Knjige.

Club Books

1
 Knjige.Club Books
Naslov izvornika
Mister Moneybags

VI KEELAND & PENELOPE WARD

GOSPODIN
BOGATUN
Prevela s engleskoga
Ana Katana

Zagreb, 2020.

2
 Knjige.Club Books

Čista, jednostavna istina rijetko je čista

i nikad nije jednostavna.

- Oscar Wilde

3
 Knjige.Club Books

Bianca
NIJE NI ČUDO što tvrtka tog šupka zauzima cijeli vrh zgrade.
Stisnula sam gumb na ploči u dizalu i dovršila pripremu nemaštovitih
pitanja tipkajući ih u mobitel. Sylvia, moja urednica, neće biti sretna jer sam
joj članak trebala predati prije dva dana. Neće joj ostati vremena za
predlaganje promjena. Ta žena živi za predlaganje promjena.
Već sam pet minuta kasnila na dogovor, a prokleto dizalo se vuklo kao
puž. Nekoliko puta sam zabola prst u broj trideset četiri. Promrmljala sam
nešto o stubama, kao sljedeći put ću stubama. Ali koga pokušavam zavarati?
U ovim cipelama, i ovako uskoj suknji? Sreća je što sam uopće uspjela doći do
nogostupa kad me taksist ostavio ispred ulaza.
Glasno sam uzdahnula. Kreće li se ovo uopće? Vozim se najsporijim
dizalom na svijetu. Bila sam frustrirana i malčice tjeskobna jer sam se željela
riješiti intervjua. Još jednom sam zabola prst u broj na ploči. Zabola sam ga
još nekoliko puta za svaki slučaj, i zastenjala: »Ma hajde više, već kasnim.«
Odahnula sam kad se dizalo napokon ubrzalo. No uskoro se zatreslo i
nastala je potpuna tama.
»Krasno, sad ste pokvarili prokleto dizalo« oglasio se netko iza mene,
dubokim glasom. Poskočila sam od straha i ispustila mobitel. Kad sam čula
kako je tresnuo o pod znala sam da se razbio.
»Sranje! Vidite što sam sad napravila!« Sagnula sam se tapkajući po podu,
no nisam pronašla mobitel. »Možete li mi barem posvijetliti da pronađem
mobitel?«
»Sa zadovoljstvom.«
»Hvala«, otpuhnula sam.
»Kad bih imao mobitel.«
»Šalite se? Nemate mobitel? Tko još hoda uokolo bez mobitela?«
»Možda biste trebali pokušati. Da niste tako opsjednuti svojim, ne bismo
sada bili ovoj neprilici.«
Pridigla sam se s rukama na bokovima. »Kako to?«
»Pa eto, bili ste tako zauzeti tipkanjem na mobitel da uopće niste
primijetili još jednog putnika u dizalu.«

4
 Knjige.Club Books
»Pa što?«
»Da ste me vidjeli, ne biste poskočili na zvuk mojeg glasa i tako razbili
mobitel. Imali bismo svjetla, mogli biste vidjeti ploču i stisnuti gumb još
dvadeset ili trideset puta. Siguran sam da bi pomoglo.«
Osjetila sam da se muškarac kreće iza mene.
»Što to radite?«
Kad mi je odgovorio, njegov je glas dolazio s nekog drugog mjesta, meni
slijeva i ispod mene. »Na podu sam i tražim vaš mobitel.«
Zaista je bilo mračno kao u rogu. Ništa se nije vidjelo, no osjetila sam
kretanje zraka i shvatila da se vjerojatno pridigao.
»Ispružite ruku.«
»Pronašli ste mi mobitel?«
»Ne, spustio sam hlače i stavit ću vam kitu u ruku. Majko mila, vi ste baš
prvoklasna kuja, zar ne?«
Misleći da me ne vidi nasmijala sam se njegovu sarkazmu i ispružila ruku.
»Dajte mi mobitel.«
Jednom je rukom pronašao moju i pridržao je dok mi je drugom stavljao
mobitel na otvoreni dlan i zatvorio ga. »Imate lijep osmijeh. Trebali biste ga
češće pokazivati.«
»Ovdje je mračno kao u rogu. Kako uopće znate da imam lijep osmijeh?«
»Vidim vaše zube.«
Pustio je moju ruku i odmah sam osjetila naznake napadaja panike.
Sranje. Ne sad. Ne ovdje.
Posegnula sam za njegovom rukom prije no što ju je odmaknuo. »Žao mi
je, ali biste li mogli... držati me za ruku još malo?«
Udovoljio mi je bez ijednog pitanja. Čudno, no čovjek je stajao tamo i
nekoliko puta mi stisnuo ruku kao da zna koliko trebam ohrabrenje. Nakon
nekog vremena osjetila sam da val prolazi i popustila svoje stezanje
strančeve ruke. »Možete sad pustiti. Oprostite. Imala sam mali napadaj
panike.«
»Je li prošlo?«
»Katkad me spopadne. Mislim da ću imati još jedan ako se dugo zadržimo
ovdje. Razgovarajte sa mnom. To će mi malo odvratiti misli.«
»Dobro... Kako se zovete?«
Poriv za vrištanjem bilo je nesavladiv.
»Aaaaaaaaaaa!«
»Koji je to kurac bio?« zarežao je.
Vrisnula sam još jednom, i to glasnije.

5
 Knjige.Club Books
»Zašto to radite?«
Nisam mu odgovorila. Samo sam uzdahnula i rekla: »O, to je bilo dobro.«
»Nasmrt ste me preplašili.«
»Ispričavam se. To je tehnika koju rabim ne bih li odagnala paniku -
vrištim iz petnih žila.«
»I to vam je najbolja tehnika?«
»Imam ih još nekoliko. Masiram kuglice1.«
»Molim?«
»Imam kuglice. Pomaže mi kad ih masiram.«
»Kuglice? Meni ste izgledali kao žena, i to poprilično zgodna gledano
straga.«
»To su Baoding kuglice. Metalne kuglice za meditaciju. Masiram ih jednu
uz drugu kružnim pokretima dlana. To me smiruje.« Počela sam manijakalno
kopati po torbici.
»Kakvo je to šuškanje?« upitao je.
»Pokušavam ih pronaći. Negdje su u torbi.«
Nije ih bilo lako pronaći bez svjetla. »Sranje, gdje su mi kuglice?«
Nasmijao se. »Imam ja kuglice koje možete masirati, ako vam je baš
zagustilo.«
»Odvratni ste. Držite svoje kuglice podalje od mene.«
»Ma dajte. Samo se šalim. Razvedrite se. Vi ste prvi spomenuli masiranje
kuglica. Zatočeni smo u mračnom dizalu. Pokušao sam se našaliti.«
Napokon sam pronašla Baoding kuglice i rekla: »Super, tu su.« Duboko
sam udahnula i počela ih rotirati u ruci usredotočujući se na umirujući zvuk
trljanja metala.
»Zvone. Baš lijepo« sarkastično će on. »Što zapravo radite s njima?«
»Vrtim ih u dlanu.«
»I to vam pomaže?«
»Da.« Nakon nekoliko minuta okrenula sam se njemu. »Ispružite ruku.«
Položila sam kuglice na njegov dlan. »Razdvojite ih kažiprstom.« Kad sam
osjetila da ih je razdvojio pogrešnim prstom, rekla sam. »Ne, kažiprst, a ne
srednji prst.«
»Aha, dobro. Bolje je da odmaram srednji prst. Morat ću ga podignuti više
puta ako se ovo dizalo uskoro ne pokrene.«
»Ne shvaćate postupak ozbiljno. Vratite mi kuglice.« Uzela sam ih iz
njegove ruke.

1 Balls, eng. kuglice. U prenesenom značenju testisi.

6
 Knjige.Club Books
»Jednom sam bio na spoju sa ženom koja se nagnula preko stola da mi
kaže da ima neke kuglice u svojoj vagini.«
»Ben Wa kuglice.«
»Oho. Znate za njih?«
»Da.«
»Pa vi ste prava stručnjakinja za kuglice. Jeste ikad rabili Ben Wa
kuglice?«
»Ne. Ne trebaju mi kuglice za postizanje orgazma.«
»A je li?«
Nisam vidjela, ali osjetila sam da se smije.
Odmahnula sam glavom i rekla: »U redu, ovaj razgovor je odjednom
postao čudan.«
»Odjednom je postao? Mislim da je postao čudan u trenutku kad ste mi
probili bubnjiće.«
Cijela je situacija bila sasvim apsurdna. Odjednom sam se počela smijati.
Metalne kuglice su mi ispale iz ruke na pod dizala i otkotrljale se.
»Ispale su vam kuglice.«
Suhoparni način na koji je to izgovorio nasmijao me još više. Zarazila sam
i njega, i uskoro smo se oboje histerično smijali. Situacija nas je sasvim
ošamutila.
Naposljetku smo sjeli na pod, naslonjeni na zidove dizala. Nekoliko je
trenutaka prošlo u tišini. Opazila sam da prokleto dobro miriše, na mješavinu
parfema i muškog znoja. Zapitala sam se je li privlačan, jer morala sam
priznati da mu je glas strašno seksi.
Naposljetku sam upitala: »Kako izgledate?«
Osjetila sam vibraciju njegovih riječi kad mi se prignuo. »Što mislite, kako
izgledam?«
Pročistila sam grlo. »Pa glas vam je zaista ugodan, jako zreo. Mogla bih
vas zamisliti kao rafiniranog, starijeg gospodina. Možda izgledate kao James
Brolin.«
»Može, prihvaćam to.«
»A ja?«
»Vidite, promotrio sam vas - odostraga. Znam samo da imate lijepe zube
i nevjerojatnu stražnjicu. Zubi vam praktički svijetle u mraku.«
Disanje mi se usporilo i otežalo.
Vjerojatno je osjetio da mi živci rade jer šaljivo me prekorio: »Ako ćete
opet početi zavijati kao hijena, onda barem vičite upomoć. Iskoristite to
sranje.«

7
 Knjige.Club Books
Ponovno sam ustala i počela lupati po vratima dizala. »Upom'oć!
Upomoć!«
Moji vapaji nisu urodili plodom.
»Dobro je, možete prestati.«
Sjela sam na pod uz njega osjećajući dolaženje još jednog vala panike. Bilo
mi je jako teško nositi se s tim osjećajima bez vizualnih pomagala. Nikad se
nisam hvatala ukoštac s time u mrklom mraku.
»Možete li me opet uhvatiti za ruku?«
»Naravno«, jednostavno je rekao.
Čvrsto je obavio moju ruku svojom. Bez vizualnih podražaja morala sam
se usredotočiti na druga osjetila, posebno njuh i dodir. Uživala sam u osjećaju
njegove velike, tople ruke na mojoj, kao i u udisanju njegova mirisa. Zatvorila
sam oči i pokušala se smiriti.
Odjednom je poskočio i pustio me. »Svjetlo!«
Otvorila sam oči i otkrila da su se svjetla u dizalu nanovo upalila.
»Svjetlo«, povikala sam.
Kad sam se okrenula s porivom da ga zagrlim, zastala sam usred pokreta
i srce mi je gotovo preskočilo otkucaj. Nekoliko sekundi sam ga gledala.
Frajer je bio mnogo zgodniji no što sam mogla zamisliti - i već me bilo opako
sram zbog svega što se dogodilo u tami.
Nije bio nimalo sličan Jamesu Brolinu. Bio je mlađi, zgodniji, grublji. Rekla
bih da ima trideset i koju godinu.
Moj prijatelj iz dizala imao je kosu tamnu poput tinte, dugačku oko ušiju
i skrivenu bejzbolskom kapom okrenutom naopačke. Oči su mu bile zaista
neobične, čelično plave boje, i bio je šarmantno neobrijan.
Zanijemila sam. Rekla sam samo »Bok«, kao da se nikad nismo sreli.
Bljesnuo me opako seksi osmijehom i namignuo mi. »Bok.«

8
 Knjige.Club Books

Dex
OPA. MOJA MALA KUGLAČICA prava je ljepotica.
Vidio sam je samo odostraga prije no što je nestalo svjetla. Sad sam zurio
u njezine prekrasne, velike smeđe oči misleći kako ova nezgoda u dizalu i nije
tako loša stvar.
Pročistila je grlo. »Imamo svjetlo, ali i dalje smo zaglavljeni.« Pritisnuo
sam nekoliko gumba. »Da, tako se čini. Ali ovo je korak u pravom smjeru.
Kladim se da će se uskoro dignuti.«
Kad kažem dignuti, ne mislim na svoju kitu, premda bih se zakleo da sam
osjetio nekakav trzaj kad je ona oblizala svoje lijepe, pune usnice.
Daj opet.
K vragu.
Prekrasna je.
Moje oči su se spustile niz njezino tijelo, pa ponovno uz njega, misleći
kako mi se jako sviđaju gumbići na njezinoj konzervativnoj bluzi, kao da mi
pokazuju put ka njezinu elegantnom vratu. Ne bi mi nimalo smetalo da malo
liznem tu kožu.
Možda je uspijem nagovoriti da otpili posao i pođe sa mnom.
»Kamo ideš kad iziđemo odavde?«
»Na trideset četvrti kat« rekla je.
Molim?
Što će ona na mojem katu?
Znam da ne radi za mene. Zapamtio bih to lice i te oči.
»Što ćeš gore?«
»Zapravo imam zadovoljstvo intervjuirati Gospodina Bogatuna glavom i
bradom.«
Srce mi je sišlo u pete.
Uff.
To ne sluti na dobro za mene.
Progutao sam knedlu i nagnuo glavu ustranu, praveći se glup. »Koga to?«

9
 Knjige.Club Books
»Tajnovitog Dextera Truitta. On je izvršni direktor tvrtke Montague
Enterprises. Njihov je cijeli vrh zgrade.«
Praveći se da nisam korak od živčanog sloma, upitao sam: »Zašto ga zoveš
Gospodin Bogatuni«
»Zamišljam ga kao kiselog, pohlepnog šupčinu, i to mi se ime čini baš
prikladnim. Naravno, ne poznajem ga.«
»Zašto onda imaš takvo mišljenje o njemu?«
»Imam svoje razloge.«
»Možda ne bi trebala pretpostavljati najgore o ljudima dok ih ne
upoznaš.« Premda sam znao odgovor, upitao sam: »Zašto uopće imaš
intervju s njim?«
»Radim za poslovni časopis Finance Times. Dobila sam zadatak odraditi
jednu ekskluzivnu priču koje smo se uspjeli domoći. Na neki način, Truitt se
putem nas odlučio »otvoriti« svijetu. Otkad je preuzeo tvrtku od oca ništa se
ne zna o njegovu privatnom životu. Ne želi se fotografirati, niti intervjuirati.
Njegova sposobnost pravljenja misterije od samoga sebe nevjerojatna je. Kad
sam saznala da imamo priliku voditi prvi razgovor s njim, odmah sam se
dobrovoljno javila.«
»Zašto? Mislim, ako ti se tip ne sviđa...«
»Mislim da će biti zabavno rešetati ga.«
»Ne izgledaš mi poput nekoga tko uživa u dovođenju drugih u neugodnu
situaciju, pogotovo s obzirom na tvoje probleme s napadajima panike.«
»Pa, vjeruj mi kad ti kažem da ću se sabrati za nešto poput ovoga. Ovakvu
šansu neću i ne smijem propustiti.«
»Zaista ne bi trebala suditi knjigu po koricama. Već si uvjerena da je tip
šupak, a nisi ga ni upoznala. Samo zato što je netko bogat i moćan ne znači da
je loša osoba.«
»Nije samo to.«
»Što je, onda?«
»Reći ću samo da sam dobro istražila svojeg sugovornika, a iz prve ruke
znam da je šupčina. Duga priča.«
K vragu. Bilo mi se ubrzalo. Moram saznati zašto me već otpisala. Nije
mogla pretpostaviti da sam ja Dexter Truitt jer sam bio odjeven u odjeću koju
nosim u teretani. Izgledao sam kao dostavljač na biciklu, a ne kao direktor
milijunskog imperija.
Imam tuš i ormar u uredu, i namjeravao sam se preodjenuti čim dođem
gore. Čini se da bih ionako zakasnio na intervju.
»Kako se zoveš?« upitao sam.
»Bianca.«

10
 Knjige.Club Books
»I kako još?«
»Bianca George.«
Da, to je ime novinarke s kojom se trebam naći.
Drago mi je, Bianca.
»A ti?«
Kako se ja zovem?
Da joj kažem da je intervju s Gospodinom Bogatunom počeo kad je ušla u
dizalo, ili da se i dalje pravim kao običan čovjek s kojim se povezala? Ovo
posljednje činilo mi se mnogo zabavnijim.
Moje ime...
Moje ime...
Zagledao sam se u pošiljku koju sam pokupio iz pošte na povratku iz
teretane. Ležala je na podu pored njezinih metalnih kuglica.
Koverta.
Marka omotnica Mead.
Prezime Reed.
Pogledao sam u vrata dizala. Vrata. Bend The Doors.
Jim Morrison.
Jim.
James.
Jay-
Reed. Jay Reed.
»Jay Reed.«
»Drago mi je, Jay.«
»Također, Bianca.«
Začuo se glas preko razglasa. »Ovdje Chuck Sansone iz održavanja. Je li
netko unutra?«
»Da!« odgovorila je Bianca. »Unutra smo! Zaglavljeni smo!«
»Samo da znate da ćemo vas uskoro izvući odatle. Niste u opasnosti, ekipa
već radi na dizalu.«
Izgledala je kao da joj je jako laknulo kad je povikala: »Hvala vam! Hvala
vam puno! Obavještavajte nas!«
»Naravno.«
Ja sam htio samo ostati s njom u ovom skučenom prostoru. Htio sam
saznati zašto me toliko mrzi, a dijelom sam baš uživao glumeći Jaya, običnog
tipa o kojem nije imala grozne predrasude.
»Čime se baviš, Jay?«

11
 Knjige.Club Books
Samo jedno mi je padalo na pamet obzirom na moju odjeću. »Imam
vlastitu dostavljačku službu. Dostavljamo biciklima. Krenuo sam na dvadeset
šesti kat.«
»Aha, to objašnjava paket.«
»Ovaj u mojim hlačama?«
Malo se zarumenjela. »Ma ne, onu omotnicu ondje.« Veselilo me što
napokon prihvaća moj smisao za humor.
»Znam. Zezam se s tobom, ljepotice.«
Bianca se još uvijek rumenjela. Paljenje svjetala kao da je nešto
promijenilo. Privlačan sam joj, bez sumnje. Bilo je jednostavno očigledno.
Kad me ulovila kako zurim u nju, zatreptala je i zagledala se u pod.
O, da. Definitivno imam neki utjecaj na nju.
»Kako si se počela baviti takvim poslom? Intervjuiranjem ljudi koje
mrziš?«
»Pa, nekoć sam radila kao broker na Wall Streetu.«
»Kako te to odvelo u novinarske vode?«
»Nije. Odvelo me u slom živaca, a to me odvelo u novinarske vode. Tako
barem na neki način izvlačim korist iz svoje diplome jer radim za poslovni
časopis.«
»Što misliš, koliko će potrajati intervju?«
»Već kasnim. Tko zna vrijedi li dogovor još uvijek.«
»Siguran sam da će razumjeti, s obzirom na okolnosti.«
»Ja čak mislim da je on priredio ovaj kvar dizala. Možda se ustrtario zbog
svojeg prvog intervjua.«
»To ti je malo nategnuto. Vjerojatno bi te jednostavno nazvao i otkazao
intervju, ne bi čačkao po vodovima dizala. Mislim da si malo paranoična. Ali
srećom, mislim da znam lijek za to.«
»Uključuje li tvoj paket?«
Prasnuo sam u smijeh. »Ne uključuje ni moj paket, ni tvoje kuglice.«
»Koji je lijek za moju paranoju?«
»Cronuti.«
»Molim?«
»Cronuti«, nasmijao sam se. »To ti je pola krafna, pola kroasan.«
»O, vidjela sam to na vijestima! Jesu li iz one pekarnice u ulici Spring?«
»Tako je. Odlični su. Hoćeš da odemo tamo na doručak nakon tvojeg
intervjua?«
Bianca kimne. »Da, bilo bi lijepo.«

12
 Knjige.Club Books
Čim je to izgovorila, tlo se zaljuljalo pod nama i preko razglasa su nam
javili da je dizalo popravljeno.
Pritisnuli smo gumbe za svoje katove i krenuli. Trenutak je bio gorko -
sladak.
Kad sam stigao do svog tobožnjeg odredišta, stao sam između vrata
dizala da se ne zatvore. »Kako ću ti se javiti kad završiš?«
Bianca me sumnjičavo pogledala. »Zašto ne nosiš mobitel?«
»Duga priča. Možda ću ti je ispričati kad ti meni ispričaš sve prljave
detalje o Gospodinu Bogatunu.«
Istini za volju, ostavio sam mobitel kod Caroline kao kakav glupan. Ne
kanim reći Bianci da mi je ostao kod dugogodišnje prijateljice s povlasticama.
»Naći ćemo se ispred«, rekoh joj.
»Kako ćeš znati kad sam gotova?«
»Čekat ću te.«
»Sigurno?«
»Da. Listat ću časopise na kiosku. Možda pročitam što Bianca George kaže
u posljednjem izdanju Finance Timesa.«
»Može«, nasmiješila mi se. »Vidimo se brzo.«
Kad su se vrata dizala zatvorila srce mi je lupalo kao ludo. Odmah sam se
uputio ravno na recepciju tvrtke u kojoj sam se našao i malčice očijukao sa
službenicom ne bi li mi posudila mobitel.
Nazvao sam svoju tajnicu.
»Zdravo, Josephine. Kao što znate, Bianca George iz Finance Timesa
uskoro dolazi. Neka me čeka četrdeset pet minuta. Kad prođe to vrijeme, ni
trenutka prije, recite joj da neću stići na današnji intervju. Obavijestite je da
ću joj se javiti za naknadni dogovor.«
»Zašto uopće mora čekati? Ne shvaćam.«
»I ne trebate shvatiti, u redu? Morate me samo poslušati.«
»Da, gospodine.«
Privatni sam mobitel slučajno ostavio kod Caroline, no poslovni mi je
stajao u uredu.
»Možete li poslati nekoga da mi donese mobitel na dvadeset šesti kat?
Puni se za mojim stolom.«
»Odmah, gospodine.«
Morao sam dobro iskoristiti tih četrdeset pet minuta, a i hitno nabaviti
vražji bicikl. Kakav sam ja to dostavljač na biciklu ako nemam bicikl?
»Još nešto, Josephine. Možete li, molim vas, pronaći najbližu trgovinu
bicikala na Manhattanu?«

13
 Knjige.Club Books
Dala mi je ime mjesta udaljenog nekih deset minuta. Moj vozač nije bio u
blizini pa sam pozvao taksi čim su mi dostavili mobitel te kupio bicikl za koji
mi se trgovac kleo da je prikladan za dostavljačku službu, osim što sumnjam
da bi takav dostavljač trebao tandemsku inačicu koju sam ja kupio. Već ću
smisliti neko objašnjenje kad dođe vrijeme za to.
S novom kacigom na glavi nestrpljivo sam je čekao ispred zgrade. Kad
sam je ugledao, bila je zaista bijesna.
»Što se dogodilo?«
»Šupak me ostavio na cjedilu.«
»Nije ti dao nikakav razlog?«
»Ma kakvi. Morala sam čekati sve dok mi nije otkazao intervju. Navodno
će me nazvati radi naknadnog dogovora, ali ne vjerujem.«
Pružio sam joj drugu kacigu koju sam kupio uz riječi: »Ma znaš što? Tko
ga jebe!«
U doslovnom i prenesenom značenju.
»Tako je. Tko ga jebe.«
»Moraš li se vratiti na posao?«
»Ne. Nakon ovog sranja, odustajem od današnjeg dana.«
Kimnuo sam glavom prema biciklu i rekao joj. »Penji se, Mala George.«
Proučila je bicikl. »Zašto imaš bicikl s dva sjedala?«
»Imam ih više. Ovaj je za situacije kad trebam pomoćnika. Taman mi je
pukla zračnica na normalnom biciklu i danas sam krenuo ovime. No sudbina
se uplela i danas si ti moj pomoćnik, Bianca George. Sad stavi kacigu.«
Smjestila se na stražnje sjedalo bicikla i zajedno smo počeli okretati
pedale.
»Prva postaja, cronuti« dobacio sam preko ramena.
»A gdje je druga?« oglasila se protiv vjetra.
»Ondje gdje nas dan odnese, Bianca.«

14
 Knjige.Club Books

Dex
»JESI LI VIDIO ONO?«
»Što?« Iskreno, gledao sam samo napete bradavice koje su se nazirale
kroz njezinu tanku bluzu.
»Ona dva tipa«, reče Bianca pokazujući dvojicu u odijelima koji su sjedili
na klupi u parku, uz popločanu stazu petnaestak metara dalje od nas. Prvi
sam put stupio nogom na Veliki travnjak Central Parka još otkad sam bio
klinac. Premda sam imao spektakularan pogled na njegovo zelenilo iz svojeg
stana, većinu dana nisam imao vremena diviti mu se.
»Što je s njima?«
Podigla je bradu u smjeru neke starice koja je netom bila prošla pored
dvojice u odijelima. »Ona žena je gotovo zaorala nosom po tlu.«
»Oni su krivi za to?«
»Jedan je toliko ispružio noge da je jedva ostavio mjesta za prolaz. Stazica
je široka samo metar, a on je nogama zauzeo više od pola.«
»Visok je. Ne bih rekao da je imao namjeru podmetnuti nogu nekoj
bakici.«
»Vjerojatno nije, ali u tome je problem s takvim tipovima. Oni nemaju
nimalo obzira za ostale ljude. Svjestan je samo onoga što se tiče izravno njega.
Kladila bih se, da prođe žena s velikim sisama, u uskim hlačama za vježbanje,
odmah bi pomaknuo noge jer bi ga zanimao pogled.«
»Mislim da si malo nepravedna prema populaciji koja nosi odijela.«
»Ne bih rekla.« Odmatala je svoj ručak govoreći. Kupili smo hamburgere
i pržene krumpiriće u jednoj delikatesi pored koje sam milijun puta prošao,
a nikad ušao unutra. »Postoji izravna povezanost između neto vrijednosti
jednog muškarca i njegova ponašanja. Što je viši porezni razred, to su gori
njegovi maniri.«
»Mislim da pretjeruješ. Gdje su istraživanja kojim podupireš takve izjave,
gospođice Finance Times?«
Posegnula je u kartonsku kutiju s krumpirićima i mahnula mi jednim
ispred nosa. »Pokazat ću ti ja istraživanje. Jesi za okladu?«
»Ovisi što bih mogao izgubiti.«

15
 Knjige.Club Books
Zagrizla je krumpirić i nasmijala se. »Već znaš da ćeš izgubiti, zar ne?«
»Nisam to rekao. Ali želim znati sve činjenice prije no što se upustim u
nešto.«
»Ma naravno, kukavice.«
»Da čujem okladu, pametnjakovićko.«
»Kladim se da ću one u odijelima natjerati da pomaknu noge bez ijedne
riječi.«
»Je li to oklada?«
Zaintrigirala me. »Da čujem nagradu.«
Kratko je razmislila. »Ako ja pobijedim, odvest ćeš me biciklom do mojeg
stana, a ja neću mrdnuti prstom, nego ću podignuti noge.«
»A ako izgubiš?«
»Ja ću okretati pedale, a ti ćeš sjediti odostraga i opustiti se.«
Visok sam gotovo dva metra i težak devedeset kilograma, a ona ima
pedeset kilograma skupa s posteljom. Nema šanse da ću dopustiti da me tako
sitna žena vozi po cijelom gradu. »Čuj, ako ti pobijediš, ja ću te odvesti kamo
god želiš, a ako ja pobijedim, ti moraš izići na večeru sa mnom. Odvest ću te
u otmjen restoran pun muškaraca u skupim odjelima.«
Činilo se da joj se oklada sviđa. Pružila mi je ruku i rekla: »Može. Pripremi
se na dobru tjelovježbu.«
Htio sam ja njoj priuštiti dobru tjelovježbu koja nema nikakve veze s
vožnjom bicikla.
Ustala je i otresla travu s ruku. »Možeš li mi posuditi svoju majicu s
kapuljačom?«
Ponio sam majicu s kapuljačom za odlazak u teretanu. Vrijeme je bilo
lijepo i odložio sam je u spremnik na biciklu, a ona je u drugi spremnik
odložila svoje sandale na visoku petu i torbicu. Preobula se u japanke prije
no što je sjela za upravljač bicikla.
Izvadila je trakicu za kosu iz torbice i zavezala kosu u punđu. Odjenula je
moju majicu s kapuljačom i zakopčala se do grla i navukla kapuljaču.
»Što to radiš?«
»Proći ću pored onih likova u odijelima i pokazati tebi da uopće neće
primijetiti moj pad.«
»A za to moraš biti neprepoznatljiva?«
Navukla je majicu preko stražnjice. Spustila joj je do koljena. »Pokrivam
svoje adute.«
»Da, tvoji aduti zaista odvlače pozornost.«

16
 Knjige.Club Books
Odjevena u četiri veličine preveliku majicu, s kapuljačom preko lica,
malčice se odmaknula i zakoračila na popločanu stazu.
Kad je došla do one dvojice u odijelima, pravila se da je pala. Jedan je
samo kratko podignuo glavu i nastavio govoriti. K vragu, zbog njih smo zaista
svi došli na loš glas.
Smješkajući se kao da je već pobijedila, Bianca je slavodobitno došetala
do našeg mjesta. Odmah je počela skidati moju majicu. »Jesi vidio?
Nepristojni su, neodgojeni. Onaj koji me nije ni pogledao vjerojatno ima
dnevni boravak s pogledom na ovaj park.«
Zasigurno nije bio dobar trenutak da spomenem kako se zapadni dio
Central Parka vidi iz moje spavaonice i dnevnog boravka. To me podsjetilo -
kamo ću je odvesti ako kasnije bude željela poći kući sa mnom? Jay,
dostavljač na biciklu, vjerojatno si ne bi mogao priuštiti ni ormarić u mojem
stanu.
Kad je svukla moju majicu, Bianca je počela otkopčavati nekoliko gumba
svoje bluze. Prije sam morao zamišljati što se nalazi ispod svile, a sad je
ponosito pokazivala savršeno preplanulu kožu i zdravu količinu dekoltea.
Zapitao sam se nosi li grudnjak koji podiže grudi ili su joj same po sebi tako
savršeno okruglaste.
»A sad malo namještaš karte, zar ne?«
Skinula je punđu i raskuštrala kosu, te posegnula u torbicu izvadivši jasno
crveni ruž.
»Ne bi smjelo biti važno tko prolazi.«
Kad je završila, izula je japanke, izvadila seksi cipele na visoku potpeticu
iz torbe, te ih obula. Zatim se okrenula meni: »Spreman?«
Naslonio sam se na laktove i pripremio na uživanje u predstavi. Nije me
nimalo bilo briga što će napraviti ona dvojica u odijelima, nego sam se veselio
što ću gledati Biancu kako se šepiri. »Kreni.«
Kao maločas, otišla je niz travu i stala na početak staze. Njihala je
bokovima koračajući jednom nogom ispred druge.
Trenutak prije no što je došla do likova u dijelima, trakica za kosu pala joj
je na pod. Okrenula se, dramatično se presavila u struku pruživši onoj dvojici
pogled na svoje savršeno dupe. Onaj s ispruženim nogama definitivno ju je
primijetio. Bianca se pridigla, dobacila mi vragolast osmijeh i napravila još
nekoliko koraka. Metar prije nego je došla do njega, onaj s pruženim nogama
skupio je noge da ona može proći.
Slijedio ju je pogledom do mjesta na kojem smo sjedili. Hoću reći, slijedio
je njezino dupe.
»Predivno. Baš predivno.«

17
 Knjige.Club Books
»Mislim da ću morati svratiti na par mjesta prije odlaska kući«, likovala
je Bianca.
»Da pogodim, trebaš kupiti cigala?«
Nasmijala se. Jako mi se sviđalo što je naprosto izula cipele i sjela u travu
bez brige da će se zaprljati. Mogao sam se kladiti da je Čarobne posljednji put
zakoračila na travu za nekakvo snimanje, i tad je vjerojatno natjerala
snimatelja da je nosi.
Mobitel mi je vibrirao u džepu. Vibrirao je cijelim putem otkad smo
krenuli u vožnju gradom i kad smo svratili po ručak, no Bianca to nije
primijetila sjedeći odostraga na mojem biciklu, okružena zvukovima gradske
vreve.
»Je li to tvoj mobitel?«
»Čini se da jest.«
»Mislila sam da nisi ponio mobitel. Zato mi nisi mogao posvijetliti kad je
meni ispao mobitel u dizalu.«
Sranje.
»Nisam imao mobitel kod sebe jer mi je ostao u torbi bicikla kad sam
otišao obaviti dostavu.«
»Aha.«
Ponovo je vibrirao.
»Zar se nećeš javiti?«
»Može čekati.«
»Jesi li ti jedini dostavljač? Ili imaš veliku tvrtku?«
»Ima nas nekoliko.« Ma da, samo se ti zakopaj još dublje, Jay, šupčino
jedna.
Zaškiljila je. »Izbjegavaš odgovore i nejasan si. Većina muškaraca jedna
dočeka priliku da se hvali uspjesima.«
»Možda je moja tvrtka iznimno uspješna, i ne želim te otjerati jer ćeš
pomisliti da sam jedan od bogataša koji su ti toliko odbojni.«
»Ljudi mi nisu odbojni zato što imaju novaca. Odbojni su mi zbog toga što
ih promijeni posjedovanje novaca. Izvitopere im se prioriteti i pomisle da se
svijet okreće oko njih.«
»Dakle, ne bi nužno odbila iznimno bogatog udvarača samo zato što je
bogat?«
»Udvarača?« Nasmijala se. »Sad zvučiš poput onih šupaka s Whartona s
kojima sam studirala.«
»Studirala si na Whartonu?«

18
 Knjige.Club Books
»Jesam. Nemoj biti tako šokiran. Pametne djevojke također psuju i
koriste se tijelima ne bi li dobile oklade. A ti ? Jesi li ti išao na fakultet?«
Nisam joj smio reći da sam išao na Harvard, pa sam dodao još jednu laž
na rastuću hrpu. »Išao sam na državni fakultet. Moji roditelji mi nisu mogli
priuštiti ništa bolje.« To nije bila potpuna laž. Moji roditelji su mogli priuštiti
državni fakultet - mogli su kupiti zemljište, profesore, cijelu zgradu.
Sjedili smo na travi još sat vremena ručajući i razgovarajući o svemu i
svačemu. Žena me zaintrigirala na svim mogućim razinama, i želio sam
saznati sve što voli.
»Čime se baviš u slobodno vrijeme, kad ne navlačiš muškarce u
nepoštene oklade na travnjaku?«
»Puno radim. Već znaš da pišem za Finance Times, a radim kao freelancer
za još neke poslovne časopise. Vikendom katkad poslovno putujem. Kad sam
kod kuće, tad obično izlazim. Uživam u hrani i raznim kuhinjama. Volim
isprobavati etničke restorane sa svojom prijateljicom Phoebe. U posljednje
vrijeme isprobavamo vijetnamsku kuhinju. Ne znam reći što smo jele
u posljednjem mjestu u kojem smo bile jer jedine smo govorile engleski u
cijelom restoranu, i jedine nismo bile azijskog podrijetla. Usto volontiram u
udruzi Forever Grey nedjeljom ujutro. To je neprofitna udruga koja spašava
umirovljene hrtove koje su vlasnici opsjednuti utrkama pasa odbacili jer više
nisu tako brzi. Ti psi su prekrasni i pametni, trebaju mnogo tjelovježbe, pa
dvojicu izvedem na trčanje kad god mogu.«
»To je baš lijepo od tebe.«
Slegnula je ramenima. »Dobra terapija za pse, a i za mene.«
»Imaš li svojeg psa?«
»Htjela bih imati, no u mojoj zgradi nisu dozvoljeni psi koji teže više od
pet kilograma, a ja nisam osoba za male pse. Usto puno putujem, pa ne bi bilo
pošteno da jadna životinja po cijele dane bude zatvorena u malom prostoru.
Otkad sam napustila burzu moj stil života se drastično promijenio - a sve je
počelo sa smanjenjem kvadrature. Ormar u mojem starom stanu bio je veći
od stana u kojem sad živim. A ti? Čime se ti zabavljaš?«
Moj se život u proteklih šest mjeseci sastojao uglavnom od rada
osamdeset sati tjedno, odlazaka na isprazne društvene događaje zbog posla,
i povremenog seksa s Caroline, kad dođe u grad. Ali izvanredni dostavljač Jay
takvo što nije mogao reći Bianci, pa se samo zakopao još dublje.
»Posao mi oduzima dosta vremena. Imam nekoliko zaposlenika, no
tvrtka je stara tek nekoliko godina i još uvijek smo u početnom stadiju.
Nastojim otići u teretanu pet puta tjedno, i...« Morao sam pod hitno smisliti
nešto da zvuči kao da imam barem jedan hobi. No kad sam posegao u svoju

19
 Knjige.Club Books
vreću s lažima, dočekala me samo hrpa piljevine, i tako sam rekao prvu
stvar koja mi je pala na um. »I rezbarim.«
»Rezbariš?«
»Da, rezbarim. Čula si za to drevno umijeće oblikovanja drva. Dakle,
izrađujem stvari iz drva.«
Koji vražji kurac? Nije mi moglo pasti na pamet planinarenje ili
destiliranje? Ne znam ništa o drvu. Baš ništa.
Bianca se razveselila. »To još nisam imala priliku čuti - rezbarenje. Kakve
stvari izrađuješ?«
»Ah, neću ti reći na prvom izlasku.« Namignuo sam joj. »Samo da znaš,
dobro me služe ruke, a ti ćeš se uvjeriti u to kad opet izađemo.«
»Kad izađemo, a ne ako?« pogledala me s podignutom obrvom. »Ti si baš
samouvjeren, zar ne?«
»Prije bih rekao da sam uporan. Možda i jesam običan dostavljač, ali to ne
znači da ću dopustiti da mi se nešto ispriječi na putu prema nečemu što
želim.«

POSLIJEPODNE JE PROLETJELO i mrzio sam što je moram ostaviti, no osoba s kojom

sam imao sastanak u četiri doletjela je iz Londona isključivo zbog toga. Nisam
mu mogao otkazati kao što sam otkazao obveze cijelog poslijepodneva. Da ne
spominjem tajnicu zbog čijih mi je poziva i poruka mobitel gotovo
eksplodirao.
Nevoljko sam Biancu odvezao u njezin stan. Bila je žena od riječi i doista
nije ni prstom maknula da mi pomogne odvući je preko pola grada. Premda
sam u top formi, oznojio sam se i zadihao kad smo napokon stigli do njezine
zgrade.
Obrisao sam čelo majicom i parkirao bicikl. »Nisi mi uopće pomogla
pedalirati.«
Osmjehnula se. »Nikako. Kladili smo se, i ti si izgubio.«
A izgubio sam i razum, rekao bih. »Kad se možemo opet vidjeti?«
»Hoćeš li biciklom doći po mene?«
»Zar je to bitno?«
»Nije. Samo želim znati što da odjenem.«
»Nešto seksi.« Zakoračio sam prema njoj kao da ispitujem situaciju. Nije
uzmaknula.
»Kamo bismo išli?«
»Kamo god želiš.« Cijeli dan čeznem da je dotaknem, no nasrtanje na nju
u parku ili zaustavljanje usred vožnje da je zažvalim ne bi odgovaralo
atmosferi našeg zajedničkog poslijepodneva. No sad, kad zajedno stojimo
20
 Knjige.Club Books
ispred njezine zgrade, sami, više se ne kanim suzdržavati. Kosa joj je bila
razbarušena od vožnje i vjetra, pa sam je zagladio ostavivši svoj lijevi dlan na
njezinu licu tako da joj palcem mogu pogladiti obraz. »Samo reci. Meni
sve odgovara.«
»Što kažeš na etiopsku kuhinju?«
»Može.« Nagnuo sam se bliže. »Jesi imala još nešto na umu?«
Spustila je pogled na moje usnice.
Tako je.
Taman kad sam htio spustiti usnice na njezine i napokon je poljubiti,
zagledala se u nešto iza mene. Okrenuo sam se i ugledao staricu kako
pokušava izići iz taksija.
»To je gospođa Axinger«, reče Bianca. »Stanuje u stanu nasuprot mojem.«
Želio sam ignorirati staricu koja izlazi iz taksija i vratiti se onome što sam
započeo, ali nisam mogao. Izgledala je kao da će pasti, a vražji taksist joj nije
kanio pomoći. Zastenjao sam i krenuo pomoći ženi. Bianca me pratila u stopu.
»Dobar dan, gospođo Axinger. Ovo je moj prijatelj, Jay.«
Uhvatio sam staricu za ruku i pomogao joj izići iz taksija i popeti se na
visoki nogostup. Kad sam je osovio na noge podignuo sam njezinu vrećicu s
namirnicama i ponio je za njom i Biancom dok su ulazile u zgradu.
»Bianca, draga, možeš li mi dohvatiti jednu kutiju s ormara? Bojim se
penjati na stolicu, a želim poslati neke fotografije svojem sinu u Kaliforniju.«
»Naravno. Slobodno pokucajte kad god vam nešto zatreba. Pomoći ću
vam pospremiti namirnice i spustit ću s ormara sve što vam treba.«
Kad sam otključao vrata gospođe Axinger, dok smo svi još stajali u
stubištu, Bianca me pogledala kao da se ispričava. »Nazoveš me?«, upitala je.
Nevoljko sam izvukao mobitel iz džepa i pružio joj ga ne bi li utipkala svoj
broj, kad je završila, zamijenili smo se za mobitel i vrećicu namirnica u mojoj
ruci.
Nisam je mogao zažvaliti dok gospođa Axinger gleda, pa sam je samo
poljubio u obraz trenutak prije no što se dizalo otvorilo. »Jako mi je drago što
smo se upoznali, Mala George. Nazvat ću te.«
»Veselim se.«
Čekao sam da se vrata dizala zatvore prije no što sam se vratio svojem
biciklu. Dok sam hodao pogledao sam broj koji je utipkala. Ostavila mi je i
poruku.

Izrezbari mi nešto maleno i dobit ćeš poljubac bez kojeg

si slučajno ostao.

21
 Knjige.Club Books
Prekrasno. Jebeno prekrasno. Kad se biciklom vratim u svoju višemilijunsku
tvrtku, morat ću naučiti rezbariti.

22
 Knjige.Club Books

Bianca
TE SAM VEČERI POŠLA NA SPAVANJE osobito dobre volje jer sam razmišljala o Jayu.
No raspoloženje mi se pokvarilo kad sam pročitala svoje elektroničke
poruke i pronašla jednu od čovjeka koji me otkantao - Gospodina Bogatuna.

Poštovana gospođo George,

Molim vas da prihvatite moju ispriku za otkazivanje dogovora u
tako kratkom roku. Iskrsnula mi je hitna osobna obveza koju
nisam mogao odgoditi.
Srdačno,
Dexter Truitt

Ma stvarno? »Srdačno«? Nije se čak udostojao ni predložiti novi dogovor?

Zna li on koliko me njegova »hitna obveza« unazadila? Imam rok, a časopis je
ostao bez glavne priče. Premda sam bila iznenađena što se netko poput njega
ispričava, ovo nipošto nije u redu. Odlučila sam mu odgovoriti.

Gospodine Truitt,
Bojim se da mi je Vaša »hitna obveza« dovela u zaista nezgodnu
situaciju. Radimo prema čvrstim rokovima. Ukoliko razgovor
uskoro ne obavimo, morat ćemo otkazati cijelu priču. Kad ćete
imati vremena za naknadni dogovor?

Obavijest o novoj poruci oglasila se za trideset sekundi. Dexter Triutt mi

je odgovorio.

Gospođo George, imate li sad vremena?

Sad? Je li poludio? Zaista je bezobrazan kad mi nudi da se sastajemo u ovo

doba noći.
Gospodine Triutt,

23
 Knjige.Club Books
Jedanaest je sati navečer. Ne mogu se naći s vama ovako kasno.
Kad imate vremena tijekom radnog dana ovaj tjedan?

Nervozno sam tresla koljenom očekujući njegov odgovor.

Gospođo George,
Sad imam vremena. Možemo provesti intervju putem e-maila.
Ionako su mi draži pisani odgovori jer tako imam dokaze za sve
što sam rekao, i izbjeći ću pogrešnu interpretaciju vlastitih riječi.

Ne mogu vjerovati da misli ozbiljno. Otipkala sam mu odgovor.

Gospodine Truitt,
Vaš dogovor s mojim časopisom bio je intervju uživo. Dobila sam
dojam da je cijela svrha priče zapravo vaš svojevrsni »izlazak u
javnost«. Intervju putem e-maila pobija tu svrhu.

Zurila sam u zaslon grickajući nokte.

Gospođo George,
O kojem dogovoru govorite? Ja nisam potpisao ništa s Vašim
časopisom. Ugovorna obveza ne postoji. Jednostavno sam izrazio
zanimanje za razgovor. Otada sam se predomislio glede
razgovora uživo. Ukoliko pristajete na razgovor putem e-maila,
rado ću Vam pružiti priliku.

Tipke mojeg prijenosnog računala glasno su odjekivale pod mojim

prstima.

Gospodine Truitt,
Želite li reći da bitna situacija osobne prirode uopće nije
postojala? Lagali ste i otkazali intervju jer ste odlučili da se ipak
nećete pokazati?

Frustrirano sam uzdahnula i namjestila se u krevetu čekajući njegov

odgovor.

Gospođo George,
24
 Knjige.Club Books
Zaista sam imao hitnu obvezu osobne prirode, no ne smatram da
Vama moram polagati svoje osobne račune. Što se tiče izlaska u
javnost, pa ako zaista želite znati, moja iznenadna promjena
plana navela me da podrobnije razmislim o tako velikoj odluci i
životnoj promjeni koju bi mi donijela. Odlučio sam da ću i dalje
svoj identitet kriti od očiju javnosti.

Super. Sad više nemam priču.

Gospodine Truitt,
Bilo bi lijepo da ste tu informaciju podijelili s nama prije no što
smo Vis učinili glavnim dijelom ovomjesečnog izdanja, i prije no
što smo potrošili značajna sredstva na promociju broja. Svrha
cijele priče bila je vaš izlazak iz jazbine u koju ste se skrili. Mislim
da više nemamo priču.

Njegov je odgovor ovaj put došao još brže.

Gospođo George,
Dajem Vam priliku da me pitate što god želite. Što god želite.
Mislim da iz toga možete izvući prokleto dobru priču, ali imam
dva uvjeta. Prvi: priča ide bez fotografije. Smatram da je to
pošteno jer bih u protivnom bio kao otvorena knjiga. Drugo: za
svako osobno pitanje koje vi postavite meni, ja ću jedno postaviti
Vama. Morat ćete mi odgovoriti. Budući da mislite kako je
ogoljivanje duše javnosti lak zadatak, smatram da bi bilo dobro
da i sami iskusite kako je stajati s druge strane. Imamo li
dogovor?

Na čemu je ovaj frajer? Možda bih ga trebala pitati, jer rekao je da smijem
pitati što god želim. K vragu sve. Treba mi priča. Čak i bez njegova lica bit će
bolja od svega što u posljednje vrijeme tiskamo kao ekskluzivu.

Gospodine Truitt,
Dogovoreno. Hoćemo li početi?

Gospođo George,

25
 Knjige.Club Books
Vaš sam. Počnite s pitanjima o poslu, da ih se riješite. Radite za
Finance Times, ali budimo realni, ljude zapravo ne zanima koliko
sam dionica prodao. Zanima ih s koliko žena izlazim.

Prebacili smo se na opciju čavrljanja na Gmailu i proveli gotovo cijeli sat

vremena razgovarajući kako je došao na vodeću poziciju očeve tvrtke koja se
bavi poduzetničkim kapitalom.
U posljednjih pet godina Dex mlađi postao je čuven jer je uveo raznolikost
u tvrtku zaposlivši veći broj žena i pripadnika nacionalnih manjina. Poznat je
po upuštanju u veće rizike nego njegov otac.
Dex je opisao svoj tipični dan, prepun telefonskih sastanaka s
poduzetnicima i portfeljskim tvrtkama. Svaki klijent i zaposlenik morao je
potpisati ugovor o tajnosti koji je glasio da ne smiju otkrivati osobne podatke
Dextera Truitta, a ne smiju ga ni fotografirati.
Rekao je kako često danima ne spava kad se bliži trenutak zaključenja
neke poslovne prilike. Spava, jede i udiše posao. Posao mu je sve.
Kad smo ispucali sva poslovna pitanja počela sam mu postavljati ona
osobna. No morala sam podrobno razmisliti o njima znajući da će mi
vjerojatno uzvratiti istom mjerom.

Bianca: Recite mi nešto o svojem djetinjstvu.

Dex: Jedinac sam Dextera Truitta i Suzanne Montague - Truitt

Otac moje majke, Stuart Montague, zapravo je osnivač tvrtke.
Otud ime Montague Enterprises. Stuart nije imao muške djece i
tako je tvrtku ostavio mojem ocu, a podrazumijevalo se da ću ja
jednog dana preuzeti posao. Moj otac nije bio mnogo prisutan
tijekom mojeg odrastanja, a odrastao sam u povlaštenom
okruženju - kao što ste vjerojatno pretpostavili. No moji su
roditelji često izbivali.

Bianca: Dakle, odgojile su Vas dadilje?

Dex: Tako je. Jedna dadilja, po imenu Alice Sugarbaker. Zvao sam
je Sugie.

Osmijeh mi je ozario lice. To mi je bilo baš slatko; tako velik, moćan

muškarac pamti nadimak žene koja ga je odgojila.

26
 Knjige.Club Books
Bianca: Gdje su Vam roditelji sada?

Dex: Tata je umirovljen i stanuje u Palm Beachu sa svojom

trećom suprugom. Moja je majka bila njegova druga supruga.
Ona živi ovdje u gradu i nikad se nije preudala. Prisniji sam s
njom nego s ocem. No malo ste se prenaglili. Ja sam na redu.
Ispričajte mi nešto o svojem djetinjstvu, Bianca.

Zar zbilja misli provesti svoju igru u cijelo?

Bianca: Zašto Vas je uopće briga?

Dex: Zašto me ne bi bilo? Vi niste manje važni od mene. Hajde,

recite. Gdje ste odrasli?

Bianca: Staten Island, uz dvoje roditelja koji su naporno radili, i

jednu sestru.

Dex: Lijepo djetinjstvo?

Bianca: Imala sam lijepo djetinjstvo dok mi se roditelji nisu

razveli. Tad je postalo ružno.

Dex: Shvaćam. Isto i kod mene, nakon razvoda. Žao mi je što ste
to pretrpjeli.

Bianca: Hvala. Sljedeće pitanje. Kad ste se upisali na Harvard,

jeste li odlučili studirati poslovnu ekonomiju zato što vas je
istinski zanimala, ili zato što ste oduvijek znali da ćete preuzeti
obiteljski posao?

Dex: Iskreno? Nisam znao gdje mi je dupe, a gdje glava kad sam
se upisao na fakultet. Da, studirao sam poslovnu ekonomiju jer
je imalo smisla s obzirom na moje nasljedstvo i očekivanja koja
su drugi imali od mene. Zaboga, Bianca, ova pitanja su jebeno
dosadna.

Malo sam se nasmijala. Tko te jebe, Dexe!

27
 Knjige.Club Books

Bianca: O čemu predlažete da razgovaramo, onda?

Dex: Ljude ne zanimaju ovakva sranja. Oni čitaju Vaš časopis jer
žele znati kako da sami uspiju. Uopće nije bitno gdje sam
studirao. Istina je ovakva: ova tvrtka mi je pružena na srebrnom
pladnju. Zakleo sam se da neću potratiti darovanu priliku
ponavljajući očeve pogreške. On nije bio pošten i mnoge je ljude
prevario za velike iznose novca. To smijem reći jer ionako svi
već znaju. Zakleo sam se da ću postupiti drugačije, a to
uključuje i život daleko od očiju javnosti.

Bianca: Zašto ne možete biti pošten čovjek pred očima javnosti?

Dex: Mislim da sam već dokazao da ne morate pokazati vlastito

lice kako biste bili uspješni. Zašto da se onda bavim društvenim
medijima i tabloidskim sranjima? To ne dodaje nikakvu
vrijednost. Dodaje isključivo rizik.

Ima pravo. To mu moram priznati.

Dex: Pitajte me nešto zanimljivo. Nešto što bi ljudi htjeli znati.

Bianca: Budući da prema svojem vlastitom mišljenju znate

kakva su zanimljiva pitanja, zašto vi meni ne biste rekli ono što
želite da ljudi znaju o vama.

Nastupila je kratka stanka prije odgovora.

Dex: Želim da znaju da sam mnogo više od povlaštenog tipa u

odijelu, da se svaki dan budim sa željom da svaki sat iskoristim
na što bolji način, te da učinim neku razliku u svijetu, bila ona
velika ili mala. Svjestan sam da o meni postoje mnoge
predrasude, i većinom su neistinite. Ljudi misle da je moje
skrivanje od javnosti nekakva fora da se učinim tajanstvenim i
još poznatijim. No istina je... Ja samo pokušavam živjeti kakav-
takav normalan život. Ja sam običan čovjek koji želi svoj
mir, Bianca. Nisam nikakvo čudovište koje se loži na otkazivanje
dogovora lijepim smeđookim djevojkama iz Staten Islanda.

28
 Knjige.Club Books

Zbunila sam se i zarumenjela pročitavši taj posljednji redak.

Dex: Gledam Vašu biografiju na mrežnim stranicama Finance

Timesa.

Osjećala sam se ranjivo jer proučava moj izgled i pokušala sam

promijeniti temu.

Bianca: Što još mislite da ljudi žele znati o Vama?

Dex: Nemojte mijenjati temu. Lijepi ste, usput rečeno.

Razgovarajmo o tome. Zanimljivije je od razgovora o meni.

Bianca: Radije nemojmo.

Dex: Sad je red na meni da postavim pitanje. Mislili ste da sam

zaboravio?

Bianca: Što želite pitati?

Dex: Što želite da ljudi znaju o Vama, Bianca George?

Bianca: Želim da me milijunaši koje intervjuiram za časopis

shvate ozbiljno.

Dex: Shvaćam Vas jako ozbiljno, i želim znati više o Vama. Sad mi
odgovorite na pitanje. Što Vi želite da ljudi znaju o Vama?

Uh, baš me doveo u neugodnu situaciju. Ali iz nekog čudnovatog razloga

ovaj čovjek mi se počeo sviđati. Nisam mu željela sarkastično odbrusiti jer je
bio potpuno iskren prema meni, a iskrenost ionako manje iscrpljuje. Stoga
sam mu jednostavno iskreno odgovorila na pitanje.

Bianca: Ja sam samo djevojka koja želi biti sretna. Ne trebam

hrpu novca niti prestižan posao. Napustila sam Wall Street jer se
nisam mogla nositi s tim. Zato ovako zarađujem za život. Nisam
savršena. Priznajem da se katkad povedem za predrasudama
29
 Knjige.Club Books
kad je riječ o ljudima na pozicijama moći. To je vjerojatno zato
što što sam godinama gledala kako moje radišne roditelje
varaju upravo takvi ljudi. No čak i u ovo malo vremena što
smo proveli dopisujući se, vidim da ste posve drugačiji od mojih
očekivanja. Imala sam pogrešne pretpostavke o vama. Dakle,
želim da ljudi znaju kako me nije sram ispričati se kad
pogriješim.

Dex: Hvala Vam.

Bianca: Vi ste bili otvoreni prema meni i smatram da Vam

dugujem ispriku.

Dex: Zaboravite intervju. Što VI želite znati o meni?

Bianca: Ako želite plitku istinu, najviše me zanima kako

izgledate. Zaista bih umrla ne bih li saznala.

Dex: LOL. Bianca George, Vi ste zaista nadasve iskreni. Da

čujem... mislite da se ne dam fotografirati jer sam posve
neugledan?

Bianca: To nisam rekla.

Dex: Ali to mislite.

Nisam se mogla prestati smješkati.

Dex: Biste li me htjeli vidjeti?

Srce mi je počelo ubrzano tući na mogućnost da ga vidim. Što nije u redu

sa mnom? Na to pitanje postoji samo jedan odgovor.

Bianca: Da.

Nekoliko sekundi kasnije priložio je fotografiju. Kad sam je otvorila

zamalo sam ostala bez daha.
Oh...
30
 Knjige.Club Books
Bila je to fotografija muškarca koji leži na leđima. Prsa su mu bila
mišićava... preplanula, gotovo pa brončana. Fotografija je čak izgledala lažno
jer je bila odveć savršena. Mislim da nikad u životu nisam vidjela takva prsa
i trbušne mišiće. Na dnu fotografije vidio se gornji rub crnih bokserica s
natpisom Emporio Armani na bijeloj traci. Tanak trag dlačica pružao se niz
sredinu njegovih istaknutih mišića. Pa svega mi moga...
Nisam mogla prestati zuriti.
Takvo što zasigurno nisam očekivala. Nikako. Nisam mogla vjerovati.
Fotografija je morala biti lažna. Kad sam napokon uspjela odlijepiti oči od
brončane skulpture muškarca, natipkala sam:

Bianca: Ovo NISTE Vi.

31
 Knjige.Club Books

Dex
DA SAM JOJ BAREM MOGAO VIDJETI LICE.
K vragu. Da sam barem mogao nešto mnogo više od toga. Ovaj internetski
razgovor s Biancom me ubija. Odjednom sam otvrdnuo poput kamena
znajući da gleda u moju fotografiju.

Dex: Jesam, ja sam.

Bianca: Ne vjerujem. Priznajte. Ukrali ste fotografiju s

Pinteresta. LOL.

Vilica me boljela od smijeha. Uzeo sam olovku i papir iz noćnog ormarića,

ispisao BOK, BIANCA GEORGE i fotografirao se s tim papirom preko lica pazeći da
mi se dobro vidi tijelo. Odrezao sam fotografiju od struka naniže jer bi u
protivnom vidjela moju erekciju koja je nastala uslijed našeg razgovorčića.

Dex: Vjerujete li sad da sam ja?

Bianca: U redu, znači da ste privlačni.

Dex: Pa hvala. Ali još uvijek mi niste vidjeli lice. Bojim se da

večeras i nećete.

Odjednom me preplavio neobičan osjećaj, i mogu mimo reći da se nikad

nisam tako osjećao. Radilo se o čistoj ljubomori, ali ne bilo kakvoj ljubomori.
Ljubomori na samog prokletog sebe. Odjednom je Jay poželio podvaliti Dexu
na najgori mogući način.

Bianca: Traje li intervju još uvijek?

Dex: Recite Vi meni.

32
 Knjige.Club Books

Bianca: Mislim da bismo trebali nastaviti sutra.

Nasmijao sam se. Vjerojatno je ostala bez teksta. Nisam se baš ponašao
profesionalno, no proveo sam čitav dan uz tu ženu i bilo mi je ugodno s njom.
Nisam si mogao pomoći. Također je vrlo jasno pokazala da i ja nju privlačim
i jednostavno sam se morao malo okoristiti time.

Dex: Onda sutra navečer? U isto vrijeme, u jedanaest?

Bianca: Može. To mi odgovara.

Nego što.

Dex: U redu. Slatke snove!

»Slatke snove!« Zvučao sam poput tinejdžera, a ne poslovnog mogula.

Neprofesionalno, ali zaista me više nije briga. Zamalo sam je nazvao Mala
George. To je Jayev nadimak za nju, budalo jedna. Jebi se, Jay. Smijao sam se
razmišljajući kako je cijela situacija luda.
Dex mrzi Jaya jer će Jay uskoro provesti neko vrijeme s njom, a Jay mrzi
bogatog šupka Dexa koji iskorištava svoju moć ne bi li bolje upoznao Biancu.
Zatim me iznenadila još jedna njezina poruka.

Bianca: Laku noć, Dex.

Kad me prestala zvati gospodinom Truittom? Ma koga briga, drago mi je

što jest.

Dex: Laku noć, Bianca.

Mala George.

Neću moći zaspati. Nabrijan sam. Biancina poruka onom idiotu Jayu
odzvonila mi je u glavi: Izrezbari mi nešto maleno i dobit ćeš poljubac bez
kojeg si ostao.

33
 Knjige.Club Books
Teško bih zamislio bolji način provođenja vremena od cjelonoćnog
gledanja rezbarenja drva na YouTubeu.

»MORAM SVRATITI NEKAMO PRIJE no što odem na poslovni ručak«, promrmljao

sam Samu, svojem vozaču ulazeći u mračnu unutrašnjost limuzine. Protekle
sam noći sat vremena gledao video uratke na YouTubeu i napravio sam popis
potrebnih stvari. Još uvijek nisam mogao vjerovati kakvim se stvarima
svojevoljno podvrgavam ne bih li dobio poljubac od jedne djevojke. Čarobne
bi zaslinila i mene i moj kurac ako bih samo Sama zamolio da svratimo po
cvijeće prije no što odem k njoj. Bianca mi se uvukla pod kožu.
»Dokle ćemo, gospodine?«
»Trg Union, Četrnaesta ulica.«
Trgovina slikarskog pribora bila je ogromna. Pogledao sam na sat i
ustanovio da imam još deset minuta prije sastanka za ručak, a za to sam se
trebao odvesti na drugi dio grada. Vjerojatno sam izgledao kao da ne znam
gdje sam jer mi je prišla žena odjevena u plavu pregaču.
»Mogu li vam pomoći, gospodine?«
»Tražim opremu za rezbarenje. Alat, blokove balzamovine, možda kakav
vodič za početnike.«
Mahnula mi je da je slijedim. »Ovuda.«
Pošao sam za njom na drugi kat, u stražnji dio trgovine. »Imamo širok
izbor rezbarskih noževa.« Podigla je komplet od šest alata s drvenim
drškama. »Ovo je dobar komplet. Malo je skup jer stoji nešto više od sto
dolara, ali radi se o čeliku visoke kvalitete, i dobijete dlijeto, dva dlijeta, i nož
za odsijecanje.«
Uzeo sam komplet iz njezine ruke, i dodao dvije vreće drvenih blokova.
»Ovo će biti dovoljno. Hvala vam, puno ste mi pomogli.«
»Nema na čemu. Imali smo prezentaciju ovdje u trgovini prije nekoliko
tjedana, i učitelj nam je dao par dobrih savjeta. Ako bude suho, samo
navlažite drvo.«
Da, dobro znam da suho treba navlažiti.

TOČNA KAO SAT, JOSEPHINE je ušla u moj ured u 16:45 sa šalicom jamajčanske
kave, pola šalice s kofeinom, pola bez kofeina, no bio sam odveć zauzet da bih
podignuo pogled.
»Gospodine Truitt?«
»Hmm?« Koristeći se dlijetom od 7 milimetara zarezivao sam drveni blok
i odstranio veliki dio sa stranice na kojoj sam radio preko pola sata.
»Treba li vam možda... flaster?«

34
 Knjige.Club Books
Sasvim sam zaboravio da sam samoljepljivom trakom zalijepio ubrus za
palac ne bih li zaustavio krvarenje. Krv je prošla kroz tkaninu i obojila je
krasnom nijansom crvene. Izgledalo je mnogo gore no što je bilo.
»Ne, u redu je.«
»Smijem li pitati što radite?«
Zavrnuo sam rukave do lakata, olabavio kravatu i sjedio nagnut nad
kantom za smeće oblikujući blok drva dugačak dvanaest i širok osam
centimetara. »Što mislite da radim?«
»Rezbarite?«
»Odlično, Josephine. Znao sam da sam vas s razlogom zaposlio.«
Mislio sam da je naš razgovor time završio pa sam nastavio rezbariti. No
Josephine je samo stajala ondje i gledala me. Uzdahnuo sam i ponovno
podignuo pogled. »Trebate li još nešto?«
»Ali zašto? Zašto rezbarite?«
Odgovorio sam joj istinom i samo istinom. »Nemam blagog pojma.«
Do šest poslijepodne uništio sam još dva ubrusa, još malo samoljepljive
trake i nakupio kantu punu uništenog drva. Možda one kožnate zaštite za
palčeve koje sam vidio na YouTubeu nisu samo za pičkice.

RIJETKO SAM PIO ALKOHOL SAM, no natočio sam si dva prsta dvanaest godina
starog škotskog viskija Macallan čim sam došao kući. Zagledao sam se kroz
prozor, u park. Ljetni su dani dugi, i sunce je taman počelo zalaziti premda je
već prošlo osam. Ljudi su sjedili i uživali u toplini. Gledao sam neki par kako
vozi bicikl i zapitao se kad sam prestao cijeniti stvari kao što je park.
Gledajući s prozora svojeg stana osjećao sam se kao da gledam iz tornja od
bjelokosti u kojem je Bianca pretpostavljala da stanujem.
Bianca. Ta žena je zagospodarila mojim mislima otkako sam je upoznao,
prije dan i pol. Morao sam pričekati više od dva sata do našeg dogovorenog
intervjua putem interneta, i odlučio sam da joj se Jay treba javiti. Premda
mrzim tipkanje poruka i uvijek radije zovem ili pišem prikladne elektroničke
poruke, dopisivanje je djelovalo kao nešto što bi Jayu bilo draže.

Jay: Jesi li danas bila pod jakim stresom? Je li situacija

zahtijevala igranje kuglicama u tami, u društvu nepoznatih
muškaraca?

Otpio sam ostatak viskija i srušio se na kauč. Ispružio sam noge - kao ona
dva kretena u odijelima. No ja nikad ne bih podmetnuo nogu nekoj starici.

35
 Knjige.Club Books
Bianca mi je odgovorila tek nakon pola sata, i već sam se ponadao da će
možda otpiliti Jaya. No tad su se pojavile točkice na zaslonu.

Bianca: Oprosti. Bila sam pod tušem. Danas je čak bio miran dan.
Radila sam na priči i posjetila majku. Nije bilo potrebe za
igranjem lopticama.

Tebi možda ne. No čim sam pomislio na Biancu pod tušem poželio sam se
poigrati vlastitim lopticama. Vjerojatno nisam odmah trebao preći na
perverzije, no nisam si mogao pomoći.

Jay: Tuš, kažeš?

Bianca: Okani se prljavih misli. Daleko si od pranja mojih leđa.

Nisi još dobio ni prvi poljubac.

Još. Katkad je dovoljna jedna jedina riječ da se suparnik otkrije.

Nasmiješio sam se. Poljubac je već zaključen za nju - možda bih mogao
prestati s rezanjem vlastitih prstiju. No prerano sam se ponadao. Otipkala je
još jednu poruku prije no što sam joj odgovorio.

Bianca: Kad smo kod poljubaca, što rezbariš za mene?

Jay: Što bi htjela?

Bianca: Hmm... kojim se komadom najviše ponosiš?

Dobro mi ide izrada nejednakih štapova od pravilnih drvenih blokova.

Jay: Možda neku životinju?

Vidio sam kako izrađuju životinje na onim detaljnim uputama gdje to sve
objašnjavaju korak po korak. Kad shvatim kako se dubi, kad to naučim, koliko
teško može biti? Ima jedan video u kojem desetogodišnji dječak izrezbari
ribu za manje od pet minuta.

Bianca: Životinja mi super zvuči.

36
 Knjige.Club Books
Jay: Kad ćemo razmijeniti moj komad za tvoj poljubac?

Bianca: LOL. Znam da si se nasmijao kad si napisao komad za

poljubac.

Ponovno sam se nasmijao.

Jay: Hoćeš reći da imam prljave misli?

Bianca: Hoću.

Jay: A što ti misliš o muškarcima prljavih misli?

Točkice su nekoliko puta poskočile i stale. Jako me zanimao njezin

odgovor.

Bianca: Otkrila sam da volim kad su moji muškarci malčice

devijantni.

Premda sam se malo ukrutio na pomisao da ona voli pomalo devijantne

muškarce, nešto mi se nije svidjelo u riječima otkrila sam. Zapitao sam se
misli li pritom na Dexove sinoćnje postupke - slanje polugolih selfieja
zasigurno spada u područje devijantnosti. Pitao sam se hoće li mi ispričati
išta o njemu - o meni.

Jay: Imaš li planove večeras?

Nije mi odmah odgovorila.

Bianca: Kasnije ću raditi.

Hmm... tehnički gledano, govori istinu. Dex jest posao za nju.

Jay: Što kažeš na večeru u četvrtak navečer?

Bianca: Ne mogu. Već imam dogovor. Može petak?

37
 Knjige.Club Books
Dogovor? Ima li možda spoj? Nisam se imao pravo nervirati, no to me nije
spriječilo. Zapravo sam i ja imao dogovor, ali u petak - nekakav mondeni
banket na koji trebam poći s Caroline.

Jay: Zauzet sam u petak. Možeš li u subotu?

Bianca: U subotu putujem izvan grada radi posla. Možda ćemo

uspjeti sljedeći vikend.

Nipošto ne namjeravam čekati cijeli tjedan da je ponovno vidim. Nisam

oklijevao ni sekunde donoseći odluku.

Jay: Otkazat ću dogovor za petak. Dođem po tebe u sedam?

Bianca: Može, super.

Za dva dana Jay će Biancu izvesti na spoj, a Dex se sprema za intervju u

11 sati. Što mi je ova žena napravila?
Točno u 11, oblačić za čavrljanje pojavio se na mojem zaslonu.

Bianca: Dobra večer, gospodine Truitt.

Dex: I Vama, gospođo George. Jeste spremni za drugu rundu?

Bianca: Jesam. Mnogo sam razmišljala o našem sinoćnjem

razgovoru. Imali ste pravo.

Dex: Obično imam pravo. Morat ćete biti određeniji.

Bianca: Želim reći da bi članak trebao biti usmjeren na Vaš

osobni život, a u manjoj mjeri na poslovni dio stvari.

To mi se sviđa. Usmjeri se na mene, Mala George.

Dex: Želite reći da će Vaša pitanja večeras biti nešto intimnija?

Jer dogovor još uvijek stoji - pitanje za pitanje, gospođo George.

38
 Knjige.Club Books
Bianca: Što god možete podnijeti Vi, mogu i ja. Jeste spremni?

Kita mi je poskočila. Dolje, dečko. Ona razgovara s gospodinom Truittom.

Dex: Uvijek sam spreman, gospođo George.

Bianca: Prvo pitanje - jeste li u ozbiljnoj vezi?

Dex: Izlazim sa ženama, ali ne. Nisam u ozbiljnoj vezi.

Rekao sam joj istinu. Vjerojatno bih trebao biti ozbiljan nakon posljednja
dva dana, no moja veza s Caroline je otvorenog tipa. Jedno drugome
ispunjavamo svrhu - odlazimo na poslovne događaje zajedno i pružamo si
seksualna zadovoljstva. Nemojte me krivo shvatiti - Caroline mi je draga, a
drag sam i ja njoj. No nijedno od nas ne želi više od ovoga što imamo.

Bianca: Biste li htjeli jednoga dana imati djecu?

Dex: Polako, gospođo George. Propustio sam svoj red. Jeste li Vi

u ozbiljnoj vezi?

Bianca: Bila sam, ali prekinuli smo.

Dex: Što se dogodilo?

Bianca: Duga priča. Dobit ćete skraćenu verziju. Burzovni

mešetar. Zaruke. Laž. Prekid zaruka.

K vragu. Moram saznati više. Ovo ne zvuči dobro za mene.

Dex: O čemu je lagao?

Bianca: Već sam odgovorila na dva pitanja. Sad sam ja propustila

svoj red.

39
 Knjige.Club Books
Koje je bilo njezino posljednje pitanje? Aha, da. Djeca. Sinulo mi je da se
Caroline i ja viđamo već gotovo godinu dana i da me nikad nije pitala vidim li
u svojoj budućnosti mnoštvo vragolana.

Dex: Da. Želim djecu. Ali ne želim da ih odgaja dadilja.

Jako sam volio Sugie, to ne poričem, ali smatram da djecu trebaju odgajati
roditelji, ako je to ikako izvedivo. Ja sam na redu. O čemu je lagao Vaš
zaručnik?

Bianca: O svemu i svačemu. Ne postoji stvar o kojoj nije lagao.

Dex: Je li Vas varao?

Bianca: Ne, mislim da nije. Samo je lagao. Klijentima, našem šefu,

o svojem bankovnom računu, o svemu živom. Kad pogledam
unatrag, mislim da ga je laganje uzbuđivalo.

Dex: Dakle, to je utjecalo na Vaše loše mišljenje o bogatim i

moćnim muškarcima?

Bianca: Možda. Nikad nisam razmišljala o tome, no mislim da

moj prezir prema lažljivcima nije vezan isključivo za bogate
ljude. Moj otac nije bio bogat, a lagao je. Zapravo su mi draže
jednostavne stvari u životu - kao što je istina.

Rupa koju sam iskopao za sebe postala je još dublja, i nisam imao pojma
kako ću se izvući iz nje. Pametno bi bilo istog trena prekinuti ovu igru i
priznati joj sve, ali nisam to učinio. Još sat vremena sam odgovarao na osobna
pitanja, i postavljao ih njoj. Moja je ovisnost jačala sa svakim postavljenim
pitanjem. Želio sam saznati sve o Bianci George. Kad smo se opraštali,
njezino posljednje pitanje dovelo me pred trenutak istine.

Bianca: Rok za predaju priče je pred kraj mjeseca. Željela bih

dovršiti intervju uživo. Nastavit ćemo razgovarati u jedanaest
navečer, željela bih Vas upoznati licem u lice. Bez fotografiranja,
naravno.

Oklijevao sam prije odgovora.

40
 Knjige.Club Books

Dex: U redu. Može. Sastat ćemo se na kraju mjeseca.

Sranje.

41
 Knjige.Club Books

Dex
NEĆE MI POMOĆI NI VLAŽENJE SUHOG.
Večeras je moj spoj s Biancom, a nisam uspio izrezbariti ni običnu olovku,
a kamoli životinju. Clement, moj mali plavokosi neprijatelj - desetogodišnjak
s YouTubea - mora da je kakvo čudo od djeteta, jer ovo sranje nije
jednostavno. Frustrirano sam odustao i odložio alat odlučivši da će Bianca
ostati bez malene drvene životinje. No ja ne kanim ostati bez poljupca.
Kasnije poslijepodne mi je zazvonio mobitel - stigla je nova poruka.
Biancino ime osvijetlilo je zaslon i odmah sam otvorio poruku.

Bianca: Kamo idemo?

Jay: Rezervirao sam nam stol u jednom etiopskom restoranu.

Bianca: Mmm. Kojem to? Potražit ću jer želim znati što da

odjenem.

Meni uopće nije bilo bitno koliko je otmjen restoran - moj odgovor bi bio
isti čak i da je vodim na sendvič sa uličnog štanda.

Jay: Nešto seksi.

Bianca: To već mogu ;-)

Jay: Odlično. Veselim se. Vidimo se za nekoliko sati.

Bianca: Dobro. Nemoj zaboraviti moju rezbariju - jedva čekam

našu razmjenu.

»NA DUMBO, SAM« REKOH sjedajući na stražnje sjedalo.

»U Brooklyn? Može, gospodine Truitt. Kamo točno idemo?«

42
 Knjige.Club Books
»Anchorage Place. Bruklinski buvljak.«
Moja tajnica je ispisala zemljovid Brooklyna, ali nije mi bio od posebne
koristi kad smo napokon stigli. Tamo je bilo barem stotinu šatora, a ja sam
lutao među njima pokušavajući pronaći polje G45. Kad sam zamolio
Josephine da mi pronađe trgovinu gdje se prodaju sitne drvene rukotvorine,
poput životinja, bio sam uvjeren da misli kako upravo svjedoči mojem
živčanom slomu. Vjerojatno je slutila da se nešto događa.
Bruklinski buvljak ugostio je mnogobrojne umjetnike i rezbare - a među
njima je bio i jedan gospodin koji je svoja djela prodavao i putem interneta
na stranici Jelanijeve Kenijske Rukotvorine. Sreća je htjela da Jelani svoje
tvorevine prodaje i na buvljaku, koji je otvoren i danas jer traje Dumbo
Heritage Festival.
Pregledavajući izloške na jednom dugačkom stolu kojemu sam netom
prišao, ugledao sam i visoka čovjeka tamne kože sa šarenom afričkom kapom
na glavi. Držao je ukrašen drveni štap. Kad sam prišao bliže vidio sam da je
njegov stol prepun malenih, ručno rezbarenih životinja. Moram se sjetiti da
Josephine dam povišicu čim se vratim u ured u ponedjeljak.
Pregledavao sam ponudu rezbarija - i divio se umijeću. Prije tjedan dana
bih ovuda prošao bez ijednog pogleda i ne bih odvojio vremena za divljenje
radu i trudu uloženima u ove komade - i vještini i umijeću koje predstavljaju.
No sad sam bio zaista impresioniran Jelanijevim radom.
»Prekrasni komadi.«
»Hvala. Tražite li dar za nekoga?«
»Tako je. Za jednu ženu.«
»Aha.« Jelani je kimnuo kao da mu je sve jasno. Onda si jedini, stari moj.
Podignuo je malu figuricu morža. »Možda trebate odabrati prema duhovnoj
životinji te posebne dame. Morž je čuvar tajni.« Spustio je figuricu na stol i
pokazao mi drugu. Bio je to kozorog - s dva roga koji se uvrću prema natrag.
»Jarac je totem koji predstavlja moć. Neovisan je, snažan i inteligentan. Oni
su znatiželjni, ali i jako izbirljivi.«
»Može jarac.«
Jelani se osmjehnuo. Izdao mi je račun i spremio figuricu u smeđu
papirnatu vrećicu. Upozorio me pružajući mi vrećicu: »Pazite se jarčeva -
njihovi rogovi su dovoljno snažni da vas prohodu ako ih naljutite.«
Divno. Jednostavno predivno.
Caroline nije bila sretna što sam otkazao odlazak na banket. Rekao sam
joj da se ne osjećam dobro, i prvi put u životu zaigrao na kartu bolesti. No
Bianca je bila vrijedna toga.

43
 Knjige.Club Books
Odjenula je usku smeđu haljinu koja je otkrivala jedno rame. Ta je boja
istaknula boju smeđe karamele njezinih očiju, i lijepo se uskladila s njezinom
vranom kosom. Zaista je bila tamnokosa ljepotica.
Naravno, Dex je sve saznao iz razgovora, no Jay je morao pitati: »Koje si
nacionalnosti?«
»Stopostotna Grkinja. A ti?«
»Majka mi je talijanskog i francuskog podrijetla, a otac Englez.«
Bilo je teško ne zuriti u nju s druge strane stola. Nisam se mogao
usredotočiti na jelovnik, koji je ionako bio pun jela koja ne prepoznajem.
Došao sam po Biancu automobilom koji sam iznajmio isključivo za Jayeve
potrebe. Zamislio sam ga kao tipa koji voli džipove. Morao sam razmisliti i o
odjeći jer Dex bi vjerojatno odjenuo Armani košulju krojenu po mjeri. Jay je
bio opušteniji, pa sam se odlučio za klasičnu crnu polo majicu i tamne
traperice.
Gledajući postavljeni stol, komentirao sam: »Mislim da su nam zaboravili
donijeti jedaći pribor.«
»Nisu. Etiopska se hrana jede rukama.«
»O, to nisam znao.«
»Nikad prije nisi jeo etiopsku?«
»Nikad.«
»Meni se jako sviđa, premda sam je kušala samo par puta. Obožavam
kušati nove stvari.«
»Meni se jako sviđa tvoja avanturistička strana.«
»Da, ali nisam uvijek takva.« Nasmiješila se.
»Jedva čekam saznati kad jesi, Mala George.« Skupio sam noge oko
njezinih ispod stola.
»Ti naruči za nas oboje jer poznaješ ovu kuhinju. Što si imala na umu?«
»Wot.«
»Što ćemo jesti?«
»Wot. To ćemo jesti. Mješavinu mesa, umaka i začina, nešto kao jako
aromatičan gulaš. S tim dolazi kruh zvan mjera, kojim kupiš hranu u zalogaje
i jedeš. Svidjet će ti se. Voliš li začinjenu hranu?«
»Volim.«
Nakon što smo naručili poželio sam joj biti što bliže. Premjestio sam se
na drugu stranu stola.
»Što to radiš?« zaigrano me upitala.
»Radije bih sjedio pored tebe. Je li to u redu?«
»Naravno. Više nego u redu.«

44
 Knjige.Club Books
Kad sam je zagrlio oko struka spustila je pogled. Razrogačila je oči
ugledavši moj Rolex.
»To je sat od deset tisuća dolara. Zar tvojoj dostavljačkoj tvrtki tako
dobro ide?«
Zapravo, stajao je dvadeset tisuća dolara. Sranje.
»Imamo dobrih mjeseci. Katkad se nagradim.«
»To je sasvim u redu. Ljudi koji ne žive u izobilju zaista si trebaju katkad
priuštiti nešto lijepo i malo uživati.«
Tako je.
Nastavila je govoriti: »Kad smo kod lijepih stvari... Nisam vidjela da si mi
donio nešto izrezbareno.«
»Ne brini. U autu je, u pretincu za rukavice. Nisam želio izazivati sreću i
odmah ti dati.«
»Jedva čekam vidjeti što si mi napravio.«
Pogladio sam je palcem po ruci. »Ja jedva čekam ono što dolazi poslije.«
Pogledi su nam se susreli. Bože, kako je prelijepa. Svu snagu sam uložio u
suzdržavanje da se ne prignem k njoj i kušam njezine pune usnice.
Konobarica je svojim dolaskom prekinula naš trenutak stavivši veliki
poslužavnik na sredinu stola. Bio je to niz smeđih i narančastih umaka s
mnogo povrća i mesa. Tanki komadi kruha bili su postavljeni uz rub
poslužavnika.
»Morat ćeš mi pokazati kako se ovo jede.«
»Kruhom uzimaš meso i umak i stavljaš u usta. Čitala sam da je u Etiopiji
običaj da ljudi hrane jedni druge.«
Podignuo sam obrvu. »Hoćeš me hraniti?«
»Ako želiš.«
Svidjela mi se ta pomisao.
Odmah me nahrani. A ja ću tebe poslije polizati.
»Ništa mi ne bi bilo draže.«
Nježnim je prstima uzela komadić kruha i zahvatila malo mesa. Savila je
komadić i položila ga u moja usta. Pazio sam da joj jezikom dotaknem prste.
Nahranila me nekoliko puta i jedva sam čekao svaki zalogaj. Bilo je senzualno
i intimno, i ništa na svijetu ne bi me odvojilo od nje.
»Sad ti moraš nahraniti mene«, rekla je.
Kad sam pokušao ponoviti Biancin savršeni postupak hranjenja,
začinjeni umak uspio mi je ući u posjekotine na prstima.
»Jao«, zastenjao sam.
»Jesi li dobro?«

45
 Knjige.Club Books
Nasmijao sam se samom sebi. »Jesam. Imam nekoliko posjekotina na ruci
i začini su me opekli. To nisam očekivao.«
»Žao mi je. Kako si se porezao?«
Eto, dobio sam priliku da sve priznam.
»Rezbario sam.«
»Nisam znala da je opasno.«
»Jest. To je ozbiljna stvar.«
Ponovno sam pokušao saviti kruh i zahvatiti malo ivota. Kad sam joj
stavio komadić u usta prstima sam prešao preko njezine donje usnice.
»Mmm« rekla je. »Ovo je baš dobro, zar ne?«
»Baš dobro« ponovio sam gledajući kako miče usnicama i želeći polizati
ostatak umaka s njih. »Koje još kulture ne koriste vilice?«
»Ne znam sad. Zašto?«
»Jer mislim da bi ovo mogla postati naša stvar.«
»Da? Imamo svoju stvar? Tako brzo?«
»Zašto ne?«
Sljedeći put kad sam je hranio bio sam nespretan i prolio malo hrane po
njezinoj bradi.
»Ovo ti nije jača strana, Jayu Reed.«
Rekao sam prije no što sam se uspio zauzdati: »Ali čišćenje jest.« Nagnuo
sam se prema njoj i polizao umak s njezine brade. Kad je zaklopila oči i
uzdahnula, primio sam to kao znak da želi još.
K vragu i koza.
No shvatio sam da se ne smije dogoditi ovako. Trebao sam čekati nagradu
za svoje rezbarenje, ali nisam si mogao pomoći. Položio sam usnice na njezine
i poljubio je punom snagom.
Zagrlio sam je oko vrata dok je dahtala pod mojim poljupcem, jezikom
sam palucao unutar njezinih usta želeći je samo ljubiti još više.
Odmaknula se kad je konobar došao natočiti još vode u naše čaše.
Zarumenjela se kao da se srami. No mene zaista nije zanimalo tko nas je vidio.
Bio sam tvrd kao stijena i sasvim sjeban i nespreman da tako brzo
izgubim djevojku. No jedna stvar je bila nepobitna: seksualna kemija između
Biance i Jaya bila je nemjerljiva. Nisam još bio spreman prepustiti Dexu da
sve pokvari istinom. Ovaj trenutak s njom možda je jedini koji ću ikad imati.
Jay mora poživjeti još malo.
Pročistila je grlo i rekla: »To nisam očekivala.«
»Nisam ni ja, ali izluđuješ me, Bianca.«

46
 Knjige.Club Books
Sinulo mi je da se uopće nisam trudio upoznati je bolje, nisam joj postavio
nijedno osobno pitanje tijekom cijele večeri. Dijelom zbog toga što se nisam
pripremio na razgovor o sebi kao Jayu, a Dex je ionako mnogo razgovarao s
njom pa se Jay osjećao kao da već zna sve što treba znati.
Ispalo bi da sam nezainteresiran ako barem malo ne bih zabadao nos.
Tako sam je nekoliko puta ispitivao o njezinu djetinjstvu, o posljednjoj vezi u
kojoj je bila, o karijeri - o svemu što sam već zapravo znao.
Dao sam sve od sebe da pošteno odgovorim na pitanja kojima me
rešetala, no što smo dulje razgovarali to sam više osjećao krivnju što
nastavljam sa svojom predstavom.
Bianca me gledala gladnim očima. Neupitno sam je jako privlačio i bio
sam siguran da mi neće trebati mnogo drvenih figurica da joj se uvučem u
gaćice. To nikako nije u redu. Dex je bio bijesan na Jaya zato što uopće
razmatra da je poševi, a Jay je bio ljutit na Dexa što ga osuđuje zbog misli koje
se nameću same od sebe. Možda bi Dex i Jay trebali nazvati bolnicu za
duševne bolesti i osigurati si mjesto unaprijed.
Večera je prošla fenomenalno, od hrane do poljupca.
Kad smo se vratili u džip, okrenula se meni i nasmiješila: »Vrijeme je.
Želim svoj dar.«
»Da, večeras sam okrenuo stvari naglavce, zar ne?« Posegnuo sam u
pretinac za rukavice i bio sam poprilično nervozan. Pružio sam joj drvenu
figuricu i rekao: »Evo... ovo je za tebe.«
Bianca je pokrila usta rukama. »Bože dragi! Je li to koza?«
»Da, jarac.«
Zadivljeno je gledala figuricu. »Pogledaj samo te detalje. Ne mogu
vjerovati da si je ti izradio.«
Ne mogu ni ja.
»Pogledaj rogove!« Nasmijala se.
»Da, i meni katkad narastu.«
Prevrnula je očima.
Namignuo sam joj. »Sviđa ti se?«
»Naravno! Voljela bih te vidjeti u akciji, gledati kako rezbariš.«
Uf..
»Da, možda. Time se obično bavim nasamo da se riješim stresa. Nikad
nisam rezbario pred publikom. Morat ću skupiti hrabrosti za to.«
»Očigledno je da nije lagano, sudeći po tvojim prstima.«
»Da, teže je nego što misliš.«
»Stoga je ovo što si izrezbario za mene još posebnije. Hvala ti.«

47
 Knjige.Club Books
Odjednom me spopao strašan osjećaj krivnje. »Nema na čemu, Bianca.«
Nekoliko sam trenutaka gledao kroz prozor pokušavajući se iščupati iz
groznog osjećaja. »Kamo bi sad htjela poći?«
»Zapravo bih do deset i četrdeset pet trebala biti kod kuće.«
»Da?«
»Da. Imam posla.«
»Posla?«
»Radi se o mojem intervjuu s Dexterom Truittom. Razgovaramo putem
opcije čavrljanja na internetu.«
»S Gospodinom Bogatunom?«
»Da. Umjesto jednog jedinstvenog intervjua u uredu, dogovorili smo
večernje razgovore putem interneta. U jedanaest svake večeri, od
ponedjeljka do petka. To vrijeme mu najbolje odgovara.«
»Dakle, ti se moraš postaviti onako kako njemu odgovara?«
Dvije su stvari bile pogrešne u tom pitanju. Prva: zbog mene Dex ispada
kreten. Druga: diže mi se čim pomislim kako se ona postavlja kako meni
odgovara. Dakle, uspio sam sasvim sjebati situaciju.
»Zapravo je to s večernjim terminom ispalo sasvim dobro. Njegov dnevni
raspored je odveć natrpan. Ionako neće trajati vječno. Rok mi je do kraja
mjeseca.«
Zanimljivo, kao i meni.
»Dobro, imamo još sat vremena prije no što te moram odvesti kući. Što bi
htjela raditi?«
»Iskreno? Voljela bih vidjeti gdje stanuješ, ako nije odveć daleko od
SoHoa. Možemo popiti kavu kod tebe.«
»Stvarno?«
»Nadam se da prijedlog da odemo k tebi nije odveć izravan.«
»Ne. Nimalo.«
Bio sam itekako svjestan činjenice da sam previše gurao ovu laž s Jayem.
Znajući da će moj alter ego kad-tad morati povesti Biancu u svoj stan,
unajmio sam namješten stan na mjesec dana. Kako sam uopće došao do toga?
Ako moja laž ikad iziđe na vidjelo, zvučat ću poput prljavog perverznjaka koji
ima stan za seks. No istina je da sam neobjašnjivo lud za Biancom i svojim se
lažima zakapam sve dublje i dublje, ne bih li si kupio samo još malo vremena
uz nju. Ni sam više nisam vidio smisao u tome, a kako ću tek objasniti njoj da
sam sve činio uz najbolje namjere ?
Nasmiješila mi se svojim velikim smeđim očima i nekako sam samome
sebi ponovno opravdao svoje postupke. »U kojem dijelu grada stanuješ?«

48
 Knjige.Club Books
Morao sam promisliti. Gdje stanujem? Nisam još stigao otići do
iznajmljenog stana premda mi je Josephine već nabavila ključ. Opako
riskiram i ne znam se izvući. Pogledao sam mobitel praveći se da
provjeravam koliko je sati i diskretno sam na elektroničkoj pošti provjerio i
adresu na kojoj »stanujem«.
»U NoHou.«
»Savršeno«, ozareno će ona.
Da. Jednostavno savršeno.

STARAC KOJI MI JE očigledno susjed bijesno nas je pogledao kad smo stali ispred
mojih ulaznih vrata. Zatim se vratio u svoj stan.
»Ne pozdravljaš susjede?«
Ne, jer nemaju pojma tko sam.
»Onaj čovjek me ne voli. Uvijek se žali kad slušam glazbu.«
Kad sam otvorio vrata i ugledao u kakav prostor ulazimo bio sam
spreman ubiti nekoga.
Stan nije bio ni nalik onome što su oglasili na internetu. Bio je neukusno
uređen, s mnogo pretencioznih detalja u bijeloj, zlatnoj i ljubičastoj boji.
Ostao sam bez teksta. Kako ću joj to objasniti ?
Sve je postalo još čudnije kad sam ugledao ogroman portret Elvisa
Presleya na zidu, i kip Liže Minelli u stvarnoj veličini u kutu sobe.
Bianca je gledala razjapljenih usta. »Ovo je...«
»Stan moje tete« brzo sam dodao. »Umrla je... ostavila mi je stan i nisam
ga imao srca preurediti i mijenjati njezin prepoznatljivi stil.«
»Baš lijepo od tebe. Kad je preminula?«
»Prije godinu dana, otprilike. Preuredit ću ga, ali sad mi je još uvijek
prebrzo.«
Pogladila me po ramenu. »Shvaćam.«
Majko mila, kako mi je već dosadila ova situacija. Želio sam je zagrliti i
ispričati joj sve. Zašto ne mogu?
Ona mi je odgovorila na to pitanje zgrabivši me za majicu i privukavši me
u poljubac.
Eto zato.
Izgubit ću je.
Nema šanse. Nisam joj spreman reći jer postoji velika šansa da se više
nikad neću osjećati ovako kao sad. Ona ne voli lažljivce, a ti Dextere Truitte...
Jayu Reede... tko god da jesi, ti si lažljivac.

49
 Knjige.Club Books
Osjetio sam hladnoću kad se odmaknula od mene. »Mogu li se poslužiti
kupaonicom?«
»Naravno. Samo, tamo je...«
Gdje se, dovraga, nalazi moja kupaonica?
»Samo da provjerim je li sve kako treba. Možda sam ostavio prljavo rublje
na podu jer nisam očekivao da ćeš doći. Odmah se vraćam.«
Srce mi je lupalo dok sam hodao hodnikom otvarajući sva vrata u potrazi
za kupaonicom. Sreća pa sam pošao provjeriti. Golema hrpa pornografskih
časopisa nalazila se uz zahodsku školjku. Bacio sam ih kroz kupaonski prozor
bez razmišljanja, nadajući se da nikome neće pasti na glavu. Graške znoja
stvorile su mi se na čelu pri pomisli objašnjavanje otkud mi ti časopisi.
»Sve je u redu« rekao sam joj vrativši se u dnevni boravak. »Posljednja
vrata ravno niz hodnik.«
Sa svakom sekundom njezina boravka u kupaonici rasla je mora paranoja
zbog mojeg boravka u nepoznatom stanu. Na što li ćemo još naletjeti ? Sjetio
sam se da je spomenula kavu. Ormarići su vjerojatno prazni i odlučio sam da
je najbolje napustiti mjesto. Prošli smo pored jednog Starbucksa na putu
ovamo. Kad je došla, rekao sam: »Upravo sam se sjetio da nemam više
kave. Što kažeš da je uzmemo vani prije no što te odvezem kući?«
»Može, baš lijepo. Usput, zašto ovdje miriši po sredstvu protiv moljaca?«
»Da, imao sam gadnih problema s moljcima. Morao sam se pobrinuti za
to.«
Gadila mi se cijela situacija. Najradije bih bio s njom u svojem stvarnom
stanu. Ako je ikad više dovedem ovamo, prije toga ću dovesti inspekciju, dati
raskužiti stan i napuniti ga njezinim omiljenim stvarima.
Kad smo stigli u kafić, sklonili smo se u kut i polagano pili kapučino.
Prekidao sam njezine rečenice poljupcima. Kad god bih to činio ona bi
zastenjala, i jako su mi se sviđale vibracije njezinih uzdaha u mojem grlu.
Kad je otkucalo pola jedanaest pogledala je u mobitel i rekla: »Sad zbilja
moram ići.«
»Ne možeš malo zakasniti na sastanak s Gospodinom Bogatunom?«
»Ne mogu. Neprofesionalno je.«
Iskreno, malo mi je smetalo što nije otkazala Dexu. Morao sam se
podsjetiti da obojica navijamo za Dexa, i Jay i Dex. Ja. U dubini duše želimo da
Dex pobijedi. Zašto je onda Jay tako bijesan?
Nevoljko sam je ostavio ispred njezina stana i požurio natrag svojoj kući.
Pravoj.
Kad sam stigao morao sam se malo smiriti prije transformacije u svoje
istinsko ja. Primijetio sam da je već na mreži i poslao joj poruku.

50
 Knjige.Club Books
Dex: Malo kasnim. Dajte mi deset minuta.
Ne čekajući odgovor otišao sam pod tuš i nabrzinu ga otresao prisjećajući
se njezinih uzdaha u mojim ustima, i zamišljajući da radimo mnogo više od
ljubljenja.

51
 Knjige.Club Books

Dex
RJEŠAVANJE VIŠKA ENERGIJEdonijelo mi je trenutak jasnoće. Dex mora preoteti
Biancu Jayu. Koliko god sjebano zvučalo, ako joj se pravi ja svidi više nego
lažni ja, tad bi ona možda shvatila da je pravi ja vrijedan toga da mu se
jednom progleda kroz prste i pruži još jedna prilika, usprkos svim lažima
koje je izgovorio. Možda sam u zabludi, a usto i shizofreničan. No trenutačno
nemam bolji plan i moram barem ispipati kojem naginje, stvarnom ili lažnom
meni.

Dex: Bok, Bianca. Stigao sam. Ispričavam se zbog čekanja. Kako

ste proveli večer?

Bianca: Hvala na pitanju, bilo je jako lijepo.

Dex: Što ste radili?

Bianca: Zapravo sam bila na spoju.

Dex: Na spoju koji je završio prije jedanaest sati? To nije moglo

biti lijepo.

Bianca: Posao mi je prioritet.

Dex: Još uvijek tvrdim da bi bilo bolje da ste meni otkazali

dogovor.

Bianca: Zapravo, bilo je nevjerojatno.

I jest bilo nevjerojatno. Njezin okus mi se zadržao na jeziku, a želio sam

kušati još mnoge dijelove njezina tijela.

52
 Knjige.Club Books
Bianca: Jeste tamo?

Dex: Jesam. Ispričajte mi kakav je bio spoj. Zašto je bio tako

nevjerojatan?

Bianca: Znate kako bude s većinom ljudi; provedete malo

vremena zajedno i svi dijelovi se poslože? Shvatite kakva slika
vas čeka nakon što riješite onih nekoliko teških dijelova
slagalice?

Dex: Valjda znam.

Bianca: Osjećam se kao da je ovaj muškarac slagalica od deset

tisuća komadića, i trebat će mi mnogo vremena da shvatim
kakva je slika.

Dex: A to je dobro?

Bianca: Jest. To znači da je slojevita osoba.

Nisam bio siguran da bih se složio s njom. Kod Jaya joj se najviše
svidjela slojevitost - ali većinom je tim slojevima pokrivao laži.

Dex: Što Vam se najviše svidjelo kod njega?

Bianca: Iskreno?

Dex: Naravno.

Bianca: Kako me poljubio. Osjećala sam da se suspreže - no u

jednom trenu je jednostavno izgubio bitku. Svidjelo mi se što se
ne može kontrolirati jer sam mu jako privlačna. Osjećala sam se
seksi zbog toga.

Nasmijao sam se. Mislio sam da jako dobro skrivam sve što osjećam u
njezinoj prisutnosti. Čini se da sam očigledniji nego što sam mislio.

53
 Knjige.Club Books
Bianca: Usput rečeno, čini mi se da smo večeras zamijenili uloge.
Ja sam ona koja treba postavljati pitanja.

Dex: Zanimljivije mi je slušati o Vama nego govoriti o sebi.

Šutjela je minutu ili dvije nakon toga. Znao sam da ne smijem navaljivati,
no kvragu sve - zaglibio sam.

Dex: Izlazite li Vi i ta slagalica isključivo jedno s drugim?

Bianca: Ne. Još nismo došli do toga. Nemam dogovorene izlaske

s drugim muškarcima, ali to nije zbog njega.

Dex: Dakle, ako bi Vas naočit, mlad, dobrostojeći muškarac s

dobrim trbušnim mišićima pozvao van, bili biste otvoreni prema
tom pozivu?

Bianca: Govorite li o sebi?

Dex: Možda...

Željno sam iščekivao njezin odgovor. Kad je stigao, snuždio sam se.

Bianca: Onda ne.

Raspoloženje mi je sasvim splasnulo. Bio sam ljutit i htio sam završiti

razgovor što prije. Nije ju zanimalo moje stvarno ja, i radije će provoditi
vrijeme s nekim frajerom koji živi u stanu svoje mrtve tete i rezbari u
slobodno vrijeme.

Dex: Počnimo s intervjuom.

Sljedećih trideset minuta Bianca mi je postavljala pitanja. Postao sam

razdražljiv i moji odgovori nisu bili jednako iskreni kao tijekom posljednjih
dvaju razgovora. Na kraju je rekla da odlazi na poslovno putovanje i da će za
to vrijeme pročitan bilješke i napisati prvu inačicu priče o meni. Predložila je
da porazgovaramo i sljedeći tjedan kako bi riješila nedoumice. Pristao sam.

54
 Knjige.Club Books
Dex: Odgovara li Vam sljedeći utorak u uobičajeno vrijeme?

Bianca: Odlično.

Dex: Želim Vam ugodno putovanje, Bianca.

Bianca: Hvala.

Osjećao sam se sasvim izmučeno i taman sam htio zatvoriti prijenosno

računalo kad mi je stigla još jedna njezina poruka.

Bianca: Dex? Jeste još tamo?

Dex: Jesam.

Bianca: Samo da se zna, imam čvrsto pravilo po kojem ne izlazim s

muškarcima s kojima imam poslovni odnos.

Dex: Primjenjuje li se to pravilo i nakon prestanka poslovnog

odnosa s tim muškarcem?

Potrajalo je dok mi nije odgovorila.

Bianca: Ne. Rekla bih da nakon prestanka poslovnog odnosa

pravilo više ne vrijedi.

Jebi se, Jay. Dex ponovno jaše.

Dex: To je lijepo znati. Slatke snove, Bianca.

SLJEDEĆE POSLIJEPODNE PROMETNA JE gužva bila veća nego inače. Sastanak za koji
sam izdvojio sat vremena pretvorio se u neproduktivno gubljenje vremena
od tri sata. Pogledao sam na sat kad je na semaforu zasvijetlilo crveno -
pomaknuli smo se za samo četiri automobila tijekom zelenog. Ogromna
hrpa dokumenta čekala me u uredu, a tajnica će već otići dok se ja dovučem
s drugog kraja grada. Poslao sam joj poruku da mi naruči večeru i pripremi
spise koje večeras moram pregledati, ako uopće ikad stignem do ureda.

55
 Knjige.Club Books
Frustrirano sam naslonio glavu na kožnato sjedalo i zurio kroz prozor
misleći na Biancu. Sinoć mi je dala razloga pomisliti da bi izišla sa mnom - s
Dexom - na samom kraju našeg razgovora. To je moralo značiti da je osjetila
nekakvu povezanost sa mnom. Samo što nikako nisam mogao dokučiti kako
da se ispetljam iz ove gabule u koju sam se uvalio. Ako sam išta naučio na
poslu, to je da je sve moguće ostvariti ako to jako želiš. Možda je ključ upravo
u tome - moram sagledati situaciju s Biancom kao poslovni izazov. Dozvolio
sam emocijama da mi odvuku pozornost.
Što bih napravio da je Bianca tvrtka koju želim otkupiti, a vlasnik mi je ne
želi prodati? To je lako... bolje bih se upoznao s tvrtkom - stavovima njezina
vlasnika - što on voli ili ne voli. Tad bih mu pokazao zašto sam ja prava osoba
za preuzimanje njegove tvrtke na način koji njemu nešto znači.
Nakratko sam zažmirio.
Što tebe pokreće, Mala George? Što ti voliš i ne voliš, i zašto?
Nekoliko minuta sam time razbijao glavu, ali ništa nisam smislio, ništa
što bi mi donijelo prednost. Obeshrabreno sam otvorio oči i pogledao kroz
prozor. Na moje iznenađenje - odgovor mi se ukazao, ispisan velikim slovima.
Tražio sam znak i doslovce ga pronašao na uglu Zapadne Dvadeset prve ulice
i Sedme avenije. Veliki natpis ispisan srebrnim svjetlećim slovima.
Forever Grey.
»Jeste li došli na predavanje u šest, gospodine?«
»Aha.«
Pogledao sam oko sebe i primijetio natpis na kojem je pisalo da u šest
počinje predavanje za nove volontere. »Da. Došao sam na predavanje.«
Pružate li možda i psihoterapiju nakon toga? Postalo mi je sasvim normalno
zastati usred dana ne bih li naučio šetati pse, i to baš kad me čeka hrpa posla.
Čak je i žena na recepciji pomislila da mi fali koja daska u glavi. Odmjerila
me od glave do pete.
»Hmm. To je lijepo odijelo, a valjda znate da ovi psi mnogo sline?«
»Da. Kanio sam se preodjenuti prije no što počnemo.«
Suzette, kako je pisalo na njezinoj znački, je rekla da je to dobra ideja.
Imali smo još deset minuta prije početka predavanja, pa sam ispunio obrazac
za upis i vratio se svojem vozaču. »Ovo će potrajati, Same.«
Bio je zbunjen, i to s pravom. Maločas sam se izderao na njega da stane i
zatim izletio iz auta ravno u neku ustanovu za kućne ljubimce, a zna da
nemam ljubimca. »Je li sve u redu, gospodine?«
Nije.
»Da. Zaboravio sam da sam se javio za volontiranje u centru za
spašavanje hrtova. Neka dobrotvorna priča u koju me Caroline uvukla.«

56
 Knjige.Club Books
Laganje mi je već postalo prirodno. Kriminalno ponašanje ne razlikuje se
mnogo od ovoga - počneš s demoliranjem automata za bombone, prije no što
se okreneš, već pljačkaš banke uz prijetnju oružjem.
»Možete poći kući. Ja ću uzeti taksi natrag u ured kad završim ovdje.«
Kad se Sam odvezao, stao sam ispred Forever Greya i pogledao niz ulicu
tražeći trgovinu odjećom. Ugledao sam trgovinu sportskom opremom i tamo
si kupio donji dio trenirke, majicu i tenisice za trčanje. Ironično, ali nosio sam
sličnu odjeću kao Jay kad je prvi put vidio Biancu u onom dizalu. To mi se, na
neki način, učinilo baš prikladnim.
Deset minuta nakon početka predavanja shvatio sam da je šetnja s psima
mnogo složenija nego što se čini. Duljina povodca, hod ispred psa, a ne iza
kako bi on znao da si ti vođa, nagrađivanje pozitivnog ponašanja, odgajanje
psa... A ja sam mislio da samo uzmeš povodac i ostalo se samo rješava.
Moj hrt bio je trogodišnjak po imenu Bandit. Suzette mi je rekla da je
Bandit potrgao križni ligament tijekom utrke, i premda je savršen ljubimac,
više se nije mogao utrkivati. Vlasnik ga je htio dati uspavati - i tako je došao
u Forever Grey.
Nakon obuke od sat vremena, Bandit i ja pošli smo nasamo u šetnju. U
blizini se nalazio maleni park u koji je bio dopušten ulaz psima i krenuli smo
- ja ispred, a moj pseći prijatelj iza mene na kratkom povodcu. Sunce je već
bilo na zalasku kad smo stigli, no još uvijek je bilo toplo i vlažno. Bandit je
izgledao kao da treba odmor i zajedno smo sjeli na klupu. Moj
pouzdani prijatelj sjeo je nasuprot mene i zagledao mi se u lice.
»Što je, mali? Nemam više poslastica za tebe.«
Pas je nagnuo glavu ne prestavši me gledati.
Nagnuo sam se naprijed i počešao ga po glavi. »Želiš da te podragam?«
Kad mi se primaknuo i ispustio zvuk koji je neodoljivo podsjećao na
predenje pretpostavio sam da postupam kako treba. Objema rukama sam ga
češao iza ušiju. Dok je sjedio jedna stražnja noga mu se usporavala i
ubrzavala s mojim češanjem. »O, to ti se sviđa.« Bilo mi je baš zabavno gledati
kako njiše nogom dok ga češkam čas brže, čas sporije. U jednom trenu
se nagnuo naprijed i počeo mi lizati lice.
»Valjda ne može bolje od ovoga. Ti si pametan pas, znaš li ti to?«
Bandit me ponovno polizao po licu kao da mi želi reći da se slaže sa
mnom.
»Reci mi, kad si već tako pametan, što Biancu pokreće? Jer ja to nikako ne
mogu shvatiti. Možda si je čak upoznao. Duge noge, oči boje karamele, dolazi
nedjeljom? Nevjerojatno miriše. Primijetio bi je, prijatelju. Vjeruj mi.«
U posljednje vrijeme sam se ponašao dosta luckasto, ali ipak nisam
očekivao odgovor od psa. No odgovor sam dobio, naravno ne od Bandita.
57
 Knjige.Club Books
»Uvalili ste se u kašu, zar ne?« Neka stara gospođa sjela je na klupu pored
mene. Na glavi je imala mnoštvo uvijača pokrivenih šarenim rupcem, i bila je
odjevena u jarko ružičastu haljinu. Nosila je vrećicu sjemenki za ptice u ruci,
na što sam se malo uplašio.
»Nećete valjda sad hraniti ptice?«
»Čekat ću dok svi psi odu iz parka.«
Kimnula je prema Banditu. »Iz razgovora koji ste upravo poveli s njim,
rekla bih da ste u vodi do grla. Ne trebam vam još dovesti golubove, pa da pas
poludi.«
Kimnuo sam. »Hvala vam.«
»I, što ste napravili?«
»Molim?«
»Više ne hodam brzo kao nekad. Čula sam vas kako psiću govorite da ne
shvaćate nekoga po imenu Bianca.«
Uzdahnuo sam. »Duga priča.«
»Danas mogu ponuditi samo svoje vrijeme. Iskušajte me.«
Inače ne razgovaram sa strancima. Posebice im ne govorim o svojim
ljubavnim problemima. Ali zašto ne? Ionako sam ovih dana lud kao šlapa.
Dakle, ništa neobično.
»Ispričat ću vam kraću verziju. Upoznao sam jednu ženu - lagao joj. Jedna
laž pretvorila se u dvije, a sad se sve otelo kontroli.«
Žena je odmahnula glavom coknuvši jezikom. »Budući da je želite
shvatiti, pretpostavljam da vam je stalo do te dame?«
»Jest.«
»Što god bilo, morate joj reći. Bolje je da vas ošamare istinom, nego ljube
lažima.«
Obeshrabrio sam se. To sam joj upravo učinio. Poljubio je lažima, i
doslovno i preneseno.
»Stvar je u tome što sam mislio da moram lagati kako bi mi ona pružila
priliku. No na kraju je upoznala pravog mene i zbog te jedne laži dovest će u
pitanje i sve ono što je istina.«
Stara je žena uprla prstom u Bandita. »Voli li ona pse kao vi?«
Odveć sam se sramio da bih joj rekao kako je i ova šetnja s psom dio laži.
»Voli.«
»To je dobro. Ja imam šest pasa i dvije mačke. Ostavljam ih kod kuće kad
dolazim ovamo navečer hraniti golubove. Mi ljubitelji životinja smo drugačija
vrsta. Ja uvijek kažem, samo gledaj kakav je netko prema životinji i odmah
ćeš znati kakav je u srcu. Ako ona voli životinje, onda već zna voljeti

58
 Knjige.Club Books
bezuvjetno - vjerojatno ima dobru narav i pronaći će snage da oprosti
starom psu kao što ste vi.«
»Mislite?«
»Bila sam udana četrdeset tri godine. No kad sam tek upoznala svojeg
Waltera, pokoj mu duši, volio je popiti i jedne je noći poljubio lijepu
konobaricu.«
»I oprostili ste mu?«
»Bome nisam. Dobio je nogom u guzicu. Mjesec dana je kumio, molio i
preklinjao. Izišla sam s jednim tipom za kojeg sam znala da mi se uopće ne
sviđa, i pobrinula sam se da on čuje za to. No na kraju - mrzila sam grijeh, ali
grešnik mi je strašno nedostajao.«
Nasmijao sam se. »Hvala na savjetu. Mislim.«
Bandit i ja već smo proveli dovoljno vremena u šetnji pa samo se oprostili
sa staricom i vratili u Forever Grey. Suzette je već čekala u hodniku.
»Vidjela sam vas kako dolazite. Čini se da ste kliknuli.«
»Jesmo, zar ne?« sagnuo sam se i posljednji put podragao psa.
»Hoćete li imati vremena za šetnje s psima svaki tjedan? Možemo vas
zapisati s Banditom ako ste se povezali.«
Nisam imao ni zrnce vremena, ali... »Naravno. Raspored mi je pretrpan
tijekom radnog tjedna, ali možda možemo dogovoriti nešto.«
»Kako stojite nedjeljom?«
»Ne« prekinuo sam je... možda mrvicu prebrzo. »Htio sam reći - teško mi
je izbivati iz kuće nedjeljom, ali pronaći ću neko vrijeme tijekom tjedna.
Imate li posjetnicu? Mogu vas nazvati kad vidim.«
Posegnula je iza pulta i dodala mi posjetnicu u zamjenu za Banditov
povodac.
»Hvala vam. Uskoro ću vam se javiti.« Prije no što mi se vrati zdrav razum.

59
 Knjige.Club Books

Bianca

OSJEĆALA SAM SE KAO DA ME OTPILIO. Kad sam se vratila s poslovnog putovanja

poslala sam Jayu poruku i javila mu se, i premda smo se dopisivali neko
vrijeme, nije me pokušao pozvati na sljedeći izlazak. Možda je bio odveć
zauzet poslom, a ja radim od muhe slona.
Bila sam malo razočarana jer sam mislila da je kemija koju smo imali na
prvom izlasku bila nešto neviđeno, dio mene je imao podvojene osjećaje zbog
razgovora s Dexom. Gospodin Bogatun mi se uvukao pod kožu. Ako se ne
varam, čini se i da je on zainteresiran za mene. Putovanje izvan grada dalo mi
je priliku da se saberem i dovršim priču o tajanstvenom Dexu Truittu,
a uspjela sam i malo produbiti svoje istraživanje. Za večeras sam pripremila
pitanja o njegovu ocu koja bi mogla ispasti teška, no zasigurno će čitateljstvu
malo približiti tog tajanstvenog čovjeka.
Točno u jedanaest upalio se prozorčić za čavrljanje na zaslonu mojeg
prijenosnog računala. Moje patetično srce počelo je poskakivati vidjevši da
Dex već tipka.

Dex: Bok, Bianca.

Je li čudno što zamišljam da moje ime izgovara dubokim, seksi glasom.

Bok, Bianca.

Bianca: Bok, gospodine Truitt.

Dex: Mislio sam da smo već nadišli formalnosti.

Nervozno sam tipkala bez razmišljanja. Bio je u pravu, više si nismo

gospodin Truitt i gospođa George.

Bianca: Oprosti, to je samo navika.

Dex: Kako si provela tjedan? Jesam li ti nedostajao?

60
 Knjige.Club Books

Da.

Bianca: Mnogo sam razmišljala o tebi.

Dex: Ispričaj mi još nešto o tome.

Bianca: Pa, pisala sam članak o tebi i zbog toga sam razmišljala
o tebi.

Izostavila sam činjenicu da sam sačuvala fotografiju koju mi je poslao

tijekom prvog razgovora, i da sam zurila u njegove trbušne mišiće tijekom
pisanja cijeli vikend. Možda mi je zbog toga bilo toliko teško prestati misliti
na njega.

Dex: Budući da ja ne pišem priču o tebi, nemam nikakvu izliku

za razmišljanje o tebi. Barem ne profesionalnu izliku.

Nasmiješila sam se zaslonu.

Bianca: Hoćeš reći da tvoje misli o meni nisu profesionalne

prirode?

Grickala sam nokat čekajući Dexov odgovor.

Dex: Moje su misli definitivno bile osobnije prirode.

Bianca: Zanimljivo.

Dex: Da, bile su zanimljive.

Divno, uspalit ću se i uspuhati već na početku intervjua. Odjednom nisam

imala pojma što da mu odgovorim. Srećom, on je počeo.

Dex: I kako je ispao članak o meni?

Laknulo mi je što je vratio razgovor na poslovne teme.

61
 Knjige.Club Books

Bianca: Mislim da će čitatelji uživati. Imam još samo nekoliko

pitanja.

Dex: Pucaj.

Nije bilo jednostavnog načina za postaviti ovo pitanje, pa sam odlučila biti
izravna.

Bianca: Što se dogodilo između tebe i tvojeg oca?

Kratko vrijeme je šutio.

Iz osobnog iskustva sam znala da je Dexterov otac užasna osoba. Odlučila
sam da to neću otkriti Dexu. Ionako više nije važno. Moja potreba da
izravnam račune s Dexterom Truittom Starijim postajala je manje važna što
sam bolje upoznavala njegova sina. Jednostavno nisu ista vrsta ljudi.

Dex: Kao što sam ti već ranije otkrio, moj je otac većinu svojeg
života bio lažljivac i varalica. Moju majku je varao veći dio
njihova braka, a partnerima je prijevarom otimao novac. Kao
dijete nisam shvaćao kakva je on osoba. Idolizirao sam ga,
premda je moje vrijeme s njim uvijek bilo ograničeno. Kad sam
postao tinejdžer, završio je u vijestima zbog navodne
upletenosti u nekakve prljave poslove. Nekako se uvijek
uspijevao izvući jer nije radio ništa tehnički ilegalno, no svoju
pravu prirodu više nije mogao skriti od mene. Tako je naš odnos
postao zategnut i takav je ostao još mnogo godina jer ja nisam
htio ni na koji način biti povezan s njegovim ponašanjem. Kao
što sam ti već rekao, moja odluka da se sklonim od očiju javnosti
vezana je sa željom da ne ponavljam očeve pogreške. Dugo sam
bio otuđen od njega, što se s poslovnog gledišta pokazalo
ispravnom odlukom.

Bianca: A s privatnog gledišta?

Dex: Pa, on mi je otac. Nije lako biti u lošim odnosima s osobom

koja ti je podarila život. Radimo na svojem odnosu već nekoliko
godina. Pristupio je nekakvoj crkvi u Floridi - misli da je

62
 Knjige.Club Books
pronašao Isusa. Također se pobojao da ima rak kože. Mislim da
je shvatio kako je život prekratak da bi bio govno dok ga živiš.

Bianca: Dakle, polako učiš oprostiti mu.

Dex: Pokušavam, da. Radi se više o prihvaćanju stvari koje ne

mogu promijeniti i nastavku sa životom. Ne mogu promijeniti
činjenicu da nije bio dobar otac, ali sada želi biti više uključen u
moj život, a to je prilika koju mogu prihvatiti ili odbiti. Ne želim
se kajati ni zbog čega, a znam da mi otac neće biti živ još dugo.

Bianca: Mislim da je sposobnost oprosta osobina vrijedna

divljenja.

Dugo mi nije odgovorio na ovu tvrdnju.

Dex: Što smatraš vrijednim oprosta?

Bianca: Kako to misliš?

Dex: Jednom si rekla da ne voliš lažljivce. Bi li oprostila nekome

tko ti je lagao?

Bianca: Ovisi o razlogu za laganje.

Dex: Daj mi primjer.

Bianca: Ako netko laže kako bi zaštitio drugu osobu, to se može

oprostiti. Kao moja majka. Lagala mi je kako bi me zaštitila. Moj
otac ju je varao i ona je izmišljala priče ne bi li ispao bolji. Na
kraju im je brak propao zbog njegove indiskrecije. Ne
odobravam laži, ali u slučaju moje majke, mogu joj oprostiti jer
je lagala kako ja ne bih bila povrijeđena očevim postupcima.

Ponovno je otezao s odgovorom.

Dex: Postoji li još kakva situacija u kojoj bi mogla oprostiti

nekome jer je lagao?
63
 Knjige.Club Books

Morala sam razmisliti. Općenito govoreći, smatram da za laž

nema ni razloga ni isprike, ali ne mogu reći da nikad u životu
nisam bezazleno slagala.

Bianca: Ne znam. Mislim da ovisi o svakoj pojedinoj situaciji.

Dex: Ne misliš da je crno ili bijelo. To je pošteno.

Bianca: Kako sam se odjednom ja našla u središtu pozornosti?

Dex: Mislim da smo odavno prekršili sva pravila ovog intervjua,

Bianca.

Bianca: Istina. Kad malo bolje razmislim, prekršila sam sva

načela novinarske etike tijekom ovog razgovora.

Dex: Ja neću nikom reći, a nemoj ni ti. Tiskani proizvod ionako

će biti isti, a mi ćemo se samo zabaviti bolje nego što bi većina
ljudi.

Bianca: U pravu si. Nije mi se činilo kao da zapravo radim.

Dex: Čak bih rekao da će mi nedostajati naši sastanci u jedanaest

kad ovo sve završi.

»Nedostajati« nije prava riječ za moje osjećaje zbog skorog kraja naših
razgovora. Postala sam ovisna o razgovoru s Dexom. Sasvim opsjednuta. Kao
da mi se cijeli dan svodi na čekanje kad će otkucati jedanaest.

Bianca: Nedostajat će i meni.

Došli smo do stanke u razgovoru. Bilo je očigledno da se sve približilo

kraju. Imala sam toliko podataka o tom čovjeku, i nisam znala što ću sa svime
- nikako ne može stati u članak od četiri stranice.
Potreba za nastavkom komunikacije zapravo nije ni postojala, no bio mi
je fascinantan i kanila sam nastaviti razgovore koliko god sam mogla, a da ne

64
 Knjige.Club Books
ispadne neprofesionalno. On nije morao znati da sam praktički završila
članak. Prenerazila me njegova sljedeća poruka.

Dex: Što je bilo s onim tipom s kojim si izlazila?

E to je dobro pitanje. Nisam znala što je s Jayem.

Bianca: Već dugo se nismo ništa dogovorili.

Dex: Zašto ne?

Bianca: Mislim da je odveć zauzet. Čuli smo se, ali nismo se

dogovorili za izlazak.

Dex: Ne zvučiš kao da ti je krivo.

Bianca: Iskreno, između putovanja i rada na članku, nisam stigla

mnogo razmišljati o tome.

Dex: Bila si suviše usredotočena na mene.

Bianca: Da, može se i tako reći.

Dex: Ja ću tako reći ;-)

Bianca: A ti? Koja je tvoja izlika? Zašto ti meni nikad ne otkazuješ

dogovor? Tebe žene vjerojatno čekaju u redovima.

Dex: Nije baš u redovima, ali da, ne moram preklinjati za izlazak.

Bianca: Ma nemoj...

Dex: Ali želiš li čuti istinu?

Bianca: Uvijek.

65
 Knjige.Club Books
Dex: U posljednje vrijeme nisam želio razgovarati ni sa kim osim
s tobom.

Čekala sam da se njegove riječi slegnu. Navala vrućine prenijela mi se

tijelom. Kako je moguće biti toliko očaran osobom koju nikad nisi vidio?
Zaista sam ga željela vidjeti - više no što sam ikad išta željela. Ishitreno sam
tipkala.

Bianca: A sad? Želim te vidjeti večeras.

Zatvorila sam oči, posramljena zbog svoje izravnosti. Srce mi je divljački

tuklo dok sam čekala odgovor. Nije mi se odmah javio.

Dex: Ne večeras. Dogovorili smo se da ćemo se vidjeti na kraju,

sjećaš se?

Moje emocionalno stanje naglo je prešlo iz vreline u hladnoću. Već je

natuknuo da bi rado izišao sa mnom, a stalno izbjegava sastanak. Morala sam
ga pozvati na red zbog toga.

Bianca: Imam osjećaj da ćeš uvijek pronaći izliku da se ne

vidimo.

Vrijeme između njegovih odgovora postajalo je sve dulje.

Dex: Moram biti spreman.

Spreman na što?

Bianca: Spreman?

Dex: Da. Ovo s tobom razlikuje se od svega što sam ikad iskusio.
Ti znaš više o meni nego što zna većina ljudi. Ja vjerojatno znam
više o tebi nego o ijednoj ženi s kojom sam izlazio, i nikad mi te
nije dosta. Otkrio sam se tebi - i to na više načina. Ovo je za mene
nešto sasvim novo. Upoznati te uživo moglo bi biti intenzivno, a
postoji rizik da ću te razočarati i mislim da se toga najviše bojim.

66
 Knjige.Club Books
Bianca: Kako bi me mogao razočarati ako već znam gotovo sve o
tebi?

Dex: Možda ti se ne svidi ono što vidiš.

Bianca: Daj da ti barem čujem glas, onda.

Dex: Ne još.

Bianca: Zašto ne?

Dex: Uskoro ćeš mi čuti glas.

Bianca: Zvučiš li poput Mikija Mausa?

Dex: Ne, u to možeš biti uvjerena. Moja razina testosterona je

zadovoljavajuća. Mislim da će ti se svidjeti moj glas. LOL. Ne
mogu vjerovati da si me to pitala.

Bianca: Moram istražiti sve moguće razloge tvojeg skrivanja.

Iskreno rečeno, sad se već malo sramim zbog vas, gospodine
Truitt.

Dex: Opet smo na formalnostima? Nemoj me više tako zvati.

Prešli smo to. Reci mi zašto se sramiš zbog mene, jer za to ne
postoji nikakav razlog.

Jer počinjem misliti da. njegov zazor ima veze sa mnom.

Bianca: Više je razloga. Ponekad se brinem da usprkos našoj

kemiji preko interneta, zapravo nemaš nikakvu namjeru
upoznati me uživo. Također se brinem da su ti naši razgovori
postali nekakva igra. I ponekad, a to je najgore od svega, bojim
se da me navlačiš i da ti uopće nisi Dexter Truitt.

Dex: Kunem se Bogom da sam ja. nikad ti to ne bih učinio.

67
 Knjige.Club Books
Vjerovala sam mu. Bilo je nisko od mene tvrditi takvo što. Ta misao mi je
jednom pala na pamet, no zapravo nisam vjerovala u nju.

Bianca: Dobro. Vjerujem ti. Žao mi je. Pretjerala sam.

Jednostavno se osjećam da sam se uvalila preduboko, a nisam
smjela. Postalo je previše neprofesionalno.

Dex: Ko jebe profesionalnost! Shvati jednu stvar: JA imam briga

glede sastanka s tobom, ali nijedna od njih nije vezana za tebe.
Sve su vezane za tvoje dojmove o MENI.

Bianca: Misliš li da sam plitka? Zar se bojiš što ću reći kad vidim
tvoje lice?

Dex: Ne. Znam da nisi plitka, a malčice se bojim što ćeš reći kad
vidiš moje lice.

Pa sad sam sasvim zbunjena. Samog sebe smatra ružnim? Iskreno, s

onakvim tijelom, sigurna sam da mogu zanemariti lice. Najviše od svega
željela sam njega, a ne njegovo tijelo ili lice.

Bianca: Oprosti. Nisam smjela spominjati sastanak. Već si

pristao. Moram ti vjerovati i strpjeti se.

Dex: Obećavam ti da ćemo se vidjeti, Bianca. I nemoj se nikad

ispričavati jer nešto želiš i tražiš to.

Moram prekinuti razgovor prije no što kažem nešto zbog čega ću se

kajati.

Bianca: Sad ću ići spavati, ako ti ne smeta.

Dex: Uznemirio sam te.

Bianca: Ma ne, sve je u redu. Mislim da se samo trebam odmoriti.

Dex: U redu.

68
 Knjige.Club Books
Nisam mu odgovorila i poslao mi je još jednu poruku.

Dex: Sutra navečer u isto vrijeme?

Bianca: Da. Laku noć, Dex.

Dex: Slatke snove, Bianca.

Zatvorila sam laptop, a zatim i oči. Osjećala sam se sasvim poraženo i

pogledala mobitel da vidim ima li poruka od Jaya. Nije ih bilo.
No dvadeset minuta kasnije netko mi je zakucao na vrata.

69
 Knjige.Club Books

Dex
BIANCA JE RAZROGAČILA OČI kad me ugledala pred svojim vratima.
Ovo je greška.
Ali morao sam je vidjeti.
Oči su joj izgledale umorno, kao da je plakala.
K vragu.
Povrijedio sam je.
Zato sam i došao; morao sam se uvjeriti da je sve u redu s njom.
»Jay? Otkud ti ovdje?«
Umjesto odgovora obuhvatio sam njezino lice dlanovima i privukao je u
dubok poljubac oslobađajući se svih bolnih, nakupljenih frustracija koje sam
nakupio u sebi od našeg posljednjeg razgovora.
Mislila je da uzdiše u Jayeva usta, ali ja sam je cijelim tijelom ljubio kao
Dex.
Tako mi je žao, Mala George.
Kita mi je bila tvrda k’o kamen dok sam željno kušao Biancina usta.
Stenjala je dok se moja erekcija stiskala uz njezin trbuh. Usta su joj imala okus
zubne paste, a njezine čvrste grudi oslobođene grudnjaka pritiskale su se uz
moja prsa. Mogao sam je uzeti nasred dnevnog boravka.
Biancino srce silovito je tuklo uz moje i to sam shvatio kao dopuštenje da
je ljubim još jače. Zgrabila me za potiljak i privukla bliže. Poželio sam je
podignuti i učinio sam to. Obujmila me nogama dok sam je ljubio jače nego
što sam ikad ikoga ljubio u životu.
Adrenalin mi je jurio žilama. Bio je pomiješan s bijesom zbog činjenice da
se tako lako prepustila »Jayu« i dozvolila mu da je iskoristi. Nakon našeg
večerašnjeg razgovora bio sam sigurniji nego ikad da njezino srce pripada
meni - Dexu. No ona je usprkos tome dopustila meni - Jayu - da joj ovo radi.
Zar je toliko slaba? To me strašno ljutilo.
Dao bih sve da je poševim, tijelo me boljelo od želje da pomoću njega
izrazim sve osjećaje koje sam prisiljen susprezati.
Spustio sam je polako na pod i rekao: »Ovo je zacijelo najbolja
dobrodošlica koju sam u životu primio.«

70
 Knjige.Club Books
Još uvijek me grlila oko vrata. »Nisam bila sigurna hoću li te ikad više
vidjeti, da ti iskreno kažem.«
Postajalo je sve teže i teže stajati pred njom i gledati je u oči kao Jay. Zurio
sam u pod i rekao joj: »Moram se ispričati što se u posljednje vrijeme nisam
mogao sabrati. To ne znači da te nisam želio vidjeti. Na poslu mi je ludnica i
nisam stigao k tebi sve dosad.«
Prokleti lažljivac.
»Trebao mi je povratak zdravom razumu večeras.«
»Zašto?« progutao sam knedlu. »Što se dogodilo?«
»Ništa. To je sad duga priča, no sigurna sam da sam maločas gotovo
izgubila zdrav razum. Samo sam sretna što te vidim.«
Ne. Ne. Ne.
Nisi izgubila zdrav razum.
Sve što si mislila točno je.
Jay mora nestati - došao te dodirnuti posljednji put jer nije mogao odoljeti.
»Je li sad sve u redu?«
»Jest, sad kad si ti tu.« Nasmiješila mi se.
»Nisam bio siguran jesi li budna.«
»Ionako mislim da večeras neću moći zaspati.«
Neću ni ja.
»Što te uznemirilo?«
»Zaista ne želim razgovarati o tome, ako ti ne smeta. Vezano je za posao.«
Ma vraga je vezano za posao. Sad mi servira onu nedužnu laž o kojima smo
razgovarali...
Protrljao sam je rukama po nadlakticama i rekao: »Čuj, zaista ne mogu
ostati. Došao sam samo...«
Da se uvjerim da si dobro.
Da te vidim.
Da te dotaknem.
Nastavio sam govoriti, »samo da te pozdravim i da ti kažem da mislim na
tebe.«
I da se oprostimo.
Uspaničila se. »Kad ću te ponovno vidjeti?«
»Nisam siguran. Posao mi je zaista ludnica.«
I Jay mora umrijeti.
Bianca je neko vrijeme oklijevala i zatim me upitala:

71
 Knjige.Club Books
»Večeras zaista ne želim biti sama. Hoćeš li malo leći uz mene?« Nisam joj
odgovorio pa se primaknula i nježno me poljubila, te zatim rekla: »Molim te?«
Ništa na svijetu mi ne bi bilo milije.
Ne mogavši smisliti pametan razlog za odbijanje, kimnuo sam: »Dobro.
Može.«
Odvela me u svoju spavaću sobu. Bilo je nadnaravno. Žuti blok za pisanje
stajao je na njezinom noćnom ormariću. Pretpostavio sam da je ležala na toj
strani kreveta dok je tipkala s Dexom. Zaista sam se morao suzdržati da se ne
nagnem i ne pročitam sve što je ispisala o meni. Vjerojatno bih naišao i
na prostote od večeras.
Bianca je legla u krevet, a ja sam se uvukao pored nje. Nekoliko minuta je
prošlo dok smo samo ležali zajedno. Moje lice je ležalo uz njezina leđa i
smirivao me njezin dah. Kao da sam joj po dahu mogao čitati misli. Znao sam
da uživa u toplini Jayeva tijela, ali da razmišlja o stvarnom meni, o Dexu.
Sve je prolazilo čedno dok nije priljubila svoju mekanu stražnjicu uz moju
kitu. Namjerno se trljala o mene i stvorila mi strašno ukrućenje. Shvatio sam
da mi to namjerno čini, i njezina namjera je upalila. Pustio sam da se lagano
trlja o mene. Ovo smo u srednjoj školi nazivali na suho. Trebao sam znati da
uz ovu ženu neću moći samo ležati i spavati.
Bio sam spreman eksplodirati u hlače i rekao sam joj: »Prestani.«
Okrenula se i šapnula uz moje usnice: »Ne želiš me?«
Tijelo mi je doživljavalo pravu revoluciju. Ona me željela poševiti, a ja sam
više od svega na svijetu želio biti u njoj. No nisam mogao. Nisam smio spavati
s njom dok joj ne kažem istinu.
Pridignuo sam se i prošao rukom kroz kosu. »Moram ići.«
Naglo je ustala. »Žao mi je. Malo sam se zanijela. Dugo je prošlo. Mislila
sam da i ti želiš, i da si zato došao ovamo u ovo doba noći. Zato želim da znaš
da možemo... ako želiš. Ali u redu je ako ne želiš.«
Glas mi je bio glasniji nego sam htio: »Želim... Bože mili, koliko želim. Ali
trebala bi biti opreznija, Bianca. Zapravo me ne poznaješ.«
Gorko se nasmijala. »Upozoravaš me na samog sebe?«
»Ne.«
Da, upozoravam, te na sebe, k vragu.
Nastavio sam govoriti: »Jednostavno ne želim da mi se ovo s tobom
dogodi prebrzo. I mislim da bismo se prvo trebali bolje upoznati.«
Premda ja znam gotovo sve o tebi.
Duboko sam uzdahnuo i nastavio: »No budući da ti jedva odolijevam,
mislim da je najbolje da sad odem kući, i da nakon toga ponovno iziđemo van
kako treba. Ti meni nisi samo za krevet, Bianca.«

72
 Knjige.Club Books
Pokrila je lice rukama i govorila kroz njih. »U pravu si. Večeras sam se
osjećala kao da mi baš to treba...«
Znam.
Ja sam ti to učinio.
Prsa su me boljela od tuge. Morao sam pobjeći prije no što joj sve
priznam. Ona večeras nije u stanju čuti istinu.
Nježno sam je poljubio u čelo i rekao: »Uskoro se čujemo, može?«
Samo je kimnula otprativši me do vrata.
Hajde, kretenu jedan, izrezbari si put van iz ove nevolje.
Osjećajući se kao stopostotni šupak odvezao sam se kući džipom i zakleo
se samom sebi da Jay večeras umire.

SLJEDEĆEG JUTRA u UREDU bio sam blago rečeno rastresen. Otkazao sam sve
dnevne sastanke i učinio nešto što nikad ne činim. Otišao sam kući i nisam
radio ništa.
Sjeo sam na sofu i gledao kazaljke na satu jedva čekajući razgovor s
Biancom. Još samo devet sati. Preplavio me užas. Hoću li joj reći večeras ?
Podigao sam slušalicu i odlučio nazvan jedinu osobu za koju znam da se
može poistovjetiti sa situacijom kroz koju trenutačno prolazim.
»Zdravo, sine«, javio mi se otac.
»Kako si?«
»Nije loše. Upravo sam se vratio iz šetnje i hoću si spremiti sendvič s
tunjevinom.«
»Kakvo je vrijeme kod vas?«
»Ovo je Florida. Vruće, a mogućnost kiše uvijek je prisutna.«
»Da, istina.«
»Kako to da me zoveš?«
»Zapravo mi treba savjet.«
»Ne tražiš često savjete od mene.«
»Pa eto, nalazim se u okolnostima u kakvima bi mi mogao pomoći. Radi
se o lažima. Uvalio sam se u gadna govna.«
»Aha. Odjednom sve ima smisla.«
»Znam da nikad od majke nisi krio svoje veze. Ali nekako si joj se uvijek
uspio umiliti.«
Prekinuo me. »Varaš li nekoga?«
»Ne, tata, nisam varalica. Ali lagao sam o svom identitetu. Žena s kojom
izlazim misli da sam netko drugi.«

73
 Knjige.Club Books
»Sramiš se sebe, ili što je?«
»Duga priča. Mislio sam da ima predrasude o bogatim i moćnim
muškarcima. Loše sam je procijenio. Sve u svemu, namjeravam joj uskoro
priznati i moram preuzeti odgovornost za svoju pogrešku. Samo sam se pitao
postoji li kakav trik za priznavanje laži koji će uzrokovati najmanju moguću
štetu.«
Nasmijao se u slušalicu. »Tvoja majka je uvijek bila predobra za mene i
previše mi je opraštala. Nije to trebala činiti. Nema nikakvog trika, Dex. Ako
imaš sreće, ta žena će vidjeti kakav si zapravo i oprostit će ti. Ako nemaš
sreće, bojim se da ne možeš ništa učiniti kako bi nekoga koga si povrijedio
naveo da ti pruži još jednu priliku. To je cijena koju plaćamo za neiskrenosti.
Ako je već odlučila da nisi vrijedan povjerenja, nema ti povratka. Ja sam to
naučio na teži način.«
Srce mi se stisnulo.
Dodao je: »Izgubio sam mnogo dobrih ljudi u životu, onih koji su bili u
pravu kad su odlučili da mi više neće vjerovati.«
»Nadao sam se da ću se osjećati bolje nakon ovog razgovora, no sad mi je
još gore.«
»Oprosti, sine. Pokušavam biti iskren s tobom.«
»Ah, kakva ironija.«
Obojica smo se srčano nasmijali na to. Bilo mi je čudno smijati se s
Dexterom Starijim i povezivati se s njim uz pomoć indiskrecija.
»Da«, uzdahnuo je.
»Pustit ću te da jedeš u miru, stari.«
»Može.«
Taman sam htio poklopiti kad je rekao: »Dex?«
»Da?«
»Ponosim se tobom jer pokušavaš biti bolji no što sam ja bio. Nadam se
da ćeš se izvući iz nevolje i da ćeš osvojiti tu curu.«

»NISAM BAŠ ŽELIO TVOJ JEZIK U USTIMA«, rekoh brišući Banditovu slinu sa svojih
usta. Već sam treći dan zaredom došao po svojeg novog prijatelja. Jay je
službeno umro, a Dex je prevelika kukavica da sve prizna Bianci, pa mi je
stoga ostao samo ogroman hrt od pedeset kilograma koji neprestance kaka i
čiji dah također smrdi kao guzica. On mi je bio jedina poveznica s mojom
Malom George i jedini prijatelj kojeg sam imao.
»Što ćemo sad, prijatelju?« Ponovno sam sjedio na klupi u parku, a Bandit
je sjedio nasuprot mene. Možda sam sišao s pameti, no kad je zatitrao jednim
uhom mogao sam se zakleti da me sluša i da mi želi pomoći s mojim

74
 Knjige.Club Books
ljubavnim problemima. »Jesi li ti ikad izgubio glavu zbog neke žene ? Jesi li
učinio nešto glupo što kasnije nisi znao riješiti i ispraviti? Ne znam... možda si
nekoj kujici oteo kost i zakopao je dok ona ne gleda?«
Bandit je podignuo šapu na moje koljeno. To sam shvatio kao da. Bandit
krade kosti. »Jesi, zar ne? Jesi li joj priznao i na kraju osvojio njezino srce?«
Bandit je otvorio usta i zijevnuo, te zatim položio glavu na moje krilo.
»Čak sam i psu dosadan.« Počeškao sam ga po glavi i uzdahnuo.
»Jednostavno ne znam što da učinim. Kako ću joj objasniti zašto sam toliko
dugo igrao tu glupu predstavu? Da joj priznam kako sam se bojao da joj se
neću svidjeti ako se predstavim kao onaj tko zaista jesam? Ili da priznam da
zaista jesam šupak kakvim me smatra i da joj se ne bih svidio da smo se
slučajno upoznali u drugačijim okolnostima?« Istina je, a te istine se strašno
bojim - da će se dozvati pameti kad me upozna i pronaći sebi jednog poštenog
dostavljača na biciklu.
Bilo je već osam sati i već sam sat vremena kasnio u ured, pa sam svojeg
prijatelja odveo natrag u azil za pse. Suzette nije bila tamo kad sam došao
prije sat vremena, no sad je već radila za pultom.
»Gospodine Truitt, srećom pa sam naletjela na vas. Htjela sam vam reći
da Bandita selimo na jedno imanje na sjeveru, i to krajem tjedna.«
»Imanje?«
Udijelila mi je neuvjerljiv osmijeh. »Pse ne možemo dugo zadržati u ovom
gradskom azilu - nakon tri mjeseca odlaze na sjever u mirovinu, ako ih nitko
ne udomi.«
»Na sjever? Na nekakvo imanje? Govorite li mi ono što mislim da mi
govorite?«
Kao mali sam imao psa koji je otišao na imanje. Sjećam se dana kad sam
ispričao prijatelju da je Buster otišao u bolji život na jedno imanje. Taj
prijatelj mi je brzo objasnio kakav je to bolji život.
Suzette se iskreno nasmijala. »Zaboga, ne. Ništa takvo. Naše imanje je
lijepo mjesto. Vodi ga žena po imenu Allison - a ona je odlična. Jedini
nedostatak je to što životinje tamo nemaju mnogo kontakta s ljudima kao što
imaju ovdje jer imamo dosta volontera. No imanje je lijepo i psi imaju kuda
trčati po cio dan.«
Kad sam pogledao u Bandita, zurio je u mene.
Nemoj me gledati tužnim očima. Ideš na pravo pravcato imanje, a ne na
ono iz varke koju roditelji govore naivnoj djeci ne bi li se osjećala bolje. Zar nisi
čuo stoje rekla?
Kleknuo sam pored njega i pogladio ga po glavi. »Pazi na sebe. Može.
Prijatelju?« Iz nekog razloga osjećao sam se kao da se opraštam od

75
 Knjige.Club Books
posljednjeg dijela Biance koji sam uspio zadržati. Nakon nekoliko minuta
ustao sam i pružio povodac Suzette.
Kad je uzela povodac i lagano povukla, Bandit se nije htio odmaknuti od
mene. Suzette je nekoliko puta »cmoknula« usnicama. »Hajde, Banditu.
Gospodin Truitt mora ići.«
Pseto se nije htjelo ni pomaknuti, usprkos Suzetteinu laganom
povlačenju.
»Oprostite, ali oni se brzo vežu. Dajte samo da odem po njegovu omiljenu
igračku.«
Nestala je i vratila se sa gumenom kosti koja pišti. Time je privukla
njegovu pozornost. »Hajde, Banditu.« Igračka je zaskvičala. »Pozdravi se s
gospodinom Truittom.«
Pogledao sam u svojeg pouzdanog prijatelja - pravog čuvara tajni - i
pokušao se oprostiti s njim. No nisam se oprostio. Nisam bio siguran tko to
progovara iz mene i čije ja to riječi bljujem. Znao sam samo da se još ne mogu
oprostiti od Biance, i... Da sam izgubio i ono malo razuma što mi je ostalo.
»Želio bih udomiti Bandita.«

76
 Knjige.Club Books

10

Bianca
»KOJI VRAG...?«
Moj mozak se opako šali sa mnom. Dok sam hodala niz Dvadeset prvu
ulicu izgubljena u mislima o Dexteru Truittu, krivnja koju sam osjećala jer
sam mislila na njega ljubeći Jaya prikrala mi se i obuzela mi misli. Trepnula
sam nekoliko puta gledajući kako jedan visok, taman, zgodan muškarac
nevjerojatno sličan Jayu ulazi u otmjenu limuzinu. Izdaleka je zaista
izgledao kao Jay, no bio je odjeven u trodijelno odijelo i pomagao je hrtu da
uđe u automobil. Bicikla nigdje nije bilo. Nasmijala sam se samoj sebi zbog
svoje luckaste mašte i gledala tamni automobil kako se odmiče od nogostupa
dok sam ulazila u Forever Grey.
Suzette me pozdravila. »Hej, Bianca. Jesam li ja prespavala cijeli dan, ili je
danas ponedjeljak?«
Nasmijala sam se. Inače sam dolazila samo nedjeljom ujutro.
»Ne. Već je ponedjeljak. Jučer sam također bila tu.« Malo sam oklijevala
oko onoga što sam kanila reći jer bi moglo zvučati poremećeno, no tad sam
se sjetila da bi me osoba koja voli pse zacijelo razumjela. »Jučer sam povela u
šetnju jednog psa kojeg nikad nisam vodila, i... pa eto, muči me jedna životna
situacija i šetnja s tim psom jako mi je pomogla.« Odlučila sam ne ispričati joj
onaj dio kad sam jednom psu gotovo sat vremena pričala o svojim
problemima.
Suzie se nasmiješila. »Najbolji terapeuti imaju četiri noge i rep, to je moje
mišljenje. Koji je to pas? Dovest ću ti ga.«
»Zove se Bandit.«
Iznenadila se. »Čini se da je Bandit jako popularan u posljednje vrijeme.
Taman ga je udomio jedan volonter.« Pokazala je prema vratima. »Otišao je
prije manje od pet minuta.«
Možda je intuicija, ali odjednom sam se snuždila - obuzela me tjeskoba i
nisam znala zašto. »Tko... tko ga je udomio?«
Suzie je pogledala oko sebe i nagnula se bliže. »Ne smijem odavati
informacije o udomiteljima i volonterima, ali... Bandit je dobio na lutriji.
Udomio ga je neki frajer koji stanuje na zapadnoj strani Central Parka.
Nekakav glavonja koji posjeduje tvrtku.«

77
 Knjige.Club Books
»Zove li se možda... Jay Reed?«
Odmahnula je glavom. »Ne, ne zove se tako.«
Laknulo mi je i uzdahnula sam. »Dobro, jer vidjela sam tipa s hrtom na
ulici trenutak prije no što sam ušla. Podsjetio me na nekoga i pomislila sam
da je možda on.«
»Ne zove se Jay. Ali ako Jay izgleda kao Banditov novi vlasnik, neka nam
slobodno dođe volontirati.«
»Toliko je zgodan, ha?« nasmijala sam se.
»O, da.« Suzette je složila nekoliko listova papira u spis i zatvorila ga na
pultu. »A da ti dovedem Marlu? Danas još nije bila vani, a vas dvije ste već
šetale zajedno?«
»Može Marla. Jako je slatka.«
Suzette je nestala otraga u dio gdje psi borave, a ja sam čekala na
recepciji. Pogledala sam u mobitel i vidjela da nije stigla nijedna poruka od
Jaya, pa sam ga vratila u džep. Registrator u koji je Suzette složila papire nosio
je natpis Udomljavanja. Premda sam znatiželjna po prirodi, nikad ne
zabadam nos. Pogledala sam oko sebe i vidjela da me nitko ne primjećuje, i
lagano kažiprstom otvorila žutu omotnicu za spise - taman dovoljno
da povirim unutra.
Vidjela sam adresu u drugom retku: 1281 Central Park West. Suzette se
nije šalila - Bandit se počeo uspinjati društvenom ljestvicom. Zatim sam
pogledala prvi redak prijave. Trepnula sam nekoliko puta jer sam ponovno
pomislila da me mozak vara. Nema šanse. To ne može biti moguće. Bez imalo
brige hoće li me itko uhvatiti otvorila sam spis i istrgla prvu stranicu.
Zurila sam u nevjerici gledajući slova jasna kao dan.
Dexter Truitt.

POZLILO MI JE dok sam stajala s druge strane ulice, u parku i čekala. Otkazala
sam intervju za danas poslijepodne kako bih uhodila nekoga, kao kakva
luđakinja.
Ništa nije imalo smisla.
Tijekom posljednjih nekoliko sati složila sam slagalicu i shvatila što mi je
Dex/Jay zapravo napravio. No nikako nisam mogla shvatiti zašto.
Je li to nekakva igra koju bogati šupci vole igrati? Poigraj se pripadnicom
radničke klase da vidiš hoće li ti dati ako si siromašan? Taj dio slagalice
nikako nisam mogla uklopiti, jer Jay me prije nekoliko večeri slobodno
mogao poševiti - trljala sam se o njega i praktički ga preklinjala. Kako sam
bila jadna! Ali ako je igrao takvu igru - zašto onda nije uzeo nagradu koju sam
dragovoljno nudila? Najviše sam mrzila to što me tjelesno uopće nije želio. Za

78
 Knjige.Club Books
njega sam bila samo igra za mozak, i nije me poželio čak ni kad sam svoje
dupe trljala o njegov kurac.
Kad se tamni automobil zaustavio ispred njegove prokleto otmjene
zgrade, s druge strane ulice sam gledala kako izlazi.
Ubijalo me što mi se srce ubrzalo čim ga je vidjelo kako izlazi. Dexter
Truitt/Jay Reed je neprikosnoveni šupak - ali prezgodan je. Gotovo sam
iskočila ispred drveta iza kojeg sam ga promatrala, no kad je Dex pomogao
Banditu da iziđe van jednostavno sam bila odveć zbunjena i zapanjena.
Što on radi s psom?
Njih dvojica su odšetali do malene zelene površine. Dex je pogladio psa
po glavi i rekao mu nešto nakon što se pas olakšao. Zatim su ušli u zgradu.
Trenutak prije no što je zakoračio u zgradu Dex se naglo okrenuo i pogledao
preko ulice. Vratila sam se u zaklon iza drveta dok mi je srce luđački lupalo
od strepnje da me možda ugledao kako ga pratim.
Zatim je nestao.
Ja sam stajala vani još sat vremena, u vrtlogu emocija. Bila sam bijesna
što Jay ne postoji - što sam se bacila na muškarca kojeg uopće ne poznajem.
Bila sam ljutita što sam progutala sva sranja koja mi je Dexter Truitt servirao
- očigledno nije ništa bolji nego otac. A ponajviše sam bila ljuta što čovjek koji
mi se jako svidio zapravo ne postoji.
Naposljetku sam odlučila da se neću suočiti s Dexom/Jayem i otišla kući
utapati se u samosažaljenju s čašom jeftinog vina. Okupala sam se i
ustanovila da moj vrtlog emocija uvelike nalikuje stadijima tugovanja. Na
neki uvrnut način, i ja sam danas nekoga izgubila - Jaya, koji nikad nije ni
postojao.
Prvi stadij bio je šok. Premda sam gledala u njegovo ime, nisam mogla
vjerovati da su Jay i Dex ista osoba. Čak sam i sirotu Suzette natjerala da mi
potvrdi kako je muškarac koji je maločas napustio azil za pse zapravo Dexter
Truitt.
Drugi stadij bio je nijekanje. Vidjela sam papir na kojem jasno piše
njegovo ime, vidjela sam ga kako ulazi u automobil i sve mi je potvrdila
Suzette, a unatoč svemu morala sam sjediti ispred njegova stana i čekati
potvrdu onoga što je učinio.
Treći stadij nastupio je nakon što sam ispila drugu času vina. Zapravo,
udario me osvetničkom šakom posred lica - bijes. Bila sam razjarena, a to me
odvelo u stadij koji sam izmislila - zacjeljenje, stadij 3B. Taj mi je bio omiljeni
i jedva sam čekala prigrliti ga.
Osveta.

79
 Knjige.Club Books

11

Dex
BANDIT JE POČEO GREPSTI o vrata pet minuta prije jedanaest i tako sam kasnio za
računalo. Bio sam nervozan nakon onog sranja što sam priredio Bianci
pojavivši se kao Jay na njezinu pragu nakon našeg prošlog razgovora. Kad
sam se vratio iz brze šetnje s psom, laknulo mi je kad sam ugledao da me već
čeka njezina poruka u otvorenom prozorčiću za čavrljanje.

Bianca: Bok, Dex.

Dex: Bok, Bianca. Kako si danas?

Bianca: Pomalo nervozno, čini mi se.

Oboje smo pomalo nervozni.

Dex: Nervozno? Zbog čega? Je li sve u redu?

Odgovor sam čekao nekoliko minuta, i zaintrigirao me kad je napokon

stigao.

Bianca: Već te neko vrijeme želim nešto pitati, ali nisam bila
sigurna kako ćeš reagirati na tu temu.

Već sam joj iznio ogromnu količinu svojeg prljavog rublja, i bio sam
prilično znatiželjan što li to ona sad smatra nepoćudnim.

Dex: Otvorio sam ti se poput knjige, Bianca. O čemu želiš

razgovarati?

Odgovor je brzo stigao.

80
 Knjige.Club Books
Bianca: Seks. Želim razgovarati o seksu.

Sad je došao red na mene da se malo saberem prije odgovora.

Dex: Služi li ta tema pisanju članka, ili pitaš iz osobnih pobuda?

Bianca: Iz osobnih pobuda.

Uh, kita mi je nabrekla od same pomisli na razgovor o seksu s njom. No,

ako želi baš o tome, ja sam i više nego spreman.

Dex: Slobodno pitaj. Pretpostavljam da se pravila još uvijek

primjenjuju, i ja smijem postaviti jedno svoje pitanje nakon
svakog tvojeg.

Bianca: Naravno.

Već sam si bio natočio piće i sad sam bio jako sretan zbog toga. Točkice
su već počele poskakivati po zaslonu kad sam iskapio sadržaj čaše u jednom
gutljaju.

Bianca: Koliko si zapravo otvorenog uma?

Zar Biancu zanimaju nastranosti? Ne mogu reći da sam zašao duboko u

to područje, no pretpostavljam da s pravom ženom vjerojatno bih. Pomisao
da je zavežem za krevet uz malo laganog pljeskanja i analne igre činila mi je
Biancu još privlačnijom.

Dex: Nudite li mi nemoralnu ponudu, gospođo George?

Iskapio sam još jedno piće. Čelik u mojim gaćama nije se nimalo smekšao.

Bianca: Upravo tako.

Dex: Žena koja zna što želi. To mi je neopisivo privlačno. Što si

imala na umu?

81
 Knjige.Club Books
Prošlo je šezdeset najdugotrajnijih sekundi mojeg života u čekanju
njezina odgovora.

Bianca: Trojac sa mnom i još jednom osobom.

Tri puta sam krenuo otipkati odgovor, ali nisam mogao. Ostao sam bez
teksta i bez riječi. Koji frajer ne želi trojac s prekrasnom ženom i njezinom
prijateljicom? No njezin prijedlog me na neki način naljutio. Sviđala mi se - i
nisam toliko otvorenog uma kao što sam mislio da jesam. Za mene su trojci
za usputni seks, a ne za nekoga tko me zaista zanima. Nisam bio siguran kako
joj odgovoriti. Nakon duge šutnje, Bianca je počela tipkati.

Bianca: Jesi li tu?

Dex: Jesam.

Bianca: Jesam li te uvrijedila?

Zapravo me jest uvrijedila, i moram sam joj objasniti zašto usprkos riziku
da ću zvučati zahtjevno.

Dex: Zanimaš me ti, Bianca. Premda mi je pomisao na intimnost

s tobom u bilo kojem obliku iznimno privlačna, nisam siguran
da je trojac pravi način započinjanja veze.

Bianca: Šeta. Ja mislim da bismo nas troje zajedno bili savršeni.

Dex: Možda bismo mogli iskušati udvoje i zatim dodati treću.

Ako mi pruži priliku, bio sam siguran da bih je uspio zadovoljiti

i da na kraju ne bi osjećala potrebu za pozivanjem prijateljice.

Bianca: Nisam sigurna da je to dobra ideja...

Dex: Jesi li već radila takvo što?

Zanemarila je moje pitanje.

82
 Knjige.Club Books

Bianca: U petak u sedam navečer. Razmisli. Bit ću u predvorju

hotela Library, ako nam se odlučiš pridružiti.

Dex: A ako ne?

Bianca: Dovršila sam članak. Poslat ću ti primjerak za tjedan

dana, na konačnu potvrdu. Mislim da su naši razgovori završili.
Ako odlučiš da nam se nećeš pridružiti, onda Vam želim ugodan
ostatak života, gospodine Truitt.

Trebao sam raditi, ili spavati, obzirom da ni to nisam uspio od svojeg

posljednjeg razgovora s Biancom. No umjesto toga sjedio sam za računalom
i zurio u njezinu fotografiju na stranici časopisa za koji je radila.
Bianca George je diplomirala je uz najviše pohvale na sveučilištu Wharton
Business School, i prvih pet godina karijere radila je na tržištu derivata.
Pridružila se Finance Timesu 2015. kao slobodna novinarka i piše članke iz
insajderskog kuta.
Nigdje u njezinoj biografiji nije pisalo da voli utroje. Bacio sam olovku
preko cijelog ureda.
Zašto mi to uopće smeta? Kakav to muškarac odbija trojac sa ženom koja
ga privlači ? Žena koja nema problema sa svojatanjem muškarca s kojim
namjerava spavati zasigurno bi mogla preći preko činjenice da sam glumio
drugu osobu. Čudno, ali njezino prihvaćanje moje isprike manje me brinulo
otkad sam saznao kakve stvari voli. No ipak sam bio razočaran.
Razočaran jer mi je ponudila trojac. Stvarno trebaš pregled mozga,
Truitte.
Jednostavno sam mislio da će s ovom djevojkom biti nešto posebno, a
pritom ne mislim na njezinu ponudu da gurnem kitu i njoj i njezinoj
prijateljici, i to iste večeri.
Zatvorio sam stranicu časopisa i zadubio se u posao. Tu sam se uvijek
mogao izgubiti. Nekako sam se uspio dovoljno usredotočiti da proučim
financijska predviđanja tvrtke koju kanim kupiti. Bilo je već kasno
poslijepodne kad sam si uzeo itekako potrebnu stanku. Josephine mi je prije
nekoliko sati odnijela sendvič s puretinom, no tad nisam želio riskirati da me
opet obuzmu misli o Bianci.
Ako odlučiš da nam se nećeš pridružiti, onda Vam želim ugodan ostatak
života, gospodine Truitt.

83
 Knjige.Club Books
Njezine završne riječi neprestance su mi se ponavljale u glavi. Latio sam
se sendviča i čitao poruke na mobitelu. Prva je bila od Caroline.

Caroline: Večera u subotu? Imam dobrotvorni banket na koji

moram otići.

Otpilio sam je već nekoliko puta u posljednjih par tjedana, i nikako nisam
bio spreman na razgovor s njom. Nisam odgovorio. Pogledao sam sljedeću
poruku, od tate. Pitao me kako sam. Brzo sam mu otipkao jednoličan odgovor
i vratio se preostalim porukama gladno proždirući sendvič. Među desetak
preostalih poruka nalazila se i jedna Biancina. No ona je mislila da piše Jayu,
a ne Dexu. Kad sam tek otvorio poruku bio sam poprilično zbunjen.

Bianca: Hej. Imaš li planova za petak navečer?

Jay joj je odmah odgovorio.

Jay: Ne. Što si imala na umu?

Bianca: Bi li se htio naći sa mnom i još jednom osobom u hotelu

Library u 7, da se malo zabavimo?

Koji kurac?
Tek tad sam shvatio. Zgrabio sam prijenosno računalo i otvorio čavrljanje
od protekle večeri, te manijakalno počeo pretraživati razgovor. Kad je
spomenula trojac s još jednom osobom, pretpostavio sam da je to ženska
osoba, neka njezina prijateljica.
No nije se radilo o ženi.
Bianca je pozivala Jaya na seks utroje s njom i Dexom.

KAD SAM NAPOKON DOČEKAO petak navečer nisam bio ništa spremniji nego kad
me tek zatekla svojim pitanjem.
Brijao sam se ispred kupaonskog zrcala i jadao se psu kao kakav luđak.
»Tvoja prijateljica je posve nastrana, Banditu. Znaš li ti to? Sasvim je
nastrana!«
Zastao sam otresajući vodu sa svojeg brijača. Gestikulirajući njime prema
psu rekao sam: »Stvar je u tome da mi taj prijedlog nimalo ne djeluje kao
nešto svojstveno njoj! No valjda je istina ono kad kažu da nekoga nikad ne

84
 Knjige.Club Books
možeš upoznati do kraja. Možeš sto puta intimno razgovarati s nekom ženom
koju inače smatraš razumnom, a onda se ispostavi da je sasvim devijantna.«
Vau!
»A najuvrnutije je to - a ovo priznajem samo tebi - što me to na neki način
pali. Kao da želim biti oba ta muškarca i istovremeno je ševiti. Bolesno, zar
ne?«
»Da. Jesi ikad čuo poslovicu Znatiželja je ubila mačku ? To će se meni
večeras dogoditi. Vraški me zanima što mi kani raditi i jednostavno se moram
pojaviti. Jer sam obično pseto, Banditu. Kao ti. Svi muškarci su takvi. Ali za
razliku od tebe, ja si ne mogu sam polizati jaja. Stoga donosim jebeno lude
odluke i odlazim na dogovoreni seks utroje u kojem sam ja dvije trećine tih
troje.« Natapkao sam lice losionom poslije brijanja.
»A drugi sjebani dio je« nastavio sam smijući se u zrcalo, »da još uvijek
ne znam hoću li se pojaviti kao Dex ili kao Jay.«
Bandit je zacvilio i legao na pod.
»Znam. Jadno. Kladim se da se kaješ što sad ne trčkaraš po onom imanju
na sjeveru. A sad si završio u ludnici.«
Bandit je krenuo za mnom u veliki ormar pored moje spavaće sobe. Zurio
sam u obješene, savršeno uštirkane dizajnerske košulje, organizirane po boji,
od svjetlijih prema tamnijima. Pogled mi se zaustavio na manjoj vješalici koja
je sadržavala Jayevu odjeću - traperice, košulje za slobodno vrijeme, nekoliko
majica s kapuljačama.
Budući da još nisam bio odlučio jesam li Jay ili Dex, odabrao sam uzak
svijetlosmeđi pulover ispod kojeg sam odjenuo košulju s ovratnikom. Sve
sam zaokružio tamnim hlačama. Namirisao sam se kolonjskom vodom i
stavio sat na ruku.
»Budi dobar, Banditu. Nemoj biti kao gazda i pustiti da ti kita upravlja
životom.«
Vau!
Čučnuo sam i počešao ga po između ušiju. »Poželi mi sreću. Ako se ne
vratim do jutra, bit će to zato što me Bianca George tako snažno šutnula u jaja
da sam završio u bolnici.«
Vani me već čekao Sam, naslonjen na crnu limuzinu. »Kamo ćemo,
gospodine Truitt ?«
»U hotel Library, Same.«
Iz auta sam pogledao prema svjetlima svojeg stana na vrhu zgrade,
pitajući se kakav život me čeka kad se vratim kući.

85
 Knjige.Club Books
Kad me Sam ostavio u Midtownu, ispred neobičnog hotela koji je Bianca
odabrala, odlučio sam da ću se pritajiti i promotriti je prije no što me
primijeti.
Nismo se čuli od mojeg odgovora na njezinu poruku, kad je Jay pristao
naći se s njom u dogovoreno vrijeme. Nastojao sam svesti komunikaciju s
njom na minimum, jer Jay bi trebao biti mrtav.
Skrio sam se iza jednog stupa i ugledao je. Srce mi je zamalo stalo. Sjedila
je prekriženih nogu, u crnoj haljini bez rukava koja joj je od grudi napravila
dva savršeno obla brežuljka boje bijele kave koja sam odmah poželio polizati.
Najjarkija crvena boja krasila joj je prekrasne usnice. Zataknula je crvenu
svilenu kopču u tamnu kosu i bila je ljepša no ikad.
Nešto još je privuklo moju pozornost. Za nekoga tko je izravno tražio seks
utroje, Bianca je bila strašno napeta. Teško je disala i neprestance je gledala
na sat. Nešto nije bilo kako treba.
Nisam imao pripremljene riječi, i nisam imao pojma što ću reći ili
napraviti. Mogao sam samo improvizirati i zatim minutu po minutu
odrađivati sve ostalo. Jesam li Jay ili ću joj priznati da sam Dex? Tko bi to znao,
dovraga.
Polako sam krenuo prema njoj s rukama u džepovima, moleći se Bogu da
ovo ne ispadne onako ružno kako sam mislio da hoće.
Kad me primijetila ustala je i poravnala haljinu. »Bok.«
»Bok, Bianca.«
Kimnula mi je. »Jay.«
Progutao sam knedlu. Ime joj je gorko kliznulo niz jezik, njezin govor
tijela nije bio topao i nisam se nagnuo da je poljubim.
Pročistio sam grlo i rekao: »Moram priznati da me prenerazila tvoja
ponuda.«
»Eto, vrijeme je da saznaš sve o meni, Jay.«
Mislio sam da već znam.
Zureći u njezina putena usta odjednom sam osjetio posesivnost - i ljutnju.
»Jebeni trojac, Bianca? Kako smo došli do toga? Objasni mi zašto osjećaš
da treba više muškaraca odjednom da te zadovolje? Pravi bi muškarac trebao
biti kadar učiniti to sam.«
»Želiš čuti istinu?«
Ironično, ali da. »Želim.«
»Obojica imate različite kvalitete koje su mi privlačne.«
»Objasni mi.«
»Dakle, njegov um je nevjerojatan. Pametan je, ambiciozan i moćan. A
ipak posjeduje mekšu stranu koja je humana do te razine da ja zbog njega
86
 Knjige.Club Books
poželim postati bolja osoba. Pokazao je zanimanje za mene, ne samo u
tjelesnom smislu, nego za sve što je vezano za mene.«
Progutao sam knedlu. »A ja?«
»Ti si tajanstven. Tjelesno si mi strašno privlačan. No u posljednje
vrijeme mislim na njega kad sam s tobom. Stoga sam pomislila... nema boljeg
načina zadovoljenja svih mojih potreba nego da vas obojicu večeras
pozovem. «
Bilo mi je zatutnjalo. »Ne mogu vjerovati da želiš umanjiti ovo što imamo
pozivajući još nekoga. Kao da bih mogao samo sjediti i pasivno gledati kako
ti netko drugi stavlja kitu.«
»Jesi li me došao ispitivati i osuđivati?«
»Želim znati o kojem vragu razmišljaš. Mislio sam da sam te shvatio, a
ovo me zaista prenerazilo. Kako si ikad mogla pomisliti da bih bio voljan
dijeliti tebe s nekim?«
Zakoračila je prema meni i unijela mi se u lice. »Da su vaši najbolji dijelovi
spojeni u jednu osobu, ne bismo imali ovaj problem.«
Pa jeb’o me pas.
Nisam mogao izdržati ni trenutka više. Došlo je vrijeme da joj priznam.
»Bianca, moram ti nešto..«
»Daj da te nešto pitam, Jay. Kako si uopće znao da je osoba koju sam
također pozvala da dođe zapravo muškarac?«
»Iz tvoje poruke.«
»Ne. Nikad nisam spomenula rod te osobe. Nikad.«
K vragu. Shvatio sam to po poruci koju je poslala Jayu, ali ona zaista nikad
nije rekla da je treća osoba muškarac. Toliko sam se izgubio da sam
zaboravio kako ona to nikad nije navela. Dakle, dogodilo se. Službeno sam
zajebao stvar.
»Popustio si, Dex.«
Dex?
Je li ona upravo izgovorila moje ime, ili sam toliko poludio da umišljam
glasove?
»Kako si me to nazvala?«
»Dex... kao Dexter Truitt.«
Ona zna?
Ona zna.
Postavila mi je stupicu.
Srce mi je lupalo kao poludjelo. »Otkad znaš da sam ja?«
Oči su joj sjale od suza. »Zar je to važno?«

87
 Knjige.Club Books
»Moram znati koliko dugo me već...«
»Koliko dugo te zavlačim?« vikala je. »I, kakav je to osjećaj, Dextere?«
povikala je još glasnije. »Kakav je osjećaj kad manipuliraju tobom?«
Shvatio sam da svi prisutni gledaju u nas.
»Oho, imamo i publiku, Dex!« Ispružila je ruke i povikala: »Dame i
gospodo, čuveni Dexter Truitt! Vlasnik višemilijunske tvrtke Montague
Enterprises. Upravo je došao na seks utroje sa mnom i još jednim
muškarcem. Slobodno ga fotografirajte. Zaradit ćete dobru lovu.«
Srećom, nitko se nije obazirao.
»Prestani, Bianca.«
»Želiš da prestanem? Bojiš li se da će svi saznati koliki si lažljivac?«
Osjećao sam se kao da nemam drugog izbora pa sam je uhvatio oko struka
i podignuo na rame.
Lamatala je nogama. »Što to radiš?«
»Ne daš mi da dođem do riječi. Moramo otići nekamo i porazgovarati
nasamo.«
»Spusti me!«
»Jesi li stvarno rezervirala sobu?«
»Ne, nisam. Nisam kurva - za razliku od tebe koji si pristao na seks
utroje.«
»Nemoj se zavaravati, nikad te nisam kanio dijeliti, Bianca. Ni sa ženom,
ni s muškarcem. Ni sa kim.«
Došao sam na recepciju držeći Biancu na ramenu. »Trebamo sobu.«
»Bome ne trebamo!«
Recepcionarka je zbunjeno upitala: »Dva kreveta ili jedan?«
»Jedan, molim vas.«
»Molim?!« zgroženo će Bianca.
»Nećemo ga koristiti, Bianca. Trebamo samo mjesto za razgovor.«
»NE idem u sobu s tobom.«
»Ideš, ili ništa od članka.«
»Prekasno. Intervju je završen.«
»Povući ću svoj pristanak na tisak. Tužit ću časopis, ili još bolje, kupit ću
ga.« Kad nam je službenica pružila karticu-ključ, kimnuo sam i zahvalio.
Odnio sam je do dizala i spustio tek kad su se vrata zatvorila za nama.
Pritisnuo sam je uza zid i rekao: »Večeras nećeš otići dok me ne saslušaš.
Moram li te iznijeti odavde ili ćeš normalno hodati uz mene?«

88
 Knjige.Club Books

12

Bianca
VRATA HOTELSKE SOBE zatvorila su se za nama. Stajala sam leđima naslonjena
na njih s rukama prekriženim preko prsa, u obrambenom stavu. Vladala je
tolika tišina da se ni muha nije čula.
Dex je sjedio na rubu kreveta s glavom u rukama, prolazeći prstima kroz
kosu. Premda sam bila bijesna kao nikad, poželjela sam da sam barem ja ta
koja mu rukama prolazi kroz grivu. Kad me pogledao, njegove prodorne
plave oči nisu izgledale nimalo veselo. Iz njih je isijavala ozbiljnost kakvu kod
njega nikad nisam vidjela. Barem ne kod Joya.
»Kako si saznala?«, naposljetku je upitao.
»Nisam ti to dužna otkriti.«
»Pošteno.« Dex je duboko uzdahnuo. »Moraš znati da ti od samog početka
kanim reći, Bianca. Oduvijek.«
»Zašto si mi onda uopće lagao?« Glas mi je prepuknuo. »Pokušala sam
shvatiti ali nije mi išlo. Nije zato što si htio spavati sa mnom, jer to si odbio.
Dakle, zašto? Samo da se poigraš mnome?«
»Ne!« Lice mu je poprimilo ljutitu nijansu crvene. »K vragu, Bianca... Ne.«
»Zašto, onda?«
»Jednostavno sam te htio upoznati bez predrasuda koje si imala o meni.
Od početka si bila jasna glede svojih misli o Gospodinu Bogatunu, još onda
kad smo se našli u dizalu. Donio sam ishitrenu odluku zbog koje se iskreno
kajem. Bila je to glupa laž.«
»Glupa laž? Pravio si se da si netko drugi, Dex. Ne postoji veća laž na
svijetu od falsificiranja vlastitog identiteta.«
»Svaku sekundu našeg intervjua provela si uz pravog mene.«
»I bio si mi draži takav, Dex. Oni intimni trenutci čavrljanja s tobom
svidjeli su mi se mnogo više. Pokvario si nešto što je moglo ispasti jako dobro
uplićući svoje drugo ja.«
»Nisam mogao znati da ćemo se tako dobro povezati. Djelovala si jako
zatvoreno onog dana u dizalu. Tad nisam vidio načina kako da se probijem
kroz to.«
»Eto, nisam znala da te blatim direktno u lice, inače ne bih bila tako
izravna.«
89
 Knjige.Club Books
»Zato je sve bilo tako iskreno, jer tad si zaista imala takvo mišljenje o
meni.« Dex je ustao i prišao mi. »Čuj... Ne postoji isprika za moj postupak i ne
očekujem oprost. Možeš me kriviti za to do kraja života, ali krivi me da te
čujem. Meni u lice. Budi sa mnom. Viči na mene. Vrišti na mene. Ljuti se... ali
budi uz mene.«
Osjetila sam kako me noge izdaju i kako mi se bradavice ukrućuju dok mi
stoji tako blizu. Oduvijek me privlačio, no saznanje da njegovo lice i tijelo
pripadaju osobi koja mi već danima zaokuplja misli jednostavno nisam mogla
podnijeti. Mrzila sam samu sebe što ga još uvijek toliko želim.
»Kako možeš misliti da ću ti ikad više moći vjerovati?« upitala sam.
»Taj rizik ćeš morati poduzeti. Koliko god puta ja obećao, znam da mi sad
nećeš vjerovati. Moram zaslužiti tvoje povjerenje, a to dolazi isključivo s
vremenom. Ti moraš sama odlučiti želiš li se upustiti u taj rizik sa mnom.«
Njegov mobitel je počeo vibrirati, no on ga je odlučio zanemariti.
»Tko je to?«
»Ne zanima me«, nemarno će on.
»Ako mi nemaš što kriti, pokaži mi.«
Dodao mi je mobitel bez oklijevanja.
Ljubomora me spopala čim sam ugledala četiri poruke od iste osobe.

Caroline: Zašto mi ne odgovaraš na poruke?

Caroline: Razvit ću kompleks.

Caroline: Nedostaje mi tvoj prekrasni kurac duboko u meni.

Caroline: Nazovi me ili večeras dolazim k tebi.

Vratila sam mu mobitel goreći od ljubomore. »Caroline. To ti je

prijateljica s povlasticama?«
»Mislim da sam ti već rekao kako se upuštam u neobavezne odnose sa
ženama.«
»Zašto joj se nisi javljao?«
Dex se nagnuo bliže i progovorio nad mojim usnicama: »Nije li
očigledno?«
Bila sam bijesna na njega, no nisam mogla podnijeti pomisao da večeras
bude s drugom ženom. Pomakla sam se s mjesta i stala uz prozor.

90
 Knjige.Club Books
Krenuo je za mnom. »Bianca, nisam bio ni s jednom otkad si mi rekla da
se poigram tvojim lopticama u onom dizalu.
Sasvim si me obuzela, i nasmrt se bojim da ću te izgubiti zbog glupe
odluke koju sam donio prije no što sam te upoznao.«
»Da, donio si lošu, a važnu odluku. Jednostavno ne znam. Trebat će mi
vremena da mi ovo sjedne.« Odjednom sam postala jako emocionalna i rekla
sam mu: »Shvaćaš li da sam razvila osjećaje prema osobi koju si glumio? Bio
je dio mojeg života i jednostavno je nestao. Više nikad neću vidjeti Jaya.
Čudan je to osjećaj, kao da još uvijek vjerujem da postoji.«
»Shvaćam. Obožavao sam način na koji si ga gledala. To sam mogao dobiti
samo glumeći Jaya. Sad bih dao desnu ruku za samo djelić toga.«
Pomislila sam na simpatičnog psa kojeg je odveo kući. »Zašto si udomio
psa? Je li i to dio tvoje bolesne šale?«
Raskolačio je oči. »Otkud znaš za to?«
»Tako sam saznala za tebe. Vidjela sam te kako odlaziš s njim. Otišla sam
u azil za pse i raspitala se za ime osobe koja ga je udomila.«
Dex se počešao po bradi, »to mi nije palo na pamet.«
»I... iskorištavaš li i njega za ovo?«
»Počeo sam volontirati tamo nadajući se da ću saznati nešto više o onome
što voliš. Znao sam da će mi, kad ti priznam, trebati sva pomoć na svijetu. No
uskoro sam se istinski povezao s Banditom. Tako sam se osjećao bližim tebi,
ali iskreno, baš sam se zagrijao za njega. Udomljenje se dogodilo jer su ga
kanili poslati na neko imanje na sjeveru države. Zabrinuo sam se za
njegovu sigurnost premda su me uvjeravali da je to sasvim u redu. Tako sam
ga odlučio povesti kući.«
»Dakle, on sad živi s tobom...«
»Da. Moj je. On je moj pas.«
»To je jako lijepo od tebe.«
»Zadovoljstvo mi je, mogu ti reći - osim što ima gadan zadah iz usta.
Moram se pobrinuti za to.«
Morala sam se nasmiješiti. Zažmirila sam i rekla: »Otkrila sam posebne
poslastice za pse koje pomažu. Poslat ću ti njihov naziv porukom.«
»Može.« Dex se nasmiješio i to me podsjetilo da se zaista moram držati
podalje od njega prije no što upadnem u stupicu njegova šarma.
»Moram kući. Previše mi je za jednu noć.«
»Pođi kući sa mnom, Bianca. Kunem ti se da ću popraviti sve.«
»Ne mogu.«
»Dopusti mi barem da te odvezem kući.«

91
 Knjige.Club Books
Oklijevala sam i zatim rekla: »U redu, ali vozi me ravno kući. Bez
stranputica.«
Dok sam se vozila u Dexovu luksuznom autu osjećala sam se čudno.
Podsjetilo me na to koliko je njegov život drugačiji od života njegova drugog
ja. Ovdje si uz miris kože mogao namirisali i novac. Dex nije skidao pogled s
mene, no držao se podalje. Tijelo mi je treperilo pod težinom njegova
pogleda. Žudjela sam za njegovim dodirom usprkos svojoj ljutnji.
Probila sam led. »I kakvi su ti planovi za ostatak večeri? Otići ćeš kod
Caroline i staviti joj svoj »prekrasni kurac«?«
Vragolasto se nasmijao na moje pitanje. »Bi li te to uzrujalo?«
»Ja nemam nikakav utjecaj na tvoje odluke.«
»Nisam te to pitao. Pitao sam bi li te uzrujalo.«
»A što ti misliš?«
»Mislim da rumenilo tvojeg lica dokazuje kako te uzrujava pomisao na
mene u krevetu s nekom drugom ženom, priznala ti to ili ne.« Položio je dlan
na moje koljeno. Mišići bedara su mi zatitrali pod njegovim snažnim
dodirom. »Večeras neću vidjeti Caroline, Bianca. Otići ću kući i leći u krevet
sa četveronožnim čudovištem koje je prisvojilo moju postelju. Pomolit ću se
Bogu da pronađeš načina da mi oprostiš. Ujutro ću se probuditi s namjerom
da iskoristim dan i dat ću sve od sebe ne bi li mi ti pružila drugu priliku.«
Kad smo stigli k meni, Dex je izišao i otvorio mi vrata automobila. Nježno
me pogladio po obrazu dok sam stajala na pločniku. Zažmirila sam i pokušala
nekako mislima obuhvatiti sve što se dogodilo.
Proklet bio, Dex. Jednostavno ne znam hoću li ti ikad više moći vjerovati.
Premda sam mu mnogo toga željela reći, večer me posve iscrpila. Rekla
sam samo: »Daj mi malo vremena.«
»Dobro«, šapnuo je.
Kad sam krenula prema ulaznim vratima zgrade, pala mi je jedna misao
na pamet i natjerala me da se okrenem.
»Rezbariš li uopće?«
Pogledao je prvo u svoja stopala, pa zatim u mene. »Pokušao sam. One
posjekotine bile su stvarne.«
Odmahnula sam glavom.

DVA SATA KASNIJE MOJ se

mobitel oglasio novom porukom. Večer je zaista bila
burna i zaboravila sam da je još rano. Tek je otkucalo jedanaest sati.

Dex: Znam da su naši sastanci službeno završili, ali moram se

uvjeriti da si dobro.
92
 Knjige.Club Books

Nakon nekoliko minuta rasprave sa samom sobom trebam li mu

odgovoriti ili ne, sjela sam za prijenosno računalo i otipkala:

Bianca: Dobro sam.

Dex: Nisi, ali i ne očekujem da budeš. Laknulo mi je što mi uopće

odgovaraš.

Bianca: Jesi li nazvao Caroline? Napisala je da će doći ako joj se

ne javiš.

Dex: Nisam je nazvao, i navratila je.

Počela sam ljutito nabijati po tipkama.

Bianca: Jesi li joj stavio svoj »prekrasni kurac«?

Dex: Nisam. Rekao sam joj da se više ne možemo viđati.

Bianca: Nisi se trebao riješiti svoj rezervnog plana.

Dex: Ionako nije bila za dugoročnu vezu. Ne gajim osjećaje

prema njoj kao prema tebi.

Bianca: Kako je ona to primila?

Dex: Bila je bijesna, ali ne želim sada o tome. Ti si mi prioritet.

Bianca: Zacijelo je prelijepa.

Dex: Ti me više privlačiš... na sve načine.

Bianca: Šteta.

Dex: Zato što te ne mogu dobiti?

93
 Knjige.Club Books

Bianca: Ne mogu odgovoriti na to.

Dex: Onda ću noći provoditi sanjareći o tome, što činim otkad

smo se upoznali. Više se uzbudim razmišljajući o tebi nego kad
sam s nekom drugom. Hoćeš vidjeti?

Nekoliko sekundi kasnije Dex mi je poslao fotografiju. Prikazivala je

nabreklima u njegovim sivim boksericama. Mišići između mojih nogu počeli
su se grčiti. Izgledao je kao da skriva zmiju u gaćama. Razjapila sam usta.
Nisam znala što reći.

Dex: Eto što mi radiš, Bianca. Toliko sam krut da me već boli.

Bianca: Sljedeći put kad mi pošalješ sliku svojeg spolovila

pripazi da Banditova šapa ne bude u kadru. Pokvari doživljaj.

Dex: Pođi na spavanje. Moraš se odmoriti za sutra.

Bianca: Što je sutra?

Dex: Imaš sastanak sa mnom u mojem uredu. Unajmio sam

fotografa da napravi onoliko fotografija koliko ti treba za
članak. Kao što sam izvorno obećao. Izlazim pred oči javnosti.

94
 Knjige.Club Books

13

Dex
JOSEPHINE MI JE JAVILA da je gospodin Aster došao.
Pogledao sam na sat već deseti put u proteklih deset minuta i frustrirano
otpuhnuo. Nadajući se da ću dobiti nekoliko minuta nasamo s njom, Bianci
sam rekao da je snimanje zakazano u 9:30, premda je Josephine fotografu
naložila da dođe u 10 ujutro. Gospodin Aster uranio je petnaest minuta, A
Bianca je kasnila petnaest minuta. Već sam počeo gubiti nadu da će se uopće
pojaviti.
»Recite mu da dolazim za nekoliko minuta, Josephine.«
»Da, gospodine Truitt.«
Besposličario sam za stolom još deset minuta i zatim pokleknuo te poslao
Bianci poruku.

Izgleda da nećeš doći, pa javi mi postoji li kakva poza koja bi ti

se baš svidjela za članak?

Nakon još pet minuta bez odgovora, nevoljko sam izišao pozdraviti
gospodina Astera. Pratile su ga dvije žene.
»Gospodine Truitt, ja sam Joel Aster. Čast mi je upoznati vas. Bio sam
uzbuđen kad sam primio poziv iz vašeg ureda.«
Rukovali smo se. »Nešto mi je iskrsnulo i morat ćemo brzo završiti.
Nadam se da vam ne smeta.«
»Nipošto. Vi ste zauzet čovjek, znam to.« Pogledao je ženu sebi slijeva i
kimnuo joj. »Cheri vas može pripremiti za kameru s malo šminke dok Breena
postavi rasvjetu.«
Bacili su se na posao čim sam ih uveo u ured. Joel i Breena počeli su
razmještati uredsko pokućstvo, a Cheri je oko mojeg vrata stavila papirnati
ubrus.
»Stavit ću vam malo kreme za vlaženje kože i zatim malo mat podloge«
rekla je. »Zapravo i ne zahtijevate puno posla. Struktura vaših kostiju je
nevjerojatna, i kamera će je obožavati.«

95
 Knjige.Club Books
Kad je Cheri počela s radom provela je mnogo vremena ispred mene
gurajući mi svoju dekoltiranu bluzu u lice, i bilo je teško ne pogledati unutra.
»Hoće li vam se supruga pridružiti na snimanju?«
»Nisam oženjen.«
Nagnula se da mi utapka nekakvo sranje u bradu i nasmiješila se. Prvi put
sam joj pogledao lice i primijetio da je privlačna. Mnoštvo plave, kovrčave,
divlje kose uokvirivalo je njezino sićušno lice. Rekla mi je da spustim pogled
kako bi mi utrljala na lice nešto što će spriječiti odbijanje svjetlosti o moje
vjeđe, i bio sam siguran da se namjestila taman da dobijem savršen pogled u
unutrašnjost njezina dekoltea. Dovela me u iskušenje, no zažmirio sam.
Žmirio sam i poslije kad si je dala oduška s nanošenjem pudera na moje
lice. Uzalud sam se pokušavao opustiti. Joel i Breena su pravili buku
raznoseći stvari po uredu i tako nisam čuo Josephine koja je ušla i stala sa
strane radnog stola.
»Gospodine Truitt. Stigla je gospođa George. Daje uvedem u ured?«
Preplašio sam sirotu Cheri otrgnuvši bijeli ubrus s lica i ustavši s mjesta:
»Moram prvo razgovarati s njom. Je li na recepciji?«
»Jest.«
Moj ured nalazio se na jugoistočnom uglu trideset trećeg kata, i od
recepcije su me dijelila dva dugačka hodnika. Prozirna staklena vrata dijelila
su recepciju od uredskog prostora. Srce mi je lupalo u prsima kad sam
ugledao Biancu kako sjedi i čeka na sofi. Gledala je u mobitel i nije me
primijetila sve dok nisam stao pred nju.
»Bianca. Drago mi je što si odlučila doći.«
Ustala je i po njezinu pogledu sam shvatio da nešto nije u redu.
»Što se dogodilo?«
»Imala sam prometnu nesreću. Neki idiot nas je udario odostraga i ludi je
vozač tad izišao vikati na njega, pa se frajer samo malo odmaknuo i još
jednom se zakucao u nas.«
Počeo sam je prepipavati ne znajući što tražim. Rupe od metka, možda?
»Jesi li dobro?«
Nasmijala se: »Dobro sam, ali debelo kasnim.«
»Koga briga? Jesi li sigurno dobro? Boli li te išta?«
»Vrat mi je malčice ukočen, ali nije to ništa. Vjerojatno samo od trzaja.«
»Trebali bismo poći u bolnicu da te pregledaju.«
»Dobro sam. Dobro sam. Stvarno.«
Obuhvatio sam njezino lice u dlanove i zagledao joj se u oči. »Jesi li
sigurna?«
»Jesam.«
96
 Knjige.Club Books
Bez razmišljanja, privio sam Biancu k sebi i zagrlio je, te napokon smireno
izdahnuo. Cijelo se jutro pokušavam smiriti, i ovo... ovo mi je trebalo ne bih li
uspio. Poljubio sam je u kosu. »Drago mi je da si dobro.«
Nipošto je nisam bio spreman pustiti, no njoj kao da je bilo neugodno jer
je šapnula: »Dex, tvoja recepcionarka zuri u nas.«
»Neka zuri.«
»Ma ne. Dobro sam. Trebali bismo se primiti posla...«
Osjetio sam kako se ukočila u mojem zagrljaju i nevoljko sam je pustio.
Pročistio sam grlo i rekao: »Fotograf i njegova ekipa pripremaju ured za
fotografiranje. Dođi, pokazat ću ti tvrtku prije no što im se pridružimo.«
Moj otac je rođeni hvalisavac. Meni je bilo neugodno razmetati se
bogatstvom, no pred Biancom sam bio očajan. Napravio bih bilo što samo da
je zadivim. Proveo sam je po katu i pokazao joj sve odjele, upoznavajući je
pritom s ljudima. Iskreno, moja prisutnost ih je iznenadila. U neke odjele
nisam kročio već godinu dana. Većinu sam vremena provodio zatrpan ispod
hrpe dokumenata u svojem uredu, ili na sastancima.
»Mnogo je veće no što sam mislila« reče Bianca kad smo napustili
analitičare.
Podignuo sam obrvu. »Nadam se da govoriš o mojoj tvrtci, a ne o
fotografiji koju sam ti sinoć poslao.«
Njezino lijepo lice se zarumenjelo. »Htjela bih da se ponašamo
profesionalno, gospodine Truitt.«
Zastao sam nekoliko metara od ureda, a Bianca nekoliko koraka od mene.
»Gospodine Truitt?« ponovio sam.
»Pokušavam biti profesionalna.«
Prešao sam razdaljinu između nas i šapnuo joj u uho. »Onda bi me trebala
nazivati nekako drugačije, jer kad te čujem da me zoveš gospodine Truitt,
otvrdnem kao stijena. Smislio sam opsežan, vizualno bogat niz igara uloga
tijekom našeg dopisivanja, gospođo George. Kad čujem gospodine Truitt s
tvojih usana aktivira se jedna od meni omiljenih scena.«
Kad sam se odmaknuo da je pogledam u lice, zjenice su joj bile proširene
i teško je disala. Uvjerio sam se da još uvijek mogu tjelesno utjecati na Biancu
George - ali tu ionako nismo imali poteškoća. Trebao sam ponovno zadobiti
njezino povjerenje.
»Dođi, upoznat ću te s Joelom Asterom.«
Pustio sam Joela i njegovu ekipu da rade što moraju gotovo sat vremena.
Bianca je stajala u pozadini i u jednom trenutku sam primijetio da čavrlja s
Cheri, Gospođicom Sise. Pokušao sam razaznati što govore, no bilo je gotovo
nemoguće jer sam morao pozirati. No mogao sam se zakleti da je Biancino
lice napeto. Zatražio sam stanku.
97
 Knjige.Club Books
Povukao sam Biancu ustranu i upitao: »Jesi li dobro?«
»Savršeno sam.«
To ne zvuči dobro. »Što je bilo?«
Slegnula je ramenima. »Ništa. Trebala bih poći. Čini se da je snimanje
gotovo, a Cheri će se rado pobrinuti za sve što treba.«
Poveo sam se za osjećajem. »Zapravo, trebam te još malo. Ovdje smo
skoro gotovi, no mislio sam da bi časopis trebao dobiti ekskluzivan pogled u
moj stan.«
»U tvoj stan?«
Okrenuo sam se fotografu koji je namještao leću svoje kamere. »Joele,
biste li htjeli fotografirati moj stan u Central Park Westu? «
Praktički je počeo sliniti. »To bi bilo savršeno. Mislim da imamo dovoljno
fotografija iz ureda, a nekoliko fotografija iz stana zaista bi pružilo ljudima
uvid u pravog Dextera Truitta.«
E baš to mi treba.
»Odlično. Pozvat ću vozača. Moj je stan pun prirodnog svjetla. Mislim da
možemo sigurno reći da nam šminka i rasvjeta neće trebati.« Okrenuo sam
se Bianci. »Gospođa George može nam objasniti što bi htjela snimiti u mojem
stanu.«

»PAMETAN PAS« PROMRMLJAO SAM ISPOD GLASA. Bandit nas je dočekao na vratima,
došao mi da ga pogladim i odmah se uputio Bianci. Spustila se, a on je odmah
zatrpao glavu u njezina prsa i gotovo je srušio. Nije ni čudo da se tako dobro
slažemo, Banditu. Ti si moj novi pratilac. Zagrij je, ali ostavi nešto i meni, možeš
»Bandite, pusti Biancu da uđe.«
»Čini se da se ona vašem psu jako sviđa. Nas nije ni primijetio«, reče Joel.
»Zar ga možete kriviti zbog toga?«
Kad smo ušli, nabrzinu sam Joelu pokazao kuhinju i dnevni boravak. Dok
se divio pogledu na Central Park, ja sam otišao do vrata gdje je Bandit još
uvijek opsjedao Biancu. Uzeo sam ga za ogrlicu i lagano povukao. »Dođi,
prijatelju. Podmitit ću te poslasticom.«
Time sam udobrovoljio svojeg pratioca koji je odmah odšetao u moju
spavaću sobu s poslasticom među zubima. Čini se da je to mjesto odabrao za
skrivanje svojih dragocjenosti.
Bianca je otresala sive dlake sa svoje crne suknje i primijetio sam veliku
mokru mrlju na njezinoj zelenoj bluzi. »Čini se da te moj pas obilježio.« A sad
želim i ja.
Nasmijala se pogledavši bluzu. »Da, slinavac je.«

98
 Knjige.Club Books
»Pričaj mi o tome. Ne želi spavati nigdje osim u mojem krevetu. Katkad
se zabrinem da će moja spremačica pomisliti da sam počeo mokriti u krevet.«
»Lijepo od tebe što ga puštaš da spava u tvom krevetu, ali takvu je naviku
teško prekinuti, i psi mogu postati teritorijalni kad ... imaš društvo.«
»Možda bi se odmah trebao naviknuti na to. Možeš li ti večeras ostati
ovdje?«
Bianca je prevrnula očima. »Povest ćeš me u obilazak stana, ili što?«
Joel je bio zauzet probnim fotografiranjem dnevnog boravka i
isprobavanjem dnevnog svjetla. Spustio sam ruku na Biancina leđa.
»Naravno. Što kažeš da ti prvo pokažem spavaću sobu?«
Poveo sam je u veliki obilazak i djelovala je znatiželjno. No zaustavila se
na pragu spavaće sobe. Pokušavala me držati na distanci, i premda sam je
razumio, moja potreba da joj se približim bila je jednako jaka kao njezina da
me odgurne od sebe. Imao sam osjećaj da ćemo se upustiti u natjecanje iz
izdržljivosti. No nije shvatila da smo već izvojevali prvu bitku, koju sam
izgubio zbog svoje magareće gluposti. No ovo je rat, i kanim pobijediti.
Kad smo došli do kućnog ureda otvorio sam vrata i zatim ih brzo zatvorio.
Nisam planirao dovesti fotografsku ekipu u stan i zaboravio sam na nered
koji sam ostavio na stolu.
»Unutra je nered«, rekao sam i krenuo prema sljedećoj prostoriji. No
Bianca se nije dala.
»Što skrivaš unutra?«
»Ništa.«
Zaškiljila je. »Još tajni?«
»Nije tako.«
»Onda mi pokaži ured. Što sad skrivaš od mene, Dex? Ili da te nazovem
Jay, kad lažeš?« prekrižila je ruke na prsima. Nije postojao jednostavan izlaz
iz ovoga. Duboko sam udahnuo. »Dobro.«

99
 Knjige.Club Books

14

Bianca
NISAM ZNALA ŠTO REĆI. Samo sam stajala i zurila. Veliki stol stajao je usred
posvemašnjeg nereda. Tu su bile hrpe drvenih strugotina, mnoštvo drvenih
blokova na kojima je netko započeo rad i potom ih odbacio, knjiga s uputama
koju je telefonska slušalica držala otvorenom, i sve vrste alata za obradu
drva. No to me nije dirnulo, nego otvorena kutija za prvu pomoć okružena
zgužvanim, krvavim ubrusima i barem deset omota od flastera.
Dex je stajao iza mene. Nijedno od nas nije reklo ni riječ otkad je upalio
svjetlo. Okrenula sam se prema njemu.
»Zašto?«, upitala sam.
»Što, zašto?«
»Zašto si mi rekao da rezbariš?«
»Želiš istinu?«
»Naravno.«
Prošao je rukom kroz svoju tamnu kosu. »Pojma nemam. Želio sam
zvučati kao običan tip.«
Usnice su mi zatitrale. »Ti nemaš pojma kakve hobije imaju obični tipovi,
zar ne?«
»Odgojen sam u povlaštenom okruženju, Bianca. Da sam ti rekao kako
sam se u srednjoj školi natjecao u mačevanju i provodio vikende na
jedriličarskim regatama, što bi pomislila?«
Da, tu je imao pravo. No jedna laž lako se pretvori u druge.
»Istini za volju, izlazila sam s običnim tipovima i nijedan od njih nije
rezbario, Dexe.«
»Primljeno na znanje.«
»Poprilično sam sigurna i da nisu govorili primljeno na znanje.«
Nevoljko se nasmijao. Vidjela sam da se kaje zbog onoga što je učinio.
Zapravo. Mogla sam se kladiti da se svakodnevno grizao zbog toga čak i dok
mi je lagao. Zastala sam na vratima kad je Dex ugasio svjetlo.
»Moram priznati da si predan glumac.«
Promrmljao je: »Možda bih trebao biti predan u ludnicu.«

100
 Knjige.Club Books
Kad smo obilazak priveli kraju, Joel je bio spreman za fotografiranje.
Napravio je nekoliko snimaka Dexa kako stoji uz prozor s pogledom na
Central Park, a zatim nekoliko kako stoji ispred masivnog kamina u sredini
dnevnog boravka, no najbolje su bile one na kojima Dex sjedi na kauču.
Joel je taman napravio stanku kad je Dexu zazvonio mobitel. Ispričao se i
sjeo na kauč kako bi, pretpostavila sam, porazgovarao sa svojom tajnicom.
Dok je Dex razgovarao, Bandit se sklupčao na kauču pored njega i položio
svoju dugu njušku na gazdino krilo. Dex je lagano gladio psa dok je
razgovarao s Josephine. Joel je s druge strane prostorije usmjerio svoj
objektiv na Dexa i počeo fotografirati.
Kad je Dex poklopio Joel je počeo pospremati opremu.
»Već ste završili?« upitao je Dex.
»Mislim da imam i više nego dovoljno. Bit ćete jako zadovoljni
rezultatima.«
Dex je kimnuo i pogledao u mene. »Joel, biste li mi učinili uslugu?
Fotografirajte me još jednom, jer htio bih fotografiju s gospođom George.«
»Naravno.«
Dex mi je pružio ruku i bilo mi je glupo praviti scenu zbog jedne
fotografije, i tako sam stala uz njega. Zagrlio me oko struka i privukao sebi.
Joel je napravio nekoliko fotografija, no tad se Bandit odlučio uključiti u
priču. Skočio je prema nama, završivši s jednom, šapom na meni, a drugom
na Dexu. Smijali smo se dok je Joel napravio još nekoliko fotografija.
Atmosfera je postala čudna kad je Joel skupio sve stvari i pospremio
fotografski aparat. Barem se meni činilo da je čudno. Joel je pružio ruku:
»Bilo mi je zadovoljstvo upoznati vas, gospodine Truitt. Imat ćete
fotografije za dva tjedna.«
Dex je kimnuo. »Hvala vam.«
»Idete li van centra?«, upitao me Joel. »Možda možemo podijeliti taksi?«
Prije no što sam stigla odgovoriti, Dex se upleo.
»Zapravo, trebao bih još nešto provjeriti s gospođom George. Bianca,
biste li mogli ostati još nekoliko minuta?«
Nikako nije bilo pametno ostati nasamo s njim. »Rado, ali imam sastanak
na koji moram stići.«
Dex mi nije namjeravao olakšati. »Samo dvije minute. Pozvat ću vozača
da vas odveze kamo god treba i nećete gubiti vrijeme na čekanje taksija.«
Otpratio je Joela van prije no što sam stigla išta reći. Kad se vratio u
dnevni boravak sjedila sam na kauču i masirala si vrat - počeo me jako boljeti.
»Muči te vrat?«
Kimnula sam. »Mišić me boli. To će riješiti topla kupka i zagrijan ručnik.«

101
 Knjige.Club Books
»Pomakni se.«
»Molim?«
Dex me zamolio da sjednem na rub kauča. »Ovi prsti ne znaju rezbariti ni
da im život ovisi o tome, ali znaju opako masirati. Daj da ti barem pomognem
s time.«
Nije čekao moj odgovor. Izuo je cipele, stao na kauč i prebacio jednu nogu
na moju drugu stranu. Smjestio se iza mene i obgrlio me svojim nogama.
Htjela sam se pobuniti, no tad su mi njegovi prsti pritisnuli vrat.
Bože, to je lijepo. Dvije minute mi neće naškoditi.
Dex nije lagao; izvodio je savršene masaže. Trljao me palčevima s obje
strane kralješnice, i to čvrstim pritiskom, mijeseći moju kožu kružnim
pokretima ne bi li olakšao napetost u mojim mišićima. Opustila sam se do te
mjere da mi je glava zamalo klonula na prsa. Izgubila sam pojam o vremenu
dok je on polagano pritiskao i trljao baš ondje gdje treba. U jednom je
trenu pomaknuo moje lice ulijevo i usredotočio se na područje na vrhu moje
desne lopatice. Maleni jecaj pobjegao mi je iz usta - nakon toga, premda mi je
vrat bio opušten, počela sam osjećati kako se druge stvari napinju. Dex se
napalio, a ja sam, sjedeći među njegovim nogama, doslovno osjetila njegovu
erekciju kako natiče uz moju guzu. Uh, i to je baš lijepo.
Veliki dio mene želio je uživati i prepustiti se osjećaju njegovih prstiju
koji se utiskuju u bolne mišiće mojeg vrata, i njegov ukrućeni ud koji me bode
dok raste. No tad sam se sjetila onog puta kad sam osjetila Dexa uz svoju
guzu, samo što to tada nije bio Dex... nego Jay. Te je večeri nepozvan došao u
moj stan i trljala sam se o njega na suho. Proveo je sat vremena uz
mene čavrljajući putem interneta, i zatim je dojurio kao Jay ne bismo li
proveli pola sata zajedno. Nije čak trebao ni stanku između svojih laži. To
shvaćanje poklopilo me kao vjedro ledene vode.
Naglo sam ustala. »Trebala bih poći.«
Dex je ustao sa mnom. »Žao mi je. Sve sam pokušao, pa čak i razmišljati o
onoj zgodi kad sam djeda i baku ulovio kako se seksaju, ali čak ni taj prizor
nije mogao spriječiti reakciju mojeg tijela kad je uz tebe. Nisam te zamolio da
ostaneš kako bismo prešli na tjelesni dio. Nisam te kanio zavesti.«
Čudno, ali povjerovala sam mu. »Zašto si me onda zamolio da ostanem?«
»Želio sam se uvjeriti da si dobro nakon jutrošnjeg sudara. No također
sam želio vidjeti mogu li te uvjeriti da pođeš na spoj sa mnom. Možemo li
krenuti ispočetka? Znam da sam gadno zaribao - daj mi priliku da ti pokažem
kako zaslužujem povjerenje.«
To je polovica problema. Povjerenje je za mene bitna stvar. Znam da
imam nekakvih neriješenih problema s ocem, i da se tu nalazi korijen mnogih
mojih sumnji. No također znam da mi je nemoguće biti u blizini Dexa bez

102
 Knjige.Club Books
pojave tjelesnih reakcija. A tjelesnost s njim prije no što mu oprostim i
ponovno zadobijem povjerenje u njega bila bi velika pogreška.
»Treba mi malo vremena, Dex.«
»Koliko vremena?«
»Ne znam.«
Uspaničio se. »Možemo li barem razgovarati navečer putem interneta?«
»To nije dobra ideja.«
»Bianca... Što mogu učiniti?«
Bilo mi ga je žao. Pogladila sam ga po obrazu. »Daj mi vremena. Barem
nekoliko tjedana.«
Pogledao me u oči i uvjerio se da mislim ozbiljno. Pognuo je ramena i
rekao: »U redu.«
Stala sam na vrhove prstiju i poljubila ga u obraz. »Pazi na sebe, Dex.«

103
 Knjige.Club Books

15

Dex
»MA GONI SE K VRAGU, CLEMENT.«
Ponekad kad se osjetim posebno frustriranim zbog situacije s Biancom,
okrenem se YouTubeu i gledam videe svojeg zakletog neprijatelja rezbara.
Taj malac je u stanju precizno izrezbariti što god hoćete bez ijedne
posjekotine na rukama. Ljuti me to, ali istovremeno i ohrabruje.
Potrudi se, Dex.
Budi bolji.
»Super ti je frizura, stari«, obraćao sam se računalu misleći na malčevu
ravnu plavu kosu, posvuda iste dužine, kao lonac.
Nisam se smio toliko mučiti, no u posljednje vrijeme postajalo mi je sve
teže baviti se nečim pametnim izvan posla. Bianca više nije željela sa mnom
čavrljati, a ni vidjeti me nekoliko tjedana. To je značilo da Dexter već danima
polagano ludi i gotovo je oslijepio od drkanja.
Zakleo sam se da ću pametno iskoristiti dane. Samo zato što me ona ne
želi vidjeti ne znači da joj ne mogu dati do znanja da mislim na nju. To
razdoblje svog života nazvao sam Operacija: ponovno osvajanje Biance.
Prvi korak: naučiti rezbariti kako bih joj mogao izrađivati romantične
predmete od drva. Sve predmete od drva! Mogao sam se kladiti da bih uspio
izrezbariti barem upola dobru kozu kakva je ona koju sam kupio na buvljaku
u Brooklynu.
Okrenuo sam se Banditu koji je sjedio uz mene i gledao me kako
rezbarim. »Genijalno, zar ne? Pokazat ću joj da se zaista trudim. Od srca je, a
istovremeno i originalno.«
Vau!
Utipkao sam: kako izrezbariti kozu.
Nažalost, nije postojao nijedan video uradak s mojim specifikacijama.
Kliknuo sam na prvi video koji mi se pokazao u pretraživanju.
Tu je bio neki Australac koji drži bucmastu malu djevojčicu u krilu, a
pored njih je zaista sjedila koza.
»Hajde, Bree, reci tata.«
Svaki put kad bi Australac rekao »tata«, koza bi zablejala.

104
 Knjige.Club Books
Beba bi se tad nasmijala od srca, i tako svaki put kad koza zableji.
»Reci tata.«
Koza zableji, curica se smije.
»Reci tata... tata« ponovio je muškarac.
Koza zableji, a curica se neprekidno smije.
Koji ja vrag uopće gledam?
Muškarac se okrenuo kozi. »Stari, možeš li malo stati? Nikad neće reći tata
ako je ti neprestano nasmijavaš.«
Koza opet zableji, a curica se smije.
Video je završio. Odmah sam ga ponovo pustio. Poticalo je ovisnost, i
moram priznati da su me usta boljela od smijeha.
Okrenuo sam se Banditu i rekao: »Možeš ii to zamisliti? Govori s
ljubimcem kao da je čovjek, i očekuje da ga ljubimac razumije?«
Vau!
Naziv videa bio je »Pixy i Bree uče reći tata.«
»Ovo je apsurdno«, rekao sam diskretno označavajući video. Taj tip,
Chance Bateman, imao je cijeli Youtube kanal posvećen videima dvoje djece
i koze. Dobro će mi doći jednog dana kad se poželim uvjeriti da nisam jedini
sišao s uma. K vragu sve. Pretplatio sam se na njegov kanal.
Premda sam se zakleo da neću nazvati Biancu, to nije značilo da neću
izvesti neke trikove pomoću kojih ona neće odoljeti da ne nazove mene. Kad
mi je mobitel zazvonio pomislio sam da je možda ona.
Javio sam se. »Bianca, ja...«
»Poludio si.« Jecala je. Smijala se, ili je plakala. Smijala se.
»Ali smiješ se.«
»Dex Truitt... morat ću dodati izmjenu u članak i uključiti tvoju izjavu o
odricanju od odgovornosti jer si sasvim poludio.«
»Da, ali smiješ se.«
»Kako si uopće ušao u moj stan?«
»Recimo samo da će tip koji radi održavanje u tvojoj zgradi ove godine
imati lijep Božić.«
»Nasmrt me preplašio! Mislila sam da je stvarna osoba, da mi je netko
provalio u stan i sprema se ubiti me!«
»Ali smiješ se!« ponovio sam.
»Tako je«, složila se. »Ti si lud da luđi ne možeš biti!«
Kupio sam statuu Liže Minelli iz Jayeva starog stana i dao je dostaviti u
Biancin. Zamolio sam tipa da postavi statutu onako da je Bianca vidi čim uđe

105
 Knjige.Club Books
unutra. Sale s Jayevim karakterom bile su zaista riskantne, no učinio sam to
nadajući se da će se s vremenom tome smijati.
»Eto, sad ti moraš smisliti način kako da istjeram miris sredstva protiv
moljaca iz onog prokletog stana.«
Smijao sam se i ranije, a sad sam se smijao još jače.
»Sutra ću poslati ljude po statuu.«
»Doviđenja, Dexter.«
»Doviđenja, Bianca.«
Kad sam poklopio, pogledao sam u Bandita uz pobjedonosan osmijeh.
»Oduševljena je.«
U nedjelju sam ponovno otišao na buvljak u Brooklyn. Neki ljudi imaju
svoje dilere droge, a ja drvenih blokova. Kad sam došao do šatora s natpisom
Jelanijeve Kenijske Rukotvorine, odmah sam prišao poznatom prodavaču.
»Bok. Nedavno sam kupio drvenog jarca od vas. Nisam siguran sjećate li
me se.«
Još uvijek je nosio istu kapu jarkih boja kao i prošli put. Starac me
odmjerio od glave do pete.
»Da, sjećam vas se« rekao je uz jak afrički naglasak.
»Zapravo, zamolio bih vas za čudnovatu uslugu.«
»Dobro.«
»Iskušao sam sve što se može naći na internetu i ništa ne funkcionira.
Moram naučiti rezbariti i pitao sam se biste li me vi naučili. Platio bih vam.«
Zabacio je glavu od smijeha. »Ja sam godinama učio u Keniji, i usavršavam
se odmalena.«
»Vjerujem da su potrebne godine kako bih postao vješt kao vi, ali ja samo
želim znati izrezbariti nešto, a da si pritom ne odrežem prste. Čak i ako
ispadne sasvim jadno, nije bitno, dovoljno je da je prepoznatljivo.«
»Zaboga, zašto se uopće želite mučiti s time?« zaškiljio je prema meni. »Je
li riječ o onoj ženi?«
»Vi ste mudar čovjek, Jelani.«
»Aha. To već ima smisla.«
»Čujte, svjestan sam da zvuči pomaknuto. Kad sam kupio onu kozu od vas
rekao sam joj da sam je sam načinio. No s vremenom je saznala istinu. Kajem
se što sam joj lagao i nadao sam se da ću moći dokazati koliko mi je žao
ulaganjem vlastita truda u nešto slično. Kraće rečeno, očajan sam, i na rubu
da izgubim jedinu ženu spram koje sam ikad gajio osjećaje. Učinit ću bilo što
i platiti bilo koji iznos za vašu stručnost i pomoć.«
Duboko je uzdahnuo i zapisao adresu.

106
 Knjige.Club Books
»Nađimo se ovdje u dva poslijepodne.«
Nisam imao dovoljno vremena za povratak preko mosta u Manhattan i
ponovni dolazak, pa sam šetao Brooklynom, popio kavu i lutao dok nije došlo
vrijeme za odlazak na adresu u Williamsburgu.
Točno u dva zakucao sam na vrata i čekao.
Starac mi je otvorio bez riječi, samo se pomaknuo ustranu da mogu ući.
Bio je sasvim ćelav, što nisam ranije primijetio jer je uvijek nosio afričku
kapu. Odveo me u radionicu smještenu u dotrajalom podrumu.
»Ne znam zašto, ali mislio sam da pod onom kapom skrivate gustu kosu«,
rekao sam nastojeći otpočeti razgovor. Nije mu bilo smiješno. Započeli smo
malčice čudnovato. Pogledao sam oko sebe. »Dakle, ovdje se stvaraju
čarolije? Kako ste se počeli baviti rezbarenjem?«
»Djed me naučio. Prodavali smo figurice turistima u Nairobiju.«
Položio je razne alate na stol i pokretom me pozvao da sjednem uz njega.
»Tri glavne stvari koje morate zapamtiti su: radi polako, imaj oštar nož i
zaštiti ruke.« Dodao mi je zaštitne rukavice. »Neću vam govoriti što da radite.
Pokazat ću vam. Gledajte i radite što i ja.«
Jelani je već nacrtao uzorak životinje na dva komada drva. U tišini sam
slijedio sve njegove pokrete. Praktički nismo rekli ni riječ. Potrajalo je gotovo
dva sata jer smo tako sporo rezali drvo.
Pred kraj sastanka Jelani mi se okrenuo i rekao: »Kosu nemam zbog
kemoterapije. Usred tretmana sam. Rak debelog crijeva.«
O, ne.
»Žao mi je. Nisam znao.«
»Sve u redu.«
»Kako se osjećate?«
»Ima dobrih dana, a ima i jako loših. Danas je dobar dan.«
»To mi je drago čuti.«
Razmislio sam o činjenici kako nikad ne znamo kakav tko nosi križ. Moje
poteškoće s Biancom beznačajne su u usporedbi s njegovim.
Na kraju sam uspio načiniti pristojnu kozu, premda je bila smiješna u
usporedbi s Jelanijevom. No moja je i mogu se ponositi njome.
»Ne mogu vam dovoljno zahvaliti što ste odvojili vremena za mene.«
Posegnuo sam u džep i izvukao svežanj novčanica.
Pružio je ruku i samo rekao: »Ne.«
»Molim vas...«
Jelani mi je odgurnuo ruku.
»Moram vam se nekako odužiti«, inzistirao sam.

107
 Knjige.Club Books
»Onda počnite dolaziti jednom tjedno.«
Je li on upravo rekao ono što mislim da jest?
»Želite da se vratim ovamo i još učim?«
»Da. Godi mi društvo. Pomaže mi da mislim o drugim stvarima. Kad je
čovjek sam, previše razmišlja. Ovo je za mene bilo poput terapije.«
Njegov zahtjev me zapanjio i mogao sam dati samo jedan odgovor.
»Može, naravno.«

108
 Knjige.Club Books

16

Bianca
KAD SAM IZIŠLA I KRENULA NA POSAO primijetila sam crnu limuzinu parkiranu
ispred zgrade. Srce mi je poskočilo. Dex je prekršio svoje obećanje da me
neće vidjeti, i ne mogu reći da sam se razočarala.
Vozač je izišao i stao uz vrata automobila.
»Gospođo George« kimnuo mi je.
Čekala sam da se prozor spusti ili da Dex iziđe, no ništa od toga nije se
dogodilo.
»Gdje je Dex?«
»Gospodin Truitt mi je naredio da vam ovaj tjedan budem na
raspolaganju.«
»On nije ovdje?«
»Nije. Želi da vas sigurno odvedem na odredište.«
»Aha. Dobro... Hvala vam.«
Otvorio je stražnja vrata i pustio me unutra. Kad sam mu dala adresu
zgrade latila sam se mobitela.
»Bianca«, reče Dex.
Naježila sam se na zvuk njegova dubokog, smirujućeg glasa.
»Što radiš?«
»Ovako je udobnije nego na mojem tandem biciklu, zar ne?«
»Na Jayevu biciklu, hoćeš reći.« Odmahnula sam glavom. »Mogu samo
zamisliti kako si morao brzo razmišljati onoga dana.«
»Recimo samo da sam bio visoko motiviran.«
»Zašto si mi poslao vozača?«
»Mislio sam da ti treba odmor od opasnih taksija. A meni će ionako goditi
promjena. Ovaj tjedan taksijem odlazim na posao. Imaš Sama na
raspolaganju kad god ti zatreba.«
»To zaista nije potrebno.«
»Znam, ali ako ne mogu biti s tobom, onda ću barem biti miran znajući da
si na sigurnom i u dobrim rukama.«
»Večeras ne mogu ići tvojim autom«, rekla sam.

109
 Knjige.Club Books
Kako ću mu reći da sam pristala izići na spoj s jednim kolegom s posla?
Jedan od urednika, Eamon Carpenter, pozvao me van. Riječ »ne« bila mi
je na vrhu jezika sve dok nisam shvatila da bi mi koristio izlazak s nekim
drugim. Time ću prekršiti samonametnuto pravilo ne stupanja u veze s
muškarcima s posla, no time ću također iskušati dubinu svojih osjećaja
prema Dexu. Nismo se odlučili na izlaske isključivo jedno s drugim i rime ću
se opravdati. Bila sam posve sigurna da Eamon i ja nećemo doći do
razmjene nježnosti, i stoga mi taj izlazak neće naštetiti.
No osjećala sam se primoranom na iskrenost prema Dexu.
»Večeras izlazim na spoj. Nije pošteno ići tvojim autom.«
Mukla tišina vladala je s druge strane veze. Mogla sam se zakleti da je
poklopio.
»Jesi li tamo?«
»Jesam.« Počeo se sapletati o vlastite riječi. »Malo sam zapanjen. Hoću
reći, nisam mislio...«
»Što nisi mislio?«
»Nisam izlazio ni sa kim, i samo sam mislio...«
Bilo mu je teško to izgovoriti.
»Mislio si da ni ja nisam s nikim izašla tijekom naše stanke?«
»Eto, bio sam pun nade.« Ponovno je nastupila tišina. »Kamo te vodi?«
»Bistro Nine.« Uzdahnula sam. »Nije to ništa ozbiljno, Dex. Ne
namjeravam mu... ništa dopustiti.«
Njegovo disanje je otežalo.
»Jesi li dobro?«
»Moram ići«, naglo je rekao.
»Dobro, ja...« Prekinuo je vezu prije no što sam stigla išta više reći.
Kasnije, kad sam stigla u ured, na stolu me čekao paket. Otvorila sam ga i
vidjela da sadrži fotografije s Joelova snimanja u Dexovu stanu. Dex je trebao
odabrati fotografije za članak, a ja sam iz njegova odabira trebala uzeti tri ili
četiri.
Prvih par fotografija prikazivalo je Dexa ispred njegova prozora koji
gleda na park. Divila sam se njegovoj ljepoti; gustoj crnoj kosi, visini,
besprijekornoj odjeći, snažnim, muževnim rukama. Na jednoj me fotografiji
podsjetio na mlađu i zgodniju inačicu Jamesa Bonda u izvedbi Piercea
Brosnana, s više dlaka na licu.
Dostavili su još dvije fotografije na kojima Dex stoji ispred kamina, i još
dvije s njim i Banditom na kauču.

110
 Knjige.Club Books
Srce mi se stisnulo. Posljednja fotografija bila je uokvirena, s porukom na
samoljepljivom papiriću. Gospodin Truitt vam ovo želi darovati. Nije vezano
za članak.
Bila je to fotografija Dexa, Bandita i mene, ona gdje je pas položio šape na
nas. Raznježila sam se. Očigledno ju je poslao prije našeg jutrošnjeg
razgovora. Počela sam osjećati krivnju.
Proklet bio, Dexe.
Zapravo uopće nisam željela ići na spoj s Eamonom. Prisilila sam se na to
jer sam željela dokazati da još uvijek imam sposobnost povezivanja s nekim
u slučaju da mi Gospodin Bogatun slomi srce. Mehanizam samoobrane, ništa
drugo. To sam i znala u dubini duše, ali Dex nije.
Mogla sam se kladiti da je Eamon primijetio koliko sam rastresena.
Neprestance sam provjeravala mobitel očekujući Dexove poruke. Nije mi
rekao nijednu riječ od jutrošnjeg razgovora, i već sam se počela pitati jesam
li sve uništila.
Samu sam sebe korila jer opsesivno razmišljam o Dexu za vrijeme spoja
s drugim muškarcem.
Pokušala sam čavrljati da si malo skrenem misli:
»Ima li u tvojem dijelu časopisa ikakvih novosti? Koji je tvoj sljedeći
projekt?«
»Dogovaram intervju sljedeći tjedan s Harryjem Angelinijem iz
korporacije Markel. No iskreno rečeno, svi pričaju samo o tvojoj ekskluzivi s
Truittom.«
Super. Toliko o skretanju misli.
»Da, zaista je dobro prošlo.«
»Još nisam pročitao prvu inačicu, no svi govore kako je temeljito, kao da
si provela nekoliko mjeseci u njegovu društvu.«
»Pa eto... Bio je to intervju iz više dijelova.« Pročistila sam grlo.
»Ispostavilo se da je to bolje nego žurba.«
»Mislim da imaš pravo.«
Konobar nam je donio nešto na malom tanjuru. »Desert za vas.«
»Nismo naručili desert.«
»Da, eto, jedna osoba je nazvala i počastila vas.«
Kad sam pogledala u tanjur zamalo mi je ponestalo daha. U lokvici
karamele nalazile su se dvije goleme kugle sladoleda od čokolade.
»Što je ovo?«
»Tartufo. Sladoledne kugle.«
Kugle. Kuglice.

111
 Knjige.Club Books
»U redu. Hvala vam.«
»Što je ovo bilo?« upita Eamon.
»Nisam sigurna«, slagala sam. »Ispričaj me nakratko. Moram na toalet.
Slobodno počni bez mene.«
Poslala sam mu poruku kad sam se sklonila u zahodski odjeljak.

Bianca: Jesi li ti poslao kugle od sladoleda?

Tri točkice su zaplesale na zaslonu.

Dex: Jesam. Uživajte.

Bianca: Zaista nisi trebao.

Dex: Znam koliko voliš kuglice, i želio sam se ispričati zbog

jutrošnjeg čudnog ponašanja. Imaš pravo viđati koga god želiš.

Bianca: Hvala ti, ali nema potrebe za isprikama. Tvoja reakcija

bila je razumljiva.

Dex: Rekao sam Samu da čeka ispred restorana u slučaju da ti

zatreba prijevoz. Ako nije parkiran ispred, vjerojatno kruži po
bloku. Večeras ga ne trebam. Ako odlučiš da nećeš trebati
prijevoz, u redu, no čeka te tamo.

Bianca: Lijepo od tebe. Hvala ti. Što ti radiš večeras, da ne trebaš

prijevoz?

Bianca: Dobro. Želim ti ugodnu večer.

Dex: Također.

Njegova nagla promjena raspoloženja učinila mi se čudnom. Gotovo sam

se zapitala primjenjuje li možda obrnutu psihologiju, no bila sam svjesna da
to nikad neću saznati.
Kad sam se vratila za stol Eamon je već bio pojeo svoj dio deserta i
podmirio račun.

112
 Knjige.Club Books
»Je li bilo fino?« upitala sam.
Oblizao je usnice. »Bilo je izvrsno.«
Nekoliko minuta kasnije pogledala sam na sat i rekla: »Bilo je baš lijepo,
no ujutro moram rano ustati i mislim da ću sad poći kući.«
»Hoćemo li podijeliti taksi?«
»Moram svratiti nekamo prije odlaska kući, pa ću poći sama.«
»U redu.«
Izgledao je jako razočarano, no bolje je da ga ne zavlačim. Nisam smjela
poći na spoj s njime jer zapravo nisam željela.
Rekla sam Eamonu da moram otići u toalet prije odlaska samo da bi on
izišao prije mene.
Kad sam izišla van, crni automobil zaista je stajao ispred, s druge strane
ulice.
Mahnula sam. »Pozdrav, Same.«
»Dobra večer, gospođo George«, rekao je otvarajući mi vrata.
Gotovo sam dobila srčani udar kad sam vidjela tko je bio na stražnjem
sjedalu.
Isprva sam mislila da je Dex, no tamo je stajala statua Lize Minelli. Sjela
sam na kožnato sjedalo smijući se histerično.
»Ispričavam se zbog toga. Natjerao me« rekao mi je Sam. »Dokle?«
Kamo idem?
»Do stana gospodina Truitta, molim.«

113
 Knjige.Club Books

17

Bianca
BANDIT JE LAJAO KAO LUD. Zatvorio sam vodu pod tušem da čujem od čega se
uznemirio. Inače nije tip psa koji mnogo laje. Između laveža čuo sam slabašan
zvuk zvona na vratima.
Sranje.
Izišao sam, zgrabio ručnik i omotao ga oko struka, te se zaputio van iz
kupaonice. Kad sam pogledao kroz špijunku, nikoga nije bilo vani. No Bandit
je još uvijek ludio pa sam otvorio vrata i povirio u stubište. Srce mi je
podivljao kad sam ugledao Biancu kako stoji pred vratima dizala i gleda u
pod.
»Bianca?«
Podigla je pogled. »Dex. Nisi otvarao. Pomislila sam da si izišao.«
»Tuširao sam se.« Vrata dizala su se otvorila, a ona je pogledala u njih, pa
u mene, i zatim opet u otvoreno dizalo. Očigledno je razmatrala odlazak.
Odluku je donijela nakon nekoliko trenutaka. »Moram ići. Pogriješila sam
došavši ovamo. Žao mi je.«
»Bianca. Čekaj!«
Zastala je s jednom nogom unutar dizala. Fućkalo mi se što sam mokar
kao miš i imam samo ručnik oko struka. Potrčao sam za njom. »Molim te,
nemoj ići.« Uhvatio sam je za lakat i čekao dok je ona pomno razmišljala. Kad
je napokon kimnula, odahnuo sam. Nisam joj kanio pružiti više nijednu
priliku za premišljanje i brzo sam je odveo u svoj stan, daleko od
svih mogućnosti izlaza.
Premda sam je uspio uvesti u stan i zatvoriti vrata za njom, jedva je prešla
prag i samo je zurila u svoja stopala. »Baš lijepo iznenađenje«, rekao sam joj.
»Ne bih trebala biti ovdje.«
»Mislim da nemaš pravo. Upravo ovdje trebaš biti. Nisi trebala biti na
onom spoju.«
Bandit je sve vrijeme stajao uz mene i odabrao je taj trenutak da priđe
Bianci. Sjeo je na njezina stopala i gurnuo joj glavu u krilo. Nasmiješila se i
počešala ga po glavi. Dobar dečko. Podsjeti me da ti kupim kost. Slonovsku.
»Naš pas se slaže sa mnom.«
Naglo je podigla glavu. »Naš pas?«
114
 Knjige.Club Books
»Da. Osjećam se kao da nam oboma pripada jer je pomogao da se
spojimo.«
»Ako se ne varam, pomogao je da se razdvojimo. Tako sam otkrila tko si,
sjećaš se?«
Zakoračio sam bliže. »Ja to ne gledam na taj način.«
Frknula je. »Onda nabavi naočale, Truitte.«
Još jedan korak. »Ne trebaju mi naočale da bih vidio kako si večeras
prelijepa.« Kosa joj je bila raspuštena, kao da ju je vjetar raspuhao.
Oduzimala je dah u svojoj jednostavnoj crnoj haljini bez bretela. Usnice je
ukrasila krvavo crvenim ružem i jednostavno nisam mogao prestati zuriti
kad ih je ovlažila jezikom.
»Dex...« Glas joj je poprimio tih, upozoravajući ton. Morala je znati kako
njezina prisutnost utječe na mene.
»Bianca...« imitirao sam njezin ton i oprezno zakoračio prema njoj. Nije
pobjegla, a nije ni imala kamo jer je stajala naslonjena na vrata. To sam
shvatio kao znak da joj se smijem približiti. Spustila je pogled i činilo mi se
kao da pokušava zadržati kontrolu nad sobom. Šteta što sam najviše na
svijetu htio učiniti da je izgubi. »Tvoj spoj je rano završio. Eamon ti nije sjeo
kao ja?«
Zaškiljila je. »Kako znaš da se zove Eamon?«
Sranje. »Nije važno. Ti si ga rano završila. Važno je da si sad ovdje sa
mnom, a ne s tim šupkom.«
»Nije šupak, i važno je. Kako znaš njegovo ime?«
»Moj vozač je platio šefu sale da saznam tko je rezervirao.«
»Zašto?«
»Jer moram znati tko mi je konkurencija u slučaju da ti se svidio i
poželjela si izići s njim iz drugih razloga, a ne samo da zaboraviš mene.«
Razrogačila je oči.
»Pun si sebe. Misliš da je moj spoj imao ikakve veze s tobom? Probudi se,
Dextere Truittu, svijet se ne vrti oko tebe.«
»Zaista? Šteta, pogotovo jer se moj svijet u posljednje vrijeme vrti oko
tebe.«
Zagledali smo se jedno u drugo. Milijun misli rojilo se u njezinoj glavi, a
zjenice su joj se pomicale lijevo-desno. Nažalost, odlučila je onako kako sam
se nadao da neće.
»Trebala bih otići«, šapnula je.
Očajavao sam. Premostio sam neznatnu razdaljinu između nas. Vrelina je
isijavala iz naših tijela i njezin parfem obuzeo je sva moja osjetila. Spustivši

115
 Knjige.Club Books
glavu primijetio sam da se i njezine grudi ubrzano podižu i spuštaju, kao i
moje. Nisam joj mogao dozvoliti da ode. Jednostavno nisam. »Nemoj ići.«
»Moram.«
Shvaćajući da mi nestaje vremena jer ona kani otići, iskoristio sam jedinu
njezinu slabost za koju sam znao - činjenicu da sam joj privlačan. Obuhvatio
sam joj lice dlanovima i nježno je poljubio. »Ostani. Nemoj otići.« Zatim sam
silovito obuzeo njezina usta. Otvorila ih je bez oklijevanja i moj jezik je
odmah zaronio prema njezinom. Predala mi se s lakoćom, na što sam
se odmah ukrutio. Pritisnuo sam tijelo o njezino i prikovao je između vrata i
svojih golih prsa. Njezine sise pritisnule su se u mene kao da mole da ih
oslobodim iz njezine haljinice. A tek osjećaj njezine gole kože uz moju! Želio
sam je podignuti u naručje i odnijeti u spavaću sobu.
Taman sam to htio učiniti kad me Bianca odgurnula od sebe. Glas joj je
bio uzdrhtao, i nije zvučala kao da to zaista i misli. »Dex. Moramo usporiti.«
Naslonio sam čelo na njezino.
»Pokušavam usporiti otkad sam te upoznao. No kad si ti u pitanju, Mala
George, znam za samo jednu brzinu.«
Usnice su joj zadrhtale. »Mala George? Nije li me Jay tako zvao?«
»Jest. No tako te i ja zovem u svojoj glavi od trenutka kad sam te
upoznao.«
Razmislila je. »Sviđa mi se. Slatko je.«
»Eto, prvi put da čujem kako me neka žena nazvala slatkim.«
»O tome se radi, Dex. Izvana si mnogo drugačiji od onoga što katkad
probije iznutra.«
Njezin seksi crveni ruž se razmazao. Uklonio sam ga palcem s njezina
obraza. »Ma da? Je li to dobro ili loše?«
»Dobro je. Znači da iznutra nisi onaj seronja kakvim se izvana doimaš.
Onaj koji laže ženama u dizalu.«
Bljesak onoga što sam ugledao kad su se upalila svjetla u dizalu javio mi
se u mozgu. »Kad sam te prvi put vidio bila si mi prekrasna.«
»Ni ti meni nisi bio loš.«
»Strašno me privlačiš. Ukrutim se čim pomislim na tebe, i to već
tjednima.«
Bianca se zarumenjela. »Mislim da osjećam kako me ta privlačnost bode
u kuk.«
Nasmijao sam se, no nisam se pomaknuo. »Žao mi je.«
»Nije ti žao.« Gurnula me u prsa. »Hajde, odjeni se. Moramo sjesti i
porazgovarati, i ne možeš biti u ručniku.«
»Mogao bih ga skinuti.«
116
 Knjige.Club Books
Mahnula je rukom u smjeru moje jako vidljive erekcije, te je odmahnula
glavom i pokazala prstom niz hodnik. »Ta stvar me ometa. Hajde više. Ne
vraćaj se dok ne bude manje... nabrekao.«

TREBALO MI JE PUNIH DESET MINUTA da dođem k sebi, i dovedem erekciju pod

kontrolu. Bianca je došla ovamo umjesto da ostane na spoju. I to je nešto. Ako
ne dozvolim svojoj kiti da upravlja mnome, možda ću imati šanse.
Odjenuo sam traperice i jednostavnu crnu majicu, špricnuo se
kolonjskom i zagladio svoju mokru kosu. Dvaput sam provjerio je li mi kita
dovoljno splasnula, i napokon krenuo u dnevni boravak. Bianca je gledala
kroz prozor.
»Bi li htjela nešto popiti?«
»Kanio sam otvoriti bocu vina. Voliš li crno?«
»Volim.«
Trebalo mi je dvostruko više vremena da otvorim prokletu bocu jer je
moj kuhinjski otok gledao u dnevni boravak gdje je Bianca stajala i zurila kroz
prozor. Nisam mogao skinuti pogled s nje. Prelijepa je - to samo slijepac ne bi
vidio. No bila je i mnogo više od toga. Osjetio sam kako me privlači prvi put
kad sam je tek upoznao, čak i prije no što su se upalila svjetla u dizalu.
Povezali smo se, bio sam siguran u to. Ostalo je još da joj pokažem kako se ne
radi samo o tjelesnoj privlačnosti.
»Izvoli«, dodao sam joj čašu.
»Hvala.« Ponovno se okrenula prozoru.
»Baš si se zamislila.«
Pijuckala je vino. »Valjda.«
»Evo, ja sam splasnuo i spreman sam slušati.«
Bianca je spustila pogled i uzdahnula. »Šteta što smo morali potratiti
takvu nabreklinu.«
Davao sam sve od sebe da se ponašam primjereno, i pregrizao sam jezik
na njezinu primjedbu. »Hajdemo sjesti, pa da porazgovaramo.«
Kad smo sjeli, htio sam da ona otpočne razgovor. Strpljenje je ključ
Biancina opraštanja i odlučio sam da je najbolje krenuti s jednostavnijim
stvarima. Nekoliko je puta prešla prstom oko ruba svoje čaše i rekla:
»Muškarac s kojim sam izišla jako je pristojan.«
Zatvorio sam oči i ubrzo ih ponovno otvorio. »Pa ako već izlaziš s nekim
drugim, onda bih barem htio da je pristojan, zbog tebe.«
»Hvala ti.«
Nisam si mogao pomoći. »Da razjasnimo, samo zato što je pristojan ne
znači da ga ne bih prebio na mrtvo ime.«

117
 Knjige.Club Books
Odmahnula je glavom smiješeći se. »Ne brini. Ne kanim ponovno izići s
njim.«
Pijuckao sam vino gledajući je preko ruba čaše.
»Možda sam upravo izgubio malo poriva da ga prebijem.«
Sjedili smo na kauču jedno uz drugo, a Bianca se namjestila tako da me
gleda ravno u lice. »Željela sam da mi se svidi. Željela sam osjetiti trnce dok
razgovara sa mnom uz večeru, i željela sam željeti poći s njim kući nakon toga,
i fantastično se poševiti.«
Znam da sam vjerojatno zaslužio takve osjećaje nakon svih sranja koje
sam joj priredio, no zaista me zaboljelo kad je to izgovorila. »Ja ne dijelim
tvoje mišljenje.«
»Da, to mi je kristalno jasno.«
Spustila je čašu na stolić i pogledala me u oči.
»Koliko god ne željela osjećati nešto određeno, ipak to osjećam. Pokušala
sam se prisiliti da prestanem razmišljati o tebi, i pokušala sam si odvratiti
misli uz drugog muškarca. Na kraju sam opet završila u tvojem stanu.«
Spustio sam piće uz njezino.
»Slušaj, Bianca. Zajebao sam stvar. Znam da jesam. Ispričao sam se, i
ispričavat ću se koliko god treba. Ali ne možeš poreći da ovdje postoji nešto
vrijedno rizika.« Pogladio sam je po obrazu. »Riskiraj sa mnom, Mala George.
Usudi se.«

118
 Knjige.Club Books

18

Bianca
NAPOKON SAM SEBI PRIZNALA da me više plašilo ne riskirati, nego ponovno biti
povrijeđena. Katkad je nagrada vrijedna rizika.
Zagledala sam se u Dexove oči. »Uvijek ćeš biti iskren prema meni?«
»Kunem ti se da hoću.«
Ugrizla sam se za donju usnicu. Istina je bila da ne mogu zamisliti život u
kojem više ne viđam tog čovjeka. Bio je u pravu. Nešto je postojalo između
nas. Nešto što nikad nisam iskusila. Naša je spona bila snažna. Bilo je
nemoguće nastaviti živjeti kao da se ništa nije dogodilo.
»U redu.«
Dexovo lice se ozarilo kao da sam upravo upalila svjetlo na božično jutro
i pokazala mu sobu punu darova. Bio je strašno sladak. »U redu? Dat ćeš mi
drugu priliku?«
Morala sam se uozbiljiti no nisam mogla suspregnuti osmijeh pred
njegovom srećom. »Da. Ali... Moramo usporiti. Želim krenuti ispočetka.«
»Može.«
»Ispočetka znači izlasci na spojeve i upoznavanje. Želim upoznati pravog
Dextera Truitta.«
Primaknuo se. »Otvoren sam kao knjiga.«
»Dobro. Trebali bismo početi sa spojem.«
»To mi se sviđa.« Ponovno se primaknuo i koljena su nam se dodirivala.
Nosila sam suknju, i kad je njegov dlan dotaknuo moje golo koljeno, ponovno
sam to osjetila. Palcem me lagano mazio po koži.
Naježila sam se, no uspjela sam promrsiti: »Ja ne spavam s muškarcem
na prvom spoju.«
Nagnuo se prema meni. »A što radiš na prvom spoju?«
Moj je um želio usporiti, no tijelo je imalo drugačije zamisli kad je počeo
omotavati moju dugu kosu oko svoje ruke. »Ništa posebno.«
Govorio je nad mojim usnicama. »A ljubljenje? Ljubiš li muškarca na
prvom spoju?«
Samo sam ga željela ljubiti. Dobro, možda sam željela i neke druge stvari,
no one će morati čekati. Naglo sam ustala.

119
 Knjige.Club Books
»Moram ići.«
Dex je ustao. »Zato što ne vjeruješ sebi dok si nasamo sa mnom?«
»Tako je i ti to znaš. Znaš da me tjelesno privlačiš, i vidim da mi kaniš
otežati ostanak ovdje. Zato ću se ukloniti iz ove situacije, jer idemo polako.«
Nije skrivao razočaranje. »Kad ću te ponovno vidjeti?«
»U petak navečer. Možeš me izvesti kako priliči, kao Dexter Truitt. Mislim
da su javna mjesta zasad najsigurnija.«
Dex se cerio poput vuka. »Ako misliš da će te javno mjesto spasiti da te
ne požderem, onda me zaista moraš bolje upoznati.«
Prevrnula sam očima premda sam u sebi bila oduševljena što se ne može
kontrolirati uz mene.
»Laku noć, Dex.«
»Laku noć, Mala George.«
Nikad nisam imala toliku tremu pred prvi izlazak - možda zbog toga što
nam ovo zapravo nije prvi izlazak. Upravo sam odbacila treću haljinu koju
sam isprobala, i sjedila sam na krevetu u grudnjaku i gaćicama da se malo
opustim. Zatvorila sam oči, udahnula nekoliko opuštajućih udaha i
usredotočila se na brujanje meditacijskih kuglica koje sam masirala dlanom.
Nekoliko puta sam okrenula vratom, opustila položaj cijelog tijela, i
taman kad sam ponovno uspostavila mir oglasilo se zvono interfona.
Sranje. Zgrabila sam mobitel i uz šok shvatila da je već deset do sedam.
Potratila sam sat vremena na isprobavanje odjeće i pokušaj meditacije, a
mislila sam da je prošlo samo petnaest minuta.
Sranje. Sranje. Sranje.
Pokrila sam se ogrtačem i izišla u hodnik pritisnuti tipku na interfbnu.
»Dex?«
»Glavom i bradom.«
Pustila sam ga unutra. Više nije bilo vremena za odijevanje, no otrčala
sam u kupaonicu da se malo popravim. Premda sam već bila složila frizuru,
stalno mijenjanje odjeće ju je pokvarilo.
Kad sam završila, otključala sam vrata i čekala. Dex je izišao iz dizala i
gledala sam ga kako prelazi dugi hodnik do mojih vrata. Bože, kako je samo
bio zgodan! Odjenuo je tamni sportski sako uz tamne hlače i sivu košulju, bez
kravate. No njegov samodopadni hod do mojih vrata, i samopouzdanje kojim
je isijavao bili su krivi za ubrzanje mojeg pulsa. Leptirići su mi zaplesali
u želucu kad se približio.
Dex me uhvatio dlanovima za lice i čedno me poljubio rekavši nad mojim
usnicama:
»Doček na vratima u kućnom ogrtaču ne spada u ići ćemo polagano.«

120
 Knjige.Club Books
Odmahnula sam glavom nadajući se da ću tako pokrenuti mozak.
»Oprosti. Izgubila sam pojam o vremenu. Uđi. Treba mi još samo nekoliko
minuta.« Otvorila sam vrata i ušla u stan, no shvatila sam da Dex nije krenuo
za mnom. Stajao je na vratima.
»Mislim da bih trebao čekati ovdje.«
»Što? Ne budi smiješan. Uđi.«
Pogled mu je pao na moje grudi. Bila sam pokrivena, no svileni ogrtač nije
mogao skriti moje prpošne bradavice. Gotovo su probile čipku grudnjaka i
tanku svilu, te su zorno prikazivale moju napetost i uzbuđenje. Preklopila
sam ruke preko grudi. »Ti si kriv za to.«
»Ja sam kriv?«
»Jesi. Da nisi tako... taman i seksi, moje bradavice ne bi ti salutirale. I
poljubio si me. Što si očekivao?«
Nasmijao se. »Taman i seksi?«
Prevrnula sam očima. »Hajde, uđi već jednom i sjedni.«
»Dobro. Ali ne mogu ti jamčiti da neću biti seksi.«
Nestala sam u spavaću sobu ostavivši Dexa u kuhinji. Nakon još jednog
pohoda na ormar odlučila sam se za crvenu haljinu koju sam jako voljela.
Privlačila je poglede, i nosila sam je samo jednom kad sam izišla u kafić s
prijateljicama s posla. Privukla sam više pozornosti no ikad dotad, toliko da
je više nikad nisam odjenula. No te sam se večeri osjećala pohlepno. Željela
sam da Dex gleda samo mene jednako kako sam ja gledala samo njega.
Izraz njegova lica kad sam ušla u kuhinju potvrdio mi je da sam odnijela
pravu odluku. Taman je bio gledao fotografije mojih nećakinja koje sam
pričvrstila na hladnjak. Okrenuo se kad me ugledao.
»Izgledaš...« utihnuo je i složio grimasu. »Možda bi se trebala
preodjenuti?«
Smrknula sam se. »Ne sviđa ti se haljina?«
»Jebeno mi se sviđa!«
»Ne shvaćam.«
Dex mi je prišao. »Prelijepa si. Crvena je tvoja boja. No ta haljina... Večeras
ću se uvaliti u nevolje, siguran sam u to.«
Dex me odveo u jedan od najekskluzivnijih restorana na Upper West
Sideu. Restoran The Chapel bio je stara crkva prenamijenjena u luksuzni
restoran. Zadržali su vitraje i bio je popularan ne samo zbog ambijenta nego
i zbog vještog spajanja okusa različitih svjetskih kuhinja u pripravi hrane.
Odmotala sam svoj platneni ubrus i rekla:
»Upitala bih te kako si uspio dobiti rezervaciju, no pretpostavljam da ti u
ovom gradu možeš dobiti sve što želiš.«

121
 Knjige.Club Books
»Eto, upravo smo čuli najironičniju izjavu godine. Nipošto ne mogu dobiti
sve što želim. Kad bih mogao, sad bili bio ispod ovog stola s glavom među
tvojim nogama.«
Stisnula sam bedra. »Ti si jedno napaljeno kopile.«
Igrao se sa svojim satom.
»To nikad nisam skrivao od tebe. Lice ti je svake sekunde rumenije,
crvenije od te divne haljine. Znaš da ti se sviđa pomisao na moju glavu pod
tvojom suknjom, dok svršavaš pod mojim usnicama.«
Da, sviđa mi se.
»Ugodna misao, da.«
»Saznala si iz naših razgovora da sam jako dobar u onome što radim, no
još uvijek ne znaš koliko sam dobar s jezikom. To nije nešto što se spominje
u intervjuu. Pokazat ću ti kad bude vrijeme za to.«
Dex je imao nevjerojatno sposobnost sabranosti dok govori prostote u
javnosti. Kladila bih se da svakome tko gleda sa strane izgledamo kao da
razgovaramo o poslu. No ja sam se vrpoljila na stolici.
Zatitrao je obrvama. »Usput rečeno, donio sam ti nešto.«
»O«, nasmiješila sam se.
Izvukao je nešto iz unutarnjeg džepa. Izgledalo je kao još jedna drvena
životinjica. Za razliku od one prošle koju mi je darovao - koju mi je Jay
darovao - ova je bila daleko od savršenstva.
»Načinio sam je za tebe«, ponosno će on.
»Što je to?«
»Koza. Zar se ne vidi?«
»Aha, sad vidim« lagala sam. Nisam imala pojma što je. »Ovo si sam
načinio?«
»Jesam. Išao sam na obuku kod majstora rezbara. Kad on završi sa mnom,
izrezbarit ću svijet za tebe, malena.«
»To zaista nije potrebno. Zašto osjećaš potrebu održati taj dio svoje
predstave?«
»Ne radi se o tome... nipošto. Mislim da sam nenadano razvio poštovanje
prema umjetnosti kojoj sam se isprva rugao. Sad zaista uživam u svojim
pokušajima. Također sam se našao usred uznemirujućeg, jednostranog
natjecanja s desetogodišnjim jutuberom.« Nasmijao se. »Je li to čudno?«
»Jest«, smijala sam se. »Ali ti si pomalo ekscentričan i čudan... na dobar
način. Dakle, odgovara opisu.« Pogledala sam u jedva prepoznatljivu kozu.
»No ovo je zaista dražesno. Draža mi je od prve jer je zaista tvoja.«
»Dobro« namignuo mi je.

122
 Knjige.Club Books
Kad smo završili s jelom pozornost mi je privukao par koji je netom
stigao. Sjedili su dijagonalno od nas. Žena je bila visoka, prekrasna i mnogo
mlađa od muškarca. Njezina plava kosa bila je podijeljena na stranu i
skupljena u nisku punđu. Tanka niska bisera krasila je njezinu satensku
haljinu boje šampanjca. Žarko crvena torba Birkin koja je vjerojatno koštala
preko deset tisuća dolara stajala je na podu uz njezino sjedalo.
Kad je njezin pratilac ustao od stola pogledala me u oči i počela tipkati na
mobitel.
Dexov mobitel odjednom je počeo vibrirati na što je on spustio pogled da
provjeri tko je. Zatim se okrenuo i pogledao ravno u plavušu. Smješkala nam
se.
Koji vrag.
»U vražju mater«, ispod glasa će Dex.
»Ona žena ti je upravo poslala poruku?«
Stisnuo je zube. »To je Caroline.«
Caroline.
Snuždila sam se. Žena koja mi se prije deset sekundi učinila jako
privlačnom odjednom je postala deset puta ljepša - i deset puta veća
prijetnja. Shvatila sam da su usta koja su nam se smiješila bila omotana oko
Dexovog »prekrasnog kurca«.
Sluđena ljubomorom, upitala sam: »Što ti je poslala?«
Znao je da se neće uspjeti izvući pa mi je jednostavno pružio mobitel.

Caroline: A zato me više ne želiš jebati...

Vratila sam mu mobitel.

Caroline je to primijetila i ponovno je počela tipkati.
Kad se mobitel oglasio upitala sam. »Što piše?«
Nevoljko je okrenuo zaslon prema meni.

Caroline: Obavezno joj reci da voliš analne igre.

Osjetila sam navalu adrenalina. »Ma, je li?« otpuhivala sam. »To je dobro
znati.«
Dex je izgledao kao da će se razbjesniti. »Zajebava te, Bianca, zato što vidi
da čitaš poruke.«
Kad se Carolinein pratilac vratio za stol tipkanje je prestalo i njezina
pozornost vratila se muškarcu koji ju je izveo.

123
 Knjige.Club Books
»Žao mi je«, reče Dex.
»Sve u redu. Ne možemo promijeniti ono što se događalo prije no što smo
se upoznali.«
No jasno se vidjelo da ništa nije u redu, i rekao je: »Idemo odavde.«
»Ne. Onda će znati da me uznemirila. Ne želim joj pružiti to zadovoljstvo.«
Dex je položio nekoliko novčanica na stol i mahnuo mi da pođem s njim.
Odlijepila sam pogled od Caroline dok smo prolazili pored njezina stola i
izišli iz restorana.
Sjeli smo u automobil i Dex je rekao Samu da samo vozi dok ne smislimo
kamo ćemo.
Dex me uhvatio za ruku. »Jako mi je žao zbog onoga.«
»Ne moraš se ponovno ispričavati.«
»Drago mi je što smo barem stigli jesti prije no što je došla.«
Gledala sam kroz prozor i zatim rekla: »Nikad nisam bila ljubomorna
osoba. Da me barem ovo nije ovoliko uzrujalo.«
Bilo je teško priznati kako se osjećam, ali kad sam je ugledala - i njezinu
ljepotu - bila sam posve nespremna za to. Na neki čudan način poželjela sam
Dexa još više jer sam se odjednom počela osjećati nesigurno i posesivno.
»Meni je tvoja ljubomora dražesna. Čak mi je laknulo jer to mi pokazuje
da ti je stalo do mene, a sad mi zaista treba potvrda za to.«
»Ja sam ta koja se osjeća posramljeno. Ona je apsolutno prekrasna.«
»Tjelesno je lijepa, kao i mnoge žene. No potrebno je više od lijepog lica
da bih došao na rub opsjednutosti. Ti si me odvela tamo, Bianca. Ne samo da
si jedina žena s kojom želim dijeliti tjelesnu intimu, pao sam na tvoj um
mnogo prije no što je moja kita izmakla kontroli.« Stisnuo mi je ruku. »Želiš
razgovarati o ljubomori? Imaš li ti pojma koliko sam bio jadan svaku
sekundu koju si provela na spoju? No dobro je otvoreno razgovarati o ovim
stvarima. Trebamo biti iskreni o vlastitim osjećajima, pogotovo kad nam
pomažu utvrditi kako stojimo jedno s drugim.«
Kad smo kod iskrenosti, nešto me mučilo već neko vrijeme. Jedna tajna
koju sam skrivala od samog početka. Napala sam ga zbog prijevare, a i sama
sam nešto skrivala. Činilo se da je došao trenutak priznanja što me to zapravo
dovelo njemu.
Dlanovi su mi se počeli znojiti. »Moram ti nešto reći.«
Popustio je stisak oko moje ruke kao da ga je zabrinuo moj ton. »U redu...«
Idemo...
»Zamjerila sam ti zbog neiskrenosti, a ni sama nisam bila do kraja iskrena
prema tebi. Postoji informacija koju sam krila od tebe od dana kad smo se
upoznali.«

124
 Knjige.Club Books
»Reci mi samo da to nema veze ni s jednim drugim muškarcem.«
»Nema.«
»Hvala kurcu.«
»Barem ne na način koji ti očekuješ.«
»O čemu govoriš?«
»Postoji razlog zbog kojeg sam se dobrovoljno javila za intervju s tobom.
Nije se radilo samo o znatiželji.«
»Dobro... o čemu se radilo?«
»O tvojem ocu.«
»Mojem ocu...«
»Da.«
»Što s njim?«
»Moja je majka nekoć radila za njega.«
»Tvoja majka... je radila za mojeg oca? Što je radila u Montagueu?«
»Neko vrijeme je bila njegova tajnica.«
»Šališ se.«
»Ne.«
»Zaboga, ali on je promijenio stotinu tajnica. Koliko dugo je radila za
njega?«
»Nisam sigurna. Nekoliko godina.«
»Ostala je dulje nego većina njih.«
»Znam. Tvoj tata ju je otpustio i to je mojoj obitelji prouzročilo ozbiljne
novčane poteškoće. Ovisili smo o toj plaći. Dexter Stariji dobro joj je plaćao i
navikli smo se na tu sigurnost.«
»Što se dogodilo nakon toga?«
»Bila sam premala da bih se sjećala, no majka mi je rekla da je tatina
tvrtka istovremeno počela dijeliti otkaze, pa je i tata ostao bez dobrog dijela
zarade. To je bio začetak bračnih poteškoća mojih roditelja. Otac je tad imao
izvanbračnu vezu i majčin gubitak posla zapravo je bio početak kraja.«
»Dakle, sve loše stvari koje su se dogodile povezuješ s onim što je
napravio moj otac. To je bio prijelomni trenutak.«
»Da. Shvaćam da izravno nije kriv, ali željela sam mu se osvetiti putem
intervjua s tobom. Isprva sam kanila tebi otežati situaciju. No to se nije
dogodilo jer sam vrlo brzo shvatila da nisi nimalo sličan ocu.«
»Ne mogu vjerovati da si mi to tajila.«
»Mislim da shvaćaš potrebu za skrivanjem neugodne istine.«

125
 Knjige.Club Books
Kimnuo je. »Shvaćam, itekako, i ne krivim te što nisi željela priznati svoje
prvotne namjere. Da si mi barem ranije rekla. Ne bih ti zamjerio. Tad me nisi
poznavala, i iskreno, moj otac je zaista bio govno od čovjeka. Imala si dobre
razloge za priželjkivanje osvete.«
»Nikad te ne bih povrijedila, Dex. Vjeruj mi, molim te. Osjećam se strašno
glupo kad pomislim na to vrijeme.«
»Znaš što ja mislim?«
»Što?«
»Oboje smo griješili - pogotovo ja. Mislim da je dosta laži i ispričavanja.
Trebali bismo prestati osvrtati se na prošlost. Prestanimo dozvoljavati
drugima da stoje na putu našoj sreći, bio to izmišljeni Jay, Caroline ili moj
otac. Prijeđimo preko toga.« Poljubio me u čelo. »Osim ako nemaš još kakvo
priznanje?«
»Nemam«, nasmiješila sam se. »Hvala ti na razumijevanju. Imaš pravo.
Nema više života u prošlosti.«
»Mogla si mi reći bilo što, nešto mnogo gore, i ja bih sigurno prešao preko
toga, Bianca, jer te toliko želim. Nema povratka. Mogla si mi reći da si ubila
nekoga, a moj sljedeći potez bio bi pružanje utočišta bjeguncu.«
»Lud si, Dexe.«
»Znam da imaš poteškoća s povjerenjem, i znam da sam i ja pogoršao
situaciju. No zaista želim popraviti štetu.«
»To seže mnogo dublje od ovoga s nama. Očeva izvanbračna veza,
činjenica da nas je ostavio kad sam bila jako mala, učinili su me
nepovjerljivom osobom. Ne postoji muškarac na svijetu kojem bi žensko
dijete trebalo vjerovati više nego ocu. Njegova izdaja spram moje majke kad
nam nije bilo lako uvjetovala me da uvijek očekujem najgore. Neću dozvoliti
da ti preuzmeš svu krivicu za moja oklijevanja. To seže mnogo dublje od tebe
ili... Jaya.«
»Dobro, ustanovili smo da dijelimo iste strahove.«
»Da. Ti se bojiš da ću ja ispasti jednak našim očevima, a ja se brinem da
sam genetski predisponiran da budem loša osoba, premda znam razlikovati
dobro i zlo. Iskreno, predstava s Jayem navela me da se zapitam. Činjenica da
sam bio kadar učiniti to - prevariti te - poslužila mi je kao dokaz da moji
strahovi postoje s razlogom. Koliko kontrole zaista imam nad svojim djelima
ako sam sposoban u trenutku donijeti takvu odluku? Da, brinem se, no
jednostavno ćemo se morati prepustiti i vidjeti što će biti.«
Imao je pravo.
Slučajno sam spustila pogled i primijetila da izgleda kao da je strpao
zmiju u hlače.
»Zaboga, Dex. Digao ti se?«
126
 Knjige.Club Books
»Jest.«
»Kako možeš dobiti erekciju usred ozbiljnog razgovora?«
»Zbilja me to moraš pitati? Kad nemam erekciju u tvojoj blizini?« Upro je
prstom u svoju glavu. »S tobom razgovaram ovom glavom, a moja donja glava
ima vlastite misli.«
»Šteta što nisi Jay«, našalila sam se.
»Kako to misliš?«
»Da je ta veza stvarna, dosad bismo već proveli neko vrijeme izlazeći na
spojeve. Vjerojatno bismo sad radili sve one stvari koje trenutačno
zamišljaš«, zafrkavala sam ga.
»Baš si okrutna. Ionako mrzim tog frajera.« Zagrlio me oko vrata i prinio
moje lice svojem, te izgovorio nad mojim usnama: »Da te nešto pitam. Što si
večeras mogu dozvoliti?«
»Ne vjerujem sama sebi u društvu tvojeg »prekrasnog kurca«, tako da
nećemo ići k tebi niti k meni.«
»Dakle, koliko si mogu dozvoliti unutar tih ograničenja?«
»Iskreno, dozvolila bih si prepuštanje tvojim dodirima samo u prepunoj
kino dvorani. Tamo bih barem znala da nećemo otići predaleko, uz toliko
ljudi.«
Obratio se vozaču bez oklijevanja. »Same, odvezi nas u kino Loews na
Lincolnovu trgu.«

127
 Knjige.Club Books

19

Dex
SAVRŠENO. CIJELI ZADNJI RED bio je prazan. Stigli smo prekasno, i svi dobri filmovi
već su bili rasprodani, ali to nas nije brinulo. Nisam zato došao.
Kad su se ugasila svjetla položio sam ruku na Biancino koljeno. Potrudili
smo se pogledati barem početak filma. Radilo se o nekakvoj komediji o
pljački banke.
Nakon nekoliko minuta okrenula se prema meni. Gledala je u mene, a
trebala je gledati film, i to sam shvatio kao znak. Tiho mi je dala dozvolu da
počnem raditi ono što je zapravo željela.
Osjećao sam se poput tinejdžera, strašno uzbuđen na pomisao da ću je
ispipati. Okrenuo sam se prema njoj, zagrlio je oko vrata i poljubio. Zarežao
sam nad njezinim usnicama gladno je ljubeći. Iskušavanje granica u prepunoj
kino dvorani bilo je divlje erotično. Najbolje od svega bilo je to što smo bili
sami u zadnjem redu; nitko nas nije gledao, a bili smo jako uzbuđeni jer se
ponašamo zločesto na javnom mjestu.
Sa svakim trzajem njezina jezika želio sam više. Moja je ruka skliznula
između njezinih bedara, pod haljinu, penjući se sve do elastičnog ruba
njezina donjeg rublja. Njezini kukovi su se meškoljili pod mojim prstima.
Gaćice su joj bile posve vlažne; bila je uzbuđena, i zapitao sam se nije li takva
bila cijelu večer.
Zatvorio sam oči u euforiji gurajući srednji prst i kažiprst u njezinu vlažnu
piću. Bilo je odveć jednostavno zamisliti kako bi bilo da je moj bolno tvrdi
kurac unutra. Znao sam bez imalo sumnje da neću još dugo izdržati bez tog
osjećaja.
Žudio sam sa sisanjem njezinih bradavica no haljina mi je stajala na putu
- morao bih povući zatvarač na njezinim leđima. Morao sam se zadovoljiti
lizanjem preko tkanine prije no što sam joj nanovo počeo ljubiti usne.
Šapnuo sam joj u uho: »Jedva čekam da te poševim.«
»Dozvolila bih ti da nismo ovdje. Zato i jesmo ovdje.«
»Znam.«
Prošla je prstima kroz moju kosu i požudno me ljubila. Nastavio sam je
ševiti prstima palcem gladeći njezin klitoris. Kad se počela stiskati oko moje
ruke shvatio sam da svršava. Nije joj trebalo dugo.

128
 Knjige.Club Books
Prizor njezinih tihih vriskova bio je nešto najseksi na svijetu. Jedva sam
čekao čuti kako zvuči dok svršava poda mnom u privatnosti spavaće sobe.
Kad se prestala kretati izvadio sam prste iz nje i stavio ih u usta, uživajući
u njezinu okusu.
Položila je ruku na moju erekciju i šapnula mi u uho: »Kad bismo se imali
čime pokriti, uzvratila bih ti.«
Tad sam znao da ću drage volje žrtvovati komad svoje odjeće.
Skinuo sam sako i pokrio se njime. Njezina ruka kliznula je ispod njega i
otvorila mi hlače. Moj nabrekli kurac se oslobodio i Bianca ga je polako počela
gladiti. Zabacio sam glavu unatrag pitajući se kako ću uopće ovo obaviti u
tišini kad ništa na svijetu nije bolje od toga, osim možda ono što sam njoj
maločas učinio.
Zamalo sam sišao s uma kad je polizala dlan prije no što ga je namjestila
oko moje kite. Pumpala je jače i u roku nekoliko sekundi svršio sam joj u
ruku, a tijelo mi se samo olabavilo po sjedalu. Njezina vlažna ruka me uništila.
Bianca se vragolasto smiješila dok sam svojim dizajnerskim sakoom
diskretno brisao svoj nered. Nisam napravio nešto ovakvo od srednje škole.
»Ovo neću nositi na kemijsko čišćenje.«
»Nadam se da ti to nije bio omiljeni sako.«
»Stajao je samo dvije tisuće dolara, no tvoj rad ruku vrijedi više.«
»Nisam znala da je toliko skup. Mogla sam se poslužiti ustima.«
»Baš si zla, Mala George« rekao sam prije silovitog poljupca.

»KAD ĆEMO SE OPET VIDJETI?« Sjedili smo na stražnjem sjedalu moje limuzine i
gotovo smo stigli do njezinog stana. Nije me bilo briga što zvučim očajno, i
što sam je to pitao prije dva dana. Ona je na potezu - zašto glumiti da nije?
»Sutra navečer imam poslovni dogovor. Vraćam se kasno.«
»Poslovni dogovor nije Eamon?«
Nasmiješila se. »Nije. Da jest, ne bih to nazvala poslom. Ne bih ti krila
spoj.«
Prsti su nam se isprepleli dok smo sjedili. »Nadam se da mi ne bi krila
spojeve jer ih ne namjeravaš imati. Osim sa mnom, naravno.«
Gurnula me ramenom. »Je li to tvoj način da me pitaš da izlazimo samo
jedno s drugim?«
»Očekujem da te ne ševi nitko drugi, kad te već ne ševim ja.«
»Baš si neotesan.«
Slegnuo sam ramenima.

129
 Knjige.Club Books
»Možda. No možeš li mi zbilja reći da ti ne smeta pomisao na moju kitu u
nekoj drugoj ženi?«
»Smeta mi. Definitivno.«
»Onda smo se dogovorili. Moja kita će nastaviti vezu s mojom rukom dok
joj tvoja pića ne skrati muke.«
Nasmijala se. »Kako si samo romantičan!«
Stali smo uz nogostup ispred njezine zgrade i nisam joj pokušao otvoriti
vrata. »Nećeš izići iz ovog auta dok mi ne kažeš kad ćemo se ponovno vidjeti.«
»Što kažeš na prekosutra? U četvrtak?«
»Imam večernji poslovni sastanak u Bostonu.«
»Dobro, u petak imam dogovor s mamom, u njezinoj kući. Čuva moje dvije
nećakinje da sestra i šogor mogu izići van i imati stan za sebe kad se vrate.
No dobrodošao si, ako želiš.«
»Dogovoreno«, odmah je rekao.
Nasmijala se mojoj gorljivosti. »Možda bih ti prvo trebala reći da su djeca
moje sestre pravi mali vragovi.«
Sjetio sam se kako me Caroline jednom pozvala na nekakvo obiteljsko
okupljanje i kako sam joj izrecitirao ispriku prije nego je stigla izgovoriti
poziv. No s Biancom uopće nisam oklijevao. Još je gore bilo to što sam dok mi
je riječima slikala prizor pomislio da ću, odem li s njom, poviriti u vlastitu
budućnost.
Prinio sam naše isprepletene ruke svojim usnicama i poljubio njezinu.
»Ne dam se lako ustrašiti.«
»Reci to kad upoznaš paklene blizanke nakon poslijepodnevne gužve na
cesti do Staten Islanda.«
Okrenuo sam se njoj i obuhvatio joj lice dlanovima.
»Jesi rekla poslijepodnevna gužva? Pada mi na pamet nekoliko zamisli
kako bismo mogli provesti petak navečer na ovom stražnjem sjedalu dok
čekamo u gužvi. Ponijet ću jeftini sako.«

130
 Knjige.Club Books

20

Bianca
PROMIJENILI SMO PLANOVE za petak navečer. Moj poslijepodnevni intervju
odvijao se u New Jerseyu, stoga sam rekla Dexu da ćemo se naći kod moje
mame. Pametnije je tako nego da putujem na Manhattan samo da bih se
okrenula i vratila. Usto, kad sam razmislila o maminu upoznavanju s
Dexterom Truittom, odlučila sam da bi bilo najbolje nasamo joj reći tko je
Dexterov otac. Prošlo je mnogo godina otkad je mama izgubila posao
i razvela se od tate. Budući da sam zamjerila Dexu zbog onoga što je učinio
njegov otac, postojala je mogućnost da će i mama misliti isto. Ili još gore.
»Hej, Stvoru Broj Jedan.« Ušla sam u majčinu kuću i jedna od sestrinih
kćeri, Faith potrčala mi je ususret. Zabila mi se u noge i podigla sam perolaku
četverogodišnjakinju. Lice joj je bilo umrljano čokoladom, a u kosi je nosila
obruč sa sićušnim crvenim rogovima, onakvima kakvi dolaze uz kostim
vraga. »Rogovi su ti napokon izbili, ha? Znala sam da su tu negdje, trebalo je
samo čekati.« Prebacila sam je na kuk i pošla u potragu za drugim malim
čudovištem. Vladala je tišina; nadala sam se da baku nisu zavezale negdje u
kući.
»Mama?«
»Ovdje sam, dušo!« začuo se glas iz kuhinje.
Ušla sam i pronašla Hope, Faithinu blizanku, kako stoji na stolici i nešto
miješa za stolom ukrašena velikim bijelim anđeoskim krilima. Mama je
upravo vadila veliku srebrnu posudu iz postolja miksera. Toplo mi se
osmjehnula. »Danas imam dvije pomoćnice.«
Poljubila sam Faith u čelo i rekla; »Vidim, a jedna od njih nosi kostim.«
»Ja sam anđeo, teta Bee!«
»Daleko si od toga, ali krila su ti lijepa. Je li vas baka danas vodila u kupnju
kostima?«
Faith je hitro kimnula. »Rekla je da ćeš nas ti kasnije našminkati.«
»Ma, je li?«
Mama me poljubila u obraz. »Nisam im to rekla. Nismo ni spomenule
šminkanje.« Okrenula se mojoj nećakinji. »Faith, što ti je mama rekla za
laganje?«
Faith je pokrila nos rukama. »Ne lažem.«

131
 Knjige.Club Books
Mama i ja smo se nasmijale. Zatim je Faith prolila po podu ono što je
maločas miješala, a Hope si je nakon toga zapetljala kosu ližući miješalicu
miksera koju joj je baka dala da nečim zabavi usta dok počistimo nered. Kad
smo napokon oprale kuhinju i dvije male vragolanke, pustila sam im DVD
serije Puna kuća, a mami i sebi natočila po čašu vina.
Sjedile smo za kuhinjskim otokom kako bismo držale djevojčice na oku
dok gledaju televizor. »Pričaj mi o muškarcu koji večeras dolazi.«
Otpila sam pozamašan gutljaj vina prije odgovora. »Pa... naočit je,
pametan, i uspješan.«
»Zvuči savršeno.«
»Nije savršen. Imali smo gadan početak, no uspjeli smo ga prebroditi.
Mislim da mi se to najviše sviđa kod njega. Ne glumi savršenstvo. Kad je
pogriješio, nije smišljao isprike. Preuzeo je odgovornost.«
Mama se tužno nasmiješila i spustila pogled. »Preuzimanje odgovornosti
je važna stvar u ljubavnoj vezi.«
Znala sam da govori o tati. Nakon svih ovih godina njegovi su je postupci
i dalje žalostili. Pokrila sam njezinu ruku svojom. »Mama, smijem li te pitati
nešto?«
»Naravno.«
»Da tata nije priznao što je učinio biste li i dalje ostali zajedno? Bi li mu
mogla vjerovati nakon što te jednom iznevjerio?«
»Dušo, nije tata kriv što nismo ostali zajedno.«
Nijednom u petnaest godina od njihova razvoda mama nije priznala što
joj je tata napravio. Bila je tip majke koji pod svaku cijenu želi zaštititi djecu.
No moja sestra i ja krišom smo čule dovoljno svađa o tatinoj izvanbračnoj
vezi i tako saznale istinu.
Oglasilo se zvono i pogledala sam sat na mikrovalnoj pećnici. Vjerojatno
sam izgubila pojam o vremenu. »Mislim da je to Dex. Nisam shvatila da je već
tako kasno.«
»Dex?«
»Da. Zove se Dexter, ali svi ga zovu Dex.« Drugi put ću joj reći njegovo
prezime. Možda je bolje tako. Upoznat će ga bez opterećenja negativnim
osjećajima koje možda još uvijek gaji spram njegova oca. »Idem mu otvoriti.«
»Izvadit ću čokoladne kocke iz pećnice.«
Duboko sam udahnula prije no što sam otvorila ulazna vrata. Vidjeli smo
se prije nekoliko dana, no od one noći u kinu, neprestano sam razmišljala o
njemu. Bilo mi je teško usredotočiti se na išta drugo. Srce mi je bjesomučno
lupalo kad sam otvorila vrata i ugledala njegovo lijepo lice.

132
 Knjige.Club Books
Dex se osmjehnuo, i zaklela bih se da su mi koljena klecala. Donio je veliki
šareni buket i bocu vina. Nježno me poljubio u usta i pogledao u kuću preko
mojeg ramena. Blizanke su bile prikovane za televizijski zaslon. »Hoće li
izdržati minutu bez tebe?«, šapnuo je.
»Puna. kuća funkcionira bolje nego izolir-vrpca i uže.«
Dex me zagrlio oko struka i iznio van na stube zatvorivši vrata iza mene.
Prije no što sam shvatila što se događa, našla sam se leđima uz vrata. Dao mi
je duboki poljubac. »Nedostajala si mi«, zastenjao je.
»I ti meni.«
Naslonio je čelo na moje i oči su mu odlutale prema mojem dekolteu.
Odabrala sam otvoreniju haljinu no što inače nosim. »Moja usta žude za
njima. Preskočili smo drugu bazu i odmah prešli na treću.«
»Ne ovdje.«
»Naravno. Ali večeras sigurno.«
Pročistila sam grlo. »U redu.«
»U redu?«
Kimnula sam. »Druga baza kasnije, ali ne pokušavaj kliznuti u
optrčavanje.«
Zažmirio je. »Upravo se spremam upoznati tvoju majku. Možeš li
promijeniti temu? Već sam u nemilosti jer se prezivam Truitt, ne mora još i
pomisliti da ne mogu kontrolirati svoje erekcije.«
Spustila sam pogled. »Da, kad smo kod toga...«

DEX SE ČUDNO PONAŠAO. Nisam znala je li ljutit što mami nisam rekla tko je on,
ili mu je jednostavno bilo neugodno u društvu moje mame. Govor tijela bio
mu je ukočen i napetost mu se vidjela na licu. Također je bio neobično tih.
Kad je moja sestra nazvala da vidi kako su joj djeca, mama je otišla u dnevni
boravak da im da telefon. Ja sam tad iskoristila priliku da ispipam što je s
Dexom, taman dok stavljam njegov buket u vazu.
»Je li sve u redu?«
»Jest.«
Smrknula sam se. »Zašto se osjećam kao da sam te uznemirila? Jesi li ljutit
zato što još nisam rekla mami tko je tvoj otac? Jer kanim... Valjda sam
odugovlačila i ponestalo mi je vremena, pa sam zatim pomislila kako bih
htjela da te upozna takvog kakav jesi, neokaljanog nečim što zapravo nema
nikakve veze s tobom.«
Dex je zatvorio oči. »Ne radi se o tome.«
»Što te onda muči?«
»Kako si rekla da se tvoja mama zove?«
133
 Knjige.Club Books
»Eleni.«
»Prepoznao sam je. Nisam često odlazio u očev ured, no vjerojatno sam
je upoznao jer čim sam je vidio shvatio sam da mi je poznata od ranije.«
»Ne bih rekla da je ona prepoznala tebe. Je li ti neugodno što znaš tko je
ona, a ona zapravo ne zna tko si ti? Jer reći ću joj odmah, ako želiš.«
»Uviđaš li ironiju tog pitanja?«
Nisam dok mi on nije ukazao na nju. »Da, ali ovaj put sam ja kriva što nisi
izravan. Dovela sam te u ovu situaciju. Nije isto kao onda kad nisi bio iskren
prema meni.«
»Ali osjećaj je jednako gadan.«
»Reći ću joj. Ne želim da ti bude neugodno.«
»Nemoj. Barem ne dok sam ja ovdje. Grozno mi je što osobno upoznajem
ljude koje je moja obitelj uništila. Žao mi je što je moj otac imao toliko utjecaja
na vašu obitelj, Bianca. Zaista mi je žao.«
Srce mi se slomilo. Znam kako je odrastati uz oca čijim se djelima ne
ponosiš. Koliko znam, moj je otac povrijedio samo moju majku. Nisam mogla
ni zamisliti kako je živjeti u sjeni čovjeka koji je javno sramotio vlastitu
suprugu izvanbračnim vezama, i koji je bez razmišljanja otpuštao odane
zaposlenike. »Ti nisi tvoj otac. Rekli smo da ćemo prestati živjeti u prošlosti.
Molim te, nemoj se osjećati loše zbog nečeg s čim nisi imao nikakve veze. Na
kraju krajeva, ni ja nisam imala pravo zamjeriti tvojem ocu. Da, bilo nam je
teško kad je mama ostala bez posla, no mnoge obitelji dožive novčane
nedaće. Mislim da sam jednostavno htjela okriviti nekoga drugoga. Vrijeme
je da odrastem i pripišem krivnju onima koji je zaslužuju.«
Stavila sam cvijeće u vazu i Dex me zagrlio. Pomilovao mi je obraz i
nagnuo se da me poljubi, no trenutak je pokvario jedan vražićak. Hrabro je
pritrčala Dexu. »Tko si ti?«
Televizor ju je toliko hipnotizirao da nije ni primijetila kad je Dex prošao
kroz dnevni boravak i sjeo sa mnom u kuhinju. Spustio se na razinu njezina
pogleda. »Ja sam Dex. Prijatelj tvoje tete Biance.«
»Spavate li u istom krevetu?«
Raskolačila sam oči. »Faith! Kakva su to pitanja?«
Ignorirala me i nastavila razgovarati s Dexom. »Kad ja dođem kod tete
Bee, spavam u njezinom krevetu. Kad tata otputuje na posao, spavam u
maminom krevetu. Ako ćeš ti spavati u tetinom krevetu, onda ću ja morati na
podu.«
Dexove usnice su zatitrale, no odgovorio joj je iskreno: »Nećeš morati
spavati na podu.«
»Hoćeš li se oženiti tetom Bee?«

134
 Knjige.Club Books
Dex se snašao prije mene. »Ako budem imao sreće, možda jednog dana.«
»Mogu li ja biti djevojčica s cvijećem? Treba vam samo jedna, a moja
sestra kopa nos. Ne želiš nju.«
Počela sam se smijati, no tad sam shvatila da je Hope ušla u kuhinju i čula
sestru. »Više ne kopam!«
Faith se primaknula i uz đavolski osmijeh šapnula Dexu: »Jučer je
prestala.« Kad odrastu, bit će prave razbijačice.
Večera je prošla uz mnoštvo prolijevanja i svađe između anđela i vraga.
Mama, Dex i ja smo mnogo razgovarali između nepodopština. Dex je zaista
bio šarmantan i bilo ga je zanimljivo gledati na djelu. Mama je pustila stari CD
Dukea Ellingtona tijekom večere, a on je brzo shvatio da jako voli jazz.
Pridobio ju je navodeći svoje omiljene pjesme izvođača kao što su
Lester Young i Bill Evans, za koje ja nisam nikad čula. Do kraja večere toliko
je šarmirao mamu da ne bi bilo bitno čak ni da se preziva Manson. Inzistirao
je da mama i ja sjedimo dok on i djevojčice peru posuđe. Prizor je bio zaista
smiješan. Pijuckale smo vino dok je on naizmjence podizao djevojčice kako
bi pospremile posuđe u kredence. Čovjek bi pomislio da ima moć
kroćenja divljih četverogodišnjakinja.
»Sviđa mi se. Djeluje iskreno«, rekla je mama.
Dex se upravo bio nagnuo da nešto odloži u stroj za pranje posuđa, a moj
pogled se zalijepio za njegovu stražnjicu utegnutu u traperice. »I meni se
sviđa.«
Bila sam usred gutljaja kad je mama uzdahnula. »Ima li tatu za tvoju
dragu, staru mamu?«
Zagrcnula sam se i vino mi je otišlo kroz nos. Peklo je k’o sam vrag.
Mama se smijala kad sam napokon prestala pijuckati i došla do daha. »Što
je? Stara sam, nisam mrtva.«
Tijekom vožnje natrag u stan omogućila sam Dexu osvajanje druge baze.
Veselo smo se smijali dok me diskretno pipao na stražnjem sjedalu. Čak je
uspio spustiti glavu i kušati ono što je htio uspijevajući me nekako skriti od
vozačeva pogleda. Tko je mogao znati da jedan sportski sako ima tako široku
primjenu?
Kad smo stali uz nogostup ispred mojeg stana primijetila sam veliku
nabreklinu u njegovim hlačama. »Želiš unutra?«
»Ovisi na koje unutra misliš. Pozivaš li me u stan uz uvjet da te ne smijem
dirati, ili me pozivaš unutra.«
Moje tijelo žudjelo je za njime više no što se riječima da izraziti. Stisnula
sam bedra ne bih li ugasila želju koja mi je gorjela između nogu. Nisam još
bila spremna prijeći taj prag s Dexom. Nije da sam se suzdržavala jer mu ne
vjerujem - moje srce je prešlo preko nepovjerenja koje sam osjećala na
135
 Knjige.Club Books
početku. Shvatila sam da će mi seks s njim značiti nešto... Nešto značajno u
mojem životu. Možda sam se malčice uplašila. Okrenula sam se
njemu. »Želim te više no ikad ikoga.«
Dex mi se zagledao u oči. »To je dobro, jer ja osjećam isto. No osjećam da
mi nisi sve rekla, kao da slijedi jedno ali...«
Nasmiješila sam se. »Da barem nije tako...« Nisam znala kako pretočiti
osjećaje u riječi. Zbunjivale su me vlastite emocije i objašnjavanje je postalo
složeno.
Spustila sam pogled pokušavajući sabrati misli u jasne rečenice, no Dex
me uhvatio za bradu i podigao mi lice. »Čekat ću koliko god treba. Ne moram
znati zašto se osjećaš nespremnom. Bit ću tu kad budeš spremna.«
»Hvala ti.«
Malo smo se ljubili nakon što me Dex otpratio do vrata. Nije pokušavao
poći za mnom. Kad smo se napokon oprostili, naslonila sam glavu na
zatvorena vrata i osluškivala korake dok nisu zamrli. Godinama nisam
razmišljala o tome, no pred očima mi je bljesnuo prizor oca. Sjedila sam u
svojoj sobi i plakala dok je on nosio kutije u svoj automobil.
Nisam ga željela vidjeti, no također nisam mogla prisiliti samu sebe da
prestanem osluškivati njegove korake. Sjećam se kako sam slušala udarce
njegovih cipela o pločice u hodniku. Kad je otišao u auto, nisam shvatila da će
to biti posljednji put. Osluškivala sam korake koji su odlazili prema vratima,
sve dalje i dalje. Zatim sam čekala da se zvuk vrati. Nije se vratio. Više nikad
nije kročio u našu kuću. Otišao je zauvijek.

136
 Knjige.Club Books

21

Dex
BIANCA JE OTPUTOVALA na Zapadnu obalu na nekoliko dana. Premda sam počeo
misliti kako je naš odnos nadišao sranja koja sam na početku učinio, nešto
me kopkalo. Razbijao sam glavu razmišljanjima zašto mi je Biancina majka
toliko poznata, no nisam se mogao sjetiti gdje smo se upoznali. Ona mene
nije prepoznala jer prošlo je mnogo godina i više nisam bio tinejdžer.
Cijeli sam dan proveo u uredu pod hrpom posla. Premda sam se lako
mogao zadubiti u posao, nemir me vrebao iz prikrajka. Do kraja dana je
porastao i uništio mi koncentraciju. Više se nisam mogao usredotočiti pa sam
odlučio nazvati oca. Kod drugog zvona, tajnica je ušla u ured i donijela mi
hrpu papira koje je netom fotokopirala. Poklopio sam odlučivši da nije
baš pametno izvlačiti detalje iz njega preko telefona. Obratio sam
se Josephine:
»Prije no što odete, mogu li vas zamoliti da mi sredite jedno putovanje?
Let sutra ujutro, a trebat će mi i iznajmljeni auto čim sletim.«
»Naravno. Kamo trebate otputovati?«
»West Palm Beach, u Floridi. Idem posjetiti oca.«

ZRAČNA LUKA PALM BEACH INTERNATIONAL AIRPORT bila je posve drugačija od

zračne luke JFK. Sve je bilo usporeno, a osjećaj opuštenosti u zračnoj luci bio
je nadasve čudan. Atmosfera je bila drugačija u svakom pogledu.
Budući da sam odlučio ostati samo jednu noć, nisam predavao prtljagu.
Nazvao sam oca odmah po izlasku iz zgrade zračne luke. Vrelina i vlaga
gotovo su mi rastalile lice.
»Tata, gdje si? Upravo sam sletio u Palm Beach.«
»Zar sam umro, a da to još ne znam?« šalio se.
»Kako to misliš?«
»Zašto bi inače došao? Dugo mi nisi bio u posjetu.«
»Moramo razgovarati o nečem važnom pa sam mislio ubiti dvije muhe
jednim udarcem. Dugo se nismo vidjeh.«
»Bome, nismo.«
»Jesi li kod kuće?«

137
 Knjige.Club Books
»Zapravo, ne. U klubu Breakers sam.«
»Vidimo se tamo. Sad ću unajmiti auto i krećem.«
»Dobro, sine. Vidimo se.«
Kad sam unajmio Mercedes odvezao sam se preko mosta koji povezuje
West Palm Beach s ekskluzivnim otokom Palm Beach. Provezao sam se pored
čuvenog kluba Mar-a-Lago i njegovih visokih živica. Sjetio sam se kako su me
jednom roditelji odvukli onamo kad sam bio mali. Vidio sam Donalda
Trampa. Proveli smo mnogo praznika unutar te otmjene, izdvojene
zajednice.
Zdesna me pratio pogled na tirkizni ocean, a slijeva vile u španjolskom i
modernom, staklenom stilu. Turisti i domaći lagano su šetali nogostupima
odjeveni za plažu, kao da nemaju nikakvih briga; zavidio sam im.
Napokon sam stigao u Breakers, odmaralište u renesansnom stilu gdje se
moj otac sastajao s ostalim umirovljenim direktorima. Znam da je često
boravio i u milijunaškom klub na Aveniji Peruvian.
Povjetarac koji je povijao palmino lišće bio je dobrodošao kontrast
gradskom sivilu. Poželio sam da i Bianca sa mnom uživa u svježem zraku.
Rezervirat ću nam odmor čim bude spremna. Zamišljao sam kako bi bilo
zabavno uživati s njom na plaži. Znao sam da bi njezina obla guza odlično
izgledala u bikiniju.
Dolazak u hotel podsjetio me zašto moj otac toliko voli biti ovdje. Cijeli je
otok bio podređen bogatašima. Tata je bio u svom elementu, usred eksplozije
pastelnih boja i novca.
Poslao sam mu poruku s čuvanog parkirališta, a on me dočekao u
predvorju.
Brzo me zagrlio i potapšao po leđima. »Dex... Lijepo te je vidjeti, sine.«
»I tebe, tata.«
Nisam bio siguran radi li se o nezgodnom osvjetljenju, no otac mi je
djelovao mnogo starije nego kad sam ga vidio posljednji put. Unatoč tome,
bio je u dobroj formi za svoje godine jer je vodio računa o svakodnevnom
vježbanju.
»Taman smo ručali na balkonu. Dimljeni losos i kapare chefa Jona. Zašto
nam se ne bi pridružio?«
»Kome to?«
»Myri, meni i našim prijateljima.«
Myra je bila očeva najnovija supruga. Izgledala je onako kako ovdašnje
žene izgledaju; napadno plavokosa, odjevena u Chanel i usavršena plastičnim
operacijama. Ne smijem zaboraviti sićušnog kudravog psa koji je stalno uz

138
 Knjige.Club Books
nju. Bio sam poprilično siguran da će se i Caroline jednog dana pretvoriti u
nešto poput Myre.
»Nadao sam se da ćemo porazgovarati nasamo.«
»Nešto nije u redu?«
»Dobro. Reći ću im da ću se vratiti kasnije. Možemo se prošetati plažom.«
»Odlično.«
Prikladno sam se odjenuo, u kaki hlače i ružičastu polo majicu. Kad si u
Rimu, ponašaj se kao Rimljanin.
Kad se otac vratio krenuli smo prema moru. Zavrnuo sam hlače i ponio
cipele u ruci. Hodali smo kroz valove nadolazeće plime. Školjke su mi se
mrvile pod stopalima, a nekoliko me galebova u letu zamalo zagreblo po
glavi.
»Što je bilo s onom situacijom radi koje si me zvao? S djevojkom kojoj si
lagao o svojem identitetu?« upitao je.
»Eto, nekim mi je čudom odlučila oprostiti. Još uvijek nisam sasvim
zavrijedio njezino povjerenje. Ona je razlog zašto sam te došao vidjeti.
Točnije rečeno, njezina majka je razlog.«
»Što je s njezinom majkom?«
»Nekoć je radila za tebe. Davno si je otpustio.«
Tata se nasmijao. »Suzili smo izbor na nekoliko stotina ljudi.«
»Upoznao sam je neku večer i odmah sam je prepoznao, što je čudno.
Vjerojatno je zadržala posao dulje nego drugi jer ne pamtim ostale ljude iz
tog razdoblja.«
»Kako se zove?«
»Eleni George.«
Zastao je kao skamenjen i pogledao me u oči. »Eleni Georgakopoulos.«
»Ne, Eleni George.«
»Georgakopoulos. Preziva se Georgakopoulos.«
Sjeo je na kamen i pozvao me da mu se pridružim.
»Dođi, sjedni. Moram se malo odmoriti.«
»Jesi li siguran da se prezivala Georgakopoulos?«
»Jesam.«
»Pričekaj malo.« Brzo sam otipkao poruku za Biancu.

Dex: Nikad te nisam pitao... George ne zvuči kao grčko prezime.

Je li to neka skraćenica?

139
 Knjige.Club Books
Odmah je odgovorila.

Bianca: Da. Skratila sam prezime iz poslovnih razloga. Nitko nije

znao napisati moje pravo prezime. Prema zakonu, prezivam se
Georgakopoulos.

Dex: Dobro je znati.

»Što je rekla?« upitao je otac.

»Rekla je da se zapravo preziva Georgakopoulos.«
Kimnuo je. »Da pogodim... tvoja cura ima velike, zlatno-smeđe oči,
prekrasnu tamnu kosu i ubojite obline?«
»Tako je.«
»Jabuka ne pada daleko od stabla...«
»Ako ti je njezina majka bila tako draga, zašto si je otpustio?«
»Otpustio?« Tata se nasmijao u nevjerici. »To ti je rekla?«
»Da. Bianca kaže da si najurio Eleni i da je to financijski uništilo njezinu
obitelj. Pokrenulo je lavinu događaja od koje se nikad nisu oporavili.«
»Da ti kažem nešto o Eleni Georgakopoulos... To ti mogu reći jer smo
obojica odrasli ljudi, i zato što tvoja majka i ja više nismo zajedno.«
»Molim?«
»Ta žena je za mene bila poput... seksualnog napalma. Nikad u životu
nisam iskusio ništa slično.«
»Seksualno što? Molim?«
»Eleni mi je bila tajnica, da. Ja sam bio njezin šef. No bili smo i ljubavnici,
Dexe. Varala je muža sa mnom.«
»Molim?«
»Trajalo je nekoliko godina. Nije bila jedina žena u mojem životu u to
vrijeme - znaš kakav ti je otac - no bila je jedina vrijedna sjećanja.«
Pozlilo mi je pri pomisli na mojeg oca i Biancinu majku.
»Čekaj... Uspori malo.«
»Dobro. Objasnit ću ti sve što želiš.«
»Varala je supruga... s tobom? A ti si je naposljetku otpustio?«
Odmahnuo je glavom.
»Ne. Nikad je nisam otpustio. Njezin je suprug saznao za našu vezu i
prisilio je da da otkaz. Djeci su možda ispričali drugačiju priču. Nikad je ne
bih otpustio jer je se nisam mogao zasititi. Bio sam ovisan o njoj.«

140
 Knjige.Club Books
»Zaboga, kako sjebano. To je trajalo godinama?«
»Uz prekide, ali da.«
»Ne mogu vjerovati.«
»Zašto je tako teško vjerovati? Ako joj je kći lijepa kao što je ona nekoć
bila, zasigurno možeš razumjeti.«
»Ne. Nepojmljivo mi je varanje vlastite supruge - moje majke, a kamoli
svjesno uništavanje tuđeg braka? To nikako ne mogu razumjeti.«
»Suprug joj nije pružao ono što je trebala.«
»Rekla ti je to?«
»Jest. On je nikad nije razumio u cijelosti. Želio je da bude pokorna
supruga, a ona je bila živa vatra. Suprug je navodno bio dobar, radišan čovjek,
ali nije ju shvaćao, i nije pružao nježnost.«
»A ti si... pružao nježnosti? To uopće ne zvuči slično tebi.«
»Možda bi bilo prikladnije reći da sam joj pružao avanture. Davao sam joj
ono što je trebala. Ne moram ti valjda crtati što to znači?«
»Ono što smo imali bilo je strasno, katkad čak i neobuzdano. No na kraju
je odlučila da želi spasiti brak zbog djece. Tad smo prekinuli. No sudeći prema
tome što mi govoriš, nije joj uspjelo. Iznevjereno povjerenje nije uspjela
vratiti. Žao mi je zbog uloge koju sam odigrao u slomu njezine obitelji, no ne
kajem se zbog naše veze. Urezala mi se u pamćenje. Još uvijek
katkad pomislim na nju, što je rijetkost za mene.«
»Ne znam što bih rekao. Želim se ljutiti na tebe, no nisi nikako mogao
znati da ću ja jednog dana upoznati njezinu kći i zaljubiti se.«
»To zaista nisam mogao znati.«
»Ovo je loše. Bianca i ja obećali smo jedno drugom da više ništa nećemo
tajiti. Kako ću joj reći da njezina majka nije svetica kakvom ju smatra? Kako
reći nekome da ima pogrešan dojam o vlastitom djetinjstvu?«
Otac je porazmislio i rekao: »Dobro, poslušaj me sad. Možda se nećeš
složiti sa mnom, ali ipak ću ti reći što mislim.«
»Što to?«
»Mislim da u životu postoje iznimke u pravilu da je najbolje uvijek biti
iskren. U slučajevima poput ovog, nitko neće biti sretan ako joj kažeš ono što
znaš. Razmisli o tome, Dexe. Što će biti ako joj kažeš, a Eleni sve porekne? Što
ćeš onda?«
Izazvao sam ga. »Ili s druge strane, kad Eleni sazna tko sam... Što ako sve
prizna svojoj kćeri?«
»Pravi se glup. Nitko ne mora znati da smo razgovarali. Ja ne kanim reći
nikome.«
»Ne znam. Ne bih rekao da ovo smijem kriti od nje.«
141
 Knjige.Club Books
»Jedno je reći istinu kad je nečija dobrobit u pitanju, no iz ovoga neće izići
ništa dobro. Molim te samo da razmisliš. Nemoj žuriti. Ne postoji logičan
razlog da joj prirediš iznenađenje ovakve vrste. Prošlo je mnogo godina.
Okani se toga. To ti predlažem svim srcem. Ako Eleni želi priznati, neka
prizna, no ti nisi dužan objašnjavati.«
Zagledao sam se u zrakoplov nad našim glavama i rekao: »Morat ću dobro
razmisliti.«
»Ne daj se izluditi stresom. Život je odveć kratak za takvo što. To mi je
svaki dan sve jasnije dok gledam prijatelje kako umiru od srčanih udara.«
Ustao je s kamena i otresao pijesak sa stopala. »Hajde, što kažeš na partiju
golfa?«

VRAT ŽIRAFE NIJE BILO LAKO REZBARITI. Trudio sam se pratiti dok mi je Jelani
pokazivao ispravnu tehniku nožem pod svjetlom podrumske svjetiljke. Tog
mi se dana bilo teško usredotočiti.
Nakon samo jedne noći na Floridi vratio sam se na vrijeme za svoj tjedni
sat rezbarenja u Brooklynu. Premda je Jelanijeva nastava uvijek bila prigoda
za tišinu i meditaciju, osjećao sam se kao da provodeći vrijeme s njim zapravo
doprinosim društvu.
Jelani se nikad nije žalio, no znao sam da ga iscrpljuju bolnički tretmani.
Većinom je provodio vrijeme kod kuće, a vikendom je držao štand na
bruklinškom buvljaku. Nekolicina članova njegove obitelji katkad se brinula
o njemu. Jedan ga je nećak vodio u bolnicu na tretmane, no katkad je morao
otkazati. Inzistirao sam da me nazove kad se to sljedeći put dogodi. Nije želio
primiti novac za obuku, no bio sam spreman platiti sve što mu treba ukoliko
mi dopusti.
»Kako se osjećaš?« upitao sam ga.
»Moram izdržati. Ako si dozvolim samosažaljenje, bit ću još bolesniji.
Zato sam i tražio da dolaziš ovamo. Gledanje tebe kako rezbariš gore je od
vađenja zuba, no barem ne razmišljam o bolesti. Um ima nevjerojatnu moć
nad tijelom. Kad smo kod uma, reci mi što tebe muči.«
»Možeš vidjeti da me nešto muči?«
»Vrat tvoje žirafe tanak je poput olovke. Danas nisi usredotočen.«
Nasmijao sam se. »Ulovio si me.«
»Reci, hajde. Što je? Je li povezano s grčkom božicom?«
»Kako si znao?«
»Pogodio sam. U čemu je problem?«
Nekoliko minuta sam mu prepričavao svoj izlet u Floridu, te objašnjavao
otkriće vezano za oca i Eleni.

142
 Knjige.Club Books
»Dakle, sad se zbog oca dvoumim bih li Bianci trebao reći istinu, je li to
dobra ideja ili ne. Imao je pravo. Zašto da joj nanesena bol ako ništa dobro ne
može izići iz toga?«
Jelani je odmahnuo glavom. »Tvoj otac nema pravo. Evo zašto.« Uzeo mi
je žirafu iz ruke i otišao do klupe na kojoj je stajala sićušna pila. »Ovo si ti«,
reče on pokazujući jadni pokušaj životinje. Zatim je polako pilio vrat dok
glava nije pala na pod.
Čekaj, što?!
»Zašto si to napravio?«
»Skratio sam joj muke. Danas se nisi mogao usredotočiti jer je tajna već
počela truliti u tebi. Proždire te brže nego što je žirafa izgubila vrat. Tajne i
laži polagano nas proždiru sve dok ne iziđu na vidjelo.«
»Kao glava koja je pala.«
Kimnuo je. »Da. Razlozi za skrivanje istine zapravo nikad ne postoje.
Istina oslobađa. Jesi to ikad čuo?«
»Jesam.«
»Ne smiješ riskirati da Bianca sazna kako si već znao. Čak i kad joj ne bi
rekao, odale bi te oči. Imaš iskrene oči, Dexe. Pročitat će te s lakoćom. Nećeš
dobiti drugu priliku. Rizik se ne isplati. Zanemari očeve riječi. Sudeći po
onome što si rekao, on je serijski lažljivac. To mu je u prirodi. Reci joj prokletu
istinu, i nemoj se vraćati na rezbarenje ako ne vladaš svojim mislima.«
Dao mi je nov komad drva da započnem novu žirafu. »Sad se usredotoči.«
Poslušao sam ga. »Da, gospodine.«
Katkad je teško čuti istinu, no cijenio sam grubi povratak u stvarnost koji
mi je priuštio.

KASNIJE ISTOG POSLIJEPODNEVA još uvijek nisam bio siguran što da učinim.
Bandit je bio izvan sebe od sreće kad me ugledao. Otišao sam po njega u
otmjeni hotel za pse i zajedno smo se uputili k Bianci.
Morao sam s nekim porazgovarati ne bih li pospješio donošenje odluke,
pa sam se povjerio svojem psu češući ga po glavi na stražnjem sjedalu
limuzine.
»Dobro, moj otac kaže da ću stvoriti nered spominjanjem prošlih
događaja, no Jelani smatra da bi sad bilo ludo kriti nešto od Biance. Znaš,
pomogao bi mi kad bi mogao govoriti. Treće pouzdano mišljenje bi mi baš
dobro došlo.«
»Vau!«
Znao sam što želim napraviti, što mi šesto čulo nalaže da napravim.
»Ako zalaješ još jednom, Banditu, kunem se... reći ću joj istinu.«
143
 Knjige.Club Books
»Vau!«
»Dobro. Ako mi se ovo obije o glavu, tebe ću okriviti!«
Donio sam odluku. Večeras ću joj sve reći.

144
 Knjige.Club Books

22

Bianca
MALENA, DRVENA ŽIRAFA zurila je u mene kad sam otvorila vrata.
»Postaješ sve vještiji«, rekla sam uzimajući figuricu.
»Misliš?«
»Morat ću osloboditi mjesta na polici za tvoje figurice.« Bandit je protrčao
unutra pored mene. »Nije me čak ni pozdravio« rekla sam gledajući ga kako
mi ulijeće u spavaonicu.
»Smije li unutra?«
»Smije«, nasmiješila sam se odmjeravajući prekrasnog muškarca koji je
stajao ispred mene.
Dex je odjenuo kaki hlače i bijelu polo majicu koja mu je pristajala kao
salivena. Bilo je teško oduprijeti se želji da kliznem rukama ispod nje i
pogladim mu mišiće. Njegov glomazni sat upotpunio je kombinaciju -
milijunaš na odmoru. Duboko sam udahnula miris njegove kolonjske
shvativši koliko mi je nedostajao. Mogla sam zamisliti kako su ga žene na
Floridi proždirale očima.
»Zaista izgledaš kao netko tko se netom vratio s Palm Beacha.«
»Nisam se stigao preodjenuti. Sletio sam, otišao k Jelaniju, pokupio
Bandita i došao ovamo.«
Bilo ga je lijepo vidjeti, no bio je malo čudan; nisam bila sigurna zašto.
Kao da ga je nešto tištalo. Snuždila sam se jer me još nije zagrlio i poljubio.
Moje je tijelo žudjelo za njegovim dodirom, no ponos me sprječavao da ga
potražim.
»Je li sve u redu?«
Češući se po bradi, rekao je: »Moram ti nešto reći.«
Srce mi je zamalo stalo.
Čim je to rekao, oglasilo se zvono.
»Sranje«, rekoh.
»Očekuješ li nekoga?«
»Da.«
»Koga?«
»Svojeg oca.«
145
 Knjige.Club Books
Dex se uspaničio. »Oca?«
»Da. Nisam bila sigurna hoćeš li doći. Večerat će kod mene.«
»Nisi mu rekla za mene, je li tako?«
»Nisam.«
»A majci? Jesi li rekla njoj?«
»Ne. Nisam stigla.« Otišla sam na vrata. »Moram ga pustiti unutra.«
Taman kad sam htjela otvoriti tati, Dex mi je šapnuo iza leđa: »Bianca,
nemoj mu reći tko sam, u redu?«

»VLASNIK SI TVRTKE? Jesam li možda čuo za nju?« tata je pokušavao otpočeti

razgovor s Dexom, koji je pak bio nekarakteristično tih. Očigledno ga je
mučilo to što mi je došao reći.
»Vjerojatno ne. Nije ništa razmetljivo. Obična financijska tvrtka.«
Nisam stigla reći Dexu, no članak koji sam pisala o njemu dobio je zeleno
svjetlo i pomaknuli su ga naprijed u rasporedu. Trebao je izići najesen, no
glavnoj se urednici toliko svidio da ga je odlučila tiskati sljedeći mjesec. Dex
je rekao kako ne želi da moji roditelji saznaju tko je, no članak će se uskoro
pobrinuti za to. Također nisam željela da laže mojem ocu u lice. Gledajući
čas jednog, čas drugog pomislila sam kako su mi laži uništile odnos s
obojicom.
»Dex je samo skroman, tata. Vodi jako uspješnu tvrtku. Zapravo smo se
tako upoznali. Intervjuirala sam ga za članak Financial Timesa.« Pogledala
sam u Dexa koji je zurio u prazno sve dok nam se pogledi nisu susreli. »Saznat
ćeš sve o njemu za dva tjedna. Moja će priča biti na naslovnici sljedećeg
izdanja.«
Dex je razrogačio oči. »Sljedeći mjesec? Mislio sam da izlazi najesen.«
»Pomaknuli su članak. Moja urednica smatra da je svijet dovoljno čekao
da te upozna. Za nekoliko tjedana svijet će saznati sve tvoje tajne.«
Namignula sam mu. Šalila sam se, no činilo se da je Dex problijedio.
»Ispričajte me na trenutak. Moram na zahod.«
Nije ga bilo nekoliko minuta pa sam pošla vidjeti kako je nakon što sam
tati odnijela pivo. Lagano sam pokucala na kupaonska vrata. »Dexe? Jesi
dobro?«
Otvorio je vrata. »Zapravo i nisam.«
Opipala sam mu čelo. Njegova prirodno preplanula koža bila je ugasla i
ljepljiva. »Misliš da si se razbolio? Možda bi trebao otići u moju sobu i malo
leći.«
»Trebao bih poći. Ne želim prenijeti bolest tvom tati i tebi.«

146
 Knjige.Club Books
Razočarala sam se, no željela sam vjerovati da je Dexovo čudnovato
ponašanje rezultat bolesti. No iznutra me proždirala spoznaja da njegovo
ponašanje potječe od nečeg sasvim drugačijeg - nečeg što ne sluti na dobro
za nas dvoje. Mučio me loš osjećaj.
»Dobro, ako misliš da će ti u vlastitom krevetu biti bolje.«
Dexove su oči potražile moje. Okrenula sam se da se vratim u dnevni
boravak kad me Dex uhvatio za lakat i privukao natrag. Obuhvatio mi je
obraze dlanovima.
»U mom krevetu mi nikad ne bi bilo bolje nego u tvom. Pust je bez tebe,
premda nikad nisi bila tamo.«
Njegove riječi bile su nježne i sasvim oprečne izrazu lica.
»Nadam se da će ti biti bolje.«
Kimnuo je. Kad smo se vratili u dnevni boravak vidjeli smo tatu kako se
druži s Banditom. Pas je stajao na dvije stražnje noge, no ostatkom tijela se
prostro po tatinu krilu na kauču.
»Čini se da ste se sprijateljili.«
Tata je češao Bandita iza uha. »Oduvijek sam želio psa. Je li on udomljeni
pas, Dexe?«
»Da, zapravo jest.«
»Nisam znala da si oduvijek želio psa, tata. Kako to da ga nismo imale kad
smo bile male?«
Tatin glas se stišao, kao uvijek kad je bio prisiljen razgovarati o mojoj
majci. Majka je bila tema koju smo oboje izbjegavali, premda je katkad bila
neizbježna. »Tvoja mama nikad nije željela psa.«
Bandit je sišao s tatina krila i sjeo uz Dexa. Otac je ustao. »Jesi li za pivo,
Dex?«
Ja sam odgovorila. »Dex je upravo namjeravao otići. Ne osjeća se dobro.«
»Šteta. Kći mi tako rijetko dopušta da upoznam ljude s kojima se druži.
Mislio sam da ću napokon iskoristiti sve neugodne pričice iz Biancina
djetinjstva.«
Dex je podigao obrvu. »Neugodne pričice?«
Otac je otišao u kuhinju po još jedno pivo iz hladnjaka. »Kad je išla u vrtić,
moja mala kraljevna zatelebala se u susjedova najstarijeg sina - Tommyja
Morettija.«
Okrenula sam se Dexu. »Trebao bi poći, jer nije ti dobro...«
Smiješeći se, tata je odvrnuo čep s boce piva i pružio je Dexu. Ignorirali
su me. Tata je nastavio pričati: »Nego, Tommy je imao sedamnaest ili
osamnaest godina, a Bianca možda sedam. Sprijateljila se s Tommyjevom
sestricom da može ići u kuću Morettijevih i tamo provoditi vrijeme.«

147
 Knjige.Club Books
Dex se okrenuo meni i šapnuo: »Čak si i tad voljela starije muškarce, ha?«
Prevrnula sam očima. Tata je nastavio pričati: »Naravno, Tommyja su
više zanimale njegove vršnjakinje nego sedmogodišnjakinje, no moju malu
kraljevnu to nije spriječilo da se zateleba. Nekoliko smo puta pronašli
Tommyjeve stvari u našoj kući, a Bianca bi se pravila da ih je slučajno uzela.
Našli smo par rukavica, losion poslije brijanja, bejzbolsku loptu. Tek kad je
njezina majka jednog dana pospremala njezinu sobu shvatili smo o čemu se
radi.«
»Što je pronašla?« upitao je Dex.
Zatvorila sam oči znajući što dolazi. Sam Bog zna koliko me starija sestra
mučila zbog toga.
»Bianca je odlazila u kupaonicu nakon Tommyjeva brijanja i vadila
obrijane dlačice iz umivaonika. Ispod madraca čuvala je vrećicu dlačica koje
je godinama skupljala.« Tata se smijao i otpio gutljaj piva. Nakon toga, Dex je
rekao da će ipak ostati još malo. Jedno pivo pretvorilo se u četiri, i do kraja
večere Dex je čuo dovoljno sramotnih crtica iz mojeg djetinjstva da mu
bude dosta za cijeli život. Da mi nije bilo slatko što je otac zapamtio toliko
ludosti, vjerojatno bih ga poželjela ubiti.
Dok sam spremala ostatke večere u kuhinji gledala sam oca i Dexa kako
se zbližavaju u dnevnom boravku. Očigledno su uživali u zajedničkom
druženju. Tijekom posljednja dva sata saznali su da imaju mnogošto
zajedničkog, osim uživanja u pričama o Biancinoj sramoti. Voljeli su ribolov,
a Dexa mi je bilo teško zamisliti u tome. Obožavali su stare modele
Chevroleta. Srce mi se zgrijalo gledajući ih kako se smiju zajedno.
»Trebao bih poći.« Tata je pogledao na sat. »Moram svratiti u ljekarnu po
lijekove prije zatvaranja«, reče tata.
»Lijekove? Jesi li bolestan?«
Tata mi je prišao. »Ne, kraljevno. Krvni tlak mi je malčice visok pa su mi
dali lijekove. To je normalno za moju dob.«
»U redu.«
Bandit je počeo grepsti po vratima. »Mogao bih izići s vama. Čini se da
Bandit treba šetnju.«
»I ja ću s vama, samo da uzmem vestu.« Prije no što sam stigla izvući vestu
s gornje police ormara, Dex je ušao za mnom i zatvorio vrata spavaće sobe.
»Tvoj tata je fin čovjek.«
Kad barem ne bih osjećala potrebu za stalnim umanjivanjem njegove
vrijednosti. Zašto sam svaki kompliment ocu primala kao uvredu majci? »Da,
ponekad jest.«
Stao je iza mene dok sam navlačila vestu i stisnuo mi ramena. »Izišao bih
sam s tvojim tatom, ako ti ne smeta.«
148
 Knjige.Club Books
Okrenula sam se. »O... U redu, valjda...«
Poljubio me u kosu. »Hvala ti. Mogla bi mu reći da si se zaboravila javiti
na poziv s posla, ili takvo nešto?«
»Dobro. Ali vratit ćeš se nakon šetnje s Banditom, zar ne?«
Dex je zabacio glavu unatrag, i nestao je opušteni izraz lica koji ga je
krasio već dva sata.
»Hoću. Moramo razgovarati.«
Kako me Dex zamolio, hinila sam da imam važnog posla i ispričala se iz
šetnje. Oprostila sam se s ocem i dvojica muškaraca zajedno su otišla.
Posljednje što mi je Dex rekao bilo je: »Vraćam se za deset minuta.«
Pričekala sam deset minuta, no deset se pretvorilo u dvadeset, a dvadeset
u četrdeset. Naposljetku Dexa nije bilo više od sat vremena. Zabrinula sam se
i poslala mu poruku.

Bianca: Hoćeš li se vratiti?

149
 Knjige.Club Books

23

Dex
»ŠTO TE MUČI, SINE?«
Bio sam izgubljen u vlastitim mislima već desetak minuta, ne znajući kako
započeti razgovor. Pozvao sam Biancina oca u šetnju s Banditom, i zatim sam
šutio gotovo svih pet blokova. »Žao mi je. Nešto me zaista muči.«
»Želiš li razgovarati o tome?«
»Ne znam otkuda bih počeo.«
»Zašto ne ispočetka? Ne žuri mi se nikamo. Ljekarna može čekati do
jutra.«
Duboko sam udahnuo. » U redu.« Kimnuo sam prema klupi na lijevoj
strani staze kojom smo hodali. »Biste li htjeli sjesti?«
»U redu je. Možemo hodati, ako želiš.«
Ne znajući bolji način, izravno sam mu prenio vijesti: »Čuli ste za mojeg
oca. Zovem se Dexter Truitt.«
Biancin otac, Taso, zapanjeno je zastao. Pogledao me u oči, ustanovio da
sam smrtno ozbiljan, i zatim rekao: »Možda bismo ipak trebali sjesti.«

»NAMJERAVALA JE ŽIVJETI s MAJKOM. Možda sam starog kova, no smatram da je

djevojci mjesto s majkom, ako se to ikako može urediti. Nismo se sporili za
skrbništvo. Nisam želio da zamjeri ženi koja bi joj trebala biti uzor.« Taso je
odmahnuo glavom i uzdahnuo.
»Eleni joj nije željela lagati. Bila je to moja zamisao. Nisam osporavao
njezino skrbništvo nad djevojkama, plaćao sam dogovorenu alimentaciju, i
obećao da nikad neću propustiti nijedan posjet kćerima. Zauzvrat sam tražio
samo dvije stvari. Jedna je bila da kaže kćerima da sam ja bio nevjeran. Eleni
nikad ne bi bila lagala djevojkama da je ja nisam molio, no obećala je da
im nikad neće izravno reći. One noći kad sam otišao iz kuće ispričao sam se
kćerima zbog razaranja našeg braka. Tijekom svih ovih godina nikad nisu
ništa pitale o mojoj navodnoj izvanbračnoj vezi, niti im je Eleni kad išta
porekla.«
»Bianca vam još uvijek to ne može oprostiti.«

150
 Knjige.Club Books
Taso se snuždio. Skinuo je naočale i obrisao oči. »Znam. Kad sam prije
mnogo godina smislio taj plan, smatrao sam da su one samo djeca i da će mi
s vremenom oprostiti. No Bianca mi nikad nije mogla oprostiti.«
Tad sam shvatio koliko povjerenje Bianca ima u mene kad mi je odlučila
pružiti drugu priliku. Svojem ocu nije ukazala jednaku čast. Okrenuo sam se
Tasu i pogledao ga u oči. »Moram joj reći.«
Dugo je gledao u mene. »Shvaćam. Nije više djevojčica koju treba štititi.
Odrasla je žena koja zaslužuje istinu od muškarca do kojeg joj je očigledno
stalo. Laži su Eleni i meni priskrbile kraj braka. Volio sam je. Dio mene još
uvijek je voli, iskreno to kažem. No kad sam shvatio što se događa, dao sam
joj drugu priliku. Mislio sam da ćemo možda prebroditi nedaće ako se
potrudimo. Nekoliko mjeseci kasnije, kad su se stvari počele smirivati,
ponovno sam je uhvatio u laži. Otišao sam u njezin ured i... pa eto, ne moraš
čuti sve detalje.«
Nakon toga porazgovarali smo još malo, kad mi je mobitel počeo vibrirati
u džepu shvatio sam da sam izbivao više od sat vremena. Taso je primijetio
da provjeravam poruke.
»Moja kći?«
Kimnuo sam.
»Trebao bi poći. Reci joj sve, nemoj se mučiti. Ona je odrasla i voli svoju
majku. Naposljetku će shvatiti da kad netko pogriješi, nije uvijek sam kriv za
pogrešku. Preboljet će ona to, samo budi uz nju i pomaži joj.«
Ustali smo i pružio sam Tasu ruku. »Hvala ti na razumijevanju.«
»Pazi na moju djevojčicu.«

ČINJENICA DA POSTUPAM ISPRAVNO nije mi nimalo pomogla. Stajao sam ispred

Biancinih vrata nekoliko minuta prije no što sam se ohrabrio i pokucao.
Odmah je otvorila i napravila mi mjesta da uđem. Bandit je projurio pored
mene i nestao u stanu.
»Pomislila sam da se nećeš vratiti.«
»Oprosti. Razgovarao sam s tvojim tatom i izgubili smo pojam o
vremenu.«
»Odlično ste se složili. Nisam razmišljala o tome prije no što sam vas
vidjela zajedno, no podsjećaš me na oca, na neki način.« Naborala je nos. »Je
li to čudno?«
»Samo ako ti tako misliš.«
Nasmiješila se. »Jesi li za čašu vina?«
»Radije bih nešto jače, ako imaš.«

151
 Knjige.Club Books
Otišla je u kuhinju i donijela nam čaše. Moju je napunila tekućinom boje
jantara. Kad je sjela i pogledala me s iščekivanjem u očima, popio sam pola
tekućine prije no što sam je omirisao.
Prešla je na stvar. »Nešto te muči otkad si večeras pokucao na vrata. Što
se događa?«
Duboko sam udahnuo. »Moram ti nešto reći.«
»Dobro.«
»Nećeš biti sretna.«
Tad je ona potražila hrabrost u čaši. Popila je pola svoje čaše vina i
pogledala me u oči. »Draža mi je istina čak i onda kad mi se neće svidjeti,
Dexe.«
»U redu.« Lagan način nije postojao, i bacio sam bombu. »Moj otac imao
je izvanbračnu vezu s tvojom majkom.«
Pod se gotovo izlizao od njezina koračanja. Biancine srebrne antistres -
kuglice putovale su sto na sat u njezinim dlanovima. Rekao sam joj sve što
sam saznao od oca, i ona je pokušala pronaći smisao u lažima. Prešla je iz
stadija nevjerice u stadij ljutnje za manje od petnaest minuta.
»Zašto je slagao i natjerao me da mu zamjerim gotovo dvadeset godina?«
»Pokušavao te zaštititi.«
Skamenila se. »Lažima? Laži štite samo lažljivca.«
»Smatram da postoje dvije vrste laži. Laž kojom nešto štitiš i laž pomoću
koje bježiš. Taso nije pokušavao pobjeći.«
»Smatraš da je u redu što me sve vrijeme pustio da ga smatram
varalicom?«
Protrljao sam se po vratu. Morao sam biti oprezan. Bianca mi je netom
ponovno počela vjerovati, i ne bi bila dobra zamisao pustiti je da posumnja
kako odobravam ikakve laži. Umjesto davanja mišljenja o lažima njezina oca
odlučio sam se povući iz takva razgovora. Suzdržao sam se, no činilo mi se da
treba tjelesnu utjehu, a i sam sam je želio pružiti.
Stao sam joj na put i pokrio njezine ruke svojima. Utihnulo je kuckanje
antistres - kuglica. »Dođi.« Isprva je oklijevala, no na kraju mi je dozvolila da
je zagrlim.
»Zaboga, Dexe. Kao da je cijeli moj život samo laž. Oca sam smatrala lošim
čovjekom, a majku dobrom. Na kraju je ispalo obrnuto.«
»Mislim da nijedno nije bilo ni dobro, ni loše. Jedna osoba je pogriješila, a
druga je pokušala urediti stvari tako da ta pogreška ne stane na put tvojem
poimanju dobrote one osobe koja je pogriješila.«
Dugo je šutjela. Kad je napokon progovorila glas joj se tresao: »Moja
mama je varala supruga.«

152
 Knjige.Club Books
»Nemoj dozvoliti da je to definira za tebe. Ljudi griješe, Bianca.«
Odmaknula je glavu. »Doživljavaš li ti svojeg oca kao varalicu?«
»Da, no to je drugačije. Moj otac nije pogriješio samo jednom. Čitav njegov
život bio je niz izvanbračnih veza, laži, prijevara. Nije se radilo samo o jednoj
pogrešci, nego o tisuću laži.«
»Kako ću znati da moja majka nije takva? Koliko znam, i ona je imala
tisuću izvanbračnih veza.«
»Razgovarat ćeš s njom. Nisi više dijete. Reći će ti istinu.«
Bianca je popila još jednu čašu vina i još malo smo razgovarali. Tad me
zamolila da prespavam kod nje. Željela je da ju zagrlim, a ja sam joj svim
srcem želio pružiti utjehu. Svukao sam odjeću, no ostavio sam bokserice na
sebi prije no što sam legao u krevet. Te noć nije se radilo o seksu, premda bih
lagao kad bih rekao da osjećaj njezine guze uz moje tijelo nije bio
fenomenalan. Poljubio sam je u rame dok smo se grlili u tami. »Naspavaj
se. Možemo razgovarati ujutro, ako želiš. U redu?«
Uzdahnula je. »U redu.«
Nakon nekoliko minuta njezino disanje se usporilo i pomislio sam da je
zaspala. No uskoro je šapnula: »Dex?«
»Što ti treba?«
»Hvala ti što si mi večeras rekao istinu. Znam da ti nije bilo lako.«
»Nije. Mrzim ti nanositi bol, i znao sam da će ti biti teško čuti nešto takvo.«
»Bilo je teško. No tvoja prisutnost mi je zaista pomogla.«
»Drago mi je.«
»Ozbiljno mislim. Grozno je čuti takvu istinu, no ti si je učinio
podnošljivom.«
Ponovno sam je poljubio u rame. »Shvaćam te sad. Prebrodit ćemo sve
dokle god smo iskreno jedno prema drugom.«
Tad to nisam znao, no prebroditi sve nije uvijek moguće.

153
 Knjige.Club Books

24

Bianca
KAD SAM UGLEDALA PLAMEN upaljene svjećice, okrenula sam se njemu.
»Ponovno? Ti to ozbiljno?«
Dex je frknuo i nasmijao se dubokim, vragolastim smijehom koji sam
osjetila sve do svoje srži. Već mu je prešlo u naviku. Slavili smo svaki dan.
Desetoro zaposlenika restorana sjatilo se oko našeg stola i počelo mi
pjevati pjesmu za rođendan. To se možda čini normalno, no radilo se o
dvjema stvarima: prva - nije mi bio rođendan, druga - to je bio već treći put u
istom tjednu da Dex osoblju restorana govori da donesu komad torte jer sam
ja upravo postala jednu godinu starija.
Dex Truitt je imao zaista neobičan smisao za humor, no to sam već znala.
Zaista sam cijenila njegove pokušaje da mi skrene misli sa situacije s mojom
majkom. Znao je da stalno odgađam suočavanje s njom o izvanbračnoj vezi i
lažima.
Odlučili smo uživati u tjednu bez brige o ičemu drugome, isključivo u
vlastitom društvu. Prošlost je prošlost. Premda sam se morala suočiti s
majkom, nije bilo žurbe za tim jer šteta je već počinjena.
Kimnula sam raspjevanom osoblju. »Hvala vam.«
Okrenula sam se Dexu. »Zašto to radiš svaki put?«
»Foru s tortom?«
»Da.«
»Zato što tako svaki put iznova čujem tvoj prekrasni posramljeni
smiješak. Vrijedno je toga.« Nakon što bismo ostali sami Dex je svaki put
izgovarao istu rečenicu: »Zaželi želju i puši.« To »puši« uvijek je zvučalo
sugestivno.
Usprkos svojim prljavim mislima, Dex nije izvršavao pritisak na mene
zbog seksa. Nismo spavali u istom krevetu od one noći kad mi je ispričao
istinu o mojim roditeljima. Čak je i tada bio oprezan i suzdržavao se. Većinu
večeri vraćao se u svoj stan nakon što bi mene odvezao kući.
Dexov glas prenuo me iz misli. »Znaš da ovo nije samo tvoj problem,
Bianca. To je naš problem, jer uključuje mojeg oca jednako koliko i tvoju
majku. Krivicu ne snosi samo jedna osoba. Podijeli teret sa mnom. Kad bih
mogao, ponio bih ga umjesto tebe.«
154
 Knjige.Club Books
Tad sam prvi put u životu osjetila da dijelimo nešto posebno. Pomislila
sam da će se Dex možda zadržati zauvijek.
»Ne kaniš otići, zar ne?«
»Ne bih mogao sve i da hoću, Bianca. Zašto me pitaš takve stvari? Čekaš
li možda da odem?«
»Ne znam. Možda na neki način. Mislim da mi je upravo sinulo kako me ti
ne kaniš ostaviti.«
»Tek sad ti je sinulo?«
»Mislim da da«, nasmiješila sam se.
Dex me uhvatio za ruke.
»Nikad se nisam osjećao ovako blizak nekome kao sada tebi. Kao da se
radi o kemiji. Ne poznajemo se dugo, no nekako se čini kao da smo zajedno
već sto godina, zar ne?«
Složila sam se u potpunosti. »Tako je.«
»Znam da će zvučati čudno, no osjećam se kao da nam je bilo suđeno, pa
čak i ovo što se dogodilo između naših roditelja. Koliko god bilo ružno za čuti,
oni su se povezali baš kao mi. Možda ima nešto u tome. Možda je naša
sklonost jednoga ka drugome genetski uvjetovana. Znam samo da...« Duboko
je udahnuo, kao da se zaustavio usred rečenice.
»Što?«
Dex je odmahnuo glavom. »Ništa.«
»Htio si nešto reći, no zastao si.«
»Da, htio sam nešto reći... no toliko je važno da mi se čini kako još uvijek
nije došao trenutak za to. Ne želim da ga okalja tjeskoba.«
Hmm.
»Tjeskoba me neće proći dok se ne suočim s majkom.«
»Mislim da bih morao biti uz tebe kad odlučiš učiniti to.«
»Mamin rođendan je u nedjelju, i Alexandra želi da dođemo na proslavu.
Moja te sestra žarko želi upoznati.«
Alexandri sam ispričala sve o Dexovu identitetu, no još uvijek joj nisam
prenijela saznanja o majčinoj izvanbračnoj vezi.
»Onda ću poći s tobom na proslavu«, rekao je.
»Stvar je u tome što ne želim prirediti scenu na majčin rođendan, no
nisam sigurna da ću se uspjeti suzdržati, jer je nisam vidjela otkako sam
saznala.«
»Zašto ne bismo išli trenutak po trenutak i jednostavno vidjeli kako nam
ide?«
»U redu.«

155
 Knjige.Club Books
Poželjela sam nešto i napokon ugasila svjećicu.

»NE MOGU VJEROVATI«, rekla je Alexandra. Čula sam da plače.

»Znam. Žao mi je što sam te večeras bombardirala time, no nisam željela
da budeš nespremna u slučaju da u nedjelju poludim pred mamom.«
Odlučila sam nazvati sestru i ispričati joj cijelu priču o našoj majci i
Dexteru Starijem. Bila je jednako šokirana kao ja kad je saznala istinu o
propasti braka naših roditelja.
»Iskreno, sad mi se sve posložilo«, rekla je.
»Kako to?«
»Kako je tata uvijek bio utučen, a navodno je on bio taj koji je varao.«
»U pravu si. To nikad nije imalo smisla.«
Alex je šmrcala. »Nadam se da joj se isplatilo.«
»Izvanbračna veza?«
»Da. Stajala ju je braka, a nas troje svega u životu.«
»Na čudan način, dovela mi je Dexa. Da nisam mislila kako je njegov otac
naudio našoj majci, možda se ne bih tako gorljivo javljala za zadatak. Kao da
mi je sam svemir nešto vratio.«
»Zaista ti je stalo do njega, zar ne?«
»Prošli smo mnogo toga, ali da, poprilično sam sigurna da se zaljubljujem
u njega.« Tad sam to prvi put priznala naglas, no u mojim mislima nikad nije
bilo dvojbe. »Zapravo, sasvim sam sigurna u to.«
»Opa. Onda je zaista vrijeme da ga upoznam.«
»Da... odavno si trebala. Svidjet će ti se. Jako je karizmatičan i prizemljen.
Mami se odmah svidio. Naravno, nije imala pojma tko mu je otac.«
»To će se uskoro promijeniti. Što prije joj kažeš, to bolje.«
»Dakle, dogodit će se u nedjelju.«

DEX JE STAJAO ispred moje spavaće sobe s rukama prekriženim na prsima.

Zavodničkim me pogledom pratio dok sam vezala kosu.
Odjenula sam crnu haljinu na kopčanje, i čovjek bi pomislio da idem na
bdijenje, a ne na majčin rođendan. Nisam bila u slavljeničkom raspoloženju i
živci su mi divljali jer sam znala da ču morati porazgovarati s njom čim
proslava završi.
»Jako si napeta«, rekao mi je prilazeći mi ispred zrcala.
»Jesam.«
Prišao mi je i položio dlan na moju stražnjicu. »Ne brini se. Čuvam ti leđa.«
Gurnula sam guzu u njegov dlan. »To mi nisu leđa.«
156
 Knjige.Club Books
Stisnuo me. »Imaš najbolje dupe na svijetu, ali ja mislim ozbiljno.«
Okrenula sam se, zagrlila ga oko vrata i cmoknula u usta. »Znam.«
Dugo me gledao u oči prije no što mi je rekao: »Želim ti pomoći da se
opustiš prije nego pođemo.«
»Kako to kaniš izvesti?«
»Vrijeme je da se tvoja pića upozna s mojim ustima.«

157
 Knjige.Club Books

25

Dex
POČEO SAM JE DRAŽITI. Dok je ležala na krevetu u crnoj haljini zadignutoj do
struka, ljubio sam je po bedrima i trbuhu. Disanje joj se otežalo, i bilo je teško
procijeniti jesu li uzrok tomu napeti živci ili iščekivanje.
Postojao je samo jedan način da saznam, a to je pritiskanje njezina
klitorisa jezikom. Uzdah koji joj se oteo iz usta dao mi je do znanja da joj to
itekako odgovara.
Svakim pokretom mojeg jezika htio sam joj prenijeti koliko sam je želio i
koliko je bilo dobro napokon ju kušati. Kita mi je gotovo eksplodirala dok sam
jezikom uranjao u nju, a ona je njihala kukovima poda mnom. Privukao sam
njezina bedra sebi, bliže svojem licu i udahnuo njezin miris.
Bilo je lijepo priuštiti joj zadovoljstvo i umalo sam zaboravio da se ne radi
o meni. Htio sam učiniti da silovito svrši uz moje lice, te da nakon toga bude
posve opuštena, jer drugačije ne može.
Oduvijek sam volio oralno zadovoljavati žene, no mogu iskreno reći da
nikad ranije nisam pomislio kako bih mogao svršiti od tog čina. Sve je bilo
drugačije uz Biancu. Pružati joj intenzivno zadovoljstvo, gledati kako njezini
tjelesni osjeti nadvladavaju njezine misli bilo je uzbuđujuće i fascinantno.
Bila je gotovo sasvim izbrijana, ostavila je samo jednu tanku crtu, poput
piste. Znao sam da će sutra osjećati trljanje moje brade.
Uhvatio sam zraka dovoljno dugo da si poližem prste prije no što sam ih
ponovo gurnuo u nju i nastavio je lizati. Obožavao sam kako me grčevito
držala za kosu. Ako po tome nisam vidio da uživa, onda ne znam po čemu sam
mogao. Kad sam osjetio da je blizu, usporio sam, no ona mi je gurnula glavu
prema sebi. Očigledno sam se prevario misleći da sam ja taj koji vlada
situacijom. Pritisnuo sam još jače i osjetio njezinu prekrasnu piću kako
pulsira uz moj jezik. Nisam se dao smesti dok se njezini kukovi nisu sasvim
umirili.
Biancino tijelo olabavjelo se dok je omamljeno ležala na krevetu.
»Wow« dahnula je, »to je bilo... wow.«
»Zakasnit ćemo«, rekao sam uz samodopadan osmijeh. Nakon proslave
vodim te u svoj stan. Radit ću ti sve što mi dozvoliš. Odjeni se, a ja idem u
kupaonicu.«

158
 Knjige.Club Books
S njezinim okusom na usnicama otišao sam u kupaonicu i otresao ga
vrteći posljednje minute u glavi. Osjećao sam se kao da nakon te večeri nema
povratka; morao sam biti u njoj.

BIANCINA MAJKA dočekala nas je na vratima kuće njezine sestre. »Lijepo te je

ponovno vidjeti, Dexe.«
»Sretan vam rođendan, Eleni.«
Bianca je pogledala oko sebe. »Gdje je Alexandra?«
»Otišla je kupiti svjećice za tortu. Rekla sam joj da se ne muči, no znaš
kakva je tvoja sestra. Želi da sve uvijek bude savršeno. Rekla sam joj neka
pripazi da ne spali kuću s tolikim svjećicama na torti.«
Bianca me sramežljivo pogledala. »Tko bi rekao... rođendanska torta koja
nije za mene.«
Eleni ju je zbunjeno upitala: »Molim?«
»Dex je ovaj tjedan u svim restoranima u kojima smo bili rekao da mi je
rođendan. Dobila sam četiri torte i četiri serenade.«
»Tko ne bi volio muškarca sa smislom za humor. Imaš li možda starijeg
brata, Dexe?« zafrkavala me Eleni.
Ah, kakva ironija.
Visoki plavokosi muškarac spasio me neugodnosti takva komentara.
»Dex?« Pružio je ruku. »Ja sam Brian, Alexandrin suprug. Drago mi je.«
Stisnuo sam mu ruku i rekao: »Drago mi je što napokon spajam lice s
imenom, Briane. Bianca mi je govorila o tebi.«
»Gdje su djevojčice?«, upitala je Bianca.
»Otišle su s Alex u trgovinu.« Pokazao je mnoštvo zalogajčića izloženih na
granitnom kuhinjskom otoku. »Poslužite se. U kutu sam postavio mini bar.«
»Hvala, Bri.« Bianca se nasmiješila šogoru, no kad je otišao vidio sam da
već pomalo ludi. Zurila je pred sebe, u električni kamin.
Protrljao sam je po leđima i upitao: »Jesi li dobro?«
Uzdrhtalo je uzdahnula. »Jesam. Razgovarat ću s njom nakon proslave. Ne
želim ništa pokvariti.«
Tiho sam joj odgovorio: »U redu. Kako god je tebi lakše. Daj da ti
napravim piće. Što ti se pije?«
»Rum i Coca Cola bili bi odlični.«
Kad sam joj složio piće zamijetio sam komešanje pored vrata. Biancina
sestra se pojavila sa svojim kćerima. Ostao sam u kuhinji dajući Bianci
vremena da se posveti nećakinjama.

159
 Knjige.Club Books
Zvuk ženskih potpetica koje se približavaju kuhinji natjerao da se
uspravim. Nabacio sam osmijeh dok mi je njezina sestra prilazila, no
izblijedio je čim sam shvatio da mi je poznata.
Poznavao sam tu ženu.
No nikako nisam mogao dokučiti otkuda.
Ne sjećam se čak ni što sam joj rekao kad smo se upoznali. Sve mi je
mutno jer sam bio odveć usredotočen na njezino lice pokušavajući shvatiti
odakle je znam.
Um mi je divljao, naš razgovor mi je jurio mozgom poput bolida Formule
Jedan na pisti.
Smiješak.
Kimanje.
Riječi.
Sad sve ponovi.
Zašto mi je toliko poznata? Misli, Dexe, proklet bio.
Tijekom večere, dok sam krišom pogledavao Alexandru, shvaćanje mi se
obrušilo na glavu poput gomile cigala. Grlo mi se stisnulo.
Bez isprike sam ustao i dao se u bijeg kako Bianca ne bi primijetila moj
iznenadni napadaj panike. Unutar granica kupaonice pogledao sam se u
zrcalo. Graške znoje izbile su mi na čelo. Srce mi je tuklo tako silovito da sam
pomislio da će puknuti.
Alexandrino lice bilo mi je poznato zato što je nalikovalo na jedno koje
sam nekoć gledao svaki dan.
Izgledala je kao moj otac.

TREBALO MI JE DESET MINUTA da smognem snage za povratak u blagovaonicu.

Bianca me zbunjeno pogledala. »Jesi li dobro, Dexe?«
»Nisam. Mislim da sam uhvatio nekakvu virozu.«
»O, ne!«
»Da. Moram ići. Strašno mi je žao. Znam da ste računali na mene, ali ne
želim zaraziti nikog drugog.«
I eto, ponovno sam počeo lagati. No istina u ovom slučaju i trenutku
naprosto nije dolazila u obzir. Reći Bianci kako sumnjam da bi njezina sestra
mogla biti kći mojeg oca jer mu nalikuje, nikako nije dolazilo u obzir.
Još gore od toga bilo je ono nezamislivo - pitanje Biancina očinstva. Nisam
se mogao vratiti k njima, nisam mogao zamisliti da sam uz njih dok sve ne
shvatim i ne obračunam se s ocem.

160
 Knjige.Club Books
»Jesi li siguran?« Strah u njezinim očima bio je jednak strahu u mojim, no
njezina briga potekla je iz drugačijeg izvora.
»Posve. Zaista mi je žao.«
»U redu je. Ne brini se.«
Dok sam izlazio iz kuće požalio sam što joj već nisam rekao da je volim,
onda u restoranu. Zastao sam misleći da je odveć rano za to. Pokajao sam se
što joj nisam rekao prije no što se sve u hipu promijenilo.
Bio sam odveć smeten i nisam nazvao vozača prije odlaska, te sam stajao
sam na hladnoći, bez prijevoza. Počelo je kišiti dok sam se probijao kroz ljude
i promet. Nazvao sam oca na mobitel.
Javila se njegova supruga. »Halo?«
»Myra, je li moj otac kod kuće?«
»Jest. Je li sve u redu?«
»Molim vas da ga zovnete.«
Tata se javio nekoliko sekundi kasnije. »Dexe?«
»Tata, molim te promisli, dobro?« Riječi su izlazile brže no što ih je moj
um uspijevao smisliti. »Kad ste ti i Eleni Georgakopoulos imali vezu... koliko
je godina prošlo otada?«
»Rekao sam ti da je potrajalo...«
»Dvadeset sedam... dvadeset osam? Koliko? Misli!«
»Pričekaj.« Zastao je. »Počeli smo prije dvadeset devet godina, a trajalo je
otprilike šest.«
Želudac mi se prevrtao.
»Kad ste se seksali... jesi li rabio zaštitu?«
»Ne sjećam se svakog pojedinog puta, sine...« rekao je nakon nekog
vremena.
»Kako se možeš ne sjećati?«
»Mislim da mi je rekla da uzima pilule, ali iskreno... davno je to bilo.«
Povisio sam ton. »Nikad nisi rabio kondom?«
»Nikad.«
»Kako si to mogao napraviti?«
»Valjda sam imao povjerenja u nju. Neodgovorno, znam. Nego, zašto me
to uopće pitaš?«
»Vidio sam Biancinu sestru prvi put večeras.«
»I?«
»Tata...« progutao sam knedlu. »Izgleda kao ti.«
Tišina.

161
 Knjige.Club Books
»Misliš da je moja kći?«
Kiša se slijevala po meni.
»Mislim da postoji takva mogućnost.«
»Jesi li siguran da zapravo ne tražiš sličnosti jer sam ti rekao za
izvanbračnu vezu? Možda si samo paranoičan i tražiš probleme.«
»Nisam. Da bar jesam. Nisam ni pomislio na to dok joj nisam ugledao lice.
Previše ti je slična. Zaboga, nikad ne bih pomislio da ćeš ti biti tako
neodgovoran i dozvoliti takvo što. Kako si mogao?«
»Ništa nije potvrđeno. A čak i da je istina... Zašto te to toliko brine?«
»Ne mogu vjerovati da me pitaš. Govoriš mi da tehnički možeš biti otac
sestre moje djevojke, a spavao si s njezinom majkom u vrijeme začeća obiju
sestara. Jedna je nekoliko godina starija od druge. Sad nisam siguran jesam li
zaljubljen u vlastitu sestru! Kako, dovraga, ne znaš zašto me to toliko brine?«
Ljudi na ulici zurili su u mene dok sam vikao u mobitel.
»Smiri se, Dexe.«
»Ne govori mi da se smirim, vrag te odnio! Jedino što me može smiriti je
buđenje iz ove noćne more!«
Ne sjećam se kad sam mu poklopio. Odjednom sam se našao u trgovini
alkoholnim pićima, i napustio sam je s velikom bocom Fireball viskija u
papirnatoj vrećice.
Kad se Sam zaustavio ispred trgovine, na um mi je palo jedino mjesto koje
sam mogao podnijeti.
»Dokle, gospodine Truitt?«
Otpio sam gutljaj uživajući kako mi alkohol pali grlo. »U Brooklyn.«

162
 Knjige.Club Books

26

Dex
OVO SRANJE JE OGAVNO.
Ali koga briga. Kad sam stigao u Brooklyn već sam popio pozamašan dio
tekućine iz boce. Rekao sam vozaču da me ne čeka, i kad mi Jelani nije otvorio
na zvonjavu, utaborio sam se na stubi ispred njegove kuće i potezao iz
papirnate vrećice kao beskućnik. Dok sam tako sjedio, dulje od sat vremena,
zapitao sam se osjeća li se i beskućnik ovako. On nema stan koji vrijedi više
milijuna, s pogledom na park u koji može otići, no i ja sam se u tom trenutku
osjećao kao beskućnik - kao da nemam uporište i nikoga svoga. Otkad
poznajem Biancu, postala je dom u mojem srcu, a mjesto koje zovem domom
izgubilo je značaj. Potegao sam još jedan veliki gutljaj iz boce uživajući u
toplini koja me prožimala. Shvatio sam zašto ljudi piju ne bi li nadomjestili
toplinu u svojim životima punim hladnoće.
Vjerojatno sam zadrijemao, jer u jednom trenu sam razmišljao o smislu
života ispijajući najboljeg prijatelja s okusom cimeta, a u drugom me netko
šutao u noge.
»Pokušavaš vidjeti kako živi niži sloj, je li prijatelju?« Jelani je stajao nada
mnom i smješkao se pokušavajući me probuditi. Spoticao sam se nastojeći
ustati. Osjetio sam puni učinak alkohola na svoju ravnotežu.
»Nisam znao kamo drugamo da pođem.«
Jelani je kimnuo i pozvao me unutra. Govorio je vadeći namirnice iz
platnene vreće koju je nosio o prsima. »Problemi sa ženama ili s obitelji?«
Nije li ironično? »S oboje.«
»Jesi za kavu?« Kimnuo je prema boci u mojoj ruci. »Mislim da je kava
bolja od toga što imaš u vrećici.«
Jelani je samljeo zrna kave i pristavio je u srebrnoj kafetijeri na svojem
plinskom štednjaku. Dok je on kuhao kavu, ja sam sjeo i pregledavao nove
rukotvorine koje je poredao po kuhinjskom stolu. Prvi je bio maleni morž,
duhovna životinja koju je Jelani predložio da kupim kad smo se prvi put sreli.
»Kupio sam kozu, no bio si u pravu kad si predložio vražjeg morža.«
»Ah, čuvara tajni.« Postavio je dvije šalice crne kave na stol i jednu dodao
meni. »Tvoja dama ima neke tajne zbog kojih se pitaš je li ona prava za tebe?«
»Moglo bi se reći.«

163
 Knjige.Club Books
Jelani je pijuckao kavu i gledao me preko ruba šalice. »Kod nas postoji
jedna stara izreka. Mimo more ne čini mornara. Kao muškarci, u mojoj zemlji
jačamo učeći krotiti valove DOK NAŠ BROD PRATI SVOJ KURS.«
»Da... pa, eto...« frknuo sam, »ja se nalazim usred tsunamija. Mogu li vaši
mornari preživjeti tsunami?«
»Bogu nijedan problem nije nerješiv.«
Pijuckao sam gorku, crnu kavu i odlučio da je treba pojačati ako ćemo
Boga uključiti u razgovor. Bio sam prilično bijesan na velikog na nebu. Nalio
sam si malo Fireballa u kavu i promiješao je prstom dok me Jelani gledao.
Nakon što sam potegao jedno za živce, spustio sam šalicu na stol i zagledao
se u svog slučajnog prijatelja. »Zaljubio sam se u jednu ženu.«
Jelani se osmjehnuo.
»Večeras sam saznao da bismo ona i ja... lako mogli biti djeca istog oca.«
Jelanijev osmijeh je iščezao. Približio mi je šalicu i pokretom dao znak da
mu nalijem malo viskija.

»HOĆEŠ DA TI ISPRIČAM NEŠTO SJEBANO?« Upravo sam mu objasnio odvratnu

zavrzlamu s mojim ocem.
Podignuo je obrvu. »Postoji nešto još sjebanije od ovoga što sam čuo?
Imaš li još te brije u vrećici?«
Nasmijali smo se. »Bojim se da me uopće ne zanima je li mi sestra. Želim
je usprkos pijanstvu i mogućnosti da dijelimo DNK.«
»Mnoge kraljevske obitelji održavale su čistokrvnost brakovima unutar
obitelji. Monarhija Monomotapa u Zimbabveu redovito upražnjava incest.
Kralj se nerijetko ženi vlastitim kćerima i sestrama ne bi li osigurao
čistokrvne potomke.« Zastao je. »Kleopatra se udala za obojicu svoje braće.«
»Znaš li ijedan recentniji slučaj? Možda iz dvadeset prvog stoljeća?«
Jelani se usiljeno nasmiješio. Tek tad sam shvatio koliko su kosti njegova
lica izbočene. Utapao sam se u vlastitoj drami i samosažaljenju, te nisam ni
primijetio koliko je smršavio. »Ne jedeš. Je li ti se pogoršalo stanje zbog
tretmana?«
Kao i uvijek, bio je opušten. »Imam loših i dobrih dana.«
»Kad si posljednji put pojeo pošten obrok?«
»Nedavno. U posljednje vrijeme sam na juhama.«
Zurio sam u njega. »Sutra navečer. Vodim te na večeru u svoj omiljeni
restoran.«
»Mislim da ćeš sutra ti biti taj koji neće moći jesti. Bit će ti mučno od pića.«
Obojica smo šutjeli. Naposljetku je Jelani progovorio: »Moraš joj reći.«
»Znam.«
164
 Knjige.Club Books
»Sve će biti onako kako mora biti.«
Nadao sam se da je u pravu. Jer tog sam dana shvatio da Bianca i ja
moramo biti.

KAVA ME RAZBUDILA, ali ne i otrijeznila - a to je prokleto dobro, ako se mene pita.

Uber me ostavio ispred Biancine zgrade, i dvadeset minuta sam nepomično
stajao zureći u njezin prozor. Vidio sam upaljeno svjetlo u njezinoj spavaćoj
sobi, no nisam bio siguran je li ga ostavila prije no što smo krenuli k njezinoj
majci. Ponašao sam se kao da nemam hrabrosti nizašto - trebao sam ući u
zgradu i provjeriti je li kod kuće. Tad se svjetlo ugasilo i dobio sam odgovor.
Kod kuće je. Duboko sam udahnuo i krenuo prije no što se predomislim.
»Dex?« Bianca je otvorila vrata taman kad sam podigao ruku da pokucam
još jednom. Pogledala me i odmah se zabrinula: »Jesi li dobro? Je li se bolest
pogoršala?«
»Mogu li ući?«
»Naravno. Naravno.« Pomaknula se ustranu.
Zaključala je vrata za mnom. »Izgledaš grozno. Trebao bi ležati u
krevetu.« Dotaknula mi je čelo. Zaboga, tako sam zaljubljen u tebe. »Nisi vreo.
Barem nemaš temperaturu.«
Nisam se mogao zaustaviti. Zagrlio sam je i privukao sebi. Nikad nikog u
životu nisam tako čvrsto zagrlio. Možda sam je malčice stisnuo, no nisam je
mogao pustiti. Nakon dugog trenutka u mojem zagrljaju, počela se malo
izmicati.
Nosovi su nam bili udaljeni jedva centimetar ili dva. »Ti uopće nisi
bolestan, zar ne?«
Odmahnuo sam glavom.
»Što se događa? Je li vezano za moju majku? Je li te izludilo što si je morao
vidjeti, znajući što je učinila? Imala sam osjećaj da će te to uznemiriti više
negoli si mislio.«
Kimnuo sam. Odjednom sam zanijemio, a morao sam joj reći toliko toga.
Njezine prekrasne oči ražalostile su se. »Sjedi. Nalit ću nam malo vina, pa
ćemo razgovarati.«
Izvukla se iz mojeg zagrljaja i krenula u kuhinju. Taman prije no što je
zakoračila izvan dosega uhvatio sam je za ruku i privukao sebi. Nasmiješila
se misleći da se šalim, no bio sam smrtno ozbiljan. Ako je ovo naš posljednji
trenutak kad možemo biti ono što smo postali jedno drugome, ako će se
potom promijeniti sve u našim sjebanim životima, želio sam posljednji
poljubac.

165
 Knjige.Club Books
Obujmio sam njezino prekrasno lice dlanovima i ljubio je dok nisam
izbrisao svaku sumnju da mi je ona sve na svijetu. Trepnula je nekoliko pita
kao da se mora vratiti u stvarnost. »Plašiš me, Dexe« šapnula je. »Taj poljubac
je strašno nalikovao na oproštaj.«
Ako smo zaista pred početkom kraja, nisam želio da tako pamti naš
posljednji poljubac. Pomilovao sam joj lice. »Volim te, Bianca. Volim te
nevjerojatno mnogo.«
Iznenadila ju je moja objava. Iznenadila je i mene, i to dozlaboga, no riječi
su mi samo ispale iz usta. Premda sam to samo lanuo, bilo mi je drago što sam
joj rekao. Morala je znati istinu. Cijelu istinu. Stala je na vrhove prstiju i
nježno me poljubila u usta, a zatim se odmaknula i pogledala me u oči.
»Volim i ja tebe, Dexe.«
Poželio sam zaustaviti vrijeme i zauvijek ostati u tom trenutku. No Bianca
je već bila spremna za naš razgovor. »Hajde sjedi, a ja ću nam donijeti vino,
pa ćemo razgovarati.«
Nasmiješila mi se iz kuhinje. Jesam li šupčina što joj dajem nogu nakon
što sam joj rekao da je volim? Ozareno nam je nalila dvije čaše vina. Činilo se
da sam svojom izjavom ugasio zabrinutost koja ju je morila otkad sam došao
razgovarati s njom, a najgore ju je tek čekalo. Bože mili, nadao sam se samo
da neću pokvariti sve jer sam sebični gad koji je želio posljednji poljubac za
svaki slučaj.
Bianca je stavila dvije čaše na stolić za kavu i sjela na kauč, nasuprot
naslonjaču na kojem sam sjedio. Dotad nisam primijetio što je odjenula, ili
bolje reći što nije. Nije odjenula mnogo toga. Imala je crne kratke hlačice za
spavanje i svjetloružičastu usku potkošulju na tanke bretele koji je prekrasno
pristajao uz njezinu prirodno preplanulu kožu. Kad je prinijela čašu
ustima primijetio sam da ne nosi grudnjak ispod potkošulje. Bradavice su joj
bile ukrućene i usmjerene ravno prema meni.
K vragu.
K vragu.
K vragu.
Voda mi je krenula na usta dok sam ih gledao. Mučio sam se zatvarajući
oči i ponavljajući samom sebi: Možda ti je sestra. Možda ti je sestra. Kad sam
ih ponovno otvorio mogao sam se zakleti da su njezine oble bradavice
postale dvostruko veće. Protrljao sam lice rukama. »Bi li mogla odjenuti
ogrtač, ili nešto?«
Bianca je spustila pogled i shvatila o čemu govorim. »Ne sviđaju ti se moje
bradavice?
»Jako mi se sviđaju. Previše. Ne mogu se koncentrirati dok me izazivaju.«

166
 Knjige.Club Books
Nasmijala se kao da se šalim, no otišla je po ogrtač. Ispio sam svoje vino
dok je nije bilo. Kad se vratila u seksi ogrtaču od crvene svile, otvorenog
dekoltea, uzeo sam njezinu čašu te ispio i njezin sadržaj.
Vidjevši dvije prazne čaše, Bianca je rekla: »Pričaj.«
Nisam znao otkuda početi. Duboko sam udahnuo, zabilježio si njezinu
sliku u mozgu kao da je više nikad neću vidjeti, i rekao: »Tvoja sestra izgleda
kao moj otac.«

167
 Knjige.Club Books

27

Bianca
»KAKO JE TO MOGUĆE?«
Dex je prolazio rukama kroz kosu. »Nazvao sam oca nakon odlaska.
Potvrdio mi je da razdoblje odgovara, i da nikad nije rabio zaštitu.«
»Sigurno umišljaš. Alexandra je strašno slična mojem ocu. Imaju iste
manirizme, isti smisao za humor, čak i vilicu drže na isti, čudnovati način!«
»To su naučene stvari, a ne genetske.«
»Oboje imaju guste obrve.«
»To je poprilično česta karakteristika. Rekao bih da je dijeli dobar dio
Grka.«
»U krivu si. Moraš biti u krivu!«
Dex je izvadio mobitel iz džepa, pritisnuo nekoliko gumba dok nije
pronašao ono što je tražio. Okrenuo je zaslon prema meni. Vidjela sam da je
otvorio Facebook.
»Ovo je stranica mojeg oca. Pogledaj fotografije.«
Nećkala sam se, no znatiželja je pobijedila. Srce mi je gotovo zastalo zbog
prve fotografije. Kao da gledam računalno generiranu sliku svoje sestre kao
muškarca. Ne, mora biti slučajnost. Otvorila sam drugu fotografiju
pomaknuvši prst ulijevo.
Oči moje sestre.
Otvorila sam sljedeću.
Alexandrina brada.
Otvorila sam sljedeću.
Njezin osmijeh. Alexandrin prekrasni osmijeh. Suze su mi jurnule na oči.
Dex je posegnuo za telefonom ne bi li me spriječio da dalje gledam.
Odgurnula sam njegovu ruku jer sam željela vidjeti još. Odmicala sam
fotografije ulijevo, jednu za drugom... tražila sam dokaz da su protekle
fotografije samo slučajnost, nezgodan kut fotografiranja ili nešto... no kad
sam došla do samog kraja albuma već sam plakala.
Dex je kleknuo ispred mene. »Žao mi je. Strašno mi je žao.«
Pokušao me zagrliti i ponuditi utjehu, no nisam mu se mogla prepustiti.
Morala sam saznati više. »Je li tvoj otac znao?«

168
 Knjige.Club Books
»Tvrdi da nije imao pojma.«
»Zna li moja majka?«
»Ne znam.«
»Počela je raditi tamo godinu dana prije Alexandrina rođenja. Što je
radila? Skočila u šefov krevet čim joj se ukazala prilika? « Nisam očekivala
odgovor od Dexa, premda sam imala mnoštvo pitanja.
»Ne znam što se dogodilo. Tata nije htio prenositi detalje. Nažalost,
stekao sam dojam da to ne čini namjerno. Izvanbračne veze jednostavno su
bile dio njegova života i braka, te više nema pojma s kim je bio i koliko.«
»Ne shvaćam, Dexe. Kako možeš imati dijete koje očigledno nalikuje na
drugog muškarca i nastaviti sa životom? Okončali su vezu kad je zatrudnjela,
i nitko se nije pitao za očinstvo ? Svi su naprosto nastavili živjeti?«
Dex mi je stisnuo ruke. »Nisu okončali vezu, Bianca. Otac mi je rekao da
su se viđali još šest godina.«
Nisam bila sigurna radi li se o obrambenom mehanizmu mojeg mozga, ili
sam zaista bila toliko naivna, no nisam doživjela trenutak spoznaje. »Šest
godina? Alexandra je samo četiri godine starija od mene.«
Dex je zurio u mene i gledao me duboko u oči čekajući trenutak shvaćanja.
5
4
3
2
1
»Bože moj dragi!« Ustala sam i potrčala u kupaonicu. »Pozlit će mi!«

OSJEĆALA SAM SE kao da je netko umro. Jama mi je zjapila u grudima, praznina

je boljela i bila strašno teška. Nakon dva sata razgovora, plača i dvije boce
vina, Dex me upitao želim li da ode. Željela sam upravo suprotno - da ostane
zauvijek i sljedeće jutro mi kaže da sam samo ružno sanjala. Dok smo ležali u
krevetu u tami, počela sam poimati ludilo spoznaje da smo možda brat i
sestra.
Dugo smo šutjeli. Ležala sam leđima uz njega, a njegova je ruka počivala
na mojem boku dok me nije stisnuo prekinuvši tišinu: »Jesi li ikad čula za
monarhiju Monomotapa u Zimbabveu?«
Nasmijala sam se. O čemu on to govori? »Nisam.«
»Znaš li išta o Kleopatri?«
Aha. Dakle, o tome razmišlja? Okrenula sam se njemu.

169
 Knjige.Club Books
»Zapravo, znam. Znaš li ti da ona zapravo nije bila Egipćanka? Njezini
korijeni sežu do makedonske Grčke.« Znala sam da ne pita zato. No željela
sam ga malo zafrkavati.
Upalilo je. Čula sam smijeh u njegovu glasu. »Ma nemoj? Nije ni čudo što
ti to znaš, Georgakopoulosova. Jesi još nešto zgodno naučila iz povijesti?«
»Voljela je tešku i lošu šminku za oči.«
»Mudrijašice jedna. Znaš na što mislim.«
Uzdahnula sam. »Hoćeš reći da te nije briga jesam li ti zapravo
polusestra?«
Nestalo je bezbrižnosti. »Ne znam što hoću reći. Znam samo da sam
zaljubljen u tebe. Nema šanse da te pustim. Bez obzira na sve.«
»To sad kažeš. Ali muškarci gledaju sestre drugačije nego što žene gledaju
braću. Nećeš me moći gledati na seksualan način ako postoji ikakva šansa da
smo u krvnom srodstvu.«
Vidjela sam njegove oči kako se miču dok se napokon nisu smirile nad
mojima. Naposljetku me uzeo za ruku. »Nemoj me osuđivati.« Spustio ju je
niz svoje tijelo i njome pokrio svoj kurac. Tvrd kao kamen, u punoj erekciji.
Dahnula sam kad mi je obavio prste oko njega pokazujući da itekako
može još uvijek razmišljati o meni na taj način.
»Je li to odgovor na tvoje pitanje?«
»Čini se da jest.«
Dex se nasmijao prinijevši moju ruku usnama na poljubac. Nagnuo se i
poljubio me u čelo. »Naspavaj se. Sutra ćemo smisliti što ćemo dalje.«
»Dobro.« Okrenula sam se, a Dex me privukao sebi i čvrsto me zagrlio.
Premda sam mogla osjetiti njegovu erekciju, zagrljaj nije imao seksualnu
primjesu. Bio je... zaštitnički.
Njegova toplina me obavila poput pokrivača i uskoro sam zaspala. »Laku
noć, Dexe«, šapnula sam.
»Laku noć, moja Mala George.«

SLJEDEĆEG DANA Dex me poslijepodne nazvao iz ureda da provjeri kako sam.

Već me nekoliko puta nazvao ne bi li se uvjerio da je sve u redu. Mrzila sam
bolesnu pomisao koja mi se javila u glavu.
Ponaša se zaštitnički, poput brata.
Umukni!
Katkad sam mrzila svoj mozak.
Dex je zvučao umorno. »Kako se osjećaš?«
»Želiš li zaista znati?«

170
 Knjige.Club Books
»Naravno.«
»Jučer sam bila šokirana, a sad mi sve polako sjeda. Stvarnost me zaista
plaši.«
»Nisi sama, Bianca. Ja se također bojim. Ne mogu se sjetiti je li me ičeg u
životu bilo tako strah.«
Tuga mi se uvukla u srce. Čeznula sam za vremenom kad još nismo ništa
znali. »Nedostaješ mi.«
»Još uvijek sam ovdje« šapnuo je. »Nisam otišao.« Nakon kratke tišine,
nastavio je: »Moramo saznati. Neizvjesnost me ubija. Jesi li ti spremna
saznati? Neću navaljivati ako nisi spremna.«
Nisam razgovarala s majkom od one večeri kad je Dex otišao s proslave.
Taj će razgovor biti mnogo drugačiji jer ne samo da će saznati tko je Dex
zapravo, morat će se suočiti s činjenicom da bi Dexter Stariji mogao biti
Alexandrin i moj otac. Sjebano na više razina.
»Otkuda početi? Osjećam se bespomoćno«, rekla sam.
»Moram uvjeriti oca da pristane na testiranje DNK. Mislim da moraš što
prije razgovarati s majkom i sestrom. Ne smijemo to više odgađati, pogotovo
ne sada.«
»U redu« složila sam se. »Sazvat ću hitan obiteljski sastanak večeras kod
sestre. Alexandra također mora pristati na testiranje.«
»Hoćeš da budem s tobom dok im govoriš?«
»Zapravo, mislim da bi bilo bolje kad bih to obavila sama. Sestra će morati
probaviti puno toga, i mislim da bi joj bilo ugodnije da sam sama s njom.«
»U redu, pošteno. Kako god ti misliš da je najbolje. Htio sam ti pružiti
potporu, ako je trebaš, da ne obavljaš sve teške stvari sama.«
Mrzila sam misli koje su mi se tad javile u glavi.
Očigledno je naslutio nešto iz moje tišine. »Reci mi o čemu sada
razmišljaš.«
»Rekao si da ne želiš da sama obavljam sve teške stvari, i tako sam
shvatila da ću se možda morati naviknuti na život bez tebe. Možda je bolje da
to što prije naučim.«
Dex se zamalo razljutio. »Ne govori to, Bianca. Nemoj to ni pomišljati.«
Moj ton se iz tihog prometnuo u molećiv. »Ali istina je, Dexe. Mislim da
bismo se trebali pripremiti na najgore. Živimo u poticanju.«
»Misliš da ću samo nestati iz tvojeg života ako stvari ne ispadnu onako
kako se nadamo?«
»Pa, zasigurno ne možemo ostati... bliski. To bi bilo odveć bolno, zar ne?«

171
 Knjige.Club Books
»Mislim da bi suprotan postupak bio mnogo bolniji. Ako ispadne...«
Oklijevao je. »Zaboga, ne mogu to ni izgovoriti. Jeb’o me pas, ne mogu to ni
izgovoriti.«
Izgovorila sam ja umjesto njega. »Ako se najgore dogodi...«
Pribrao se i rekao: »Ako se najgore dogodi, uvijek ću željeti biti dijelom
tvojeg života. Koliko god ludo zvučalo, odveć mi je stalo do tebe da bih te
pustio tek tako.«
Nisam shvaćala što želi reći. »Znači... bili bismo prijatelji?«
»Ne mogu to imenovati, ali...«
»Željet ćeš me vidjeti s drugim muškarcima?«
Smrtna tišina.
»K vragu. Ne... to uopće ne mogu pojmiti. No morao bih izdržati jer željet
ću te zaštititi, pa makar me ubilo. Ne želim da mi ikad nestaneš iz života.«
Osjetila sam kako mi se oči vlaže. »To kažeš sada... no bit će teško, Dexe.
Mislim da ne bih mogla podnijeti da te gledam s drugim ženama, kako se
ženiš, kako dobivaš djecu. Zaboga... ta djeca, bili bi moji...«
»Molim te, Bianca! Ne govori to. Preklinjem te da sad ne razmišljaš o
tome, u redu? Priuštimo si ove dane poricanja. To je jedino dobro što
možemo izvući iz čekanja. Može? Ne tvrdim da se trebamo praviti kao da se
ništa ne događa, ali nemoj razmišljati o tome. Može? Možeš li to učiniti za
mene, dušo?«
Zatvorila sam oči da otjeram suze. »Ne bi me smio zvati dušom... dok ne
saznamo.«
»Zajebi to.« Osjetila sam da škrguće zubima kad je rekao: »Ti si moja duša
i moja Mala George. Zvat ću te kako god poželim. Ne kanim skrivati osjećaje
sve do dana... do sekunde... kad budem primoran.«
Šmrcala sam da otjeram suze. »Nadam se da ta sekunda nikad neće doći.«

OBJE su OSTALE BEZ RIJEČI sjedećijedna do druge na sestrinu kauču. Alexandra

je izgledala kao da će se onesvijestiti. Mrzila sam što mi se to događa, no
moralo se obaviti. Bila sam sretna što je sve napokon izišlo na vidjelo, jer
skrivanje me ubijalo.
Provela sam pola sata govoreći im sve što znam i u što sumnjam. Dex mi
je dao nekoliko fotografija svojeg oca u mlađim danima kako bih sestri
pokazala sličnost. Nije poricala, jer nije mogla.
Majka je ostala šokirana saznanjem Dexova identiteta, no kad sam joj
rekla nije ju začudila moja sumnja u očinstvo nad Alexandrom.
Naposljetku je progovorila: »Nisam razmišljala...«

172
 Knjige.Club Books
»Što?« vikala sam. »Da ćemo saznati? Jesi li ikad primijetila koliko mu
nalikuje?«
»Jesam. No nije se pokazalo dok nije dosegla određenu dob. Tad je već
bilo prekasno. Vaš tata je vaš otac u svim bitnim pogledima. Važnije ste mu
od života. Tehnikalije zaista ne čine nikakvu razliku.«
»Ali priznaješ da je moguće... da je Dexter Truitt ne samo Alexin, nego i
moj otac?«
»Ne mogu isključiti tu mogućnost. Strašno sam pogriješila dovevši nas u
ovakvu situaciju. No bila sam mlada i neobuzdana. Tad sam se osjećala poput
zvjerke u kavezu, i u Dexteru sam pronašla izlaz. Nisam razmišljala o
dugoročnim posljedicama, i nisam mogla predvidjeti da će se jedna od mojih
kćeri u budućnosti zaljubiti u njegova sina. Dala bih sve da mogu
opozvati svoje odluke, ali ne mogu.«
Majka je plakala, a sestra, koja je dotad bila tiha, naprasno je napustila
prostoriju.
Krenula sam za njom.
»Jako mi je žao, Alex.«
Soba je bila mračna. Sjedila je na krevetu i pokrila lice. »Nisi ti kriva.
Treba mi malo vremena.«
»Uzmi si koliko god vremena trebaš.«
Najednom se okrenula meni. »Zašto nije uzrujanija? Ima li uopće pojma
kako će ovo utjecati na naše živote? Ne samo na moj... pogotovo na tvoj.«
»Mislim da je u stanju šoka. Sve ove godine živjela je u poticanju. Mislila
je da nikad nećemo shvatiti.«
»Sumnja li tata išta?«
»Nekoć je vjerojatno sumnjao« rekla sam. »Osim ako nikad nije vidio
Dextera Truitta? Iskreno, znajući ovo što sad znam, ne bih povjerovala da ne
vidim sličnost.«
»Ti sličiš mami«, rekla je. »Ja ne sličim ni mami ni tati, no nikad nisam
posumnjala.«
»Znam. Nisam ni ja.«
Alex je uspaničeno ustala. »Moramo što prije obaviti testiranje. Moram
znati.«
»Dex upravo uvjerava oca da pristane na testiranje. On će se pozabaviti
logistikom čim dobijemo pristanak njegova oca.«
»Što ako ne pristane?«
»Onda se možemo testirati prema tatinom DNK«, rekla sam.
»Kakav nered. Molim te, reci mi da nisi spavala s Dexom.«
»Bili smo blizu, no nismo išli do kraja.«
173
 Knjige.Club Books
Alex je laknulo. »Hvala Bogu, Bianca. Možeš Ii zamisliti...?«
O tome se radilo. Mogla sam zamisliti. Ta maštarija nije se nimalo
promijenila otkako je nastupila naša noćna mora. No to tad nisam mogla
priznati sestri. Moji romantični osjećaji spram Dexa nisu oslabjeli, no to će
morati ostati između njega i mene.
Mislim da to nitko na svijetu ne bi mogao razumjeti.

174
 Knjige.Club Books

28

Dex
KOPČAJUĆI GUMBE NA KOŠULJI gledao sam Bandita koji je stajao u napetom stavu
i slušao me kako trabunjam.
»Ti si tehnički, možda i nategnuo svoju sestru, znaš. Ne pare li pse s
njihovim sestrama i braćom?«
»Vau!«
»No dobro si, zar ne? Nije to bio kraj svijeta. Nitko ne osuđuje pse. Zašto
bi osuđivali mene?«
Samo je zurio u mene i dahtao isplažena jezika.
»No malčice je sjebano. Ne bih li trebao gajiti drugačije osjećaje spram
nje, znajući ovo što sad znam? No ne gajim. Želim je. Na neki način, uopće ne
želim saznati istinu. I ne mogu podnijeti pomisao da stojim postrance dok
ona nastavlja živjeti. Želim da bude sa mnom«. Poprskao sam se kolonjskom
vodom i pogledao Bandita. »Što misliš o selidbi u Europu? Čuo sam da tamo
nisu tako strogi glede incesta. Tamo bismo svi mogli biti sretni, ti koji si plod
incesta, ja i Bianca, te naše dvoglavo dijete. Što kažeš na to?«
»Vau!«
Kad sam shvatio da ću zakasniti na svoju večeru sa Jelanijem, brzo sam
stavio sat. Rekao sam psu: »Budi dobar dečko« i krenuo van.

NIJE SE OSJEĆAO DOBROu posljednje vrijeme, pa sam odlučio odvesti Jelanija na

večeru u Brooklynu, u slučaju da se nenadano ukaže potreba za odlaskom
kući.
Nakon što sam naručio četiri različite obiteljske plate u talijanskom
restoranu, moj ispijeni prijatelj rekao je: »Nisam znao da očekujemo vojsku.«
Konobarica je donijela velike porcije složenca s piletinom, padidžanom i
parmezanom, raviole sa škampima i povrtne lazanje.
»Trebaš se malo popuniti, a ostatke ćeš ponijeti kući.«
Razgovor sam prepustio Jelaniju. Misli su mi vrludale dok je govorio o
Keniji i nedoumici da li da plati koncesiju za mjesto na buvljaku sljedeće
godine ili ne.

175
 Knjige.Club Books
U jednom je trenu dignuo glas i omeo moje misli: »Dexe, razgovaram s
tobom već pola sata ,a ti samo zuriš u prazno.«
Brzo sam odmahnuo glavom i rekao: »Žao mi je. Večeras sam jako
tjeskoban.«
»Zbog testiranja...«
»Da. Moj otac je pristao, no tek kad se vrati s odmora.«
»Eto, barem je pristao na suradnju. To je već pola bitke, zar ne?«
Uzdahnuo sam. »Da. Znači, testiramo se sredinom sljedećeg tjedna.«
Jelani je sjeo ispred mene prekriženih ruku, a ja sam se prestao vrzmati
taman da shvatim kako me sve vrijeme tiho promatrao.
»Dexe...«
»Da?«
»Idi k njoj.«
»Molim?«
»Misli ti nisu ovdje. Ne gubi više vrijeme u ovom restoranu pokušavajući
ovog žgoljavca natjerati da jede. Otkako sam se razbolio naučio sam da je
svaki dan dragocjen. Ako se stvari ne odigraju onako kako se nadaš, barem
ćete imati tih nekoliko dana. Nemoj ih potratiti. Živi još malo u blaženstvu
neznanja.«
Zaista, tog sam trenutka želio samo otići Bianci.
»Jesi li siguran da ti neće smetati ako odem?«
»Naravno da neće. Život je dobar. Malo smo se zadržali ovdje, i dobio sam
hrane za ostatak tjedna.«
»Bolje ti je da je pojedeš.«
Jelani se nasmijao. »Hvala što paziš na mene, Dexe. Dobar si čovjek.«
Mjesec je bio pun. Kad sam ga odvezao kući, rekao sam Samu da me vozi
ravno k Bianci. Nisam se sjetio prvo je nazvati ili poslati poruku, i razočarao
sam se shvativši da nije kod kuće. No nisam se želio dati u lov za njom. Možda
je kod sestre i zajedno pokušavaju prebroditi rasulo nastalo nakon
eksplozije.
Umjesto raspitivanja gdje se nalazi, odlučio sam otići kući i preodjenuti
se.
Taman sam bio skinuo hlače kad je netko pokucao na vrata. Bandit je
počeo lajati kao lud. Jedina osoba koja je mogla proći pored vratara bila je
Bianca. Srce mi se ubrzalo.
Kad sam otvorio vrata ponestalo mi je daha, bila je nevjerojatno lijepa,
ležerno odjevena u traperice i usku kožnatu jaknu. Kosa joj je bila vlažna od
lagane kiše. Oči su joj letjele lijevo-desno kao da traži nešto na meni, i
naposljetku nalazi.
176
 Knjige.Club Books
Pala mi je u zagrljaj. Obujmio sam je i držao čvrsto i dugo, uživajući u
osjećaju njezina srca koje lupa uz moje. Uvjerio sam se kako se njezini osjećaji
prema meni nisu promijenili.
Šaputao sam joj u kosu: »Navratio sam kod tebe. Nije te bilo.«
»Bila sam s Alex. Brian je bio s djevojčicama da mi možemo razgovarati i
večerati u miru.«
Odmaknuo sam se da joj vidim lice. »I zatim si odmah došla ovamo?«
»Da. Sestra je primijetila da cijelu večer mislim na tebe. Rekla mi je da te
odem vidjeti.«
»Smiješno, no Jelani je istu stvar rekao meni. Čini se da smo poprilično
prozirni što se tiče osjećaja, zar ne?«
Bianca me odmjerila, i tad sam shvatio da sam bez košulje, odjeven samo
u donje rublje. Požuda joj se razlila očima dok je zurila u moje polugolo tijelo.
Znajući o čemu razmišlja, trbuh mi se napeo, a i kita.
Riječi su mi se otele u promuklu šapatu: »Smiješ me željeti.« Pogladio sam
je po obrazu i dodao: »Sam Bog zna koliko ja tebe želim.«
»Shvaćam da se zapravo nemoguće boriti protiv onoga što dolazi
prirodno. Muči me to, jer što ako vijesti ne budu onakve kakvima se nadamo,
a ja te i dalje budem željela? Što ću onda?«
»Onda ćemo se preseliti u Europu«, rekao sam bez oklijevanja.
»Molim?«
Gladio sam je po obrazu. »Šalim se«. Možda.
»Gledaj« rekoh joj, »drugi mogu utjecati na naše misli, ali ne i na naše
osjećaje. Ova situacija je jasan dokaz toga. Želiš me jednako koliko ja želim
tebe, i to me ubija. «
Kao i uvijek u Biancinoj blizini, tijelo me ostavilo na cjedilu. Erekcija mi
je postajala sve tvrđa sa svakom sekundom dok su njezine oči prelazile po
mojem tijelu. Mislim da se ne bih mogao zaustaviti kad bi mi Bianca rekla da
je posljedice ne zanimaju.
Kad bi mi rekla da je poševim, ne znam kako bih reagirao. Toliko sam bio
očajan.
Poveo sam je na kauč. Kad sam legao, oprezno je položila ruku na moj
trbuh. Premda je izgledala kao da se nećka, bilo je očigledno da umire za
dodirom.
»U redu je. Dodirni me. Nećemo otići dalje od toga. Slobodno me dodirni.«
Prelazila je rukom preko mojih prsa, a ja sam zatvorio oči i uživao u
dodirima. Zatim je spustila glavu na moja zadihana prsa. Bio sam siguran
kako joj u ušima odzvanja bubnjanje mojeg srca.

177
 Knjige.Club Books
Prelazeći prstima kroz njezinu prelijepu tamnu kosu, rekao sam:
»Smijem li ti odati tajnu?«
»Da«, jedva čujno će ona.
»Moram ti to reći sada jer čini mi se da je sve u redu budući da još uvijek
ne znamo istinu.«
Podigla je glavu i sjela gledajući me. Bio sam sretan što se odmaknula jer
želio sam reći nešto važno.
Iskoristio sam priliku da uzvratim pozornost gledajući je u oči. »Nikad te
neću prestati voljeti. Cak i da se ispostavi da smo u krvnom srodstvu, i dalje
ću te voljeti. Možda ti to više nikad neću smjeti priznati, niti pokazati
dodirom, ali neću te prestati voljeti. To moraš znati. Nastavit ćeš sa životom,
ali ja te nikad neću prestati voljeti. Upoznat ću nekoga i možda se oženiti,
no kad ona bude hodala prema oltaru, znaj da ću misliti na tebe i priželjkivati
drugačiju budućnost. Jer nikad te neću prestati voljeti. Bila ti moja ljubav ili
moja sestra... ostat ćeš najizuzetnija žena koju sam ikad upoznao. Bez obzira
na sve, Bianca, ti jesi ljubav mog života. Nitko te nikad neće zamijeniti.«
Lice joj je bilo obliveno suzama. »Volim te, Dexe.«
Potreba da osjetim njezine usne na svojima bila je nepodnošljiva. »Sad te
zaista moram poljubiti.«
»Poljubi me. Molim te... poljubi me«, dahtala je.
I jesam. Ljubio sam je snažnijim žarom i većom strašću no ikad prije. Ako
griješim, nije me briga. Kao što je Jelani rekao, neznanje je blaženstvo. Ako
već ne mogu spavati s njom, onda ću je ljubiti do mile volje. To je moj
kompromis. Možda bi djelovalo opscenije da to već nismo učinili mnogo puta.
No osjećaj je bio tako prirodan i poznat. Poput disanja. Ako ću gorjeti u
paklu zato što radim ono što mi prirodno dolazi, neka bude tako. Ako treba,
sam ću se prijaviti kod Sotone.

MRZIO SAM ŠTO BIANCA MORA OTIĆI.

Sljedeće poslijepodne odletjela je na poslovni, put u Virginiju.
Nenametljivo sam natuknuo da odgodi intervju, no rekla je da joj uz rad brže
prolazi vrijeme i da je spašava od ludila. To sam mogao razumjeti, no mrzio
sam što će sjediti sama u hotelskoj sobi stotine kilometara daleko i
razmišljati o najgorem. Da ne spominjem kako su mi se dvije noći bez nje
činile poput vječnosti. Dok smo razgovarali na mobitel svako jutro i
svaku večer, osjetio sam kako mi ponovno izmiče. Tjelesna udaljenost tjerala
ju je da previše analizira stvari. Glas joj je bio tužan kad sam je nazvao da
vidim kako je.
»Kako je prošao intervju? Jesi li dobila sve što si trebala?«

178
 Knjige.Club Books
»Mislim da jesam.« Uzdahnula je. »Iskreno, pojma nemam. Srećom,
ponijela sam snimač u zadnji tren - a nikad ga ne rabim - jer sigurna sam da
mi je sve što je rekao na jedno uho ušlo, a na drugo izišlo.«
»Nije ni čudo. Pod stresom si.«
»Želiš čuti nešto smiješno?«
»Da, godilo bi mi smiješno.« Naslonio sam se u uredskom naslonjaču.
»Probudila sam se usred noći uz omanji napadaj panike. Nisam odmah
mogla zaspati pa sam izvadila Baoding kuglice dok su mi misli lutale po
svemu što sam prošli tjedan čula.«
»Možda sam se i ja sinoć igrao svojim antistres - kuglicama i mislio na
tebe. Da te pitam, jesi li ih ikad pokušala staviti unutra i meškoljiti se? Mislim
da bi to pomoglo pri uklanjanju stresa.«
Čuo sam smijeh u njezinu glasu. »Baš si perverzan. I nisam još završila s
pričom.«
»Hajde, nastavi. Zanima me je li tvoja masaža kuglicama završila sretno
kao moja.«
»Nego« nastavila je, »neko sam vrijeme masirala svoje antistres - kuglice,
no nisam mogla zaspati i odlučila sam upaliti TV. Pogodi što se prikazivalo u
tri ujutro?«
»Što?«
»Kleopatra.«
Koliko god naša situacija bila luda, bio sam sretan što se možemo šaliti na
vlastiti račun. No Biancin je glas bio ozbiljan kad je opet progovorila: »Moja
sestra je otišla dogovoriti termin za nas u laboratoriju, za danas.«
»Da? Kako je prošlo?« Dogovorio sam ocu termin u floridskoj podružnici
istog laboratorija, čim se vrati s odmora. Bianca i njezina sestra trebaju samo
dati broj slučaja kad dođu na uzimanje brisa iz usta. Nisam htio da moraju
objašnjavati situaciju laboratorijskom osoblju.
»Brian je otišao s njom, a moja mama je odvela djevojčice tako da imaju
noć za sebe.«
»To je lijepo«, rekao sam.
»To je najmanje što mama može učiniti.«
»Jesi li ti dobila termin?«
»Sutra poslijepodne, u tri.« Čuo sam užas u njezinu glasu.
Već dva dana sam se premišljao kako da joj spomenem nešto što mi je
palo na pamet, no kad je njezin termin u laboratoriju već sutra, nije nam
ostalo mnogo vremena...
»Kad slijeće tvoj zrakoplov?«
»Nekoliko minuta poslije osam, rekla bih.«
179
 Knjige.Club Books
»Doći ću po tebe u zračnu luku.«
»Jesi siguran? Mogu nazvati Uber.«
»Siguran sam. Nedostaješ mi. Želim razgovarati s tobom prije sutrašnjeg
dana.«
»O, Bože. Svaki put kad si ti htio razgovarati sa mnom o nečemu, priznao
si mi da si Jay, da mi je majka varala oca, i da bismo mogli biti brat i sestra.
Nisam sigurna želim li više razgovarati s tobom.« Zafrkavala me. Bar sam se
nadao.
»Kunem se da nemam više loših vijesti.«
»Zašto onda zvučiš tako ozbiljno?«
»Jednostavno mislim da moramo razgovarati. Uživo. Večeras.«
»Dextere Truittu. Izbacit će me iz zrakoplova jer vrištim iz petnih žila i
zveckam kuglicama, zato mi odmah reci čime me kaniš zaskočiti.«
Sranje. Trebao sam joj reći da mi nedostaje, i to je to.
»Želim razgovarati s tobom o testiranju DNK.«
»Što s tim?«
Neće prestati dok joj ne kažem o čemu razmišljam. Rekao joj, ili ne rekao,
neće biti dobro kad sam već započeo.
»Razmišljao sam nešto... što ako uopće ne obaviš testiranje?«
»Sutra? Mogu otići neki drugi dan ako me trebaš.«
»Ne. Hoću reći... Što ako nikad ne saznamo?«

180
 Knjige.Club Books

29

Bianca
DEX JE STAJAO pored trake za preuzimanje prtljage kad sam se spustila
pokretnim stubama. Pogledali smo se čim sam zakoračila na njih, a leptirići
su izvodili akrobacije u mojem trbuhu.
Bio je ležerno odjeven, u traperice, tamnu majicu i tenisice, no nije
izgledao nimalo opušteno. Lice mu je izgledalo kao da pomno razmišlja, a
meni je koža zatreptala od toga. Mirno je stajao, no pogledom je pratio svaki
moj pokret. Kad sam stigla na dno pokretnih stepenica i prišla mu, osjetila
sam kako mi se ubrzava puls.
»Hoćeš me malo provozati?« očijukala sam.
Promrmljao je nešto, a mislim da je zvučalo kao: »Nemaš pojma kako bih
te rado provozao...« Zagrlio me oko struka, privukao sebi i poljubio me
očajničkom strašću. Sva moja sigurnost u sutrašnje testiranje i držanje
podalje od njega odjednom se rasplinula i nestala brzinom bržom od
zrakoplova kojim sam doletjela kući.
»Izbaci tu misao iz glave«, rekao je Dex uz moje usnice kad me prestao
ljubiti.
Ostala sam bez daha. »Koju misao?«
Podigao je obrvu. »Onu u kojoj preispituješ je li ovo dobra ideja. Smijemo
li biti zajedno na ovaj način.«
Kako je znao? »Nisam...«
Odmahnuo je glavom uz znalački osmijeh i uzeo mi torbu iz ruke. »Imaš
li još prtljage?«
»Ne, samo to.«
»Onda idemo odavde.«
Tijekom kratke vožnje kući razgovarali smo o mojem letu, sljedećem
zadatku, pa čak i o kretanjima burze tog dana. O svemu i svačemu, ali ne o
onom bitnom. No neobavezno čavrljanje je skončalo čim smo došli u moj
stan. Brzo sam se raspakirala dok je Dex natočio vino. Tad je nastupila
nelagoda.
On je sjedio na kauču nasuprot mene, naslonjen naprijed, a dlanovi su mu
počivali na mojim koljenima. »Ne želim riskirati da te izgubim obavljanjem
testa.«
181
 Knjige.Club Books
»Dexe... Nisam sigurna da bih mogla funkcionirati u neznanju.«
»S vremenom bismo se navikli. Ako donesemo odluku da nikad ne
saznamo, nakon nekog vremena sve bi bilo u redu.«
»A što ako... ostanemo zajedno?«
»Misliš ako bismo jednog dana poželjeli imati djecu?«
Kimnula sam.
»Mogli bismo posvojiti. To bi za mene bilo sasvim u redu. Ima mnogo
djece koja trebaju dom.« Okrenula sam glavu, a Dex me uhvatio za ruku ne bi
li ponovno privukao moju pozornost. »Vidi kako nam je dobro krenulo
otkako smo posvojili Bandita.«
Frknula sam. »Mislim da se odluka o prirodnom proširenju obitelji ne bi
trebala donositi na temelju Banditova slučaja.«
Uhvatio me za obraz. »Možda ne. No ako biram između gubitka tebe i
posvajanja djece umjesto rađanja vlastite, onda to i nije neki izbor.«
Zagledala sam mu se u oči. »Zar se ne bi vječito pitao?«
»S vremenom bih prebolio.«
»Dexe...«
Nagnuo se i poljubio me u usta. »Razmisli. Samo razmisli još malo.«
»U redu. Hoću.«
Mazili smo se na kauču i počela sam zijevati.
Putovanja me uvijek iscrpe, a u posljednje vrijeme noću nisam dobro
spavala. Naslonila sam se na Dexova prsa, a on mi je sklonio kosu s lica.
»Umorna si. Trebala bi se naspavati.«
»Da, umorna sam. Ta čaša vina djelovala je poput pilule za spavanje na
moju već pospanu glavu. Osim toga, vrat me boli od stresa, i ležanje na leđima
uvijek pomaže. Mislim da mi je vrijeme za počinak.«
»Pustit ću te da se odmaraš.«
Zbunjeno sam ga pogledala. »Zar nećeš ostati?«
»Želiš li da ostanem?«
»Naravno da želim.«
Dex je ispustio uzdah olakšanja. »Drago mi je, jer proteklih sam večeri
bez tebe proživljavao paklene muke.«
Presvukla sam se u spavaćoj sobi i odjenula svoje kratke hlačice i usku
potkošulju, a Dex se razodjenuo do bokserica. Kad se uvukao među plahte
sjela sam na rub kreveta i izvadila kremu iz noćnog ormarića da je nanesem
na ruke, kao i svaku noć. Kad sam je utrljala u kožu jedne ruke, Dex se
pridigao i uzeo mi bočicu. »Pusti, ja ću.«

182
 Knjige.Club Books
Sobom je vladala tišina, a intimnost je procvala između nas dok je
utrljavao kremu u kožu mojih ruku. Ja sam je utrljala koliko je trebalo da koža
upije, no Dex me masirao. Dok su se njegovi snažni prsti penjali prema mojim
ramenima zatvorila sam oči i prepustila njemu da mi dodirom ukloni stres.
»Bože mili, kako je to lijepo.«
»Jako si napeta, i vrat te boli. Zašto te ne bih izmasirao ovom kremom?«
»Bilo bi divno.«
Dex je sjeo leđima prema uzglavlju i namjestio me između svojih nogu.
Lagano je gurnuo moju glavu naprijed prema mojim prsima i maknuo mi
kosu ustranu. Njegove ruke su na trenutak nestale, i sekundu kasnije,
nekoliko kapi ledene kreme palo je na moju kožu.
»Uh, hladno.«
»Mogao bih ti pružiti i malo vrućeg, ako želiš?« Dexov ton bio je razigran,
no istovremeno mračan i zavodljiv. Čula sam želju u njegovu glasu.
»Baš si svinja.«
Nasmijao se i nastavio mi masirati vrat. »Kad sam već svinja mogu ti
priznati da sanjarim kako ti utrljavam nešto vrelo u tvoju prekrasnu kožu.«
Prsti su mu radili na čvoru između mojeg ramena i vrata. Opustili su ga, a
glava mi se spustila malo niže. »Ma, da? A gdje bi mi utrljavao to vrelo?«
Dexovi prsti su se usporili. »Zaista želiš da ti kažem?«
»Naravno.«
Prsti su mu se zaustavili, a glas stišao do šapata. Prignuo se meni, a njegov
topli dah golicao mi je vrat. »Ponekad pod tušem zamišljam kako svršavam
po tvojim sisama i utrljavam ti to u kožu.«
Nisam odmah odgovorila i Dex je vjerojatno pomislio da mi je neugodno.
Bilo je, ali ne onako kako je on mislio. Nelagoda je poticala iz vreline koja mi
se stvorila među nogama.
»Jesam li to trebao zadržati za sebe?«
Progutala sam knedlu i šapnula: »Ne. Pričaj mi još.«
»Želiš čuti još mojih maštarija o tebi?«
»Želim.«
Dex je kratko šutio i ponovno me počeo trljati prstima. »Zamišljam kako
ležiš na leđima i rukama si stišćeš te prekrasne grudi dok te ja opkoračujem
i guram kurac između njih.«
Promeškoljila sam se između njegovih nogu i osjetila njegovu erekciju na
svojoj guzi. »Želiš znati o čemu ja razmišljam kad sanjarim o tebi?«
»Ispraznio bih svoj bankovni račun i odrekao se stana kad bi mi to rekla.«

183
 Knjige.Club Books
Nasmijala sam se. »Pa, na početku ti otvaraš...« Moju nastranu, zamišljenu
avanturu prekinula je zvonjava Dexova mobitela.
»Zanemari to«, rekao je. »Pričaj.«
»Ali... kasno je. Skoro je deset sati. Zar ne želiš vidjeti tko je?«
Odgovorio je tako brzo da sam se morala nasmijati. »Ne.« Nakon ustrajne
zvonjave mobitel je utihnuo. Dex me nagovarao da nastavim. »Gdje si stala?
Što otvaram? Vrata? Zatvarač na hlačama? Torbu? Lisičine? Nemoj me
ostaviti na cjedilu.«
Hihotala sam se. »Dobro. Pa eto, imam tu sanjariju u kojoj ti otvaraš...«
Kao da je znao, Dexov je mobitel ponovo počeo zvoniti. Prokleta naprava je
vibrirala i poskakivala po noćnom ormariću.«
»Možda bi se trebao javiti.«
»Neću.«
»Bar pogledaj tko je.«
Nevoljko je posegnuo za mobitelom. Neko je vrijeme zurio u zaslon prije
no što se javio. »Očeva supruga je, Myra.«
»Zar nisu na Karibima? Zašto te ona zove? I to tako kasno?«
Dex je nevoljko otpuhnuo i javio se na poziv. Čula sam samo jednu stranu
razgovora. Sav se ukočio.
»Što se dogodilo?«
»Kad?«
»Gdje je on sad?«
Snuždila sam se čekajući detalje, no znala sam da ne sluti na dobro. Kad
je poklopio, odmah je ustao iz kreveta i počeo koračati sobom. Bojala sam se
postaviti pitanje.
»Što se dogodilo?«
»Otac. Pretrpio je ozbiljan srčani udar.«
»Bože dragi... Je li...«
»Na intenzivnoj je. Živ je, ali još se nije probudio.«
»Na otočju Turks?«
»Dogodilo se na zrakoplovu. Nije se dobro osjećao i odlučili su se vratiti
ranije kako bi otišao svojem liječniku. Dogodilo se nekoliko minuta prije
negoli su sletjeli u Floridu.«
»Jako mi je žao.«
Prošao je prstima kroz kosu. »Moram otići tamo, i to odmah ujutro.«
»Poći ću s tobom.«
Pogledao me. »Jesi li sigurna?«
»Želim biti uz tebe.«
184
 Knjige.Club Books
Nakon nekoliko trenutaka kimnuo je. Zatim je nazvao zrakoplovnu
tvrtku. Dok se derao na mobitel pospremila sam kremu kojom me masirao i
otišla u kuhinju popiti vode.
Stajala sam uz radnu površinu i palo mi je pamet da ću uskoro upoznati...
svojeg biološkog oca. Mogućeg. Ne, treba mi vino.

185
 Knjige.Club Books

30

Bianca
DEX JE ŠUTIO TIJEKOM ČITAVOG LETA prema Floridi. Razgovarao je s Myrom ujutro
dok smo se vozili prema zračnoj luci i saznao je da njegov otac treba
trostruku premosnicu, uz zamjenu zaliska: srce mu je oslabjelo nakon
snažnog udara, no nisu smjeli gubiti vrijeme zbog devedesetdevetpostotnog
začepljenja. Zahvat je bio dogovoren za poslijepodne istog dana.
Kad smo stigli u bolnicu Good Samaritan Medical Center, Dex je već znao
broj sobe te smo samo proletjeli pored reda na recepciji, prateći znakove za
dizalo. Sve dok se vrata nisu zatvorila za nama, nisam razmišljala što bi moje
pojavljivanje moglo napraviti Dexteru Starijem. Sve do tada usredotočila sam
se samo na pružanje potpore Dexu.
»Možda bih trebala čekati u hodniku dok ti odeš k njemu.«
Dex je inače bio jako prizeman i svjestan svojeg okruženja, bilo je čudno
vidjeti ga tako zbunjenog. »Oprosti. Jesi li nešto rekla?«
»Rekla sam da bi možda bilo bolje da ne uđem s tobom. Mogla bih čekati
u hodniku.«
»Želiš li to, ili misliš da je tako najbolje za njega?«
»Ne želim ga uzrujati.«
Dex me uhvatio za ruku i kimnuo dok su se vrata dizala otvarala pred
nama. »Ideš sa mnom.«

SUPRUGA DEXTERA STARIJEG stajala je u hodniku ispred koronarne intenzivne

njege i razgovarala s liječnikom. Kad smo prišli, okrenuli su se nama. Myra je
ponudila usiljen osmijeh. »Bok, Dexe. Hvala što si došao.«
»Ništa.«
»Doktore Sharma, ovo je Dexov sin, Dexter Mlađi.
Liječnik je kimnuo. Myra je zatim pogledala u mene. Pružila sam ruku.
»Bianca George. Ja sam... Dexova prijateljica. Žao mi je zbog zdravstvenih
poteškoća vašeg supruga.«
Liječnik je pogledao na sat. »Taman sam htio posjetiti vašeg oca. Možete
sa mnom u jutarnju vizitu.«
Dex je kimnuo.

186
 Knjige.Club Books
Dr. Sharma se okrenuo meni. »Žao mi je, no koronarna intenzivna njega
ograničena je na članove obitelji. Morat ćete pričekati ovdje.«
Vidjela sam Dexovo lice i pripremila se na najgore. Privukao me sebi.
»Bianca je moja djevojka, a postoji velika šansa i da je njegova kći. Dakle, ide
s nama.«
Nije znao kako odgovoriti na to, pa nas je jednostavno pozvao unutra.

PREMDA JE BIO BLJEĐI no što sam mislila, i prikopčan na zaslone, infuzije i ostalo,
mislim da bih Dextera Starijeg prepoznala bilo gdje. Izgledao je kao moja
sestra, uživo čak i više nego na fotografijama.
Prvo je pogledao svojeg sina. Bio je malčice iznenađen, a mislim i sretan.
No ta sreća se ugasila čim je ugledao mene pored njega - podsjetnik da tama
iz prošlosti kad-tad ugleda svjetlo dana. Često baš onda kad nam nimalo ne
treba.
»Tata«, kimnuo je Dex.
Njegov je otac pokušao skinuti masku za kisik, no liječnik ga je spriječio.
»Ne smijete to dirati, gospodine Truitt.« Dr. Sharma je pogledao njegov
karton i odmah počeo govoriti o rizicima operacije koja mu predstoji. Mislila
sam da svi pozorno slušamo dok nisam ulovila Dexa Starijeg kako zuri u
mene. Kad sam ga pogledala u oči, lagano mi se nasmiješio. Tad je
pogledao muškarca pored mene, koji također nije slušao liječnika, nego
je pratio interakciju između nas dvoje. Kad je Dex Stariji podigao slabašnu
ruku i pružio je meni, nisam znala što da napravim. Oči su mi letjele između
dvaju muškaraca tražeći nekakav odgovor. Nismo o tome razgovarali od
protekle noći, no u tom trenutku sam shvatila. Uzela sam njegovu ruku i
odlučila da moram saznati je li taj čovjek moj otac.

OSTALI SMO u BOLNICI za vrijeme zahvata Dextera Starijeg.

Kad je dr. Sharma napokon izišao da nam kaže da je sve dobro prošlo,
Dexu i meni je laknulo. Lagano me poljubio u usta, a liječnik je izgledao
sasvim zbunjeno; vjerojatno je odustao od odgonetanja našeg međusobnog
srodstva.
»Smijemo li ga vidjeti?« upitao je Dex.
»Supruga je sad kod njega. Pričekajte još malo, tek se budi. Još pola sata.«
Myra je izišla i rekla nam da je sve u redu, te da je njezin suprug pitao za
nas. Srce mi je ubrzano tuklo dok smo ulazili u sobu za oporavak.
»Kako se osjećaš, tata?«
Progutao je kao da su mu usta sasvim suha. »Bio sam i bolje.«
»Zahvat je dobro prošao. Sretan sam što to čujem.«

187
 Knjige.Club Books
Dex Stariji okrenuo se meni. »Ne mogu prijeći preko toga. Prije no što su
me uspavali, mislio sam da si ona. Ista si majka.«
»Da. Mnogi ljudi mi to govore.«
Zvučao je omamljeno, no nastavio je istiskivati riječi. »Bilo mi je zaista
stalo do nje. Mnoge su žene prošle kroz moj život, i većinu sam zaboravio. No
Eleni neću nikad.« Pogledao je u Dexa i rekao: »Moj sin sad ima jednak pogled
u svojim očima kao što sam ja nekoć imao gledajući tvoju majku. No ono što
vas dvoje imate doima se mnogo snažnijim.«
»Tata, nemoj puno govoriti. Trošiš energiju.«
»Ne, ovo moram reći.«
Dex je uzdahnuo. »U redu.«
Njegov otac je posegnuo za mojom rukom i obratio nam se. »Žao mi je
zbog ove situacije. Napravit ću sve što vam treba. Jedva sam izbjegao smrt, i
neke stvari su se razjasnile. Zaista bih želio znati istinu. Radi vas, ali i radi
sebe.«
Dex je brzo rekao: »Trebaš se malo oporaviti prije svega toga.«
»Gluposti. Trebaju mi uzeti bris sline iz usta, i to je sve. Dovedite tipa
ovamo i neka to obavi dok smo još svi ovdje. Nema smisla odugovlačiti.«
Uznemirilo ga je očevo inzistiranje. »Još nismo odlučili želimo li se
testirati.«
Držeći ruku njegova oca, pogledala sam Dexa u oči i rekla: »Jesmo, odlučili
smo.«
»Jesmo?«
»Jesmo, Dexe. Moramo se testirati.«
On je samo kimao i treptao, kao da shvaća da je bitka upravo izgubljena.
»Dobro.«
Sat vremena kasnije, netko iz laboratorija došao je po naše uzorke. Za
vrijeme uzimanja brisa sline gledala sam Dexa u njegove izražajne oči i molila
se Bogu za povoljan ishod.
Potom su Dexa pozvali u glavni laboratorij gdje su poslali uzorak moje
sestre i rekli mu da će sve rezultate dobiti za dva dana. Znala sam da će to biti
dva najdulja dana u mojem životu.
Odlučili smo ostati u Palm Beachu dok rezultati ne stignu. Tako ćemo čak
i da se ispostavi da mi je Dex Stariji otac imati malo vremena da zajedno
probavimo vijesti. Moja je sestra odlučila ostati u New Yorku jer njezin
suprug nije mogao dobiti slobodne dane na poslu; njegova joj je potpora bila
važnija no išta drugo.
Nakon što sam nazvala Banditov hotel za pse kako bih im rekla da
moramo produžiti njegov boravak, provela sam dobar dio večeri u razgovoru

188
 Knjige.Club Books
s ocem koji me uvjeravao da se među nama ništa neće promijeniti, bez obzira
na ishod testiranja. Uvijek ću biti njegova djevojčica i ljubav njegova života.
Kad sam napokon smogla hrabrosti za razgovor s ocem priznao je kako
je uvijek sumnjao u svoje očinstvo nad Alexandrom, no na kraju je odlučio da
neće inzistirati na ispitivanju očinstva u jer u njegovim mislima i srcu ionako
se ništa ne bi promijenilo.
Dex i ja smo prespavali u gostinjskoj kući njegova oca koja se nalazila na
plaži uz rezidenciju Truittovih. Opustila sam se u Dexovu naručju, iscrpljena
nakon dana provedenog u bolnici. Atmosfera je bila turobna dok smo polako
tonuli u san uz zvuk valova koji je dopirao kroz staklenu stijenu.
Sljedećeg jutra prišuljao mi se iza leđa dok sam na verandi gledala ocean.
Pružio mi je šalicu svježe skuhane kave. »Kako se osjećaš?«
»Otupjelo.«
»Znam što želiš reći. Šokantno je. Počeo sam se miriti sa spoznajom da
nikad neću saznati istinu... a sad ću se od sutra ujutro neizbježno morati
nositi s njom.«
»Mislim da sam duboko u sebi znala, no nisam htjela vjerovati.« Dex je
odjednom počeo paničariti. »Ne smijemo potratiti ove posljednje sate,
Bianca. Osjećam se kao da ne smijemo pustiti da nijedna sekunda prođe
nezamijećeno.«
»Što želiš raditi?«
»Čeka nas naporan dan.«
»Zbilja?«
»Naravno. Rekli su da bi rezultati mogli stići već sutra... To znači da nam
je danas posljednji dan u blaženstvu neznanja. Osjećam se kao da ti danas
moram darovati cio život.«
»Što bi to trebalo značiti?«
»Postoje neke stvari koje želim učiniti s tobom dok si još moja Bianca, u
slučaju da mi se nikad više ne pruži prilika. Premda ne mogu učiniti jedinu
stvar koju bih zaista želio.«
»Što ćemo raditi?«
»Želim te odvesti na nekoliko mjesta.«

189
 Knjige.Club Books

31

Dex
NAZVAO SAM NEKE LOKALNE TVRTKE dok se Bianca tuširala i odijevala. Ime Truitt
bilo je poznato diljem otočja i nisam se morao mnogo truditi ne bi li ljudi
surađivali.
Naša prva postaja bila je Avenija Worth, a to je tamošnja inačica Rodeo
Drivea. Bianca nije bila materijalna osoba, no to me nije spriječilo da je
obaspem najboljim stvarima koje novac može kupiti.
Cio jedan život.
Tog dana sam joj morao darovati cio jedan život - za svaki slučaj.
Parkirali smo automobil i nastavili šetati gledajući izloge otmjenih
trgovina. Zarumenjela se kad sam namjerno stao ispred Tiffany’sa.
Kao da čita moj izraz lica pun krivnje, upitala je: »Što si smislio, Dextere
Truittu?«
»Pričekaj ovdje. Može?«
Kad sam ušao, pojurio sam k prvoj osobi koju sam ugledao.
»Mogu li vam pomoći?«
»Da, tražim Juliju. Razgovarali smo telefonski.«
Nekoliko trenutaka kasnije prišla mi je postarija plavokosa žena. »Dobar
dan, gospodine Truitt. Ovdje je. Ako ne bude odgovarao, samo je dovedite i
prilagodit ćemo veličinu.«
»Savršeno. Hvala vam.«
Noseći plavu darovnu vrećicu u ruci izišao sam van k Bianci koja me
zbunjeno čekala.
»Što je u vrećici, Dexe?«
Nisam gubio vrijeme.
»Dobro, prvo moram reći da ovo nije prosidba. Nadam se, ako sve dobro
ispadne, da ću to jednog dana obaviti kako treba. Želim uživati u tom
trenutku bez ovog ružnog oblaka koji visi nad nama. No želim ti dati nešto po
čemu ćeš me se uvijek sjećati.«
Uzeo sam kutijicu iz vrećice i otvorio je pokazujući joj prsten s niskom
dijamanata koji simbolizira vječnost, od gotovo tri karata. Žarka sunčeva
svjetlost prelijevala se po dragom kamenju i isticala njihov sjaj.

190
 Knjige.Club Books
»Danas neću kleknuti na koljeno jer to želim ostaviti za kasnije. Bez
obzira na sutrašnji ishod, ti ćeš postati Truitt. Želim da nosiš ovaj prsten
sjećajući se mene i vremena koje smo proveli zajedno. Zajedno s još jednim
prstenom, ili kao zaseban znamen nečega što se nije moglo ostvariti, ovaj
prsten za vječnost predstavljat će moju vječnu ljubav i poštovanje prema tebi,
Bianca.« Stavio sam ga na njezin prst. Savršeno joj je odgovarao. Moja ranija
procjena njezine veličine prsta bila je nepogrešiva; dodir sudbine, baš kao
sve što smo zajedno iskusili.
Pogledala je blistave dragulje, šokirana, a ja sam nastavio govoriti:
»Danas nije dan našeg vjenčanja, ali ovo je naš dan, i proslavit ćemo ono
što imamo danas. Bit će torte, i lijepa bijela haljina, i veselje na plaži. Svaki
trenutak provest ćemo zajedno.«
Preplavljena emocijama, posegnula je za mnom i čvrsto me zagrlila. »Ne
znam što treći da bi moglo biti dostojno tvojoj gesti, osim da ću ponosno
uvijek nositi ovaj prsten.«
Uhvatio sam je za draguljima ukrašenu ruku i snažno poljubio. »Sad se
idemo zabaviti.«

STIGLI SMO TAMAN na dogovoreni termin u podne u jednom otmjenom butiku.

Vlasnica je povela Biancu uza stube da pogleda njihovu ponudu haljina.
Rekao sam joj neka izvadi sve bijele haljine prije no što Bianca dođe. Budući
da se ne radi o pravom vjenčanju - samo o proslavi - predložio sam da joj
ponudi neformalne bijele haljine, a ne klasične vjenčanice. Bianca će na kraju
odabrati. Jedini uvjet je bio da je vidim u bijelom. Znate... u slučaju da mi to
bude jedina prilika.
Na moje nezadovoljstvo, nisu mi dopustili da uđem u garderobu jer bila
je rezervirana isključivo za žene. Čekao sam u prizemlju i bezvoljno listao
časopise za mladenke, razgovarajući pritom s fotografijama.
»Bianca je mnogo ljepša.«
Okreni list.
»Stari, bi li je oženio kad bi postojala mogućnost da ti je sestra? Nimalo laka
odluka, zar ne?«
Okreni list.
»Oho, što kažete? Tretman lica pravi je način opuštanja ujutro prije
vjenčanja. Slažem se s vama, nego što.«
Zatvorio sam časopis i pogledao mi je pao na Biancu koja je polako silazila
zavojitim stubama. Prizor nje u odabranoj haljini oduzeo mi je dah. No srce
mi je zamalo eksplodiralo kad sam ugledao golemi osmijeh na njezinu licu.
Bio je pun nade i optimizma, prekrasan, a istovremeno tužan da ti srce pukne.
Odlična ideja, Dexe. Pomogao si joj da se malo rastereti drugim stvarima.
191
 Knjige.Club Books
Nadao sam se da se neće dogoditi ništa zbog čega će taj osmijeh iščeznuti.
»Prelijepa si.«
Skromno se pogledala. »Jednostavno je. Nisam željela pretjerati. Ova je
bila baš prava.«
Haljina koju je Bianca odabrala bila je bez naramenica, uska u struku, i
zvonolika prema rubu tik iznad koljena.
»Savršena je.«
»Pazi ovo...« nasmiješila se. »Pogodi kako se zove ovaj kroj?«
»Haljine imaju imena?«
»Da.« Nasmijala se. »Ova se zove La Bandita.«
Široki osmijeh razvukao mi je lice. »Naš Bandit je ovdje duhom. To mi se
baš sviđa.«
»Hvala ti za ovo iskustvo. Osjećala sam se kao u Zgodnoj ženi.«
»Nikad ti neću moći vratiti sve što si mi pružila.« Nagnuo sam se i nježno
je poljubio u usta.
Ispružila je ruke. »Eto, uredila sam se. Kamo ćemo sad?«
»Morat ćeš se malo strpjeti«, namignuo sam joj.
Odvezli smo se u unajmljenom kabrioletu, a ja sam se osjećao kao
nafiksan životom. Biancina kosa vijorila je na toplu povjetarcu. Držali smo se
za ruke.
Zaustavili smo se ispred svojeg odredišta i morao sam parkirati bočno.
Bilo je upitno hoće li automobil stati u slobodno mjesto, no uklizao sam iz
prvog pokušaja.
»Maher si za parkiranje, Truitte.«
»Bilo je gusto, no uspio sam se uvući. Ako nam se Bog smiluje, uskoro ćeš
saznati koliko sam dobar u takvim stvarima« namignuo sam joj.
»Ti i tvoja prljava mašta« nasmijala se. »I zaista se nadam da si u pravu.«
Bianca je napokon opazila da se nalazimo ispred slastičarnice. »Hoćemo li
ovdje jesti tortu?«
»Da, ali ne samo jednu. Kušat ćemo ih mnogo.«
»Dogovorio si kusanje svadbene torte?«
»Da, zašto ne?«
»Ne moraš li se obvezati za narudžbu nakon kušanja?«
»Vjerojatno. Naručit ću tortu i dogovoriti da je odnesu kod oca.«
»To će baš biti dobro za njegovo srce«, sarkastično će Bianca.
»Dobro, a što kažeš na ovo? Dat ću polog, a tortu ćemo naručiti na
današnji dan za godinu dana. Ako sve prođe kako treba, doći ćemo ovamo po
svoju tortu.«
192
 Knjige.Club Books
Uhvatila me za ruku. »To zvuči kao dobar plan.«
Slastičarnica Ganache Patisserie mirisala je poput eksplozije šećera uz
natruhu likera od višnje. Višekatne torte u raznim pastelnim nijansama bile
su izložene u staklenim hladnjacima.
Jedna gospođa nas je pozdravila i odvela u stražnju prostoriju. Nalila nam
je čaj i ponudila nam nekoliko kriški različitih torti.
»Možete ih kušati bilo kojim redom. Tu je blok za pisanje i olovka za
ocjenu okusa. Sve torte su obilježene. Nadajmo se da ćete donijeti
jednoglasnu odluku.«
»Zar se parovi porječkaju oko okusa?« upitala je Bianca.
»O, da. Iznenadili biste se koliko se dogovaraju i pogađaju. Imate
mogućnost odabira različitog okusa za svaki sloj. Obično se biraju tri, i tako
uvijek možete postići kompromis.«
Bianca i ja počeli smo kušati. Zabavljali smo se hraneći jedno drugo, i to
me podsjetilo na naš prvi izlazak, u etiopskom restoranu, kad sam došao kao
Jay. Umočio sam prst u kremu i umrljao joj nos. Mislim da je ženi bilo
neugodno uz nas. Kako bi joj tek bilo da je znala pravu istinu o nama.
Naposljetku je otišla ne bi li nam osigurala malo privatnosti.
Kad je Bianca oblizala malo kreme s usnica, stegnula mi se kita.
»Moja je majka nekoć običavala peći torte za rođendane svojih prijatelja.
Rado sam joj pomagala«, rekla je. »Najbolje mi je bilo lizanje kuhače.«
»Siguran sam da ti fantastično ide lizanje kuhače. Je li bila drvena?«
»Jest. Velika, tvrda, kruta, drvena kuhača.«
Uzeo sam žlicu kojom sam miješao čaj. »Pokaži mi kako si je lizala.«
Ona gospođa se vratila. »Kako vam se sviđa torta od mrkve?«
Bianca me pogledala. »Jako je... vlažna.«
»Siguran sam da jest.«
»Jeste li uboli svoju?«
»Pa... nisam još.«
Bianca me zgrabila za koljeno ispod stola. Kad je gospođa otišla prasnuli
smo u smijeh i obećali da ćemo ozbiljnije shvatiti odabir.
Petnaest minuta kasnije, gospođa se vratila: »Kako nam ide?«
Bianca se nasmiješila. »Odlučili smo se za tortu od vanilije i slastičarsku
kremu za donji sloj, za srednji limun i opet slastičarska krema, a gornji sloj,
torta od vanilije, slastičarska krema i džem od jagoda.«
Poljubio sam Biancu u uho i rekao: »Znam kako voliš kremasto.«
Gospođa se nakašljala. »Idem po knjigu, pa ćemo odabrati vanjski izgled
torte i napraviti rezervaciju.«

193
 Knjige.Club Books
Kad se vratila s katalogom torti, Bianca je uprla prstom u jednu. »Vidi...
kuglice. Baš kao kad smo se tek upoznali.« Okrenula se gospođi. »Što mislite
o ovoj s kuglicama?«
»Sviđa vam se kako izgleda? Obično je ukrasimo cakepopsima. Zabodemo
ih u tortu, i sve je jestivo, što je najbolje od svega.«
Nasmijao sam se. »Čuo sam samo zabadanje i jestivo... meni odgovara.«
»Vas dvoje ste baš neobičan par, stvoreni ste jedno za drugo« rekla je
gospođa.
Stisnuo sam Biancino bedro i ponosno se nasmijao. »Baš vam hvala.«
Izvadila je kemijsku olovku. »Onda... kad je vjenčanje?«
Nastala je grobna tišina prije no što sam odgovorio: »Točno za godinu
dana.«
»O, savršeno. Trebat ćemo pola iznosa kao polog, a račun ćete podmiriti
po dostavi torte.«
Kad sam joj pružio kreditnu karticu nakratko smo ostali sami, i primijetio
sam da Bianca izgleda turobno.
»Što nije u redu?«
»Osjećaj je stvaran. Kad bi barem sve bilo stvarno.«
K vragu. Sve će nam se obiti o glavu.
»Možda sam pretjerao s ovim.«
»Ma ne. Samo su me obuzeli osjećaji kad je zapisala datum.«
Prije no što smo stigli reći išta više, gospođa se vratila s mojom kreditnom
karticom i računom. »Sve je sređeno, gospodine Truitt. Možete nas nazvati
bilo kad i javiti mjesto vjenčanja, tako da možemo izvršiti dostavu na vrijeme,
na sam dan vjenčanja.«
Bianca je šutjela dok smo izlazili iz slastičarnice. Nisam to mogao
podnijeti. Čvrsto sam je zagrlio i šapnuo joj: »Moramo biti optimistični.«
»Teško je kad se ne želiš pripremiti na razočaranje. Jednostavno se čini
predobro da bi bilo istinito, da ćemo teško izbjeći udarac.«
»Moram vjerovati. Jedino tako ću preživjeti današnji dan. Moram
vjerovati da ću u ovo doba sljedeće godine... imati tortu, a lizati tebe.« Smijao
sam se jer nisam kanio tako to reći. Lizati tebe. Izgovorio sam tako, vjerojatno
zbog podsvijesti.
Zaigrano me pljesnula po ruci. »Veseli me što možeš pronaći humor u
ovoj situaciji.«
»Smijem se, a plakao bih, ljepotice.«
To sam zaista mislio.

194
 Knjige.Club Books
OSTATAK POSLIJEPODNEVA proveli smo na plaži uz gostinjsku kuću.
Dok je sunce zalazilo osjećao sam se kao da se nad našim zajedničkim
druženjem zauvijek spušta zastor. Bianca je još uvijek nosila bijelu haljinu
koja je sada bila pokrivena mrljama od pijeska i morske vode. Želio sam si u
pamćenje urezati taj prizor.
»Večeras ne želim spavati« rekla je. »Najradije bih probdjela noć.«
»Kome treba san?« rekao sam zgrabivši je za ruku. »Mogu li te zamoliti
za ples?«
Glazba nam nije trebala. Njihali smo se uz zvukove mora, naprijed -
natrag dok sunce nije iščezlo. Ostali smo budni uz razgovor i obećanje da
nećemo zaspati.
No san nas je svladao. Zagrljeni, srušili smo se na pijesak.
Probudili su nas krici galebova sljedećeg jutra, kao brodolomce na žalu.
Bilo je poprilično kasno; vjerojatno smo se iscrpili nastojeći probdjeti noć.
Kad smo se pridigli na pijesku, zagrlio sam je.
»Nisi dovršila rečenicu«, rekao sam.
»Koju?«
»Pa znaš, prije no što smo doletjeli ovamo, počela si mi pričati svoju
seksualnu maštariju. Rekla si da na početku ja nešto otvaram. Moram čuti
ostatak.«
»Trebala sam znati da nećeš zaboraviti na to.«
»Ni slučajno. Moram proživjeti tu maštariju. Više sam ljubomoran na
Dexa iz mašte nego na onog kretena Jaya.«
»Dobro, znači... ti otvaraš...«
Zazvonio mi je mobitel.
»Maje l’ me to netko zajebava?« zastenjao sam.
» Čini se da je suđeno da nikad ne saznaš, Truitte.«
»Trebao bih se javiti, u slučaju da... znaš.«
Naglo je ustala. »Javi se.«
Javio sam se. »Ovdje Dex Truitt...«
»Dobar dan, gospodine Truitt. Ovdje Erika Raymond iz laboratorija
Leominster.«
Srce mi se ubrzalo. »U redu... Izvolite?«
»Stigli su vaši rezultati.«

195
 Knjige.Club Books

32

Bianca
MISLILA SAM DA ću POVRATITI ili pasti u nesvijest. Možda prvo jedno, pa drugo.
Bože mili. Što ako se prvo onesvijestim i povratim dok ne znam za sebe?
Ustala sam i počela koračati po pijesku. Koža mi se oznojila, a prema izrazu
Dexova lica, vjerojatno sam i problijedjela. »Možete li malo pričekati?«
čula sam kako govori u slušalicu. Pokrio je mikrofon dlanom i upitao me:
»Jesi li dobro? Trebala bi sjesti. Ne izgledaš baš dobro.«
»Ne osjećam se dobro.«
Dex se vratio razgovoru. »Erika? Jeste rekli da se zovete Erika?«
Čula sam da premda mu je mobitel bio pritisnut na uho.
»Čujte, trebao bih otići negdje nasamo. Mogu li vas nazvati za pet
minuta?«
Kratko je šutio i zatim rekao: »U redu, da. Vidio sam broj kad ste nazvali.
Tražit ću da me spoje na dva osam tri. Nazvat ću za nekoliko minuta, i molim
vas da pričekate moj poziv.«
Opet je ušutio, i uskoro zatim rekao: »U redu. Puno vam hvala.«
Prekinuo je vezu i položio dlan na moja leđa. »Dođi. Hajdemo unutra.
Mislim da bismo prije svega trebali porazgovarati.«
Kao kroz maglu, pustila sam Dexa da me uvede u sobu. Bila sam tako
sigurna u sebe, tako sam željno iščekivala istinu, no odjednom sam poželjela
pobjeći u drugom smjeru. Trebam još vremena.
Dex me odveo do kreveta i posjeo na rub. Već sam čula za obamrlost, no
nikad je nisam doživjela. Stres je u mojem životu podrazumijevao lupanje
srca, igranje s kuglicama i vrištanje iz petnih žila. No ova vrsta stresa bila je
posve drugačija. Nisam osjećala nožne prste. Morala sam spustiti pogled i
malčice ih promeškoljiti ne bih li se uvjerila da to još uvijek mogu.
Dex je kleknuo ispred mene i obuhvatio mi lice dlanovima. »Jesi li sigurna
da ovo želiš?«
»Sad nisam sigurna ni u što.« Glasno sam uzdahnula. »Zovem se Bianca,
zar ne?«
Dex se nasmiješio. »A ja se zovem Jay.«
Njegov me smiješni komentar uspio vratiti u stvarnost. Nasmiješila sam
se i dugo ga gledala u oči. Uzvraćalo mi je nešto predivno, ne sam muškarac,
196
 Knjige.Club Books
nego ono u njegovim očima - ljubav u svom najčišćem obliku. Bila je iskrena,
otvorena i spremna pružiti mi sve što poželim. Oduzimala mi je dah, no
podsjetila me da zaista moram znati. Bezuvjetno sam željela tu ljubav,
a neznanje bi sve stavilo pod upitnik.
Nisam ni osjetila da plačem dok mi Dex palčevima nije obrisao suze.
Zatvorio je oči i prihvatio moju odluku bez potrebe da je izgovaram.
»Reci mi kako želiš da saznamo? Prvo za tebe, ili za tvoju sestru?«
Kratko sam razmislila. »Subota je, i Alexandra je vjerojatno odvela
djevojčice u baletnu školu. Zašto prvo ne bismo saznali moje rezultate, i dali
si vremena da ih prihvatimo prije no što nazovemo Alex? Mislim da neću
moći podnijeti oba saznanja istovremeno.«
»U redu, onda ćemo tako.« Povukla sam veliki, pročišćavajući udah i
kimnula. »Hajde. Spremna sam za poziv.«
»Sad ću, samo da nešto napravim prije toga.«
»Što?«
»Ovo.« Njegova usta survala su se na moja. Poljubio me s toliko strasti i
snage da sam se ponovno rasplakala kad me pustio. Zaboga, raspadam se.
Smijući se kroz suze, rekla sam mu: »Oprosti. Ovo su suze radosnice.«
»Ne izgledaš radosno.«
Naslonila sam čelo na Dexovo. »No radosna sam. Volim te, Dextere
Truittu.«
»Volim i ja tebe, Bianca. Više no što mogu pojmiti.«
Nisam pitala Dexa što je radio tijekom one minute koju sam provela
zatvorenih očiju moleći se Bogu. Kad sam otvorila oči vidjela sam da mu se
usnice miču dok žmiri. Bila sam sigurna da se i on Velikome na nebu obraća
s istom molbom. Stisnuo mi je ruku još jednom i uzeo mobitel. Duboko sam
udahnula i držala dah dok je unosio broj.
»Možete li me spojiti s dva osam tri, molim?«
Čula sam ženski glas, no nisam mogla razaznati što govori.
»Da, Erika? Ovdje Dex Truitt, zovem radi rezultata. Zanimaju nas rezultati
dvaju ispitivanja očinstva, a ovaj put zovem za Dextera Truitta i Biancu
George. Kasnije ću nazvati za rezultat između Dextera Truitta i Alexandre
Fiore.«
Ustala sam s kreveta i počela koračati sobom.
Dex je pročitao sigurnosnu lozinku koju je dobio od tehničara, potvrdivši
da želi čuti samo jedne rezultate ispitivanja. Pogledao me rekavši na telefon:
»Da, spreman sam.«

197
 Knjige.Club Books
Nakon cijele vječnosti koja je najvjerojatnije potrajala samo trideset
sekundi, Dex je zatvorio oči. Pročistio je grlo. »Koliki je postotak točnosti tih
ispitivanja?«
»Shvaćam. Hvala vam puno. Uskoro ćemo nazvati da čujemo druge
rezultate.«
Srce mi se steglo kad sam mu vidjela lice. Ovaj put je on izgledao kao da
će se raspasti. Suze su mu tekle niz lice kad mi je prišao.
»Reci mi«, šapnula sam. »Reci.«
Odjednom sam se našla u zraku i u Dexovu naručju. »Šanse da si mi sestra
jednake su nuli.«
»Molim?« Je li rekao ono što mislim da jest?
»Čula si me. Nismo u krvnom srodstvu, Bianca.«
»Bože moj dragi!« Ruka mi je poletjela k prsima jer je moje jadno srce
lupalo tako snažno da sam se pobojala da će prsnuti. »Jesi li siguran? Ne šališ
se?«
»Nikad u životu nisam bio ovako ozbiljan, i čini se da je nula posto šanse
poprilično sigurno. Hvala Isusu!«
Primaknula sam se i pritisnula usnice na Dexove. »Nismo u srodstvu.
Zaista nismo u srodstvu.« Ponavljala sam si to kao kakvu mantru, no zapravo
sam si pomagala da mi ta golema spoznaja sjedne. Dexovo lice bilo je vlažno
od suza kad me spustio na krevet.
Bila sam preplavljena olakšanjem, a Dexa kao da je preplavio sasvim
suprotan osjećaj. Hitna potreba izobličila mu je lice. Počeo se svlačiti kao da
mu život ovisi o tome. Zaustavila sam ga kad je došao do bokserica.
» Čekaj .«
»Mislim da više ne mogu čekati. Moram biti u tebi, Bianca. Nazovi me
šupčinom, ako moraš, ali imam potrebu da te obilježim. Da zarijem zube u
tvoju kožu i silovito svršim u tebe tako da jedan dio mene više nikad ne
pronađe izlaz.«
Progutala sam knedlu. »Zaboga, Dexe.«
»Previše istine odjednom?«
»Ne. To je nešto najseksi što sam ikad čula. Nego... ja želim učiniti nešto
za tebe.«
»Može li čekati dok ja ne učinim nešto za tebe?« Posjeo me na sredinu
kreveta, no povukao me za noge i privukao bliže rubu gdje je stajao. »Više
puta. Može li čekati dok ja ne učinim nešto za tebe, više puta?«
Zahihotala sam i sišla s kreveta. »Sjedni, Dextere Truittu, koji mi nije brat.
Sjedni.«

198
 Knjige.Club Books
Malčice se durio, no poslušao me. Erekcija mu je gotovo probila bokserice
dok je sjedio na rubu kreveta.
Polako sam počela otkopčavati bluzu. »Nismo stigli razgovarati o tome,
no pijem kontracepcijske pilule.«
»Hvala kurcu. Moram osjetiti tvoju kožu na svojoj, i neću ga moći izvaditi
kad te se jednom domognem. Spavat ćemo s mojim kurcem u tebi.«
Kad sam svukla bluzu izmigoljila sam se iz hlača i stala ispred Dexa
puštajući mu da me pogleda. Strpljenje mu je posustalo kad je posegnuo za
mnom, a ja sam mu se izmaknula. »Ne još.«
Frustrirano je zastenjao uhvativši se za obje strane kreveta.
Posegnula sam iza leđa i otkopčala grudnjak. Zatresla sam ramenima i
pao je na pod.
Dex je progutao knedlu. Prsa su mu se podizala i spuštala u dubokim
udasima i izdasima. »Prekrasna si.«
»Hvala ti.«
Ostavila sam gaćice na sebi i zakoračila, te kleknula pred njega.
»Bianca... ne mogu. Hoću reći... nemoj. Neću izdržati ni deset sekundi ako
me sad uzmeš u usta.«
Stisnula sam dojke jednu uz drugu i uz vragolasti osmijeh dala mu
naslutiti što kanim.
»Svucite bokserice, gospodine Truitt.«
»Neću izdržati ni tako, Bianca. Sanjao sam o stavljanju kite između tvojih
prekrasnih sisa. Želim svršiti po njima, ali prvo želim svršiti u tebe.«
Jednim vještim pokretom Dex me podignuo s poda na krevet i našao se
nada mnom. »Hvala što želiš ispuniti moju maštariju. Mnogo mi znači što
želiš ispuniti moje prije svojih.«
»Želim ispuniti sve nastrane maštarije u tvojoj glavi. Kanim provesti
mnogo vremena istražujući dubine vaših perverzija, gospodine Truitt.«
Dex je svukao bokserice bez prekidanja tjelesnog dodira, a njegov
ukrućeni penis bio je vreo na mojoj koži. Osjetila sam kako pulsira uz moj
trbuh. Čekali smo tako dugo i nisam mogla podnijeti više ni jednu sekundu.
Raširio je moje noge pod sobom, pomaknuo se i gledao me u oči dok je
prodirao u mene. Sa svakim njegovim centimetrom moje srce se otvaralo sve
više. To je bilo to. Nevjerojatan je bio osjećaj posljednjeg centimetra njegova
penisa u meni. Prodro je u moje srce čim smo se sreli, i naposljetku smo
iskusili i blaženstvo tjelesnog dodira. Shvatila sam pravo značenje izraza
predati se jedno drugome.
Lagano se kretao unutra-van, dajući mojem tijelu vremena da se rastegne
prema njegovoj veličini. Bilo je prekrasno i dražesno, no vidjela sam da se

199
 Knjige.Club Books
suzdržava. Ohrabrivala sam ga da se prepusti, zagrlila ga i zarila nokte u
njegovu stražnjicu.
Zjenice su mu se raširile. »K vragu.«
Upalilo je. Spustio je glavu i snažno me ugrizao za desnu dojku
ubrzavajući ritam. Ostat će mi ožiljak, i to mi nije smetalo... Neka me obilježi
kako god zna i umije.
»K vragu. K vragu«, stenjao je sišući mi vrat i grabeći me za kosu, a ja sam
stenjala.
Sve se izbrisalo i nestalo u pozadini, čuo se samo isprekidani zvuk našeg
disanja i udarci znojnih tijela jedno o drugo dok se on sve dublje zabijao u
mene.
»Ispunit ću tvoju usku pičkicu, Bianca.« Odmaknuo se da me pogleda, i to
je bilo sve. Tijelo mi je već vibriralo uz njegovo, i taj orgazam me dokrajčio.
Zazivala sam njegovo ime dok su mi se mišići grčili oko njegova kurca. Taman
kad sam pomislila da sam dosegnula vrhunac, Dex se silovitije zabio u mene
uz zamaman uzdah i prepuštanje. Moje tijelo je zajahalo na potpuno novom
valu osjećanja i svršili smo zajedno.
Kad je došao do daha Dex me nježno poljubio u usta. Još uvijek je bio
donekle tvrd unutar mene i lagano je klizio naprijed-natrag. »Volim te,
Bianca.«
»Volim i ja tebe.«
»Prošli smo nevjerojatan put dovde, no tako sam shvatio koliko želim da
ostaneš u mojem životu. Ako ti išta znači, nisam te kanio pustiti čak ni kad bi
se ispostavilo da si mi sestra.«
»Zaista? A kako si me namjeravao nagovoriti da ostanem?«
»Recimo samo da sam se potrudio istražiti slučaj.«
Zaškiljila sam. »O čemu govoriš?«
»Potpuni krvni srodnici dijele pedeset posto DNK. Polubraća u prosjeku
dijele samo dvadeset pet posto. Tehnički gledano, to nije incest, nego linijsko
parenje.«
»Htio si me privući znanstvenim aspektima spavanja s vlastitim
bratom?«
»Naravno da ne.«
»Aha.«
»Dogovorio sam termin kod genetičara za to.«
»Šališ se?«
»A možda i kod psihologa.« Nasmijao se, no znala sam da se ne šali.
»Lud si.«
»Lud za tobom, Mala George. Lud od ljubavi za tobom.«
200
 Knjige.Club Books

EPILOG

Dex
»SVE JE ISPALO KAKO TREBA, ZAR NE? Ne moramo se seliti u Europu.«
Moj vozač se javio: »Jeste li nešto rekli, gospodine Truitt?«
»Ne... razgovaram s Banditom.«
Počešao sam psa iza ušiju. »Nego... kao što rekoh, sve se sredilo, nijedan
od nas ne ševi vlastitu sestru, ali ono što su radili s tobom neka ostane u
prošlosti, zar ne? Čuvat ću tvoje tajne.«
»Vau!«
»A sad... Ima toliko razloga za radost.«
Stigli smo na odredište. Znao sam da je čudno dovesti psa na ceremoniju
rezanja vrpce, no Bandit je važan član obitelji; drugačije ne bih dopustio.
Držeći Bandita za povodac udahnuo sam ne baš svježi zrak Brooklyna i
pogledao znak na kojem je pisalo Kulturno-umjetnički centar Jelanija Okiroa.
Pršteći od ponosa, jedva sam čekao pokazati Bianci kako smo uredili
prostor.
Bandit i ja dizalom smo se popeli na drugi kat, a Alexandra je već čekala
u hodniku. Držala je ploču za pisanje i smješkala nam se.
»Kako je moja sestra od istog oca?« smješkao sam se.
»Odlično, brate od druge majke. Novinari još nisu stigli, usput rečeno.«
»Dobro.« Pljesnuo sam rukama. »To nam daje malo vremena da
provjerimo je li sve na svojem mjestu.«
»Da, potrebno nam je sve vrijeme koje možemo dobiti.«
Kad sam Banditu odnio malo vode u jednu od soba vratio sam se sestri.
Naslutio sam da je napeta. »Jesi dobro?«
»Malo sam nervozna jer se moramo vidjeti s njim.«
Suosjećajno sam kimnuo. »Znam.«
Alex će danas vidjeti našeg oca. Myra i on su u gradu i kane svratiti u
centar. Premda je prošlo nekoliko godina otkad smo saznali rezultate
ispitivanja očinstva, Alex je provela jako malo vremena u društvu Dextera
Starijeg. Nije joj bilo ugodno i lako. Tasa je po svim bitnim pitanjima smatrala
svojim pravim ocem. Prije otprilike godinu dana zaposlio sam Alex na poziciji
voditeljice posebnih projekata u tvrtki Montague. Njezin novi zadatak bio je

201
 Knjige.Club Books
nadgledanje razvoja umjetničkog centra izgrađenog u čast Jelaniju. Preminuo
je šest mjeseci nakon Biancina i mojeg povratka s onog sudbonosnog
putovanja. Rak debelog crijeva metastazirao je usprkos liječenju. Kad su
stvari krenule nizbrdo, Bianca i ja posjećivali smo ga svaki dan. Mislim da se
moj prijatelj malo zatelebao u moji grčku božicu - ne krivim ga.
Netom prije njegove smrti ispričao sam mu planove nastavka njegova
naslijeđa. Skanjivao se pri spomenu pozornosti, no dozvolio mi je da
dovedem fotografa koji je dokumentirao naše posljednje sate rezbarenja.
Velike crno-bijele fotografije Jelanijevih ruku koje rade krasile su centar, uz
njegove kenijske rukotvorine.
Jelani mi je ostavio sve svoje drvene skulpture. Izložili smo ih u staklenim
vitrinama centra u kojem se može pohađati radionicu rezbarenja, uz ostale
umjetnosti i glazbu. Neprofitna organizacija bila je otvorena za djecu i
tinejdžere cijelog okruga. Sve osoblje financirat će i zapošljavati tvrtka
Montague Enterprises, a materijale i ostale troškove pokrit će dobrotvori i
pokrovitelji.
Alex je lupnula kemijskom o ploču za pisanje. »Zaboravila sam ti reći,
uspjela sam nagovoriti malog Clementa da dođe ovamo jedan vikend i održi
radionicu rezbarenja.«
»Ma nemoj? Uskoro ću upoznati svojeg malog zakletog neprijatelja s
YouTubea. No sad vjerojatno nije tako mali. Napokon je dosegao pubertet, i
više nije tako neugodno natjecati se s njim.«
Alex se nasmijala. »Gdje je Bianca?«
»Sam je otišao po njih. Kasnila je.«
»Shvaćam je.«
Alex i ja proveli smo sljedećih petnaest minuta pazeći da sve prostorije
budu u besprijekornom stanju.
Kad smo izišli u hodnik, u pitao sam. »Dolaze li Hope i Faith?«
»Da. Brian će ih dovesti.«
»Super. Svidjet će im se ovdje.«
Pogledala je preko mojeg ramena. »Eno Biance. «
Zaista je nevjerojatno što mi čini samo spominjanje suprugina imena. Čim
je Alex izgovorila riječ »Bianca« trenutak je poprimio drugačiji sjaj. Cio moj
život mogao se sažeti u taj osjećaj.
Okrenuo sam se i ugledao svoju prekrasno dotjeranu ženu. Nitko ne bi
rekao da je probdjela noć uz bolesnu dvogodišnjakinju. Kleknuo sam i pružio
ruke pozivajući kćer da mi dođe. Srce mi se topilo svaki put kad bi potrčala k
meni očiju punih uzbuđenja, kao da najviše na svijetu želi biti u tatinu
zagrljaju.

202
 Knjige.Club Books
Podigao sam je, poljubio u obraz i šapnuo: »Nisam bio siguran hoćeš li
doći, Georgina-Bina.«
»Antipirecik je počeo djelovati« nasmiješila se Bianca. »Nisam htjela da
ona propusti ovaj događaj. Znam da si pozvao fotografa.«
Premda je odnos između Biancinih roditelja već godinama bio nategnut,
u posljednje vrijeme počeli su se bolje slagati. Proteklog su vikenda bili kod
nas na doručku. Priča s mojim ocem ostala je nesređena, no radi naše kćeri
bio sam sretan što su Taso i Eleni srdačniji jedno prema drugom.
Okrenuo sam se Alex. »Možeš li malo pričuvati Georginu da Bianci
pokažem prostor, prije no što svi dođu?«
»Naravno da mogu.«
Ostavio sam kći njezinoj teti. Georgina je jako nalikovala majci i bio sam
jako sretan zbog toga. Začeta je nešto prije no što smo se Bianca i ja vjenčali.
Imali smo raskošan obred u gradskoj vijećnici prije dvije godine. Tad nismo
ni znali da je Bianca trudna.
Vikend prije vjenčanja odletjeli smo u Palm Beach po tortu, točno godinu
dana nakon narudžbe prilikom kušanja torti. Slastičarnica ju je isporučila na
naš privatni komadić plaže. Fotografirali smo se, nahranili jedno drugo s par
komada torte, a ostatak smo dali odvesti u obližnji dom za starije osobe.
Uzeo sam Biancu za ruku i odveo je u prostoriju za glazbu.
Poskočila je čim ju je ugledala. »Ti to ozbiljno?«
»Savršena je, zar ne?«
Statua Lize Minelli napokon je pronašla trajni dom, kao i portret Elvisa
Presleya iz Jayeva stana. Pronašao sam još slične memorabilije pop-glazbe i
njome upotpunio prostor. Polukoncertni glasovir smjestio se u kutu
prostorije skupa s ostalim glazbalima.
»Napokon se našla na mjestu koje za nju ima smisla«, smijala se Bianca.
»Zar ne? Kao da je sve vrijeme provela lutajući u potrazi za posljednjim,
značajnijim mjestom na kojem bi ti se mogla prišuljati posljednji put.«
Pokazao sam golemi portret na zidu. »Elvis je također tu. Jesi li ga
primijetio?«
»Napravio si nevjerojatnu stvar s ovim prostorom.«
Zagrlio sam je i izgovorio nad njezinim usnicama: »Drago mi je što vas još
uvijek uspijevam zadiviti, gospođo Truitt.« Odmaknuo sam se ne bih li je bolje
vidio. Bradavice su se nazirale kroz tanku crnu tkaninu njezine haljine. »Sise
ti izgledaju savršeno. Osjećam potrebu da uzmem u usta.«
»Svaki dan izražavaš divljenje prema njima. Zašto bi danas bilo
drugačije?«

203
 Knjige.Club Books
»Danas mi posebice bodro salutiraju. Da ne spominjemo kako se
trenutačno nalazimo u razdoblju kad ne dojiš. Imam ih samo za sebe.«
Sagnuo sam se i nježno poljubio tkaninu nad njezinom bradavicom, govoreći
joj u prsa: »Jesam li ti ikad rekao koliko obožavam tvoje trudno tijelo?«
»Da, nekoliko puta svakih sat vremena.«
»Možemo li zauvijek dobivati djecu?«
»Tko će ih rađati?«
»Pa nadao sam se da ćeš ti, moja grčka božice.«
Pogladila se po trbuhu trudnom već četiri mjeseca. »Mislim da je nakon
ove gotovo. Dvije su dovoljne.«
Obujmio sam je oko stražnjice i stisnuo. »To si rekla i nakon prve.«
»Znam... no ubrzo potom više nisam bila trudna, prestala je žgaravica i
predomislila sam se.«
»Eto, ja ću se nadati da ćeš se predomisliti deset puta.«
Raskolačila je oči: »Deset?«
»Iskreno? Kad bi mi dopustila... da, deset.«
»Lud si, ali ne vjerujem sebi kad kažem da to neću dopustiti. Dvije bitne
stvari udružile su se protiv mene. Prva – čim se skinem s pilule, dovoljno je
da me pogledaš i već sam trudna. Druga - ne mogu ti odoljeti. Čim zatrepćeš
tim plavim očima poželim te usrećiti.«
»U čemu je onda problem?« šalio sam se mazeći joj vrat. Morao sam se
obuzdati kako ne bih bio primoran stati pred njujorške novinare s golemom
erekcijom pod hlačama.
Kad smo kod novinara, Bianca je i dalje povremeno radila za Finance
Times, kao slobodna novinarka, no preuzimala je samo lokalne zadatke.
Pored Georgine i mene, koji sam jako zahtjevan, nije imala vremena za ostale
stvari. Znala je da je podupirem u odluci da se vrati na puno radno vrijeme
ako to želi, no činilo se da je najsretnija kao supruga i majka. Ja se ne kanim
žaliti jer je uvijek prisutna kad se vratim kući. Rijetko kad sam ostajao
do kasno na poslu, jedva sam čekao vratiti se svojim curama.
Još jednom sam je poljubio i nevoljko rekao: »Trebali bismo izići. Ljudi će
uskoro doći.«
Izišli smo i ugledali Alex kako prati našu kći koja je trčala uokolo.
»Čime se Georgina igra?« upitala je Bianca.
»Mislila sam da smo sve drvene figure složili u vitrine, no čini se da je
pronašla jednu« reče Alex. Bianca je pojurila prema Georgini. »To nije
igračka, a ona je stavlja u usta.«
»U redu je. Stričeku Jelaniju ne bi smetalo« rekao sam. Kad sam uzeo
slinavu figuricu iz kćerinih ručica, nasmijao sam se shvativši da je to žirafa.

204
 Knjige.Club Books
Što sam više razmišljao, to mi se činilo čudnijim da ju je pronašla. Definitivno
smo sve figurice složili u vitrine. Osobno sam nadgledao. Podigao sam pogled
prema prigušenim svjetlima na stropu. Hmm. Pripisao bih to nekoj nerješivoj
misteriji, no duboko u duši htio sam vjerovati da je on tu i da mi daje svoj
blagoslov.
Lokalni novinari počeli su stizati. Zauzeo sam svoje mjesto ispred centra
smješkajući se fotografskim aparatima i kamerama uz svoju obitelj dok smo
rezali vrpcu u čast velikog otvorenja.
Moj otac i Myra su netom bili stigli i primijetio sam da razgovaraju s
Alexandrom koja je izgledala kao da bi radije otišla bilo kamo drugamo.
Potrudio sam se priskočiti joj u pomoć i probiti led, no odvukli su me na
intervjue.
Svjetlost kamere pekla me u oči jer bila mi je uperena ravno u lice. Troje
novinara guralo mi je mikrofone pod nos. Jedan je upitao: »Recite zašto ste
odlučili otvoriti ovaj centar, gospodine Truitt?«
Pročistio sam grlo i progovorio iz dubine srca.
»Želio sam uzvratiti zajednici nešto onoga što je Jelani pružio meni:
sigurnu luku za ispuštanje frustracija i otkrivanje vlastita kreativnog
potencijala. Kad sam mu se prvi put obratio za pomoć, bilo je to iz pogrešnih
razloga. Pokušavao sam iskoristiti nesvakidašnju umjetničku vještinu ne bih
li osvojio jednu ženu.« Nasmijao sam se.
»S vremenom sam shvatio da je sama umjetnost mnogo važnija nego sam
ikad mislio. Spasila me - spasila me od vlastitih misli i omogućila mi
izražavanje osjećaja na druge načine, ne samo riječima. Na neki način,
proživio sam duhovno iskustvo. Rezbarenje drva počelo je kao šala, no za
Jelanija je predstavljalo cijeli život, i uskoro sam uvidio zašto. Neki ljudi
ljubav izražavaju riječima. A drugi... djelima. A mi... mi je izražavamo
pomoću umjetnosti. Umjetnost je, u svojoj biti, ljubav. Želio sam
podijeliti nešto ljubavi koju mi je prijatelj pružio, jer sad sam
blagoslovljen ljubavlju svojeg života.« Nasmiješio sam se. »Usput sam
postao i prokleto dobar rezbar, ako se smijem pohvaliti. Reći ću samo da su
jedna ili dvije izložene figurice životinja mojih ruku djelo.«
Bljeskalica fotografskog aparata zamalo me oslijepila.
»Jeste li na kraju dobili curu, gospodine Truitte?«
Namignuo sam. »Jesam.«
Kad sam izvršio sve obveze prema novinarima uzeo sam Bandita i krenuo
u potragu za djevojkama. Primijetio sam da je Bianca sjela u kut s Georginom
i kratko zastao da ih pogledam.
»Pogledaj kako su prekrasne, Banditu. Možeš li vjerovati da su naše?«

205
 Knjige.Club Books
Ako postoji riječ kojom bih opisao svoj sadašnji život, ta riječ bi bila
zahvalnost. Bio sam prokleto sretan što imam svoju prekrasnu obitelj. Znao
sam, bez zrnca sumnje, da ih nikad ne smijem uzeti zdravo za gotovo. Kad
nekoga zamalo izgubiš, naučiš ga cijeniti. Ništa te ne može bolje naučiti nego
gubitak.
Bianca je izgledala iscrpljeno, a Georgina, čiji su obraščići gorjeli, kašljala
je i curio joj je nos. Vrijeme je da pođu kući. Iskreno, i sam sam najviše htio
doći kući i provesti subotu na kauču uz svoju obitelj.
Podigao sam Georginu. »Idemo kući.«
Bandit je odmah iskoristio priliku i položio glavu u Biancino krilo. Zaista
je imala pune ruke posla s nama.
»Ne možeš samo tako otići, zar ne?«
»Ovo je moja gajba. Mogu što hoću. Ionako se sve već smirilo.«
Pošto smo se oprostili s mojim ocem i Myrom, tiho smo se iskrali van iz
stana, niz stubište.
Kad smo ušli u dizalo, Georgina je počela plakati. Lijek je već prestao
djelovati i već je bila jako umorna. Jedva je čekala popodnevni drijemež.
Bandit je lajao, kao i uvijek kad Georgina plače, a to je pokazivalo kako u
posljednje vrijeme nitko od nas ne spava dobro.
Tek što su se vrata dizala zatvorila dogodilo se nešto neuobičajeno.
Nestalo je struje na tri sekunde, no vratila se čim smo se počeli spuštati.
Bianca se nasmijala. »Uh, to ne bi bilo dobro.«
»Ne, ne bi. Koliko god se volim prisjećati našeg prvog susreta, ne znam
bih li izdržao vrištanje dviju beba.«
Zaigrano me lupila po ruci. »Tad su ti se svidjele moje loptice, a i moje
vrištanje.«
»Tako je. Tvoje loptice su mi se jako svidjele, a pogotovo tvoje...«
»Pripazi malo, ona razumije više nego što misliš.«
»Vau!«
»A razumije i on«, dodao sam.
Ukrcali smo se u limuzinu koja nas je čekala. Kad je Bianca pričvrstila
sigurnosni pojas oko Georginina sjedala, naša malena je napokon zaspala.
Sve do polovine puta automobilom je vladala tišina. Jedna misao mi je
pala na um i okrenuo sam se Bianci.
»Nikad mi nisi rekla što sam otvarao.«
»Molim?«
»Ona maštarija... Svaki put kad si mi kanila ispričati, nešto te prekinulo.«
Protrljao sam je po bedru. »Što sam otvarao?«

206
 Knjige.Club Books
»Sad maštam kako ti otvaraš kutiju sladoleda i hraniš me njime u krevetu
dok mi masiraš stopala. To mi zvuči božanstveno.«
Nagnuo sam se k njoj i zarežao: »O, jebeno da.«
»Dobro, počinjala je kad mi ti otvaraš... k vragu!«
Limuzina je stala uz škripu kočnica. Ruka mi je nagonski poletjela preko
Biancinih grudi da je zaštitim.
»Ispričavam se, ljudi. Tip se ubacio ispred mene i moram sam nagaziti na
kočnice« reče Sam.
I to je bio kraj našeg uživanja u miru i tišini.
Georgina se probudila i počela histerično plakati.
Poljubio sam je u glavicu. »Ššš... u redu je.« Izvadio sam mobitel, uključio
YouTube i kanal Chancea Batemana. Pronašao sam video u kojem se njegova
kćerkica histerično smije zvukovima koje ispušta koza, nadajući se da ću tako
smiriti Georginu.
Uzela je mobitel u ručice, no nije pomoglo. Rasplakala se još glasnije.
»Vau!«
Bianca se nasmijala. »Obilo nam se o glavu. Sad imamo lavež pasa,
blejanje koze, bebu koja se smije i bebu koja plače.«
No ja ne bih mogao zamisliti svoj život bez kaosa. Ne bih mogao zamisliti
život bez Biance, bez kćeri i psa - bez ovoga.
»Ovo su zvukovi života, Bianca«, ozareno sam rekao. »To je glazba za
moje uši, moja Mala George.«

207
 Knjige.Club Books

PRIZNANJA

PRVO I NAJVAŽNIJE, hvala svim blogerima koji se trude proširiti vijesti o našim
knjigama. U ovo doba kad je dosezanje čitatelja teže no ikad, vječno smo vam
zahvalne za sve što radite.
Julie - hvala ti na prijateljstvu i dostupnosti. Kad god te trebamo, dijeli nas
samo jedan klik. Veselimo se novom putovanju na koje će nas tvoje pisanje
odvesti.
Elaine - tvoje uredničke opaske poboljšale su ovaj projekt. Hvala ti na
uočavanju detalja i ohrabrenju.
Luna - tvoja kreativnost i strast pravi su dar. Sretne smo što si nas
odlučila počastiti svojim prekrasnim tumačenjima naših priča.
Eda - hvala ti za vješto bacanje posljednjeg oštrog pogleda.
Dani - tvoja pomoć pri organiziranju objave knjiga i držanja svega pod
kontrolom neprocjenjiva je. Jako te cijenimo!
Letitia - hvala što si svojom čarolijom uljepšala još jednu naslovnicu
knjige.
Naša agentica Kimberly Brower - sretne smo jer znamo da nam ti uvijek
čuvaš leđa. Hvala što neumorno radiš za nas i što si naša veza s ostatkom
svijeta.
Posljednje, ali ne i najmanje važno, hvala našim čitateljima - pišemo radi
vaše gladi za našim pričama. Hvala vam za uzbuđenje, ljubav i podršku, i za
sve koze zalijepljene na zidove naših Facebook stranica. Obožavamo vas!

Uz obilje ljubavi,
Vi i Penelope

Scan i obrada:
Knjige.Club Books

208