KAKO DELUJU KORTIKOSTEROIDI I KOJI SU NEŽELJENI EFEKTI

ŠTA SU KORTIKOSTEROIDI
Kortikosteroidi su lekovi koji veoma podsećaju na kortizol, hormon koji naše nadbubrežne žlezde proizvode
prirodno. Kortikosteroidi se često nazivaju skraćenim terminom "steroidi" ali to nisu steroidnih jedinjenja
povezanih sa muškim hormonima koje neki sportisti zloupotrebljavaju. Kortikosteroidi se koriste za lečenje
reumatoidnog artritisa, inflamatorne bolesti creva (IBD), astme, alergija i mnogih drugih stanja.
Ovi lekovi takođe pomažu u suzbijanju imunološkog sistema kako bi se sprečilo odbacivanje organa kod
primaoca transplantacije.
Neki kortikosteroidni koji se često koriste su: Pronison (aktivna supstanca prednizon), Nirypan i Medrol
(aktivna supstanca metil-prednizolon), Dexason (aktivna supstanca je dexametazon), Calcort (deflazakort) i
Lodotra (prednizon sa postepenim oslobadjanjem) Pronison (Prednizon) je tip kortikosteroida koji se najčešće
koristi za lečenje određenih reumatoloških bolesti (kao što su reumatoidni artritis ili lupus).
KAKO KORTISTEROIDI DELUJU?
Kortikosteroidi deluju tako što smanjuju upalu i smanjuju aktivnost imunog sistema. Upala je proces u kome
bela krvna zrnca i hemikalije u telu mogu zaštititi od infekcije i stranih supstanci kao što su bakterije i virusi. U
određenim bolestima, međutim, odbrambeni sistem tela (imuni sistem) ne funkcioniše kako treba. Ovo može
prouzrokovati da upala deluje protiv tkiva tela i izazove oštećenje.
Kosrtikosteroidi smanjuju proizvodnju hemikalija koje izazivaju upalu. Ovo pomaže da oštećenje tkiva bude što
je moguće manje. Oni takođe smanjuju aktivnost imunog sistema utičući na način rada belih krvnih zrnaca.
KADA SE DAJU KORTIKOSTEROIDI?
Kortikosteroidi se koriste za lečenje mnogih stanja u kojima odbrambeni sistem tela ne funkcioniše ispravno i
uzrokuje oštećenje tkiva. Kortikosteroidi mogu biti glavna terapija za određene bolesti. Za druga stanja, se
mogu koristiti samo umereno ili kada druge mere nisu bile uspešne.
Kortikosteroidi se koriste u lečenju određenih reumatoloških inflamatornih stanja, kao što su:
Sistemski vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova), Miozitis (zapaljenje mišića), Reumatoidni artritis (hronični
inflamatorni artritis), Sistemski eritematozni lupus (generalizovana bolest uzrokovana abnormalnom funkcijom
imunog sistema).
KOJI SU MOGUĆI NEŽELJENI EFEKTI KORTIKOSTEROIDA?
Šansa za neželjene efekte zavisi od doze, vrste steroida i dužine lečenja. Neki neželjeni efekti su ozbiljniji od
drugih. Uobičajeni neželjeni efekti sistemskih kortikosteroida uključuju:
Povećan apetit, Dobijanje na težini, Promene u raspoloženju, Slabost mišića, Zamagljen vid, Povećan rast dlaka
na telu, Lako stvaranje modrica, Niža otpornost na infekcije, Otečeno "naduveno" lice, Bubuljice, Osteoporoza
(bolest slabljenja kostiju), Početak ili pogoršanje dijabetesa, Početak ili pogoršanje visokog krvnog pritiska,
Iritacija stomaka, Nervoza, nemir, Poteškoće sa spavanjem, Katarakta ili glaukom, Zadržavanje vode, otok.
KAKO DA NEŽELJENE EFEKTE KORTIKOSTEROIDA SVEDEMO NA MINIMUM?
1. Koristite kortikosteroide samo kada je potrebno.
2. Pažljivo pratite svoje stanje da biste otkrili rane znake ozbiljnih neželjenih efekata.
3. Ako je moguće, koristite lokalne kortikosteroide za lokalne probleme.
4. Koristite najmanju dozu potrebnu za kontrolu bolesti.
5. Smanjujte dozu postepeno sve dok bolest ostaje pod kontrolom.
6. Češće merite krvni pritisak i šećer u krvi i lečite ako je potrebno.
7. Dok korostite kortikosteroide lekar će vam možda sugerisati da jedete hranu bogatu proteinima,a da
smanite brze ugljene hidrate.
8. Pratite gustinu kostiju ako duže vremena morate biti na kortikosteroidima, možda će vam vaš lekar prepisati
i lekove i suplemente koji pomažu zdravlju kostiju.