Visoka škola strukovnih studija za vaspitače

„ Mihailo Pavlov“, Vršac

Vaspitači kao promoteri kulture dijaloga

Esej iz predmeta : Kultura dijaloga

Predmetni nastavnik: prof.dr Ljubivoje Stojanović Student: Daniela Blagojević

Br. Indeksa: D-02/2021

Vršac,2021
„ Samo se smeši i kaži da su u pravu, ne protivureči.“

Da li ovako može da se vodi dijalog?

Čitajući knjgu „Kultura dijaloga“ prof.dr Lj.Stojanovića naučila sam mnogo o

kulturi dijaloga i to da je dijalog umeće iskrenog razgovora koji podrazumeva
uvažavanje i toleranciju, i da takav dijalog doprinosi uspešnosti rešavanja mnogih
problema i pitanja.

Roditelji

Vaspitač treba da bude promoter kulture dijaloga prema roditeljima jer se tako
stvara dobar saradnički odnos. Međutim, kako da se vodi iskren dijalog sa
roditeljima ako je vaspitaču uskraćeno da kaže istinu? Kako biti promoter kulture
dijaloga kad se odrede pravila razgovora (dijaloga) od strane nadređenih? (Ovo se
odnosi na to kad je u pitanju problem bilo u vezi detata ili roditelja; i govorim iz
ličnog iskustva ).

Ali dobro je što vaspitač može da bude promoter kulture dijaloga u radionicama sa
roditeljima i decom,u raznim aktivnostima u i izvan vrtića. Vaspitač može da
pokaže i pomogne roditeljima da i oni sami budu osposobljeni za kulturu dijaloga i
da ih motivišu da budu dobri saradnici.

Kolektiv (vrtić)

I u kolektivu postoji mnogo problema što se tiče dijaloga,odnosno poverenja,

razumevanja i tolerancije.
Radim u vrtiću koji se nalazi u naseljenom mestu Mužlja,kod Zrenjanina.
Vaspitno-obrazovni rad odvija se u četiri grupe na mađarskom jeziku i u dve grupe
na srpskom jeziku. Na prvi pogled svi se lepo slažemo,ali kad treba nešto da se
dogovorimo,da razgovaramo (o obavezama,planovima i sl,) nastaje problem. Malo
ko od vaspitača je spreman da kaže tu istinu, da iskreno razgovara, da započne
dijalog jer svako se drži nekog svog uverenja i zauzima odbrambeni stav. Svako
misli da je on u pravu i tu se završava svaki razgovor. Mada , moram da kažem da
ukoliko neko ima privatni problem onda je razumevanje i tolerancija veoma
prisutna.

Nadređeni (stručna služba)

Pored rada sa roditeljima i kolegama,postoji naravno i saradnja sa stručnom

službom koju čine pedagog,psiholog,logoped i stručni saradnici iz određenih
oblasti (fizičko,likovno,ekologija). I sa njma se rešavaju mnogi problemi i vode
dijalozi koji dovedu do usaglašavanja mišljenja,tolerancije i rešenja. Ali ja se lično
osećam tako da nakon većine tih dijaloga oni izlaze kao pobednici. Razgovara
se,traže se rešenja,ali se naše vaspitačko iskustvo mnogo puta i ne uvaži.

A saradnički odnos i dijalog sa stručnim saradnicima uvek ćemo lakše uspostaviti

ako su njihov sistem vrednosti,navike,stavovi slični našima. Važan je otvoren i
direktan dijalog koji podrazumeva međusobno uvažavanje i poštovanje.
Deca

I na kraju najlepše i najiskrenije,a to je dijalog dete-vaspitač.

Kada razgovaramo sa decom,kada se dogovaramo,iznosimo predloge za igre i

aktivnosti uvek svi budemo zadovoljni. Zašto? Pa ukoliko smo iskreni sa decom i
imamo razumevanja,slušamo i poštujemo njihove želje i potrebe,naučimo ih da se
o svemu zajedno dogovaramo,onda je to pravi uspeh za vaspitača kao promotera
kulture dijaloga sa decom.

Da zaključim

Uloga vaspitača kao promotera kulture dijaloga je veoma važna,zato je potrebno da

se stalno preispitujemo,da učimo i da se usavršavamo.“Kultura dijaloga je stanje
stalnog izgrađivanja odgovorne ličnosti,i usklađene zajednice u kojoj se ostvaruje
stvarno jedinstvo u različitosti. Reč je o procesu koji neprestano traje i obuhvata
sve životne sfere i odnose. Dijalog je umesan razgovor koji rezultira zajedničkim
stavom o potrebi miroljubive stvaralačke koegzistencije“(prof.dr Lj.Stojanović
2013:186).U učenju i usavršavanju kulture dijaloga mogu nam pomoći razni
seminari,obuke o veštinama komunikacije,različite radionice i mnogobrojna
literatura.