Суперпроводљивост

- СУПЕРПРОВОДЉИВОСТ – појава која се јавља код неких материјала на

ниским температурама, у којој долази до потпуног одсуства електричног
отпора
График зависности промене специфичне отпорности од температуре
- специфична отпорност свих проводника
зависи од температуре
- код металних проводника, отпорност РАСТЕ
са температуром, а код електролита и угља
отпорност ОПАДА
- при високим температурама, отпорност
металних проводника БРЖЕ РАСТЕ са
температуром него при средњим
вредностима температуре
- повећање отпорности са порастом температуре објашњава се осциловањем
кристалне решетке
- због осциловања се нарушава симетрија решетке, појављују се локалне
нехомогености на којима се расејава Де Брољев талас слободних електрона
- постоје неки материјали код којих је електрична отпорност нагло пада
(једнака је нули) у близини апсолутне нуле – СУПЕРПРОВОДНИЦИ
- прелаз метала у стање суперпроводности дешава се нагло (у скоку)
- температура на којој долази до ове нагле промене – КРИТИЧНА
ТЕМПЕРАТУРА
- критичне температуре за чисте метале су врло ниске, углавном око или
испод 4К
- СП се ПОЈАВЉУЈЕ код разних материјала, укључујући и једноставне
елементе попут калаја и алуминијума, неке металне лигуре, неке
полупроводнике, као и извесна керамичка једињења која садрже нешто
атома бакра и кисеоника
- СП се НЕ ПОЈАВЉУЈЕ код племенитих метала попут злата и сребра, нити код
феромагнетних метала попут гвожђа (може се претворити у суперпроводник
ако се подвргне врло високим притисцима)
- немачки физичар Мајснер је експериментално утврдио да
суперпроводници не дозвољавају магнетном пољу да продре у њихову
унутрашњост
- ако се метална кугла унесе у магнетно поље, магнетно поље ће постојати и
у унутрашњости кугле
- ако је метална кугла у суперпроводном стању, линије магнетног поља
обилазе око кугле, не улазећи у њену унутрашњост
МАЈСНЕРОВ ЕФЕКАТ
- ова појава се објашњава индуковањем струја на површини
суперпроводника
- магнетно поље тих струја поништава спољашње поље у унутрашњости
метала
- при појачању спољашњег магнетног поља постоји одређена јачина када
поље успе да продре у суперпроводник и да уништи његову
суперпроводљивост
- пошто је струја коју пропуштамо кроз суперпроводник извор магнетног
поља, јасно је да мора да постоји ограничење њене јачине и да изнад те
граничне јачине струје нема суперпроводљивости
- суперпроводљивост – откривена 1911. (холандски физичар Онес)
 теорија суперпроводљивости – 1957. БСЦ теорија
- њихова идеја је да електрон – фонон интеракција ствара услове да се два
електрона споје у електронски пар – КУПЕРОВИ ПАРОВИ
- ако је температура материјала ВЕЋА од Тc, онда фонони ИМАЈУ довољно
енергије да ове парове и разоре
- ако је температура материјала МАЊА од Тc, тада фонони НЕМАЈУ довољно
енергије да разарају Куперове парове, али и даље имају довољно енргије да
их стварају
- Куперов пар електрона има целобројни спин (-1, 0 или 1 – добија се
сабирањем појединачних полубројних спинова електрона који чине пар), па
се понаша као бозон
- Куперов пар се као Де Брољев талас простире кроз кристалну решетку без
расејања – тада фонони не само да немају довољно енергије да разоре
Куперов пар, него немају ни довољно енергије да изазову њихово расејање
(отпор једнак нули)
- НЕКОНВЕНЦИОНАЛНИ СУПЕРПРОВОДНИЦИ – физичка својства у
супротности са теоријом конвенционалних суперпроводника
- ВИСОКОТЕМПЕРАТУРНИ СУПЕРПРОВОДНИЦИ – показују особину
суперпроводљивости на температурама далеко вишим него што би то било
могуће по конвенционалној теорији (температура је далеко испод собне
температуре)
- да би се суперпроводници користили у пракси, потребно је да функционишу
на температурама приближним собним (иначе би их утрошак енергије за
хлађење учинио непрактичним)
- на температурама (100К) пружају се велике могућности примене, јер за
хлађење тела до ове температуре може да се користи течни азот
ПРИМЕР: Левитацијски воз
- ако је темепартура подлоге виша од критичне температуре, магнет лежи на
подлози (воз на шинама)
- када се температура снизи испод критичне, подлога (железничке шине)
постаје суперпроводљива, па из своје унутрашњости потискује магнетно
поље сталног магнета
- јавља се одбојна сила, која се смањује са удаљавањем магнета (железниче
композиције) од површине подлоге
- на одрђеној висини изнад подлоге, изједначавају се одбојна магнетна сила
и сила Земљине теже
- тело лебди као да је на магнетном јастуку