, остави траг.

Љуби само оно

Летиш, летиш, летиш срцем

Одакле налети стижу,

Зашто је тебе захватио

После грешке, кида се спона,

Док занос живи

По затегнутој жици крећеш

Подстрек тог храброг трена

Не веруј времену, изневери га,

Спокојство и мир стижу

Али, не можеш сам.

Зашто је тако тешко

Али, свака снага јењава!

Шта се догађа после

Неко увек прекине врпцу,

Пустили дубине да куљају и лију

да се рибе хране и нестану

Можда је ово дан

Давно си био у томе,

Носиш као оклоп