TRANSPORTNI

SISTEMI

SEMINARSKI RAD

Tema: Pužni transporteri

 Pu`ni transporteri

1. Namena – tehnolo{ke operacije koje se mogu obavqati pu`nim transporterima

2. Konstrukcija i prora~un pu`nih transportera op{te namene za rad u

horizontalnom, kosom i vertikalnom polo`aju

3. Transportne cevi

4. Gipki pu`ni transporteri

2
 Istorija rukovawa materijalom se`e u daleku pro{lost. Potreba za
rukovawem materijalom, primenom odre|enih tehnika i pomo}nih sredstava bila je
prisutna uvek kada mo} ~oveka kao pojedinca ili grupe qudi nije bila dovoqna za
transport i podizawe te{kih tereta.
Zenit gr~ke i rimske civilizacije unosi nove elemente i daje zamah i
sve`inu gotovo u svim oblastima qudskog stvarawa, pa tako i procvat u ovoj oblasti.
Nemogu}e je ne spomenuti genija iz Sirakuze Arhimeda (287 – 212 p.n.e.) i wegove
izume koji plene svojom jednostavno{}u, lepotom i funkcionalno{}u. Arhimed je
ostavio veliki broj radova, a jedan od wih je i konstrukcija ure|aja za crpqewe vode
primenom spiralne zavojnice (sl.1.)

Slika 1. Arhimedova spiralna zavojnica

za crpqewe vode

1. NAMENA PU@NIH TRANSPORTERA

3
 Pu`ni transporter je najstarije sredstvo sa kontinualnim, neprekidnim
dejstvom. Razvio ga je Arhimed kao specijalni oblik pumpe za navodwavawe.
Pu`ni transporter se primewuje u raznim oblastima industrijske
proizvodwe, posebno u hemijskoj industriji za transport malih koli~ina robe na
kratkim rastojawima ( maksimalno do 60 m ). Koristi se za transport pra{inastih,
zrnastih i komadnih materijala, posebno gde je tehnolo{kim procesom predvi|eno
me{awe, odnosno homogenizacija materijala. Veli~ina zrna ( amax ) ne treba da
prelazi 8-25% pre~nika pu`a ( Ds ). Otvoreni pu` se koristi u sklopu kompleksnih
postrojewa kao zahvatni element pri istovaru vagona i brodova. ^esto se koristi kao
ure|aj za podizawe materijala kod puwewa bunkera i silosa, a koristi se i za
pra`wewe bunkera i kontenera.
Materijali sa o{trim ivicama, jako abrazivni, velike tvrdo}e, pe~eni i
lako drobqivi nisu pogodni za transport pu`nim transporterima.
Pu`ni transporter (sl.2.) se sastoji iz cevi sa dovodnim levkom i
ispustom, vratila sa pu`em i pogonskog ure|aja ( motor, spojnica i reduktor).

1. Vratilo sa pu`em, 2. Cev, 3. Le`aj sa spojnicom, 4. Predwi le`aj, 5. zadwi le`aj, 6. Dovodni
levak, 7. Otvor za kontrolu rada, 8. Sredwi levak – ispust za pra`wewe, 9. Predwi levak za
pra`wewe, 10. Elektro-motor, 11. Reduktor, 12. Spojnica,
13. Spojnica

Slika 2. Pu`ni transporter

Usled sopstvene te`ine i trewa o zidove cevi materijal se ne okre}e

zajedno sa vratilom, ve} dolazi do wegovog potiskivawa.
Konstrukcija pu`nog transportera ima svoje dobre i lo{e osobine.
Dobre osobine
Pu`ni transporter ima jednostavnu konstrukciju, zahteva mali prostor za
ugradwu, ima niske tro{kove odr`avawa, omogu}ava dobru za{titu okoline od
pra{ine i mirisa primenom zatvorenog ku}i{ta koje mo`e biti i potpuno hermeti~ki
zatvoreno. Posebno je pogodan za transport pra{inastih materijala i materijala sa
jakim mirisom. Utovar i istovar je mogu} u bilo kojoj ta~ki i na vi{e mesta du` cevi,
pogodan je za horizontalan, kos i vertikalan transport. Mo`e se koristiti za hla|ewe,

4
me{awe raznorodnih rasutih materijala, su{ewe, zagrevawe, prawe, me{awe,
presovawe i prosejavawe.

Lo{e osobine
Trewe izme|u materijala, zidova cevi i pu`a je veliko i prouzrokuje lom
komada materijala (kvalitet robe). Velika je potro{wa energije, a zbog velikog trewa
pri kretawu je veliko habawe elemenata transportera. Mo`e do}i i do zaglavqivawa
pri transportu, posebno kod krupnijih komada, lepqivih i pe~enih materijala.

2. KONSTRUKCIJA I PRORA^UN PU@NIH TRANSPORTERA

OP[TE NAMENE
za rad u horizontalnom, kosom i vertikalnom polo`aju

2.1. KONSTRUKCIJA PU@NIH TRANSPORTERA

Konstrukciju pu`nih transportera ~ini:

5
 1. pogonski mehanizam,
2. cev, korito transportera,
3. zavojnica, pu` transportera i
4. le`ajevi.

Pogonski mehanizam se koristi za prenos snage na zavojnicu

transportera i ~ine ga elektromotor, reduktor i spojnice.
Korito transportera se sastoji iz sekcija, delova ~ije su standardne
du`ine: 1,5; 2,5; 3,0; 3,5 i 6,0 m. Me|usobno spajawe delova vr{i se pomo}u
prirubnica. Materijal koji se koristi za izradu korita je:
1. naj~e{}e ~eli~ni lim debqine od 1,5 do 10 mm,
2. drvo,
3. plastika.
U zavisnosti od transportne putawe razlikujemo dva oblika korita:
1. kod horizontalnih transportera korito sa polukru`nim dnom i pravim bo~nim
stranicama ,
2. a kod kosih i vertikalnih transportera cevasto korito.

Slika 3. Korito transportera

Sa gorwe strane se nalaze otvori za sipawe, a sa dowe otvori za

pra`wewe materijala. Broj otvora za sipawe i pra`wewe materijala zavisi od
tehni~kih uslova. Korito stoji na nogama ili stopama koje se izra|uju od liva ili ~elika
i nalaze se na me|usobnom rastojawu najvi{e do 10 m.

-Unutra{wi polupre~nik korita R zavisi od pre~nika zavojnice i veli~ine zrna,

odnosno:

, gde je

Ds – spoqa{wi pre~nik pu`a,

f – ugib vratila.

-Ugib vratila f :

6
 , gde je

qos – te`ina vratila sa spiralom po du`nom metru,

l – rastojawe izme|u sredwih le`ajeva,
E – modul elasti~nosti,
Ios – moment inercije vratila sa spiralom.

-Rastojawe izme|u le`aja l :

-Moment inercije Ios :

, gde je

d – spoqa{wi pre~nik vratila,

di – unutra{wi pre~nik vratila.
Zavojnica transportera je radni organ ure|aja i primewuje se za
transport sitnozrnastih i pra{kastih materijala. Izra|uje se od ~eli~nih cevi u obliku
sekcija, delova du`ine do 5 m. Na cevi su privareni ~eli~ne zavojnice. Delovi se
spajaju specijalnim spojnicama ili zavrtwima. Ako du`ina ~ele~nih cevi pre|e
granicu od 5 m koriste se sredwi le`ajevi ~ije je rastojawe od 2,5 do 4,0 m.
U zavisnosti od smera transporta razlikujemo dva tipa zavojnica (sl.4)
:

1. desnohodna,
2. levohodna.

7
 a),b) desnohodna spirala, c),d) levohodna spirala, e),f) desnohodna i levohodna spirala na istom
vratilu

Slika 4. Smer transporta

U zavisnosti od oblika transportne putawe i vrste materijala razlikuju

se slede}e zavojnice (sl.5) :

1. zavojnice sa punim zidom (a),

2. trakaste zavojnice (b),
3. segmentne zavojnice ©(©v),
4. profilisane zavojnice (g),
5. konusne zavojnice (d).

8
 Slika 5. Vrste zavojnica

Zavojnice sa punim zidovima se koriste za transport vrlo rasipnih

materijala (cement, gips, pepeo, suvi pesak). Komadasti materijali (krupni {qunak,
pe{~ar, kre~wak, {qaka) se transportuju trakastim ili lopatastim zavojnicama.
Testasti i mokri materijali (mokra glina, beton, cementni rastvor) se transportuju
lopatastim ili profilisanim zavojnicama. Za sabijawe i razmek{avawe materijala
koristi se konusna zavojnica.

Korak zavojnice se mo`e uzeti po obrascu:

, gde je

D – spoqa{wi pre~nik zavojnice,

=14-18 =0,8-1 - ugao nagiba.

Le`aji – Vratilo zavojnice se oslawa na ~eone zidove korita preko

predweg i zadweg le`aja, a ako du`ina vratila zavojnice pre|e granicu od 5 m
potrebni su sredwi le`aji.
Sredwi le`aj se nalazi na popre~nom nosa~u i pri~vr{}en je za gorwi
deo korita. Nosa~i koji dr`e sredwi le`aj oblikuju se tako da ne stvaraju veliki otpor
kretawu materijala.

9
 Slika 6. Sredwi le`aj

Predwi (sl.7) i zadwi (sl.8) le`aj se ugra|uje u ~eone, bo~ne zidove

korita. Predwi le`aj prima aksijalnu silu pu`a Fa .

Slika 7. Predwi le`aj

Slika 8. Zadwi le`aj

10
2.2. HORIZONTALNI PU@NI TRANSPORTERI

Horizontalni ili blago nagnuti pu`ni transporter (sl.9) se sastoji iz

zavojnice (pu`a) 11. koja se preko le`ajeva 5,8,10 oslawa o korito 7 transportera.
Korito je polucilindri~nog dna. Prenos snage se ostvaruje elektromotorom 1 i
reduktorom 3 koji pomo}u spojnica 2,4 vr{i obrtno kretawe na vratilo pu`a 11.
Materijal za transport se uvodi u korito pomo}u otvora za puwewe 9,
a pra`wewe se vr{i otvorima za pra`wewe 12,13 na dnu korita.

Slika 9. Horizontalni pu`ni transporter

Prora~un horizontalnog pu`nog transportera

Brzina kretawa materijala v zavisi od koraka pu`a S i broja obrtaja

vratila pu`a n, odnosno:

Kapacitet pu`nog transportera Q zavisi od pre~nika D, koraka S,

u~estanosti obrtawa pu`a n i koeficijenta ispune popre~nog preseka pu`a  ,
odnosno:
, gde je
 - gustina materijala koji se prenosi,
k – koeficijent korekcije.

-Pre~nik pu`a D za transport komadnih materijala proverava se iz uslova:

, gde je

11
kk – koeficijent krupno}e:
kk = 4 , za nesortirane materijale,
kk = 12 , za sortirane materijale.
amax – dimenzija najve}ih komada materijala.

-Korak pu`a S se odre|uje iz izraza:

, gde je

D – pre~nik pu`a,
za =14÷18  = 0,8 ÷ 1 - ugao nagiba.

-U~estanost obrtawa pu`a n treba da omogu}i miran rad i odre|uje se iz izraza:

, gde je
k1 – koeficijent koji zavisi od osobina materijala u pogledu gustine i abrazivnosti
(tabela T.1.)

Tabela T.1.
Materijal Karakteristi~ni predstavnici k1  
laki i neabrazivni bra{no, strugotina, opiqci od drveta 65 0,4 1,2
laki i maloabrazivni kreda, ugqena pra{ina, azbest, treset 50 0,32 1,6
te{ki i maloabrazivni soli, komadni ugaq, suva glina 45 0,25 2,5
te{ki i abrazivni Cement, pesak, glina, pepeo, {qaka 30 0,125 4,0

-Koeficijent korekcije zavisi od ugla nagiba zavojnog transportera i uzima se iz

tabele T.2.

Tabela T.2.Koeficijent korekcije

ugao nagiba transportera -  0 5 10 15 20 25
koeficijent korekcije - k 1,0 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5

-Za odre|ivawe snage na pogonskom vratilu koristi se obrazac:

, gde je

Q – kapacitet transportera,
k – stepen sigurnosti ( k = 1,15  1,25),

12
L – du`ina horizontalne projekcije transportera,
 – koeficijent otpora pri preme{tawu tereta (tabela T.1.)
H – visina dizawa (+) ili spu{tawa (-) materijala.

-Snaga pogonskog motora se odre|uje iz izraza:

, gde je
 - stepen korisnog dejstva pogonskog mehanizma ( = 0,8  0,85)

-Pogonski moment na vratilu pu`a je:

, gde je

s - ugaona brzina -

-Aksijalna sila na vratilu pu`a je:

, gde je
ro – polupre~nik na kome deluje sila Fa
,
 - ugao pewawa zavojnice ;  = 14  18 ,
 - ugao trewa materijala o povr{inu pu`a ;
 = 35  40

1 – koeficijent trewa materijala koji se transportuje.

VERTIKALNI PU@NI TRANSPORTER

Vretikalni pu`ni transporteri (sl.10.) se koriste za transport pra{kastih

i zrnastih materijala na visine od 15 – 30 m.

13
 Slika 10. Vertikalni pu`ni transporter

Vertikalni pu`ni transporter se sastoji od vertikalne cevi u kojoj se

nalazi vratilo pu`a. Vratilo pu`a je osloweno na cev pomo}u predweg i zadweg
le`aja. Kada je potrebno ostvariti ve}e visine koriste se i sredwi le`aji. Utovar
materijala se izvodi preko kratkog horizontalnog transportera, hraniteqa sa }elijama,
vibratora ili glave za ubrzavawe materijala. Ispust materijala se nalazi na gorwem
kraju, izveden u obliku usmeriva~a. Pogon mo`e da bude na gorwem ili dowem
kraju transportera.

Prora~un vertikalnog pu`nog transportera

Do kretawa materijala ne dolazi pri svakoj brzini, ve} se mora

ostvariti tkz. kriti~na brzina. Centrifugalna sila deluje po ~itavom obimu i
zahvaquju}i trewu izme|u materijala i zidova cevi materijal se ne okre}e, ve}
potiskuje u smeru okretawa pu`a.
Sile koje deluju na ~esticu materijala:

1. sile te`ine G (sl.12a),

- sila usmerena du` zavojne povr{ine nani`e - Gsin
- sila trewa ~estica o povr{inu zavojnice - Gvcos
2. centrifugalne sile (sl.12b)
- sila trewa ~estice o zidove cevi -

14
 - sile trewa ~estica o povr{inu zavojnice -

Slika 12. Prora~unska {ema vertikalnog

pu`nog transportera

, odakle je

, gde je

Zamenom , dobija se da je :

Ako je n > nkr materijal }e se kretati navi{e du` zavojne povr{ine pu`a.

KOSI PU@NI TRANSPORTER

Kosi pu`ni transporter (sl.10.) spada u transportere specijalne

namene. Odnosno, to je strmo nagnuti pu`ni transporter koji ima pretovarni zadatak.

15
 Slika 10. Kosi pu`ni transporter

Kosi pu`ni transporter se sastoji iz cilindri~ne cevi u kojoj se nalazi

vratilo sa zavojnicom. Vratilo se oslawa na cev pomo}u le`ajeva. Obrtno kretawe
zavojnice ostvaruje se uz pomo} elektromotora sa prirubnim spojem. Na jednom
kraju cevi nalazi se otvor za puwewe materijala, a na drugom otvor za pra`wewe
pretovarnog materijala.
Kod ovih transportera kod kojih se materijal transportuje navi{e
kapacitet se sni`ava sa pove}awem ugla nagiba.

3.TRANSPORTNE CEVI

Pored pu`nih transportera u upotrebi su i transportne cevi.

Transportna cev (sl.11.) je cilindri~ni dobo{ u ~ijoj je unutra{woj strani pri~vr{}ena
~eli~na zavojnica. Da bi se ostvarilo obrtno kretawe zavojna cev se stavqa na jedan

16
par vaqaka (osloni vaqci – sl.12.). Pored oslonih vaqaka stavqaju se i dva potporna
(odstojna) vaqka. Wima se spre~ava aksijalno pomerawe cevi.

Slika 11. Transportna cev

Slika 12. Oslawawe transportne cevi na oslone vaqke

Prednost ovih transportera je u jednostavnoj konstrukciji, dobroj

pouzdanosti transporta materijala, a nedostatak je velika masa i velika potro{wa el.
energije.

Prora~un transportne cevi

Brzina kretawa materijala zavisi od koraka pu`a S i broja obrtaja

cevi n, odnosno:

, gde je
S – korak pu`a

Kapacitet transportne cevi Q zavisi od pre~nika D, koraka S,

u~estanosti obrtawa cevi n i koeficijenta ispune popre~nog presek  (tabela T.3.),
odnosno:

, gde je
 - gustina materijala koji se prenosi,
k – koeficijent korekcije.

17
Tabela T.3. Koeficijent ispune cevi 
Ugao nagiba cevi  0 5 10 20
Koeficijent ispune cevi  0,220,33 0,19 0,13 0,08

Da bi materijal mogao da se transportuje du` cevi u~estanost cevi ne

sme da pre|e kriti~nu vrednost nkr.
, gde je

- ugaona brzina; odakle sledi:

, gde je
D – unutra{wi pre~nik cevi.

-Obi~no se u praksi usvaja:

-Pritisak na oslone vaqke sa obe strane je pribli`no jadnak pa proizilazi da je sila

pritiska na vaqke jednaka (sl. 12.) :

, gde je
G – sila te`ine materijala u cevi,
Go – sila usled te`ine cevi,
o – polovina centralnog ugla izme|u oslonih vaqaka.

Slika 12. Prora~unska {ema cevi za transportovawe

materijala

-Moment u odnosu na osu cevi je:

, gde je

18
a – rastojawe od te`i{ta masa materijala do vertikalne ose,
a  0,5R

f – koeficijent otpora kotrqawa,

f = 0,0005

 - koeficijent trewa u rukavcu to~ki}a

 = 0,010  0,012 – za kotrqajna le`i{ta,
 = 0,10  0,15 – za klizna le`i{ta.

d – pre~nik rukavca vaqaka,

Dv – pre~nik vaqaka,
Dk – pre~nik venca po kome se cev kotrqa
preko oslonih vaqaka.

-Snaga elektromotora :

, gde je
 - koeficijent korisnog dejstva prenosa pogonskog mehanizma
 = 0,75  0,85.

4.GIPKI PU@NI TRANSPORTERI

Gipki pu`ni transporteri (sl.13.) su pu`ni transporteri sa savitqivom

spiralom. Ovi transporteri se koriste za transport pokretqivih, sitno-zrnastih
materijala veli~ine komada do amax  25 mm.

19
 Slika 13. Gipki pu`ni transporter

Transportna putawa mo`e biti horizontalna, kosa i vertikalna, a

materijal se mo`e spu{tati ili podizati. Gipka, savitqiva spirala se okre}e u crevu
visoke otpornosti koje je izra|eno od plastike, sinteti~kih vlakana sa metalnom
armaturom. Pored creva visoke otpornosti koriste se i ~eli~ne cevi.
Kod ovakvih transportera mo`e se ostvariti transportni kapacitet do
18 m /h na rastojawu do 15 m.
3

LITERATURA:

1.Слободан Тошић ,Прорачун машина непрекидног транспорта

Маш.факултет,1994.год.

2.Dr Sretenовић Милан,Механизација претовара,

Београд,1996.год.

20