06 Licem Ka Buducnosti

LICEM KA BUDU]NOSTI
OEBS
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
Misija u Srbiji
âkorska 1
11000 Beograd
Odeljenje za demokratizaciju
Tira`: 500
Kompjuterska obrada i {tampa: IPM COPY
Naslovna: Photo Trsha, Kula L I C E M KA B U D U ] N O S T I

Sastav ìrija:
Bojana Balon
Zorica Mr{evi} O ISTINI , KRIVICI I POMIRENJU
Sonja Liht
Drinka Gojkovi}
Aida ]orovi}
Vladimir Bilandì}
D IJALOG IZME\U RELIGIJSKIH ZAJEDNICA
Danica Todorov KAO PUT KA POMIRENJU
Autori najboljih eseja
O istini, krivici i pomirenju
1. nagrada: Sr|an Milo{evi}
Nagra|eni:
Adel Abusara
Jelena Jorga~evi}
Ivana Karamarkovi}
Aleksej Ki{juhas
Ljiljana Jovanovi}
Dijalog izme|u religijskih zajednica kao put ka pomirenju

1.nagrada: Dunja Poleti
Nagra|eni:
Sr|an Atanasovski
Sanja Kanazir
Nikola Baki}
Slobodan Vasi}
Milen Kaku}a Beograd, jul 2006.
LICEM KA BUDU]NOSTI
OEBS
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
Misija u Srbiji
âkorska 1
11000 Beograd
Odeljenje za demokratizaciju
Tira`: 500
Kompjuterska obrada i {tampa: IPM COPY
Naslovna: Photo Trsha, Kula L I C E M KA B U D U ] N O S T I

Sastav ìrija:
Bojana Balon
Zorica Mr{evi} O ISTINI , KRIVICI I POMIRENJU
Sonja Liht
Drinka Gojkovi}
Aida ]orovi}
Vladimir Bilandì}
D IJALOG IZME\U RELIGIJSKIH ZAJEDNICA
Danica Todorov KAO PUT KA POMIRENJU
Autori najboljih eseja
O istini, krivici i pomirenju
1. nagrada: Sr|an Milo{evi}
Nagra|eni:
Adel Abusara
Jelena Jorga~evi}
Ivana Karamarkovi}
Aleksej Ki{juhas
Ljiljana Jovanovi}
Dijalog izme|u religijskih zajednica kao put ka pomirenju

1.nagrada: Dunja Poleti
Nagra|eni:
Sr|an Atanasovski
Sanja Kanazir
Nikola Baki}
Slobodan Vasi}
Milen Kaku}a Beograd, jul 2006.
O ISTINI , KRIVICI I POMIRENJU
UVOD
U periodu od novembra 2005. do aprila 2006, Misija
OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori je organizovala zajedno sa Evrop-
skim pokretom u Srbiji i Studentskom unijom Srbije panel raz-
govore na kojima su studenti i istaknuti mladi politi~ari u svim
univerzitetskim mestima u Srbiji1 diskutovali o tome kako se
„Suo~iti sa budu}no{}u“. Cilj je bio da se podstaknu mladi ljudi
da razmi{ljaju o toj temi, da izraze svoje poglede o va`nosti suo-
~avanja sa nedavnom pro{lo{}u2, da spoznaju pravnu, politi~ku
i moralnu odgovornost kao preduslov za integraciju dru{tva u
zajednicu demokratskih evropskih zemalja, kao i o na~inima
unapre|enja demokratskih vrednosti, tolerancije i dru{tva bez
diskriminacije.
Kao deo toga projekta, zajedno sa pozivom da u~estvuju u
diskusijama koje su odràne u univerzitetskim centrima, mladi
ljudi su tako|e pozvani da pi{u eseje na teme „O krivici, istini i
promeni u Srbiji“ i „Me|ureligijski dijalog kao put ka pomirenju“.
Tokom panela, u~esnici su izrazili veoma sna`no svoju ori-
jentaciju prema budu}nosti: svoje te`nje, èlje u pogledu sopstve-
nih li~nih ìvota i nadanja za svoju zemlju. Dotle su mladi autori
eseja mnogo vi{e promi{ljali pitanja pro{losti, nagla{avaju}i da je
suo~avanje sa pro{lo{}u traumati~no iskustvo za svako dru{tvo
koje je ostavljeno svim gra|anima jedne zemlje u nasledstvo. Stu-
denti su tako|e pozvali na objektivno istraìvanje i prezentaciju
~injenica pro{losti umesto slepog verovanja la`nim patriotama.
Tako|e su naglasili da oni ne samo da imaju pravo da poznaju
pro{lost ve} da smatraju svojom obavezom da je saznaju.
Mnogi se slaù da me|ureligijski dijalog kao preduslove
ima demonopolizaciju istine, samokriti~nost i svest o postojanju
sopstvenih predrasuda. Autori eseja ne èle da srpsko dru{tvo
postane jedna zatvorena zajednica, skepti~na i netolerantna pre-
1) Beograd, Novi Pazar, Ni{, Novi Sad, Kragujevac i Subotica.

2) Ideje, poruke, strahovi i nade autora su njihovi i ne predstavljaju OEBS-ova vi|enja
ili stavove. OEBS je ovim projektom obezbedio prostor za diskusiju.
5
UVOD
diskriminacije.

5
O ISTINI , KRIVICI I POMIRENJU O ISTINI , KRIVICI I POMIRENJU
ma svemu {to je razli~ito. Autori su pisali i o ulozi religije u isto-

riji pa su pozvali religijske zajednice da doprinsu pomirenju.
Mnogi su ukazivali da religijske razli~itosti ne razdvajaju ve} da SPISAK AUTORA I AUTORKI ESEJA
te vrednosti na kojima su sve religije osnovane mogu da obogate
i vode svako dru{tvo.
Jedna od zaklju~nih poruka eseja je da je na{a budu}nost O krivici istini i pomirenju
u Evropskoj uniji ne samo zato {to su tamo uslovi ìvota bolji ne-
go ovde, ve} zbog toga {to u EU-u postoje norme, pravila i vred- Isidora \or|evi} 11
nosti koje su i nama veoma potrebne i bez kojih Srbija ne moè Adel Abusara 14
napredovati u budu}nosti.
Marijana Aracki 17
Marko Bankovi} 20
Marko Tasi} 23
Bojan Savi} 28
Marko Be{lin 34
Jelena Jorga~evi} 37
Dejan Vujani} 40
Ivana Karamarkovi} 43
Maja Perovi} 47
Aleksej Ki{juhas 51
Ljiljana Jovanovi} 57
Sr|an Milo{evi} 61
Dènis Bajramovi} 66
Aurelija \an 71
Jelena Budimirovi} 75
Jelena Beli} 80
Vanja Miljkovi} 84
Senka êkr|in 88
Aleksandra Uskokovi} 92
6 7
ma svemu {to je razli~ito. Autori su pisali i o ulozi religije u isto-

riji pa su pozvali religijske zajednice da doprinsu pomirenju.
Mnogi su ukazivali da religijske razli~itosti ne razdvajaju ve} da SPISAK AUTORA I AUTORKI ESEJA
te vrednosti na kojima su sve religije osnovane mogu da obogate
i vode svako dru{tvo.
Jedna od zaklju~nih poruka eseja je da je na{a budu}nost O krivici istini i pomirenju
u Evropskoj uniji ne samo zato {to su tamo uslovi ìvota bolji ne-
go ovde, ve} zbog toga {to u EU-u postoje norme, pravila i vred- Isidora \or|evi} 11
nosti koje su i nama veoma potrebne i bez kojih Srbija ne moè Adel Abusara 14
napredovati u budu}nosti.
Marijana Aracki 17
Marko Bankovi} 20
Marko Tasi} 23
Bojan Savi} 28
Marko Be{lin 34
Jelena Jorga~evi} 37
Dejan Vujani} 40
Ivana Karamarkovi} 43
Maja Perovi} 47
Aleksej Ki{juhas 51
Ljiljana Jovanovi} 57
Sr|an Milo{evi} 61
Dènis Bajramovi} 66
Aurelija \an 71
Jelena Budimirovi} 75
Jelena Beli} 80
Vanja Miljkovi} 84
Senka êkr|in 88
Aleksandra Uskokovi} 92
6 7
Dijalog izme|u religijskih zajednica

kao put ka pomirenju
Ivana Franeta 97
Dunja Poleti 100
Andrea Kaitovi} 103
Emilija Dàja 111
Sr|an Atanasovski 114
Miljana Trifkovi} 118
Sanja Kanazir 122
Nevena Gojkovi} 125 O ISTINI , KRIVICI I POMIRENJU
Nikola Baki} 128
Slobodan Vasi} 132
Mirjana Bo{kovi} 137
Tijana Bajovi} 140
Milen Kaku}a 143
Aleksandar Andreji} 146
Vladislav Radak 149
Milica Stankovi} 153
8
Dijalog izme|u religijskih zajednica

kao put ka pomirenju
Ivana Franeta 97
Dunja Poleti 100
Andrea Kaitovi} 103
Emilija Dàja 111
Sr|an Atanasovski 114
Miljana Trifkovi} 118
Sanja Kanazir 122
Nevena Gojkovi} 125 O ISTINI , KRIVICI I POMIRENJU
Nikola Baki} 128
Slobodan Vasi} 132
Mirjana Bo{kovi} 137
Tijana Bajovi} 140
Milen Kaku}a 143
Aleksandar Andreji} 146
Vladislav Radak 149
Milica Stankovi} 153
8
Isidora \or|evi}
Srbija, devedesetih godina dvadesetog veka: ratovi, izolaci-

ja, sankcije, siroma{tvo, zlo~ini bez krivca i imena, strahovi, fru-
stracije; Srbija – moralna i politi~ka ru{evina. Danas, petnaest
godina kasnije, name}e se pitanje {ta se u Srbiji su{tinski pro-
menilo i koliko smo se mi sami promenili, da li smo i u kojoj me-
ri izolovani, ose}amo li i dalje strah, nemo} i o~aj, frustraciju i
tegobu neizvesnosti, a uz sve to – umor, kao posledicu ~ekanja
kome se pre~esto ne nazire ni kraj ni svrha. Ne postoji promena
pre istine. Prostor za sprovo|enje sveobuhvatnih promena mo-
gu}e je osvajati samo ako je prethodno do{lo do potpunog uvida
u sve aspekte istine koja je uvek i samo jedna.
Najpre bih èlele da ukaèm na ~vrstu uzro~no-posledi~nu
vezu izme|u krivice, istine i promene. Nakon po~injenih
(zlo)dela, neophodno je utvrditi i osvestiti istinu, suo~avanjem sa
~injenicama i prihvatanjem odgovornosti i krivice, kao jedinog
puta ka temeljnoj, korenitoj i kona~noj promeni. Upravo je uka-
zivanje na neophodnost suo~avanja sa doga|ajima iz bliske pro-
{losti, ~iji smo u~esnici ili svedoci, naàlost, bili, osnovni cilj
ovog rada. Da li smo iskusili doìvljaj autenti~nog suo~avanja sa
istinom ili smo po~injena dela samo preveli u, savesti prihvatlji-
viju formu, propustiv{i mogu}nost za promene.
Objektivni, nepristrasni pogled unazad, na{a je obaveza, u
istoj meri u kojoj je to i na{e pravo i ~in odgovornosti prema sop-
stvenom i tu|im ìvotima. Bez zrele i ~vrste odluke da se na~ine
ova tri bolna koraka, nemogu}e je prevazi}i problem; osta}emo
– njegovi zato~enici. Stoga, u ovom procesu moramo u~estvovati
svi, po{av{i od ~ina samoispitivanja. Nesuo~avanjem sa zlo~i-
nom, otvaramo mogu}nost njegovog ponavljanja, ne dozvolimo
mu drugu {ansu. Spre~imo da se ponovi.
Kako bi proces suo~avanja po~ivao na realnim osnovama,
neophodno je ista}i logi~ku, pravnu i eti~ku neutemeljenost sin-
tagme kolektivna odgovornost i krivica. Ne moèmo i ne smemo
ose}ati krivicu za zlo~ine u kojima nismo u~estvovali, i koji su ~i-
11
Isidora \or|evi}
Srbija, devedesetih godina dvadesetog veka: ratovi, izolaci-

ja, sankcije, siroma{tvo, zlo~ini bez krivca i imena, strahovi, fru-
stracije; Srbija – moralna i politi~ka ru{evina. Danas, petnaest
godina kasnije, name}e se pitanje {ta se u Srbiji su{tinski pro-
menilo i koliko smo se mi sami promenili, da li smo i u kojoj me-
ri izolovani, ose}amo li i dalje strah, nemo} i o~aj, frustraciju i
tegobu neizvesnosti, a uz sve to – umor, kao posledicu ~ekanja
kome se pre~esto ne nazire ni kraj ni svrha. Ne postoji promena
pre istine. Prostor za sprovo|enje sveobuhvatnih promena mo-
gu}e je osvajati samo ako je prethodno do{lo do potpunog uvida
u sve aspekte istine koja je uvek i samo jedna.
Najpre bih èlele da ukaèm na ~vrstu uzro~no-posledi~nu
vezu izme|u krivice, istine i promene. Nakon po~injenih
(zlo)dela, neophodno je utvrditi i osvestiti istinu, suo~avanjem sa
~injenicama i prihvatanjem odgovornosti i krivice, kao jedinog
puta ka temeljnoj, korenitoj i kona~noj promeni. Upravo je uka-
zivanje na neophodnost suo~avanja sa doga|ajima iz bliske pro-
{losti, ~iji smo u~esnici ili svedoci, naàlost, bili, osnovni cilj
ovog rada. Da li smo iskusili doìvljaj autenti~nog suo~avanja sa
istinom ili smo po~injena dela samo preveli u, savesti prihvatlji-
viju formu, propustiv{i mogu}nost za promene.
Objektivni, nepristrasni pogled unazad, na{a je obaveza, u
istoj meri u kojoj je to i na{e pravo i ~in odgovornosti prema sop-
stvenom i tu|im ìvotima. Bez zrele i ~vrste odluke da se na~ine
ova tri bolna koraka, nemogu}e je prevazi}i problem; osta}emo
– njegovi zato~enici. Stoga, u ovom procesu moramo u~estvovati
svi, po{av{i od ~ina samoispitivanja. Nesuo~avanjem sa zlo~i-
nom, otvaramo mogu}nost njegovog ponavljanja, ne dozvolimo
mu drugu {ansu. Spre~imo da se ponovi.
Kako bi proces suo~avanja po~ivao na realnim osnovama,
neophodno je ista}i logi~ku, pravnu i eti~ku neutemeljenost sin-
tagme kolektivna odgovornost i krivica. Ne moèmo i ne smemo
ose}ati krivicu za zlo~ine u kojima nismo u~estvovali, i koji su ~i-
11
njeni mimo na{e volje, znanja i mogu}nosti da ih spre~imo. Na- Sve navedeno, za posledicu ima porast stepena rezistentnosti
suprot tome, prisutne su obe dimenzije odgovornosti – li~na i ko- javnog mnjenja na zlo~in i kriminal.
lektivna – za stvaranje duhovnog ambijenta, socijalnog miljea i Bazi~ni preduslov za ostvarenje neophodnih promena ogle-
intelektualne klime, koji pogoduju procesu definisanja i utvr|i- da se u tranziciji celokupnog sistema vrednosti u svim aspekti-
vanja odgovornosti, identifikovanja i sankcionisanja krivaca i nama i na svim nivoima ìvljenja; delovanjem u povr{inskim sloje-
stojanja da se argumentovano predo~i istina i onima, do kojih vima, bez doticanja su{tine, samo multiplikujemo probleme. Ak-
ona iz subjektivnih ili objektivnih razloga, te{ko dopire. Izuzetno tuelni sistem vrednosti nije pretrpeo radikalni raskid sa pret-
delikatan zadatak predstavlja suo~avanje sa ~injenicom da su hodnim, katastrofalnim, na ~ijim je temeljima i nastao. Naravno,
neki od zlo~ina po~injeni u ime manjih ili ve}ih socijalnih i poli- ohrabruje ~injenica da su odre|ene promene postignute, ne osta-
ti~kih zajednica, pa ~ak i cele nacije. Predo~avanje neargumento- vljaju}i u pojedinim domenima ìvljenja, mogu}nost za povratak
vanosti i nemogu}nosti da se vinovnici zlo~ina poistovete sa na- na pre|a{nje stanje. Kada je re~ o ostvarenim aspektima prome-
cijom u celini, integralni je deo adekvatne promene. ]utanjem o na, koji su vredni pa`nje, neophodno je ista}i intenzivniju me|u-
zlo~inima i njihovim vinovnicima, i sami ~inimo zlo~in – zlo~in narodnu razmenu sadràja u razli~itim vidovima nauke, umet-
}utanja, prikrivanja i nesuo~avanja. Nemamo pravo na }utanje, nosti i kulture, kao i sve ~e{}u priliku, da kao zemlja, ugostimo
poricanje i zaborav. Samo je suo~avanje put do pro~i{}enja i sa- predstavnike ovih oblasti, {to u dvadeset prvom veku predstavlja
mo na taj na~in moèmo planirati budu}nost bez krivice, bez re- podatak od bitnog zna~aja za integraciju na{e zemlje u savreme-
cidiva pro{losti i bez povampirenja krivaca. ne svetske tokove. Ostvarene, pojedina~ne promene, uve}avaju
Poku{avaju}i da nepristrasno sagledam tok promena u na- stepen li~ne i kolektivne obaveze da se kona~no izborimo sa re-
{em dru{tvu, suo~avam se sa ~injenicom da znatan broj aktera cidivima pro{losti, koji brutalno traè sopstveni prostor. Iznad
na{e javne scene, jesu negda{nji, neretko i aktuelni, mo}nici, ko- svega neophodno je da gradimo realnu i uvek podlo`nu proveri,
ji su, onako silni, koriste}i govor mr`nje, hu{kali na rat, ube|u- sliku o sopstvenim vrednostima, uz negovanje samopo{tovanja,
ju}i nas da ìvimo najlep{u, mogu}u stvarnost. Danas, oni su po- ali i savr{en uvid u sopstvene nedostatke, manjkavosti, pa i fa-
novo prisutni, upu}uju}i nam, u ne{to sofisticiranijem i implicit- talne i kobne poteze, ~injene u pro{losti od strane pojedinaca. To
nijem obliku, istovetne poruke, proète ostra{}eno{}u i netole- je jedini na~in da izbegnemo da, ìve}i u nerealnom poimanju se-
rancijom. Kako bismo izbegli zaborav, koji predstavlja vid utapa- be, distancirani, izolovani i neinformisani, formiramo neta~ne
nja u zlo~in, na{a je obaveza da podsetimo da sve {to po~inje go- predstave o sopstvenom zna~aju i veli~ini.
vorom mr`nje i netolerancije, ima epilog u fizi~kom nasilju. Ukoliko za}utimo, zatvorimo o~i i ne istupimo, jasno i ne-
Naàlost, odre|ene modele pona{anja, karakteristi~ne za dvosmisleno nagla{avaju}i sopstveno odbijanje da budemo u~e-
to, mra~no razdoblje, usvojili su i negda{nji borci protiv istih, a snici u zlo~inu, mi, zapravo, podràvamo zlo~in, ujedno, ~ine}i
danas, ljudi koji imaju mo} odlu~ivanja i, samim tim, utvr|iva- novi. Zlo~in moè biti, i obi~no jeste, iniciran sa „vi{e instance“,
ali njegovo sprovo|enje podrazumeva podr{ku kriti~nog broja
nja krivice, i inspirisanja procesa suo~avanja sa istinom i preu-
gra|ana. Ukoliko ona izostane, izostaje i mogu}nost da zlo~in
zimanja odgovornosti. Oni, koji su nekada ukazivali na zna~aj
bude po~injen. U tom kontekstu, na{a odgovornost i obaveza, pa
borbe protiv korupcije i na pogubnost raspodele radnih mesta
i mo}, jeste velika. Upotrebimo je na najdelotvorniji na~in, zarad
prema kriterijumima partijske pripadnosti ili ideolo{ke podob-
na{e pro{losti, sada{njosti i budu}nosti. Zarad rasvetljavanja
nosti, danas se rukovode upravo tim parametrima. S druge stra-
krivice, suo~avanja sa istinom i postizanja promene.
ne, prisutni su izvesni (ne i dovoljni) pomaci na polju slobode
medija. Utisak je da vi{e nema apsolutno nedodirljivih, ali ve}i-
na afera nema epilog na sudu, krivci ne preuzimaju odgovornost
za po~injena dela, bezo~no nastavljaju}i da se javno promovi{u.
12 13
njeni mimo na{e volje, znanja i mogu}nosti da ih spre~imo. Na- Sve navedeno, za posledicu ima porast stepena rezistentnosti
suprot tome, prisutne su obe dimenzije odgovornosti – li~na i ko- javnog mnjenja na zlo~in i kriminal.
lektivna – za stvaranje duhovnog ambijenta, socijalnog miljea i Bazi~ni preduslov za ostvarenje neophodnih promena ogle-
intelektualne klime, koji pogoduju procesu definisanja i utvr|i- da se u tranziciji celokupnog sistema vrednosti u svim aspekti-
vanja odgovornosti, identifikovanja i sankcionisanja krivaca i nama i na svim nivoima ìvljenja; delovanjem u povr{inskim sloje-
stojanja da se argumentovano predo~i istina i onima, do kojih vima, bez doticanja su{tine, samo multiplikujemo probleme. Ak-
ona iz subjektivnih ili objektivnih razloga, te{ko dopire. Izuzetno tuelni sistem vrednosti nije pretrpeo radikalni raskid sa pret-
delikatan zadatak predstavlja suo~avanje sa ~injenicom da su hodnim, katastrofalnim, na ~ijim je temeljima i nastao. Naravno,
neki od zlo~ina po~injeni u ime manjih ili ve}ih socijalnih i poli- ohrabruje ~injenica da su odre|ene promene postignute, ne osta-
ti~kih zajednica, pa ~ak i cele nacije. Predo~avanje neargumento- vljaju}i u pojedinim domenima ìvljenja, mogu}nost za povratak
vanosti i nemogu}nosti da se vinovnici zlo~ina poistovete sa na- na pre|a{nje stanje. Kada je re~ o ostvarenim aspektima prome-
cijom u celini, integralni je deo adekvatne promene. ]utanjem o na, koji su vredni pa`nje, neophodno je ista}i intenzivniju me|u-
zlo~inima i njihovim vinovnicima, i sami ~inimo zlo~in – zlo~in narodnu razmenu sadràja u razli~itim vidovima nauke, umet-
}utanja, prikrivanja i nesuo~avanja. Nemamo pravo na }utanje, nosti i kulture, kao i sve ~e{}u priliku, da kao zemlja, ugostimo
poricanje i zaborav. Samo je suo~avanje put do pro~i{}enja i sa- predstavnike ovih oblasti, {to u dvadeset prvom veku predstavlja
mo na taj na~in moèmo planirati budu}nost bez krivice, bez re- podatak od bitnog zna~aja za integraciju na{e zemlje u savreme-
cidiva pro{losti i bez povampirenja krivaca. ne svetske tokove. Ostvarene, pojedina~ne promene, uve}avaju
Poku{avaju}i da nepristrasno sagledam tok promena u na- stepen li~ne i kolektivne obaveze da se kona~no izborimo sa re-
{em dru{tvu, suo~avam se sa ~injenicom da znatan broj aktera cidivima pro{losti, koji brutalno traè sopstveni prostor. Iznad
na{e javne scene, jesu negda{nji, neretko i aktuelni, mo}nici, ko- svega neophodno je da gradimo realnu i uvek podlo`nu proveri,
ji su, onako silni, koriste}i govor mr`nje, hu{kali na rat, ube|u- sliku o sopstvenim vrednostima, uz negovanje samopo{tovanja,
ju}i nas da ìvimo najlep{u, mogu}u stvarnost. Danas, oni su po- ali i savr{en uvid u sopstvene nedostatke, manjkavosti, pa i fa-
novo prisutni, upu}uju}i nam, u ne{to sofisticiranijem i implicit- talne i kobne poteze, ~injene u pro{losti od strane pojedinaca. To
nijem obliku, istovetne poruke, proète ostra{}eno{}u i netole- je jedini na~in da izbegnemo da, ìve}i u nerealnom poimanju se-
rancijom. Kako bismo izbegli zaborav, koji predstavlja vid utapa- be, distancirani, izolovani i neinformisani, formiramo neta~ne
nja u zlo~in, na{a je obaveza da podsetimo da sve {to po~inje go- predstave o sopstvenom zna~aju i veli~ini.
vorom mr`nje i netolerancije, ima epilog u fizi~kom nasilju. Ukoliko za}utimo, zatvorimo o~i i ne istupimo, jasno i ne-
Naàlost, odre|ene modele pona{anja, karakteristi~ne za dvosmisleno nagla{avaju}i sopstveno odbijanje da budemo u~e-
to, mra~no razdoblje, usvojili su i negda{nji borci protiv istih, a snici u zlo~inu, mi, zapravo, podràvamo zlo~in, ujedno, ~ine}i
danas, ljudi koji imaju mo} odlu~ivanja i, samim tim, utvr|iva- novi. Zlo~in moè biti, i obi~no jeste, iniciran sa „vi{e instance“,
ali njegovo sprovo|enje podrazumeva podr{ku kriti~nog broja
nja krivice, i inspirisanja procesa suo~avanja sa istinom i preu-
gra|ana. Ukoliko ona izostane, izostaje i mogu}nost da zlo~in
zimanja odgovornosti. Oni, koji su nekada ukazivali na zna~aj
bude po~injen. U tom kontekstu, na{a odgovornost i obaveza, pa
borbe protiv korupcije i na pogubnost raspodele radnih mesta
i mo}, jeste velika. Upotrebimo je na najdelotvorniji na~in, zarad
prema kriterijumima partijske pripadnosti ili ideolo{ke podob-
na{e pro{losti, sada{njosti i budu}nosti. Zarad rasvetljavanja
nosti, danas se rukovode upravo tim parametrima. S druge stra-
krivice, suo~avanja sa istinom i postizanja promene.
ne, prisutni su izvesni (ne i dovoljni) pomaci na polju slobode
medija. Utisak je da vi{e nema apsolutno nedodirljivih, ali ve}i-
na afera nema epilog na sudu, krivci ne preuzimaju odgovornost
za po~injena dela, bezo~no nastavljaju}i da se javno promovi{u.
12 13
è bez emocija sagledati krizni period odnosno da ne postoji do-

voljan otklon od njega, jer to pogoduje onome o ~emu je pisao Ti-
moti Garton E{ – zaboravljanju, umiranju svedoka, nepostojanju
Adel Abusara satisfakcije `rtava njihovih porodica, mogu}nosti kasnije politi-
zacije tragedije… Ne smemo zato i zbog drugih, ali pre svega
zbog nas samih dozvoliti da zaboravimo.
Bezmalo svaka od poslednjih petnaestak godina doìvljava- Ipak, malobrojni srpski „krsta{i“ u prono{enju istine nisu
na je i opisivana u Srbiji kao „godina raspleta“, u kojoj }e se, na dovoljni, a samim tim, ni dovoljno ubedljivi. Potrebno je „izgra-
ovaj ili onaj na~in, razre{iti Gordijev ~vor svih njenih problema, diti“ ~itavu generaciju onih koji }e biti sposobni prvo da shvate
od najkrupnijih do najsitnijih, po~ev od pitanja opstanka na sami, a potom i da objasne drugima uzroke i posledice moralnog
svetskoj mapi, pa do problema njenih mikrosredina. Me|utim, pada devedesetih. Me|utim, pitanje koje se postavlja je, da li su
tek se u poslednjih nekoliko godina ne{to vi{e ~uje glas onih ko- u ovoj zemlji svi spremni da prihvate dijametralno suprotan na-
ji smatraju da je klju~ za izlazak iz tog, istorijski kratkog, ali za ~in poimanja svoje stvarnosti od doskora{njeg? Mislim da je od-
nas koji smo ga proìveli beskona~nog perioda – suo~avanje sa govor odre~an i to iz razli~itih razloga, u zavisnosti od grupacije
samim sobom, tj. sa svime {to se desilo. „Suo~imo se sa svojom o kojoj pri~amo. Pre svega, re~i tolerancija, krivica, pomirenje
pro{lo{}u da bismo po{li u budu}nost“ – naizgled jednostavna i najteè su, ~ini se prijem~ive onima koji su direktno izgubili ne-
prijem~iva krilatica nosi u sebi ideju o dubokoj, korenitoj pro- koga ili ne{to (npr. svu svoju imovinu) u ratovima. Apsolutnost
meni dru{tva, bu|enju iz sna, iz ko{mara nacionalisti~kih urli- njihove tragedije u najve}em broju slu~ajeva uti~e da kao krivca
ka, {tektanja oru`ja, krvi, besmislenih smrti, lica izobli~enih pat- projektuju drugog, koji je oli~en u suprotstavljenoj naciji, ili re-
njom… Kako „probuditi“ Srbiju? Bez pretenzija na ekskluzivitet ligiji (a skoro uvek su na Balkanu ta dva bila neraskidivo pove-
svojih ideja, smatram da su dve klju~ne i njima }u posvetiti naj- zana) i tu je malo mogu}nosti za individualizaciju i za bilo kakav
ve}u pa`nju: s jedne strane to je shvatanje da se sve {to se desi- poku{aj obesmi{ljavanja mr`nje. S druge strane, te{ko je sada
lo ne sme zaboraviti, a s druge da treba znati ko }e to {to se de- ubediti one koji su svih ovih godina ~vrsto stajali uz politiku ko-
silo najbolje prihvatiti i vremenom postati nosilac „osve{}ivanja“ ja je u Srbiji vo|ena da svoja shvatanja treba iz korena da pro-
zemlje i, sledstveno, njenog „preporoda“. mene. Nebitno je za ovu ideju da li }e razlog njihove tvrdoglavo-
„Teret }utanja“ (Janja Be}) odnosno „sakrivanje pra{ine is- sti da bude vi{egodi{nje „ispiranje mozga“, ili su u pitanju dubo-
pod tepiha“ je pona{anje karakteristi~no za svaku zajednicu ko- ko ukorenjeni principi, ili mo`da stid (!). Oni koji }e najlak{e pri-
ja je pro{la kroz sli~no nesre}no iskustvo u svojoj istoriji, s tim hvatiti pomirenje kao krajnji produkt procesa „samoosloba|a-
{to je srpski primer u tom smislu komplikovaniji jer je u sebi su- nja“ od balasta pro{losti su zapravo – mladi. Imaju}i u vidu sta-
blimirao i period poricanja da su bilo kakva nedela uop{te ~inje- rosnu i obrazovnu strukturu zemlje, postaje jasno da, poprili~no
na sa njegove strane. Taj period se zavr{io relativno skoro, izno- opasna i nesre}no izabrana teza o „dve Srbije“ koja levitira od
{enjem nepobitnih dokaza da „su sve strane u sukobu ~inile zlo- petooktobarskih promena u politi~kom diskursu u ovom slu~a-
~ine“, da iskoristim eufemisti~ki izraz koji neki koriste kao pri- ju i te kako ima smisla. Ona „polovina“ Srbije koju ~ine ljudi ko-
znanje. Trenutni politi~ki trenutak, smrt i poslednjeg kreatora ji su malo, ili nikako u~estvovali u kataklizmi bi}e sposobna da
krvavih balkanskih ratova s kraja 20. veka, pogoduje onima ~ija od nje i napravi odlu~uju}i otklon, da shvati na primeru svojih
je èlja stavljanje svega u ad acta, ali je odli~an i za zapo~injanje roditelja besmislenost i apsurdnost ratovanja i ubijanja drugog
bolne, ali preko potrebne pri~e o razlozima u~e{}a Srbije u nji- ljudskog bi}a iz bilo kog razloga. Ta „polovina“ bi}e najlak{e (i
ma, pogre{nim ciljevima, izvrnutim kategorijama nacionalnog in- ve} jeste!) u mogu}nosti da premosti sve razlike koje dele Hrva-
teresa, pogubnom stavljanju znaka jednakosti izme|u dràvnih i te, Bo{njake i Srbe. U tom kontekstu je umesno pore|enje sa Ne-
nacionalnih interesa, i pre svega, zlo~inima ~injenim u ime toga. ma~kom ({to je u novijoj literaturi ~esto kori{}en i ~ini se, vrlo
Dakle, ne slaèm se sa tezom da je potrebno sa~ekati da se mo- kontroverzan koncept) i njenim otklonom od nacizma i strahota
14 15
è bez emocija sagledati krizni period odnosno da ne postoji do-

voljan otklon od njega, jer to pogoduje onome o ~emu je pisao Ti-
moti Garton E{ – zaboravljanju, umiranju svedoka, nepostojanju
Adel Abusara satisfakcije `rtava njihovih porodica, mogu}nosti kasnije politi-
zacije tragedije… Ne smemo zato i zbog drugih, ali pre svega
zbog nas samih dozvoliti da zaboravimo.
Bezmalo svaka od poslednjih petnaestak godina doìvljava- Ipak, malobrojni srpski „krsta{i“ u prono{enju istine nisu
na je i opisivana u Srbiji kao „godina raspleta“, u kojoj }e se, na dovoljni, a samim tim, ni dovoljno ubedljivi. Potrebno je „izgra-
ovaj ili onaj na~in, razre{iti Gordijev ~vor svih njenih problema, diti“ ~itavu generaciju onih koji }e biti sposobni prvo da shvate
od najkrupnijih do najsitnijih, po~ev od pitanja opstanka na sami, a potom i da objasne drugima uzroke i posledice moralnog
svetskoj mapi, pa do problema njenih mikrosredina. Me|utim, pada devedesetih. Me|utim, pitanje koje se postavlja je, da li su
tek se u poslednjih nekoliko godina ne{to vi{e ~uje glas onih ko- u ovoj zemlji svi spremni da prihvate dijametralno suprotan na-
ji smatraju da je klju~ za izlazak iz tog, istorijski kratkog, ali za ~in poimanja svoje stvarnosti od doskora{njeg? Mislim da je od-
nas koji smo ga proìveli beskona~nog perioda – suo~avanje sa govor odre~an i to iz razli~itih razloga, u zavisnosti od grupacije
samim sobom, tj. sa svime {to se desilo. „Suo~imo se sa svojom o kojoj pri~amo. Pre svega, re~i tolerancija, krivica, pomirenje
pro{lo{}u da bismo po{li u budu}nost“ – naizgled jednostavna i najteè su, ~ini se prijem~ive onima koji su direktno izgubili ne-
prijem~iva krilatica nosi u sebi ideju o dubokoj, korenitoj pro- koga ili ne{to (npr. svu svoju imovinu) u ratovima. Apsolutnost
meni dru{tva, bu|enju iz sna, iz ko{mara nacionalisti~kih urli- njihove tragedije u najve}em broju slu~ajeva uti~e da kao krivca
ka, {tektanja oru`ja, krvi, besmislenih smrti, lica izobli~enih pat- projektuju drugog, koji je oli~en u suprotstavljenoj naciji, ili re-
njom… Kako „probuditi“ Srbiju? Bez pretenzija na ekskluzivitet ligiji (a skoro uvek su na Balkanu ta dva bila neraskidivo pove-
svojih ideja, smatram da su dve klju~ne i njima }u posvetiti naj- zana) i tu je malo mogu}nosti za individualizaciju i za bilo kakav
ve}u pa`nju: s jedne strane to je shvatanje da se sve {to se desi- poku{aj obesmi{ljavanja mr`nje. S druge strane, te{ko je sada
lo ne sme zaboraviti, a s druge da treba znati ko }e to {to se de- ubediti one koji su svih ovih godina ~vrsto stajali uz politiku ko-
silo najbolje prihvatiti i vremenom postati nosilac „osve{}ivanja“ ja je u Srbiji vo|ena da svoja shvatanja treba iz korena da pro-
zemlje i, sledstveno, njenog „preporoda“. mene. Nebitno je za ovu ideju da li }e razlog njihove tvrdoglavo-
„Teret }utanja“ (Janja Be}) odnosno „sakrivanje pra{ine is- sti da bude vi{egodi{nje „ispiranje mozga“, ili su u pitanju dubo-
pod tepiha“ je pona{anje karakteristi~no za svaku zajednicu ko- ko ukorenjeni principi, ili mo`da stid (!). Oni koji }e najlak{e pri-
ja je pro{la kroz sli~no nesre}no iskustvo u svojoj istoriji, s tim hvatiti pomirenje kao krajnji produkt procesa „samoosloba|a-
{to je srpski primer u tom smislu komplikovaniji jer je u sebi su- nja“ od balasta pro{losti su zapravo – mladi. Imaju}i u vidu sta-
blimirao i period poricanja da su bilo kakva nedela uop{te ~inje- rosnu i obrazovnu strukturu zemlje, postaje jasno da, poprili~no
na sa njegove strane. Taj period se zavr{io relativno skoro, izno- opasna i nesre}no izabrana teza o „dve Srbije“ koja levitira od
{enjem nepobitnih dokaza da „su sve strane u sukobu ~inile zlo- petooktobarskih promena u politi~kom diskursu u ovom slu~a-
~ine“, da iskoristim eufemisti~ki izraz koji neki koriste kao pri- ju i te kako ima smisla. Ona „polovina“ Srbije koju ~ine ljudi ko-
znanje. Trenutni politi~ki trenutak, smrt i poslednjeg kreatora ji su malo, ili nikako u~estvovali u kataklizmi bi}e sposobna da
krvavih balkanskih ratova s kraja 20. veka, pogoduje onima ~ija od nje i napravi odlu~uju}i otklon, da shvati na primeru svojih
je èlja stavljanje svega u ad acta, ali je odli~an i za zapo~injanje roditelja besmislenost i apsurdnost ratovanja i ubijanja drugog
bolne, ali preko potrebne pri~e o razlozima u~e{}a Srbije u nji- ljudskog bi}a iz bilo kog razloga. Ta „polovina“ bi}e najlak{e (i
ma, pogre{nim ciljevima, izvrnutim kategorijama nacionalnog in- ve} jeste!) u mogu}nosti da premosti sve razlike koje dele Hrva-
teresa, pogubnom stavljanju znaka jednakosti izme|u dràvnih i te, Bo{njake i Srbe. U tom kontekstu je umesno pore|enje sa Ne-
nacionalnih interesa, i pre svega, zlo~inima ~injenim u ime toga. ma~kom ({to je u novijoj literaturi ~esto kori{}en i ~ini se, vrlo
Dakle, ne slaèm se sa tezom da je potrebno sa~ekati da se mo- kontroverzan koncept) i njenim otklonom od nacizma i strahota
14 15
koje je on doneo – tek je generacija „{ezdesetosma{a“ u svom za-

nosu donela pravo mirenje Nemaca sa samim sobom i prihvata-
nje udela svoje nacije u istoriji! Naravno, nadam se – o~ekujem
da ne}e biti potrebno dvadeset godina i da slede}a generacija taj Marijana Aracki
preokret u~ini, odnosno da }e sada{nja srpska mlade` biti u sta-
nju da shvati zna~aj svoje uloge i trenutka u kome se nalazi. S
jedne strane, njih ne optere}uje neuspela ideja jugoslovenstva, Svako vreme nosi svoje breme. Sre}nijim narodima osta-
~iji antipod je postao nacionalizam i {ovinizam, a s druge, oni su vili su u amanet dedovi, ako ni{ta drugo, a ono {ansu da se uz-
o~evici, nemi svedoci po{asti koju je sa sobom taj i takav nacio- diù dokle ih duhovna krila nose; {ansu da svom ìvotu pruè
smisao. Na{i dedovi mo`da ni slutili nisu {ta se budu}im nara-
nalizam doneo. Zato }e upravo oni biti sposobni da u svom vr-
{tajima sprema, ili jednostavno nisu imali snage da se izbore sa
{njaku Hrvatu ili Bo{njaku prepoznaju pre svega ~oveka, koga
svim zlodusima svoga doba; tek, na nama je teàk, ali ne i ne-
more skoro iste brige, isto nemanje novca, isti poku{aji da pro-
savladiv zadatak da se najpre suo~imo sa svojom pro{lo{}u, ma
na|e svoje mesto pod suncem, i da shvate da ih, u osnovi, vi{e
kako bolna ona bila, da bismo se potom, pro{av{i kroz katarzu,
toga spaja nego razdvaja. ~isti i sveì, okrenuli nekoj svetlijoj budu}nosti, u kojoj }e nam
Da sve ne bi bilo tako jednostavno, pretpostavka cele kon- se kona~no pruìti prilika da gradimo osnov za normalan ìvot
cepcije je da se ta samosvesna generacija mora edukovati, nego- nas i na{e dece.
vati da se kre}e u èljenom pravcu. Tu je pak neophodna uloga Nijedan problem nije nere{iv, nijedan cilj nije neostvariv,
politi~kih elita i civilnog dru{tva koji bi trebalo da, kao neki svoj sve dok postoji energija, volja i upornost, a to podrazumeva ne-
trenutni maksimum, poku{aju da ne falsifikuju i dalje istoriju, prekidan rad, pre svega na nama samima, ali i borbu kao svako-
da prihvate sva de{avanja i ulogu milo{evi}evske Srbije (pa i svo- dnevni lajtmotiv, jer nas jedino oni mogu spre~iti da zapadnemo
ju), u tome i tako omogu}e mla|ima da razviju onaj nivo kriti~- (iznova) u nacionalnu hibernaciju, uzaludno ~ekaju}i nekog no-
ke svesti koji je neophodan da bismo se suo~ili sa samim sobom. vog Sotera koji bi nas preko no}i izbavio iz blata po kome gaca-
Ako politi~ari to nisu u stanju (a u velikoj meri i nisu zbog bala- mo ve} vi{e od jedne decenije.
sta pro{losti u svojim redovima), neophodan je pritisak onih ko-
Beè}i od problema, a to je upravo ono {to danas ~inimo,
je sam ve} jednom u radu nazvao „krsta{ima“. U tom smislu i nismo ni korak dalje od njih. Naprotiv! Oni nas pritiskaju sa svih
konkurs povodom kojeg je pisan ovaj esej ima i te kako svrhu. strana, u geografskom, ali i svakom drugom smislu, prete}i da
Relativno brz uspeh ovakve ideje naravno ne zavisi isklju- nas uskoro progutaju, ako mi ne progutamo njih. Zato se mora-
~ivo od determinanti koje promi~u kroz rad, ve} i od mnogo ~e- mo suo~iti sa njima, i to {to pre, dok nam je od silnog beànja i
ga drugog na {ta mi nemamo uticaj: bitan je na~in na koji }e svet ono malo snage preostalo. Nikad se ne zna – jednom kada zasta-
da podrì (ili ne) Srbiju u njenim poku{ajima da se oslobodi nemo i okrenemo se, mo`da problemi sami pobegnu od nas, ako
svog „ko{marnog sna“, ne smeju se zanemariti ni sli~ni procesi je istina na na{oj strani.
koji se odigravaju u drugim dràvama – u~esnicama ratova, a Prvi i nezaobilazni korak u te{kom suo~avanju sa pro{lo-
mo`da i najve}i zna~aj imaju politi~ka pitanja koja se moraju {}u podrazumeva da svaki zlo~in po~injen na prostorima biv{e
re{iti ove godine, a vezana su za budu}i status i izgled Srbije. SFRJ kona~no dobije svoje ime i prezime, kako bi se kolektivna
Ipak, mislim da je ono {to poti~e optimizam (koji nije samo po- krivica izbegla, a pravda bila zadovoljena. Me|utim, pre svega to-
sledica moje mladosti) ~injenica da se radi o ireverzibilnom pro- ga, neophodno je re{iti problem sudstva i uop{te pravnog, ali i
cesu – dakle nije pitanje da li }emo se osloboditi „balasta“ pro- svakog drugog sistema u okviru na{eg dru{tva, izboriti se sa ko-
{losti. Pitanje je samo kad? rupcijom i partijskim (i ne samo partijskim) nepotizmom, jer tek
16 17
koje je on doneo – tek je generacija „{ezdesetosma{a“ u svom za-

nosu donela pravo mirenje Nemaca sa samim sobom i prihvata-
nje udela svoje nacije u istoriji! Naravno, nadam se – o~ekujem
da ne}e biti potrebno dvadeset godina i da slede}a generacija taj Marijana Aracki
preokret u~ini, odnosno da }e sada{nja srpska mlade` biti u sta-
nju da shvati zna~aj svoje uloge i trenutka u kome se nalazi. S
jedne strane, njih ne optere}uje neuspela ideja jugoslovenstva, Svako vreme nosi svoje breme. Sre}nijim narodima osta-
~iji antipod je postao nacionalizam i {ovinizam, a s druge, oni su vili su u amanet dedovi, ako ni{ta drugo, a ono {ansu da se uz-
o~evici, nemi svedoci po{asti koju je sa sobom taj i takav nacio- diù dokle ih duhovna krila nose; {ansu da svom ìvotu pruè
smisao. Na{i dedovi mo`da ni slutili nisu {ta se budu}im nara-
nalizam doneo. Zato }e upravo oni biti sposobni da u svom vr-
{tajima sprema, ili jednostavno nisu imali snage da se izbore sa
{njaku Hrvatu ili Bo{njaku prepoznaju pre svega ~oveka, koga
svim zlodusima svoga doba; tek, na nama je teàk, ali ne i ne-
more skoro iste brige, isto nemanje novca, isti poku{aji da pro-
savladiv zadatak da se najpre suo~imo sa svojom pro{lo{}u, ma
na|e svoje mesto pod suncem, i da shvate da ih, u osnovi, vi{e
kako bolna ona bila, da bismo se potom, pro{av{i kroz katarzu,
toga spaja nego razdvaja. ~isti i sveì, okrenuli nekoj svetlijoj budu}nosti, u kojoj }e nam
Da sve ne bi bilo tako jednostavno, pretpostavka cele kon- se kona~no pruìti prilika da gradimo osnov za normalan ìvot
cepcije je da se ta samosvesna generacija mora edukovati, nego- nas i na{e dece.
vati da se kre}e u èljenom pravcu. Tu je pak neophodna uloga Nijedan problem nije nere{iv, nijedan cilj nije neostvariv,
politi~kih elita i civilnog dru{tva koji bi trebalo da, kao neki svoj sve dok postoji energija, volja i upornost, a to podrazumeva ne-
trenutni maksimum, poku{aju da ne falsifikuju i dalje istoriju, prekidan rad, pre svega na nama samima, ali i borbu kao svako-
da prihvate sva de{avanja i ulogu milo{evi}evske Srbije (pa i svo- dnevni lajtmotiv, jer nas jedino oni mogu spre~iti da zapadnemo
ju), u tome i tako omogu}e mla|ima da razviju onaj nivo kriti~- (iznova) u nacionalnu hibernaciju, uzaludno ~ekaju}i nekog no-
ke svesti koji je neophodan da bismo se suo~ili sa samim sobom. vog Sotera koji bi nas preko no}i izbavio iz blata po kome gaca-
Ako politi~ari to nisu u stanju (a u velikoj meri i nisu zbog bala- mo ve} vi{e od jedne decenije.
sta pro{losti u svojim redovima), neophodan je pritisak onih ko-
Beè}i od problema, a to je upravo ono {to danas ~inimo,
je sam ve} jednom u radu nazvao „krsta{ima“. U tom smislu i nismo ni korak dalje od njih. Naprotiv! Oni nas pritiskaju sa svih
konkurs povodom kojeg je pisan ovaj esej ima i te kako svrhu. strana, u geografskom, ali i svakom drugom smislu, prete}i da
Relativno brz uspeh ovakve ideje naravno ne zavisi isklju- nas uskoro progutaju, ako mi ne progutamo njih. Zato se mora-
~ivo od determinanti koje promi~u kroz rad, ve} i od mnogo ~e- mo suo~iti sa njima, i to {to pre, dok nam je od silnog beànja i
ga drugog na {ta mi nemamo uticaj: bitan je na~in na koji }e svet ono malo snage preostalo. Nikad se ne zna – jednom kada zasta-
da podrì (ili ne) Srbiju u njenim poku{ajima da se oslobodi nemo i okrenemo se, mo`da problemi sami pobegnu od nas, ako
svog „ko{marnog sna“, ne smeju se zanemariti ni sli~ni procesi je istina na na{oj strani.
koji se odigravaju u drugim dràvama – u~esnicama ratova, a Prvi i nezaobilazni korak u te{kom suo~avanju sa pro{lo-
mo`da i najve}i zna~aj imaju politi~ka pitanja koja se moraju {}u podrazumeva da svaki zlo~in po~injen na prostorima biv{e
re{iti ove godine, a vezana su za budu}i status i izgled Srbije. SFRJ kona~no dobije svoje ime i prezime, kako bi se kolektivna
Ipak, mislim da je ono {to poti~e optimizam (koji nije samo po- krivica izbegla, a pravda bila zadovoljena. Me|utim, pre svega to-
sledica moje mladosti) ~injenica da se radi o ireverzibilnom pro- ga, neophodno je re{iti problem sudstva i uop{te pravnog, ali i
cesu – dakle nije pitanje da li }emo se osloboditi „balasta“ pro- svakog drugog sistema u okviru na{eg dru{tva, izboriti se sa ko-
{losti. Pitanje je samo kad? rupcijom i partijskim (i ne samo partijskim) nepotizmom, jer tek
16 17
tada moèmo govoriti o pravdi kao takvoj. înjenica da pojedi- ka`njen, {to }e predstavljati kona~an trijumf dobra nad zlom, i
nac nije ka`njen za kr{enje zakona dovoljno govori pre svega o {to }e, u krajnjoj liniji – nadajmo se – ugasiti èlju za osvetom i
karakteru dru{tvenih institucija, ali i o samoj toj zajednici i mo- dovesti do pomirenja i opro{taja, preko nam potrebnih. Spora,
ralnim vrednostima koje ona neguje. Jo{ jedan od uzroka pro- ali ipak dosti`na, pravda }e na taj na~in sa sobom doneti i sta-
blema u sudstvu, ali i vojsci, policiji, zdravstvu, pa i {kolstvu, da- bilnost, kako socijalnu tako i ekonomsku, kao i mogu}nost da
kle gotovo u svim sferama na{eg dru{tva jeste nepovoljna eko- napokon sve svoje snage usmerimo na sada{njost i budu}nost.
nomska situacija koja je dovela ne samo do tehni~ke neopremlje- Me|utim, jednom okrenuti ka budu}nosti, suo~avamo se
nosti ovih institucija, ve} predstavlja i pravi izazov za sve one po- sa novim problemima. „U ovoj zemlji mora{ neprestano tr~ati iz
jedince koji se nalaze pod raznim pritiscima i ~ije su moralne sve snage da bi ostao u mestu“, kaè o zemlji ~uda Luis Kerol, a
norme stavljene na probu. Prema tome, stvaranjem bazi~nih kao da govori o Srbiji, pa je stoga neophodno da svi zajedno ulo-
uslova za normalan ìvot stvori}e se i bazi~ni uslovi za normalan ìmo nat~ove~anske napore kako bi napravili taj jedan maju{ni
rad i funkcionisanje svih institucija. korak, ali korak napred. Nakon svog tog uzaludno izgubljenog
S tim u vezi, neophodno je dalje (slede}i praksu zemalja vremena, propali, istro{eni i svakako zaostali u razvoju, susre}e-
koje su pro{le trnovit tranzicioni put od autoritarnog ka demo- mo se sa fenomenom „svetskog prvenstva“ koje nam pruà prili-
kratskom dru{tvu), formirati tzv. „Komisiju za istinu i pomire- ku da zaigramo igru zvanu ìvot sa ostatkom sveta, ali to tako|e
nje“ ~iji bi zadatak bio da rasvetli istinu o doga|ajima iz na{e bli- zahteva od nas strogu disciplinu i svakodnevni trening, na {ta ni-
ske pro{losti i tako pomogne i samom sudstvu u re{avanju pro- smo navikli. Ipak, propu{tena prilika je luksuz koji smo predu-
blema. Da bi se takva komisija odràla (za razliku od „Komisije go sebi dozvoljavali. Dosta je bilo sedenja na klupi.
za istinu i pomirenje“ formirane nakon pada reìma Slobodana Surova realnost sa kojom se svakodnevno susre}emo, a
Milo{evi}a koja se ubrzo ugasila usled nesuglasica oko ciljeva koja iz dana u dan sve vi{e podse}a na „Zonu Sumraka“ iz koje
zbog kojih je i formirana), neophodno je angaòvanje kulturne je nemogu}e pobe}i, bez sumnje deluje obeshrabruju}e na sve
elite na{eg dru{tva u javnom razmatranju rezultata njenog rada, nas, kada se osvrnemo oko sebe i shvatimo sa ~im se sve treba
~ime bi se i sama svest naroda u izvesnoj meri probudila, budu- uhvatiti u ko{tac – korupcija, kriminal, afere, besmislena mr`nja
}i da svako nametanje spolja nikako ne moè dovesti do iskre- i jo{ besmislenija ksenofobija koja nas dodatno ko~i i naposlet-
nog prihvatanja odgovornosti. ku promene i nezaobilazni proces lustracije koji nikako da ot-
Kada se svi ti preduslovi stvore, sledi dug i bolan proces po~nu. Naravno, najlak{e je o~ajavati i tonuti u depresiju dok ì-
koji }e neizbe`no uzbuditi sve duhove ve~ito podstaknute na mr- vot prolazi mimo nas. Moramo da se trgnemo – sada, odmah; da
`nju koja kao da nikada ne jenjava na brdovitom Balkanu, baca- se probudimo iz u~malosti, i kao nacija i kao pojedinci, i da se
ju}i jo{ jednu iskru u odve} prepuno bure baruta, ali proces ko- aktiviramo u re{avanju problema, ako ne èlimo da nam ìvot
ji }e kona~no staviti ta~ku na jedno mra~no poglavlje na{e isto- kreira neko drugi. Ako to ne u~inimo, ne}e nam biti kriv niko
drugi do mi sami. @ivot – ima li ve}e motivacije od toga?
rije. Da bi do toga do{lo (da pojedinci preuzmu odgovornost za
svoja zlodela), neophodna je i visoka doza objektivnosti, koja se U trci za boljim sutra imamo jo{ i obavezu da nau~imo one,
moè dosti}i samo i jedino uz pomo} javnosti koja `rtve mora ~ija svest je retrogradna, da pridruìvanjem svetu mi ne izdaje-
doìvljavati kao ljudska bi}a, isklju~uju}i svaku njihovu pripad- mo sebe i svoje nacionalno obele`je, ve} naprotiv, iznosimo ga na
nost, i politi~ku, i versku, i nacionalnu. @rtva ima identitet i ona svetlost dana da ga i drugi vide, dok kontinuiranom izolacijom
mora, uz pomo} medija da iznese svoju pri~u i time dobije ne sa- ostajemo u mraku, sami.
mo zadovoljenje (ako se o njemu uop{te moè govoriti), ve} i {an-
su da povrati svoj dignitet. Kao i `rtva, i zlo~inac je tako|e poje-
dinac, koji, ako se dokaè njegova krivica, mora biti pravedno
18 19
tada moèmo govoriti o pravdi kao takvoj. înjenica da pojedi- ka`njen, {to }e predstavljati kona~an trijumf dobra nad zlom, i
nac nije ka`njen za kr{enje zakona dovoljno govori pre svega o {to }e, u krajnjoj liniji – nadajmo se – ugasiti èlju za osvetom i
karakteru dru{tvenih institucija, ali i o samoj toj zajednici i mo- dovesti do pomirenja i opro{taja, preko nam potrebnih. Spora,
ralnim vrednostima koje ona neguje. Jo{ jedan od uzroka pro- ali ipak dosti`na, pravda }e na taj na~in sa sobom doneti i sta-
blema u sudstvu, ali i vojsci, policiji, zdravstvu, pa i {kolstvu, da- bilnost, kako socijalnu tako i ekonomsku, kao i mogu}nost da
kle gotovo u svim sferama na{eg dru{tva jeste nepovoljna eko- napokon sve svoje snage usmerimo na sada{njost i budu}nost.
nomska situacija koja je dovela ne samo do tehni~ke neopremlje- Me|utim, jednom okrenuti ka budu}nosti, suo~avamo se
nosti ovih institucija, ve} predstavlja i pravi izazov za sve one po- sa novim problemima. „U ovoj zemlji mora{ neprestano tr~ati iz
jedince koji se nalaze pod raznim pritiscima i ~ije su moralne sve snage da bi ostao u mestu“, kaè o zemlji ~uda Luis Kerol, a
norme stavljene na probu. Prema tome, stvaranjem bazi~nih kao da govori o Srbiji, pa je stoga neophodno da svi zajedno ulo-
uslova za normalan ìvot stvori}e se i bazi~ni uslovi za normalan ìmo nat~ove~anske napore kako bi napravili taj jedan maju{ni
rad i funkcionisanje svih institucija. korak, ali korak napred. Nakon svog tog uzaludno izgubljenog
S tim u vezi, neophodno je dalje (slede}i praksu zemalja vremena, propali, istro{eni i svakako zaostali u razvoju, susre}e-
koje su pro{le trnovit tranzicioni put od autoritarnog ka demo- mo se sa fenomenom „svetskog prvenstva“ koje nam pruà prili-
kratskom dru{tvu), formirati tzv. „Komisiju za istinu i pomire- ku da zaigramo igru zvanu ìvot sa ostatkom sveta, ali to tako|e
nje“ ~iji bi zadatak bio da rasvetli istinu o doga|ajima iz na{e bli- zahteva od nas strogu disciplinu i svakodnevni trening, na {ta ni-
ske pro{losti i tako pomogne i samom sudstvu u re{avanju pro- smo navikli. Ipak, propu{tena prilika je luksuz koji smo predu-
blema. Da bi se takva komisija odràla (za razliku od „Komisije go sebi dozvoljavali. Dosta je bilo sedenja na klupi.
za istinu i pomirenje“ formirane nakon pada reìma Slobodana Surova realnost sa kojom se svakodnevno susre}emo, a
Milo{evi}a koja se ubrzo ugasila usled nesuglasica oko ciljeva koja iz dana u dan sve vi{e podse}a na „Zonu Sumraka“ iz koje
zbog kojih je i formirana), neophodno je angaòvanje kulturne je nemogu}e pobe}i, bez sumnje deluje obeshrabruju}e na sve
elite na{eg dru{tva u javnom razmatranju rezultata njenog rada, nas, kada se osvrnemo oko sebe i shvatimo sa ~im se sve treba
~ime bi se i sama svest naroda u izvesnoj meri probudila, budu- uhvatiti u ko{tac – korupcija, kriminal, afere, besmislena mr`nja
}i da svako nametanje spolja nikako ne moè dovesti do iskre- i jo{ besmislenija ksenofobija koja nas dodatno ko~i i naposlet-
nog prihvatanja odgovornosti. ku promene i nezaobilazni proces lustracije koji nikako da ot-
Kada se svi ti preduslovi stvore, sledi dug i bolan proces po~nu. Naravno, najlak{e je o~ajavati i tonuti u depresiju dok ì-
koji }e neizbe`no uzbuditi sve duhove ve~ito podstaknute na mr- vot prolazi mimo nas. Moramo da se trgnemo – sada, odmah; da
`nju koja kao da nikada ne jenjava na brdovitom Balkanu, baca- se probudimo iz u~malosti, i kao nacija i kao pojedinci, i da se
ju}i jo{ jednu iskru u odve} prepuno bure baruta, ali proces ko- aktiviramo u re{avanju problema, ako ne èlimo da nam ìvot
ji }e kona~no staviti ta~ku na jedno mra~no poglavlje na{e isto- kreira neko drugi. Ako to ne u~inimo, ne}e nam biti kriv niko
drugi do mi sami. @ivot – ima li ve}e motivacije od toga?
rije. Da bi do toga do{lo (da pojedinci preuzmu odgovornost za
svoja zlodela), neophodna je i visoka doza objektivnosti, koja se U trci za boljim sutra imamo jo{ i obavezu da nau~imo one,
moè dosti}i samo i jedino uz pomo} javnosti koja `rtve mora ~ija svest je retrogradna, da pridruìvanjem svetu mi ne izdaje-
doìvljavati kao ljudska bi}a, isklju~uju}i svaku njihovu pripad- mo sebe i svoje nacionalno obele`je, ve} naprotiv, iznosimo ga na
nost, i politi~ku, i versku, i nacionalnu. @rtva ima identitet i ona svetlost dana da ga i drugi vide, dok kontinuiranom izolacijom
mora, uz pomo} medija da iznese svoju pri~u i time dobije ne sa- ostajemo u mraku, sami.
mo zadovoljenje (ako se o njemu uop{te moè govoriti), ve} i {an-
su da povrati svoj dignitet. Kao i `rtva, i zlo~inac je tako|e poje-
dinac, koji, ako se dokaè njegova krivica, mora biti pravedno
18 19
riste informacije, analiziraju ih i prepoznaju manipulacije, to

jest, kako da od razli~itih (~esto i kontradiktornih) informacija
sklope celovitu sliku – istinu.
Marko Bankovi} Tek kada se do|e do potpune istine, predstoji suo~avanje
svakog pojedinca (kao i cele nacije) sa njom. Sa potpunim sazna-
njem o svetu u kom ìvimo dolazi i do potpunog saznanja o na-
Uz re~ istina u re~niku pi{e da je to ono {to u svemu odgo- ma samima kao pojedncima i kao naciji, o na{im dobrim, ali i
vara stvarnosti, {to odista jeste, {to postoji. Krivica je definisana lo{im stranama. Te dobre strane izazivaju ose}anje ponosa, dok
kao sna`no ose}anje srama i tuge zbog saznanja da ste uradili ne- lo{e izazivaju ose}anje krivice. Prihvatanje sopstvene krivice je
{to lo{e, dok se za promenu kaè da je to op{ti naziv {irokog smi- jako teàk i mukotrpan proces, ali ono u isto vreme ima i katar-
sla za sve {to menja sadràj ili oblik ili oboje, {to prelazi iz jed- zi~ko dejstvo. Ono vam omogu}ava da se pogledate u o~i u ogle-
nog u drugo stanje. Ipak, i pored takvih, naizgled potpuno jasnih dalo, u potpunosti svesni svojih vrlina i mana, spremni da pri-
definicija, postavlja se pitanje {ta ovi pojmovi predstavljaju u Sr- hvatite odgovornost za sopstvene postupke, sa izvu~enom pou-
biji danas. Odgovor na to pitanje, kao i na pitanje {ta bi ti pojmo- kom kao garantom da se to vi{e ne}e ponoviti. Nije potreban ni
vi trebalo da predstavljaju u budu}oj, boljoj Srbiji, uz predloge sudija. ni tuìtelj, niti tu`ba – svako je sebi samom (pod uslovom
kako do}i do takve Srbije, bi}e izloèni u nastavku ovog rada. da je spreman da svoje suo~avanje sa pro{lo{}u dovede do kra-
Kao preduslov svih promena, uklju~uju}i i reformu Srbije, ja), najbolji tuìtelj i najpravi~niji sudija, a presuda koju donese
nalazi se suo~avanje sa istinom. Naàlost, u Srbiji je te{ko jasno nije samo tu da osudi, ve} da popravi i osigura da se ne ponovi.
definisati istinu, po{to se u ovom trenutku ovde vodi rat izme|u Naàlost, ovo je opis imaginarne Srbije. U stvarnoj Srbiji, mo`da
vi{e „istina“. Naime, {ta neko vidi i koja je njegova „istina“ umno- i zato {to mnogi od nje zahtevaju da se ose}a krivom, krivica se
gome zavisi od njegove ta~ke gledi{ta, od toga u kom pravcu gle- ne doìvljava kao pro~i{}enje, kao ne{to {to dolazi iznutra, ve}
da i kada pogled (namerno ili ne) skre}e na drugu stranu. Zbog kao zahtev koji je potrebno ispuniti, kao ne{to {to dolazi spolja.
toga postoje potpuno opre~ne „istine“ o gotovo ~itavoj novijoj Stoga se ona ili odbija u bilo kakvom obliku ili se isto tako ne-
istoriji ovih prostora. Razli~iti stavovi o tome ko je zapo~eo koji kriti~ki prihvata. S jedne strane se nalazi stav da Srbija i Srbi ni-
rat, ko je kriv za uvo|enje sankcija, ko Srbiji èli najbolje, a ko su i ne mogu biti krivi niza{ta, uklju~uju}i i u~e{}e u ratovima,
je izdajnik su samo neka od op{tih mesta koja figuriraju ovda- ekonomsku krizu ili lo{ me|unarodni poloàj. Krivica se naj~e-
{njom politi~kom scenom poslednjih petnaest godina, a koja mo- {}e prebacuje na nekog drugog, na svetske sile, prethodnu vlast
gu posluìti kao primeri postojanja protivre~nih „istina“. Pogled ili sankcije. S druge strane postoji mi{ljenje da je srpski narod
cele Srbije je ~esto bio vrlo ume{no skretan u odre|enom prav- kriv i mora biti osu|en za sva zla iz pro{losti, pa se priznaje kri-
cu jednostavnim postavljanjem objektiva kamere, pri tom zabo- vica za sve (~esto pri tom govore}i u tre}em, umesto u prvom li-
ravljaju}i (poneseni emocijama ili pak namerno) da postoje i cu), za{ta ga bilo ko optuì (a {to ~ak ide do toga da se javljaju i
drugi uglovi pogleda, i druge komponente potpune slike stvarno- mi{ljenja poput onog da je i ubistvo ministarke spoljnih poslova
sti, onakve kakva ona zaista jeste, pa odgovarala ona na{im è- [vedske, Ane Lind, delo psihi~ki neura~unljive osobe srpskog
ljama i ideji o njoj ili ne. A upravo takva treba da bude na{a sli- porekla, samo jo{ jedan produkt zlo~ina~ke prirode srpskog na-
ka o svetu u kom ìvimo: potpuna, sagledana iz razli~itih per- roda). Zajedni~ko za oba odnosa je to {to oba imaju spoljnu mo-
spektiva i objektivna. Umesto da informacije budu samo polazi- tivaciju i {to ni jedan ni drugi ne vode u pravcu istinskog re{ava-
{ta od kojih se analizom i upore|ivanjem dolazi do potpune isti- nja problema sa kojima se Srbija suo~ava. Pored toga, krivicu ne
ne o tome {ta se dogodilo ili se de{ava, one se shvataju kao pot- treba vezivati samo za zlo~ine. Ukoliko smo znali da se zlo~ini
puna „istina“ koja se prihvata ili odbacuje u zavisnosti od podu- de{avaju, a ni{ta nismo u~inili da ih spre~imo, moramo priznati
darnosti sa prethodno definisanim stavom o toj temi. I ba{ u to- da i mi imamo deo odgovornosti, ali isto tako treba priznati i
me leì klju~ problema, ljude je potrebno edukovati kako da ko- sopstvenu odgovornost i za sve ono lo{e {to su drugi nama u~i-
20 21
riste informacije, analiziraju ih i prepoznaju manipulacije, to

jest, kako da od razli~itih (~esto i kontradiktornih) informacija
sklope celovitu sliku – istinu.
Marko Bankovi} Tek kada se do|e do potpune istine, predstoji suo~avanje
svakog pojedinca (kao i cele nacije) sa njom. Sa potpunim sazna-
njem o svetu u kom ìvimo dolazi i do potpunog saznanja o na-
Uz re~ istina u re~niku pi{e da je to ono {to u svemu odgo- ma samima kao pojedncima i kao naciji, o na{im dobrim, ali i
vara stvarnosti, {to odista jeste, {to postoji. Krivica je definisana lo{im stranama. Te dobre strane izazivaju ose}anje ponosa, dok
kao sna`no ose}anje srama i tuge zbog saznanja da ste uradili ne- lo{e izazivaju ose}anje krivice. Prihvatanje sopstvene krivice je
{to lo{e, dok se za promenu kaè da je to op{ti naziv {irokog smi- jako teàk i mukotrpan proces, ali ono u isto vreme ima i katar-
sla za sve {to menja sadràj ili oblik ili oboje, {to prelazi iz jed- zi~ko dejstvo. Ono vam omogu}ava da se pogledate u o~i u ogle-
nog u drugo stanje. Ipak, i pored takvih, naizgled potpuno jasnih dalo, u potpunosti svesni svojih vrlina i mana, spremni da pri-
definicija, postavlja se pitanje {ta ovi pojmovi predstavljaju u Sr- hvatite odgovornost za sopstvene postupke, sa izvu~enom pou-
biji danas. Odgovor na to pitanje, kao i na pitanje {ta bi ti pojmo- kom kao garantom da se to vi{e ne}e ponoviti. Nije potreban ni
vi trebalo da predstavljaju u budu}oj, boljoj Srbiji, uz predloge sudija. ni tuìtelj, niti tu`ba – svako je sebi samom (pod uslovom
kako do}i do takve Srbije, bi}e izloèni u nastavku ovog rada. da je spreman da svoje suo~avanje sa pro{lo{}u dovede do kra-
Kao preduslov svih promena, uklju~uju}i i reformu Srbije, ja), najbolji tuìtelj i najpravi~niji sudija, a presuda koju donese
nalazi se suo~avanje sa istinom. Naàlost, u Srbiji je te{ko jasno nije samo tu da osudi, ve} da popravi i osigura da se ne ponovi.
definisati istinu, po{to se u ovom trenutku ovde vodi rat izme|u Naàlost, ovo je opis imaginarne Srbije. U stvarnoj Srbiji, mo`da
vi{e „istina“. Naime, {ta neko vidi i koja je njegova „istina“ umno- i zato {to mnogi od nje zahtevaju da se ose}a krivom, krivica se
gome zavisi od njegove ta~ke gledi{ta, od toga u kom pravcu gle- ne doìvljava kao pro~i{}enje, kao ne{to {to dolazi iznutra, ve}
da i kada pogled (namerno ili ne) skre}e na drugu stranu. Zbog kao zahtev koji je potrebno ispuniti, kao ne{to {to dolazi spolja.
toga postoje potpuno opre~ne „istine“ o gotovo ~itavoj novijoj Stoga se ona ili odbija u bilo kakvom obliku ili se isto tako ne-
istoriji ovih prostora. Razli~iti stavovi o tome ko je zapo~eo koji kriti~ki prihvata. S jedne strane se nalazi stav da Srbija i Srbi ni-
rat, ko je kriv za uvo|enje sankcija, ko Srbiji èli najbolje, a ko su i ne mogu biti krivi niza{ta, uklju~uju}i i u~e{}e u ratovima,
je izdajnik su samo neka od op{tih mesta koja figuriraju ovda- ekonomsku krizu ili lo{ me|unarodni poloàj. Krivica se naj~e-
{njom politi~kom scenom poslednjih petnaest godina, a koja mo- {}e prebacuje na nekog drugog, na svetske sile, prethodnu vlast
gu posluìti kao primeri postojanja protivre~nih „istina“. Pogled ili sankcije. S druge strane postoji mi{ljenje da je srpski narod
cele Srbije je ~esto bio vrlo ume{no skretan u odre|enom prav- kriv i mora biti osu|en za sva zla iz pro{losti, pa se priznaje kri-
cu jednostavnim postavljanjem objektiva kamere, pri tom zabo- vica za sve (~esto pri tom govore}i u tre}em, umesto u prvom li-
ravljaju}i (poneseni emocijama ili pak namerno) da postoje i cu), za{ta ga bilo ko optuì (a {to ~ak ide do toga da se javljaju i
drugi uglovi pogleda, i druge komponente potpune slike stvarno- mi{ljenja poput onog da je i ubistvo ministarke spoljnih poslova
sti, onakve kakva ona zaista jeste, pa odgovarala ona na{im è- [vedske, Ane Lind, delo psihi~ki neura~unljive osobe srpskog
ljama i ideji o njoj ili ne. A upravo takva treba da bude na{a sli- porekla, samo jo{ jedan produkt zlo~ina~ke prirode srpskog na-
ka o svetu u kom ìvimo: potpuna, sagledana iz razli~itih per- roda). Zajedni~ko za oba odnosa je to {to oba imaju spoljnu mo-
spektiva i objektivna. Umesto da informacije budu samo polazi- tivaciju i {to ni jedan ni drugi ne vode u pravcu istinskog re{ava-
{ta od kojih se analizom i upore|ivanjem dolazi do potpune isti- nja problema sa kojima se Srbija suo~ava. Pored toga, krivicu ne
ne o tome {ta se dogodilo ili se de{ava, one se shvataju kao pot- treba vezivati samo za zlo~ine. Ukoliko smo znali da se zlo~ini
puna „istina“ koja se prihvata ili odbacuje u zavisnosti od podu- de{avaju, a ni{ta nismo u~inili da ih spre~imo, moramo priznati
darnosti sa prethodno definisanim stavom o toj temi. I ba{ u to- da i mi imamo deo odgovornosti, ali isto tako treba priznati i
me leì klju~ problema, ljude je potrebno edukovati kako da ko- sopstvenu odgovornost i za sve ono lo{e {to su drugi nama u~i-
20 21
nili, jer ako smo, kao narod koji je u istoriji vi{e puta bio `rtva
genocida, u o~ima sveta mi postali genocidni i pretvorili se od
omiljene u omraènu dràvu, u tome mora da ima i na{e krivice
jer su na{i postupci morali biti mudriji i promi{ljeniji. Marko Tasi}
Zastoj koji se sada ose}a u promenama koje su zapo~ete
2000. godine je samo posledica toga {to se peti oktobar nije do-
godio i u glavama ljudi, jer kako gorepomenuti procesi suo~ava- Oktobar 2005. Istorijski mesec za Srbiju. Pet godina posle
nja sa istinom i priznavanja krivice nisu izvedeni u Srbiji, nije bi- nenasilne demokratske revolucije po~elo je ostvarivanje mo`da
lo mogu}e izvr{iti ni prave, potpune promene. Promena se u Sr- jedinog cilja oko kojeg je postojala nepodeljena saglasnost, ka-
biji i dalje doìvljava kao nasilna pojava koja nastaje kao proiz- ko me|u gra|anima tako i me|u politi~arima: po~etak pregovo-
vod nezadovoljstva odre|enim stanjem ili zbog spoljnih faktora i ra o priklju~enju Evropskoj uniji. Usled toliko te{kih godina iz-
koja je definisana kao promena trenutnog stanja, bez jasnog pla- op{tenosti od ostatka sveta, neprekidnog ratovanja i te{ko pod-
na kuda je usmerena niti realnog ishodi{ta. Promene su nagle i no{ljive bede, retko se ko usudio da prione na ozbiljna razma-
~esto predstavljaju potpuni zaokret u odnosu na dotada{nje sta- tranja takvog opredeljenja. Iako su uslovi ve} bili poznati(!): ja-
vove, iz gre{aka se ne izvla~e pouke, ve} se srlja u nove gre{ke, ~anje pravnih ustanova, pove}anje proizvodnje i iskorenjivanje
nema duboke, korenite promene koja proizilazi iz pojedinca, one zloupotreba. A za na{u zemlju, kao i ostale zemlje biv{e Jugo-
koja bi bila usmerena da to {to nije bilo dobro promeni, ve} pro- slavije, suo~enje sa zlo~inima ~injenim u bliskoj pro{losti. Me-
mene naj~e{}e imaju spoljnu motivaciju: nemogu}nost da se od- |utim, sve glavne snage proevropskog dru{tva bile su usmerene
re|eno stanje vi{e trpi, li~nu korist (npr. veliki broj „preleta~a“ – ka obaranju tada{njeg reìma kako bi uop{te i moglo da do|e
pripadnika stranaka biv{eg reìma koji su nakon 5. oktobra prido po~etka istinskog demokratizovanja dru{tva i pribliàvanja s
stupili strankama demokratske orijentacije), primoravanje (od ostatkom kontinenta. Kao posledica, izostajale su ozbiljne javne
strane Evropske unije, Ha{kog tribunala ili drugih me|unarod- rasprave {ta oprdeljenje ka Evropi i put do njegovog ostvarenja
nih organizacija), konformizam ili pomodarstvo. pretpostavljaju; a posebno o na~inima prevazilaènja jaza izme-
|u stvarnosti zemlje gotovo nikakve za{tite Ijudkih prava i ra-
Da bismo do{li do Srbije u kojoj }e promena biti defini-
tom uni{tene privrede i poèljnog punopravnog ~lana najrazvi-
sana ne kao promena trenutnog stanja ve} kao te`nja ka boljem
jenije zajednice naroda na svetu.
stanju, Srbije u kojoj se promena shvata kao proizvod katarze
koja se javlja nakon spoznaje istine, uz realnu viziju ~emu se Srpska vlast je, stoga, u{la u pregovore gotovo nespremna
teì i realno sagledavanje kako }e promena te}i (uklju~uju}i i da suo~i dràvne ustanove i privredu sa uslovima koji se u pro-
te{ko}e koje ona donosi), moramo da se pre svega dobro zagle- cesu povezivanja sa Evropom podrazumevaju. Ponekad se i
damo u svoju pro{lost, da se sa njom suo~imo, jer koliko to do- iskreno is}u|avala na zahteve zapadnih diplomata da se mora vi-
bro uradimo toliko }emo uspe{no mo}i da vidimo kakva }e {e uraditi po pitanju suo~enja s pro{lo}u, kao uostalom i ve}ina
nam biti budu}nost. Samo }e takva, promenjena Srbija, koja se vlada u susednim dràvama. Ovo zanemarivanje nije prouzroko-
suo~ila sa sopstvenom pro{lo{}u i odgovorno{}u, mo}i da po- valo nimalo dobra. Posebno ne na{oj zemlji. Te{ko}e su se nago-
stane deo evropske porodince naroda, ne mitolo{ke Evrope ko- milavale tako da ~ak ni po~etak pregovora nije mogao dobiti o~e-
ja je spas za sve na{e muke, ve} realne Evrope u kojoj }emo, kivanu pa`nju. Ustav, Kosovo i odnosi sa Crnom Gorom su kao
kao u braku, biti ravnopravni u podeli i dobrog i lo{eg, Evrope Damoklov ma~ visili nad pregovara~ima. Jo{ jednom se pokaza-
gde }emo biti po{tovani i gde }emo mi po{tovati druge, Evrope lo da te{ko}e prostora Jugoisto~ne Evrope, naro~ito njegovog za-
koja }e biti spremna da se suo~i sa sopstvenom istorijom, pre- padnog dela, onemogu}avaju bilo kakvo slavljeni~ko opu{tanje
uzme krivicu (i za ono {to je, izme|u ostalih, i nama naào u~i- zbog postignutog polit~kog napretka. Postalo je jasno da su svi
nila) i promeni se da bi bila bolja. ovi rezultati tek koraci koje treba neophodno napraviti u cilju is-
22 23
nili, jer ako smo, kao narod koji je u istoriji vi{e puta bio `rtva
genocida, u o~ima sveta mi postali genocidni i pretvorili se od
omiljene u omraènu dràvu, u tome mora da ima i na{e krivice
jer su na{i postupci morali biti mudriji i promi{ljeniji. Marko Tasi}
Zastoj koji se sada ose}a u promenama koje su zapo~ete
2000. godine je samo posledica toga {to se peti oktobar nije do-
godio i u glavama ljudi, jer kako gorepomenuti procesi suo~ava- Oktobar 2005. Istorijski mesec za Srbiju. Pet godina posle
nja sa istinom i priznavanja krivice nisu izvedeni u Srbiji, nije bi- nenasilne demokratske revolucije po~elo je ostvarivanje mo`da
lo mogu}e izvr{iti ni prave, potpune promene. Promena se u Sr- jedinog cilja oko kojeg je postojala nepodeljena saglasnost, ka-
biji i dalje doìvljava kao nasilna pojava koja nastaje kao proiz- ko me|u gra|anima tako i me|u politi~arima: po~etak pregovo-
vod nezadovoljstva odre|enim stanjem ili zbog spoljnih faktora i ra o priklju~enju Evropskoj uniji. Usled toliko te{kih godina iz-
koja je definisana kao promena trenutnog stanja, bez jasnog pla- op{tenosti od ostatka sveta, neprekidnog ratovanja i te{ko pod-
na kuda je usmerena niti realnog ishodi{ta. Promene su nagle i no{ljive bede, retko se ko usudio da prione na ozbiljna razma-
~esto predstavljaju potpuni zaokret u odnosu na dotada{nje sta- tranja takvog opredeljenja. Iako su uslovi ve} bili poznati(!): ja-
vove, iz gre{aka se ne izvla~e pouke, ve} se srlja u nove gre{ke, ~anje pravnih ustanova, pove}anje proizvodnje i iskorenjivanje
nema duboke, korenite promene koja proizilazi iz pojedinca, one zloupotreba. A za na{u zemlju, kao i ostale zemlje biv{e Jugo-
koja bi bila usmerena da to {to nije bilo dobro promeni, ve} pro- slavije, suo~enje sa zlo~inima ~injenim u bliskoj pro{losti. Me-
mene naj~e{}e imaju spoljnu motivaciju: nemogu}nost da se od- |utim, sve glavne snage proevropskog dru{tva bile su usmerene
re|eno stanje vi{e trpi, li~nu korist (npr. veliki broj „preleta~a“ – ka obaranju tada{njeg reìma kako bi uop{te i moglo da do|e
pripadnika stranaka biv{eg reìma koji su nakon 5. oktobra prido po~etka istinskog demokratizovanja dru{tva i pribliàvanja s
stupili strankama demokratske orijentacije), primoravanje (od ostatkom kontinenta. Kao posledica, izostajale su ozbiljne javne
strane Evropske unije, Ha{kog tribunala ili drugih me|unarod- rasprave {ta oprdeljenje ka Evropi i put do njegovog ostvarenja
nih organizacija), konformizam ili pomodarstvo. pretpostavljaju; a posebno o na~inima prevazilaènja jaza izme-
|u stvarnosti zemlje gotovo nikakve za{tite Ijudkih prava i ra-
Da bismo do{li do Srbije u kojoj }e promena biti defini-
tom uni{tene privrede i poèljnog punopravnog ~lana najrazvi-
sana ne kao promena trenutnog stanja ve} kao te`nja ka boljem
jenije zajednice naroda na svetu.
stanju, Srbije u kojoj se promena shvata kao proizvod katarze
koja se javlja nakon spoznaje istine, uz realnu viziju ~emu se Srpska vlast je, stoga, u{la u pregovore gotovo nespremna
teì i realno sagledavanje kako }e promena te}i (uklju~uju}i i da suo~i dràvne ustanove i privredu sa uslovima koji se u pro-
te{ko}e koje ona donosi), moramo da se pre svega dobro zagle- cesu povezivanja sa Evropom podrazumevaju. Ponekad se i
damo u svoju pro{lost, da se sa njom suo~imo, jer koliko to do- iskreno is}u|avala na zahteve zapadnih diplomata da se mora vi-
bro uradimo toliko }emo uspe{no mo}i da vidimo kakva }e {e uraditi po pitanju suo~enja s pro{lo}u, kao uostalom i ve}ina
nam biti budu}nost. Samo }e takva, promenjena Srbija, koja se vlada u susednim dràvama. Ovo zanemarivanje nije prouzroko-
suo~ila sa sopstvenom pro{lo{}u i odgovorno{}u, mo}i da po- valo nimalo dobra. Posebno ne na{oj zemlji. Te{ko}e su se nago-
stane deo evropske porodince naroda, ne mitolo{ke Evrope ko- milavale tako da ~ak ni po~etak pregovora nije mogao dobiti o~e-
ja je spas za sve na{e muke, ve} realne Evrope u kojoj }emo, kivanu pa`nju. Ustav, Kosovo i odnosi sa Crnom Gorom su kao
kao u braku, biti ravnopravni u podeli i dobrog i lo{eg, Evrope Damoklov ma~ visili nad pregovara~ima. Jo{ jednom se pokaza-
gde }emo biti po{tovani i gde }emo mi po{tovati druge, Evrope lo da te{ko}e prostora Jugoisto~ne Evrope, naro~ito njegovog za-
koja }e biti spremna da se suo~i sa sopstvenom istorijom, pre- padnog dela, onemogu}avaju bilo kakvo slavljeni~ko opu{tanje
uzme krivicu (i za ono {to je, izme|u ostalih, i nama naào u~i- zbog postignutog polit~kog napretka. Postalo je jasno da su svi
nila) i promeni se da bi bila bolja. ovi rezultati tek koraci koje treba neophodno napraviti u cilju is-
22 23
punjenja ~etiri gore spomenuta su{tinska uslova ove zemlje ka- komisija po~ela s radom. Od tada, sli~nih poku{aja nije ni bilo.
ko bi postala deo porodice najrazvijenijih evropskih naroda. Do- O~iglednu korist, koja bi proizi{la iz jednog takvog procesa, no-
ga|aji koji su usledili su to i dokazali. ve vlasti nisu htele da vide. Uljuljkane revolucionarnom podr-
Nije se jo{ ni mastilo na Sporazumu o stabilizaciji i pridru- {kom od preko 90 posto, tada{nje vladaju}e stranke su radije vi-
ìvanju osu{ilo, a ve} su se pojavile napetosti na severu zemlje, dele pretnju u svojim doju~era{njim saveznicima nego u staran-
kao i u nemirnom podru~iju Medve|e, Bujanovca i Pre{eva gde kama, koje su koliko ju~e bile paravan za sprovo|enje politike
su etni~ki Albanci poku{ali da prevazi|u svoje me|usobne nesu- totalne nacionalne katastrofe. Umesto da njihove programske
glasice i da zatraè potpunu autonomiju u okviru Srbije. Evropa osnove i nedela diskredituju kroz jednu nepristrasnu istragu i
je izrazila zabrinutost, a vode}i politi~ari su se rastr~ali diljem suo~enje sa neposrednom pro{lo{}u, pripadnici tada{nje vlasti
Srbije da uveravaju gra|ane (i Evropu) da razloga za zabrinutost u{li su u razne politi~ke, nov~ane i bezbednosne dogovore tako
nema jer }e u budu}nosti dràvne ustanove pravovremeno odgo- da su zlo~inci preko no}i postajali junaci-~uvari revloucionarnog
voriti na sve nametnute joj izazove zahvaljuju}i boljoj saradnji sa plamena, plja~ka{i ugledni poslovni ljudi a razbojnici su se laga-
organima lokalne samouprave i predstavnicima manjinskih za- no uklopili u dràvno-strana~ka obezbe|enja.
jednica. Me|utim, u~estalost incidenata i sve jasnije oìvljavanje
Rehabilitacija de facto i de jure od zlo~ina po~injenih u
zamisli s po~etka 90-ih ukazuju da i te kako ima razloga za po-
ime biv{eg reìma se toliko negativno odrazila na sveukupno
ja~anu opreznost. Samo zahvaljuju}i pravovremenom odgovoru
dru{tvo da je tada{nji ministar inostranih poslova u novogodi-
dràvnih organa na provokacije ekstremista, prevashodno pu-
tem sredstava prinude, spre~eno je dalje pogor{avanje situacije. {njem intervjuu konstatovao kako je 2002. godina izgubljena
Iako zna~ajno za odràvanje trenutne stabilnosti dràve, u bu- godina za Srbiju. Nije bio sâm u svojim tvrdnjama. Ali zalud.
du}nosti bi bilo neophodno staviti naglasak na spre~avanje uzro- Sve ove opomene nisu preto~ene u konkretno delovanje. Tada-
ka umesto na ka`njavanje posledica. Da li je taj cilj i ostvariv? {nja vlast, usled stalnih me|usobnih prepirki, kao da je izgubi-
la snagu, ne samo da se suo~i s pro{lo{}u, nego i da napravi bi-
Isklju~ivo putem sile, ne. Uspostavljanje reda silom samo lo kakav odlu~an potez u reformi dru{tva. Senka ljudi, koji su
pogor{ava zategnutu situaciju, prouzrokovanu prvenstveno du-
po~inili mnogobrojne politi~ki motivisane zlo~ine, zlosutno se
gotrajno prisutnom mr`njom. Mrzitelji svih opredeljenja imaju
nadvila nad celim dru{tvom.
na nasilno gu{enje nemira uvek spreman odgovor: usmerava-
njem mr`nje prema dràvi. Dokazuju}i kako im navodno demo- Po~etak nove 2003. nije nagove{tavao nikakav pomak nabo-
kratska dràva ugroàva gra|anska prava i slobodu izraàvanja lje: ljudi s mutnom pro{lo{}u su iskoristili uticaj koji su imali da
li~nih stavova, oni nepogre{ivo raspiruju mr`nju me|u svojim bi zapo~eli svojevrsnu prepisku preko javnih glasila nedostojnu
pristalicama, koje u na{im uslovima nisu malobrojne. A time se ozbiljne dràve. Oni su ~ak iskoristili jedinstvenu priliku da u
javlja i sumnja u efikasnost dràve i u li~nu bezbednost kod osta- svojim pisanijima predloè put kojim bi Srbija trebalo da krene,
log stanovni{tva, {to se izuzetno negativno moè odraziti na sta- pri tome se pozivaju}i na svoju pro{lost punu patriotizma, narav-
bilnost dru{tva. Zbog toga je, pored zakonskih mera, neophodno neradi da ukaù neukoj javnosti na kakav su je na~in dokaza-
no stvoriti dru{tvenu klimu u kojoj bi do{lo do istinskog proce- li. A i za{to bi? Ratni zlo~inci i razbojnici su postali tako mo}ni
sa pomirenja i suo~enja s bliskom pro{lo{}u. da vi{e, ne da nisu morali da se skrivaju iza tajnovitosti raznih
Proces suo~enja i pomirenja je, naàlost, u na{oj zemlji bio slu`bi i poslova u „dràvnom“ interesu, nego su po~eli da dele lek-
ubijen i pre nego {to je po~eo. Komisija osnovana odmah posle cije o politi~koj i ekonomskoj budu}nosti Srbije poniàvaju}i us-
petooktobarske smene vlasti nije ni zaìvela. Nemaju}i su{tinska put njene zvani~nike kao potpuno nesposobne i izgubljene. Sve je
ovla{}enja potrebna da bi opravdala postojanje jednog ovakvog nagove{tavalo veliku nesre}u, mnogi su opominjali, ali uzalud.
tela, mnogi njegovi ~lanovi su podneli ostavke i pre nego {to je Dràva je u potpunosti bila onemogu}ena da reaguje.
24 25
punjenja ~etiri gore spomenuta su{tinska uslova ove zemlje ka- komisija po~ela s radom. Od tada, sli~nih poku{aja nije ni bilo.
ko bi postala deo porodice najrazvijenijih evropskih naroda. Do- O~iglednu korist, koja bi proizi{la iz jednog takvog procesa, no-
ga|aji koji su usledili su to i dokazali. ve vlasti nisu htele da vide. Uljuljkane revolucionarnom podr-
Nije se jo{ ni mastilo na Sporazumu o stabilizaciji i pridru- {kom od preko 90 posto, tada{nje vladaju}e stranke su radije vi-
ìvanju osu{ilo, a ve} su se pojavile napetosti na severu zemlje, dele pretnju u svojim doju~era{njim saveznicima nego u staran-
kao i u nemirnom podru~iju Medve|e, Bujanovca i Pre{eva gde kama, koje su koliko ju~e bile paravan za sprovo|enje politike
su etni~ki Albanci poku{ali da prevazi|u svoje me|usobne nesu- totalne nacionalne katastrofe. Umesto da njihove programske
glasice i da zatraè potpunu autonomiju u okviru Srbije. Evropa osnove i nedela diskredituju kroz jednu nepristrasnu istragu i
je izrazila zabrinutost, a vode}i politi~ari su se rastr~ali diljem suo~enje sa neposrednom pro{lo{}u, pripadnici tada{nje vlasti
Srbije da uveravaju gra|ane (i Evropu) da razloga za zabrinutost u{li su u razne politi~ke, nov~ane i bezbednosne dogovore tako
nema jer }e u budu}nosti dràvne ustanove pravovremeno odgo- da su zlo~inci preko no}i postajali junaci-~uvari revloucionarnog
voriti na sve nametnute joj izazove zahvaljuju}i boljoj saradnji sa plamena, plja~ka{i ugledni poslovni ljudi a razbojnici su se laga-
organima lokalne samouprave i predstavnicima manjinskih za- no uklopili u dràvno-strana~ka obezbe|enja.
jednica. Me|utim, u~estalost incidenata i sve jasnije oìvljavanje
Rehabilitacija de facto i de jure od zlo~ina po~injenih u
zamisli s po~etka 90-ih ukazuju da i te kako ima razloga za po-
ime biv{eg reìma se toliko negativno odrazila na sveukupno
ja~anu opreznost. Samo zahvaljuju}i pravovremenom odgovoru
dru{tvo da je tada{nji ministar inostranih poslova u novogodi-
dràvnih organa na provokacije ekstremista, prevashodno pu-
tem sredstava prinude, spre~eno je dalje pogor{avanje situacije. {njem intervjuu konstatovao kako je 2002. godina izgubljena
Iako zna~ajno za odràvanje trenutne stabilnosti dràve, u bu- godina za Srbiju. Nije bio sâm u svojim tvrdnjama. Ali zalud.
du}nosti bi bilo neophodno staviti naglasak na spre~avanje uzro- Sve ove opomene nisu preto~ene u konkretno delovanje. Tada-
ka umesto na ka`njavanje posledica. Da li je taj cilj i ostvariv? {nja vlast, usled stalnih me|usobnih prepirki, kao da je izgubi-
la snagu, ne samo da se suo~i s pro{lo{}u, nego i da napravi bi-
Isklju~ivo putem sile, ne. Uspostavljanje reda silom samo lo kakav odlu~an potez u reformi dru{tva. Senka ljudi, koji su
pogor{ava zategnutu situaciju, prouzrokovanu prvenstveno du-
po~inili mnogobrojne politi~ki motivisane zlo~ine, zlosutno se
gotrajno prisutnom mr`njom. Mrzitelji svih opredeljenja imaju
nadvila nad celim dru{tvom.
na nasilno gu{enje nemira uvek spreman odgovor: usmerava-
njem mr`nje prema dràvi. Dokazuju}i kako im navodno demo- Po~etak nove 2003. nije nagove{tavao nikakav pomak nabo-
kratska dràva ugroàva gra|anska prava i slobodu izraàvanja lje: ljudi s mutnom pro{lo{}u su iskoristili uticaj koji su imali da
li~nih stavova, oni nepogre{ivo raspiruju mr`nju me|u svojim bi zapo~eli svojevrsnu prepisku preko javnih glasila nedostojnu
pristalicama, koje u na{im uslovima nisu malobrojne. A time se ozbiljne dràve. Oni su ~ak iskoristili jedinstvenu priliku da u
javlja i sumnja u efikasnost dràve i u li~nu bezbednost kod osta- svojim pisanijima predloè put kojim bi Srbija trebalo da krene,
log stanovni{tva, {to se izuzetno negativno moè odraziti na sta- pri tome se pozivaju}i na svoju pro{lost punu patriotizma, narav-
bilnost dru{tva. Zbog toga je, pored zakonskih mera, neophodno neradi da ukaù neukoj javnosti na kakav su je na~in dokaza-
no stvoriti dru{tvenu klimu u kojoj bi do{lo do istinskog proce- li. A i za{to bi? Ratni zlo~inci i razbojnici su postali tako mo}ni
sa pomirenja i suo~enja s bliskom pro{lo{}u. da vi{e, ne da nisu morali da se skrivaju iza tajnovitosti raznih
Proces suo~enja i pomirenja je, naàlost, u na{oj zemlji bio slu`bi i poslova u „dràvnom“ interesu, nego su po~eli da dele lek-
ubijen i pre nego {to je po~eo. Komisija osnovana odmah posle cije o politi~koj i ekonomskoj budu}nosti Srbije poniàvaju}i us-
petooktobarske smene vlasti nije ni zaìvela. Nemaju}i su{tinska put njene zvani~nike kao potpuno nesposobne i izgubljene. Sve je
ovla{}enja potrebna da bi opravdala postojanje jednog ovakvog nagove{tavalo veliku nesre}u, mnogi su opominjali, ali uzalud.
tela, mnogi njegovi ~lanovi su podneli ostavke i pre nego {to je Dràva je u potpunosti bila onemogu}ena da reaguje.
24 25
S tragedijom od 12. marta 2003, proces suo~enja sa pro- ima neko svoje mi{ljenje, tako da se iz vida gubi celovitost stra-
{lo{}u dobija na zna~aju. Danas je sigurno da su zvani~nici dr- danja u proteklim godinama.
àve ozbiljno pristupili ovom dru{tvenom i dràvnom pitanju, Pored u~e{}a vode}ih mislilaca u Srbiji, neophodno je i
neposredni izvr{ioci atentata bi bili, ako ne u zatvoru, onda ba- uklju~ivanje predstavnika verskih zajednica. Smirivanje uzavrelih
rem raàlovani i li{eni svake mogu}nosti da tako tragi~no uti~u strasti i sagledavanje tragedije ratovanja u na{oj javnosti se me|u
na sudbinu dràve. Ali jo{ jedna prilika za kona~an obra~un sa prvima desilo u okivrima vo|stva verskih zajednica. Prvi kontak-
pro{lo{}u posle ubistva predsednika vlade je oti{la u nepovrat. ti po pitanju me|ukonfesionalnog razumevanja su u~injeni jo{ u
Umesto da do|e do naj{ire nacionalne akcije, u kojoj bi se pored vreme sukoba na podru~ju biv{e Jugoslavije, ali se od tada, naà-
sredstava sile postavile institucionalne osnove za jednu duboku lost, nije daleko odmaklo. Nesuglasice i ukorenjene predrasude
rasparavu o uzrocima ove nacionalne tragedije i suo~avanja sa jo{ postoje ali me|ureligijski dijalog kao da utihuje. Dràva je du-
te{kom pro{lo{}u, nova vlada se odlu~ila za poku{aje diskredi- `na da reaguje i spre~i prekid ovog procesa kako bi predupredi-
tacije i hap{enja politi~kih protivnika. Tek su policijske istrage i la neugodna iznena|enja poput paljenja svetih objekata i izaziva-
svedo~enja pred sudovima potvrdila ono ~ega je gotovo svaki gra- nja verske mr`nje. Ipak ono {to ohrabruje je javno izraèn odbo-
|anin Srbije bio svestan: o dubokoj isprepletanosti ratnih zlo~i- jan stav velikih crkava i verskih zajednica u Srbiji prema ekstre-
na, kriminala i biznisa. Ali isklju~ivo oslanjanje na delovanje po- mistima u sopstvenim redovima. Stoga je podr{ka dràve, strana-
licije i beskrajna su|enja se pokazalo kao nedovoljno i daleko od ka, nevladinih organizacija i javnosti neophodna kako bi se ovaj
bilo kakve smislene strategije nacionalnog suo~avanja sa po~i- proces nastavio, a ne ostao samo na re~ima i lepim èljama.
njenim zlo~inima i prevazilaènju njihovih posledica u sada- Naravno, ni uloga Evrope se ne moè zanemariti. Evropa,
{njem trenutku. kao politi~ki, ekonomski i civilizacijski cilj Srbije u ovom tre-
nutku, mora da podsti~e svaki pravi korak ka me|unacional-
Od tada je predaja dostupnih optuènih i dokaznog materi-
nom pomirenju kako u okviru zemlje tako i u zapadnom delu
jala Ha{kom tribunalu gotovo jedino zna~ajno {to je na polju su-
Jugoisto~ne Evrope, jer suo~avanje s pro{lo{}u na teritorijama
o~avanja u~injeno. Ovo bi, me|utim, bilo suvi{no isticati da je Sr-
povezanih zajedni~kom tragedijom raspada SFRJ je neraskidi-
bija sposobna sama da se suo~i sa pro{lo{}u. Nije, me|utim, sve vo povezano zajedni~kim nasle|em i zajedni~kom te`njom ka
tako tmurno jer potrebno je preduzeti hitne mere kako bi se ovaj budu}nosti u okvirima Evropske unije. Podsticanje me|uzavi-
proces doveo do kraja. Najpre je potrebno za{tititi postignuto. snosti i saradnje izme|u novonastalih dràva ne samo da }e do-
Pretnje i neodgovorne izjave politi~ara su do sada pravile najvi{e prineti njihovom suo~avanju sa pro{lo{}u nego }e i u~vrstiti nji-
pote{ko}a istra`nim organima i sudijama koji se bave ratnim zlo- hov put ka Evropi i lak{e prilago|avanje na uslove koji ih o~e-
~inima i organizovanim kriminalom. Strogo ka`njavanje ovakvih kuju kada budu postale punopravne ~lanice velike Zajednice
ispada i stvaranje uslova za pravovremeno reagovanje organa go- evropskih naroda. To je mogu}e u~initi samo uz punu podr{ku
njenja i pravosu|a najve}im delom uklanja ovu prepreku. Evrope. Ukoliko ne bi izostala onda bi bio i izvesniji odgovor na
Osim zakonskih mera, potrebno je podsticati javne raspra- pitanje: Quo vadis, Serbia?
ve o zlo~inima koji su ~injeni. Naravno, ove javne rasprave je po-
trebno staviti u jedan {iri okvir, kao osnov ozbiljnog istarìvanja
stru~njaka iz raznih oblasti ~iji bi rezultati bili predstavljeni jav-
nosti kao po~etak istinskog suo~avanja sa pro{lo{}u. Da bi se
ovo postiglo neophodna je blià saradnja vlasti, stranka, nevladi-
nih organizacija i javnih glasila {to nije, naàlost, do ovog trenut-
ka postignuto. Slu~ajevi se razmatraju posebno, pri ~emu svako
26 27
S tragedijom od 12. marta 2003, proces suo~enja sa pro- ima neko svoje mi{ljenje, tako da se iz vida gubi celovitost stra-
{lo{}u dobija na zna~aju. Danas je sigurno da su zvani~nici dr- danja u proteklim godinama.
àve ozbiljno pristupili ovom dru{tvenom i dràvnom pitanju, Pored u~e{}a vode}ih mislilaca u Srbiji, neophodno je i
neposredni izvr{ioci atentata bi bili, ako ne u zatvoru, onda ba- uklju~ivanje predstavnika verskih zajednica. Smirivanje uzavrelih
rem raàlovani i li{eni svake mogu}nosti da tako tragi~no uti~u strasti i sagledavanje tragedije ratovanja u na{oj javnosti se me|u
na sudbinu dràve. Ali jo{ jedna prilika za kona~an obra~un sa prvima desilo u okivrima vo|stva verskih zajednica. Prvi kontak-
pro{lo{}u posle ubistva predsednika vlade je oti{la u nepovrat. ti po pitanju me|ukonfesionalnog razumevanja su u~injeni jo{ u
Umesto da do|e do naj{ire nacionalne akcije, u kojoj bi se pored vreme sukoba na podru~ju biv{e Jugoslavije, ali se od tada, naà-
sredstava sile postavile institucionalne osnove za jednu duboku lost, nije daleko odmaklo. Nesuglasice i ukorenjene predrasude
rasparavu o uzrocima ove nacionalne tragedije i suo~avanja sa jo{ postoje ali me|ureligijski dijalog kao da utihuje. Dràva je du-
te{kom pro{lo{}u, nova vlada se odlu~ila za poku{aje diskredi- `na da reaguje i spre~i prekid ovog procesa kako bi predupredi-
tacije i hap{enja politi~kih protivnika. Tek su policijske istrage i la neugodna iznena|enja poput paljenja svetih objekata i izaziva-
svedo~enja pred sudovima potvrdila ono ~ega je gotovo svaki gra- nja verske mr`nje. Ipak ono {to ohrabruje je javno izraèn odbo-
|anin Srbije bio svestan: o dubokoj isprepletanosti ratnih zlo~i- jan stav velikih crkava i verskih zajednica u Srbiji prema ekstre-
na, kriminala i biznisa. Ali isklju~ivo oslanjanje na delovanje po- mistima u sopstvenim redovima. Stoga je podr{ka dràve, strana-
licije i beskrajna su|enja se pokazalo kao nedovoljno i daleko od ka, nevladinih organizacija i javnosti neophodna kako bi se ovaj
bilo kakve smislene strategije nacionalnog suo~avanja sa po~i- proces nastavio, a ne ostao samo na re~ima i lepim èljama.
njenim zlo~inima i prevazilaènju njihovih posledica u sada- Naravno, ni uloga Evrope se ne moè zanemariti. Evropa,
{njem trenutku. kao politi~ki, ekonomski i civilizacijski cilj Srbije u ovom tre-
nutku, mora da podsti~e svaki pravi korak ka me|unacional-
Od tada je predaja dostupnih optuènih i dokaznog materi-
nom pomirenju kako u okviru zemlje tako i u zapadnom delu
jala Ha{kom tribunalu gotovo jedino zna~ajno {to je na polju su-
Jugoisto~ne Evrope, jer suo~avanje s pro{lo{}u na teritorijama
o~avanja u~injeno. Ovo bi, me|utim, bilo suvi{no isticati da je Sr-
povezanih zajedni~kom tragedijom raspada SFRJ je neraskidi-
bija sposobna sama da se suo~i sa pro{lo{}u. Nije, me|utim, sve vo povezano zajedni~kim nasle|em i zajedni~kom te`njom ka
tako tmurno jer potrebno je preduzeti hitne mere kako bi se ovaj budu}nosti u okvirima Evropske unije. Podsticanje me|uzavi-
proces doveo do kraja. Najpre je potrebno za{tititi postignuto. snosti i saradnje izme|u novonastalih dràva ne samo da }e do-
Pretnje i neodgovorne izjave politi~ara su do sada pravile najvi{e prineti njihovom suo~avanju sa pro{lo{}u nego }e i u~vrstiti nji-
pote{ko}a istra`nim organima i sudijama koji se bave ratnim zlo- hov put ka Evropi i lak{e prilago|avanje na uslove koji ih o~e-
~inima i organizovanim kriminalom. Strogo ka`njavanje ovakvih kuju kada budu postale punopravne ~lanice velike Zajednice
ispada i stvaranje uslova za pravovremeno reagovanje organa go- evropskih naroda. To je mogu}e u~initi samo uz punu podr{ku
njenja i pravosu|a najve}im delom uklanja ovu prepreku. Evrope. Ukoliko ne bi izostala onda bi bio i izvesniji odgovor na
Osim zakonskih mera, potrebno je podsticati javne raspra- pitanje: Quo vadis, Serbia?
ve o zlo~inima koji su ~injeni. Naravno, ove javne rasprave je po-
trebno staviti u jedan {iri okvir, kao osnov ozbiljnog istarìvanja
stru~njaka iz raznih oblasti ~iji bi rezultati bili predstavljeni jav-
nosti kao po~etak istinskog suo~avanja sa pro{lo{}u. Da bi se
ovo postiglo neophodna je blià saradnja vlasti, stranka, nevladi-
nih organizacija i javnih glasila {to nije, naàlost, do ovog trenut-
ka postignuto. Slu~ajevi se razmatraju posebno, pri ~emu svako
26 27
duktivno arhiviranje svih mora pro{losti i modernizacija (ne sa-

mo tehni~ko-tehnolo{ka, ona je mogu}a i bez re{avanja te{kih
pitanja) dru{tva. Jednom kada se stvori kriti~an nivo dru{tvene
Bojan Savi} spremnosti da se kopa po nedavnoj pro{losti i o saznatom stvo-
ri nekakav konsenzus, kolektivni stav dru{tva u pogledu defini-
cije problema i njegovog re{enja, onda }e srpsko dru{tvo biti
sposobno da se odlepi sa humanisti~kog dna i odbaci kolektivnu
Uvod
amneziju kao sredstvo odràvanja duhovnog mira.
Cilj ovog rada je okvirna postulacija i davanje odgovora na
pitanja koja, uronjena u jednostrane, emocijama i prakti~nopo- U tom smislu, ovde }emo poku{ati da pokaèmo kako
liti~kim svrhama optere}ene percepcije, ocrtavaju ontolo{ko je- klju~na odgovornost za ~injenje neophodnih koraka ka moderni-
zgro zbunjenosti, podeljenosti i iracionalnog gneva koji postoje u zaciji dru{tva kroz prihvatanje postojanja i drugih nacionalnih
srpskom dru{tvu krajem XX i po~etkom XXI veka, a u odnosu (posve manje slavnih) istorija leì na dinami~nom (pomalo i
„balkansku tragediju“ i fantasti~an sistem obezglavljenosti koji je amorfnom) delu dru{tvenog kontinuuma, delu javno mnjenje –
za sobom ostavio nebrojene posledice, najzad i bezbroj ìvota civilno dru{tvo i, konsekventno, na individui.
svedenih na logi~ku granicu smisla. Ocenu problema vr{i}emo
shodno trima pitanjima: Analiza problema
Ne samo {to se javnom mnjenju u Srbiji ne {alje poruka da
• Gde se moè zatvoriti lavirint pravne, politi~ke i moralne je krivaca i u „na{im“ redovima bilo, da je snaga jednog dru{tva
odgovornosti za ratna de{avanja, socijalne konflikte i ne- i u moralnoj odgovornosti prema `rtvama da se utvrdi stepen
trpeljivosti, koji uporno dezorijenti{e srpsko dru{tvo ve} pravne odgovornosti, ve} se poruka izvrgava u kolektivno samo-
drugu deceniju i, naravno, ko sve u lavirintu treba da
laganje i laganje sveta: „naravno da niko ‘na{‘ nije kriv, to doka-
ostane?
zuje i iskrenost ‘na{eg’ otpora, ali, ipak, zarad budu}nosti na{e
• Je li lavirint, ovde, sinonim za haos ili nuàn odraz slo- zemlje, moramo neke pojedince da izru~imo nekakvom sudu,
ènosti problema? nekima moramo i sami da sudimo…“. Samo nepo{tovanje kri-
• Moè li i treba li iko da pomogne srpskom dru{tvu u suvi~nopravnih mehanizama bi se jo{ nekako i moglo prihvatiti ka-
o~avanju sa poraznim ~injenicama iz bliske istorije, i ako da bi postojala pravna dràva i volja da se zakon implementira
treba i zaista moè, ko bi to trebalo biti? (mada se ti mehanizmi i ne po{tuju zato {to ona ne postoji), pru-
àju}i nekakvu nadu da }e kazneni sistem ipak po~eti da radi,
Kriterijum koji disecira ovu presloènu i kontroverznu po- ali op{ta (unutar sistema vlasti) nevoljnost da se procesu ozbilj-
javu i iz koga ishode ova tri pitanja je naizgled utilitaran, dakle no pristupi daleko vi{e poraàva.
nesu{tinski i „reda medve|e usluge“ koju srpsko dru{tvo moè
Ono {to je, ipak, najozbiljnija ta~ka ovog problema je od-
sebi da u~ini ako se njime ozbiljno bavi (prosto zato {to daje pro-
nos javnosti prema vremenski bliskim doga|ajima, zlo~inima,
stora re{enjima koja su uistinu kvazire{enja i pseudoodgovori:
„krivi su balkanski i strani politi~ari/nije kriv niko, to je vihor ra- zlo~incima i ratu. Tu dolazimo do, ~ini se, klju~nog aktera stori-
ta“, „du`nost je Evropske unije, SAD… Zapada da nam pomog- je o traganju za istinom i njenoj konstruktivnoj instrumentaliza-
nu da prebrodimo ekonomske probleme, {to }e dovesti do smi- ciji u reformi dru{tva, do javnog mnjenja kao depozitara, kako
rivanja Balkana…“). Kriterijum je ~injenje ili situacija koja treba problema, tako, verovatno, i njegovog re{enja.
da olak{a aktuelnu zbunjenost i konfuziju identiteta u srpskom Jasno je da srpsko javno mnjenje, kao medijski opremlje-
dru{tvu. U njegovoj pozadini, zapravo, leì jasna vrednost – prono i povezano, za javne poslove zainteresovano srpsko dru{tvo,
28 29
duktivno arhiviranje svih mora pro{losti i modernizacija (ne sa-

mo tehni~ko-tehnolo{ka, ona je mogu}a i bez re{avanja te{kih
pitanja) dru{tva. Jednom kada se stvori kriti~an nivo dru{tvene
Bojan Savi} spremnosti da se kopa po nedavnoj pro{losti i o saznatom stvo-
ri nekakav konsenzus, kolektivni stav dru{tva u pogledu defini-
cije problema i njegovog re{enja, onda }e srpsko dru{tvo biti
sposobno da se odlepi sa humanisti~kog dna i odbaci kolektivnu
Uvod
amneziju kao sredstvo odràvanja duhovnog mira.
Cilj ovog rada je okvirna postulacija i davanje odgovora na
pitanja koja, uronjena u jednostrane, emocijama i prakti~nopo- U tom smislu, ovde }emo poku{ati da pokaèmo kako
liti~kim svrhama optere}ene percepcije, ocrtavaju ontolo{ko je- klju~na odgovornost za ~injenje neophodnih koraka ka moderni-
zgro zbunjenosti, podeljenosti i iracionalnog gneva koji postoje u zaciji dru{tva kroz prihvatanje postojanja i drugih nacionalnih
srpskom dru{tvu krajem XX i po~etkom XXI veka, a u odnosu (posve manje slavnih) istorija leì na dinami~nom (pomalo i
„balkansku tragediju“ i fantasti~an sistem obezglavljenosti koji je amorfnom) delu dru{tvenog kontinuuma, delu javno mnjenje –
za sobom ostavio nebrojene posledice, najzad i bezbroj ìvota civilno dru{tvo i, konsekventno, na individui.
svedenih na logi~ku granicu smisla. Ocenu problema vr{i}emo
shodno trima pitanjima: Analiza problema
Ne samo {to se javnom mnjenju u Srbiji ne {alje poruka da
• Gde se moè zatvoriti lavirint pravne, politi~ke i moralne je krivaca i u „na{im“ redovima bilo, da je snaga jednog dru{tva
odgovornosti za ratna de{avanja, socijalne konflikte i ne- i u moralnoj odgovornosti prema `rtvama da se utvrdi stepen
trpeljivosti, koji uporno dezorijenti{e srpsko dru{tvo ve} pravne odgovornosti, ve} se poruka izvrgava u kolektivno samo-
drugu deceniju i, naravno, ko sve u lavirintu treba da
laganje i laganje sveta: „naravno da niko ‘na{‘ nije kriv, to doka-
ostane?
zuje i iskrenost ‘na{eg’ otpora, ali, ipak, zarad budu}nosti na{e
• Je li lavirint, ovde, sinonim za haos ili nuàn odraz slo- zemlje, moramo neke pojedince da izru~imo nekakvom sudu,
ènosti problema? nekima moramo i sami da sudimo…“. Samo nepo{tovanje kri-
• Moè li i treba li iko da pomogne srpskom dru{tvu u suvi~nopravnih mehanizama bi se jo{ nekako i moglo prihvatiti ka-
o~avanju sa poraznim ~injenicama iz bliske istorije, i ako da bi postojala pravna dràva i volja da se zakon implementira
treba i zaista moè, ko bi to trebalo biti? (mada se ti mehanizmi i ne po{tuju zato {to ona ne postoji), pru-
àju}i nekakvu nadu da }e kazneni sistem ipak po~eti da radi,
Kriterijum koji disecira ovu presloènu i kontroverznu po- ali op{ta (unutar sistema vlasti) nevoljnost da se procesu ozbilj-
javu i iz koga ishode ova tri pitanja je naizgled utilitaran, dakle no pristupi daleko vi{e poraàva.
nesu{tinski i „reda medve|e usluge“ koju srpsko dru{tvo moè
Ono {to je, ipak, najozbiljnija ta~ka ovog problema je od-
sebi da u~ini ako se njime ozbiljno bavi (prosto zato {to daje pro-
nos javnosti prema vremenski bliskim doga|ajima, zlo~inima,
stora re{enjima koja su uistinu kvazire{enja i pseudoodgovori:
„krivi su balkanski i strani politi~ari/nije kriv niko, to je vihor ra- zlo~incima i ratu. Tu dolazimo do, ~ini se, klju~nog aktera stori-
ta“, „du`nost je Evropske unije, SAD… Zapada da nam pomog- je o traganju za istinom i njenoj konstruktivnoj instrumentaliza-
nu da prebrodimo ekonomske probleme, {to }e dovesti do smi- ciji u reformi dru{tva, do javnog mnjenja kao depozitara, kako
rivanja Balkana…“). Kriterijum je ~injenje ili situacija koja treba problema, tako, verovatno, i njegovog re{enja.
da olak{a aktuelnu zbunjenost i konfuziju identiteta u srpskom Jasno je da srpsko javno mnjenje, kao medijski opremlje-
dru{tvu. U njegovoj pozadini, zapravo, leì jasna vrednost – prono i povezano, za javne poslove zainteresovano srpsko dru{tvo,
28 29
ima vrlo izraènu dinamiku produkcije stavova, reakcija na doga- To je, ~ini se, odgovor na svojevrsno prejudicijelno pitanje,
|aje iz stvarnosti i zahteva koji se upu}uju prema pravno-politi~- ko treba da odgovori na prethodno postavljena tri pitanja, kao
kom sistemu. Ono je, o~igledno, oko pitanja ratnog nasle|a i du- principa dolaènja do dru{tvenog konsenzusa? Uz svu mogu}u
boko podeljeno, toliko da bismo mogli ~ak tvrditi da postoje dva ograni~enost ponu|enih odgovora, va`no je primetiti da se na ova
javna mnjenja Srbije, vrednosno diversiflkovana. No, za{to onda pitanja, s obzirom na teìnu problema, treba usuditi odgovoriti.
tvrditi da je re{enje ovog konstitutivnog dru{tvenog problema u
Premda se malo, na nivou vlasti, ~ini kako bi se proces fi-
rukama ba{ tog javnog mnjenja? Za to postoje bar tri razloga:
nalizirao, obim i doma{aj pravno-politi~ke odgovornosti se, ma-
• ~injenica je da u brzofunkcioni{u}im, sa zahtevima mo- kar na nivou suda, barem ~ini jasnim i na njega smo okvirno
dernog dru{tva suo~enim politi~kim sistemima, jedna od odgovorili zapo~inju}i analizu problema (fokusiraju}i o{tricu
retkih brana vrtoglavom rastu demokratskog deficita tih prava na pojedince za koje postoje osnovane sumnje da su po-
sistema jeste upravo javno mnjenje koje svojim reagova- ~inili ratne zlo~ine, u~estvovali u njihovoj pripremi i pomagali ih
njem, zahtevanjem i sudom kompenzuje opadaju}u ulogu ili {irili govor mr`nje). Istina, brojne prakti~ne nedoumice ja-
parlamentarne kontrole i rast birokratske sve-kontrole; vljaju se kada u svakom pojedina~nom slu~aju treba proceniti
postoji li pravna i politi~ka odgovornost (upravo u konkretnim
• javno mnjenje, koriste}i kapacitete svog kontinualnog
produètka, civilnog dru{tva (npr. mediji ~esto va`na ob- slu~ajevima je ove dve kategorije va`no odvojiti i rasplesti iz po-
ja{njenja, informacije, ~ak i „insajderske“, dobijaju od lusloèni~kog odnosa), a pogotovu kada treba oceniti povla~i li
akademskih, univerzitetskih krugova, nevladinih organi- politi~ka i pravnu odgovornost u datom slu~aju (tj. da li je za
zacija itd.), te zahvaljuju}i umreàvanju, raspolaè najve- navedeni oblik politi~kog pona{anja postojala pravno utvr|ena
}om relativnom sumom socijalnih resursa, pa i informa- staza odgovornosti) i kako postupati prema ljudima koji su do-
cija (ne{to od toga duguje se sinergetskom efektu); neli pogre{nu politi~ku odluku ali za nju ne mogu odgovarati
krivi~nopravno (npr. kolika je Milo{evi}eva odgovornost za ne-
• javno mnjenje je to koje svojom elasti~no{}u i dinami~- prihvatanje dokumenta iz Rambujea 1999. godine?). No, na
no{}u moè da za|e u pore politi~kog sistema (zakono- ovom terenu jedino je diskutabilna snaga dru{tva da bude raci-
davstva, vlade, sudstva, legislative, politi~kih partija, bi- onalno i proceni posledice koje su po njega imala ovakva ~inje-
rokratije, politi~kog pona{anja i kulture), razgrne njego- nja, tj. ne~injenja. I ovde je dru{tvo depozitar svih prava na do-
ve naslage i zapo~ne proces samoreforme.
deljivanje moralne i istorijske odgovornosti. No, u pogledu mo-
Naàlost, nedoumice oko toga zahteva li proces „raskopa- ralne odgovornosti ne treba biti {krt. Pored ve} poznate, i poma-
vanja“ nekakvu avangardu (i pogre{no ube|enje da zahteva, {to lo izlizane teze, da su za Milo{evi}a ipak glasali bira~i u Srbiji,
se reflektuje i u besomu~nom i destruktivnom lamentiranju va`no je da svako zapita sebe: jesam li ikada osetio da podrà-
nad gubitkom premijera \in|i}a) i neuspevanje da se ta avan- vam eskalaciju ratnih dejstava, ratne ciljeve koji su u mogu}no
garda profili{e i „povede“, inhibiraju akciju civilnog dru{tva agresivni ili, najzad, kakav ratni zlo~in, zato {to sam osetio da
(kao forme na su{tinskom kontinuumu dru{tvo – civilno dru- podiù moj nacionalni ponos; da li sam ikada imao stav da su
{tvo – javno mnjenje) i ukopavaju ga u novu spiralu neefektiv- srpske `rtve na{e i da o njima samo treba da brinemo, jer, naj-
nih nedoumica. O~igledno ostaje da odgovornost ne preuzima zad, svako o svome brine, pa na osnovu toga doneo kakvu od-
niko za nas i sa nama, odgovornost preuzima individua (ili luku od, makar i minimalnog, politi~kog zna~aja? Skup umre-
osve{}ena/atomizirana grupa individua) i zapo~inje proces, in- ènih individualnih ili grupnih iskrenih odgovora postepeno }e,
fektiraju}i brojne socijalne mreè kao resurs civilnog dru{tva, ma koliko to utopijski izgledalo, menjati stanje dru{tvene svesti,
koje, najzad i konsekventno, pritiska i javno mnjenje da pro- pomeraju}i i srpsko javno mnjenje ka polu ja~eg pritiska na
meni op{te samoshvatanje Srbije. vlast da kazni ili, pak, u~estvuje u ka`njavanju krivih.
30 31
ima vrlo izraènu dinamiku produkcije stavova, reakcija na doga- To je, ~ini se, odgovor na svojevrsno prejudicijelno pitanje,
|aje iz stvarnosti i zahteva koji se upu}uju prema pravno-politi~- ko treba da odgovori na prethodno postavljena tri pitanja, kao
kom sistemu. Ono je, o~igledno, oko pitanja ratnog nasle|a i du- principa dolaènja do dru{tvenog konsenzusa? Uz svu mogu}u
boko podeljeno, toliko da bismo mogli ~ak tvrditi da postoje dva ograni~enost ponu|enih odgovora, va`no je primetiti da se na ova
javna mnjenja Srbije, vrednosno diversiflkovana. No, za{to onda pitanja, s obzirom na teìnu problema, treba usuditi odgovoriti.
tvrditi da je re{enje ovog konstitutivnog dru{tvenog problema u
Premda se malo, na nivou vlasti, ~ini kako bi se proces fi-
rukama ba{ tog javnog mnjenja? Za to postoje bar tri razloga:
nalizirao, obim i doma{aj pravno-politi~ke odgovornosti se, ma-
• ~injenica je da u brzofunkcioni{u}im, sa zahtevima mo- kar na nivou suda, barem ~ini jasnim i na njega smo okvirno
dernog dru{tva suo~enim politi~kim sistemima, jedna od odgovorili zapo~inju}i analizu problema (fokusiraju}i o{tricu
retkih brana vrtoglavom rastu demokratskog deficita tih prava na pojedince za koje postoje osnovane sumnje da su po-
sistema jeste upravo javno mnjenje koje svojim reagova- ~inili ratne zlo~ine, u~estvovali u njihovoj pripremi i pomagali ih
njem, zahtevanjem i sudom kompenzuje opadaju}u ulogu ili {irili govor mr`nje). Istina, brojne prakti~ne nedoumice ja-
parlamentarne kontrole i rast birokratske sve-kontrole; vljaju se kada u svakom pojedina~nom slu~aju treba proceniti
postoji li pravna i politi~ka odgovornost (upravo u konkretnim
• javno mnjenje, koriste}i kapacitete svog kontinualnog
produètka, civilnog dru{tva (npr. mediji ~esto va`na ob- slu~ajevima je ove dve kategorije va`no odvojiti i rasplesti iz po-
ja{njenja, informacije, ~ak i „insajderske“, dobijaju od lusloèni~kog odnosa), a pogotovu kada treba oceniti povla~i li
akademskih, univerzitetskih krugova, nevladinih organi- politi~ka i pravnu odgovornost u datom slu~aju (tj. da li je za
zacija itd.), te zahvaljuju}i umreàvanju, raspolaè najve- navedeni oblik politi~kog pona{anja postojala pravno utvr|ena
}om relativnom sumom socijalnih resursa, pa i informa- staza odgovornosti) i kako postupati prema ljudima koji su do-
cija (ne{to od toga duguje se sinergetskom efektu); neli pogre{nu politi~ku odluku ali za nju ne mogu odgovarati
krivi~nopravno (npr. kolika je Milo{evi}eva odgovornost za ne-
• javno mnjenje je to koje svojom elasti~no{}u i dinami~- prihvatanje dokumenta iz Rambujea 1999. godine?). No, na
no{}u moè da za|e u pore politi~kog sistema (zakono- ovom terenu jedino je diskutabilna snaga dru{tva da bude raci-
davstva, vlade, sudstva, legislative, politi~kih partija, bi- onalno i proceni posledice koje su po njega imala ovakva ~inje-
rokratije, politi~kog pona{anja i kulture), razgrne njego- nja, tj. ne~injenja. I ovde je dru{tvo depozitar svih prava na do-
ve naslage i zapo~ne proces samoreforme.
deljivanje moralne i istorijske odgovornosti. No, u pogledu mo-
Naàlost, nedoumice oko toga zahteva li proces „raskopa- ralne odgovornosti ne treba biti {krt. Pored ve} poznate, i poma-
vanja“ nekakvu avangardu (i pogre{no ube|enje da zahteva, {to lo izlizane teze, da su za Milo{evi}a ipak glasali bira~i u Srbiji,
se reflektuje i u besomu~nom i destruktivnom lamentiranju va`no je da svako zapita sebe: jesam li ikada osetio da podrà-
nad gubitkom premijera \in|i}a) i neuspevanje da se ta avan- vam eskalaciju ratnih dejstava, ratne ciljeve koji su u mogu}no
garda profili{e i „povede“, inhibiraju akciju civilnog dru{tva agresivni ili, najzad, kakav ratni zlo~in, zato {to sam osetio da
(kao forme na su{tinskom kontinuumu dru{tvo – civilno dru- podiù moj nacionalni ponos; da li sam ikada imao stav da su
{tvo – javno mnjenje) i ukopavaju ga u novu spiralu neefektiv- srpske `rtve na{e i da o njima samo treba da brinemo, jer, naj-
nih nedoumica. O~igledno ostaje da odgovornost ne preuzima zad, svako o svome brine, pa na osnovu toga doneo kakvu od-
niko za nas i sa nama, odgovornost preuzima individua (ili luku od, makar i minimalnog, politi~kog zna~aja? Skup umre-
osve{}ena/atomizirana grupa individua) i zapo~inje proces, in- ènih individualnih ili grupnih iskrenih odgovora postepeno }e,
fektiraju}i brojne socijalne mreè kao resurs civilnog dru{tva, ma koliko to utopijski izgledalo, menjati stanje dru{tvene svesti,
koje, najzad i konsekventno, pritiska i javno mnjenje da pro- pomeraju}i i srpsko javno mnjenje ka polu ja~eg pritiska na
meni op{te samoshvatanje Srbije. vlast da kazni ili, pak, u~estvuje u ka`njavanju krivih.
30 31
Lavirint izgleda jako sloèno, ali njegova je poenta u posto- {ko da }e na{e dru{tvo postupiti druga~ije. To ne zna~i samo da
janju izlaza. Ma koliko da proces zatvaranja kruga odgovornih ne smemo praviti konfuziju u pogledu redosleda koraka. Napro-
na sva tri nivoa (politi~kom, pravnom, moralnom) izgleda mu- tiv, to je su{tinski va`no u smislu izbora aktera koji preuzima
~an i dug, on, naposletku, nudi nekakav izlaz, stoje i dalje bes- odgovornost. Prebacivanjem sve odgovornosti za na{u identitet-
krajno bolje od besmislenog vrtenja u krug. Mo`da ne budu ka- sku reformu i socijalnu modernizaciju na Zapad (koje, navod-
`njeni svi, mo`da nam bude i te{ko da priznamo svoj deo odgo- no, dolaze kao posledice ekonomskog napretka), mi, zapravo,
vornosti, mo`da je svi i ne priznaju, ali dokle god to uradi gene- skidamo sa sebe odgovornost prihvatanja sopstvenih gre{aka.
ri~ko jezgro demokratije – kriti~na ve}ina, bolje je nego biti u Niko nas ne moè pomiriti sa sobom samima i drugima ako sa-
stalnom stanju {atla koji beì od stvarnosti. Verovatno }e istina mi prethodno ne odlu~imo da se mirimo na zdravim osnovama
opteretiti dru{tveno polje, barem kratkoro~no, ali }e, silom lo- istine (druga~iji put je samo guranje istine pod tepih istorije, a
gike, pokrenuti – ona }e stvoriti novo dru{tveno stanje, novu ~i- ne pomirenje). Ozbiljna dru{tva nemaju luksuz beànja od od-
njenicu. No, prethodno je va`no istinu prezentirati, kako u me- govornosti. îni se da su Evropljani to shvatili. Ostaje samo da
dijima, tako i u glavama. im se i mi, Balkanci, pridruìmo.
Tu dolazimo i do jedne od nedoumica instrumentalnog
zna~aja: treba li sve ovo da ~inimo sami, treba li ko da nam po-
mogne i koliko? Dobro je, prirodno, kada te{ke stvari radimo
uz ne~iju podr{ku, tako ih lak{e i uradimo. Dobro je i kada ima-
mo veliku pomo} u tome. Ipak, va`no je povu}i jednu granicu u
kvalitetu (premda se ona ~ini kvantitativnom): svojim te{kim
problemima se moramo baviti mi. Dakle, korisno je kada neko
poslove obavlja sa nama, ali ne umesto nas. Evropa odli~no zna
koje su vrednosti i, napokon, koristi po{tovanja ljudskih prava.
I ona je sama u~ila. S tim u vezi stoji i jedna od „parazitskih“ te-
za uvreènih u ovom dru{tvu: samo neka nam Evropa, SAD…
pomognu ekonomski, pa }emo tako stabilizovani biti sposobni-
ji i da re{avamo te{ke probleme identiteta, pronalaènja kriva-
ca i, posledi~no, pomirenja sa sobom i drugima. Osnova ovog
stava je, zapravo, jedna op{tija teza: ekonomski stabilnija dru-
{tva su i nekonfliktna. Pored toga {to je ova teza neta~na per se,
jer dana{njica pruà obilje suprotnih primera, ona u na{em
problemskom kontekstu ima i jasnu logi~ku gre{ku: identitet-
ske probleme uspe{no re{avaju u kulturolo{kom smislu moder-
na dru{tva, ne ona bogata (ona }e, mo`da, teè pribe}i sukobu,
ali je to sasvim druga postavka; npr. stvaranje evropskih zajed-
nica je po~elo pomirenjem doju~era{njih protivnika, predvo|e-
nih novim elitama, kada su jo{ bili osiroma{eni i ratom opusto-
{eni, a ne kada su kao funkcionalna trì{ta koja su ve} akumu-
lirala novo dru{tveno bogatstvo“ uvideli sve koristi neke prosto
ekonomske integracije). Jure}i za svim slastima utilitarizma, te-
32 33
Lavirint izgleda jako sloèno, ali njegova je poenta u posto- {ko da }e na{e dru{tvo postupiti druga~ije. To ne zna~i samo da
janju izlaza. Ma koliko da proces zatvaranja kruga odgovornih ne smemo praviti konfuziju u pogledu redosleda koraka. Napro-
na sva tri nivoa (politi~kom, pravnom, moralnom) izgleda mu- tiv, to je su{tinski va`no u smislu izbora aktera koji preuzima
~an i dug, on, naposletku, nudi nekakav izlaz, stoje i dalje bes- odgovornost. Prebacivanjem sve odgovornosti za na{u identitet-
krajno bolje od besmislenog vrtenja u krug. Mo`da ne budu ka- sku reformu i socijalnu modernizaciju na Zapad (koje, navod-
`njeni svi, mo`da nam bude i te{ko da priznamo svoj deo odgo- no, dolaze kao posledice ekonomskog napretka), mi, zapravo,
vornosti, mo`da je svi i ne priznaju, ali dokle god to uradi gene- skidamo sa sebe odgovornost prihvatanja sopstvenih gre{aka.
ri~ko jezgro demokratije – kriti~na ve}ina, bolje je nego biti u Niko nas ne moè pomiriti sa sobom samima i drugima ako sa-
stalnom stanju {atla koji beì od stvarnosti. Verovatno }e istina mi prethodno ne odlu~imo da se mirimo na zdravim osnovama
opteretiti dru{tveno polje, barem kratkoro~no, ali }e, silom lo- istine (druga~iji put je samo guranje istine pod tepih istorije, a
gike, pokrenuti – ona }e stvoriti novo dru{tveno stanje, novu ~i- ne pomirenje). Ozbiljna dru{tva nemaju luksuz beànja od od-
njenicu. No, prethodno je va`no istinu prezentirati, kako u me- govornosti. îni se da su Evropljani to shvatili. Ostaje samo da
dijima, tako i u glavama. im se i mi, Balkanci, pridruìmo.
Tu dolazimo i do jedne od nedoumica instrumentalnog
zna~aja: treba li sve ovo da ~inimo sami, treba li ko da nam po-
mogne i koliko? Dobro je, prirodno, kada te{ke stvari radimo
uz ne~iju podr{ku, tako ih lak{e i uradimo. Dobro je i kada ima-
mo veliku pomo} u tome. Ipak, va`no je povu}i jednu granicu u
kvalitetu (premda se ona ~ini kvantitativnom): svojim te{kim
problemima se moramo baviti mi. Dakle, korisno je kada neko
poslove obavlja sa nama, ali ne umesto nas. Evropa odli~no zna
koje su vrednosti i, napokon, koristi po{tovanja ljudskih prava.
I ona je sama u~ila. S tim u vezi stoji i jedna od „parazitskih“ te-
za uvreènih u ovom dru{tvu: samo neka nam Evropa, SAD…
pomognu ekonomski, pa }emo tako stabilizovani biti sposobni-
ji i da re{avamo te{ke probleme identiteta, pronalaènja kriva-
ca i, posledi~no, pomirenja sa sobom i drugima. Osnova ovog
stava je, zapravo, jedna op{tija teza: ekonomski stabilnija dru-
{tva su i nekonfliktna. Pored toga {to je ova teza neta~na per se,
jer dana{njica pruà obilje suprotnih primera, ona u na{em
problemskom kontekstu ima i jasnu logi~ku gre{ku: identitet-
ske probleme uspe{no re{avaju u kulturolo{kom smislu moder-
na dru{tva, ne ona bogata (ona }e, mo`da, teè pribe}i sukobu,
ali je to sasvim druga postavka; npr. stvaranje evropskih zajed-
nica je po~elo pomirenjem doju~era{njih protivnika, predvo|e-
nih novim elitama, kada su jo{ bili osiroma{eni i ratom opusto-
{eni, a ne kada su kao funkcionalna trì{ta koja su ve} akumu-
lirala novo dru{tveno bogatstvo“ uvideli sve koristi neke prosto
ekonomske integracije). Jure}i za svim slastima utilitarizma, te-
32 33
narod. Takvo definisanje krivaca je blago re~eno neozbiljno, i

predstavljalo bi kona~ano uni{tenje jednog naroda. Kaèm ne-
pravedno ne zato {to bi to automatski podrazumevalo i moju li~-
Marko Be{lin nu krivicu kao ìtelja Srbije, ve} zato {to bi to podrazumevalo
me{anje kolektivne i pojedina~ne odgovornosti. Ose}aj svoje ver-
ske i teritorijalne pripadnosti sa onima koji su bili aktivni u~e-
Pitanje krivice je nesporno najosetljivije pitanje koje se ti- snici u zlo~inima, ne sme da mi ni za jedan trenutak stvori ose-
~e ~oveka. Od malih nogu kao da nam je implementirana ta oba- }aj odgovornosti i krivice. Nije moja krivica {to sam ro|en u ze-
veza da konstantno i svakodnevno izbegavamo ose}aj koji nosi mlji gde obitavaju ljudi koji se terete za zlo~ine. Ako neko fizi~ki
krivica. înimo sve, samo da niko sa nama ne deli ovu vrstu nije bio vr{ilac zlodela, on ne moè po bilo kom osnovu biti kriv,
moralne odgovornosti, ili ne daj boè da samostalno u~estvuje- a samim tim i osu|en. Tu bih definitivno zauzeo poseban stav
mo u njoj. Nesebi~no je prosle|ujemo nekom drugom jer je ta- prema onima koji su imali komandnu odgovornost. Njihovu
ko mnogo bolje i bezbolnije po nas. Ne znam kome moèmo da stranu nikako ne mogu zastupati. Kap koja bi prelila ~a{u, bila
zahvalimo za ovaj „dar“, ali je evidentno da ova osobina krasi ve- bi upravo generalizacija krivice i obavezivanje onih jo{ nero|enih
liku ve}inu populacije u zemlji, a sva je prilika da }e krasiti i bu-
na doìvotni ose}aj odgovornosti. â{a ù~i je punjena u prote-
du}e nara{taje.
klih desetak godina, i nikako ne bi bilo pametno sada je proliva-
Me|utim kada govorimo o krivici, ne moèmo a da ne spo- ti. Bolje je ostaviti, dok sve u njoj do poslednje kapi vremenom
menemo pitanje koje se sve intenzivnije proìma u javnost. To je ne ispari. Re{enje moè biti procesuiranje pojedinaca, i to po
pitanje pojedina~ne i kolektivne odgovornosti. Srbija je zemlja principu hijerarhije odgovornosti i ovla{}enja. Jedino ovakvo re-
koja je za proteklu deceniju uspela da ratuje vi{e puta nego ne- {enje problema moè biti prihvatljivo. Niko ne èli da odgovara i
ke druge dràve od svog postanka, Upravo ti ratovi doneli su mo- da bude smatran krivcem, za ono za {ta nije odgovoran. Ne èli-
re krivice razli~ite teìne. Beànje od odgovornosti, kao i porica- mo da otpla}ujemo dugove pojedinaca, ali se moramo konstant-
nje su samo instrumenti za privremeno skrivanje istine. Ratovi no prise}ati na{ih politi~kih i izbornih opredeljenja, jer su upra-
su se okon~ali a vreme naplate dugova je do{lo. Dugo i èljno vo ona davala ingerencije zlo~incima. Suo~avanje sa ne tako dav-
smo odlagali ba{ ovaj vid izravnavanja ra~una, ali i tome je do- nom pro{lo{}u i njeno iskreno razmatranje, moè sluìti kao vo-
{ao kraj. Bosansko-Hercegova~ka federacija je pokrenula proces di~ na putu ka evropskim integracijama. Politika zaborava i de-
protiv Srbije, i samim tim jasno stavila do znanja celom svetu da vize „bilo pa pro{lo“, ne sme se prolongirati u ovom slu~aju.
èli da raskrsti sa pro{lo{}u. Takav stav na{ih suseda mogu da
shvatim jedino sa stanovi{ta èlje za utvr|ivanjem krivice, ali ni- Istinu }e kao i mnogo puta do sad, svaki ~ovek druga~ije
kako ne mogu da razumem da èle da okrive celokupnu srpsku okarakterisati. Uspe}e da ubedi sebe na sve mogu}e na~ine, da
naciju za ono {to im se dogodilo. Rat je besneo na obe strane, i je ba{ njegovo vi|enje stvari ono pravo vi|enje. Do kona~nih
nikoga nije {tedeo. U svakoj zemlji postoje lideri koji se biraju, promena u Srbiji jo{ nije do{lo. Puno je onih koji sa prezirom
radi reprezentovanja naroda. Na{ izbor za lidera nije bio izbor za gledaju na promene. Moj li~ni stav je da sam optimista u pogle-
put smrti, ve} utabavanje staze za nastavak ìvota. Na{a je jedi- du koristi koje }e nam promene i reformacije doneti. Mo`da }e
na gre{ka, {to nam interesi nisu zastupani na adekvatan na~in, mi ljudi prebacivati zbog te moje èlje i nadanja, ali imam pra-
od strane onih koji su to trebalo da ~ine. Suludo bi bilo da jedan vo da verujem u bolje sutra. Ne}u da budem pijun nekog novog
narod bira politi~are i lidere ~ije su osnovne ìvotne misije ubi- poretka, ve} èlim da kao pojedinac samostalno gradim svoju
janje i uni{tenje. Politi~ki predstavnici su oni koji u ime stanov- budu}nost. Va`nost suo~avanja sa pro{lo{}u nije bitna samo
ni{tva vode dràvu, prema tome neshvatljive su reakcije nekih zbog evropskih integracija, ve} i zbog postavljanja zdravih te-
zemalja koje èle da za ulogu krivca nominuju celokupan srpski melja jedne nove dràvne i politi~ke filozofije. Promene i refor-
34 35
narod. Takvo definisanje krivaca je blago re~eno neozbiljno, i

predstavljalo bi kona~ano uni{tenje jednog naroda. Kaèm ne-
pravedno ne zato {to bi to automatski podrazumevalo i moju li~-
Marko Be{lin nu krivicu kao ìtelja Srbije, ve} zato {to bi to podrazumevalo
me{anje kolektivne i pojedina~ne odgovornosti. Ose}aj svoje ver-
ske i teritorijalne pripadnosti sa onima koji su bili aktivni u~e-
Pitanje krivice je nesporno najosetljivije pitanje koje se ti- snici u zlo~inima, ne sme da mi ni za jedan trenutak stvori ose-
~e ~oveka. Od malih nogu kao da nam je implementirana ta oba- }aj odgovornosti i krivice. Nije moja krivica {to sam ro|en u ze-
veza da konstantno i svakodnevno izbegavamo ose}aj koji nosi mlji gde obitavaju ljudi koji se terete za zlo~ine. Ako neko fizi~ki
krivica. înimo sve, samo da niko sa nama ne deli ovu vrstu nije bio vr{ilac zlodela, on ne moè po bilo kom osnovu biti kriv,
moralne odgovornosti, ili ne daj boè da samostalno u~estvuje- a samim tim i osu|en. Tu bih definitivno zauzeo poseban stav
mo u njoj. Nesebi~no je prosle|ujemo nekom drugom jer je ta- prema onima koji su imali komandnu odgovornost. Njihovu
ko mnogo bolje i bezbolnije po nas. Ne znam kome moèmo da stranu nikako ne mogu zastupati. Kap koja bi prelila ~a{u, bila
zahvalimo za ovaj „dar“, ali je evidentno da ova osobina krasi ve- bi upravo generalizacija krivice i obavezivanje onih jo{ nero|enih
liku ve}inu populacije u zemlji, a sva je prilika da }e krasiti i bu-
na doìvotni ose}aj odgovornosti. â{a ù~i je punjena u prote-
du}e nara{taje.
klih desetak godina, i nikako ne bi bilo pametno sada je proliva-
Me|utim kada govorimo o krivici, ne moèmo a da ne spo- ti. Bolje je ostaviti, dok sve u njoj do poslednje kapi vremenom
menemo pitanje koje se sve intenzivnije proìma u javnost. To je ne ispari. Re{enje moè biti procesuiranje pojedinaca, i to po
pitanje pojedina~ne i kolektivne odgovornosti. Srbija je zemlja principu hijerarhije odgovornosti i ovla{}enja. Jedino ovakvo re-
koja je za proteklu deceniju uspela da ratuje vi{e puta nego ne- {enje problema moè biti prihvatljivo. Niko ne èli da odgovara i
ke druge dràve od svog postanka, Upravo ti ratovi doneli su mo- da bude smatran krivcem, za ono za {ta nije odgovoran. Ne èli-
re krivice razli~ite teìne. Beànje od odgovornosti, kao i porica- mo da otpla}ujemo dugove pojedinaca, ali se moramo konstant-
nje su samo instrumenti za privremeno skrivanje istine. Ratovi no prise}ati na{ih politi~kih i izbornih opredeljenja, jer su upra-
su se okon~ali a vreme naplate dugova je do{lo. Dugo i èljno vo ona davala ingerencije zlo~incima. Suo~avanje sa ne tako dav-
smo odlagali ba{ ovaj vid izravnavanja ra~una, ali i tome je do- nom pro{lo{}u i njeno iskreno razmatranje, moè sluìti kao vo-
{ao kraj. Bosansko-Hercegova~ka federacija je pokrenula proces di~ na putu ka evropskim integracijama. Politika zaborava i de-
protiv Srbije, i samim tim jasno stavila do znanja celom svetu da vize „bilo pa pro{lo“, ne sme se prolongirati u ovom slu~aju.
èli da raskrsti sa pro{lo{}u. Takav stav na{ih suseda mogu da
shvatim jedino sa stanovi{ta èlje za utvr|ivanjem krivice, ali ni- Istinu }e kao i mnogo puta do sad, svaki ~ovek druga~ije
kako ne mogu da razumem da èle da okrive celokupnu srpsku okarakterisati. Uspe}e da ubedi sebe na sve mogu}e na~ine, da
naciju za ono {to im se dogodilo. Rat je besneo na obe strane, i je ba{ njegovo vi|enje stvari ono pravo vi|enje. Do kona~nih
nikoga nije {tedeo. U svakoj zemlji postoje lideri koji se biraju, promena u Srbiji jo{ nije do{lo. Puno je onih koji sa prezirom
radi reprezentovanja naroda. Na{ izbor za lidera nije bio izbor za gledaju na promene. Moj li~ni stav je da sam optimista u pogle-
put smrti, ve} utabavanje staze za nastavak ìvota. Na{a je jedi- du koristi koje }e nam promene i reformacije doneti. Mo`da }e
na gre{ka, {to nam interesi nisu zastupani na adekvatan na~in, mi ljudi prebacivati zbog te moje èlje i nadanja, ali imam pra-
od strane onih koji su to trebalo da ~ine. Suludo bi bilo da jedan vo da verujem u bolje sutra. Ne}u da budem pijun nekog novog
narod bira politi~are i lidere ~ije su osnovne ìvotne misije ubi- poretka, ve} èlim da kao pojedinac samostalno gradim svoju
janje i uni{tenje. Politi~ki predstavnici su oni koji u ime stanov- budu}nost. Va`nost suo~avanja sa pro{lo{}u nije bitna samo
ni{tva vode dràvu, prema tome neshvatljive su reakcije nekih zbog evropskih integracija, ve} i zbog postavljanja zdravih te-
zemalja koje èle da za ulogu krivca nominuju celokupan srpski melja jedne nove dràvne i politi~ke filozofije. Promene i refor-
34 35
me u zemlji moramo obavljati prvenstveno samostalno, a tek

onda se oslanjati na pomo} sa strane. Naravno pomo} sa stra-
ne je uvek dobrodo{la, ali nas ona isto tako moè prevariti da
smo sa svakom novom donacijom sve bliì cilju. Sami smo kri- Jelena Jorga~evi}
vi {to smo dospeli tu gde jesmo, i niko nam ne}e biti bolji sa-
veznik od samih nas. Poznata narodna izreka „najpre da po~i-
stimo ispred svoje ku}e, a tek posle kod drugih“, mogla bi se
primeniti u ovom slu~aju. Neka svaki pojedinac preispita sa- O krivici, istini i promeni u Srbiji
mog sebe, a tek onda neka sebi priu{ti slobodu da komentari- êsto sam u opasnosti da pomislim da je Ni~e bio u pravu
{e druge. Pitanje promena je dug i sloèn proces, i nemogu}e je govore}i da ne postoje istine ve} samo perspektive. I kada slu-
da se zavr{i preko no}i. Bitno je da nada za bolje sutra ostane {am jedne koji sa nenadma{nom ube|eno{}u govore o ne~emu,
prisutna kod {to ve}eg broja ljudi, kako bismo {to odlu~nije i a potom druge koji sa jednakom stra{}u i uverenjem tvrde upra-
revnosnije grabili ka Evropi. Promene moraju nastati, a svaki vo suprotno, mogu samo da se, uz odobravanje, nasme{im nje-
pojedinac bi trebalo shodno svojim mogu}nostima da aktivno govoj tvrdnji. Ali postoji ne{to {to se ne da izbrisati, reinterpeti-
u~estvuje u tom procesu. Gre{ke se ne smeju ponavljati, bar ne rati i bestidno okrenuti na svoju stranu.
one koje sa sobom nose gubitak ljudskih ìvota. Konstanto
To ne{to su ~injenice, brojke, dokazi. Ali ne brojevi, koji
podse}anje na sve na{e ratove koji su vo|eni u protekloj dece-
svojom hladno}om oduzimaju ljudskost svode}i ~oveka na cifru,
niji, moè biti i te kako kvalitetna preventiva za otklanjanje po-
svode}i ìvot na statistiku, ve} ona neopovrgavaju}a pro{lost ko-
tencijalnih gre{aka. Dru{tvo koje bi bilo pod takvom vrstom
psihi~kog pritiska, ima {anse za budu}nost. Poslednja slamka ja ne trpi kalkulacije. Turgenjev je predivno primetio da kad jed-
spasa pred ponorom zvanim izolacija nam je pruèna, vreme }e nom priviknemo svoju savest da ne{to primi kao „nu`no zlo", to
pokazati da li smo je iskoristili na pravi na~in. uskoro po~inje sve vi{e da nam izgleda kao nu`no, a sve manje
kao zlo. I valjda od toga moramo da se sa~uvamo. Potkupljivanja
iskonskog ose}aja za moralno. Traènja opravdanja za neopro-
stivo. Epidemije slepila, ba{ kao u Saramagovom romanu.
Kad god pri~am o ovom na{em ratu, kako ga zovu iz milo-
{te, pla{im se da }u zazvu~ati, ili pateti~no ili da ne}u uspeti da
se oslobodim onih nebrojenih fraza kao: Moramo prihvatiti kri-
vicu. Moramo biti spremni da se menjamo. Jer to je jedini put.
I {to ih ~e{}e ~ujem sve mi izgledaju neiskrenije, dobijaju
vrednost neke bit parole, a gube pravo zna~enje. Valjda se misli
da ako se ne{to ponavlja dovoljni broj puta prihvati}e se. Ina~e,
postalo je svakida{nje da se nekako i pojam krivice i pokajanja
uzima suvise apstraktno, suvi{e olako. To je proces, a ne mome-
nat. To je period postepenog suo~avanja. Jer bilo bi potpuno po-
gre{no, verujem, prihvatiti ne{to jer je tako re~eno. Jer je onaj
„odgore“ rekao da je jedini put – put promena. Verujem da ako
se ne{to uzme kao dato, ako se ne prihvati odistinski, onda }e se
kad-tad, pojaviti sumnja koja }e se opet, zahvaljuju}i nekom do-
brom govorniku, nepovratno rasplamsati. Moraju svi ljudi pona-
36 37
me u zemlji moramo obavljati prvenstveno samostalno, a tek

onda se oslanjati na pomo} sa strane. Naravno pomo} sa stra-
ne je uvek dobrodo{la, ali nas ona isto tako moè prevariti da
smo sa svakom novom donacijom sve bliì cilju. Sami smo kri- Jelena Jorga~evi}
vi {to smo dospeli tu gde jesmo, i niko nam ne}e biti bolji sa-
veznik od samih nas. Poznata narodna izreka „najpre da po~i-
stimo ispred svoje ku}e, a tek posle kod drugih“, mogla bi se
primeniti u ovom slu~aju. Neka svaki pojedinac preispita sa- O krivici, istini i promeni u Srbiji
mog sebe, a tek onda neka sebi priu{ti slobodu da komentari- êsto sam u opasnosti da pomislim da je Ni~e bio u pravu
{e druge. Pitanje promena je dug i sloèn proces, i nemogu}e je govore}i da ne postoje istine ve} samo perspektive. I kada slu-
da se zavr{i preko no}i. Bitno je da nada za bolje sutra ostane {am jedne koji sa nenadma{nom ube|eno{}u govore o ne~emu,
prisutna kod {to ve}eg broja ljudi, kako bismo {to odlu~nije i a potom druge koji sa jednakom stra{}u i uverenjem tvrde upra-
revnosnije grabili ka Evropi. Promene moraju nastati, a svaki vo suprotno, mogu samo da se, uz odobravanje, nasme{im nje-
pojedinac bi trebalo shodno svojim mogu}nostima da aktivno govoj tvrdnji. Ali postoji ne{to {to se ne da izbrisati, reinterpeti-
u~estvuje u tom procesu. Gre{ke se ne smeju ponavljati, bar ne rati i bestidno okrenuti na svoju stranu.
one koje sa sobom nose gubitak ljudskih ìvota. Konstanto
To ne{to su ~injenice, brojke, dokazi. Ali ne brojevi, koji
podse}anje na sve na{e ratove koji su vo|eni u protekloj dece-
svojom hladno}om oduzimaju ljudskost svode}i ~oveka na cifru,
niji, moè biti i te kako kvalitetna preventiva za otklanjanje po-
svode}i ìvot na statistiku, ve} ona neopovrgavaju}a pro{lost ko-
tencijalnih gre{aka. Dru{tvo koje bi bilo pod takvom vrstom
psihi~kog pritiska, ima {anse za budu}nost. Poslednja slamka ja ne trpi kalkulacije. Turgenjev je predivno primetio da kad jed-
spasa pred ponorom zvanim izolacija nam je pruèna, vreme }e nom priviknemo svoju savest da ne{to primi kao „nu`no zlo", to
pokazati da li smo je iskoristili na pravi na~in. uskoro po~inje sve vi{e da nam izgleda kao nu`no, a sve manje
kao zlo. I valjda od toga moramo da se sa~uvamo. Potkupljivanja
iskonskog ose}aja za moralno. Traènja opravdanja za neopro-
stivo. Epidemije slepila, ba{ kao u Saramagovom romanu.
Kad god pri~am o ovom na{em ratu, kako ga zovu iz milo-
{te, pla{im se da }u zazvu~ati, ili pateti~no ili da ne}u uspeti da
se oslobodim onih nebrojenih fraza kao: Moramo prihvatiti kri-
vicu. Moramo biti spremni da se menjamo. Jer to je jedini put.
I {to ih ~e{}e ~ujem sve mi izgledaju neiskrenije, dobijaju
vrednost neke bit parole, a gube pravo zna~enje. Valjda se misli
da ako se ne{to ponavlja dovoljni broj puta prihvati}e se. Ina~e,
postalo je svakida{nje da se nekako i pojam krivice i pokajanja
uzima suvise apstraktno, suvi{e olako. To je proces, a ne mome-
nat. To je period postepenog suo~avanja. Jer bilo bi potpuno po-
gre{no, verujem, prihvatiti ne{to jer je tako re~eno. Jer je onaj
„odgore“ rekao da je jedini put – put promena. Verujem da ako
se ne{to uzme kao dato, ako se ne prihvati odistinski, onda }e se
kad-tad, pojaviti sumnja koja }e se opet, zahvaljuju}i nekom do-
brom govorniku, nepovratno rasplamsati. Moraju svi ljudi pona-
36 37
osob, ne koristim re~ narod, suvi{e me podse}a na onu vo|enu rovari po na{im glavama, da nam ne dâ da udahnemo sve` vaz-
masu. da shvate da nije u pitanju ni~iji hir. Ljubomora. Pakost duh. Da protrljamo o~i. Ili barem, skinemo nao~are.
neke velike sile. Niko nam se ne sveti. To je ono {to se ovde stal-
no doga|a. Neka ideja, stalno iznova podstreknuta, da nam je Kamo idemo?
Srebrenica name{tena jer nekome nismo bili simpati~ni. U neko bolje dru{tvo. I sam Kant priznaje da je ve~ni mir
Stvari nisu cmo-bele. Niti smo mi svi kolja~i niti mu~enici. samo utopija, ali da to ne zna~i da k njemu ne treba teìti.
Ali ljudi sa imenom i prezimenom, Srbi, ubijali su civile. To je ~i- Koliko mi samo izrabljene zvu~e re~i: tolerancija, prihvata-
njenica. Bili su izbori i ve}ina stanovni{tva izabrala je Slobodana nje razlika, nediskriminacija. A opet koliko nam je njihovo ostva-
Milo{evi}a da ih predstavlja. To je ~injenica. Nije on jedini kriv jer renje nu`no potrebno. ôvek, trska koja misli. Ro|en bez svog
jedan ~ovek, ma koliko mo}an bio, ne moè sam voditi rat. I to je znanja ili èlje. „Ba~en“ u Srbiju, Hrvatsku, Kubu, Ameriku. Iz-
~injenica. Izme|u dve krajnosti, da smo potpuno nevini i da smo graditi svest o tome da smo svi ljudi. Ne jednaki jer to me suvi-
potpuno krivi, ipak postoji Aristotelova zlatna sredina. Kao naci- {e podse}a na uniformnost, ve} ravnopravni. To je, mislim, zdra-
ja, skloni smo ekstremima. I od toga moramo da se sa~uvamo. vija forma jednakosti.
Ne postoji malo zlo. êsto ~ujem prepucavanja o tome ko- Graditi dru{tvo u kome se onakve stvari ne smeju ponovi-
liko je civila ubijeno. Pa, time ne~iji greh nije manji. Ljudski ì- ti. Iza sebe imamo sna`nu opomenu. Toliko sna`nu da nas sva-
voti ne bi smeli da se vagaju. I da je u pitanju jedan jedini nevi- ki dan nanovo podse}a. Kaù da ako neko pobegne od svoje pro-
no ubijen, morali bismo prona}i onog ko je za to kriv i izvesti ga {losti taj, nikada ne}e mo}i da zakora~i odistinski. Ona }e mu se
pred sud. Postoji jo{ jedna zamena teza koja mi budi podozre- vra}ati poput bumeranga i zarivati mu se u koù kad god poku-
nje. Za{to? Zbog ~ega saznati {ta se desilo? Jer je to uslov za. {a da se pomeri. Neki od nas rade ne{to jo{ stra{nije. Falsifiku-
ulazak u Evropsku uniju. I ako nam to postane glavni razlog, miju ju~e i stvaraju ga po onome {to im odgovara. Manipuli{u svim
sao vodilja, onda nismo odmakli od po~etka ni korak. Neke stva- i sva~im izazivaju}i kolektivnu amneziju. I daju nam novo ju~e.
ri moramo da prihvatimo radi sebe, sopstvenog mira. Ni{ta stra- Ono {to poku{avam da kaèm je da moramo da se pogleda-
{nije od neiskrenog pokajanja. mo u o~i. Bez izvrdavanja. I ne treba na tu|oj patnji prikupljati po-
Sada. kada je Hrvatska jedna od retkih zemalja u koju ula- liti~ke poene, ma bili oni za ili protiv ovoga {to pri~am. Jer kada
zimo bez vize, koliko mi sve deluje besmisleno. Imam dvedeset se oseti neiskrenost u glasu, nesigurnost u re~ima, sve {to se ka-
godina. Za mene je rat onda zna~io slanje paketa ro|acima u Sa- zalo dobija neku grotesknu formu, ne{to nalik laì. Zadràti dobru
rajevo, na{minkane vesti i par razgovora odraslih da bismo mo- meru u svemu. Misliti ono {to se kaè. A ne treba ba{ mnogo da
gli da traìmo iseljeni~ku vizu za Novi Zeland. Ali sada. prosto se vidi {ta se desilo. Tu su one spomenute brojke i ~injenice.
mi je neverovatno da je mogu}e, da je toliko ljudi }utaio. Koliko Negde sam pro~itala da istoriju pi{u pobednici. Kad se
njih se nije usudilo da se suprotstavi? Zar je pokornost tako sna- osvrnem ~ini mi se da ovu na{u istoriju nema ko da napi{e. Iz-
`na emocija. I zar je mogu}e tako lako preobratiti ljude, kao da gleda da smo svi poraèni. Samim tim {to se desilo.
su lutke s koncima? Mnogo je onih koji snose moralnu odgovor- Nadam se, to je jedino {to mogu da kaèm. I mnogo puta
nost. I pregr{t je opravdanja. Svakakvih. Ali ja, trenutno, ne mo- se setim onog Remarkovog junaka koji sedi u muzeju, za vreme
gu da se setim nijednog valjanog. Drugog svetskog rata, i ne moè da poveruje da ista ona vrsta ko-
Suvi{e dugo su se stvari ovde nazivale pogre{nim imenom. ja je stvorila takva umetni~ka dela je ona koja zverski ubija zbog
Suvi{e dugo su tri prsta bili sinonim za patriotizam, a zdrav rane~ijeg imena i prezimena.
zum samo glas izdajnika. Kaù da je za ispravljanje gre{ke po- I dok ovo pi{em titraju mi re~i Bernarda [oa: „Sloboda
trebno duplo vi{e vremena nego koliko je trebalo da se ona na- podrazumeva odgovornost. Zato se ve}ina nas i boji.“ Pa red je,
pravi. Ovde se ne{to prihvatilo isuvi{e brzo, a ne{to tako uporno valjda, da prihvatimo teret te, tako opevane slobode.
38 39
osob, ne koristim re~ narod, suvi{e me podse}a na onu vo|enu rovari po na{im glavama, da nam ne dâ da udahnemo sve` vaz-
masu. da shvate da nije u pitanju ni~iji hir. Ljubomora. Pakost duh. Da protrljamo o~i. Ili barem, skinemo nao~are.
neke velike sile. Niko nam se ne sveti. To je ono {to se ovde stal-
no doga|a. Neka ideja, stalno iznova podstreknuta, da nam je Kamo idemo?
Srebrenica name{tena jer nekome nismo bili simpati~ni. U neko bolje dru{tvo. I sam Kant priznaje da je ve~ni mir
Stvari nisu cmo-bele. Niti smo mi svi kolja~i niti mu~enici. samo utopija, ali da to ne zna~i da k njemu ne treba teìti.
Ali ljudi sa imenom i prezimenom, Srbi, ubijali su civile. To je ~i- Koliko mi samo izrabljene zvu~e re~i: tolerancija, prihvata-
njenica. Bili su izbori i ve}ina stanovni{tva izabrala je Slobodana nje razlika, nediskriminacija. A opet koliko nam je njihovo ostva-
Milo{evi}a da ih predstavlja. To je ~injenica. Nije on jedini kriv jer renje nu`no potrebno. ôvek, trska koja misli. Ro|en bez svog
jedan ~ovek, ma koliko mo}an bio, ne moè sam voditi rat. I to je znanja ili èlje. „Ba~en“ u Srbiju, Hrvatsku, Kubu, Ameriku. Iz-
~injenica. Izme|u dve krajnosti, da smo potpuno nevini i da smo graditi svest o tome da smo svi ljudi. Ne jednaki jer to me suvi-
potpuno krivi, ipak postoji Aristotelova zlatna sredina. Kao naci- {e podse}a na uniformnost, ve} ravnopravni. To je, mislim, zdra-
ja, skloni smo ekstremima. I od toga moramo da se sa~uvamo. vija forma jednakosti.
Ne postoji malo zlo. êsto ~ujem prepucavanja o tome ko- Graditi dru{tvo u kome se onakve stvari ne smeju ponovi-
liko je civila ubijeno. Pa, time ne~iji greh nije manji. Ljudski ì- ti. Iza sebe imamo sna`nu opomenu. Toliko sna`nu da nas sva-
voti ne bi smeli da se vagaju. I da je u pitanju jedan jedini nevi- ki dan nanovo podse}a. Kaù da ako neko pobegne od svoje pro-
no ubijen, morali bismo prona}i onog ko je za to kriv i izvesti ga {losti taj, nikada ne}e mo}i da zakora~i odistinski. Ona }e mu se
pred sud. Postoji jo{ jedna zamena teza koja mi budi podozre- vra}ati poput bumeranga i zarivati mu se u koù kad god poku-
nje. Za{to? Zbog ~ega saznati {ta se desilo? Jer je to uslov za. {a da se pomeri. Neki od nas rade ne{to jo{ stra{nije. Falsifiku-
ulazak u Evropsku uniju. I ako nam to postane glavni razlog, miju ju~e i stvaraju ga po onome {to im odgovara. Manipuli{u svim
sao vodilja, onda nismo odmakli od po~etka ni korak. Neke stva- i sva~im izazivaju}i kolektivnu amneziju. I daju nam novo ju~e.
ri moramo da prihvatimo radi sebe, sopstvenog mira. Ni{ta stra- Ono {to poku{avam da kaèm je da moramo da se pogleda-
{nije od neiskrenog pokajanja. mo u o~i. Bez izvrdavanja. I ne treba na tu|oj patnji prikupljati po-
Sada. kada je Hrvatska jedna od retkih zemalja u koju ula- liti~ke poene, ma bili oni za ili protiv ovoga {to pri~am. Jer kada
zimo bez vize, koliko mi sve deluje besmisleno. Imam dvedeset se oseti neiskrenost u glasu, nesigurnost u re~ima, sve {to se ka-
godina. Za mene je rat onda zna~io slanje paketa ro|acima u Sa- zalo dobija neku grotesknu formu, ne{to nalik laì. Zadràti dobru
rajevo, na{minkane vesti i par razgovora odraslih da bismo mo- meru u svemu. Misliti ono {to se kaè. A ne treba ba{ mnogo da
gli da traìmo iseljeni~ku vizu za Novi Zeland. Ali sada. prosto se vidi {ta se desilo. Tu su one spomenute brojke i ~injenice.
mi je neverovatno da je mogu}e, da je toliko ljudi }utaio. Koliko Negde sam pro~itala da istoriju pi{u pobednici. Kad se
njih se nije usudilo da se suprotstavi? Zar je pokornost tako sna- osvrnem ~ini mi se da ovu na{u istoriju nema ko da napi{e. Iz-
`na emocija. I zar je mogu}e tako lako preobratiti ljude, kao da gleda da smo svi poraèni. Samim tim {to se desilo.
su lutke s koncima? Mnogo je onih koji snose moralnu odgovor- Nadam se, to je jedino {to mogu da kaèm. I mnogo puta
nost. I pregr{t je opravdanja. Svakakvih. Ali ja, trenutno, ne mo- se setim onog Remarkovog junaka koji sedi u muzeju, za vreme
gu da se setim nijednog valjanog. Drugog svetskog rata, i ne moè da poveruje da ista ona vrsta ko-
Suvi{e dugo su se stvari ovde nazivale pogre{nim imenom. ja je stvorila takva umetni~ka dela je ona koja zverski ubija zbog
Suvi{e dugo su tri prsta bili sinonim za patriotizam, a zdrav rane~ijeg imena i prezimena.
zum samo glas izdajnika. Kaù da je za ispravljanje gre{ke po- I dok ovo pi{em titraju mi re~i Bernarda [oa: „Sloboda
trebno duplo vi{e vremena nego koliko je trebalo da se ona na- podrazumeva odgovornost. Zato se ve}ina nas i boji.“ Pa red je,
pravi. Ovde se ne{to prihvatilo isuvi{e brzo, a ne{to tako uporno valjda, da prihvatimo teret te, tako opevane slobode.
38 39
treba da brinemo, i da se o njenoj (tj. na{oj) budu}nosti stara-

mo. To definitivno ne radimo ako ne ustanovimo ko je i za {ta
kriv, {ta je i kakva je istina, na kojoj strani nam je budu}nost i
Dejan Vujani} ko treba i moè sa nama da gradi tu budu}nost.
Da krenemo od onog {to definitivno znamo. Znamo gde
nam je budu}nost. Budu}nost Srbije je u Evropskoj uniji, i {to
O krivici, istini i promeni u Srbiji se toga ti~e tu ne treba da bude nikakvih manipulacija. Budu}-
nost nam je u Evropskoj uniji ne zato {to su tamo uslovi za ìvot
O krivici, istini i promeni u Srbiji se danas ne govori u onoj
bolji nego ovde, ve} zato {to tamo postoje pravila, norme i vred-
meri u kojoj bi trebalo. Posmatraju}i medije i politi~ke stranke nosti koje su nama potrebne i bez kojih ne moèmo da napredu-
gotovo da se uop{te o ovome i ne govori, a i kada se govori sti~e jemo. Pravila, norme i vrednosti koje je ovo dru{tvo nekada u
se utisak da to {to se govori ne misli, i da to {to se govori ne ra- manjoj meri imalo a tokom proteklih godina rata i sankcija pot-
di i ne primenjuje u praksi. Ono {to je tu najbolnije je to da bi puno ih uni{tilo, izgubilo i zaboravilo. Ali da bi do{li do te bu-
ova tema morala zauzimati centralno mesto u svakoj ozbiljnijoj du}nosti moramo se uvatiti u ko{tac sa sada{njim problemima,
drustveno-politi~koj raspravi u zemlji koja je na putu tranzicije i od kojih su neki novi, poput kapitalizma, demokratije, ali ima tu
putu prema Evropskoj uniji. i starih problema kao sto su Kosovo, odnosi sa susedima, ustav-
Osim pukog sagledavanja stanja i kritikovanja istog, {to je no odre|enje Srbije, primena zakona itd. Ono {to tako|e mora-
i najlak{e (u)raditi, potrebno je pa`nju usmeriti na isturanje ove mo uradti jeste da ne ponavljamo gre{ke pro{lih generacija zbog
teme u prvi plan. Za{to? Zato {to bez prihvatanja odgovornosti, kojih je po mom mi{ljenju Srbija danas mala, siroma{na, nepi-
za stvari za koje svi (u)tvrde da si bezpogovorno odgovorni, pro- smena zemlja u 21. veku, koja ne moè da (o)drì korak sa sve-
sto nema napredka. Da li }e razgovor o krivici, istini i promeni tom. Zbog tih generacija i dalje ve}ina ljudi u Srbiji smatra da je
u Srbiji nama kao gra|anima pomo}i? To zasigurno ne znamo, zlo~in u stvari herojski ~in, da je populizam legitimna politi~ka
ali znamo da nam izbegavanje te teme, pored toga {to to nije ni- opcija, da je Evropska unija kradljivac identiteta, da su me|una-
malo ljudski, sigurno ne koristi i ne}e koristiti. Pitanje koje se rodne institucije ohole inkvizicije i sli~no. Sa ovakvim stavovima
dalje postavlja je slede}e: Kome je u (bilo kakvom) interesu da se se moè dogoditi samo odre|ena promena, a to je promena na
o krivici, istini i promeni u Srbiji ne govori, kome to smeta i ko- gore. To je promena kakva nas je zadesila devedesetih godina
me to {teti? Moj odgovor je jednostavan. To nije u interesu, sme- pro{log veka. Po~eci devedesetih su danas propu{tena {ansa. Ta-
ta i {teti upravo onima koji tu krivicu treba da „nose“ na svojim da smo imali bolju priliku da uradimo ovo {to treba da radimo
le|ima, koji prihvatanjem te krivice treba da daju doprinos isti- danas. Tada smo imali priliku da prihvatimo razne, ali u velikoj
ni i koji tim humanisti~kim ~inom treba da dovedu do, nama svi- meri manje krivice i istine, da odredimo put Srbije, put u Evro-
ma potrebne promene. Isti ti koji su najvi{e odgovorni kriju se pu, put i red i institucije, ali na àlost znamo {ta se dogodilo. Za-
iza nas kao kolektiviteta i time nas kao narod i kao dràvu gura- to je na dana{njoj Srbiji jo{ ve}a odgovornost jer mora da se te-
ju i dalje u provaliju. Ostali gra|ani koji sa krivicom nemaju ni- meljno obra~una sa svojom mra~nom pro{lo{}u i da se bukval-
kakve posredne veze su tako|e odgovorni. Odgovorni su zato {to no sudari sa istorijom. Ako do toga uskoro ne do|e bojim se da
o tome ne razmi{ljaju, zato {to okre}u glavu, odgovorni su zato }e u budu}nosti Srbiji ponestati ljudi koji }e uop{te i razmi{lja-
{to se pona{aju kao da ne ìve u ovoj dràvi, a sa takvim pona- ti o istini, krivici i promeni.
{anjem mo`da ne}e ni ìveti u ovoj dràvi, ali ne zato {to }e odav- Ono {to tako|e smatram da je va`no jeste da su Srbiji
de oti}i, nego zato {to }e takvim pona{anjem dràvu potpuno potrebni pozitivni i zdravi stavovi ali ne zato {to to neko èli da
uni{titi. Mo`da zvu~i pretenciozno ali mi smo dràva, i mi o njoj ~uje ve} zato {to jedino takvi stavovi vode prema promeni na bo-
40 41
treba da brinemo, i da se o njenoj (tj. na{oj) budu}nosti stara-

mo. To definitivno ne radimo ako ne ustanovimo ko je i za {ta
kriv, {ta je i kakva je istina, na kojoj strani nam je budu}nost i
Dejan Vujani} ko treba i moè sa nama da gradi tu budu}nost.
Da krenemo od onog {to definitivno znamo. Znamo gde
nam je budu}nost. Budu}nost Srbije je u Evropskoj uniji, i {to
O krivici, istini i promeni u Srbiji se toga ti~e tu ne treba da bude nikakvih manipulacija. Budu}-
nost nam je u Evropskoj uniji ne zato {to su tamo uslovi za ìvot
O krivici, istini i promeni u Srbiji se danas ne govori u onoj
bolji nego ovde, ve} zato {to tamo postoje pravila, norme i vred-
meri u kojoj bi trebalo. Posmatraju}i medije i politi~ke stranke nosti koje su nama potrebne i bez kojih ne moèmo da napredu-
gotovo da se uop{te o ovome i ne govori, a i kada se govori sti~e jemo. Pravila, norme i vrednosti koje je ovo dru{tvo nekada u
se utisak da to {to se govori ne misli, i da to {to se govori ne ra- manjoj meri imalo a tokom proteklih godina rata i sankcija pot-
di i ne primenjuje u praksi. Ono {to je tu najbolnije je to da bi puno ih uni{tilo, izgubilo i zaboravilo. Ali da bi do{li do te bu-
ova tema morala zauzimati centralno mesto u svakoj ozbiljnijoj du}nosti moramo se uvatiti u ko{tac sa sada{njim problemima,
drustveno-politi~koj raspravi u zemlji koja je na putu tranzicije i od kojih su neki novi, poput kapitalizma, demokratije, ali ima tu
putu prema Evropskoj uniji. i starih problema kao sto su Kosovo, odnosi sa susedima, ustav-
Osim pukog sagledavanja stanja i kritikovanja istog, {to je no odre|enje Srbije, primena zakona itd. Ono {to tako|e mora-
i najlak{e (u)raditi, potrebno je pa`nju usmeriti na isturanje ove mo uradti jeste da ne ponavljamo gre{ke pro{lih generacija zbog
teme u prvi plan. Za{to? Zato {to bez prihvatanja odgovornosti, kojih je po mom mi{ljenju Srbija danas mala, siroma{na, nepi-
za stvari za koje svi (u)tvrde da si bezpogovorno odgovorni, pro- smena zemlja u 21. veku, koja ne moè da (o)drì korak sa sve-
sto nema napredka. Da li }e razgovor o krivici, istini i promeni tom. Zbog tih generacija i dalje ve}ina ljudi u Srbiji smatra da je
u Srbiji nama kao gra|anima pomo}i? To zasigurno ne znamo, zlo~in u stvari herojski ~in, da je populizam legitimna politi~ka
ali znamo da nam izbegavanje te teme, pored toga {to to nije ni- opcija, da je Evropska unija kradljivac identiteta, da su me|una-
malo ljudski, sigurno ne koristi i ne}e koristiti. Pitanje koje se rodne institucije ohole inkvizicije i sli~no. Sa ovakvim stavovima
dalje postavlja je slede}e: Kome je u (bilo kakvom) interesu da se se moè dogoditi samo odre|ena promena, a to je promena na
o krivici, istini i promeni u Srbiji ne govori, kome to smeta i ko- gore. To je promena kakva nas je zadesila devedesetih godina
me to {teti? Moj odgovor je jednostavan. To nije u interesu, sme- pro{log veka. Po~eci devedesetih su danas propu{tena {ansa. Ta-
ta i {teti upravo onima koji tu krivicu treba da „nose“ na svojim da smo imali bolju priliku da uradimo ovo {to treba da radimo
le|ima, koji prihvatanjem te krivice treba da daju doprinos isti- danas. Tada smo imali priliku da prihvatimo razne, ali u velikoj
ni i koji tim humanisti~kim ~inom treba da dovedu do, nama svi- meri manje krivice i istine, da odredimo put Srbije, put u Evro-
ma potrebne promene. Isti ti koji su najvi{e odgovorni kriju se pu, put i red i institucije, ali na àlost znamo {ta se dogodilo. Za-
iza nas kao kolektiviteta i time nas kao narod i kao dràvu gura- to je na dana{njoj Srbiji jo{ ve}a odgovornost jer mora da se te-
ju i dalje u provaliju. Ostali gra|ani koji sa krivicom nemaju ni- meljno obra~una sa svojom mra~nom pro{lo{}u i da se bukval-
kakve posredne veze su tako|e odgovorni. Odgovorni su zato {to no sudari sa istorijom. Ako do toga uskoro ne do|e bojim se da
o tome ne razmi{ljaju, zato {to okre}u glavu, odgovorni su zato }e u budu}nosti Srbiji ponestati ljudi koji }e uop{te i razmi{lja-
{to se pona{aju kao da ne ìve u ovoj dràvi, a sa takvim pona- ti o istini, krivici i promeni.
{anjem mo`da ne}e ni ìveti u ovoj dràvi, ali ne zato {to }e odav- Ono {to tako|e smatram da je va`no jeste da su Srbiji
de oti}i, nego zato {to }e takvim pona{anjem dràvu potpuno potrebni pozitivni i zdravi stavovi ali ne zato {to to neko èli da
uni{titi. Mo`da zvu~i pretenciozno ali mi smo dràva, i mi o njoj ~uje ve} zato {to jedino takvi stavovi vode prema promeni na bo-
40 41
lje. Samo pozitivnim radom i èljom za nekom budu}no{}u ta

budu}nost }e nam i do}i.
Iako ve}ina problema koji nas o~ekuju su iz na{e pro{losti
i veoma su te{ki za definisanje, mi se u njima ne smemo dugo za- Ivana Karamarkovi}
dràvati. Suo~avanje sa istinom i problemima po mom mi{ljenju
ne bi trebalo da bude dugotrajan proces. Suo~avanje sa istinom
je trenutak u kome se ta istina prihvata, trenutak u kome se sa- Bez ra{~i{}avanja u sudstvu, ni{ta nam
gledavaju stvari onakve kakve jesu i trenutak u kojem se kre}e ne vredi {to }emo mi, i na strani polici-
dalje. Na{u istinu, istoriju i krivicu treba prihvatiti bez obzira ka- je, i na strani gra|anstva, a i na strani
kva je. Ona je na{a i od toga ne treba nikako beàti. To su stvari vlade, poja~ati aktivnosti, jer sud je taj
koje se ne mogu menjati i zarad prave budu}nosti se ne smeju koji na kraju odlu~uje, kao i u svakoj
menjati. Primer tog ignorisanja i neprihvatanja istorije i istine je zemlji.
na{ ceo dvadeseti vek. I {ta nam je to donelo? Da nam se pona- Zoran \in|i}
vljaju stvari koje uporno od istorije skrivamo.
Ima jedna re~enica koja je za Srbiju i njene gra|ane vrlo
va`na. „Ne moè se Srbija promeniti a da mi ostanemo isti.“ Ja
razumem da to zna~i da }e se Srbija promeniti samo ako se mi Cilj ovog rada je ukazivanje na neophodnost borbe protiv
promenimo. Ako kao gra|ani shvatimo da i mi nosimo odgovor- korupcije u srpskom dru{tvu i neophodnost funkcionisanja po-
nosti ove dràve iako nismo na dràvni~kim funkcijama. Mada je licije i pravosu|a. Pre nego {to uop{te krenemo da se bavimo
bitno da oni na vrhu dràvne piramide uvide da od njihovog op- pojmom „istina“ u sferama srpskog dru{tva (koji bih u ovom
ho|enja prema dràvi zavisi u velikoj meri i na{ odnos prema is- kontekstu najradije izjedna~ila sa pojmom „odgovornost“) – mo-
toj. Kada ljudi na ~elu kolone krenu da se menjaju taj lanac pro- ramo da utvrdimo krivicu.
mena }e do}i i do onoga koji je na kraju te kolone. To zna~i da
prvi koji treba da prihvate odgovornost, krivicu i istinu jesu or- Problemi sa kojima je Srbija suo~ena na po~etku okasnele
gani vlasti, pa posle njih i svi gra|ani, i time se taj krug zavr{a- i mu~ne tranzicije su veliki, mnogobrojni, vi{eslojni i me|usob-
va i onda moèmo zajedno da idemo u budu}nost. no tesno povezani: negativna transformacija srpskog dru{tva u
proteklih petnaest godina, zloupotreba najva`nijih institucija ove
zemlje: zloupotreba policije i pravosu|a, propalost i osionost tih
institucija, korupcija, nelegalna ekonomija, organizovani krimi-
nal, nepristojnost medijske sfere srpskog dru{tva i radikalno na-
cionalisti~ke politi~ke struje koje opstruiraju pozitivne promene
i pribliàvanje Evropskoj uniji.
Iza pateti~nog termina „kolektivna krivica“ vrlo ~esto se
krije izbegavanje odgovornosti. Jedino jasan obra~un sa pro-
{lo{}u i krivi~no gonjenje lica koja snose politi~ku, pravnu i
moralnu odgovornost za de{avanja u Srbiji u poslednjih petna-
est godina moè normalizovati srpsko dru{tvo. Nema smisla iz-
vinjavati se Srebrenici. Srebrenici ne treba izvinjenje ve} nad-
le`nost i aùrnost srpskog pravosu|a kao dokaz da se zlo~in
42 43
lje. Samo pozitivnim radom i èljom za nekom budu}no{}u ta

budu}nost }e nam i do}i.
Iako ve}ina problema koji nas o~ekuju su iz na{e pro{losti
i veoma su te{ki za definisanje, mi se u njima ne smemo dugo za- Ivana Karamarkovi}
dràvati. Suo~avanje sa istinom i problemima po mom mi{ljenju
ne bi trebalo da bude dugotrajan proces. Suo~avanje sa istinom
je trenutak u kome se ta istina prihvata, trenutak u kome se sa- Bez ra{~i{}avanja u sudstvu, ni{ta nam
gledavaju stvari onakve kakve jesu i trenutak u kojem se kre}e ne vredi {to }emo mi, i na strani polici-
dalje. Na{u istinu, istoriju i krivicu treba prihvatiti bez obzira ka- je, i na strani gra|anstva, a i na strani
kva je. Ona je na{a i od toga ne treba nikako beàti. To su stvari vlade, poja~ati aktivnosti, jer sud je taj
koje se ne mogu menjati i zarad prave budu}nosti se ne smeju koji na kraju odlu~uje, kao i u svakoj
menjati. Primer tog ignorisanja i neprihvatanja istorije i istine je zemlji.
na{ ceo dvadeseti vek. I {ta nam je to donelo? Da nam se pona- Zoran \in|i}
vljaju stvari koje uporno od istorije skrivamo.
Ima jedna re~enica koja je za Srbiju i njene gra|ane vrlo
va`na. „Ne moè se Srbija promeniti a da mi ostanemo isti.“ Ja
razumem da to zna~i da }e se Srbija promeniti samo ako se mi Cilj ovog rada je ukazivanje na neophodnost borbe protiv
promenimo. Ako kao gra|ani shvatimo da i mi nosimo odgovor- korupcije u srpskom dru{tvu i neophodnost funkcionisanja po-
nosti ove dràve iako nismo na dràvni~kim funkcijama. Mada je licije i pravosu|a. Pre nego {to uop{te krenemo da se bavimo
bitno da oni na vrhu dràvne piramide uvide da od njihovog op- pojmom „istina“ u sferama srpskog dru{tva (koji bih u ovom
ho|enja prema dràvi zavisi u velikoj meri i na{ odnos prema is- kontekstu najradije izjedna~ila sa pojmom „odgovornost“) – mo-
toj. Kada ljudi na ~elu kolone krenu da se menjaju taj lanac pro- ramo da utvrdimo krivicu.
mena }e do}i i do onoga koji je na kraju te kolone. To zna~i da
prvi koji treba da prihvate odgovornost, krivicu i istinu jesu or- Problemi sa kojima je Srbija suo~ena na po~etku okasnele
gani vlasti, pa posle njih i svi gra|ani, i time se taj krug zavr{a- i mu~ne tranzicije su veliki, mnogobrojni, vi{eslojni i me|usob-
va i onda moèmo zajedno da idemo u budu}nost. no tesno povezani: negativna transformacija srpskog dru{tva u
proteklih petnaest godina, zloupotreba najva`nijih institucija ove
zemlje: zloupotreba policije i pravosu|a, propalost i osionost tih
institucija, korupcija, nelegalna ekonomija, organizovani krimi-
nal, nepristojnost medijske sfere srpskog dru{tva i radikalno na-
cionalisti~ke politi~ke struje koje opstruiraju pozitivne promene
i pribliàvanje Evropskoj uniji.
Iza pateti~nog termina „kolektivna krivica“ vrlo ~esto se
krije izbegavanje odgovornosti. Jedino jasan obra~un sa pro-
{lo{}u i krivi~no gonjenje lica koja snose politi~ku, pravnu i
moralnu odgovornost za de{avanja u Srbiji u poslednjih petna-
est godina moè normalizovati srpsko dru{tvo. Nema smisla iz-
vinjavati se Srebrenici. Srebrenici ne treba izvinjenje ve} nad-
le`nost i aùrnost srpskog pravosu|a kao dokaz da se zlo~in
42 43
ne ignori{e i ne zaboravlja – zlo~in se ka`njava u skladu sa za- mosfera u Srbiji je i dalje apati~na i proèta neznanjem, nedo-
konskim propisima. Ali kako? statkom etike i kriti~ke misli. Kako koncept civilnog dru{tva pre-
Dràvnu strukturu ~ine nefunkcionalne i uglavnom korum- vesti na srpski?
pirane institucije, policija zloupotrebljava ovla{}enja i svojim ne- Neposredno posle 05. 10. 2000. godine zapo~ela je refor-
reagovanjem ohrabruje bezakonje, dràvni organi ne sankcioni- ma pravosu|a, na po~etku 2002. godine doneti su novi zakoni o
{u kr{enje ljudskih prava, pravosu|e je sporo, zakoni se ne pravosu|u koje je Ustavni sud blokirao jula iste godine. Premi-
sprovode, dru{tvena slojevitost je prestala da postoji. Srbija se jer Zoran \in|i} je ubijen neposredno uo~i konstitutivnog sa-
deli na nekolicinu bogatih i armiju siroma{nih. Poreme}ene ska- stanka novog Saveta za borbu protiv korupcije. Ubice Zorana
le vrednosti efektivno ubijaju samoinicijativu gra|ana i ne pruà- \in|i}a jo{ nisu osu|ene, a u Srbiji jo{ uvek nema mnogo poma-
ju im razloge za razvitak ose}aja za op{ti interes. Gra|ani su neka u borbi protiv korupcije. Ipak, ne treba izgubiti iz vida da se
mo}ni. Srbija upada u zamku radikalno nacionalisti~kih politi~- borba protiv korupcije odvija na vi{e frontova i da se ne smemo
kih struja delom i zbog tendencije da zlo~ine koji su se vr{ili nad zavaravati optimisti~kim stavom da ona u Srbiji ne}e dugo traja-
njenim gra|anima pod reìmom Slobodana Milo{evi}a (koji ide- ti. Na ovom mestu èlim da ukaèm na zna~aj podràvanja delo-
olo{ki jo{ uvek ìvi), u ratovima na teritoriji biv{e Jugoslavije i u vanja Saveta za borbu protiv korupcije, zna~aj primene Zakona
ime demokratije pod NATO bombama koje su bile protivne me- o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, zna~aj
|unarodnim zakonima i pravilima Ujedinjenih nacija (kada su primene Zakona o finansiranju politi~kih stranaka i zna~aj pro-
gra|ani na svojoj koì okusili nesrazmernost humanitarnog pra- jekata koji imaju za cilj informisanje i obrazovanje gra|ana o
va i politi~ke prakse) kompenzuje negiranjem zlo~ina koji su iz- mogu}nostima koje im ovi zakoni pruàju.
vr{eni u ime gra|ana Srbije od strane gra|ana Srbije, i to po Vladin nedavni predlog za reformu pravosu|a i strategija
principu „oko za oko, zub za zub“. U uslovima Milo{evi}eve vla- vlade za ostvarivanje nezavisne politike u pravosu|u do 2011.
sti proizveden je i selektivno kori{}en u svrhu u~vr{}ivanja unu- godine izazvali su o{tre kritike od strane Udruènja sudija Srbi-
tra{nje okupacije posttotalitarni nacionalizam. Delovanje krimi- je. Koreni nesporazuma oko pravosu|a se svode na nedostatak
nalaca i ratnih profitera u ime nacije i vere degradiralo je srpsko politi~ke volje vlasti da rasture mehanizme koji im mogu biti od
dru{tvo i marginalizovalo stvarne interese naroda. Odbrana Mi- koristi. Za{to se zakoni ne primenjuju? Na primer, postavlja se
lo{evi}eve politike je prouzrokovala katastrofalne posledice, a pitanje za{to je zaboravljen postoje}i Zakon o odgovornosti za
njena „logika“ jo{ uvek predstavlja sasvim sulude pozicije svojih kr{enje ljudskih prava, poznatiji kao zakon o lustraciji koji je
primitivnih interesa kao nacionalni i istorijski interes Srbije. mogao da dovede do smenjivanja velikog broja sudija koji su bi-
Slavljenje kriminalaca i ratnih profitera i njihovo uzdizanje u na- li ume{ani u name{tanje izbora i unapred odlu~ena su|enja ko-
rodne heroje od strane radikalno nacionalisti~kih politi~kih ja je vodio Milo{evi}ev reìm? Kao rezultat tog zakona formirana
struja moè da se pripi{e nedostatku demokratije – Milo{evi}ev je komisija za lustraciju koja je prestala sa radom pre nego {to
reìm je godinama koristio kontrolisanje sredstava informisanja, je ijedan predmet obra|en do kraja. Za{to ~i{}enje institucija
vrlo slobodnu interpretaciju istorijskih ~injenica, jednostrano vlasti i javnih slu`bi od predstavnika pro{le, sada{nje i budu}e
projektovanje, selektivnu upotrebu kao i potpuno prikrivanje ~i- vlasti sklonih kr{enju ljudskih prava ne nailazi na podr{ku vla-
njenica i monumentalnu sliku o nevinosti nacije pro{aranu teo- sti? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan i o~igledan: zato {to
rijama zavere i proètu re~nikom mr`nje. Ovo su bili instrumen- bi lustraciji bili podlo`ni premijer, guverner Narodne banke,
ti za sputavanje gra|ana, njihovo obespravljivanje i istrebljivanje predsednik Republike, narodni poslanici, funkcioneri, direktori
gra|anskih vrednosti. Psiholo{ko slepilo mase je nastalo kombi- javnih ustanova, direktori preduze}a, ~lanovi vlade…
nacijom manipulisanja vlasti ideolo{kim pritiskom i materijal- Obezbe|ivanje kontinuiteta u procesu reformisanja pravo-
nom prinudom. Bio je to sigurni put u mentalnu zaostalost. At- su|a je neminovno. Predstavnicima vlasti se ne bi smele pruìti
44 45
ne ignori{e i ne zaboravlja – zlo~in se ka`njava u skladu sa za- mosfera u Srbiji je i dalje apati~na i proèta neznanjem, nedo-
konskim propisima. Ali kako? statkom etike i kriti~ke misli. Kako koncept civilnog dru{tva pre-
Dràvnu strukturu ~ine nefunkcionalne i uglavnom korum- vesti na srpski?
pirane institucije, policija zloupotrebljava ovla{}enja i svojim ne- Neposredno posle 05. 10. 2000. godine zapo~ela je refor-
reagovanjem ohrabruje bezakonje, dràvni organi ne sankcioni- ma pravosu|a, na po~etku 2002. godine doneti su novi zakoni o
{u kr{enje ljudskih prava, pravosu|e je sporo, zakoni se ne pravosu|u koje je Ustavni sud blokirao jula iste godine. Premi-
sprovode, dru{tvena slojevitost je prestala da postoji. Srbija se jer Zoran \in|i} je ubijen neposredno uo~i konstitutivnog sa-
deli na nekolicinu bogatih i armiju siroma{nih. Poreme}ene ska- stanka novog Saveta za borbu protiv korupcije. Ubice Zorana
le vrednosti efektivno ubijaju samoinicijativu gra|ana i ne pruà- \in|i}a jo{ nisu osu|ene, a u Srbiji jo{ uvek nema mnogo poma-
ju im razloge za razvitak ose}aja za op{ti interes. Gra|ani su neka u borbi protiv korupcije. Ipak, ne treba izgubiti iz vida da se
mo}ni. Srbija upada u zamku radikalno nacionalisti~kih politi~- borba protiv korupcije odvija na vi{e frontova i da se ne smemo
kih struja delom i zbog tendencije da zlo~ine koji su se vr{ili nad zavaravati optimisti~kim stavom da ona u Srbiji ne}e dugo traja-
njenim gra|anima pod reìmom Slobodana Milo{evi}a (koji ide- ti. Na ovom mestu èlim da ukaèm na zna~aj podràvanja delo-
olo{ki jo{ uvek ìvi), u ratovima na teritoriji biv{e Jugoslavije i u vanja Saveta za borbu protiv korupcije, zna~aj primene Zakona
ime demokratije pod NATO bombama koje su bile protivne me- o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, zna~aj
|unarodnim zakonima i pravilima Ujedinjenih nacija (kada su primene Zakona o finansiranju politi~kih stranaka i zna~aj pro-
gra|ani na svojoj koì okusili nesrazmernost humanitarnog pra- jekata koji imaju za cilj informisanje i obrazovanje gra|ana o
va i politi~ke prakse) kompenzuje negiranjem zlo~ina koji su iz- mogu}nostima koje im ovi zakoni pruàju.
vr{eni u ime gra|ana Srbije od strane gra|ana Srbije, i to po Vladin nedavni predlog za reformu pravosu|a i strategija
principu „oko za oko, zub za zub“. U uslovima Milo{evi}eve vla- vlade za ostvarivanje nezavisne politike u pravosu|u do 2011.
sti proizveden je i selektivno kori{}en u svrhu u~vr{}ivanja unu- godine izazvali su o{tre kritike od strane Udruènja sudija Srbi-
tra{nje okupacije posttotalitarni nacionalizam. Delovanje krimi- je. Koreni nesporazuma oko pravosu|a se svode na nedostatak
nalaca i ratnih profitera u ime nacije i vere degradiralo je srpsko politi~ke volje vlasti da rasture mehanizme koji im mogu biti od
dru{tvo i marginalizovalo stvarne interese naroda. Odbrana Mi- koristi. Za{to se zakoni ne primenjuju? Na primer, postavlja se
lo{evi}eve politike je prouzrokovala katastrofalne posledice, a pitanje za{to je zaboravljen postoje}i Zakon o odgovornosti za
njena „logika“ jo{ uvek predstavlja sasvim sulude pozicije svojih kr{enje ljudskih prava, poznatiji kao zakon o lustraciji koji je
primitivnih interesa kao nacionalni i istorijski interes Srbije. mogao da dovede do smenjivanja velikog broja sudija koji su bi-
Slavljenje kriminalaca i ratnih profitera i njihovo uzdizanje u na- li ume{ani u name{tanje izbora i unapred odlu~ena su|enja ko-
rodne heroje od strane radikalno nacionalisti~kih politi~kih ja je vodio Milo{evi}ev reìm? Kao rezultat tog zakona formirana
struja moè da se pripi{e nedostatku demokratije – Milo{evi}ev je komisija za lustraciju koja je prestala sa radom pre nego {to
reìm je godinama koristio kontrolisanje sredstava informisanja, je ijedan predmet obra|en do kraja. Za{to ~i{}enje institucija
vrlo slobodnu interpretaciju istorijskih ~injenica, jednostrano vlasti i javnih slu`bi od predstavnika pro{le, sada{nje i budu}e
projektovanje, selektivnu upotrebu kao i potpuno prikrivanje ~i- vlasti sklonih kr{enju ljudskih prava ne nailazi na podr{ku vla-
njenica i monumentalnu sliku o nevinosti nacije pro{aranu teo- sti? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan i o~igledan: zato {to
rijama zavere i proètu re~nikom mr`nje. Ovo su bili instrumen- bi lustraciji bili podlo`ni premijer, guverner Narodne banke,
ti za sputavanje gra|ana, njihovo obespravljivanje i istrebljivanje predsednik Republike, narodni poslanici, funkcioneri, direktori
gra|anskih vrednosti. Psiholo{ko slepilo mase je nastalo kombi- javnih ustanova, direktori preduze}a, ~lanovi vlade…
nacijom manipulisanja vlasti ideolo{kim pritiskom i materijal- Obezbe|ivanje kontinuiteta u procesu reformisanja pravo-
nom prinudom. Bio je to sigurni put u mentalnu zaostalost. At- su|a je neminovno. Predstavnicima vlasti se ne bi smele pruìti
44 45
mogu}nosti da uti~u na tuìla{tva i sudije u procesima. Tuìoci-

ma treba obezbediti su{tinsku nezavisnost i otcepljivanje od
kontrole izvr{ne grane vlasti. Dono{enje i sprovo|enje novog za-
kona o policiji, kao i dalekose`na i obuhvatna reforma srpskog Maja Perovi}
pravosu|a su preduslovi za promenu Srbije. Smatram da bi se
realizacijom zakona o lustraciji mogla pravno zaokruìti srpska
pro{lost koja je optere}ena velikim zabludama, paranoidnom @ivot u dràvnoj zajednici se po~eo raspadati po~etkom
politikom i te{kim kr{enjem ljudskih prava. Javnost mora da se devedesetih. Izbio je rat u BIH, a jo{ ranije, negde krajem osam-
pozove na odgovornost za zlo~ine i na utvr|ivanje istine. desetih, povremno je dolazilo do sukoba na Kosovu. Rat u BiH
Krivicu i istinu utvr|uju nadle`ni sudovi. Iz toga zaklju~u- se zavr{io, ostavljaju}i za sobom neopisivu gor~inu, prezir, mr-
jem da pravosudni sistem ubrzo mora postati efikasan i kompe- `nju, àlost i pokajanje. Sukobi su naterali mnoge da napuste
tentan ako èlimo da se pribliìmo realnim uslovima za pozitiv- svoje domove, dok je veliki broj Srba, Hrvata, Bosanaca, Alba-
ne promene u Srbiji. naca, Muslimana ubijeno. Istina je da smo dugo uspevali da ì-
vimo zajedno, grade}i svoj prosperitet i bolju budu}nost. [ta se
U suprotnom }e budu}nost Srbije biti izolacija, degradaci- dogodilo, ~ini se da niko zaista ne zna. Onih koji bi voleli da sa-
ja i nihilizam. znaju, veliki je broj, posebno mladih, koji nikada nisu direktno
u~estvovali u bilo kojim sukobima. Da li }e se ikada ~uti odgo-
vori na sve ~e{}e postavljana pitanja? Dans nas o~ekuje ~itav
splet mukotrpnih koraka, dok stremimo pokajanju i eventual-
nom pomirenju.
(Problem 1) I ko je kriv? Postoji veliki problem koji se od-
nosi na krivicu i njenu dimenziju pripadnosti. Da li je opravda-
no postojanje kolektivne ili pojedina~ne krivice? Sigurno da se
javljao ose}aj kolektivne krivice, jer se u samom procesu pomi-
renja ne ide postepeno. Do istine ne}e biti lako do}i, jer je sve {to
je dovelo do sukoba na ovim na{im prostorima jo{ na sceni u pu-
noj snazi. U Francuskoj se 50 godina nije otvaralo pitanje fran-
cuskog oportunizma, a ni u pobe|enoj, potu~enoj, razorenoj,
okupiranoj Nema~koj to sa denacifikacijom nije i{lo ni brzo ni
lako: tek se posle 1968. masovnije suo~avalo sa fa{isti~kom pro-
{lo{}u. (Re{enje l) Presija je tu dok sukobi jo{ uvek traju, zato
treba po~eti od rane koja je njvi{e zarasla. Stoga, po mom mi{lje-
nju, jo{ uvek ne moèmo govoriti o pomirenju vezanim za de{a-
vanja na Kosovu, ali o istini i krivici tokom rata u BiH, zasigur-
no moèmo.
(Re{enje2) Ono {to odre|uje krivicu jeste odgovornost i
mogu}e pokajanje. Utvrditi ova dva pojma sa stanovi{ta postoja-
nja, i povezati ih sa konkretnim imenima i prezimenima, bi defi-
nitivno predstavljao prvi korak ka pomirenju. (Problem 2) Zato
46 47
mogu}nosti da uti~u na tuìla{tva i sudije u procesima. Tuìoci-

ma treba obezbediti su{tinsku nezavisnost i otcepljivanje od
kontrole izvr{ne grane vlasti. Dono{enje i sprovo|enje novog za-
kona o policiji, kao i dalekose`na i obuhvatna reforma srpskog Maja Perovi}
pravosu|a su preduslovi za promenu Srbije. Smatram da bi se
realizacijom zakona o lustraciji mogla pravno zaokruìti srpska
pro{lost koja je optere}ena velikim zabludama, paranoidnom @ivot u dràvnoj zajednici se po~eo raspadati po~etkom
politikom i te{kim kr{enjem ljudskih prava. Javnost mora da se devedesetih. Izbio je rat u BIH, a jo{ ranije, negde krajem osam-
pozove na odgovornost za zlo~ine i na utvr|ivanje istine. desetih, povremno je dolazilo do sukoba na Kosovu. Rat u BiH
Krivicu i istinu utvr|uju nadle`ni sudovi. Iz toga zaklju~u- se zavr{io, ostavljaju}i za sobom neopisivu gor~inu, prezir, mr-
jem da pravosudni sistem ubrzo mora postati efikasan i kompe- `nju, àlost i pokajanje. Sukobi su naterali mnoge da napuste
tentan ako èlimo da se pribliìmo realnim uslovima za pozitiv- svoje domove, dok je veliki broj Srba, Hrvata, Bosanaca, Alba-
ne promene u Srbiji. naca, Muslimana ubijeno. Istina je da smo dugo uspevali da ì-
vimo zajedno, grade}i svoj prosperitet i bolju budu}nost. [ta se
U suprotnom }e budu}nost Srbije biti izolacija, degradaci- dogodilo, ~ini se da niko zaista ne zna. Onih koji bi voleli da sa-
ja i nihilizam. znaju, veliki je broj, posebno mladih, koji nikada nisu direktno
u~estvovali u bilo kojim sukobima. Da li }e se ikada ~uti odgo-
vori na sve ~e{}e postavljana pitanja? Dans nas o~ekuje ~itav
splet mukotrpnih koraka, dok stremimo pokajanju i eventual-
nom pomirenju.
(Problem 1) I ko je kriv? Postoji veliki problem koji se od-
nosi na krivicu i njenu dimenziju pripadnosti. Da li je opravda-
no postojanje kolektivne ili pojedina~ne krivice? Sigurno da se
javljao ose}aj kolektivne krivice, jer se u samom procesu pomi-
renja ne ide postepeno. Do istine ne}e biti lako do}i, jer je sve {to
je dovelo do sukoba na ovim na{im prostorima jo{ na sceni u pu-
noj snazi. U Francuskoj se 50 godina nije otvaralo pitanje fran-
cuskog oportunizma, a ni u pobe|enoj, potu~enoj, razorenoj,
okupiranoj Nema~koj to sa denacifikacijom nije i{lo ni brzo ni
lako: tek se posle 1968. masovnije suo~avalo sa fa{isti~kom pro-
{lo{}u. (Re{enje l) Presija je tu dok sukobi jo{ uvek traju, zato
treba po~eti od rane koja je njvi{e zarasla. Stoga, po mom mi{lje-
nju, jo{ uvek ne moèmo govoriti o pomirenju vezanim za de{a-
vanja na Kosovu, ali o istini i krivici tokom rata u BiH, zasigur-
no moèmo.
(Re{enje2) Ono {to odre|uje krivicu jeste odgovornost i
mogu}e pokajanje. Utvrditi ova dva pojma sa stanovi{ta postoja-
nja, i povezati ih sa konkretnim imenima i prezimenima, bi defi-
nitivno predstavljao prvi korak ka pomirenju. (Problem 2) Zato
46 47
su javnost i dràvne institucije duboko podeljene po pitanju utvr- hodnom periodu bila su, kao i u svim sli~nim slu~ajevima, prav-
|ivanja pojedina~ne odgovornosti Srba u de{avajima na Kosovu dana tzv. dràvnim razlozima i ~injena su u tajnosti kad god je to
i u BiH. Takva podeljenost se ogleda u grupama koje su za, i gru- bilo mogu}e. Me|utim, kako je jo{ Kant tvrdio: „Svi postupci ko-
pacijama koje su protiv saradnje sa Ha{kim tribunalom. S dru- ji se doti~u prava drugih ljudi su nepravi~ni, ako se njihova mak-
ge strane, postoji veoma vidljiva podela pri progla{avanju ljudi sima ne slaè sa publicitetom.“
zlo~incima ili herojima, koja naravno, nikome ne koristi ve} (Problem 5) Pored dràve i medija, aktivno u~e{}e treba-
predstavlja kamen spoticanja. lo bi da uzmu i nevladine organizacije. Sve mi se ~ini da one ni-
(Problem 3) Istina je da sva re{enja vezana za pomirenje i su dovoljno efikasne u svom radu jer ne stimuli{u populaciju,
budu}nost, ne samo Srbije ve} i ~itavog regiona, treba po~eti ini- ve} samo {a~icu, ~esto slabo uticajnih ljudi. Ne kaèm da njihov
cijativom dràvnih organa. O~igledno je da takva inicijativa kod rad nije cenjen, ve} je neefikasno usmeren samo na mlade lju-
nas ne postoji. Moè se samo na}i u fragmentima me|u pripadni- de, njihovim angaòvanjem u radionicama i seminarima. (Re{e-
cima odre|enih stranaka, ali ~ak ni njihova slo`nost i odlu~nost nje 5) Ono {to bi NVO trebalo da uklju~i u svoj spektar delat-
nije dovoljno jaka da se bori protiv suprotnih interesa. Zapravo, nosti je lobiranje, i to veoma intenzivno lobiranje na dràvni
nema politi~ke volje za kazivanjem istine, jer su svi napori u tom vrh. NVO bi trebalo da budu „tre}a strana“ ili „nevidljiva ruka“
smeru izgledali iznu|eno. (Re{enje 3) Formiranje Komisije za u obaranju prve domine. Ali i pre same njihove akcije, mi mo-
istinu u vreme kada je Ko{tunica bio predsednik, predstavljalo je ramo uspostaviti pravne okvire koji bi nam dali mogu}nost stva-
sam po~etak. Me|utim, da bi takva Komisija uspe{no radila, neo- ranja dobro organizovane dràve.
phodno je da postoji saglasnost najva`nijih dru{tvenih aktera o (Problem 6) Definitivno postoji problem u nerazlikovanju
ciljevima rada te komisije. A takvog konsenzusa nema, ako ne po- dozvoljenog od nedozvoljenog, pa ~ak i u okviru zakonodavnih i
stoji zajedni~ki motiv za suo~avanjem sa, naj~e{}e, veoma nepri- izvr{nih organa srpske vlasti. Ovakvo stanje predstavlja jo{ jed-
jatnom istinom. I ve} posle par godina, postalo je sasvim jasno da nu prepreku, stvaraju}i nemogu}nost za odabir odgovaraju}ih
ta komisja ne obavlja svoju funkciju – formiranje mosta izme|u metoda i procedura delovanja ka pomirenju. Sukobljavanje niìh
priznanja i istine, s jedne strane i krivice i pomirenja, s druge. Po- i vi{ih zakonodavnih akata, s jedne strane i poreme}aj vrednosti
stoji mogu}nost da se formira nova Komisija za istinu, koja bi i morala s druge, stvaraju takvu situaciju. (Re{enje 6) Ono {to
ovog puta imala ozbiljnu podr{ku svih relevantnih dru{tvenih nam je potrebno je adekvatna promena u okviru zakona i eduka-
partija i donekle stabilizovanih dràvnih institucija. cija ljudi. Edukacija bi se ogledala u poku{aju da promeni su-
(Problem4) Na koji na~in treba pogledati istini u o~i, kada bjektivno vi|enje situacije, kao i perspektivu koja je u osnovi cr-
postoji ogromna podeljenost u okviru samih dàvnih zvani~nika. no-bela: potrebno je mnogo raditi i na pobolj{anju komunikaci-
Takvo stanje, de fakto izaziva kolebanja u okviru javnosti i sa- je. Svako ko imalo pridaje zna~aj na~inu me|usobnog obra}anja
mih medija, koji postaju preokupirani spletkama, aferama i me- javnih zvani~nika, moè primetiti odsustvo bilo kakvog smisla za
|usobnim tuàkanjima, jure}i za aktuelnom ve{}u, a ne istinom. diajlog sa neistomi{ljenikom.
(Re{enje 4) Mediji su oni, koji bi trebalo u najtesnijoj vezi sara- I kako treba kreirati pravi put od priznavanja istine, ka-
|ivati sa vla{}u, i stvarati jo{ jedan most sa {irokim narodnim `njavanja krivaca, pokajanja i me|usobnog pomirenja? Sigurno
masama. Mediji, posebno televizijske stanice, treba edukovati da je veoma bitno postojanje kolektivnog pam}enja, a ne kolek-
narod Srbije u pogledu prihvatanja istine. Oni su ti koji bi treba- tivne krivice radi moralne obnove ~itavog dru{tva. Samo kolek-
lo da probude èlju za saznanjem i razotkrivanjem vela tajni. tivno pam}enje, zajedni~ko se}anje, omogu}ava kako opro{taj,
Javno razmatranje je nezamenljiv instrument za uklanjanje ili tako i njegovu su{tinsku pretpostavku, iskreno pokajanje, koje
ograni~avanje „nevidljive mo}i“, koja je karakterisala autoritarno {titi demokratiju protiv dalje zloupotrebe vlasti. Ljudima treba
srpsko dru{tvo. Naime, kr{enja ljudskih prava i sloboda u pret- otre`njenje istinom ma koliko ona surova bila. Surova jeste, jer
48 49
su javnost i dràvne institucije duboko podeljene po pitanju utvr- hodnom periodu bila su, kao i u svim sli~nim slu~ajevima, prav-
|ivanja pojedina~ne odgovornosti Srba u de{avajima na Kosovu dana tzv. dràvnim razlozima i ~injena su u tajnosti kad god je to
i u BiH. Takva podeljenost se ogleda u grupama koje su za, i gru- bilo mogu}e. Me|utim, kako je jo{ Kant tvrdio: „Svi postupci ko-
pacijama koje su protiv saradnje sa Ha{kim tribunalom. S dru- ji se doti~u prava drugih ljudi su nepravi~ni, ako se njihova mak-
ge strane, postoji veoma vidljiva podela pri progla{avanju ljudi sima ne slaè sa publicitetom.“
zlo~incima ili herojima, koja naravno, nikome ne koristi ve} (Problem 5) Pored dràve i medija, aktivno u~e{}e treba-
predstavlja kamen spoticanja. lo bi da uzmu i nevladine organizacije. Sve mi se ~ini da one ni-
(Problem 3) Istina je da sva re{enja vezana za pomirenje i su dovoljno efikasne u svom radu jer ne stimuli{u populaciju,
budu}nost, ne samo Srbije ve} i ~itavog regiona, treba po~eti ini- ve} samo {a~icu, ~esto slabo uticajnih ljudi. Ne kaèm da njihov
cijativom dràvnih organa. O~igledno je da takva inicijativa kod rad nije cenjen, ve} je neefikasno usmeren samo na mlade lju-
nas ne postoji. Moè se samo na}i u fragmentima me|u pripadni- de, njihovim angaòvanjem u radionicama i seminarima. (Re{e-
cima odre|enih stranaka, ali ~ak ni njihova slo`nost i odlu~nost nje 5) Ono {to bi NVO trebalo da uklju~i u svoj spektar delat-
nije dovoljno jaka da se bori protiv suprotnih interesa. Zapravo, nosti je lobiranje, i to veoma intenzivno lobiranje na dràvni
nema politi~ke volje za kazivanjem istine, jer su svi napori u tom vrh. NVO bi trebalo da budu „tre}a strana“ ili „nevidljiva ruka“
smeru izgledali iznu|eno. (Re{enje 3) Formiranje Komisije za u obaranju prve domine. Ali i pre same njihove akcije, mi mo-
istinu u vreme kada je Ko{tunica bio predsednik, predstavljalo je ramo uspostaviti pravne okvire koji bi nam dali mogu}nost stva-
sam po~etak. Me|utim, da bi takva Komisija uspe{no radila, neo- ranja dobro organizovane dràve.
phodno je da postoji saglasnost najva`nijih dru{tvenih aktera o (Problem 6) Definitivno postoji problem u nerazlikovanju
ciljevima rada te komisije. A takvog konsenzusa nema, ako ne po- dozvoljenog od nedozvoljenog, pa ~ak i u okviru zakonodavnih i
stoji zajedni~ki motiv za suo~avanjem sa, naj~e{}e, veoma nepri- izvr{nih organa srpske vlasti. Ovakvo stanje predstavlja jo{ jed-
jatnom istinom. I ve} posle par godina, postalo je sasvim jasno da nu prepreku, stvaraju}i nemogu}nost za odabir odgovaraju}ih
ta komisja ne obavlja svoju funkciju – formiranje mosta izme|u metoda i procedura delovanja ka pomirenju. Sukobljavanje niìh
priznanja i istine, s jedne strane i krivice i pomirenja, s druge. Po- i vi{ih zakonodavnih akata, s jedne strane i poreme}aj vrednosti
stoji mogu}nost da se formira nova Komisija za istinu, koja bi i morala s druge, stvaraju takvu situaciju. (Re{enje 6) Ono {to
ovog puta imala ozbiljnu podr{ku svih relevantnih dru{tvenih nam je potrebno je adekvatna promena u okviru zakona i eduka-
partija i donekle stabilizovanih dràvnih institucija. cija ljudi. Edukacija bi se ogledala u poku{aju da promeni su-
(Problem4) Na koji na~in treba pogledati istini u o~i, kada bjektivno vi|enje situacije, kao i perspektivu koja je u osnovi cr-
postoji ogromna podeljenost u okviru samih dàvnih zvani~nika. no-bela: potrebno je mnogo raditi i na pobolj{anju komunikaci-
Takvo stanje, de fakto izaziva kolebanja u okviru javnosti i sa- je. Svako ko imalo pridaje zna~aj na~inu me|usobnog obra}anja
mih medija, koji postaju preokupirani spletkama, aferama i me- javnih zvani~nika, moè primetiti odsustvo bilo kakvog smisla za
|usobnim tuàkanjima, jure}i za aktuelnom ve{}u, a ne istinom. diajlog sa neistomi{ljenikom.
(Re{enje 4) Mediji su oni, koji bi trebalo u najtesnijoj vezi sara- I kako treba kreirati pravi put od priznavanja istine, ka-
|ivati sa vla{}u, i stvarati jo{ jedan most sa {irokim narodnim `njavanja krivaca, pokajanja i me|usobnog pomirenja? Sigurno
masama. Mediji, posebno televizijske stanice, treba edukovati da je veoma bitno postojanje kolektivnog pam}enja, a ne kolek-
narod Srbije u pogledu prihvatanja istine. Oni su ti koji bi treba- tivne krivice radi moralne obnove ~itavog dru{tva. Samo kolek-
lo da probude èlju za saznanjem i razotkrivanjem vela tajni. tivno pam}enje, zajedni~ko se}anje, omogu}ava kako opro{taj,
Javno razmatranje je nezamenljiv instrument za uklanjanje ili tako i njegovu su{tinsku pretpostavku, iskreno pokajanje, koje
ograni~avanje „nevidljive mo}i“, koja je karakterisala autoritarno {titi demokratiju protiv dalje zloupotrebe vlasti. Ljudima treba
srpsko dru{tvo. Naime, kr{enja ljudskih prava i sloboda u pret- otre`njenje istinom ma koliko ona surova bila. Surova jeste, jer
48 49
su tu uvek tajne, predrasude, sukobljavnja na najvi{im delovima

vlasti. Potrebno je pre}i slede}e korake ka pomirenju:
• Sve korake sprovoditi postepeno, bez jakih presija od Aleksej Ki{juhas
strane me|unarodne zajednice.
• Treba definisati odgovornost za zlo~ine na individualnom
nivou i kazniti krivce.
Uvod
• Sama inicijatava u kretanju ka pomirenju treba biti u „(Treba da) upoznamo ispraznost na{ega patriotizma,
okviru dràvnih organa. neprirodnost na{eg dràvnog ure|enja i da sakrijemo svo-
• Komisija za pomirenje bi trebalo da kreira most izme|u je lice od stida. Jer, stid je neka vrsta gnjeva koji je okre-
nut u sebe. I kada bi se cijela nacija zaista sti|ela, onda bi
priznanja i istine, s jedne strane i krivice i pomirenja s ona bila lav koji se povla~i pre skoka. (…) Vi me gledate
druge. smije{e}i se i pitate, {to je s tim postignuto? A ja odgova-
• Preko medija povezati akcije dràve sa {irokim narod- ram: stid je ve} revolucija“ – (Karl Marks, Pismo Rugeu iz
1843. godine).
nim masama. Mediji bi trebalo da igraju va`nu ulogu u
otkrivanju vela tajni i otre`njenju nacije. „Nije prvo pitanje, ho}emo li u Evropu, ho}emo li eko-
nomske reforme, ve}i standard, sve je to pod „be“. Prvo i
• Neophodna je visoka politi~ka i pravna stabilnost dràve osnovno pitanje, uslov svih uslova, je prihvatanje jednog
za sprovo|enje bilo kakvih mera. Stoga treba obezbediti op{teg konsenzusa o tome da shvatimo {ta je ra|eno u ime
i odgovaraju}i pravni okvir i me|usobnu saradnju svih Srbije, {ta je ra|eno u ime srpskog naroda. (…) Bez pri-
znanja {ta su Srbi radili, bez jedne javne kampanje o tome
~inilaca u politi~kom ìvotu Srbije. {ta se de{avalo na prostorima biv{e Jugoslavije, te{ko je
• Sprovoditi intenzivnu edukaciju dràvnih zvani~nika ra- uop{te govoriti da Srbija moè da postane civilizovana,
di prevazilaènja netolerancije, egocentrizma, predrasu- normalna – da u|e u dru{tvo evropskih naroda“ (Petar Lu-
kovi}, Nezavisna svetlost br. 350, jun 2002).
da i necivilizovane komunikacije.
• Ve}e angaòvanje NVO i njihov uticaj na sam vrh dràve.
Uprkos „doma}oj“ populisti~ko-politi~koj pri~i o „nevero-
vatnim/neiskori{}enim potencijalima“ ove zemlje, ali i realnoj è-
lji zemalja Evropske unije spram pobolj{anja politi~ke i ekonom-
ske situacije u zemlji – svedoci smo ~injenice prema kojoj se srp-
sko dru{tvo nalazi na samom kraju „liste uspe{nosti“ onih dru-
{tava koji su zapo~eli sa procesom tranzicije. Uz puno po{tova-
nje spram ~injenica prema kojima je u srpskom dru{tvu taj pro-
ces po~eo najkasnije, kao i zna~ajnih unutra{njih potresa (pr-
venstveno misle}i na atentat na premijera Srbije) – ~ini se kako
te ~injenice jednostavno nisu dovoljne za razumevanje takve „po-
slednje“ pozicije srpskog dru{tva.
Osnovni problem pred kojim se nalazi srpsko dru{tvo danas
jeste poku{aj uspe{nog zavr{etka temeljnih dru{tvenih promena
nazvanih tranzicija, kao i pronalazak teorijskog modela kojim bi
se taj proces uspe{no, efikasno i brzo okon~ao. Re{enje ovog pro-
50 51
su tu uvek tajne, predrasude, sukobljavnja na najvi{im delovima

vlasti. Potrebno je pre}i slede}e korake ka pomirenju:
• Sve korake sprovoditi postepeno, bez jakih presija od Aleksej Ki{juhas
strane me|unarodne zajednice.
• Treba definisati odgovornost za zlo~ine na individualnom
nivou i kazniti krivce.
Uvod
• Sama inicijatava u kretanju ka pomirenju treba biti u „(Treba da) upoznamo ispraznost na{ega patriotizma,
okviru dràvnih organa. neprirodnost na{eg dràvnog ure|enja i da sakrijemo svo-
• Komisija za pomirenje bi trebalo da kreira most izme|u je lice od stida. Jer, stid je neka vrsta gnjeva koji je okre-
nut u sebe. I kada bi se cijela nacija zaista sti|ela, onda bi
priznanja i istine, s jedne strane i krivice i pomirenja s ona bila lav koji se povla~i pre skoka. (…) Vi me gledate
druge. smije{e}i se i pitate, {to je s tim postignuto? A ja odgova-
• Preko medija povezati akcije dràve sa {irokim narod- ram: stid je ve} revolucija“ – (Karl Marks, Pismo Rugeu iz
1843. godine).
nim masama. Mediji bi trebalo da igraju va`nu ulogu u
otkrivanju vela tajni i otre`njenju nacije. „Nije prvo pitanje, ho}emo li u Evropu, ho}emo li eko-
nomske reforme, ve}i standard, sve je to pod „be“. Prvo i
• Neophodna je visoka politi~ka i pravna stabilnost dràve osnovno pitanje, uslov svih uslova, je prihvatanje jednog
za sprovo|enje bilo kakvih mera. Stoga treba obezbediti op{teg konsenzusa o tome da shvatimo {ta je ra|eno u ime
i odgovaraju}i pravni okvir i me|usobnu saradnju svih Srbije, {ta je ra|eno u ime srpskog naroda. (…) Bez pri-
znanja {ta su Srbi radili, bez jedne javne kampanje o tome
~inilaca u politi~kom ìvotu Srbije. {ta se de{avalo na prostorima biv{e Jugoslavije, te{ko je
• Sprovoditi intenzivnu edukaciju dràvnih zvani~nika ra- uop{te govoriti da Srbija moè da postane civilizovana,
di prevazilaènja netolerancije, egocentrizma, predrasu- normalna – da u|e u dru{tvo evropskih naroda“ (Petar Lu-
kovi}, Nezavisna svetlost br. 350, jun 2002).
da i necivilizovane komunikacije.
• Ve}e angaòvanje NVO i njihov uticaj na sam vrh dràve.
Uprkos „doma}oj“ populisti~ko-politi~koj pri~i o „nevero-
vatnim/neiskori{}enim potencijalima“ ove zemlje, ali i realnoj è-
lji zemalja Evropske unije spram pobolj{anja politi~ke i ekonom-
ske situacije u zemlji – svedoci smo ~injenice prema kojoj se srp-
sko dru{tvo nalazi na samom kraju „liste uspe{nosti“ onih dru-
{tava koji su zapo~eli sa procesom tranzicije. Uz puno po{tova-
nje spram ~injenica prema kojima je u srpskom dru{tvu taj pro-
ces po~eo najkasnije, kao i zna~ajnih unutra{njih potresa (pr-
venstveno misle}i na atentat na premijera Srbije) – ~ini se kako
te ~injenice jednostavno nisu dovoljne za razumevanje takve „po-
slednje“ pozicije srpskog dru{tva.
Osnovni problem pred kojim se nalazi srpsko dru{tvo danas
jeste poku{aj uspe{nog zavr{etka temeljnih dru{tvenih promena
nazvanih tranzicija, kao i pronalazak teorijskog modela kojim bi
se taj proces uspe{no, efikasno i brzo okon~ao. Re{enje ovog pro-
50 51
blema bio bi upravo diskurs o istini i (sopstvenoj) krivici u kon- idejnu matricu, vode}i sistem vrednosti koji spomenute pojave
tekstu dru{tvenih promena, i to jeste diskurs koji, sa svime {to }e ne sankcioni{e, ve} omogu}ava i perpetuira1. Re~ je o dubinskoj
pokrenuti, te promene moè u~initi temeljnijim i su{tinskim i time i konzervativnoj uronjenosti u koordinate nacije, crkve i dràve
pribliìti srpsko dru{tvo jednom kvalitetnijem i bezbednijem mena gotovo jednakom nivou kao {to je to bilo u pred-tranzicionoj
stu za ìvot. Ovo je teza koja se ovim radom èli dokazati. Srbiji. To je momenat u kome vidimo sr` problema.
Tako|e, svesni izvesne redukcije, i koriste}i se pomalo re- Zvani~na tranziciona politika gotovo da nije u~inila ni{ta
trohegelijansko-marksisti~kom dihotomijom, ne}emo se bazira- na promeni/tranziciji ove idejne paradigme. Kao ilustraciju bi-
ti na tzv. materijalne, vidljive determinante (poraznog) stanja smo naveli odnos prema instituciji Ha{kog tribunala koji je sim-
srpskog dru{tva (razorenost institucija, infrastrukture, fizi~ka bol odnosa prema nacionalisti~ki obojenom zlo~inu, odnosno
razorenost mnogobrojnih fabri~kih postrojenja, tehnolo{ka zao- prema idejama pred-tranzicione Srbije. Naime, posebno indika-
stalost, gubitak ranijih trì{ta, broj od preko milion nezaposle- tivni element jesu razlozi opravda(va)nja saradnje sa spomenu-
nih radnika i sl). Ovde }emo insistirati na onom idejnom, vred- tim sudom od strane tranzicionih snaga. Ti razlozi ne dolaze iz
nosnom stanju u dana{njem srpskom dru{tvu, po{to }e nam sfere idejnog raskida sa pro{lo{}u – ve} su ~isto materijalne pri-
ono posluìti za formulaciju novog idejnog okvira i sistema rode. Re~ je o donacijama i inostranim kreditima koji (ne)}e bi-
vrednosti kao, uvereni smo, mogu}eg modela napredovanja na ti zaustavljeni o dugovima koji (ne)}e biti otpisani i sl Hag je i u
spomenutoj „listi tranzicione uspe{nosti“ i otuda re{enja proble- javnom govoru politi~ara demokratske i tranzicione Srbije (tzv.
ma koje dru{tvene promene sa sobom nose. „druge“ Srbije) „om~a oko vrata“, „gorka pilula koja se mora
progutati“, i sl, a ne stvarni idejni raskid i diskontinuitet sa po-
Aktuelno idejno stanje jedincima i politikom za koje se vezuju optu`be za ratni zlo~in.
Tranzicija u sferi idejnog se, jednostavno, ne de{ava, a mi{ljenja
Re~ je o situaciji koja je dobro opisana ~uvenom senten- smo kako je to vaàn aspekt diskursa o mogu}nostima tranzici-
com o (srpskoj) èlji za promenama 2000. godine ne zbog ideje uop{te, Do te tranzicije moè do}i samo saznavanjem istine o
je vo|enja ratova, ve} zbog poraza u njima. Ta ve{to skrojena de{avanjima devedesetih, jasne svesti o krivici koja, kao aktivi-
sentenca zapravo govori kako je, u sferi idejnog, do{lo do veo- sti~ka snaga, a ne slabost – moè kreirati diskontinualno novi
ma malo tranzicionog u odnosu na period ratne histerije po~et- sistem vrednosti.
kom devedesetih.
Re~ je o idejama otvorene podr{ke pojedincima optuè- Novi sistem vrednosti kao model re{enja
nim za ratne zlo~ine, o medijima koji su preplavljeni kvazi-isto- Izvestan broj termina i fraza u javnom govoru tranzicione
rijskim programima u funkciji promocije nacionalnih ideja i Srbije imaju karakter te`nje za promenom idejne paradigme, si-
opravdavanja ili ublaàvanja nedavnih zlo~ina, o ekspanziji na- stema vrednosti. Neki od njih su: „suo~avanje sa pro{lo{}u“, „de-
cionalisti~kih incidenata i grafita u etni~ki me{ovitim sredina- nacifikacija“, „katarza“ i sl.2 Taj diskurs u sada{njem srpskom
ma, o konstantnim napadima na crkve manjih verskih zajedni- dru{tvu, onda kada je zaista u sferi idejnog diskontinuiteta (a ne
ca, o pojavljivanju nekolicine nacionalisti~kih pokreta neskri- usko-materijalisti~kih interesa u vidu finansijske inostrane do-
veno fa{isti~ke ideologije, izrazitoj popularnosti pseudonau~-
nih programa i literature o tajnim dru{tvima i zaverama usme- 1) O karakteristikama tzv. „srpskog politi~kog etnomita“, odnosno o konzervativnoj,
renim spram ove zemlje, o narodnoj, ali i rok-muzici koja je u tribalisti~ko-mitolo{koj i nadasve jo{ uvek vaè}oj idejnoj matrici upravo i fantasti~no
jasnoj funkciji promovisanja konzervativnih ideja, o premla}i- sro~enoj u formu mita – op{irnije u; Ivan ôlovi}, Politika Simbola, XX vek, Beograd
2000, str 14-16.
vanju seksualno razli~itih itd. 2) Sa ovim pojmovima iz javnog govora ne treba brkati pojam tzv. „{estog oktobra“ koji
simboli{e diskontinuitet sa materijalnim, u smislu oduzimanja dobara i uticaja
Svi ovi pojedina~ni primeri ne predstavljaju incidentne po- onima koji su ih nelegalno stekli, ali ne i diskontinitet sa idejnom, konzervativnom
jave, ve} dru{tvenu stvarnost Srbije u tranziciji odnosno vode}u politikom tih pojedinaca.
52 53
blema bio bi upravo diskurs o istini i (sopstvenoj) krivici u kon- idejnu matricu, vode}i sistem vrednosti koji spomenute pojave
tekstu dru{tvenih promena, i to jeste diskurs koji, sa svime {to }e ne sankcioni{e, ve} omogu}ava i perpetuira1. Re~ je o dubinskoj
pokrenuti, te promene moè u~initi temeljnijim i su{tinskim i time i konzervativnoj uronjenosti u koordinate nacije, crkve i dràve
pribliìti srpsko dru{tvo jednom kvalitetnijem i bezbednijem mena gotovo jednakom nivou kao {to je to bilo u pred-tranzicionoj
stu za ìvot. Ovo je teza koja se ovim radom èli dokazati. Srbiji. To je momenat u kome vidimo sr` problema.
Tako|e, svesni izvesne redukcije, i koriste}i se pomalo re- Zvani~na tranziciona politika gotovo da nije u~inila ni{ta
trohegelijansko-marksisti~kom dihotomijom, ne}emo se bazira- na promeni/tranziciji ove idejne paradigme. Kao ilustraciju bi-
ti na tzv. materijalne, vidljive determinante (poraznog) stanja smo naveli odnos prema instituciji Ha{kog tribunala koji je sim-
srpskog dru{tva (razorenost institucija, infrastrukture, fizi~ka bol odnosa prema nacionalisti~ki obojenom zlo~inu, odnosno
razorenost mnogobrojnih fabri~kih postrojenja, tehnolo{ka zao- prema idejama pred-tranzicione Srbije. Naime, posebno indika-
stalost, gubitak ranijih trì{ta, broj od preko milion nezaposle- tivni element jesu razlozi opravda(va)nja saradnje sa spomenu-
nih radnika i sl). Ovde }emo insistirati na onom idejnom, vred- tim sudom od strane tranzicionih snaga. Ti razlozi ne dolaze iz
nosnom stanju u dana{njem srpskom dru{tvu, po{to }e nam sfere idejnog raskida sa pro{lo{}u – ve} su ~isto materijalne pri-
ono posluìti za formulaciju novog idejnog okvira i sistema rode. Re~ je o donacijama i inostranim kreditima koji (ne)}e bi-
vrednosti kao, uvereni smo, mogu}eg modela napredovanja na ti zaustavljeni o dugovima koji (ne)}e biti otpisani i sl Hag je i u
spomenutoj „listi tranzicione uspe{nosti“ i otuda re{enja proble- javnom govoru politi~ara demokratske i tranzicione Srbije (tzv.
ma koje dru{tvene promene sa sobom nose. „druge“ Srbije) „om~a oko vrata“, „gorka pilula koja se mora
progutati“, i sl, a ne stvarni idejni raskid i diskontinuitet sa po-
Aktuelno idejno stanje jedincima i politikom za koje se vezuju optu`be za ratni zlo~in.
Tranzicija u sferi idejnog se, jednostavno, ne de{ava, a mi{ljenja
Re~ je o situaciji koja je dobro opisana ~uvenom senten- smo kako je to vaàn aspekt diskursa o mogu}nostima tranzici-
com o (srpskoj) èlji za promenama 2000. godine ne zbog ideje uop{te, Do te tranzicije moè do}i samo saznavanjem istine o
je vo|enja ratova, ve} zbog poraza u njima. Ta ve{to skrojena de{avanjima devedesetih, jasne svesti o krivici koja, kao aktivi-
sentenca zapravo govori kako je, u sferi idejnog, do{lo do veo- sti~ka snaga, a ne slabost – moè kreirati diskontinualno novi
ma malo tranzicionog u odnosu na period ratne histerije po~et- sistem vrednosti.
kom devedesetih.
Re~ je o idejama otvorene podr{ke pojedincima optuè- Novi sistem vrednosti kao model re{enja
nim za ratne zlo~ine, o medijima koji su preplavljeni kvazi-isto- Izvestan broj termina i fraza u javnom govoru tranzicione
rijskim programima u funkciji promocije nacionalnih ideja i Srbije imaju karakter te`nje za promenom idejne paradigme, si-
opravdavanja ili ublaàvanja nedavnih zlo~ina, o ekspanziji na- stema vrednosti. Neki od njih su: „suo~avanje sa pro{lo{}u“, „de-
cionalisti~kih incidenata i grafita u etni~ki me{ovitim sredina- nacifikacija“, „katarza“ i sl.2 Taj diskurs u sada{njem srpskom
ma, o konstantnim napadima na crkve manjih verskih zajedni- dru{tvu, onda kada je zaista u sferi idejnog diskontinuiteta (a ne
ca, o pojavljivanju nekolicine nacionalisti~kih pokreta neskri- usko-materijalisti~kih interesa u vidu finansijske inostrane do-
veno fa{isti~ke ideologije, izrazitoj popularnosti pseudonau~-
nih programa i literature o tajnim dru{tvima i zaverama usme- 1) O karakteristikama tzv. „srpskog politi~kog etnomita“, odnosno o konzervativnoj,
renim spram ove zemlje, o narodnoj, ali i rok-muzici koja je u tribalisti~ko-mitolo{koj i nadasve jo{ uvek vaè}oj idejnoj matrici upravo i fantasti~no
jasnoj funkciji promovisanja konzervativnih ideja, o premla}i- sro~enoj u formu mita – op{irnije u; Ivan ôlovi}, Politika Simbola, XX vek, Beograd
2000, str 14-16.
vanju seksualno razli~itih itd. 2) Sa ovim pojmovima iz javnog govora ne treba brkati pojam tzv. „{estog oktobra“ koji
simboli{e diskontinuitet sa materijalnim, u smislu oduzimanja dobara i uticaja
Svi ovi pojedina~ni primeri ne predstavljaju incidentne po- onima koji su ih nelegalno stekli, ali ne i diskontinitet sa idejnom, konzervativnom
jave, ve} dru{tvenu stvarnost Srbije u tranziciji odnosno vode}u politikom tih pojedinaca.
52 53
nacije) izaziva kolektivne osude naj{ire javnosti i naj{irih politi~- svojevrsnu favorizaciju promene vode}eg idejnog okvira nasu-
kih subjekata. Me|utim, upravo u toj sferi o{trog i dubinskog prot, ili barem ispred materijalnog3.
diskontinuiteta sa vladaju}im idejnim okvirima i sistemom vred- Otuda, politi~ki akter sa masovnom podr{kom koji bi za
nosti opisanim ne{to ranije – treba traìti {ansu za uspe{nu tran- svoj politi~ki program imao idejni, vrednosni diskontinuitet sa
ziciju srpskog dru{tva i stvarnu dru{tvenu promenu. pro{lo{}u, oli~en u insistiranju na odgovornosti i krivici srpskog
Zapravo, re~ je o radikalnom „razo~aravanju“ u ideju van- dru{tva u uàsima devedesetih u cilju jasnog i nedvosmislenog dis-
vremenskog/vanprostornog zna~aja sopstvene nacije, dràve i kursa o istini – bio bi onaj motor koji bi sprsko dru{tvo pokrenuo
crkve koje je postalo ve}inska idejna matrica po~etkom devede- u pravcu su{tinskih promena. Otuda se dilema izme|u tzv. „prve“
setih i koje traje i danas. Re~ je i o ra{~aravanju ideje konstant- i „druge“ Srbije pokazuje kao jalova, po{to oba puta, postavljaju}i
ne ugroènosti srpske nacije-dràve-crkve od konglomerata tzv. ili pogre{na pitanja, ili ih postavljaju}i pogre{nim redosledom, vo-
unutra{njih neprijatelja (verskih sekti, masona, homoseksuala- de srpsko dru{tvo daleko od su{tinskih promena. Naàlost gotovo
ca…), suseda ili onog {to se kolokvijalno naziva „Novim svet- jedini koji u Srbiji danas pretpostavljaju ovu nu`nost promene
skim poretkom“. Dakle, re~ je o dubinskom i sveobuhvatnom idejne paradigme i koji promovi{u taj diskurs – jesu nekolicina
ukidanju uljuljkuju}eg sna o sopstvenom „nebeskom“ pore- novinara/ki i lidera/ki pojedinih nevladinih organizacija.
klu/pozivu i suo~avanju sa onim surovim i za-o~i-{tipaju}e real- Uprkos utopijskom karakteru prethodnih teza, one imaju i
nim. Dakle, te nove vrednosti bi pre svega podrazumevale jasan svoje prakti~no istorijsko opravdanje. Re~ je, svakako, o pozicija-
iskorak iz shvatanja sebe u okvirima kolektivisti~kih kategorija ma Zapadne Nema~ke i Japana nakon Drugog svetskog rata. Uz
na spomenutoj liniji nacija-dràva-crkva kojima je srpsko dru- po{tovanje svih specifi~nosti razvoja spomenutih dràva (i
{tvo jo{ uvek „o~arano“. enormnih materijalnih ulaganja u njihove privrede), u idejnoj sfe-
U pitanju je duboko humanisti~ki raskid sa ideologijama ri ovih dràva od vidnog zna~aja je upravo element promene idej-
nacije i dràve u cilju ostvarivanja stvarne ljudske solidarnosti, ne paradigme, stvaranja novog sistema vrednosti, denacifikacije,
izrasle iz katarzi~nog saznanja o svoj tragi~nosti prethodnih kon- razo~aravanja. Napravljen je vrednosni diskontinuitet u odnosu
zervativnih ideja i definitivnoj aktivisti~koj osve{}enosti o tragi~- na prethodnu politiku, ljudi su postali svesni sopstvenih zabluda
no-realnom stanju u kome se srpsko dru{tvo nalazi. Ovakva ra- i onoga do ~ega su te zablude dovele i nacizam je kao sistem vred-
nosti bio potpuno uni{ten pre svih ostalih tranzicionih poduhva-
dikalna promena vrednosne paradigme dovela bi do definitivnog
ta. Dakle, uz svu svest o nedostacima analogija ovakve vrste, isto-
raskida sa onim temeljnim konzervativnim idejama i konsekvet-
rijskim specifi~nostima i politi~kim promenama, rezultat koji bi
no dovela do neophodnog subjektivnog aktivizma oko nekih radi-
trebalo uvaìti ipak jeste njihov skokovit izlazak iz krize.
kalno novih ideja usmerenih ka stvarnom razvoju dru{tva. Bilo bi
to bu|enje iz samozadovoljnog sna o sopstvenoj „nebeskoj“ dato- Na kraju, obja{njavaju}i Marksovu tezu koja je navedena
sti, istovremeno shvatanje brloga u kome se spavalo i usledilo bi kao moto ovog rada, pozicija srpskog dru{tva koje bi pro{lo kroz
prirodni impuls ka akciji u smeru definitivne izmene tog stanja. diskurs o sopstvenoj krivici kao „stid“ zbog pro{losti bila bi pozi-
cija „lava koji se povla~i pre skoka“, gde „skok“ predstavlja izlaz
Ovakav model re{avanja krize zaista se moè ~initi jedno-
stranim. Diskurs o neophodnosti promene (samo) idejne sfere,
3) Primera radi, uprkos nespornom pobolj{anju materijalnih uslova ìvota nakon pro-
ali bez realne produktivnosti i pokretanja proizvodnje u Srbiji mena 2000. godine, taj sistem se upravo po~eo ru{iti onog trenutka kada je uzdrmana
moè delovati jalovo. Ipak, ponavljamo, ono {to se u Srbiji de{a- idejna sfera, simboli~ki oli~ena u izru~enju Slobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu
2001. godine. Svojevrsno nadanje prema kojem bi srpsko dru{tvo bilo spremno da
va(lo) nekoliko godina nakon tzv. petooktobarskih promena jeste napusti svoje dotada{nje idejne matrice zbog ~injenice {to vi{e ne mora da u~estvuje u
{vercovanju benzina i ~eka u redovima za mleko, se pokazalo proma{enim. Redosled
gotovo isklju~iva favorizacija materijalnog nasuprot idejnom. poteza „materijalno pa idejno“ je srpsko dru{tvo danas, 5 godina nakon po~etka tranzi-
Na{ neskromni predlog bi se mogao svesti na obrnuti put: na cionih procesa, doveo do realnog rizika od vra}anja na pred-tranziciono stanje.
54 55
nacije) izaziva kolektivne osude naj{ire javnosti i naj{irih politi~- svojevrsnu favorizaciju promene vode}eg idejnog okvira nasu-
kih subjekata. Me|utim, upravo u toj sferi o{trog i dubinskog prot, ili barem ispred materijalnog3.
diskontinuiteta sa vladaju}im idejnim okvirima i sistemom vred- Otuda, politi~ki akter sa masovnom podr{kom koji bi za
nosti opisanim ne{to ranije – treba traìti {ansu za uspe{nu tran- svoj politi~ki program imao idejni, vrednosni diskontinuitet sa
ziciju srpskog dru{tva i stvarnu dru{tvenu promenu. pro{lo{}u, oli~en u insistiranju na odgovornosti i krivici srpskog
Zapravo, re~ je o radikalnom „razo~aravanju“ u ideju van- dru{tva u uàsima devedesetih u cilju jasnog i nedvosmislenog dis-
vremenskog/vanprostornog zna~aja sopstvene nacije, dràve i kursa o istini – bio bi onaj motor koji bi sprsko dru{tvo pokrenuo
crkve koje je postalo ve}inska idejna matrica po~etkom devede- u pravcu su{tinskih promena. Otuda se dilema izme|u tzv. „prve“
setih i koje traje i danas. Re~ je i o ra{~aravanju ideje konstant- i „druge“ Srbije pokazuje kao jalova, po{to oba puta, postavljaju}i
ne ugroènosti srpske nacije-dràve-crkve od konglomerata tzv. ili pogre{na pitanja, ili ih postavljaju}i pogre{nim redosledom, vo-
unutra{njih neprijatelja (verskih sekti, masona, homoseksuala- de srpsko dru{tvo daleko od su{tinskih promena. Naàlost gotovo
ca…), suseda ili onog {to se kolokvijalno naziva „Novim svet- jedini koji u Srbiji danas pretpostavljaju ovu nu`nost promene
skim poretkom“. Dakle, re~ je o dubinskom i sveobuhvatnom idejne paradigme i koji promovi{u taj diskurs – jesu nekolicina
ukidanju uljuljkuju}eg sna o sopstvenom „nebeskom“ pore- novinara/ki i lidera/ki pojedinih nevladinih organizacija.
klu/pozivu i suo~avanju sa onim surovim i za-o~i-{tipaju}e real- Uprkos utopijskom karakteru prethodnih teza, one imaju i
nim. Dakle, te nove vrednosti bi pre svega podrazumevale jasan svoje prakti~no istorijsko opravdanje. Re~ je, svakako, o pozicija-
iskorak iz shvatanja sebe u okvirima kolektivisti~kih kategorija ma Zapadne Nema~ke i Japana nakon Drugog svetskog rata. Uz
na spomenutoj liniji nacija-dràva-crkva kojima je srpsko dru- po{tovanje svih specifi~nosti razvoja spomenutih dràva (i
{tvo jo{ uvek „o~arano“. enormnih materijalnih ulaganja u njihove privrede), u idejnoj sfe-
U pitanju je duboko humanisti~ki raskid sa ideologijama ri ovih dràva od vidnog zna~aja je upravo element promene idej-
nacije i dràve u cilju ostvarivanja stvarne ljudske solidarnosti, ne paradigme, stvaranja novog sistema vrednosti, denacifikacije,
izrasle iz katarzi~nog saznanja o svoj tragi~nosti prethodnih kon- razo~aravanja. Napravljen je vrednosni diskontinuitet u odnosu
zervativnih ideja i definitivnoj aktivisti~koj osve{}enosti o tragi~- na prethodnu politiku, ljudi su postali svesni sopstvenih zabluda
no-realnom stanju u kome se srpsko dru{tvo nalazi. Ovakva ra- i onoga do ~ega su te zablude dovele i nacizam je kao sistem vred-
nosti bio potpuno uni{ten pre svih ostalih tranzicionih poduhva-
dikalna promena vrednosne paradigme dovela bi do definitivnog
ta. Dakle, uz svu svest o nedostacima analogija ovakve vrste, isto-
raskida sa onim temeljnim konzervativnim idejama i konsekvet-
rijskim specifi~nostima i politi~kim promenama, rezultat koji bi
no dovela do neophodnog subjektivnog aktivizma oko nekih radi-
trebalo uvaìti ipak jeste njihov skokovit izlazak iz krize.
kalno novih ideja usmerenih ka stvarnom razvoju dru{tva. Bilo bi
to bu|enje iz samozadovoljnog sna o sopstvenoj „nebeskoj“ dato- Na kraju, obja{njavaju}i Marksovu tezu koja je navedena
sti, istovremeno shvatanje brloga u kome se spavalo i usledilo bi kao moto ovog rada, pozicija srpskog dru{tva koje bi pro{lo kroz
prirodni impuls ka akciji u smeru definitivne izmene tog stanja. diskurs o sopstvenoj krivici kao „stid“ zbog pro{losti bila bi pozi-
cija „lava koji se povla~i pre skoka“, gde „skok“ predstavlja izlaz
Ovakav model re{avanja krize zaista se moè ~initi jedno-
stranim. Diskurs o neophodnosti promene (samo) idejne sfere,
3) Primera radi, uprkos nespornom pobolj{anju materijalnih uslova ìvota nakon pro-
ali bez realne produktivnosti i pokretanja proizvodnje u Srbiji mena 2000. godine, taj sistem se upravo po~eo ru{iti onog trenutka kada je uzdrmana
moè delovati jalovo. Ipak, ponavljamo, ono {to se u Srbiji de{a- idejna sfera, simboli~ki oli~ena u izru~enju Slobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu
2001. godine. Svojevrsno nadanje prema kojem bi srpsko dru{tvo bilo spremno da
va(lo) nekoliko godina nakon tzv. petooktobarskih promena jeste napusti svoje dotada{nje idejne matrice zbog ~injenice {to vi{e ne mora da u~estvuje u
{vercovanju benzina i ~eka u redovima za mleko, se pokazalo proma{enim. Redosled
gotovo isklju~iva favorizacija materijalnog nasuprot idejnom. poteza „materijalno pa idejno“ je srpsko dru{tvo danas, 5 godina nakon po~etka tranzi-
Na{ neskromni predlog bi se mogao svesti na obrnuti put: na cionih procesa, doveo do realnog rizika od vra}anja na pred-tranziciono stanje.
54 55
iz krize. Taj „stid“ zbog dosada{njeg konzervativnog i nacionali-

sti~kog sistema vrednosti bi mogao odvesti u novu, diskontinual-
nu vrednosnu paradigmu koja bi se mogla nazvati idejnom revo-
lucijom. Uspostavljaju}i nove, druga~ije kolektivne vrednosne i Ljiljana Jovanovi}
idejne sadràje, oslobodiv{i svu kreativnost i tada vode}i u, kon-
sekventno, materijalno-ekonomski „skok“ dostojan jednog lava.
Uvod
„Da li sam ja kriva za ratne zlo~ine koje su na prostoru biv-
{e SFRJ po~inili moji sugra|ani/sugra|anke? Kako ja mogu biti
kriva za ne{to {to nisam uradila, i ~emu sam se jasno protivila?
Kakve veze sa mnom imaju zlo~ini koji su po~injeni kada sam bi-
la dete i nisam imala pravo glasa?“
Kako se situacija u Srbiji razvija i kako se izo{trava stav
politi~kih elita po pitanju ratnih zlo~ina, sve je izvesnije da }e se
suo~avanje sa po~injenim zlodelima u proteklim ratovima prepu-
stiti novim generacijama. U na{oj zemlji, ako je verovati rezulta-
tima nedavnih istraìvanja (Beogradski centar za ljudska prava i
Strategic marketing, prema: „Danas“, 9. 6. 2005) ne samo da je
ve}ina gra|ana/ki ravnodu{no prema `rtvama drugih etni~kih
grupa, ve} se pokazalo da deo politi~ke elite odobrava zlo~ine
nad drugima. S obzirom na to da je nacionalisti~ka ideologija
sna`na i da ve}i deo glasa~kog tela odlu~uje da glasa za stranke
koje zastupaju nacionalisti~ke ideje, razumljivo je da na{i sugra-
|ani/ke veruju da Srbi nisu krivi za zlo~ine koji im se pripisuju.
Stavovi koji su op{teprihva}eni u izvesnom trenutku jesu
stvarnost dru{tva u celini, iako mo`da nemaju nikakve veze sa
utvr|enim ~injenicama. Ako se celokupni dru{tveni i politi~ki
kontekst u izvesnoj meri ne promeni, ti stavovi ostaju isti. Moje
je mi{ljenje da je jedna od posledica sada{njih stavova ve}inskog
dela na{eg dru{tva i to da }e se naredne generacije baviti otkri-
vanjem svih zlo~ina, njihovim javnim priznavanjem i suo~ava-
njem sa njihovim posledicama.
îji su zlo~ini?
Istorijsko pam}enje jednog dru{tva nije jedinstveno. Ako
posmatramo dru{tvo kao skup individua, onda istorijsko pam-
}enje u vezi sa nedavno pro{lim doga|ajima sadrì nekonzi-
stentne i kontradiktorne tvrdnje i ocene. Dru{tvo kao skup gru-
56 57
iz krize. Taj „stid“ zbog dosada{njeg konzervativnog i nacionali-

sti~kog sistema vrednosti bi mogao odvesti u novu, diskontinual-
nu vrednosnu paradigmu koja bi se mogla nazvati idejnom revo-
lucijom. Uspostavljaju}i nove, druga~ije kolektivne vrednosne i Ljiljana Jovanovi}
idejne sadràje, oslobodiv{i svu kreativnost i tada vode}i u, kon-
sekventno, materijalno-ekonomski „skok“ dostojan jednog lava.
Uvod
„Da li sam ja kriva za ratne zlo~ine koje su na prostoru biv-
{e SFRJ po~inili moji sugra|ani/sugra|anke? Kako ja mogu biti
kriva za ne{to {to nisam uradila, i ~emu sam se jasno protivila?
Kakve veze sa mnom imaju zlo~ini koji su po~injeni kada sam bi-
la dete i nisam imala pravo glasa?“
Kako se situacija u Srbiji razvija i kako se izo{trava stav
politi~kih elita po pitanju ratnih zlo~ina, sve je izvesnije da }e se
suo~avanje sa po~injenim zlodelima u proteklim ratovima prepu-
stiti novim generacijama. U na{oj zemlji, ako je verovati rezulta-
tima nedavnih istraìvanja (Beogradski centar za ljudska prava i
Strategic marketing, prema: „Danas“, 9. 6. 2005) ne samo da je
ve}ina gra|ana/ki ravnodu{no prema `rtvama drugih etni~kih
grupa, ve} se pokazalo da deo politi~ke elite odobrava zlo~ine
nad drugima. S obzirom na to da je nacionalisti~ka ideologija
sna`na i da ve}i deo glasa~kog tela odlu~uje da glasa za stranke
koje zastupaju nacionalisti~ke ideje, razumljivo je da na{i sugra-
|ani/ke veruju da Srbi nisu krivi za zlo~ine koji im se pripisuju.
Stavovi koji su op{teprihva}eni u izvesnom trenutku jesu
stvarnost dru{tva u celini, iako mo`da nemaju nikakve veze sa
utvr|enim ~injenicama. Ako se celokupni dru{tveni i politi~ki
kontekst u izvesnoj meri ne promeni, ti stavovi ostaju isti. Moje
je mi{ljenje da je jedna od posledica sada{njih stavova ve}inskog
dela na{eg dru{tva i to da }e se naredne generacije baviti otkri-
vanjem svih zlo~ina, njihovim javnim priznavanjem i suo~ava-
njem sa njihovim posledicama.
îji su zlo~ini?
Istorijsko pam}enje jednog dru{tva nije jedinstveno. Ako
posmatramo dru{tvo kao skup individua, onda istorijsko pam-
}enje u vezi sa nedavno pro{lim doga|ajima sadrì nekonzi-
stentne i kontradiktorne tvrdnje i ocene. Dru{tvo kao skup gru-
56 57
pa sa razli~itim tradicijama, kulturama i karakteristikama tako- êsto se u razgovorima koje vodim sa mladim osobama iz
|e moè sadràti me|usobno nepodudarne ili protivre~ne opise svog okruènja javlja stav da mi, mladi, nismo krivi/e za doga|a-
pro{lih doga|anja. Me|utim, ako se kao kriterijum uzmu ud`- je u biv{oj SFRJ. Zlodela koja su po~inili vojska, policija i para-
benici istorije, onda govorimo o pam}enju i istini kako ih for- vojne formacije ne dovode se u vezu sa sobom i sopstvenom od-
muli{u ili priznaju dominantne grupe i ideologije. U Srbiji „sta- govorno{}u. Uostalom, ovakav doìvljaj lako se moè razumeti:
tus dominiraju}eg ima ona diskurzivna strategija koja ovo pita- nijedan/na od mojih sagovornika/ca nije u~estvovao/la u ratovi-
nje (krivice i odgovornosti) jednostavno ignorira“ (@igmanov, Te- ma. Nisu nikog ubili/e, povredili/e, silovali/e, proterali/e. Ove oso-
àk teret Ha{kog suda, „Danas“, 14. 6. 2005). Sigurno nije jed- be nisu ni{ta ukrale, spalile, razru{ile. Iako je ovim mladim lju-
nostavno ~itavom jednom dru{tvu da prihvati svoju krivicu. Ne dima iskreno ào zbog rata i patnji kroz koje su mnogi pro{li, to
samo da je takvo prihvatanje bolno, ve} o~igledno ima i mno{tvo ne smatraju svojom odgovorno{}u. U~estvovali su u tome {to se
politi~kih i ekonomskih posledica. Ali, uzev{i u obzir to da sa- zbilo isto koliko su u~estvovali u zlo~inima u, na primer, Ruan-
da{nje politi~ki najmo}nije generacije nemaju namere da se sudi. Podjednako osu|uju i jedno i drugo. U ~emu je onda razlika?
o~avaju sa zlo~inima koji njima vremenski pripadaju, pitanje je
kako }e to biti u stanju da u~ine generacije koje dolaze na poli- Moje je stanovi{te da se zlo~ini koje jedna dràva po~ini
ti~ku i dru{tvenu scenu. ostavljaju u nasle|e svim osobama koje su dràvljani/dràvljan-
ke te dràve. Kao {to su nam u nasle|e ostavljene bolnice, {ko-
Na prvi pogled se ~ini da }e mladima biti jednostavnije da
le, biblioteke, pozori{ta, sportske hale, stambene zgrade. Na isti
se bave pitanjima pro{losti u kojoj nisu u~estvovali. Neposredni
u~esnici i savremenici doga|aja bili su uklju~eni u ratna de{ava- na~in na koji smatramo bioskope i {etali{ta na{om svojinom, ta-
nja, bili su podeljeni po pitanju strana kojima u ratu pripadaju, ko su i zlo~ini na{e dràve i njenih predstavnika na{a svojina.
bili su izloèni stradanjima i svim stra{nim posledicama i bili su Naravno, nijedan/na od nas ne bira gde }e se roditi i kojim
pod sna`nim uticajem ideologije koja je do rata dovela. Svaka }e jezikom govoriti. Moèmo uticati na to tako {to }emo se iseli-
osoba je imala neko svoje obja{njenje za teku}e doga|aje, a ne- ti iz dràve u kojoj ìvimo (mnoge mlade osobe su tokom prote-
retko su to bila obja{njenja u vezi sa neminovno{}u sukoba, klog perioda to uradile). Ali za sve nas koji smo dràvljani Srbi-
opravdanja svoje strane ili zastupanje sopstvene nedu`nosti i je, i za sve one koji }e to u budu}nosti biti, nije pitanje izbora da
bespomo}nosti. li prihvatamo zlo~ine iz pro{losti kao svoje. Jedini izbor koji
Mogu}e je da }e naredne generacije smatrati ratove besmi- imamo jeste {ta }emo povodom tih zlo~ina u~initi.
slenima ili ne}e imati mnogo potrebe da opravdavaju rat u kome Sada se postavlja pitanje za{to je teè prisvojiti zlo~in od,
nisu u~estvovale, da obja{njavaju koja je strana kriva ili manje na primer, spoljnih dugova na{e dràve. U odgovoru se dolazi do
kriva i da se ne}e dràti jedne verzije doga|aja nikako je ne do- identiteta, dominantnog diskursa i raspodele politi~ke mo}i.
vode}i u pitanje. To nije bio njihov rat, zar ne?
îni se da kriza na{eg dru{tva doprinosi ja~anju nacional-
Naivno je, po mom mi{ljenju, verovati da }e vreme samo po nog identiteta. Ali, s druge strane, nacionalni identiteti su va`ni i
sebi doneti neke zna~ajne promene u stavovima i politi~kim ide- mnogim osobama ~ija dru{tva nisu ni u kakvim krizama. Da bi
ologijama. Da bi se neke ideje i stavovi u~inili op{tim, potrebno
se odrào ovda{nji identitet srpskog naroda kao juna~kog, pra-
je da ih dominantni diskursi sadrè. U domenu je politi~kih bor-
vednog i nepravedno `rtvovanog, mora se isklju~iti mogu}nost
bi i anga`mana da se odnosi na srbijanskoj dru{tvenoj sceni pro-
da je taj isti narod po~inio zlo~ine i genocid.
mene i da se stvori mogu}nost druga~ijeg ~itanja istorije. Ali, ~ak
i sa takvim, druga~ijim ~itanjem, pitanje je koliko }e nove gene- Dalje, dominantni diskurs je, naàlost, komplementa-
racije prihvatati odgovornost za zlo~ine koji su po~injeni u pro- ran sa nacionalnim identitetom i samo ja~a negiranje zlo~ina
{losti. Moèmo re}i da je to pitanje politi~ke kulture. i poricanje krivice.
58 59
pa sa razli~itim tradicijama, kulturama i karakteristikama tako- êsto se u razgovorima koje vodim sa mladim osobama iz
|e moè sadràti me|usobno nepodudarne ili protivre~ne opise svog okruènja javlja stav da mi, mladi, nismo krivi/e za doga|a-
pro{lih doga|anja. Me|utim, ako se kao kriterijum uzmu ud`- je u biv{oj SFRJ. Zlodela koja su po~inili vojska, policija i para-
benici istorije, onda govorimo o pam}enju i istini kako ih for- vojne formacije ne dovode se u vezu sa sobom i sopstvenom od-
muli{u ili priznaju dominantne grupe i ideologije. U Srbiji „sta- govorno{}u. Uostalom, ovakav doìvljaj lako se moè razumeti:
tus dominiraju}eg ima ona diskurzivna strategija koja ovo pita- nijedan/na od mojih sagovornika/ca nije u~estvovao/la u ratovi-
nje (krivice i odgovornosti) jednostavno ignorira“ (@igmanov, Te- ma. Nisu nikog ubili/e, povredili/e, silovali/e, proterali/e. Ove oso-
àk teret Ha{kog suda, „Danas“, 14. 6. 2005). Sigurno nije jed- be nisu ni{ta ukrale, spalile, razru{ile. Iako je ovim mladim lju-
nostavno ~itavom jednom dru{tvu da prihvati svoju krivicu. Ne dima iskreno ào zbog rata i patnji kroz koje su mnogi pro{li, to
samo da je takvo prihvatanje bolno, ve} o~igledno ima i mno{tvo ne smatraju svojom odgovorno{}u. U~estvovali su u tome {to se
politi~kih i ekonomskih posledica. Ali, uzev{i u obzir to da sa- zbilo isto koliko su u~estvovali u zlo~inima u, na primer, Ruan-
da{nje politi~ki najmo}nije generacije nemaju namere da se sudi. Podjednako osu|uju i jedno i drugo. U ~emu je onda razlika?
o~avaju sa zlo~inima koji njima vremenski pripadaju, pitanje je
kako }e to biti u stanju da u~ine generacije koje dolaze na poli- Moje je stanovi{te da se zlo~ini koje jedna dràva po~ini
ti~ku i dru{tvenu scenu. ostavljaju u nasle|e svim osobama koje su dràvljani/dràvljan-
ke te dràve. Kao {to su nam u nasle|e ostavljene bolnice, {ko-
Na prvi pogled se ~ini da }e mladima biti jednostavnije da
le, biblioteke, pozori{ta, sportske hale, stambene zgrade. Na isti
se bave pitanjima pro{losti u kojoj nisu u~estvovali. Neposredni
u~esnici i savremenici doga|aja bili su uklju~eni u ratna de{ava- na~in na koji smatramo bioskope i {etali{ta na{om svojinom, ta-
nja, bili su podeljeni po pitanju strana kojima u ratu pripadaju, ko su i zlo~ini na{e dràve i njenih predstavnika na{a svojina.
bili su izloèni stradanjima i svim stra{nim posledicama i bili su Naravno, nijedan/na od nas ne bira gde }e se roditi i kojim
pod sna`nim uticajem ideologije koja je do rata dovela. Svaka }e jezikom govoriti. Moèmo uticati na to tako {to }emo se iseli-
osoba je imala neko svoje obja{njenje za teku}e doga|aje, a ne- ti iz dràve u kojoj ìvimo (mnoge mlade osobe su tokom prote-
retko su to bila obja{njenja u vezi sa neminovno{}u sukoba, klog perioda to uradile). Ali za sve nas koji smo dràvljani Srbi-
opravdanja svoje strane ili zastupanje sopstvene nedu`nosti i je, i za sve one koji }e to u budu}nosti biti, nije pitanje izbora da
bespomo}nosti. li prihvatamo zlo~ine iz pro{losti kao svoje. Jedini izbor koji
Mogu}e je da }e naredne generacije smatrati ratove besmi- imamo jeste {ta }emo povodom tih zlo~ina u~initi.
slenima ili ne}e imati mnogo potrebe da opravdavaju rat u kome Sada se postavlja pitanje za{to je teè prisvojiti zlo~in od,
nisu u~estvovale, da obja{njavaju koja je strana kriva ili manje na primer, spoljnih dugova na{e dràve. U odgovoru se dolazi do
kriva i da se ne}e dràti jedne verzije doga|aja nikako je ne do- identiteta, dominantnog diskursa i raspodele politi~ke mo}i.
vode}i u pitanje. To nije bio njihov rat, zar ne?
îni se da kriza na{eg dru{tva doprinosi ja~anju nacional-
Naivno je, po mom mi{ljenju, verovati da }e vreme samo po nog identiteta. Ali, s druge strane, nacionalni identiteti su va`ni i
sebi doneti neke zna~ajne promene u stavovima i politi~kim ide- mnogim osobama ~ija dru{tva nisu ni u kakvim krizama. Da bi
ologijama. Da bi se neke ideje i stavovi u~inili op{tim, potrebno
se odrào ovda{nji identitet srpskog naroda kao juna~kog, pra-
je da ih dominantni diskursi sadrè. U domenu je politi~kih bor-
vednog i nepravedno `rtvovanog, mora se isklju~iti mogu}nost
bi i anga`mana da se odnosi na srbijanskoj dru{tvenoj sceni pro-
da je taj isti narod po~inio zlo~ine i genocid.
mene i da se stvori mogu}nost druga~ijeg ~itanja istorije. Ali, ~ak
i sa takvim, druga~ijim ~itanjem, pitanje je koliko }e nove gene- Dalje, dominantni diskurs je, naàlost, komplementa-
racije prihvatati odgovornost za zlo~ine koji su po~injeni u pro- ran sa nacionalnim identitetom i samo ja~a negiranje zlo~ina
{losti. Moèmo re}i da je to pitanje politi~ke kulture. i poricanje krivice.
58 59
Poslednje, politi~ka mo} je danas u Srbiji u velikoj meri

sme{tena me|u grupama koje su ratove izazvale i od njih imale
koristi.
Kako bi se odnos prema zlo~inima po~injenim u ime na{eg Sr|an Milo{evi}
naroda u narednom periodu promenio, potrebno je oslabiti na-
cionalisti~ke ideologije. Jednako va`no, potrebno je razviti kod
Pre nego {to propadne,
mladih (jer }e se oni/e verovatno nositi sa posledicama postupa-
ka dràve i naroda) ose}anje odgovornosti i pripadnosti: ali ne jedan narod otupi.
pripadnosti nekakvom nebeskom narodu kome samo boànstva Hercen
mogu suditi, ve} pripadnosti narodu koji, kao i svaki drugi ima
istoriju i tradiciju ispunjenu kontradiktornostima, dobrim deli-
ma i zlo~inima. Srbija je na prelomu 20. i 21. stole}a doìvela sunovrat, ~i-
je uzroke nije sposobna ili ne èli da identifikuje. Nesposobna da
Tako|e, potrebno je da se medijske slike i zvani~na istori- makar registruje dubinu civilizacijskih promena koje su se dogo-
ja usaglase sa nalazima istraìva~a ratova i ratnih zlo~ina, i da se dile na planetarnom nivou, Srbija se, dosledna jednom od retkih
dâ prostora za suo~avanje sa patnjom koja je drugima naneta. kontinuiteta svoje istorije, opredelila za fundiranje svoje vredno-
Tada }emo biti u stanju da kaèmo, kao {to kaèmo „na{a sne orijentacije na tradicionalizmu i mitu. Cenu takvog oprede-
privreda“ i „na{i putevi“: na{i zlo~ini. ljenja jo{ uvek pla}aju stotine hiljada unesre}enih ljudi, {irom
nekada{nje Jugoslavije, uklju~uju}i i samu Srbiju. U takvim
okolnostima, vi{e je nego potrebno, iz nebrojeno razloga, od sa-
znajnih do eti~kih, da se o kategorijama odgovornosti, krivice
progovori u Srbiji.
Odsustvo analize uzroka tog sunovrata li{ava Srbiju mogu}-
nosti da elimini{e najva`nije generatore permanentne krize dru-
{tva, koji nisu personalne, ve} strukturne prirode. Otuda se su-
sret sa realno{}u ne moè realizovati kao kriti~ki proces „uspo-
stavljanja distance prema malignim elementima nasle|a. Takav
ignorantski odnos prema stvarnosti odraàva jednu civilizacijsku
infantilnost koja nije bezazlena. Nasuprot potrebi suo~avanja,
perpetuira se nepodno{ljivo stanje dezorijentacije ~ije se manife-
stacije kre}u od dominiraju}e letargije do paranoje koja vaskoli-
ko srpstvo pozicionira na pijedestal stradaju}eg pravednika.
Pojedinci, nosioci dominiraju}eg vrednosnog sistema, slu-
~ajni su, ali sâm sistem nije. U tom smislu naro~ito je zna~ajno
apostrofirati odlu~uju}u ulogu elita koje su nosioci politi~ke mo-
}i i, objektivno, jedine sposobne (ili bi trebalo da su sposobne)
da unose neophodne sistemske promene. Od njihove sposobno-
sti i volje zavisi u kom }e se pravcu artikulisati delovanje. Elite u
Srbiji nisu se na{le na visini zadatka koji im je namenjen dru-
60 61
Poslednje, politi~ka mo} je danas u Srbiji u velikoj meri

sme{tena me|u grupama koje su ratove izazvale i od njih imale
koristi.
Kako bi se odnos prema zlo~inima po~injenim u ime na{eg Sr|an Milo{evi}
naroda u narednom periodu promenio, potrebno je oslabiti na-
cionalisti~ke ideologije. Jednako va`no, potrebno je razviti kod
Pre nego {to propadne,
mladih (jer }e se oni/e verovatno nositi sa posledicama postupa-
ka dràve i naroda) ose}anje odgovornosti i pripadnosti: ali ne jedan narod otupi.
pripadnosti nekakvom nebeskom narodu kome samo boànstva Hercen
mogu suditi, ve} pripadnosti narodu koji, kao i svaki drugi ima
istoriju i tradiciju ispunjenu kontradiktornostima, dobrim deli-
ma i zlo~inima. Srbija je na prelomu 20. i 21. stole}a doìvela sunovrat, ~i-
je uzroke nije sposobna ili ne èli da identifikuje. Nesposobna da
Tako|e, potrebno je da se medijske slike i zvani~na istori- makar registruje dubinu civilizacijskih promena koje su se dogo-
ja usaglase sa nalazima istraìva~a ratova i ratnih zlo~ina, i da se dile na planetarnom nivou, Srbija se, dosledna jednom od retkih
dâ prostora za suo~avanje sa patnjom koja je drugima naneta. kontinuiteta svoje istorije, opredelila za fundiranje svoje vredno-
Tada }emo biti u stanju da kaèmo, kao {to kaèmo „na{a sne orijentacije na tradicionalizmu i mitu. Cenu takvog oprede-
privreda“ i „na{i putevi“: na{i zlo~ini. ljenja jo{ uvek pla}aju stotine hiljada unesre}enih ljudi, {irom
nekada{nje Jugoslavije, uklju~uju}i i samu Srbiju. U takvim
okolnostima, vi{e je nego potrebno, iz nebrojeno razloga, od sa-
znajnih do eti~kih, da se o kategorijama odgovornosti, krivice
progovori u Srbiji.
Odsustvo analize uzroka tog sunovrata li{ava Srbiju mogu}-
nosti da elimini{e najva`nije generatore permanentne krize dru-
{tva, koji nisu personalne, ve} strukturne prirode. Otuda se su-
sret sa realno{}u ne moè realizovati kao kriti~ki proces „uspo-
stavljanja distance prema malignim elementima nasle|a. Takav
ignorantski odnos prema stvarnosti odraàva jednu civilizacijsku
infantilnost koja nije bezazlena. Nasuprot potrebi suo~avanja,
perpetuira se nepodno{ljivo stanje dezorijentacije ~ije se manife-
stacije kre}u od dominiraju}e letargije do paranoje koja vaskoli-
ko srpstvo pozicionira na pijedestal stradaju}eg pravednika.
Pojedinci, nosioci dominiraju}eg vrednosnog sistema, slu-
~ajni su, ali sâm sistem nije. U tom smislu naro~ito je zna~ajno
apostrofirati odlu~uju}u ulogu elita koje su nosioci politi~ke mo-
}i i, objektivno, jedine sposobne (ili bi trebalo da su sposobne)
da unose neophodne sistemske promene. Od njihove sposobno-
sti i volje zavisi u kom }e se pravcu artikulisati delovanje. Elite u
Srbiji nisu se na{le na visini zadatka koji im je namenjen dru-
60 61
{tvenom ulogom. Nesposobnost, me|utim, nije amnestiraju}a Poslednja decenija 20. stole}a nije marginalna epizoda na-
osobina, naro~ito kada ista nesposobna elita uzurpira pravo do- cionalne pro{losti. Naprotiv, re~ je o fundamentalnim kategorija-
no{enja klju~nih odluka za sam opstanak zajednice. Umesto kre- ma pravde i nepravde, istine i laì; o periodu u kome su vr{eni
ativnog odgovora na izazove epohe, razvijan je jedan zastareo ve- radikalni zahvati u pravcu revizije identiteta, za koji postoji real-
likodràvni koncept: jednu pragmati~nu politiku sredine 19. ve- na opasnost da bude obeleèn zlo~inom, kao nekakvom referent-
ka, potonje elite, do dana{njih dana, uzdizale su do nivoa ideo- nom vertikalom.
logije i izmozgale himeru, danas u najhitnijem odre|enu kombi- Pripisivanje krivice ili moralne superiornosti ~itavim naci-
novanjem najprimitivnijih nanosa jalovog tradicionalizma, totali- jama, izraz je grubog upro{}avanja. Naj~e{}e varijacije vr{e se,
tarne svesti, vulgarnog antikomunizma i zlo~ina. ipak na temu jedne morbidne uravnilovke: „ubijali jedni, ubijali
Iznikle iz naroda, elite su se otu|ile, osiono preziru}i inte- drugi“, ali se neprekidno odràva primisao da su „na{i“ zlo~inci
rese dru{tva, koje su shvatale gotovo isklju~ivo kao poligon za nekako bolji od „tu|ih“, jer su „na{i“ zlo~ini isprovocirani „njiho-
demonstriranje svojih proma{enih planova, manifestuju}i uvre- vim“ zlo~inima. Kona~ni bilans je potpuna relativizacija elemen-
dljivi protekcionizam. Obrazac opstanka takvih elita jeste kon- tarnih vrednosti i normalizacija zlo~ina.
strukcija zaverolo{kih tirada o ugroènosti nacije i zabluda o Moralni, materijalni i ljudski potencijali Srbije, dramati~-
unapred predodre|enom, neizbe`nom ishodu. no redukovani, skromna su rezerva za 21. stole}e. Stigmatizova-
Slika srbijanskog dru{tva najreprezentativniji je u~inak na od strane me|unarodnih ~inilaca, prezrena od suseda, iznu-
tra potpuno iscrpljna, potro{ena u ratovima i blokadama Srbija
onih koji su uzurpirali pravo odlu~ivanja o budu}nosti. Umesto
je normalizovala svaku nenormalnost, marginalizovala alternati-
sna`ne emanacije optimizma kojim bi trebalo da je ispunjen po-
vu samozavaravanjima o veli~ini, liderstvu na Balkanu, moralnoj
jam „budu}nost“, u slu~aju Srbije on nije vi{e od puke hronolo-
superiornosti.
{ke odrednice, ne bez razloga ispunjene strepnjom.
Pet godina nakon beogradskog oktobra, malo ko bi mogao
Ne treba ìveti u iluzijama: elite u Srbiji su mra~ne i mor-
da bude zadovoljan u~inkom novih vlasti. Bilans tog poludecenij-
bidne. @rtva kao ferment opstanka, glavno obele`je etnije i kru- skog razdoblja ukazuje na ìlavost retrogradnog modela dru{tva,
cijalni argument izabranja, siguran je put ka propasti. Svakako, koji se {tavi{e u~vrstio nakon sloma „starog reìma“. Identifika-
i ka izbegavanju odgovornosti Srbije u tragi~noj ratnoj drami ko- cija Milo{evi}a sa komunizmom zamaglila je su{tinu i otupela
ja se odigravala na prostoru nekada{nje Jugoslavije. o{tricu otpora onim modelima dru{tvene svesti, koji su struktur-
Za pomirenje sa susedima, sa istorijskim procesima, sa ni elementi srpskog dru{tva, a koje je komunizam ispunio speci-
svojom budu}no{}u Srbiji je neophodna distanca u odnosu na fi~nim sadràjem, ne menjaju}i bitno model. U isti kalup izliven
nasle|e optere}eno unutra{njim i spoljnim nasiljem i zlo~inima. je novi-stari materijal. Unutar heterogenih opozicionih snaga do-
Ta distanca, imperativ dostojanstvenog opstanka srpskog naro- minantno mesto prona{li su nosioci opskurnih ideolo{kih kon-
da u 21. veku, podrazumeva otklon od zabluda i mitova, bolan cepcija, koje, kao ni komunisti~ke ni milo{evi}evske, ne kore-
proces suo~avanja sa dramati~nim bilansom ~itavog 20. stole}a. spondiraju sa savremenim svetskim vrednostima.
Njegove poslednje decenije naro~ito. Politi~ka elita u Srbiji mo- Elite u Srbiji, zarobljene u tradicije egalitarizma, kolektivi-
ra}e da ra~una sa ~injenicom da su se identiteti Bo{njaka, Ma- zma, zatvorenosti, kulta vo|e, neosetljive su na probleme ovog
kedonaca i Crnogoraca uobli~avali u otporu prema srpstvu koje dru{tva. Razumevanje modernizacije kao „{uplje re~i“, ignorisa-
je imalo asimilacijske tendencije ali ne i potencijale. Re~ je o raz- nje sumorne svakodnevice, zanesenost misijama i snovima o no-
li~itim ali autenti~nim istorijskim procesima, nasuprot kojima je vim Versajskim konferencijama na kojima }e se razmahati geni-
Srbija nastojala da interveni{e, ne biraju}i sredstva. jalnost najodgovornijih politi~kih ljudi Srbije izraz su jednog ras-
62 63
{tvenom ulogom. Nesposobnost, me|utim, nije amnestiraju}a Poslednja decenija 20. stole}a nije marginalna epizoda na-
osobina, naro~ito kada ista nesposobna elita uzurpira pravo do- cionalne pro{losti. Naprotiv, re~ je o fundamentalnim kategorija-
no{enja klju~nih odluka za sam opstanak zajednice. Umesto kre- ma pravde i nepravde, istine i laì; o periodu u kome su vr{eni
ativnog odgovora na izazove epohe, razvijan je jedan zastareo ve- radikalni zahvati u pravcu revizije identiteta, za koji postoji real-
likodràvni koncept: jednu pragmati~nu politiku sredine 19. ve- na opasnost da bude obeleèn zlo~inom, kao nekakvom referent-
ka, potonje elite, do dana{njih dana, uzdizale su do nivoa ideo- nom vertikalom.
logije i izmozgale himeru, danas u najhitnijem odre|enu kombi- Pripisivanje krivice ili moralne superiornosti ~itavim naci-
novanjem najprimitivnijih nanosa jalovog tradicionalizma, totali- jama, izraz je grubog upro{}avanja. Naj~e{}e varijacije vr{e se,
tarne svesti, vulgarnog antikomunizma i zlo~ina. ipak na temu jedne morbidne uravnilovke: „ubijali jedni, ubijali
Iznikle iz naroda, elite su se otu|ile, osiono preziru}i inte- drugi“, ali se neprekidno odràva primisao da su „na{i“ zlo~inci
rese dru{tva, koje su shvatale gotovo isklju~ivo kao poligon za nekako bolji od „tu|ih“, jer su „na{i“ zlo~ini isprovocirani „njiho-
demonstriranje svojih proma{enih planova, manifestuju}i uvre- vim“ zlo~inima. Kona~ni bilans je potpuna relativizacija elemen-
dljivi protekcionizam. Obrazac opstanka takvih elita jeste kon- tarnih vrednosti i normalizacija zlo~ina.
strukcija zaverolo{kih tirada o ugroènosti nacije i zabluda o Moralni, materijalni i ljudski potencijali Srbije, dramati~-
unapred predodre|enom, neizbe`nom ishodu. no redukovani, skromna su rezerva za 21. stole}e. Stigmatizova-
Slika srbijanskog dru{tva najreprezentativniji je u~inak na od strane me|unarodnih ~inilaca, prezrena od suseda, iznu-
tra potpuno iscrpljna, potro{ena u ratovima i blokadama Srbija
onih koji su uzurpirali pravo odlu~ivanja o budu}nosti. Umesto
je normalizovala svaku nenormalnost, marginalizovala alternati-
sna`ne emanacije optimizma kojim bi trebalo da je ispunjen po-
vu samozavaravanjima o veli~ini, liderstvu na Balkanu, moralnoj
jam „budu}nost“, u slu~aju Srbije on nije vi{e od puke hronolo-
superiornosti.
{ke odrednice, ne bez razloga ispunjene strepnjom.
Pet godina nakon beogradskog oktobra, malo ko bi mogao
Ne treba ìveti u iluzijama: elite u Srbiji su mra~ne i mor-
da bude zadovoljan u~inkom novih vlasti. Bilans tog poludecenij-
bidne. @rtva kao ferment opstanka, glavno obele`je etnije i kru- skog razdoblja ukazuje na ìlavost retrogradnog modela dru{tva,
cijalni argument izabranja, siguran je put ka propasti. Svakako, koji se {tavi{e u~vrstio nakon sloma „starog reìma“. Identifika-
i ka izbegavanju odgovornosti Srbije u tragi~noj ratnoj drami ko- cija Milo{evi}a sa komunizmom zamaglila je su{tinu i otupela
ja se odigravala na prostoru nekada{nje Jugoslavije. o{tricu otpora onim modelima dru{tvene svesti, koji su struktur-
Za pomirenje sa susedima, sa istorijskim procesima, sa ni elementi srpskog dru{tva, a koje je komunizam ispunio speci-
svojom budu}no{}u Srbiji je neophodna distanca u odnosu na fi~nim sadràjem, ne menjaju}i bitno model. U isti kalup izliven
nasle|e optere}eno unutra{njim i spoljnim nasiljem i zlo~inima. je novi-stari materijal. Unutar heterogenih opozicionih snaga do-
Ta distanca, imperativ dostojanstvenog opstanka srpskog naro- minantno mesto prona{li su nosioci opskurnih ideolo{kih kon-
da u 21. veku, podrazumeva otklon od zabluda i mitova, bolan cepcija, koje, kao ni komunisti~ke ni milo{evi}evske, ne kore-
proces suo~avanja sa dramati~nim bilansom ~itavog 20. stole}a. spondiraju sa savremenim svetskim vrednostima.
Njegove poslednje decenije naro~ito. Politi~ka elita u Srbiji mo- Elite u Srbiji, zarobljene u tradicije egalitarizma, kolektivi-
ra}e da ra~una sa ~injenicom da su se identiteti Bo{njaka, Ma- zma, zatvorenosti, kulta vo|e, neosetljive su na probleme ovog
kedonaca i Crnogoraca uobli~avali u otporu prema srpstvu koje dru{tva. Razumevanje modernizacije kao „{uplje re~i“, ignorisa-
je imalo asimilacijske tendencije ali ne i potencijale. Re~ je o raz- nje sumorne svakodnevice, zanesenost misijama i snovima o no-
li~itim ali autenti~nim istorijskim procesima, nasuprot kojima je vim Versajskim konferencijama na kojima }e se razmahati geni-
Srbija nastojala da interveni{e, ne biraju}i sredstva. jalnost najodgovornijih politi~kih ljudi Srbije izraz su jednog ras-
62 63
kida sa realno{}u koji bi, da nije tragi~an i fatalan mogao da iz- bude susedima Srbije davala kredite, Srbiji }e istorija isposta-
gleda i dirljivo, pa i komi~no. vljati ra~une za cehove pro{losti, koje je ostavila jedna osiona, a
Distanca od Milo{evi}evog nasle|a danas nije vi{e od ver- nedarovita intelektualna i politi~ka klika, koja cenu neuspeha ni-
balne legitimacije za svaku banalnost koja se na politi~koj sceni je ukalkulisala u svoju anahronu velikodràvnu koncepciju. Po-
promovi{e. Zato je o promenama u Srbiji te{ko govoriti s obzi- raz Srbije nije u neuspehu ratnih planova, ve} u samom njiho-
rom na talas involutivnih dru{tvenih procesa. Relativizovanje se- vom postojanju; uzroke ekonomskog sloma treba traìti u bura-
kularnog karaktera dràve, rehabilitacija kolaboracionista iz zersko-orta~koj ekonomskoj plitici; razloge kulturnog zaostaja-
nja u jednom himeri~nom spoju guslarsko-desetera~ke i gunj-
Drugog svetskog rata, ignorisanje neuspeha obrazovnog sistema,
sko-opana~ke socijalne filozofije sa „modernim“ tehnikama i ma-
izostanak eti~ke distance prema zlo~inima za koje „sada znamo“
nipulativnom ma{inerijom.
da su se dogodili, vrednosna orijentacija na tradicionalizam i od-
sustvo volje za kreiranjem modernog identiteta Srbije neki su od Moralni i materijalni teret minule epohe mora}e da podne-
pokazatelja koji identifikuju jedno patolo{ko stanje dru{tva. se generacija kojoj i sam pripadam. To je okolnost koja nam da
je pravo da postavljamo pitanja i zahtevamo odgovornost. Potre-
Skromni uspesi na me|unarodnom planu vi{e su odraz
ba da se ukaè na opisano stanje i na krivce za moralni i mate-
benevolentnosti me|unarodne zajednice, dok unutra{njeg, au-
rijalni bankrot Srbije izraz je jednog li~nog dostojanstva, koje je-
tohtonog reformskog kapaciteta jednostavno nema, ili je nedo-
dino preostaje u uslovima koje ukidaju budu}nost i osu|uju na
statan.
ìvot u pro{losti koja nikako da pro|e. Spremnost da se ti uslo-
Uloga savesnog ~lana dru{tva u re~enim okolnostima pre- vi menjaju svojevrsni je poduhvat, koji neminovno polazi od tra-
vazilazi uobi~ajenu rutinu i postaje opasna egzebicija, ukoliko se ènja uzroka i priznavnja realnosti problema. To je prvi korak,
ne pristaje na puko statiranje u socijalnoj drami svakodnevice u koji Srbija tek treba da u~ini.
Srbiji. Disperzivnost delovanja u pravcu izgradnje modernog –
dru{tva istovremeno je i neophodna i te{ko ostvariva u jednom
dru{tvu bez razvijenog korpusa ideja gra|anskih odgovornosti.
Obeshrabruju}a slika Srbije i istrajvanje retrogradnih mo-
dela ne obesmi{ljavaju poku{aje otpora i smisaonost „plivanja uz
maticu“. Me|utim, ne smemo se zavaravati: poku{aj promena u
Srbiji je opasan posao. Iskustva pojedinaca koji su nastojali da
se suprotstave toj matici nepovoljna su, a brutalnost obra~una sa
njima proporcionalna darovitosti koju su posedovali. Svoju vizi-
ju, hrabrost i lucidnost pla}ali su politi~kim i li~nim diskredito-
vanjem, pa i ìvotom. Nemo} reformskih poduhvata nije uslovlje-
na samo malobrojno{}u njihovih nosilaca, ve} i brutalno{}u nji-
hovih protivnika.
Jednostavno govore}i, Srbija je razvila do savr{enstva sve
mehanizme autodestrukcije, ~iji rezultati nisu bez posledica ni
za region. Me|utim, sve su ve}i izgledi da se region ipak emanci-
puje od zaostalosti i primitivizma. Sa svim svojim te{ko}ama i
unutra{njim problemima, ve}ina dràva regiona daleko sigurni-
je gradi svoju evropsku budu}nost. I dok ta evropska budu}nost
64 65
kida sa realno{}u koji bi, da nije tragi~an i fatalan mogao da iz- bude susedima Srbije davala kredite, Srbiji }e istorija isposta-
gleda i dirljivo, pa i komi~no. vljati ra~une za cehove pro{losti, koje je ostavila jedna osiona, a
Distanca od Milo{evi}evog nasle|a danas nije vi{e od ver- nedarovita intelektualna i politi~ka klika, koja cenu neuspeha ni-
balne legitimacije za svaku banalnost koja se na politi~koj sceni je ukalkulisala u svoju anahronu velikodràvnu koncepciju. Po-
promovi{e. Zato je o promenama u Srbiji te{ko govoriti s obzi- raz Srbije nije u neuspehu ratnih planova, ve} u samom njiho-
rom na talas involutivnih dru{tvenih procesa. Relativizovanje se- vom postojanju; uzroke ekonomskog sloma treba traìti u bura-
kularnog karaktera dràve, rehabilitacija kolaboracionista iz zersko-orta~koj ekonomskoj plitici; razloge kulturnog zaostaja-
nja u jednom himeri~nom spoju guslarsko-desetera~ke i gunj-
Drugog svetskog rata, ignorisanje neuspeha obrazovnog sistema,
sko-opana~ke socijalne filozofije sa „modernim“ tehnikama i ma-
izostanak eti~ke distance prema zlo~inima za koje „sada znamo“
nipulativnom ma{inerijom.
da su se dogodili, vrednosna orijentacija na tradicionalizam i od-
sustvo volje za kreiranjem modernog identiteta Srbije neki su od Moralni i materijalni teret minule epohe mora}e da podne-
pokazatelja koji identifikuju jedno patolo{ko stanje dru{tva. se generacija kojoj i sam pripadam. To je okolnost koja nam da
je pravo da postavljamo pitanja i zahtevamo odgovornost. Potre-
Skromni uspesi na me|unarodnom planu vi{e su odraz
ba da se ukaè na opisano stanje i na krivce za moralni i mate-
benevolentnosti me|unarodne zajednice, dok unutra{njeg, au-
rijalni bankrot Srbije izraz je jednog li~nog dostojanstva, koje je-
tohtonog reformskog kapaciteta jednostavno nema, ili je nedo-
dino preostaje u uslovima koje ukidaju budu}nost i osu|uju na
statan.
ìvot u pro{losti koja nikako da pro|e. Spremnost da se ti uslo-
Uloga savesnog ~lana dru{tva u re~enim okolnostima pre- vi menjaju svojevrsni je poduhvat, koji neminovno polazi od tra-
vazilazi uobi~ajenu rutinu i postaje opasna egzebicija, ukoliko se ènja uzroka i priznavnja realnosti problema. To je prvi korak,
ne pristaje na puko statiranje u socijalnoj drami svakodnevice u koji Srbija tek treba da u~ini.
Srbiji. Disperzivnost delovanja u pravcu izgradnje modernog –
dru{tva istovremeno je i neophodna i te{ko ostvariva u jednom
dru{tvu bez razvijenog korpusa ideja gra|anskih odgovornosti.
Obeshrabruju}a slika Srbije i istrajvanje retrogradnih mo-
dela ne obesmi{ljavaju poku{aje otpora i smisaonost „plivanja uz
maticu“. Me|utim, ne smemo se zavaravati: poku{aj promena u
Srbiji je opasan posao. Iskustva pojedinaca koji su nastojali da
se suprotstave toj matici nepovoljna su, a brutalnost obra~una sa
njima proporcionalna darovitosti koju su posedovali. Svoju vizi-
ju, hrabrost i lucidnost pla}ali su politi~kim i li~nim diskredito-
vanjem, pa i ìvotom. Nemo} reformskih poduhvata nije uslovlje-
na samo malobrojno{}u njihovih nosilaca, ve} i brutalno{}u nji-
hovih protivnika.
Jednostavno govore}i, Srbija je razvila do savr{enstva sve
mehanizme autodestrukcije, ~iji rezultati nisu bez posledica ni
za region. Me|utim, sve su ve}i izgledi da se region ipak emanci-
puje od zaostalosti i primitivizma. Sa svim svojim te{ko}ama i
unutra{njim problemima, ve}ina dràva regiona daleko sigurni-
je gradi svoju evropsku budu}nost. I dok ta evropska budu}nost
64 65
mena? Ako policija ne nastoji da spre~i izgrednike, ve} njen vi-

soki du`nosnik kaè: „Pa bolje da izgori jedan ‘objekat’, nego da
se ne~iji ìvot prekine, jer se ‘objekat’ moè ponovo izgraditi a
Dènis Bajramovi} ljudski ìvot se ne moè vratiti“, a da se istovremeno traì od
KFOR-a da za{titi pravoslavne spomenike na Kosovu i po cenu
ljudskih ìvota, da li se tu radi o dvostrukim standardima? Da
li se tu radi o filozofiji: „mi ne moramo ali vi morate“?
O krivici, istini i promeni u Srbiji
Stra{no je ono {to se desilo 17. marta na Kosovu ali je po-
djednako stra{no {ta se desilo te no}i u Beogradu, Ni{u i Novom
Sadu. Pri tom treba ista}i ~injenicu da su nerede na Kosovu na-
Ima ne{to trulo u dràvi Danskoj. pravili Albanci a da su izgrednici u Srbiji zapalili dàmije Bo-
Vilijem [ekspir {njaka, ~injenica koja nesumljivo govori u prilog tezi da je u Sr-
biji i dalje prisutan {ovinizam, govor mr`nje i da Srbija jo{ nije
Ja bih rekao da u dràvi Srbiji ima ne{to trulo. Trule` ko- spremna da se suo~i sa onim {to su pojednci u~inili u njihovo
ja se iz dana u dan sve vi{e {iri, i zahvata sve delove dru{tva, ime u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
mlade i stare, Srbe i nesrbe, dràvne i nedràvne institucije. Ako Ako se oni, koji su to uradili ne stide onoga {to su u~inili,
bi Srbiju posmatrali kao neku jabuku, trule` koja je do osamde- ako ih se narod ne stidi, ako ih se dràva ne stidi, kako }e se oni,
setih godina pro{log veka bila mala, gotovo zanemarljiva, od narod i dràva stideti onoga sto je u~injeno u Srebrenici i celoj
osamdesetih godina po~ela se {iriti munjevitom brzinom, tako Bosni? Neko }e sada re}i dràva ih se stidi, dràva je osudila ta-
da danas samo jedan deo te nekada lepe, so~ne i crvene jabuke, kav akt. Najvi{i dràvni zvani~nici jesu ali sud, koji prezentuje
sada nije zahva}en tim truleòm. dràvu, koji se brine o za{titi ljudskih, manjinskih i verskih pra-
va i sloboda, je izgrednike u Ni{u osudio na svega nekoliko ne-
[ta je trule` u Srbiji? delja zatvorske kazne. Nekoliko nedelja za takvo delo! Sud je ja-
sno u ovom slu~aju pokazao da je i on, kao dràvna institucija,
Trule` je {ovinizam, kamufliran pod pojmom nacionalizam
zahva}en truleòm. Sud je pokazao da u Srbiji postoje dvostru-
i patriotizam. Trule` je ratno hu{ka~ka demagogija (govor mr-
ki standardi: „za nas jedni a za vas drugi“.
`nje), koja Srbiji nije donela, niti }e doneti ni{ta dobro i pozitivno.
Ambasador BiH u SCG, Tomislav Leko, prisustvuju}i na Ako se ve}ina ljudi i dalje opredeljuje za krajnje rasi-
debati u Novom Pazaru odrànoj 15. 11. 2005. godine na temu sti~ku, nacionalisti~ku i ekstremisti~ku politi~ku opciju, da
„suo~avanje sa budu}no{}u“, istakao je mi{ljenje da se „politi~- li se i{ta promenilo u Srbiji? Da li je Srbija onda spremna da
ka demagogija u BiH od Dejtona do danas dosta promenila“, da se suo~i sa zlo~inima koji su u ime neke velike Srbije u~inili
je ratno hu{ka~ka demagogija zamenjena demokratskom retori- neki ideolozi, kriminalci, ratni profiteri, zlo~inci?
kom uz puno uvaàvanje ljudskih sloboda i raznolikosti.
Jednostavan odgovor: nije spremna. Mesto da teì kriti~-
kom, politi~kom, dru{tvenom uni{tenju ravno-gorskog pokreta
[ta je sa Srbijom? Da li je u njoj ratno hu{ka~ka retori- i ideologije koju je taj pokret sa sobom nosio, de{ava se suprot-
ka zamenjena demokratskim razmi{ljanjima? no, nosioci ove ideje se uzdiù na nivo li~nosti od zna~aja kao
Ako na po~etku novog milenijuma, u glavnom gradu jedne {to su Vuk Karadì}, Dostojevski, Tesla. Mene uàsava pomisao
dràve gori verski objekat, dàmija, simbol raznolikosti i istorij- da }e moja deca u~iti u {koli daje Draà Mihajlovi} bio heroj.
skih de{avanja na ovim prostorima, da li je u Srbiji do{lo do pro- Onaj koji je sara|ivao sa nacistima, onaj koji je vr{io genocid
66 67
mena? Ako policija ne nastoji da spre~i izgrednike, ve} njen vi-

soki du`nosnik kaè: „Pa bolje da izgori jedan ‘objekat’, nego da
se ne~iji ìvot prekine, jer se ‘objekat’ moè ponovo izgraditi a
Dènis Bajramovi} ljudski ìvot se ne moè vratiti“, a da se istovremeno traì od
KFOR-a da za{titi pravoslavne spomenike na Kosovu i po cenu
ljudskih ìvota, da li se tu radi o dvostrukim standardima? Da
li se tu radi o filozofiji: „mi ne moramo ali vi morate“?
O krivici, istini i promeni u Srbiji
Stra{no je ono {to se desilo 17. marta na Kosovu ali je po-
djednako stra{no {ta se desilo te no}i u Beogradu, Ni{u i Novom
Sadu. Pri tom treba ista}i ~injenicu da su nerede na Kosovu na-
Ima ne{to trulo u dràvi Danskoj. pravili Albanci a da su izgrednici u Srbiji zapalili dàmije Bo-
Vilijem [ekspir {njaka, ~injenica koja nesumljivo govori u prilog tezi da je u Sr-
biji i dalje prisutan {ovinizam, govor mr`nje i da Srbija jo{ nije
Ja bih rekao da u dràvi Srbiji ima ne{to trulo. Trule` ko- spremna da se suo~i sa onim {to su pojednci u~inili u njihovo
ja se iz dana u dan sve vi{e {iri, i zahvata sve delove dru{tva, ime u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
mlade i stare, Srbe i nesrbe, dràvne i nedràvne institucije. Ako Ako se oni, koji su to uradili ne stide onoga {to su u~inili,
bi Srbiju posmatrali kao neku jabuku, trule` koja je do osamde- ako ih se narod ne stidi, ako ih se dràva ne stidi, kako }e se oni,
setih godina pro{log veka bila mala, gotovo zanemarljiva, od narod i dràva stideti onoga sto je u~injeno u Srebrenici i celoj
osamdesetih godina po~ela se {iriti munjevitom brzinom, tako Bosni? Neko }e sada re}i dràva ih se stidi, dràva je osudila ta-
da danas samo jedan deo te nekada lepe, so~ne i crvene jabuke, kav akt. Najvi{i dràvni zvani~nici jesu ali sud, koji prezentuje
sada nije zahva}en tim truleòm. dràvu, koji se brine o za{titi ljudskih, manjinskih i verskih pra-
va i sloboda, je izgrednike u Ni{u osudio na svega nekoliko ne-
[ta je trule` u Srbiji? delja zatvorske kazne. Nekoliko nedelja za takvo delo! Sud je ja-
sno u ovom slu~aju pokazao da je i on, kao dràvna institucija,
Trule` je {ovinizam, kamufliran pod pojmom nacionalizam
zahva}en truleòm. Sud je pokazao da u Srbiji postoje dvostru-
i patriotizam. Trule` je ratno hu{ka~ka demagogija (govor mr-
ki standardi: „za nas jedni a za vas drugi“.
`nje), koja Srbiji nije donela, niti }e doneti ni{ta dobro i pozitivno.
Ambasador BiH u SCG, Tomislav Leko, prisustvuju}i na Ako se ve}ina ljudi i dalje opredeljuje za krajnje rasi-
debati u Novom Pazaru odrànoj 15. 11. 2005. godine na temu sti~ku, nacionalisti~ku i ekstremisti~ku politi~ku opciju, da
„suo~avanje sa budu}no{}u“, istakao je mi{ljenje da se „politi~- li se i{ta promenilo u Srbiji? Da li je Srbija onda spremna da
ka demagogija u BiH od Dejtona do danas dosta promenila“, da se suo~i sa zlo~inima koji su u ime neke velike Srbije u~inili
je ratno hu{ka~ka demagogija zamenjena demokratskom retori- neki ideolozi, kriminalci, ratni profiteri, zlo~inci?
kom uz puno uvaàvanje ljudskih sloboda i raznolikosti.
Jednostavan odgovor: nije spremna. Mesto da teì kriti~-
kom, politi~kom, dru{tvenom uni{tenju ravno-gorskog pokreta
[ta je sa Srbijom? Da li je u njoj ratno hu{ka~ka retori- i ideologije koju je taj pokret sa sobom nosio, de{ava se suprot-
ka zamenjena demokratskim razmi{ljanjima? no, nosioci ove ideje se uzdiù na nivo li~nosti od zna~aja kao
Ako na po~etku novog milenijuma, u glavnom gradu jedne {to su Vuk Karadì}, Dostojevski, Tesla. Mene uàsava pomisao
dràve gori verski objekat, dàmija, simbol raznolikosti i istorij- da }e moja deca u~iti u {koli daje Draà Mihajlovi} bio heroj.
skih de{avanja na ovim prostorima, da li je u Srbiji do{lo do pro- Onaj koji je sara|ivao sa nacistima, onaj koji je vr{io genocid
66 67
nad Bo{njacima u Bosni, Crnoj Gori i Sandàku danas se sma- otvoreno zalagali za veliku Srbiju, koji su zatvarali o~i pred zlo-
tra herojem. O tome da je vr{io sistematsko ubijanje Bo{njaka ~inima ili direktno ili indirektno u~estvovali u njima, pa i nare-
postoje brojni dokazi kao {to je pismo Pavla \uri{i}a upu}eno |ivali ih, onih koji i danas {ire govor mr`nje, kada }u ja doìve-
njegovom pretpostavljenom, naravno Draì Mihajlovi}u, u kome ti da od takvih i njima sli~nih ~ujem re~ „izvini“?
se kaè: „Na{ plan o uni{tenju muslimana se ostvaruje“. Onda
govorimo o demokratiji? Ne bi me za~udilo da za nekih pedeset [ta da radite?
godina moji unuci po~nu u~iti u {koli da su Karadì} i Mladi}
Prvo nemojte da dràvu Srbiju proglasite dràvom „Srba i
tako|e heroji, koji su dali doprinos ~ove~anstvu poput Tesle, ti-
ostalih naroda“ ve} „dràvom svih njenih gra|ana“ jer to ona i
me {to su jugoisto~nu Evropu „oslobodili“ od nekoliko hiljada
treba da bude, naravno pod pretpostavkom da èlite da integri-
„turaka“. Stra{no!
{ete sve narode i narodnosti u jedno novo moderno dru{tvo ko-
Zar se neko nada da nakon {to neko u {koli nau~i da je je }e biti zasnovano na evropskim principima demokratije i po-
Draà „good gay“, da }e taj isti biti spreman da osudi ono {to su {tovanja verskih i manjinskih prava i sloboda.
pojedinci u njihovo ime u~inili u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu?
Zar se neko nada da }e osoba kojoj je Draà uzor biti spremna Kao drugo, sve izgrednike, koji na nacionalnoj, rasnoj
da osudi genocid u Srebrenici? Takvi se ne}e nikada postideti osnovi vr{e teror nad drugima, o{tro kaznite da bi bili pouka za
Srebrenice! Takvi }e na pomen, Srebrenica odgovarati sa pita- sve ostale koji sli~no razmi{ljaju, po~ev{i od izgrednika u Beo-
njem: (a Bratunac?). Stra{no je ono {to se desilo u Bratuncu, gradu, Novom Sadu i Ni{u. Jer bi to gra|anima ove zemlje bio
stra{no je {ta se desilo u Ahmi}ima, ali zlo~in se ne moè oprav- jasni dokaz da ne postoji politika dvostrukih standarda, poseb-
dati osvetom. Osveta je i u hri{}anskom i islamskom u~enju za- no nesrbima.
branjena, a tako|e su zabranjena zverstva i zlo~in. Nemojmo da Ne idealizujte ravno-gorski pokret jer u tom slu~aju ne}ete
branimo zlo~ince! Njima nije mesto pokraj nas, njima je mesto u biti spremni da se suo~ite sa pro{lo{}u. Nemojte vr{iti zlo~in nad
zatvorskoj }eliji! va{om decom ube|uju}i ih da je Draà „good-gay“ jer }ete do}i u
Zlo~ine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu nisu traì- situaciju da }e oni va{e unuke ube|ivati da su Karadì} i Mladi}
li i sprovodili kriminalci i otpadnici ve} elita nacisti~kog dru{tva, „dobri momci“, a onda nikada ne}ete biti spremni da osudite do-
neki od njih su i danas ìvi ali nema~ko dru{tvo ih se stidi. Ne- ga|aje od devedesetih godina. Izbacite iz ud`benika ideju da su
ki od njih su i politi~ki aktivni ali nemaju neku zna~ajniju podr- oni bili heroji, dok ne bude kasno, jer na kraju krajeva takva ide-
{ku. A u Srbiji? Oni koji su hu{kali uveliko su ìvi! Oni se ne sti- ja vre|a svakog Bo{njaka, gra|anina ove trule zemlje.
de onoga {to su uradili. Oni uìvaju veliko poverenje gra|ana. Ako èlite integraciju svih zajednica u postpeto-oktobar-
Preko pedeset odsto ukupnog bira~kog tela konstantno glasa za sko dru{tvo, kada smo svi bili jedinstveni, kada su Srbi, Crno-
njih. Da li }e tih pedeset odsto nekad re}i, ja znam za Srebreni- gorci, Ma|ari, Bo{njaci, Rumuni i ostali rame u za rame, zajed-
cu, meni je ào, ja se stidim? Ne}e! Oni }e stalno na pitanja o no u~estvovali u ru{enju Milo{evi}eve diktature, vodite ra~una
Srebrenici odgovarati sa kontra pitanjem (a Bratunac?). da himna dràve Srbije bude prihvatljiva podjednako za sve gra-
[ta meni vredi da re~ „izvini“ ~ujem od pojedinaca, od lju- |ane. posebno nesrbe. Imate ve}inu u Srbiji? Moète kao him-
di koji su ~esto manjina u svom okruènju, od Srba kao {to su nu staviti i pesmu sa tekstom „spremte se spremte ~etnici“, ali
Nata{a Kandi}, osim da shvatim da nisu svi Srbi isti, kada tu da li }e onda biti realno o~ekivanje da nesrbi stoje mirno kada
jednostavnu re~ koja puno zna~i ne}u nikada ~uti od onih koji se intonira takva himna i da takvu himnu prihvate kao svoju?
su se zalagali da Srbiju zahvati trule`. Od ljudi kao {to su ~lano- Ne! Za{to se Srbija stalno mora vra}ati u pro{lost i tamo traì-
vi Srpske akademije nauka i umetnosti, ratnih zlo~inaca: Vojisla- ti svoje ideale! Za{to ne moè prona}i ideale u novijoj istoriji a
va Se{elja, Slobodana Milo{evi~a, Karadì}a, Mladi}a, koji su se da to nisu ratni zlo~inci, za{to kao svoje ideale ne moè progla-
68 69
nad Bo{njacima u Bosni, Crnoj Gori i Sandàku danas se sma- otvoreno zalagali za veliku Srbiju, koji su zatvarali o~i pred zlo-
tra herojem. O tome da je vr{io sistematsko ubijanje Bo{njaka ~inima ili direktno ili indirektno u~estvovali u njima, pa i nare-
postoje brojni dokazi kao {to je pismo Pavla \uri{i}a upu}eno |ivali ih, onih koji i danas {ire govor mr`nje, kada }u ja doìve-
njegovom pretpostavljenom, naravno Draì Mihajlovi}u, u kome ti da od takvih i njima sli~nih ~ujem re~ „izvini“?
se kaè: „Na{ plan o uni{tenju muslimana se ostvaruje“. Onda
govorimo o demokratiji? Ne bi me za~udilo da za nekih pedeset [ta da radite?
godina moji unuci po~nu u~iti u {koli da su Karadì} i Mladi}
Prvo nemojte da dràvu Srbiju proglasite dràvom „Srba i
tako|e heroji, koji su dali doprinos ~ove~anstvu poput Tesle, ti-
ostalih naroda“ ve} „dràvom svih njenih gra|ana“ jer to ona i
me {to su jugoisto~nu Evropu „oslobodili“ od nekoliko hiljada
treba da bude, naravno pod pretpostavkom da èlite da integri-
„turaka“. Stra{no!
{ete sve narode i narodnosti u jedno novo moderno dru{tvo ko-
Zar se neko nada da nakon {to neko u {koli nau~i da je je }e biti zasnovano na evropskim principima demokratije i po-
Draà „good gay“, da }e taj isti biti spreman da osudi ono {to su {tovanja verskih i manjinskih prava i sloboda.
pojedinci u njihovo ime u~inili u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu?
Zar se neko nada da }e osoba kojoj je Draà uzor biti spremna Kao drugo, sve izgrednike, koji na nacionalnoj, rasnoj
da osudi genocid u Srebrenici? Takvi se ne}e nikada postideti osnovi vr{e teror nad drugima, o{tro kaznite da bi bili pouka za
Srebrenice! Takvi }e na pomen, Srebrenica odgovarati sa pita- sve ostale koji sli~no razmi{ljaju, po~ev{i od izgrednika u Beo-
njem: (a Bratunac?). Stra{no je ono {to se desilo u Bratuncu, gradu, Novom Sadu i Ni{u. Jer bi to gra|anima ove zemlje bio
stra{no je {ta se desilo u Ahmi}ima, ali zlo~in se ne moè oprav- jasni dokaz da ne postoji politika dvostrukih standarda, poseb-
dati osvetom. Osveta je i u hri{}anskom i islamskom u~enju za- no nesrbima.
branjena, a tako|e su zabranjena zverstva i zlo~in. Nemojmo da Ne idealizujte ravno-gorski pokret jer u tom slu~aju ne}ete
branimo zlo~ince! Njima nije mesto pokraj nas, njima je mesto u biti spremni da se suo~ite sa pro{lo{}u. Nemojte vr{iti zlo~in nad
zatvorskoj }eliji! va{om decom ube|uju}i ih da je Draà „good-gay“ jer }ete do}i u
Zlo~ine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu nisu traì- situaciju da }e oni va{e unuke ube|ivati da su Karadì} i Mladi}
li i sprovodili kriminalci i otpadnici ve} elita nacisti~kog dru{tva, „dobri momci“, a onda nikada ne}ete biti spremni da osudite do-
neki od njih su i danas ìvi ali nema~ko dru{tvo ih se stidi. Ne- ga|aje od devedesetih godina. Izbacite iz ud`benika ideju da su
ki od njih su i politi~ki aktivni ali nemaju neku zna~ajniju podr- oni bili heroji, dok ne bude kasno, jer na kraju krajeva takva ide-
{ku. A u Srbiji? Oni koji su hu{kali uveliko su ìvi! Oni se ne sti- ja vre|a svakog Bo{njaka, gra|anina ove trule zemlje.
de onoga {to su uradili. Oni uìvaju veliko poverenje gra|ana. Ako èlite integraciju svih zajednica u postpeto-oktobar-
Preko pedeset odsto ukupnog bira~kog tela konstantno glasa za sko dru{tvo, kada smo svi bili jedinstveni, kada su Srbi, Crno-
njih. Da li }e tih pedeset odsto nekad re}i, ja znam za Srebreni- gorci, Ma|ari, Bo{njaci, Rumuni i ostali rame u za rame, zajed-
cu, meni je ào, ja se stidim? Ne}e! Oni }e stalno na pitanja o no u~estvovali u ru{enju Milo{evi}eve diktature, vodite ra~una
Srebrenici odgovarati sa kontra pitanjem (a Bratunac?). da himna dràve Srbije bude prihvatljiva podjednako za sve gra-
[ta meni vredi da re~ „izvini“ ~ujem od pojedinaca, od lju- |ane. posebno nesrbe. Imate ve}inu u Srbiji? Moète kao him-
di koji su ~esto manjina u svom okruènju, od Srba kao {to su nu staviti i pesmu sa tekstom „spremte se spremte ~etnici“, ali
Nata{a Kandi}, osim da shvatim da nisu svi Srbi isti, kada tu da li }e onda biti realno o~ekivanje da nesrbi stoje mirno kada
jednostavnu re~ koja puno zna~i ne}u nikada ~uti od onih koji se intonira takva himna i da takvu himnu prihvate kao svoju?
su se zalagali da Srbiju zahvati trule`. Od ljudi kao {to su ~lano- Ne! Za{to se Srbija stalno mora vra}ati u pro{lost i tamo traì-
vi Srpske akademije nauka i umetnosti, ratnih zlo~inaca: Vojisla- ti svoje ideale! Za{to ne moè prona}i ideale u novijoj istoriji a
va Se{elja, Slobodana Milo{evi~a, Karadì}a, Mladi}a, koji su se da to nisu ratni zlo~inci, za{to kao svoje ideale ne moè progla-
68 69
siti borce za demoktratiju i vladavinu prava, za{to se himna ne

odnosi ne peto-oktobarsku revoluciju kada je po~ela da se stva-
ra jedna nova evropska Srbija, sve do momenta kada je snajper-
ski metak prekinuo jedan ìvot a time i istinske demokratske Aurelija \an
reforme, barem {to se ti~e po{tovanja manjinskih i verskih pra-
va i sloboda. Ako èlite da Bo{njaci, gra|ani Srbije stoje mirno
dok se intonira budu}a himna Srbije, vodite ra~una da ona i na- Ove 2006. godine, kada su iza nas sva besmislena ratova-
ma bude prihvatljiva. nja, kao i ogroman broj ljudi sa tugom u o~ima i beskarajnim pi-
Od momenta kada su ta dva-tri snajperska metka probila tanjima „Za{to?“, ìvot u Srbiji polako se nastavlja… Ali kako?
telo va{eg najve}eg reformatora, u Srbiji je trule` ponovo po~ela Petnaest godina ranije, Srbija dobija ulogu protagoniste sa
da se {iri. pu{kom u ruci… Pu{ka koja pose}uje teritorije Hrvatske, Bosne
@elite da krenemo napred? Ostavite nazadne ideje u pro- i Hercegovine, a ne{to kasnije i Kosova. Glasove sa porukom mi-
{losti, stvorite nove ideale. Ova trule` izjeda Srbiju. Ponekada ra, pu{ka nije ~ula.
pomislim da je sloboda mi{ljenja u Srbiji prevelika, stalno se po- Danas mlade ljude ne intersuje to {to se zbilo. Ne interesu-
minje nekakvo novo àri{te u „Ra{koj oblasti“. Pominju se neka- je ih {to je tamo ne~iji otac pucao na svog dugogodi{njeg kom{i-
kvi mudàhedini i teroristi, kreira se konstantno „panika“ u jav- ju, {to je neka njihova vr{njakinja izgubila brata, a njena majka
nosti pod parolom „bolje biti spreman“. Spreman na {ta? Na godinama nije ~ula ni{ta o njihovom ocu. Ne, to njih ne interesu-
plja~ku i sprovo|enje genocida? Zar im nije dosta {ta su sve do je kao ni njihove roditelje, jer ~emu ìveti u pro{losti, treba da se
sada uradili? okrene nova stranica, treba sve zaboraviti.
Ponekada pomislim da oni (hu{ka~i i oni koji im veruju) i Pla{im se da ako zaboravimo, moèmo lako dozvoliti da se
ne znaju kako mi izgledamo. Ponekada mi se u~ini da nas oni za- to ponovo dogodi. Zato ovo i pi{em… da se ne zaboravi…
mi{ljaju kao bradate, kovrdàve, prljave divljake. Za{lo se ne za-
po~ne rad na spajanju mladih njihovom me|usobnom upozna- Tek kada se li~no uhvati u ko{tac sa stvarima koje se nje-
vanju, a ne na razdvajanju. Za{lo mladi u “Ra{ku oblast“ dolaze ga ti~u, mlad ~ovek u Srbiji po~inje da traì odgovore na razna
samo kada ima fudbalska utakmica, kada treba onome drugome pitanja. Pa za{to ja, kao mlada samosvesna osoba ne mogu da se
da se opsuje „turska“ majka? Ko je kriv za to? Hu{ka~i! zaposlim ili da napredujem u svom poslu, obavljaju}i ga krajnje
profesionalno, za{to ne mogu da razmenjujem iskustva sa ljudi-
Mladi spajajmo se, druìmo se, dajte da po~nemo da zabo-
ma sa razli~itih govornih podru~ja, za{to sam zatvorena u ovaj
ravljamo. Kako }emo zaboraviti? Tako {to }emo jedni drugima
kavez Srbije, i za{to moram nedelju dana da ~ekam ispred au-
re}i sve u lice, ne u toku fudbalske utakmice kada nas razdvaja
kordon àndarmerije, ve} za zajedni~kim stolom. Kaìte nama strijske ambasade, pa ipak ne dobijem vizu.
{ta vama smeta, mi }emo re}i {ta nama smeta. Organizujmo de- I onda mi prijateljica kaè da nju uop{te ne interesuje po-
bate. Ali ne debate na kojima }e biti istomi{ljenici (demokrate) i litika i to {to se de{avalo proteklih godina. Zar nije apsurdno??
na drugoj strani, ve} svi, i nacionalisti i {ovinisti i ekstremisti i Pome{ana ose}anja besa i tuge obuzimaju me s vremena na
demokrate, ukratko i „normalni“ i „nenormalni“. vreme. Pa zar moram ja da ispa{tam zbog svega ovog {to se de-
silo… Mama, za{to si mirno sedela i gledala pokolj!
Karl Jaspers dobro obja{njava pitanje krivice. Moja mama
nije kriva, ona je samo gledala televizijski program u netaknutoj
Srbiji. Gra|ani i gra|anke Srbije nisu krivi {to su ìveli u jednoj
70 71
siti borce za demoktratiju i vladavinu prava, za{to se himna ne

odnosi ne peto-oktobarsku revoluciju kada je po~ela da se stva-
ra jedna nova evropska Srbija, sve do momenta kada je snajper-
ski metak prekinuo jedan ìvot a time i istinske demokratske Aurelija \an
reforme, barem {to se ti~e po{tovanja manjinskih i verskih pra-
va i sloboda. Ako èlite da Bo{njaci, gra|ani Srbije stoje mirno
dok se intonira budu}a himna Srbije, vodite ra~una da ona i na- Ove 2006. godine, kada su iza nas sva besmislena ratova-
ma bude prihvatljiva. nja, kao i ogroman broj ljudi sa tugom u o~ima i beskarajnim pi-
Od momenta kada su ta dva-tri snajperska metka probila tanjima „Za{to?“, ìvot u Srbiji polako se nastavlja… Ali kako?
telo va{eg najve}eg reformatora, u Srbiji je trule` ponovo po~ela Petnaest godina ranije, Srbija dobija ulogu protagoniste sa
da se {iri. pu{kom u ruci… Pu{ka koja pose}uje teritorije Hrvatske, Bosne
@elite da krenemo napred? Ostavite nazadne ideje u pro- i Hercegovine, a ne{to kasnije i Kosova. Glasove sa porukom mi-
{losti, stvorite nove ideale. Ova trule` izjeda Srbiju. Ponekada ra, pu{ka nije ~ula.
pomislim da je sloboda mi{ljenja u Srbiji prevelika, stalno se po- Danas mlade ljude ne intersuje to {to se zbilo. Ne interesu-
minje nekakvo novo àri{te u „Ra{koj oblasti“. Pominju se neka- je ih {to je tamo ne~iji otac pucao na svog dugogodi{njeg kom{i-
kvi mudàhedini i teroristi, kreira se konstantno „panika“ u jav- ju, {to je neka njihova vr{njakinja izgubila brata, a njena majka
nosti pod parolom „bolje biti spreman“. Spreman na {ta? Na godinama nije ~ula ni{ta o njihovom ocu. Ne, to njih ne interesu-
plja~ku i sprovo|enje genocida? Zar im nije dosta {ta su sve do je kao ni njihove roditelje, jer ~emu ìveti u pro{losti, treba da se
sada uradili? okrene nova stranica, treba sve zaboraviti.
Ponekada pomislim da oni (hu{ka~i i oni koji im veruju) i Pla{im se da ako zaboravimo, moèmo lako dozvoliti da se
ne znaju kako mi izgledamo. Ponekada mi se u~ini da nas oni za- to ponovo dogodi. Zato ovo i pi{em… da se ne zaboravi…
mi{ljaju kao bradate, kovrdàve, prljave divljake. Za{lo se ne za-
po~ne rad na spajanju mladih njihovom me|usobnom upozna- Tek kada se li~no uhvati u ko{tac sa stvarima koje se nje-
vanju, a ne na razdvajanju. Za{lo mladi u “Ra{ku oblast“ dolaze ga ti~u, mlad ~ovek u Srbiji po~inje da traì odgovore na razna
samo kada ima fudbalska utakmica, kada treba onome drugome pitanja. Pa za{to ja, kao mlada samosvesna osoba ne mogu da se
da se opsuje „turska“ majka? Ko je kriv za to? Hu{ka~i! zaposlim ili da napredujem u svom poslu, obavljaju}i ga krajnje
profesionalno, za{to ne mogu da razmenjujem iskustva sa ljudi-
Mladi spajajmo se, druìmo se, dajte da po~nemo da zabo-
ma sa razli~itih govornih podru~ja, za{to sam zatvorena u ovaj
ravljamo. Kako }emo zaboraviti? Tako {to }emo jedni drugima
kavez Srbije, i za{to moram nedelju dana da ~ekam ispred au-
re}i sve u lice, ne u toku fudbalske utakmice kada nas razdvaja
kordon àndarmerije, ve} za zajedni~kim stolom. Kaìte nama strijske ambasade, pa ipak ne dobijem vizu.
{ta vama smeta, mi }emo re}i {ta nama smeta. Organizujmo de- I onda mi prijateljica kaè da nju uop{te ne interesuje po-
bate. Ali ne debate na kojima }e biti istomi{ljenici (demokrate) i litika i to {to se de{avalo proteklih godina. Zar nije apsurdno??
na drugoj strani, ve} svi, i nacionalisti i {ovinisti i ekstremisti i Pome{ana ose}anja besa i tuge obuzimaju me s vremena na
demokrate, ukratko i „normalni“ i „nenormalni“. vreme. Pa zar moram ja da ispa{tam zbog svega ovog {to se de-
silo… Mama, za{to si mirno sedela i gledala pokolj!
Karl Jaspers dobro obja{njava pitanje krivice. Moja mama
nije kriva, ona je samo gledala televizijski program u netaknutoj
Srbiji. Gra|ani i gra|anke Srbije nisu krivi {to su ìveli u jednoj
70 71
zlo~ina~koj dràvi, jer „tu gde su svi krivi, niko nije kriv“, pa ta- dvori{ta“, a da isto tako pustimo druge da iznesu pitanje svoje
kva vrsta krivice ne vodi ni~emu. odgovornosti. Na{a je odgovornost ono o ~emu mi treba da ras-
Ovde se radi o jednoj politi~koj krivici koja podrazumeva pravljamo, a njihova ono o ~emu oni treba da raspravljaju.
da se svi dràvljani u~ine odgovornim za posledice postupaka Zato sada dolazimo u situaciju da su nam mediji preplavlje-
dràve, ali ne podrazumeva i krivi~nu odgovornost svakog poje- ni predrasudama, stereotipima, govorima mr`nje kao legitimnim
dinog dràvljanina ili dràvljanke za zlo~ine koji su po~injeni u stavovima, bajkama o borbi i slobodi. Zato se sada ponovo bude
ime dràve. Odgovornost pojedinca ili pojedinke po~inje prizna- nacionalisti~ke strasti, zato je Vojvodina puna „Nacionalnih stro-
vanjem istine, i onog {to se zapravo desilo sagledano u okviru ~i- jeva“ i „Obraza“, i zato se svi klanjaju „ratnim herojima“. Kao da
njenica, a istina donosi talas pro~i{}enja koji je neophodan da duh „generala u bekstvu“ lebdi iznad nas i ruga nam se.
bismo krenuli da ìvimo normalno, bez otrova mr`nje koji su
Momci i devojke, umesto da nose majice omiljenih peva~a
nam ostavili roditelji.
ili glumaca, ponosno i dr~no veli~aju zlo~ina~ke heroje. Podsme-
Prvi stepenik suo~avanja Srbije sa pro{lo{}u i put ka vaju se svemu {to je razli~ito, svemu {to odstupa od strogo utvr-
ozdravljenju ~itavog dru{tva leì u krivi~nim procesima koji se |enih formi koje dru{tvo name}e, ne shvataju}i da u tome i jeste
vode, kako u Hagu, tako i u Srbiji. Komisija za istinu i pomire- bogatstvo, lepota. Odri Lord obja{njava: „Neosporno je da izme-
nje unosi odre|enu dozu sigurnosti i nade da }e svi zlo~inci do- |u nas postoje razlike u rasi, starosnom dobu i polu. Ali nije to
biti zasluènu i odgovaraju}u kaznu. Me|utim, ceo proces na- ono {to nas razdvaja. Nas razdvaja poricanje tih razlika, odbija-
pretka i promena komplikuje se raznoraznim propagandama go- nje da ispitamo la`ne predstave koje su rezultat pogre{nog ime-
vora mr`nje kao i ogromnim ostacima politike rata koje ne nai- novanja tih razlika i njihovog uticaja na ljudsko pona{anje i ljud-
laze na sankcije. ska o~ekivanja.“
Ova politi~ka struja u Srbiji nikako ne èli da prizna odgovor- Promena u Srbiji nije logi~na ako prvi uslov za to nije ispu-
nost za sve {to je prethodna vlast u~inila, a kamoli da preduzme njen. Tek kada se `rtvama vrati njihovo dostojanstvo, i svi zlo~in-
odgovaraju}e korake kako bi nosioci zlo~ina~ke politike na od- ci budu ka`njeni, tek tada }e se stvoriti zdrava platforma ili „ap-
re|en period bili isklju~eni iz javnog i politi~kog ìvota. Isto ta- solutna nula“ od koje moèmo po~eti demokratizaciju. „Nemogu-
ko, kao {to lopov zasluùje zatvor, treba shvatiti da i ratni zlo~i- }e je o~ekivati ‘pomirenje’ ako deo stanovni{tva odbija da prizna
nac zasluùje odgovaraju}u kaznu. To je neophodno ne samo da da je zlo u~injeno, a drugom delu nikada nije priznato da je pre-
bi se dostigao odre|eni stepen pravde, ve} zato {to je izno{enje trpeo patnju, niti da postoji odgovornost za tu patnju“ (pismo
u javnost i javna osuda svih zlo~ina najbolji na~in za povla~enje Human Rights Watch-a predsedniku De Klerku). Stvaranje uslo-
linije izme|u stare i nove vlasti, jer u suprotnom, nova vlast je va za demokratiju treba da obelodani „reìm torture“ i objasni
samo naslednik stare. Srbija neguje politiku }utanja, „a }utnja je za{to je odre|ena praksa zapo~eta i podràna. Insistiranje na he-
pravi zlo~in protiv ljudskog roda“ (Nadeà Mandelj{tam). rojstvu ratnih zlo~inaca predstavlja nastavak kriminalizacije dr-
„Postignut je konsenzus da je u redu ako va{a vlast odlu~i àve i nakon odlaska totalitarnog reìma.
da ubija. Ukoliko ubijate unutar zemlje u velikoj ste nevolji. Uko- Na~in na koji omladina razvija svoju svest, mogu re}i pot-
liko ubijate van zemlje, na pravom mestu, u pravo vreme, po- puno sputano, pla{i me. Mitovi i legende na{ih roditelja koji jo{
slednjeg neprijatelja – dobijate orden“ (Dòan Baez). A zanimlji- uvek ìve kosovsku bajku ne mogu se odraziti pozitivno na mla-
vo je da smo svi bili svedoci dodeljivanja ordena i nagrada, kao de ljude. Postajemo zarobljenici pri~a o la`nom patriotizmu, za
i veli~anstvenog ispra}aja generala u Hag. koji treba ginuti i ubijati, kao i ksenofobije koja kuca na sva~i-
Ne postoji politi~ka volja koja jasno i glasno kaè da mi tre- ja vrata. Istraìvanje koje je sprovela NVO „Centar modernih ve-
ba da odgovaramo za svoja nedela i da prvo „~istimo ispred svog {tina“ govori da studenti Beogradskog univerziteta ne bi delili
72 73
zlo~ina~koj dràvi, jer „tu gde su svi krivi, niko nije kriv“, pa ta- dvori{ta“, a da isto tako pustimo druge da iznesu pitanje svoje
kva vrsta krivice ne vodi ni~emu. odgovornosti. Na{a je odgovornost ono o ~emu mi treba da ras-
Ovde se radi o jednoj politi~koj krivici koja podrazumeva pravljamo, a njihova ono o ~emu oni treba da raspravljaju.
da se svi dràvljani u~ine odgovornim za posledice postupaka Zato sada dolazimo u situaciju da su nam mediji preplavlje-
dràve, ali ne podrazumeva i krivi~nu odgovornost svakog poje- ni predrasudama, stereotipima, govorima mr`nje kao legitimnim
dinog dràvljanina ili dràvljanke za zlo~ine koji su po~injeni u stavovima, bajkama o borbi i slobodi. Zato se sada ponovo bude
ime dràve. Odgovornost pojedinca ili pojedinke po~inje prizna- nacionalisti~ke strasti, zato je Vojvodina puna „Nacionalnih stro-
vanjem istine, i onog {to se zapravo desilo sagledano u okviru ~i- jeva“ i „Obraza“, i zato se svi klanjaju „ratnim herojima“. Kao da
njenica, a istina donosi talas pro~i{}enja koji je neophodan da duh „generala u bekstvu“ lebdi iznad nas i ruga nam se.
bismo krenuli da ìvimo normalno, bez otrova mr`nje koji su
Momci i devojke, umesto da nose majice omiljenih peva~a
nam ostavili roditelji.
ili glumaca, ponosno i dr~no veli~aju zlo~ina~ke heroje. Podsme-
Prvi stepenik suo~avanja Srbije sa pro{lo{}u i put ka vaju se svemu {to je razli~ito, svemu {to odstupa od strogo utvr-
ozdravljenju ~itavog dru{tva leì u krivi~nim procesima koji se |enih formi koje dru{tvo name}e, ne shvataju}i da u tome i jeste
vode, kako u Hagu, tako i u Srbiji. Komisija za istinu i pomire- bogatstvo, lepota. Odri Lord obja{njava: „Neosporno je da izme-
nje unosi odre|enu dozu sigurnosti i nade da }e svi zlo~inci do- |u nas postoje razlike u rasi, starosnom dobu i polu. Ali nije to
biti zasluènu i odgovaraju}u kaznu. Me|utim, ceo proces na- ono {to nas razdvaja. Nas razdvaja poricanje tih razlika, odbija-
pretka i promena komplikuje se raznoraznim propagandama go- nje da ispitamo la`ne predstave koje su rezultat pogre{nog ime-
vora mr`nje kao i ogromnim ostacima politike rata koje ne nai- novanja tih razlika i njihovog uticaja na ljudsko pona{anje i ljud-
laze na sankcije. ska o~ekivanja.“
Ova politi~ka struja u Srbiji nikako ne èli da prizna odgovor- Promena u Srbiji nije logi~na ako prvi uslov za to nije ispu-
nost za sve {to je prethodna vlast u~inila, a kamoli da preduzme njen. Tek kada se `rtvama vrati njihovo dostojanstvo, i svi zlo~in-
odgovaraju}e korake kako bi nosioci zlo~ina~ke politike na od- ci budu ka`njeni, tek tada }e se stvoriti zdrava platforma ili „ap-
re|en period bili isklju~eni iz javnog i politi~kog ìvota. Isto ta- solutna nula“ od koje moèmo po~eti demokratizaciju. „Nemogu-
ko, kao {to lopov zasluùje zatvor, treba shvatiti da i ratni zlo~i- }e je o~ekivati ‘pomirenje’ ako deo stanovni{tva odbija da prizna
nac zasluùje odgovaraju}u kaznu. To je neophodno ne samo da da je zlo u~injeno, a drugom delu nikada nije priznato da je pre-
bi se dostigao odre|eni stepen pravde, ve} zato {to je izno{enje trpeo patnju, niti da postoji odgovornost za tu patnju“ (pismo
u javnost i javna osuda svih zlo~ina najbolji na~in za povla~enje Human Rights Watch-a predsedniku De Klerku). Stvaranje uslo-
linije izme|u stare i nove vlasti, jer u suprotnom, nova vlast je va za demokratiju treba da obelodani „reìm torture“ i objasni
samo naslednik stare. Srbija neguje politiku }utanja, „a }utnja je za{to je odre|ena praksa zapo~eta i podràna. Insistiranje na he-
pravi zlo~in protiv ljudskog roda“ (Nadeà Mandelj{tam). rojstvu ratnih zlo~inaca predstavlja nastavak kriminalizacije dr-
„Postignut je konsenzus da je u redu ako va{a vlast odlu~i àve i nakon odlaska totalitarnog reìma.
da ubija. Ukoliko ubijate unutar zemlje u velikoj ste nevolji. Uko- Na~in na koji omladina razvija svoju svest, mogu re}i pot-
liko ubijate van zemlje, na pravom mestu, u pravo vreme, po- puno sputano, pla{i me. Mitovi i legende na{ih roditelja koji jo{
slednjeg neprijatelja – dobijate orden“ (Dòan Baez). A zanimlji- uvek ìve kosovsku bajku ne mogu se odraziti pozitivno na mla-
vo je da smo svi bili svedoci dodeljivanja ordena i nagrada, kao de ljude. Postajemo zarobljenici pri~a o la`nom patriotizmu, za
i veli~anstvenog ispra}aja generala u Hag. koji treba ginuti i ubijati, kao i ksenofobije koja kuca na sva~i-
Ne postoji politi~ka volja koja jasno i glasno kaè da mi tre- ja vrata. Istraìvanje koje je sprovela NVO „Centar modernih ve-
ba da odgovaramo za svoja nedela i da prvo „~istimo ispred svog {tina“ govori da studenti Beogradskog univerziteta ne bi delili
72 73
studentsku sobu sa nekim ko je Rom, Hrvat, Bo{njak, Albanac

ili homoseksualac.
Svako treba da se okrene idividualnosti svoje li~nosti i da
prevazi|e kolektivni identitet „nebeskih“ vrlina. Negovanje politi- Jelena Budimirovi}
ke mira, gra|anskih i ljudskih prava i osnovnih vrednosti huma-
nog dru{tva, jedini je put koji donosi katarzu, a koju svako kao
pojedinac ili pojedinka prvo mora sam da doìvi. Pitanje koje nam se name}e
Jedan od uspe{nih primera modela suo~avanja sa pro{lo- Povodom burnih reakcija islamskog sveta na karikature
{}u sprovela je posleratna Nema~ka. Denacifikacija, pored demi- proroka Muhameda, nobelovac Ginter Gras je izjavio: „Zapad je
litarizacije i demokratije, predstavljala je administrativan model posle srednjeg veka pro{ao kroz renesansu i prosvetiteljstvo,
i proizvela je potpuni raskid sa nacisti~kim reìmom. Usvojio se kroz bolan proces kojim je izborio slobodu, a islamski svet nije
zakon koji je zabranjivao relativizaciju, osporavanje zlo~ina i ho- pro{ao taj proces, on je na druga~ijem stepenu razvoja. I to tre-
lokausta, veli~anje nacisti~kog reìma i sl. ba po{tovati.“ I danas vidimo blagoslove prosvetiteljstva zapadne
Zanimljivo je da suo~avanje sa pro{lo{}u jo{ uvek traje u civilizacije – blagoslove koje je doneo oslobo|en i kreativan ljud-
Nema~koj. Ono podrazumeva konstantno uspostavljanje i ja~a- ski um, ôvek probu|ene svesti o sopstvenoj ìvotnoj odgovor-
nje sistema vrednosti kojih gra|ani i gra|anke moraju da se pri- nosti – mo`da najvi{e u po{tovanju li~nosti drugog ~oveka, nje-
dràvaju. gove slobode misli i izraàvanja, njegovog prava na razli~itost,
To je dokaz da proces osve{}ivanja naroda traje mnogo du- kao i ostalih ljudskih prava. Ali, te blagoslove vrlo slabo vidimo
è nego {to se i moè zamisliti. Pedago{ki modeli psiholo{ko-so- na Balkanu, {to nas suo~ava sa bolnom ~injenicom da ni mi ni-
cijalnog sadràja treba sprovoditi sve dok postoji i najmanji tra- smo pro{li proces prosvetiteljstva, i da nikada nismo stvarno i
~ak se}anja na sva zla koja su se dogodila. Sti~em utisak da je to potpuno iza{li iz tame srednjeg veka.
proces koji traje zauvek. [ta se to de{avalo u umu ljudskog bi}a u vreme njegovog
lako su u poslednje vreme teme suo~avanja sa pro{lo{}u izlaska iz tame srednjeg veka? [ta zna~i pojam prosve}enosti?
bile zastupljenije u javnosti, Srbija u ovom trenutku pokazuje Da li je mogu}e da i mi pro|emo takav proces, da i nama zabli-
svoje staro lice. Taman kada je istina o ratnim zlo~inima po~ela sta svetlost prosvetiteljstva sa svojim blagoslovom mira, me|u-
da izlazi na videlo, desio se doga|aj koji je pretio da ugrozi ~itav sobnog ljudskog po{tovanja i svekolikog napretka? To su pitanja
zapo~eti proces osu|ivanja ratnih zlo~ina. Javno utvr|ena krivi- koja nam se name}u i na koja smo du`ni da ponudimo odgovor.
ca najodgovornijeg ~oveka nikada ne}e biti zvani~no obelodanje-
na. Samim tim mi }emo nastaviti da ìvimo film virtuelne Srbije [ta je prosve}enost?
u kojoj su glavni pozitivci lo{i momci.
Po Kantu, prosve}enost predstavlja „~ovekovo napu{tanje
Neizostavan je utisak da }e generacije i generacije biti po- vlastite nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Nezrelost je nemo}
trebne da se bajke zaborave, a „epske pesme“ ne prenose sa ko- da se razum upotrebljava bez vo|stva nekog drugog… Lenjost i
lena na koleno. kukavi~luk su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda ih
Promena stavova javnosti prema ratnim zlo~inima kao i ge- je priroda odavno oslobodila od tu|eg upravljanja, ipak drago-
neralna promena u dru{tvu, mogu}a je samo pod uticajem isho- voljno do kraja ìvota ostaje nezreo, i zbog kojih drugima biva
da budu}ih su|enja i vo|enjem politike suo~avanja sa pro{lo{}u sasvim lako da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udob-
neke nove politi~ke elite koja bi na tome vi{e insistirala. no biti nezreo… Nema potrebe da mislim kada mogu samo da
74 75
studentsku sobu sa nekim ko je Rom, Hrvat, Bo{njak, Albanac

ili homoseksualac.
Svako treba da se okrene idividualnosti svoje li~nosti i da
prevazi|e kolektivni identitet „nebeskih“ vrlina. Negovanje politi- Jelena Budimirovi}
ke mira, gra|anskih i ljudskih prava i osnovnih vrednosti huma-
nog dru{tva, jedini je put koji donosi katarzu, a koju svako kao
pojedinac ili pojedinka prvo mora sam da doìvi. Pitanje koje nam se name}e
Jedan od uspe{nih primera modela suo~avanja sa pro{lo- Povodom burnih reakcija islamskog sveta na karikature
{}u sprovela je posleratna Nema~ka. Denacifikacija, pored demi- proroka Muhameda, nobelovac Ginter Gras je izjavio: „Zapad je
litarizacije i demokratije, predstavljala je administrativan model posle srednjeg veka pro{ao kroz renesansu i prosvetiteljstvo,
i proizvela je potpuni raskid sa nacisti~kim reìmom. Usvojio se kroz bolan proces kojim je izborio slobodu, a islamski svet nije
zakon koji je zabranjivao relativizaciju, osporavanje zlo~ina i ho- pro{ao taj proces, on je na druga~ijem stepenu razvoja. I to tre-
lokausta, veli~anje nacisti~kog reìma i sl. ba po{tovati.“ I danas vidimo blagoslove prosvetiteljstva zapadne
Zanimljivo je da suo~avanje sa pro{lo{}u jo{ uvek traje u civilizacije – blagoslove koje je doneo oslobo|en i kreativan ljud-
Nema~koj. Ono podrazumeva konstantno uspostavljanje i ja~a- ski um, ôvek probu|ene svesti o sopstvenoj ìvotnoj odgovor-
nje sistema vrednosti kojih gra|ani i gra|anke moraju da se pri- nosti – mo`da najvi{e u po{tovanju li~nosti drugog ~oveka, nje-
dràvaju. gove slobode misli i izraàvanja, njegovog prava na razli~itost,
To je dokaz da proces osve{}ivanja naroda traje mnogo du- kao i ostalih ljudskih prava. Ali, te blagoslove vrlo slabo vidimo
è nego {to se i moè zamisliti. Pedago{ki modeli psiholo{ko-so- na Balkanu, {to nas suo~ava sa bolnom ~injenicom da ni mi ni-
cijalnog sadràja treba sprovoditi sve dok postoji i najmanji tra- smo pro{li proces prosvetiteljstva, i da nikada nismo stvarno i
~ak se}anja na sva zla koja su se dogodila. Sti~em utisak da je to potpuno iza{li iz tame srednjeg veka.
proces koji traje zauvek. [ta se to de{avalo u umu ljudskog bi}a u vreme njegovog
lako su u poslednje vreme teme suo~avanja sa pro{lo{}u izlaska iz tame srednjeg veka? [ta zna~i pojam prosve}enosti?
bile zastupljenije u javnosti, Srbija u ovom trenutku pokazuje Da li je mogu}e da i mi pro|emo takav proces, da i nama zabli-
svoje staro lice. Taman kada je istina o ratnim zlo~inima po~ela sta svetlost prosvetiteljstva sa svojim blagoslovom mira, me|u-
da izlazi na videlo, desio se doga|aj koji je pretio da ugrozi ~itav sobnog ljudskog po{tovanja i svekolikog napretka? To su pitanja
zapo~eti proces osu|ivanja ratnih zlo~ina. Javno utvr|ena krivi- koja nam se name}u i na koja smo du`ni da ponudimo odgovor.
ca najodgovornijeg ~oveka nikada ne}e biti zvani~no obelodanje-
na. Samim tim mi }emo nastaviti da ìvimo film virtuelne Srbije [ta je prosve}enost?
u kojoj su glavni pozitivci lo{i momci.
Po Kantu, prosve}enost predstavlja „~ovekovo napu{tanje
Neizostavan je utisak da }e generacije i generacije biti po- vlastite nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Nezrelost je nemo}
trebne da se bajke zaborave, a „epske pesme“ ne prenose sa ko- da se razum upotrebljava bez vo|stva nekog drugog… Lenjost i
lena na koleno. kukavi~luk su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda ih
Promena stavova javnosti prema ratnim zlo~inima kao i ge- je priroda odavno oslobodila od tu|eg upravljanja, ipak drago-
neralna promena u dru{tvu, mogu}a je samo pod uticajem isho- voljno do kraja ìvota ostaje nezreo, i zbog kojih drugima biva
da budu}ih su|enja i vo|enjem politike suo~avanja sa pro{lo{}u sasvim lako da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udob-
neke nove politi~ke elite koja bi na tome vi{e insistirala. no biti nezreo… Nema potrebe da mislim kada mogu samo da
74 75
platim; neko drugi }e ve} za mene preuzeti mrski posao.“ (Ema- damo slobodu misli i izraàvanja, a svakoga ko nas podse}a na
nuel Kant, „Um i sloboda“, 43). na{u neodgovornost i krivicu progla{avamo neprijateljem.
Za razliku od ìvotinje, ~ovek je bi}e odgovorno za svoje Autoritarna li~nost stalno o~ekuje od nekog drugog, naj~e-
postupke. Odgovornim ga ~ine razum, savest i volja. Kada razum {}e od svog ideolo{kog i politi~kog autoriteta, da uklanja posle-
raskrinka odre|ene motive kao iracionalne i nesvrhovite, tada dice njegove sopstvene ìvotne neodgovornosti. Ukoliko je ~ovek
im savest pridaje moralnu vrednost – progla{ava ih pogre{nim i neodgovorniji, to je njegova zavisnost od autoriteta ve}a, i toliko
traì od ~oveka da im se svojom voljom odupre. Kada poslu{a- njegov ideolo{ki i politi~ki sistem prirodno postaje fanati~niji i
mo glas savesti i odupremo se lo{im motivima i postupcima, po- autoritarniji. Umesto da menja sebe, autoritaran narod misli da
stajemo ljudi u najuzvi{enijem smislu te re~i. Svojim odgovor- }e iz tstorijske krize iza}i ukoliko promeni svog vo|u, svoju
nim pona{anjem uzdièmo se iznad svoje biolo{ke prirode i vlast. A kada se takav autoritaran sistem jednom uspostavi, on-
spoljnih isku{enja, postaju}i slobodni da kreativno menjamo sada je pojedincu i narodu jako te{ko da odraste i da se osloni na
mi sebe i svet oko sebe. snage svoje sopstvene odgovornosti.
Na taj na~in je funkcionisao ~ovek tamnog srednjeg veka, a
Neprosve}enost vodi u totalitarizam i danas tako funkcioni{e tamo gde pojedinci i narodi jo{ iz njega
Ali, mi imamo slobodu i da se odreknemo svoje odgovor- nisu iza{li. A takav sistem ni formalno ne funkcioni{e kako treba
nosti i da time postanemo `rtve svojih unutra{njih slabosti i – ako je ve}ina neprosve}ena, onda nema snage koja }e ispravno
spoljnih neprilika, a samim tim i raznih spoljnih manipulacija. sprovoditi pravni sistem, jer su i oni koji ga ~ine skloni korupci-
U tom slu~aju dolazimo u sukob sa svojim intelektualnim poseb- ji, mitu, nepotizmu i svakoj drugoj zloupotrebi svoje mo}i.
nostima, kojima se razlikujemo od drugih ìvih bi}a. Ako se ne
odupiremo svojim slabostima, onda nam upotreba razuma sme- Prosve}enost vodi u prosperitet i slobodu
ta, jer raskrinkava iracionalnost na{ih motiva i postupaka. Tada Sami ideali prosvetiteljstva, bez borbe protiv autoritarno-
se u nama stvara potreba za nekim drugim autoritetom koji }e sti, nikada nisu bili u stanju da prosvete neki narod, ve} su ~e-
da misli i odlu~uje umesto nas samih. Vi{e nam nije tako vaàn sto bili izgovor za razne zlo~ine koji su u njihovo ime ~injeni (i
smisao onoga {to je neko rekao, nego ko je to rekao, koliko lju- sama srednjovekovna inkvizicija imala je, na kraju krajeva, uzvi-
di to zastupa, kao i glas sopstvenih ose}anja. Oko svega, {to bi {ene ideale i ciljeve kao izgovore za svoje nasilje nad ljudskom
dovelo u pitanje na{u odgovornost, formiramo tabue u koje ne save{}u). Proces prosve}ivanja zapadne civilizacije po~eo je ne-
sme da se dira. koliko vekova pre definisanja pojma prosvetiteljstva, u vreme ka-
Pored toga {to svojom neprosve}eno{}u dolazimo u sukob da je protestantska reformacija ustala protiv autoritarne svesti
sa sopstvenim zdravim razumom, tada dolazimo u konflikt i sa ~oveka srednjeg veka.
sopstvenom save{}u, koja nas opominje zbog pokoravanja lo{im Reformacija je ukinula autoritete koji su putem straha i
motivima. Taj konflikt nas ~ini jo{ infantilnijim, jer se odri~emo krivice preuzimali pravo na sebe da misle i odlu~uju umesto ~o-
sopstvene odgovornosti, prebacuju}i je na nekog drugog. Tada vekove savesti, osvedo~ila je ljude o odgovornost za sopstvene
imamo potrebu za deùrnim krivcima, koje traìmo u verskim, postupke, i navela ih da sami koriste razum u analizi kvaliteta
nacionalnim, rasnim, politi~kim ili nekim drugim protivnicima. sopstvenih motiva i postupaka. Ljudski um, oslobo|en od stega
Ne~ista savest nas ~ini preosetljivim i paranoidnim, sklonim da nametnutog jednoumlja i krivice, u svojoj se kreativnosti oslobo-
u svima vidimo svog suparnika i neprijatelja. Svakoga ko ne po- dio. Srca reformisanog karaktera donela su svoje plodove kroz
dràva na{ kult progla{avamo {pijunom i izdajnikom koji ima dela privrednog, nau~nog i kulturnog preporoda. Probu|ena
nameru da nas ugrozi i uni{ti. Radi mira sopstvene savesti uki- svest o li~noj odgovornosti rezutovala je promenom svesti i ka-
76 77
platim; neko drugi }e ve} za mene preuzeti mrski posao.“ (Ema- damo slobodu misli i izraàvanja, a svakoga ko nas podse}a na
nuel Kant, „Um i sloboda“, 43). na{u neodgovornost i krivicu progla{avamo neprijateljem.
Za razliku od ìvotinje, ~ovek je bi}e odgovorno za svoje Autoritarna li~nost stalno o~ekuje od nekog drugog, naj~e-
postupke. Odgovornim ga ~ine razum, savest i volja. Kada razum {}e od svog ideolo{kog i politi~kog autoriteta, da uklanja posle-
raskrinka odre|ene motive kao iracionalne i nesvrhovite, tada dice njegove sopstvene ìvotne neodgovornosti. Ukoliko je ~ovek
im savest pridaje moralnu vrednost – progla{ava ih pogre{nim i neodgovorniji, to je njegova zavisnost od autoriteta ve}a, i toliko
traì od ~oveka da im se svojom voljom odupre. Kada poslu{a- njegov ideolo{ki i politi~ki sistem prirodno postaje fanati~niji i
mo glas savesti i odupremo se lo{im motivima i postupcima, po- autoritarniji. Umesto da menja sebe, autoritaran narod misli da
stajemo ljudi u najuzvi{enijem smislu te re~i. Svojim odgovor- }e iz tstorijske krize iza}i ukoliko promeni svog vo|u, svoju
nim pona{anjem uzdièmo se iznad svoje biolo{ke prirode i vlast. A kada se takav autoritaran sistem jednom uspostavi, on-
spoljnih isku{enja, postaju}i slobodni da kreativno menjamo sada je pojedincu i narodu jako te{ko da odraste i da se osloni na
mi sebe i svet oko sebe. snage svoje sopstvene odgovornosti.
Na taj na~in je funkcionisao ~ovek tamnog srednjeg veka, a
Neprosve}enost vodi u totalitarizam i danas tako funkcioni{e tamo gde pojedinci i narodi jo{ iz njega
Ali, mi imamo slobodu i da se odreknemo svoje odgovor- nisu iza{li. A takav sistem ni formalno ne funkcioni{e kako treba
nosti i da time postanemo `rtve svojih unutra{njih slabosti i – ako je ve}ina neprosve}ena, onda nema snage koja }e ispravno
spoljnih neprilika, a samim tim i raznih spoljnih manipulacija. sprovoditi pravni sistem, jer su i oni koji ga ~ine skloni korupci-
U tom slu~aju dolazimo u sukob sa svojim intelektualnim poseb- ji, mitu, nepotizmu i svakoj drugoj zloupotrebi svoje mo}i.
nostima, kojima se razlikujemo od drugih ìvih bi}a. Ako se ne
odupiremo svojim slabostima, onda nam upotreba razuma sme- Prosve}enost vodi u prosperitet i slobodu
ta, jer raskrinkava iracionalnost na{ih motiva i postupaka. Tada Sami ideali prosvetiteljstva, bez borbe protiv autoritarno-
se u nama stvara potreba za nekim drugim autoritetom koji }e sti, nikada nisu bili u stanju da prosvete neki narod, ve} su ~e-
da misli i odlu~uje umesto nas samih. Vi{e nam nije tako vaàn sto bili izgovor za razne zlo~ine koji su u njihovo ime ~injeni (i
smisao onoga {to je neko rekao, nego ko je to rekao, koliko lju- sama srednjovekovna inkvizicija imala je, na kraju krajeva, uzvi-
di to zastupa, kao i glas sopstvenih ose}anja. Oko svega, {to bi {ene ideale i ciljeve kao izgovore za svoje nasilje nad ljudskom
dovelo u pitanje na{u odgovornost, formiramo tabue u koje ne save{}u). Proces prosve}ivanja zapadne civilizacije po~eo je ne-
sme da se dira. koliko vekova pre definisanja pojma prosvetiteljstva, u vreme ka-
Pored toga {to svojom neprosve}eno{}u dolazimo u sukob da je protestantska reformacija ustala protiv autoritarne svesti
sa sopstvenim zdravim razumom, tada dolazimo u konflikt i sa ~oveka srednjeg veka.
sopstvenom save{}u, koja nas opominje zbog pokoravanja lo{im Reformacija je ukinula autoritete koji su putem straha i
motivima. Taj konflikt nas ~ini jo{ infantilnijim, jer se odri~emo krivice preuzimali pravo na sebe da misle i odlu~uju umesto ~o-
sopstvene odgovornosti, prebacuju}i je na nekog drugog. Tada vekove savesti, osvedo~ila je ljude o odgovornost za sopstvene
imamo potrebu za deùrnim krivcima, koje traìmo u verskim, postupke, i navela ih da sami koriste razum u analizi kvaliteta
nacionalnim, rasnim, politi~kim ili nekim drugim protivnicima. sopstvenih motiva i postupaka. Ljudski um, oslobo|en od stega
Ne~ista savest nas ~ini preosetljivim i paranoidnim, sklonim da nametnutog jednoumlja i krivice, u svojoj se kreativnosti oslobo-
u svima vidimo svog suparnika i neprijatelja. Svakoga ko ne po- dio. Srca reformisanog karaktera donela su svoje plodove kroz
dràva na{ kult progla{avamo {pijunom i izdajnikom koji ima dela privrednog, nau~nog i kulturnog preporoda. Probu|ena
nameru da nas ugrozi i uni{ti. Radi mira sopstvene savesti uki- svest o li~noj odgovornosti rezutovala je promenom svesti i ka-
76 77
raktera gotovo ~itavog tada{njeg zapadnog sveta. Ratoborni [ve- Zna~i – sve je do ljudi… Ne moè da se promeni Srbija a da svi
|ani postali su miroljubivi i krotki. [vajcarski reformator Cvin- ostanemo nepromenjeni.“
gli je pisao: „Mir se nastanio u na{em gradu… nema vi{e sva|a, Takav proces reformacije i svesti i karaktera je i na{a naci-
zavisti, licemerstva i nesloge.“ Ruski putopisac Karamzin odu{e- onalna ìvotodavna neophodnost Ne moèmo, kao neki paraziti,
vljeno je pisao: „Stigli smo u Englesku, u zemlju koja je po ka- stalno da ìvimo zaka~eni o ivicu zapadne civilizacije, nezasluè-
rakteru stanovni{tva i stepenu narodne prosve}enosti, naravno, no uìvaju}i plodove njenih napora. Da bismo u{li u Evropu, i mi
jedna od prvih zemalja Evrope. Ovde je sve druga~ije: i ku}e i uli- treba da pro|emo kroz onaj proces moralnog i duhovnog prepo-
ce, i ljudi… jednom re~ju, ~ini mi se, da sam kro~io u neki dru- roda kroz koji je ranije u istoriji pro{la civilizacija Zapada. To je
gi svet. Koliko ljudi! I kakva poslovnost! Uz sve to kakav red! Sve jedini na~in da i na{ narod iza|e iz tame totalitarizma, a udje u
odi{e zadovoljstvom, i mada nema rasko{i, postoji izobilje… Ov- svet prosve}enosti, demokratije i me|usobnog po{tovanja – svet
de iz malih ciglenih ku}ica izlaze zdravi i zadovoljni ljudi sa ple- savremene Evrope.
menitim i smirenim izgledom – i lord i zanatlija ~isto odeveni i
skoro bez ikakvih razlika.“ Ljubomir Nenadovi} opisuje tu pro-
menu slede}im re~ima: „Za nekoliko kratkih vekova Nemci su
~udesa u~inili, pretvorili su u pravi raj svoju zemlju, o kojoj su
Rimljani kao o nekom Sibiru govorili; podigli su industriju, re-
formisali rimsku veru, stvorili su {kole, nauke, zakone, slobodu,
i pravom presvetom prosvetili su sredinu Evrope.“
Jedan od retkih Srba koji su promovisali ideje osve}enosti
bio je i Dositej Obradovi}. On kaè: „Neka samo okrenemo jedan
pogled na narode prosve}ene cele Evrope… Samo prostota i glu-
post zadovljava se uvek pri starinskom ostati. Za{to je Bog dao
~oveku razum, sposobnost rasu|ivanja i slobodnu volju, nego da
moè rasuditi, raspoznati i izabrati ono {to je bolje? A {ta je dru-
go bolje, nego ono {to je korisnije? [to god ne donosi ma kakvu
korist, nema nikakve dobrote u sebi. Za{to bi dakle mi Srbi
sumnjali da u takvom i toliko korisnom i pohvalama dostojnom
delu druge slavne narode sledimo? … Evo {ta prostota i sujevei-
je vi~e: ‘Tako su na{i stari ~inili, tako ho}emo i mi!’ No, na{i su
stari zbog mnogih kojekakvih stvari posle ljuto postradali: je li,
dakle, pravo i pametno da i mi u njima ostajemo i stradamo? Ni-
po{to! Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada nijedan narod ne bi
se pobolj{ao ni prosvetio. Razumni idu sve nabolje, a nerazum-
ni ili ostaju kako su bili, ili ({to je verovatnije), ako se ne pobolj-
{avaju, a oni idu sve na gore.“ U istom duhu, dva veka kasnije,
govori pokojni premijer Srbije Zoran \in|i}: „Ima zemalja koje
imaju dijamante, zlato i energiju, pa su siroma{ne, zato {to ljudi
nisu sposobni da to koriste. Ima zemalja koje nemaju ni{ta, pa
su bogate, zato {to su ljudi sposobni da se dobro organizuju.
78 79
raktera gotovo ~itavog tada{njeg zapadnog sveta. Ratoborni [ve- Zna~i – sve je do ljudi… Ne moè da se promeni Srbija a da svi
|ani postali su miroljubivi i krotki. [vajcarski reformator Cvin- ostanemo nepromenjeni.“
gli je pisao: „Mir se nastanio u na{em gradu… nema vi{e sva|a, Takav proces reformacije i svesti i karaktera je i na{a naci-
zavisti, licemerstva i nesloge.“ Ruski putopisac Karamzin odu{e- onalna ìvotodavna neophodnost Ne moèmo, kao neki paraziti,
vljeno je pisao: „Stigli smo u Englesku, u zemlju koja je po ka- stalno da ìvimo zaka~eni o ivicu zapadne civilizacije, nezasluè-
rakteru stanovni{tva i stepenu narodne prosve}enosti, naravno, no uìvaju}i plodove njenih napora. Da bismo u{li u Evropu, i mi
jedna od prvih zemalja Evrope. Ovde je sve druga~ije: i ku}e i uli- treba da pro|emo kroz onaj proces moralnog i duhovnog prepo-
ce, i ljudi… jednom re~ju, ~ini mi se, da sam kro~io u neki dru- roda kroz koji je ranije u istoriji pro{la civilizacija Zapada. To je
gi svet. Koliko ljudi! I kakva poslovnost! Uz sve to kakav red! Sve jedini na~in da i na{ narod iza|e iz tame totalitarizma, a udje u
odi{e zadovoljstvom, i mada nema rasko{i, postoji izobilje… Ov- svet prosve}enosti, demokratije i me|usobnog po{tovanja – svet
de iz malih ciglenih ku}ica izlaze zdravi i zadovoljni ljudi sa ple- savremene Evrope.
menitim i smirenim izgledom – i lord i zanatlija ~isto odeveni i
skoro bez ikakvih razlika.“ Ljubomir Nenadovi} opisuje tu pro-
menu slede}im re~ima: „Za nekoliko kratkih vekova Nemci su
~udesa u~inili, pretvorili su u pravi raj svoju zemlju, o kojoj su
Rimljani kao o nekom Sibiru govorili; podigli su industriju, re-
formisali rimsku veru, stvorili su {kole, nauke, zakone, slobodu,
i pravom presvetom prosvetili su sredinu Evrope.“
Jedan od retkih Srba koji su promovisali ideje osve}enosti
bio je i Dositej Obradovi}. On kaè: „Neka samo okrenemo jedan
pogled na narode prosve}ene cele Evrope… Samo prostota i glu-
post zadovljava se uvek pri starinskom ostati. Za{to je Bog dao
~oveku razum, sposobnost rasu|ivanja i slobodnu volju, nego da
moè rasuditi, raspoznati i izabrati ono {to je bolje? A {ta je dru-
go bolje, nego ono {to je korisnije? [to god ne donosi ma kakvu
korist, nema nikakve dobrote u sebi. Za{to bi dakle mi Srbi
sumnjali da u takvom i toliko korisnom i pohvalama dostojnom
delu druge slavne narode sledimo? … Evo {ta prostota i sujevei-
je vi~e: ‘Tako su na{i stari ~inili, tako ho}emo i mi!’ No, na{i su
stari zbog mnogih kojekakvih stvari posle ljuto postradali: je li,
dakle, pravo i pametno da i mi u njima ostajemo i stradamo? Ni-
po{to! Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada nijedan narod ne bi
se pobolj{ao ni prosvetio. Razumni idu sve nabolje, a nerazum-
ni ili ostaju kako su bili, ili ({to je verovatnije), ako se ne pobolj-
{avaju, a oni idu sve na gore.“ U istom duhu, dva veka kasnije,
govori pokojni premijer Srbije Zoran \in|i}: „Ima zemalja koje
imaju dijamante, zlato i energiju, pa su siroma{ne, zato {to ljudi
nisu sposobni da to koriste. Ima zemalja koje nemaju ni{ta, pa
su bogate, zato {to su ljudi sposobni da se dobro organizuju.
78 79
ne za nove dràvne. U ratu stvorena, SFRJ je ratom i nestala. No-

va dràvnost krvavo je pla}ena – vi{e hiljada `rtava, ogromna
materijalna {teta i razbuktale nacionalisti~ke strasti.
Jelena Beli} Falsifikovanjem stvarnosti u Srbiji je stvoren privid pobe-
de. Predsednik SRJ Slobodan Milo{evi}, ~ak je krunisan oreo-
lom mirotvorca. Bilo je potrebno da se desi jo{ jedna humani-
O krivici, istini i promeni u Srbiji tarna katastrofa, kao posledica bombardovanja Srbije 1999. pa
da gra|ani shvate 5. oktobra 2000. da se vladaju}i reìm mora
Naseljavaju}i prostor bedema Evrope prema Aziji, mali
promeniti. Me|utim, {est godina nakon revolucije promene ni-
balkanski narodi izgradili su koncept nacije razli~it od raspro- su na zadovoljavaju}em nivou. Etni~ke podele i dalje destabili-
stranjenog evropskog shvatanja nacionaliteta. Vi{evekovno rop- zuju multietni~ko dru{tvo Srbije. Suo~avanje sa pro{lo{}u izvo-
stvo pod osmanlijskom vla{}u proizvelo je kolektivnu slobodu di se parcijalno i to uglavnom od strane onih koji su od samog
u vrhovnu vrednost, utiru}i put dominaciji kolektivisti~ke tra- po~etka ukazivali na drasti~ne posledice nacionalne mr`nje. To
dicije. Se}anje na srednjovekovnu dràvnost vezalo je pojam o nije dovoljno. Istina mora proèti sve pore na{eg dru{tva. Jed-
nacionalnom identitetu za odre|enu teritoriju na Balkanu. Po- nom zasvagda mora postati jasno u ~emu je bila gre{ka, kako
laganje istorijskih prava na oblasti ~ije su se granice ~esto pre- nam se vi{e nikada ne bi ponovilo. Potrebno je redefinisati kon-
klapale, trajno je destabilizovalo ovo podru~je. Iskazana zain- cept nacije. Neophodne su nam nove vrednosti koje }e nadi}i ne-
teresovanost „velikih sila za ove prostore dovela je do proizvolj- premostive i trajne etni~ke barijere. Doba mira nastupi}e kada
nog prekrajanja granica, ~ime su odnosi autohtonih naroda do- nacionalni identitet pre|e u sferu kulture i tradicije, a dru{tvo
datno optere}eni. usvoji nove smernice – ekonomski prosperitet i evrointegracije.
Putevi istorijskog razvoja uglavnom su i{li u istom pravcu Drugi pravac promena jeste ja~anje civilnog dru{tva. Budu}i da
da bi krajem XX veka do{lo do razdvajanja. Za razliku od suse- po~iva na postulatima individualnih sloboda, time bi bila razbi-
da, koji su zauzeli novi politi~ki kurs i krenuli putem evrointe- jena monolitnost kolektivizma, ~ija je ujedinjuju}a snaga bila
gracija, konstitutivni narodi biv{e SFRJ oìveli su nedosanjane lak plen za manipulaciju.
snove o nedovr{enim dràvama. Vra}aju}i se velikim dràvnim Proces suo~avanja sa pro{lo{}u jeste dugotrajan i sveobu-
pitanjima i arhai~nim nacionalnim projektima ostali su na stadi- hvatan. Jedinstvenog modela nema, kao {to nema ni jedne celo-
jumu pretpoliti~ke zajednice. Ne dozvoliv{i evoluiranje vredno- vite istine, ve} postoji mno{tvo pojedina~nih. Deo istine nose ne-
sti, usvojenih po~etkom XIX veka, pokazali su politi~ku nezrelost, vine `rtve, ~ija je jedina krivica bila pripadanje nekom narodu.
i nespremnost na suo~avanje sa nadolaze}im tranzicionim pro- Deo istine nose uniformisana lica koja su po ne~ijem nare|enju
blemima. Nacionalna rukovodstva, zaslepljena vlastoljubljem, te- po~inila stra{ne zlo~ine. Tu dolazimo do pitanja – kako nam se
ìla su da, po svaku cenu, budu upisana u istoriju kao dràvo- mogao desiti rat? Za ne poverovati je da su gra|ani Srbije, daju-
tvorci. Drè}i sve poluge vlasti u svojim rukama, dràvni vrh }i podr{ku onda{njem predsedniku Milo{evi}u 1990. to ~inili sa
uspeo je da putem bezobzirne propagande stvori utisak da je rat namerom da naprave pakao od svojih ìvota. Ne. Tada su posta-
neminovan. Poslednju deceniju XX veka obeleìli su jedinim ra- li svesni da Titove Jugoslavije vi{e nema i da se treba suo~iti sa
tom koji je vo|en na starom kontinentu nakon II svetskog rata – promenama koje postkomunisti~ko razdoblje sobom nosi. Kao
gra|anskim ratom u Hrvatskoj i BiH. Kasnije }e se pokazati da vesnik novog doba on je prihva}en kao {to bi bio prihva}en bilo
su `rtve bile uzaludne, kao i uvek uostalom. Naime, potpisiva- ko drugi ko vi{e nije komunista. Me|utim, ovaj nekada{nji ~lan
njem Dejtonskog sporazuma SFRJ se raspala na federalne repu- KPJ, nesposoban da se suo~i sa turbulentnom tranzicijom ponu-
blike, pri ~emu su nekada{nje administrativne granice progla{e- dio je nacionalizam kao univerzalno re{enje za nastale probleme.
80 81
ne za nove dràvne. U ratu stvorena, SFRJ je ratom i nestala. No-

va dràvnost krvavo je pla}ena – vi{e hiljada `rtava, ogromna
materijalna {teta i razbuktale nacionalisti~ke strasti.
Jelena Beli} Falsifikovanjem stvarnosti u Srbiji je stvoren privid pobe-
de. Predsednik SRJ Slobodan Milo{evi}, ~ak je krunisan oreo-
lom mirotvorca. Bilo je potrebno da se desi jo{ jedna humani-
O krivici, istini i promeni u Srbiji tarna katastrofa, kao posledica bombardovanja Srbije 1999. pa
da gra|ani shvate 5. oktobra 2000. da se vladaju}i reìm mora
Naseljavaju}i prostor bedema Evrope prema Aziji, mali
promeniti. Me|utim, {est godina nakon revolucije promene ni-
balkanski narodi izgradili su koncept nacije razli~it od raspro- su na zadovoljavaju}em nivou. Etni~ke podele i dalje destabili-
stranjenog evropskog shvatanja nacionaliteta. Vi{evekovno rop- zuju multietni~ko dru{tvo Srbije. Suo~avanje sa pro{lo{}u izvo-
stvo pod osmanlijskom vla{}u proizvelo je kolektivnu slobodu di se parcijalno i to uglavnom od strane onih koji su od samog
u vrhovnu vrednost, utiru}i put dominaciji kolektivisti~ke tra- po~etka ukazivali na drasti~ne posledice nacionalne mr`nje. To
dicije. Se}anje na srednjovekovnu dràvnost vezalo je pojam o nije dovoljno. Istina mora proèti sve pore na{eg dru{tva. Jed-
nacionalnom identitetu za odre|enu teritoriju na Balkanu. Po- nom zasvagda mora postati jasno u ~emu je bila gre{ka, kako
laganje istorijskih prava na oblasti ~ije su se granice ~esto pre- nam se vi{e nikada ne bi ponovilo. Potrebno je redefinisati kon-
klapale, trajno je destabilizovalo ovo podru~je. Iskazana zain- cept nacije. Neophodne su nam nove vrednosti koje }e nadi}i ne-
teresovanost „velikih sila za ove prostore dovela je do proizvolj- premostive i trajne etni~ke barijere. Doba mira nastupi}e kada
nog prekrajanja granica, ~ime su odnosi autohtonih naroda do- nacionalni identitet pre|e u sferu kulture i tradicije, a dru{tvo
datno optere}eni. usvoji nove smernice – ekonomski prosperitet i evrointegracije.
Putevi istorijskog razvoja uglavnom su i{li u istom pravcu Drugi pravac promena jeste ja~anje civilnog dru{tva. Budu}i da
da bi krajem XX veka do{lo do razdvajanja. Za razliku od suse- po~iva na postulatima individualnih sloboda, time bi bila razbi-
da, koji su zauzeli novi politi~ki kurs i krenuli putem evrointe- jena monolitnost kolektivizma, ~ija je ujedinjuju}a snaga bila
gracija, konstitutivni narodi biv{e SFRJ oìveli su nedosanjane lak plen za manipulaciju.
snove o nedovr{enim dràvama. Vra}aju}i se velikim dràvnim Proces suo~avanja sa pro{lo{}u jeste dugotrajan i sveobu-
pitanjima i arhai~nim nacionalnim projektima ostali su na stadi- hvatan. Jedinstvenog modela nema, kao {to nema ni jedne celo-
jumu pretpoliti~ke zajednice. Ne dozvoliv{i evoluiranje vredno- vite istine, ve} postoji mno{tvo pojedina~nih. Deo istine nose ne-
sti, usvojenih po~etkom XIX veka, pokazali su politi~ku nezrelost, vine `rtve, ~ija je jedina krivica bila pripadanje nekom narodu.
i nespremnost na suo~avanje sa nadolaze}im tranzicionim pro- Deo istine nose uniformisana lica koja su po ne~ijem nare|enju
blemima. Nacionalna rukovodstva, zaslepljena vlastoljubljem, te- po~inila stra{ne zlo~ine. Tu dolazimo do pitanja – kako nam se
ìla su da, po svaku cenu, budu upisana u istoriju kao dràvo- mogao desiti rat? Za ne poverovati je da su gra|ani Srbije, daju-
tvorci. Drè}i sve poluge vlasti u svojim rukama, dràvni vrh }i podr{ku onda{njem predsedniku Milo{evi}u 1990. to ~inili sa
uspeo je da putem bezobzirne propagande stvori utisak da je rat namerom da naprave pakao od svojih ìvota. Ne. Tada su posta-
neminovan. Poslednju deceniju XX veka obeleìli su jedinim ra- li svesni da Titove Jugoslavije vi{e nema i da se treba suo~iti sa
tom koji je vo|en na starom kontinentu nakon II svetskog rata – promenama koje postkomunisti~ko razdoblje sobom nosi. Kao
gra|anskim ratom u Hrvatskoj i BiH. Kasnije }e se pokazati da vesnik novog doba on je prihva}en kao {to bi bio prihva}en bilo
su `rtve bile uzaludne, kao i uvek uostalom. Naime, potpisiva- ko drugi ko vi{e nije komunista. Me|utim, ovaj nekada{nji ~lan
njem Dejtonskog sporazuma SFRJ se raspala na federalne repu- KPJ, nesposoban da se suo~i sa turbulentnom tranzicijom ponu-
blike, pri ~emu su nekada{nje administrativne granice progla{e- dio je nacionalizam kao univerzalno re{enje za nastale probleme.
80 81
Unutardru{tveni konflikti projektovani su na nacionalnu ravan u „bratstvo i jedinstvo“. înjenica, da tako dugo opstaje suìvot
cilju odrànja vlasti. Bezobzirna propaganda {irila je ideju o upu}uje da je deplasirano raspravljati na ~ijem smo tlu. Neop-
oslobo|enju i ujedinjenju svih Srba u jednoj dràvi. Stravi~ni hodno je redefinisati koncept nacije. Sagledavanje posledica
prizori sa malih ekrana, dezinformacije i cenzura medija, mobi- agresivnog nacionalizma moè dovesti do napu{tanja istog. Suo-
lizovali su nacionalna ose}anja. Prihvatanje kolektivnih ciljeva ~avanje sa istinom li{ilo bi ratne zlo~ince titule heroja. Osuda ka-
bilo je mogu}e usled dominiraju}e kolektivisti~ke tradicije koja tastrofalnih poteza onemogu}ila bi povratak istih ili njima sli~-
je socijalisti~ko ruho zamenila nacionalisti~kim. nih na vlast. Nacionalni identitet trebalo bi izmestiti u sferu kul-
îtava istorija Balkana obeleèna je oslobodila~kim borba- turnog, a ne stavljati u partijski program. Potrebne su nam nove
ma za kolektivna prava. Autoritarna politi~ka kultura nalagala je unificiraju}e vrednosti, koje bi trebalo osnaìti Ustavom. Nosilac
patriotizam do samouni{tenja. Ksenofobija je spre~ila razvoj in- tih vrednosti individualizma, autonomije, tolerancije, jeste civil-
dividualizma. Oslobo|ena Srbija od seljaka je napravila vojnika no dru{tvo. Na{ civilni sektor je nedovoljno razvijen. Gra|ani
onemogu}iv{i mu da postane gra|anin. II svetski rat omogu}io je moraju shvatiti da se on samokonstitui{e putem mno{tva indivi-
prodor isto~nja~kog socijalizma na ove prostore. Opet je kolek- dualnih inicijativa. Stoga je bitno spoznati vlastiti interes. Budu-
tivitet pod maskom samouprave potisnuo nakratko oìvelu indi- }i da svi pripadamo ovom dru{tvu bez obzira na nacionalitet, svi-
vidualnu inicijativu. Odricanje od individualne slobode donelo je ma nama je u interesu da ono napreduje. Verujem da opredelje-
nost za ekonomski prosperitet i evrointegracije nosi veliki unifi-
blagodet neodgovornosti. Dru{tvo je politizovano kako bi moglo
ciraju}i naboj u sebi. Pre|a{nje stanje ne sme se zaboraviti kako
da bude kontrolisano od strane dràve. Neefikasna i preoptere-
nam se nikad vi{e ne bi ponovilo da na{u volju izraàva autisti~-
}ena dràva doìvela je kolaps. SFRJ je odradila svoje – konsti-
ni voluntarizam, koji je mnogima neneo {tete, a najvi{e nama sa-
tutivni narodi poèleli su da se samokonstitui{u u nacionalne dr-
mima. Predugo smo radili protiv sebe.
àve. Reìm je jo{ jednom na{ao upori{te u ksenofobiji. Rat je
odloìo unutra{nje promene {to je i bio cij rukovodstva. Me|u-
tim oni koji su rat pokrenuli progla{eni su na kraju od strane
me|unarodne zajednice mirotvorcima. Bilo je potrebno da se
uàsi stradanja ponove na Kosovu i Metohiji pa da postane o~i-
gledno ko je glavni krivac. Oktobra 2000. kona~no se ~uo glas
onih koji su sve vreme osu|ivali ovu populisti~ku diktaturu. Po-
gledalo se istini u o~i – Milo{evi} je iza sebe ostavio postratno po-
raèno dru{tvo, ruiniranu privredu i razoren pravni sistem.
Me|utim, se}anja na rat problematizuju odnos sa stvarno-
{}u evociraju}i slike uàsa. Strah od gubitka Kosova ponovo
omogu}ava nekim regresivnim strujama da igraju na kartu naci-
onalizma. Ne postoji svest o tome da nas svet percipira kao mi-
litantan narod. Dru{tvo je duboko podeljeno izme|u nacionali-
sti~ke i gra|anske struje. Suo~avanje sa pro{lo{}u doìvljava se
kao nametanje uverenja gra|anske opcije. I dalje postoji tenden-
cija problematizovanja onoga {to je do ju~e bilo uobi~ajeno –
opet traìmo strance me|u nama.
Srbija je oduvek bila multietni~ko dru{tvo. Kraljevinu SHS
izgradio je „troimeni narod“. Vezivno tkivo SFRJ bila je krilatica
82 83
Unutardru{tveni konflikti projektovani su na nacionalnu ravan u „bratstvo i jedinstvo“. înjenica, da tako dugo opstaje suìvot
cilju odrànja vlasti. Bezobzirna propaganda {irila je ideju o upu}uje da je deplasirano raspravljati na ~ijem smo tlu. Neop-
oslobo|enju i ujedinjenju svih Srba u jednoj dràvi. Stravi~ni hodno je redefinisati koncept nacije. Sagledavanje posledica
prizori sa malih ekrana, dezinformacije i cenzura medija, mobi- agresivnog nacionalizma moè dovesti do napu{tanja istog. Suo-
lizovali su nacionalna ose}anja. Prihvatanje kolektivnih ciljeva ~avanje sa istinom li{ilo bi ratne zlo~ince titule heroja. Osuda ka-
bilo je mogu}e usled dominiraju}e kolektivisti~ke tradicije koja tastrofalnih poteza onemogu}ila bi povratak istih ili njima sli~-
je socijalisti~ko ruho zamenila nacionalisti~kim. nih na vlast. Nacionalni identitet trebalo bi izmestiti u sferu kul-
îtava istorija Balkana obeleèna je oslobodila~kim borba- turnog, a ne stavljati u partijski program. Potrebne su nam nove
ma za kolektivna prava. Autoritarna politi~ka kultura nalagala je unificiraju}e vrednosti, koje bi trebalo osnaìti Ustavom. Nosilac
patriotizam do samouni{tenja. Ksenofobija je spre~ila razvoj in- tih vrednosti individualizma, autonomije, tolerancije, jeste civil-
dividualizma. Oslobo|ena Srbija od seljaka je napravila vojnika no dru{tvo. Na{ civilni sektor je nedovoljno razvijen. Gra|ani
onemogu}iv{i mu da postane gra|anin. II svetski rat omogu}io je moraju shvatiti da se on samokonstitui{e putem mno{tva indivi-
prodor isto~nja~kog socijalizma na ove prostore. Opet je kolek- dualnih inicijativa. Stoga je bitno spoznati vlastiti interes. Budu-
tivitet pod maskom samouprave potisnuo nakratko oìvelu indi- }i da svi pripadamo ovom dru{tvu bez obzira na nacionalitet, svi-
vidualnu inicijativu. Odricanje od individualne slobode donelo je ma nama je u interesu da ono napreduje. Verujem da opredelje-
nost za ekonomski prosperitet i evrointegracije nosi veliki unifi-
blagodet neodgovornosti. Dru{tvo je politizovano kako bi moglo
ciraju}i naboj u sebi. Pre|a{nje stanje ne sme se zaboraviti kako
da bude kontrolisano od strane dràve. Neefikasna i preoptere-
nam se nikad vi{e ne bi ponovilo da na{u volju izraàva autisti~-
}ena dràva doìvela je kolaps. SFRJ je odradila svoje – konsti-
ni voluntarizam, koji je mnogima neneo {tete, a najvi{e nama sa-
tutivni narodi poèleli su da se samokonstitui{u u nacionalne dr-
mima. Predugo smo radili protiv sebe.
àve. Reìm je jo{ jednom na{ao upori{te u ksenofobiji. Rat je
odloìo unutra{nje promene {to je i bio cij rukovodstva. Me|u-
tim oni koji su rat pokrenuli progla{eni su na kraju od strane
me|unarodne zajednice mirotvorcima. Bilo je potrebno da se
uàsi stradanja ponove na Kosovu i Metohiji pa da postane o~i-
gledno ko je glavni krivac. Oktobra 2000. kona~no se ~uo glas
onih koji su sve vreme osu|ivali ovu populisti~ku diktaturu. Po-
gledalo se istini u o~i – Milo{evi} je iza sebe ostavio postratno po-
raèno dru{tvo, ruiniranu privredu i razoren pravni sistem.
Me|utim, se}anja na rat problematizuju odnos sa stvarno-
{}u evociraju}i slike uàsa. Strah od gubitka Kosova ponovo
omogu}ava nekim regresivnim strujama da igraju na kartu naci-
onalizma. Ne postoji svest o tome da nas svet percipira kao mi-
litantan narod. Dru{tvo je duboko podeljeno izme|u nacionali-
sti~ke i gra|anske struje. Suo~avanje sa pro{lo{}u doìvljava se
kao nametanje uverenja gra|anske opcije. I dalje postoji tenden-
cija problematizovanja onoga {to je do ju~e bilo uobi~ajeno –
opet traìmo strance me|u nama.
Srbija je oduvek bila multietni~ko dru{tvo. Kraljevinu SHS
izgradio je „troimeni narod“. Vezivno tkivo SFRJ bila je krilatica
82 83
U ve~itoj borbi sama sa sobom, ho}e li se ikada probuditi iz

dugog sna i shvatiti poruke sopstvene pro{losti? Oduvek su je
sputavale borbe za vlast, koje se i posle toliko godina nastavljaju
Vanja Miljkovi} nesmanjenom èstinom. Jeste li za Obrenovi}e ili Kara|or|evi}e?
Za kralja ili partiju? Za Slobu ili Vuka? SPS ili DOS? DSS ili DS?
*** G17 ili radikali? Svakodnevno va{ari{te na kome ve{ti prodavci
Ako odnekud do|e{ i stigne{ gde treba da stigne{, magle nude najrazli~itije upakovane fraze. Sa televizijskih ekrana
neko }e ti ponuditi sveù poga~u i malo soli, Veliki Politi~ari poru~uju: Ako nama, narode, date vlast, plate }e
mo`da i slatko sa blagim medom koje miri{e na vanilu i vino. biti ve}e, penzije redovne, a u Srbiji }e te}i med i mleko. Oni su
Zna}e{ tada da si u ku}i prijatelja, krivi za sve! Dole vlada! Raspustite skup{tinu!, na {ta drugi Ve-
da si stigao u Srbiju… liki Politi~ari odgovaraju: Zar oni koji su upropast{i ovu zemlju
Sloboda, ljubav, pravda da govore o nama koji smo u~inili sve da se u Srbiji ìvi bolje!
u toj su ruci koja ti pruà hleb i so Na giljotinu sa njima. Izbori, kojih je u poslednjih pet godina bi-
i koja ostavlja otvorena vrata na svojoj ku}i. lo toliko da je te{ko na}i nekoga ko bi ih sve mogao nabrojati,
U Srbiji si, stran~e, i tvoja sloboda i tvoja ~ast su na sigurnom. prava su tragikomi~na drama koja obavezno ima dva ~ina. U pr-
vom }e pljuvati svako na svakoga, dok zbunjeni gra|ani, koji sva-
Pol Disnard, Ako odnekud do|e{ ki put u sve ve}em broju odustaju od u~e{}a u predstavi, ne po-
klone nekome od njih svoj glasa~ki listi}, a drugi ~in }e bita me-
|usobna bokserska borba dva preostala igra~a za koje }e ostatak
Dvadeset i prvi vek je, zasigurno, raskrsnica u istoriji pla- gluma~ke ekipe u taborima navijati. I dok poslanici u sku{ptini
nete. Kada o po~etku tre}eg milenijuma za stotinak godina pro- igraju reprize te popularne {panske serije, dok ljudi, izgubljeni u
fesori istorije budu govorili, svojoj }e viziji na{eg vremena dava- lavirintima isprepletanih laì i poluistina, navijaju}i prate njihove
ti veliku civilizacijsku va`nost. Re}i }e: To je bilo vreme kada se TV duele, a u pauzama sve ~e{}e zajedno gledaju Grand i kroz ru-
menjao svet. U ovom }e se veku, verovatno, okon~ati globalne ì~asta stakla zaviruju u svet poznatnh kvaziumetnika, jedan je
nesuglasice, Evropa }e se ujediniti, a opasnost od izbijanja Tre- vek u Srbiji zavr{io kao {to je i po~eo, stra{no – atentatom. I svi-
}eg svetskog rata trebalo bi da bude svedena na minimum. @ivi- ma je lepo! Samo da bude para za nove epizode ju`noameri~kih
mo, dakle, u vremenu koje je od presudnog zna~aja za budu}- telenovela i za poslani~ke plate!
nost i ~esto toga nismo ni svesni. A na Balkanu, u jednoj zemlji Te{ko je razlu~iti {ta je u dana{njoj Srbiji istina. Da li je ì-
~ija je istorja duga i ispreplitana borbama i nesuglasicama, na vot onakav o kakvom svakodnevno slu{amo i ~itamo? Zatrpani
pragu nove epohe i dalje se vode iscrpne i nimalo zna~ajne ras- nebitnim informacijama, ~ini mi se da zaboravljamo prave vred-
prave o izgubljenim godinama. Ta je zemlja, utemeljena na pra- nosti i postajemo deo indiferentne sivozelenkaste pu~ine o kojoj
voslavlju nasle|enom od Vizantije, jo{ u trinaestom veku imala je jo{ Domanovi} pisao u svom „Mrtvom moru“ na po~etku dva-
kralja, u ~etrnaestom je postala carstvo, njeni nau~nici i umetni- desetog stole}a (da li je mogu}e da se nimalo nismo promenili?).
ci doprineli su razvoju civilizacije, a danas, ipak, mnogi stanov- Ako petnaestogodi{njaka upitate kako se zove pesma nove zve-
nici sveta ne znaju gde se ona ta~no nalazi i kad ~uju ime Srbi- zde polularne grand-muzike, dobi}ete i refren, a ako ga upitate
ja, prva im je pomisao – rat. U poslednjoj deceniji iz te su se ze- kako se zove jedini srpski nobelovac, osta}ete bez odgovora. De-
mlje mnogi iselili, traè}i u tu|im otad`binama iskru lep{e su- ca u Srbji odrastaju slu{aju}i svakakve budala{tine koje nari~u
tra{njice. poluobu~ene (da ne kaèm – polugole!) marionete, pa se, u po-
Srbija ju~e i Srbija danas. Srbija sukoba. slednje vreme i ona priklju~uju tom luda~kom piru. Raspravlja-
84 85
U ve~itoj borbi sama sa sobom, ho}e li se ikada probuditi iz

dugog sna i shvatiti poruke sopstvene pro{losti? Oduvek su je
sputavale borbe za vlast, koje se i posle toliko godina nastavljaju
Vanja Miljkovi} nesmanjenom èstinom. Jeste li za Obrenovi}e ili Kara|or|evi}e?
Za kralja ili partiju? Za Slobu ili Vuka? SPS ili DOS? DSS ili DS?
*** G17 ili radikali? Svakodnevno va{ari{te na kome ve{ti prodavci
Ako odnekud do|e{ i stigne{ gde treba da stigne{, magle nude najrazli~itije upakovane fraze. Sa televizijskih ekrana
neko }e ti ponuditi sveù poga~u i malo soli, Veliki Politi~ari poru~uju: Ako nama, narode, date vlast, plate }e
mo`da i slatko sa blagim medom koje miri{e na vanilu i vino. biti ve}e, penzije redovne, a u Srbiji }e te}i med i mleko. Oni su
Zna}e{ tada da si u ku}i prijatelja, krivi za sve! Dole vlada! Raspustite skup{tinu!, na {ta drugi Ve-
da si stigao u Srbiju… liki Politi~ari odgovaraju: Zar oni koji su upropast{i ovu zemlju
Sloboda, ljubav, pravda da govore o nama koji smo u~inili sve da se u Srbiji ìvi bolje!
u toj su ruci koja ti pruà hleb i so Na giljotinu sa njima. Izbori, kojih je u poslednjih pet godina bi-
i koja ostavlja otvorena vrata na svojoj ku}i. lo toliko da je te{ko na}i nekoga ko bi ih sve mogao nabrojati,
U Srbiji si, stran~e, i tvoja sloboda i tvoja ~ast su na sigurnom. prava su tragikomi~na drama koja obavezno ima dva ~ina. U pr-
vom }e pljuvati svako na svakoga, dok zbunjeni gra|ani, koji sva-
Pol Disnard, Ako odnekud do|e{ ki put u sve ve}em broju odustaju od u~e{}a u predstavi, ne po-
klone nekome od njih svoj glasa~ki listi}, a drugi ~in }e bita me-
|usobna bokserska borba dva preostala igra~a za koje }e ostatak
Dvadeset i prvi vek je, zasigurno, raskrsnica u istoriji pla- gluma~ke ekipe u taborima navijati. I dok poslanici u sku{ptini
nete. Kada o po~etku tre}eg milenijuma za stotinak godina pro- igraju reprize te popularne {panske serije, dok ljudi, izgubljeni u
fesori istorije budu govorili, svojoj }e viziji na{eg vremena dava- lavirintima isprepletanih laì i poluistina, navijaju}i prate njihove
ti veliku civilizacijsku va`nost. Re}i }e: To je bilo vreme kada se TV duele, a u pauzama sve ~e{}e zajedno gledaju Grand i kroz ru-
menjao svet. U ovom }e se veku, verovatno, okon~ati globalne ì~asta stakla zaviruju u svet poznatnh kvaziumetnika, jedan je
nesuglasice, Evropa }e se ujediniti, a opasnost od izbijanja Tre- vek u Srbiji zavr{io kao {to je i po~eo, stra{no – atentatom. I svi-
}eg svetskog rata trebalo bi da bude svedena na minimum. @ivi- ma je lepo! Samo da bude para za nove epizode ju`noameri~kih
mo, dakle, u vremenu koje je od presudnog zna~aja za budu}- telenovela i za poslani~ke plate!
nost i ~esto toga nismo ni svesni. A na Balkanu, u jednoj zemlji Te{ko je razlu~iti {ta je u dana{njoj Srbiji istina. Da li je ì-
~ija je istorja duga i ispreplitana borbama i nesuglasicama, na vot onakav o kakvom svakodnevno slu{amo i ~itamo? Zatrpani
pragu nove epohe i dalje se vode iscrpne i nimalo zna~ajne ras- nebitnim informacijama, ~ini mi se da zaboravljamo prave vred-
prave o izgubljenim godinama. Ta je zemlja, utemeljena na pra- nosti i postajemo deo indiferentne sivozelenkaste pu~ine o kojoj
voslavlju nasle|enom od Vizantije, jo{ u trinaestom veku imala je jo{ Domanovi} pisao u svom „Mrtvom moru“ na po~etku dva-
kralja, u ~etrnaestom je postala carstvo, njeni nau~nici i umetni- desetog stole}a (da li je mogu}e da se nimalo nismo promenili?).
ci doprineli su razvoju civilizacije, a danas, ipak, mnogi stanov- Ako petnaestogodi{njaka upitate kako se zove pesma nove zve-
nici sveta ne znaju gde se ona ta~no nalazi i kad ~uju ime Srbi- zde polularne grand-muzike, dobi}ete i refren, a ako ga upitate
ja, prva im je pomisao – rat. U poslednjoj deceniji iz te su se ze- kako se zove jedini srpski nobelovac, osta}ete bez odgovora. De-
mlje mnogi iselili, traè}i u tu|im otad`binama iskru lep{e su- ca u Srbji odrastaju slu{aju}i svakakve budala{tine koje nari~u
tra{njice. poluobu~ene (da ne kaèm – polugole!) marionete, pa se, u po-
Srbija ju~e i Srbija danas. Srbija sukoba. slednje vreme i ona priklju~uju tom luda~kom piru. Raspravlja-
84 85
njem o tobo` va`nim pitanjima (sa kim je neka estradna umetni- ma koje ispod maske glamura i slave kriju tragove poroka i pat-
ca prevarila de~ka, koliko je para neki sportista dobio da bi pre- nje. Moramo biti svesni da i svet jo{ uvek gre{i i da nisu svi ko-
{ao u drugi klub, koji polita~ar je koga nazvao lopovom) neispu- ji geografski pripadaju zemljama razvijenog duha istinski brani-
njeni ìvoti dobijaju la`ni smisao, ali praznina ostaje. Ko je takvu oci ~ove~anstva.
Srbiju stvorio? Jesmo li krivi {to i sami pripadamo cirkusu i {to Kada budemo imali smelosti da oprostimo jedni drugima
ne menjamo sopstvene lo{e navike? Isto se pitanje postavlja i na- prejaku re~, da po{tujemo onoga ko je druga~iji, da razumemo
kon ~itanja Domanovi}evog „Vo|e“: da li je kriv narod koji je sle- tu|u patnju, kala budemo u sebi prona{li iskru one istinske ~o-
po i{ao za Vo|om ili je kriv Vo|a koji je slep vodio ljude u pro- ve~nosti, zna}emo da smo na pravom putu da Srbiju vratimo
past ne odav{i im svoju tajnu? Sve smo to iskusili: besprekorno tom svetu od koga se jednom krivicom na{ih prethodnika i nas
verovanje vodilo je u ratove. Ljudi su ~inili ono o ~emu ni u naj- samih, odvojila. U godinama sivila i magle vrednosti gube smisao
mra~nijim snovima nisu pomi{ljali – nekada{nji susedi noèvi- samo ako nikada i nisu bile nerazdvojni deo ljudskog bi}a. Neka
ma i pu{kama nasrtali su jedni na druge, zbog pripadanja razli- nam sve {to se desilo bude pouka. Iste gre{ke ponavljaju samo
~itim stranama raspadale su se porodice, godinama su sahranji- oni koji se na putu kroz vreme nikada ne zaustavljaju kako bi
vana moralna na~ela, ~injeni su zlo~ini. Ko moè opravdati ta ne- preispitali sopstvene postupke, jer nemaju hrabrosti da pogleda-
dela? Zar je to u duhu naroda koji sebe smatra naslednikom ju odraz u ogledalu. A kakav je na{ odraz danas? Srbija, suo~e-
pravoslavne tradicije?! na sa pitanjima koja traè smele i brze odgovore, gleda televizij-
Jo{ smo u ne~emu pogre{ili – u stavu prema promenama. ske sapunice i peva nakaradne stihove novokomponovane muzi-
Mislili smo da }emo se jednog jutra probuditi u zemlji okupanoj ke okre}u}i glavu od problema koji bi je mogli ko{tati opstanka.
suncem novog milenijuma, a da sami ne moramo u~initi ni{ta. U raznim televvzijskim raspravama traè se krivci za postoje}e
Kada po~nemo da donosimo odluke o sopstvenom ìvotu i kada stanje, a niko ne govori o mogu}em re{enju. Kada }emo se umo-
budemo imali snage i volje da se suprotstvimo la`nim rodoljup- riti od tog neprestanog su|enja i sigurnim korakom krenuti ka
cima, koji jedino vole novac i mo}, uspe}emo da promenimo budu}nosti u kojoj ima mesta za sva~iju razli~itost?
stvarnost i shvati}emo da nije potrebno izgubiti sebe da bi nas Srbija sutra.
Evropa prihvatila. Ni svet nije savr{en, ali je svestan da bez me- Srbija kakvu su ranije opisivali stranci koji su se u njoj
njanja nikada to ne}e postati. Ne treba se bojati promene jer bez ose}ali sigurno. Srbija koja neguje tradiciju i menja lo{e navike.
poku{aja i padova ne}emo znati koliko vredimo. Traganje za isti- Srbija koja voli i pra{ta, stvara i poklanja. Srbija koju vole, ko-
nom, za onom apsolutnom i bez imalo sumnje, naporan je i dug joj pra{taju. Srbija u kojoj mladi vide sebe. Srbija koja miri{e na
put. Uvek je najlak{e odustati i prepustiti se indiferentnosti, ma maline i vino. Zemlja Andri}a, Ki{a, Crnjanskog. Sumatra sveta.
koliko ona te{ka i sramna bila. Da li je to ono {to èlimo – da ~i-
tavog ìvota pri~amo kako smo prevareni, da traìmo krivce u Ima li u nama dovoljno èlje da taj ideal ostvarimo, da se
pro{losti, a da, zapravo, znamo da smo sami najve}i krivci? oslobodimo krivice i krenemo ka istini?!
Pripadati svetu ne zna~i samo pobolj{ati ìvotni standard,

ve} biti sposoban da ispravi{ sopstvene gre{ke. I ono {to je naj-
va`nije – potrebno je duhom biti deo civilizacije, nositi njenu ko-
levku u srcu, a ne izgubiti svoju unikatnost. Pored onih koji u
tom svetu vide velikog neprijatelja tradicije, postoje i oni koji
sve iz tog sveta prihvataju kao proverenu vrednost. Zalu|eni
ameri~kim snom, oni, svesni koliko je ve{ta~kog u tom snu,
ipak èle da ga proìve poistove}uju}i se sa poznatim zvezda-
86 87
njem o tobo` va`nim pitanjima (sa kim je neka estradna umetni- ma koje ispod maske glamura i slave kriju tragove poroka i pat-
ca prevarila de~ka, koliko je para neki sportista dobio da bi pre- nje. Moramo biti svesni da i svet jo{ uvek gre{i i da nisu svi ko-
{ao u drugi klub, koji polita~ar je koga nazvao lopovom) neispu- ji geografski pripadaju zemljama razvijenog duha istinski brani-
njeni ìvoti dobijaju la`ni smisao, ali praznina ostaje. Ko je takvu oci ~ove~anstva.
Srbiju stvorio? Jesmo li krivi {to i sami pripadamo cirkusu i {to Kada budemo imali smelosti da oprostimo jedni drugima
ne menjamo sopstvene lo{e navike? Isto se pitanje postavlja i na- prejaku re~, da po{tujemo onoga ko je druga~iji, da razumemo
kon ~itanja Domanovi}evog „Vo|e“: da li je kriv narod koji je sle- tu|u patnju, kala budemo u sebi prona{li iskru one istinske ~o-
po i{ao za Vo|om ili je kriv Vo|a koji je slep vodio ljude u pro- ve~nosti, zna}emo da smo na pravom putu da Srbiju vratimo
past ne odav{i im svoju tajnu? Sve smo to iskusili: besprekorno tom svetu od koga se jednom krivicom na{ih prethodnika i nas
verovanje vodilo je u ratove. Ljudi su ~inili ono o ~emu ni u naj- samih, odvojila. U godinama sivila i magle vrednosti gube smisao
mra~nijim snovima nisu pomi{ljali – nekada{nji susedi noèvi- samo ako nikada i nisu bile nerazdvojni deo ljudskog bi}a. Neka
ma i pu{kama nasrtali su jedni na druge, zbog pripadanja razli- nam sve {to se desilo bude pouka. Iste gre{ke ponavljaju samo
~itim stranama raspadale su se porodice, godinama su sahranji- oni koji se na putu kroz vreme nikada ne zaustavljaju kako bi
vana moralna na~ela, ~injeni su zlo~ini. Ko moè opravdati ta ne- preispitali sopstvene postupke, jer nemaju hrabrosti da pogleda-
dela? Zar je to u duhu naroda koji sebe smatra naslednikom ju odraz u ogledalu. A kakav je na{ odraz danas? Srbija, suo~e-
pravoslavne tradicije?! na sa pitanjima koja traè smele i brze odgovore, gleda televizij-
Jo{ smo u ne~emu pogre{ili – u stavu prema promenama. ske sapunice i peva nakaradne stihove novokomponovane muzi-
Mislili smo da }emo se jednog jutra probuditi u zemlji okupanoj ke okre}u}i glavu od problema koji bi je mogli ko{tati opstanka.
suncem novog milenijuma, a da sami ne moramo u~initi ni{ta. U raznim televvzijskim raspravama traè se krivci za postoje}e
Kada po~nemo da donosimo odluke o sopstvenom ìvotu i kada stanje, a niko ne govori o mogu}em re{enju. Kada }emo se umo-
budemo imali snage i volje da se suprotstvimo la`nim rodoljup- riti od tog neprestanog su|enja i sigurnim korakom krenuti ka
cima, koji jedino vole novac i mo}, uspe}emo da promenimo budu}nosti u kojoj ima mesta za sva~iju razli~itost?
stvarnost i shvati}emo da nije potrebno izgubiti sebe da bi nas Srbija sutra.
Evropa prihvatila. Ni svet nije savr{en, ali je svestan da bez me- Srbija kakvu su ranije opisivali stranci koji su se u njoj
njanja nikada to ne}e postati. Ne treba se bojati promene jer bez ose}ali sigurno. Srbija koja neguje tradiciju i menja lo{e navike.
poku{aja i padova ne}emo znati koliko vredimo. Traganje za isti- Srbija koja voli i pra{ta, stvara i poklanja. Srbija koju vole, ko-
nom, za onom apsolutnom i bez imalo sumnje, naporan je i dug joj pra{taju. Srbija u kojoj mladi vide sebe. Srbija koja miri{e na
put. Uvek je najlak{e odustati i prepustiti se indiferentnosti, ma maline i vino. Zemlja Andri}a, Ki{a, Crnjanskog. Sumatra sveta.
koliko ona te{ka i sramna bila. Da li je to ono {to èlimo – da ~i-
tavog ìvota pri~amo kako smo prevareni, da traìmo krivce u Ima li u nama dovoljno èlje da taj ideal ostvarimo, da se
pro{losti, a da, zapravo, znamo da smo sami najve}i krivci? oslobodimo krivice i krenemo ka istini?!
Pripadati svetu ne zna~i samo pobolj{ati ìvotni standard,

ve} biti sposoban da ispravi{ sopstvene gre{ke. I ono {to je naj-
va`nije – potrebno je duhom biti deo civilizacije, nositi njenu ko-
levku u srcu, a ne izgubiti svoju unikatnost. Pored onih koji u
tom svetu vide velikog neprijatelja tradicije, postoje i oni koji
sve iz tog sveta prihvataju kao proverenu vrednost. Zalu|eni
ameri~kim snom, oni, svesni koliko je ve{ta~kog u tom snu,
ipak èle da ga proìve poistove}uju}i se sa poznatim zvezda-
86 87
Potrebno nam je da lupimo glavom o zid i suo~imo se sa

budu}no{}u, a ona po~inje ~is}enjem sopstvenih dvori{ta.
Moramo prihvatiti ~injenice, po{tovati tu| ìvot, zaboraviti
Senka êkr|in na predrasude, diskriminaciju, optuìti one koji su kr{ili i kr{e
zakon. Potrebno je da sopstveno mi{ljenje formiramo sami pra-
te}i izvore iz kojih moèmo dobiti {to istinitije informacije, a ne:
O krivici istini i promeni u Srbiji slede}i idole, slepo im veruju}i. Po~injemo shvatati da nijedna in-
stitucija nije idealna i da je ljudski gre{iti, ali i snositi posledice
Svest mladih u Srbiji o doga|ajima, ljudima i situacijama svojih gre{aka. Ako je istorija u~iteljica ìvota, za{to nam je toli-
koje im kreiraju ìvot svodi se na minimum, te stoga smatram da ko lako da zaboravljamo?
je potrebno da svako u sebi probudi gra|anina, da znamo ko vu-
~e konce nad na{im glavama i da kreiramo sopstveno mi{ljenje Perspektiva gra|ana kada su u pitanju radna mesta, {kolo-
vanje, plate, podizanje dece, izraàvanje sopstvenog mi{ljenja,
o trenutnoj situaciji ~itaju}i, prate}i medije, slu{aju}i i uklju~u-
pona{anja u skladu sa svojim potrebama, raspolaganje de~jim i
ju}i se u razgovore.
ljudskim pravima, nedeskriminacija i nezloupotreba su na pri-
Pojam krivice u Srbiji sobom nosi sve {to smo godinama li~no nezavidnom nivou.
trpali pod tepih i {to je sada po~elo isplivavati napolje uprkos to- Mnogo je onih koji svoju budu}nost vide van Srbije jer ka-
me {to neki neuredni ~elnici i dalje ovu zemlju poku{avaju sre- da imaju sredstva za zavr{avanje studija ili nièg obrazovanja po
diti prikrivanjem onoga {to se dogodilo i {to }e se doga|ati ako zavr{enom {klovanju te{ko nalaze posao u svojoj struci izuzev
istina ne ispliva. [ta se nama zapravo dogodilo? Dogodila nam ako nemaju „dobru vezu“, ~ak i ako se uspeju zaposliti bivaju ne-
se mr`nja iz koje je pobedu odnela diskriminacija. Polna. Rasna. dovoljno pla}eni za svoje znanje i rad. Materijalno stanje je
Verska. Dogodilo nam se to da smo zaboravili da su Hrvati, Bo- osnovni razlog {to mnogi napu{taju zemlju; ono je uzrok i poja-
sanci, Albanci, Romi… ljudi, a ne na{i narodni neprijatelji. Za- ve bele kuge, nezadovoljstva ljudi, siroma{tva… S druge strane
boravili smo da rat ne po~inje tako {to cela nacija odjednom od- oni koji su do ogromnog li~nog kapitala do{li mutnim poslovima
lu~i da }e da ubije kom{ije jer nisu Srbi, ve} da se gotovo sve od- smatraju se sposobnima da upravljaju dràvom, a s obzirom da
vija po unapred smi{ljenom planu. su mo} i sredstva usko povezani, ~esto uspevaju da se probiju u
Zaboravili smo da moramo optuìti one koji su krivi. Za politi~ke vrhove u kojima se odigrava ne{to, {to jo{ uvek ni sa-
smrt, laì i prevaru. Kao da vi{e ne umemo po{tovati tu|i ìvot. ma ne mogu da pojmim, ali apsurdno je to {to se u zaveru {ver-
Dozvolili smo da ne~iji li~ni interesi po~nu upravljati na{om dr- ca cigareta, ubistva premijera, masovnog genocida, skrivanju
àvom. Izgubili smo mo} racionalnog rasu|ivanja i dozvolili sebi ubica… upli}u imena dràvnika koji predstavljaju na{u zemlju,
da glasno mrzimo ono {to je ispravno pod izgovorom da svi ra- koji vode na{u politiku, oni koje smo mi izabrali.
de protiv nas i ho}e da nas uni{te. Istina je to da mi vi{e ne èli- Nejasno mi je i to da je ve}ina jedne nacije u stanju da za-
mo otvoriti o~i samo zato {to je tako lak{e. Ali ona je po~ela is- boravi mu~an na~in na koji je ìvela gaze}i ljude da bi dobila {a-
plivavati i sada kada okrenemo glavu vidimo je na sve strane ko- ~icu hleba, i oprosti, napravi idola od jednog ~oveka i njegovih
liko god ne èleli da je priznamo. „apostola“ ~iji je jedini interes bio li~ni. ôveka koji je ve{to
umeo da laè, manipuli{e i nadasve èleo da vlada.
Promena se ipak sastoji u tome {to smo ponovo po~eli da
u~imo kako da budemo ispravni. Podse}amo se da prekr{eni za- Do cilja se stiè bleskom genija
kon sobom povla~i kaznu, da nismo jedina nacija na svetu i da ili ume{nom pokvareno{}u.
zlo nije ~injeno u ime nacije ve} pojedinaca. Balzak: î~a Gorio
88 89
Potrebno nam je da lupimo glavom o zid i suo~imo se sa

budu}no{}u, a ona po~inje ~is}enjem sopstvenih dvori{ta.
Moramo prihvatiti ~injenice, po{tovati tu| ìvot, zaboraviti
Senka êkr|in na predrasude, diskriminaciju, optuìti one koji su kr{ili i kr{e
zakon. Potrebno je da sopstveno mi{ljenje formiramo sami pra-
te}i izvore iz kojih moèmo dobiti {to istinitije informacije, a ne:
O krivici istini i promeni u Srbiji slede}i idole, slepo im veruju}i. Po~injemo shvatati da nijedna in-
stitucija nije idealna i da je ljudski gre{iti, ali i snositi posledice
Svest mladih u Srbiji o doga|ajima, ljudima i situacijama svojih gre{aka. Ako je istorija u~iteljica ìvota, za{to nam je toli-
koje im kreiraju ìvot svodi se na minimum, te stoga smatram da ko lako da zaboravljamo?
je potrebno da svako u sebi probudi gra|anina, da znamo ko vu-
~e konce nad na{im glavama i da kreiramo sopstveno mi{ljenje Perspektiva gra|ana kada su u pitanju radna mesta, {kolo-
vanje, plate, podizanje dece, izraàvanje sopstvenog mi{ljenja,
o trenutnoj situaciji ~itaju}i, prate}i medije, slu{aju}i i uklju~u-
pona{anja u skladu sa svojim potrebama, raspolaganje de~jim i
ju}i se u razgovore.
ljudskim pravima, nedeskriminacija i nezloupotreba su na pri-
Pojam krivice u Srbiji sobom nosi sve {to smo godinama li~no nezavidnom nivou.
trpali pod tepih i {to je sada po~elo isplivavati napolje uprkos to- Mnogo je onih koji svoju budu}nost vide van Srbije jer ka-
me {to neki neuredni ~elnici i dalje ovu zemlju poku{avaju sre- da imaju sredstva za zavr{avanje studija ili nièg obrazovanja po
diti prikrivanjem onoga {to se dogodilo i {to }e se doga|ati ako zavr{enom {klovanju te{ko nalaze posao u svojoj struci izuzev
istina ne ispliva. [ta se nama zapravo dogodilo? Dogodila nam ako nemaju „dobru vezu“, ~ak i ako se uspeju zaposliti bivaju ne-
se mr`nja iz koje je pobedu odnela diskriminacija. Polna. Rasna. dovoljno pla}eni za svoje znanje i rad. Materijalno stanje je
Verska. Dogodilo nam se to da smo zaboravili da su Hrvati, Bo- osnovni razlog {to mnogi napu{taju zemlju; ono je uzrok i poja-
sanci, Albanci, Romi… ljudi, a ne na{i narodni neprijatelji. Za- ve bele kuge, nezadovoljstva ljudi, siroma{tva… S druge strane
boravili smo da rat ne po~inje tako {to cela nacija odjednom od- oni koji su do ogromnog li~nog kapitala do{li mutnim poslovima
lu~i da }e da ubije kom{ije jer nisu Srbi, ve} da se gotovo sve od- smatraju se sposobnima da upravljaju dràvom, a s obzirom da
vija po unapred smi{ljenom planu. su mo} i sredstva usko povezani, ~esto uspevaju da se probiju u
Zaboravili smo da moramo optuìti one koji su krivi. Za politi~ke vrhove u kojima se odigrava ne{to, {to jo{ uvek ni sa-
smrt, laì i prevaru. Kao da vi{e ne umemo po{tovati tu|i ìvot. ma ne mogu da pojmim, ali apsurdno je to {to se u zaveru {ver-
Dozvolili smo da ne~iji li~ni interesi po~nu upravljati na{om dr- ca cigareta, ubistva premijera, masovnog genocida, skrivanju
àvom. Izgubili smo mo} racionalnog rasu|ivanja i dozvolili sebi ubica… upli}u imena dràvnika koji predstavljaju na{u zemlju,
da glasno mrzimo ono {to je ispravno pod izgovorom da svi ra- koji vode na{u politiku, oni koje smo mi izabrali.
de protiv nas i ho}e da nas uni{te. Istina je to da mi vi{e ne èli- Nejasno mi je i to da je ve}ina jedne nacije u stanju da za-
mo otvoriti o~i samo zato {to je tako lak{e. Ali ona je po~ela is- boravi mu~an na~in na koji je ìvela gaze}i ljude da bi dobila {a-
plivavati i sada kada okrenemo glavu vidimo je na sve strane ko- ~icu hleba, i oprosti, napravi idola od jednog ~oveka i njegovih
liko god ne èleli da je priznamo. „apostola“ ~iji je jedini interes bio li~ni. ôveka koji je ve{to
umeo da laè, manipuli{e i nadasve èleo da vlada.
Promena se ipak sastoji u tome {to smo ponovo po~eli da
u~imo kako da budemo ispravni. Podse}amo se da prekr{eni za- Do cilja se stiè bleskom genija
kon sobom povla~i kaznu, da nismo jedina nacija na svetu i da ili ume{nom pokvareno{}u.
zlo nije ~injeno u ime nacije ve} pojedinaca. Balzak: î~a Gorio
88 89
Ovaj „princip“ je jedna od golemih razlika izme|u ubijenog {to ne po{tujemo svi istu tradiciju, ne govorimo istim jezicima,
premijera Zorana \in|i}a, koji je jedini umeo da nas postavi na razli~ito pripremamo hranu i nismo svi iste boje koè.
noge i izvu~e iz blata i umrlog Slobodana Milo{evi}a, ha{kog op- Mislim da je najuputniji na~in za re{avanje na{e situacije
tuènika koji je doprineo da potonemo u to blato, koji danas, na- niz edukacija, debata, istinitih informacija… Potrebno je da po-
kon svoje smrti ponovo postaje idol. Ono {to me te{i jeste (mo- novo nau~imo da svoje stavove ne treba formirati na osnovu po-
`da privid) da su se generacije podelile i da su mla|i po~eli otva- jedinih li~nosti i njihovog na~ina ìvljenja, ve} tako {to }emo sa-
rati o~i sebi, a potom onima starijim i mla|im od sebe. slu{ati sve izvore koji nam nude traène informacije, zatim po-
înjenica je da problem postoji. On leì u nama samima. U razgovarati sa nekim o tome, razmeniti stavove nezavisno od to-
na{oj spremnosti da o{tro osu|ujemo sve ono {to je novo i nepo- ga kojoj narodnosti pripadamo, a potom ih sami srediti u na{oj
znato, prethodno se ne informi{u}i o tome. U na{oj navici da po- glavi. Ali isto tako ne bi trebalo da se drìmo tih stavova po sva-
ri~emo neoborive dokaze za zlodela ~injena u ime svih nas. U na- ku cenu i vreme je da priu{timo sebi luksuz promene mi{ljenja
ukoliko nam se ~ini da je drugi na~in ispravniji. Krajnje je vre-
{oj lenjosti dok od zaposlenja o~ekujemo da }e pasti s neba, pa
me da sebi priu{timo ose}aj da smo zajednica, ne omalovaàva-
i kada padne bivamo nezadovoljni ako dobijemo posao na kome
ju}i sve one koji su u manjini, da o ljudima ne sudimo na osno-
zaista treba ne{to raditi da bismo do{li do zarade. Odrasli smo
vu njihova izgleda i vere, jer je mnogo lep{e da teìmo ka demok-
u patrijarhalnom na~inu ìvljenja gde èna predstavlja doma}i- ratiji ~ija definicija sobom nosi mnogo tolerancije i nediskrimi-
cu, ~uva decu i biva kriva {to ih je lo{e vaspitala. Isuvi{e smo nacije, nego da trujemo kom{ijske pse jer su zalajali na nas.
spremni na to da je sve {to dolazi sa zapada lo{e. Uìvamo da „te-
ramo inat“ svemu onome {to nam moè biti od koristi samo za-
to {to nam je te{ko da menjamo navike, postanemo svesniji, sa-
mokriti~niji. Ponekad sti~em utisak da su mnogi van ove zemlje
svesniji situacije u njoj nego mi sami. Mo`da zbog toga {to je isu-
vi{e struja koje vuku na svoje strane, {to su strani mediji objek-
tivniji, zato {to smo usred procesa tranzicije, promena, odrasta-
nja. A i dalje nam je lak{e da kad pogledamo snimke iz Srebre-
nice kaèmo da je u pitanju foto-montaà ne veruju}i vi{e ni sa-
mi sebi. I dalje mnogi smatraju da je Ha{ki tribunal veliko zlo i
jo{ jedan na~in da uni{te Srbe kao narod. Zbog ~ega onda sami
ne sudimo onima koji su diktirali ubistva u ime svakoga od nas?
Zbog ~ega je toliko lak{e poricati o~iglednu stvar nego izviniti se?
Nije li to ljudskije i moralnije? \aci kada napuste onovsnu {ko-
lu prvo {to ih sa~eka jeste {amar istine koji govori da mi ipak ni-
smo najbogatija, najuspe{nija zemlja, kako su ih do tada u~ili.
Naime nalazim da svakako nismo zemlja ~iji se politi~ki,
ekonomski, socijalni… status moè jednostavno i lako definisa-
ti. Ali uprkos problemima smatram da moja dràva moè da mi
pruì mnogo kvalitetnih stvari, poput {kolovanja. Mislim da na{
narod po~inje shvatati da mu je potrebno da racionalno razmi-
{lja i deluje. Da re{enje nije u tome da mrzimo jedni druge zato
90 91
Ovaj „princip“ je jedna od golemih razlika izme|u ubijenog {to ne po{tujemo svi istu tradiciju, ne govorimo istim jezicima,
premijera Zorana \in|i}a, koji je jedini umeo da nas postavi na razli~ito pripremamo hranu i nismo svi iste boje koè.
noge i izvu~e iz blata i umrlog Slobodana Milo{evi}a, ha{kog op- Mislim da je najuputniji na~in za re{avanje na{e situacije
tuènika koji je doprineo da potonemo u to blato, koji danas, na- niz edukacija, debata, istinitih informacija… Potrebno je da po-
kon svoje smrti ponovo postaje idol. Ono {to me te{i jeste (mo- novo nau~imo da svoje stavove ne treba formirati na osnovu po-
`da privid) da su se generacije podelile i da su mla|i po~eli otva- jedinih li~nosti i njihovog na~ina ìvljenja, ve} tako {to }emo sa-
rati o~i sebi, a potom onima starijim i mla|im od sebe. slu{ati sve izvore koji nam nude traène informacije, zatim po-
înjenica je da problem postoji. On leì u nama samima. U razgovarati sa nekim o tome, razmeniti stavove nezavisno od to-
na{oj spremnosti da o{tro osu|ujemo sve ono {to je novo i nepo- ga kojoj narodnosti pripadamo, a potom ih sami srediti u na{oj
znato, prethodno se ne informi{u}i o tome. U na{oj navici da po- glavi. Ali isto tako ne bi trebalo da se drìmo tih stavova po sva-
ri~emo neoborive dokaze za zlodela ~injena u ime svih nas. U na- ku cenu i vreme je da priu{timo sebi luksuz promene mi{ljenja
ukoliko nam se ~ini da je drugi na~in ispravniji. Krajnje je vre-
{oj lenjosti dok od zaposlenja o~ekujemo da }e pasti s neba, pa
me da sebi priu{timo ose}aj da smo zajednica, ne omalovaàva-
i kada padne bivamo nezadovoljni ako dobijemo posao na kome
ju}i sve one koji su u manjini, da o ljudima ne sudimo na osno-
zaista treba ne{to raditi da bismo do{li do zarade. Odrasli smo
vu njihova izgleda i vere, jer je mnogo lep{e da teìmo ka demok-
u patrijarhalnom na~inu ìvljenja gde èna predstavlja doma}i- ratiji ~ija definicija sobom nosi mnogo tolerancije i nediskrimi-
cu, ~uva decu i biva kriva {to ih je lo{e vaspitala. Isuvi{e smo nacije, nego da trujemo kom{ijske pse jer su zalajali na nas.
spremni na to da je sve {to dolazi sa zapada lo{e. Uìvamo da „te-
ramo inat“ svemu onome {to nam moè biti od koristi samo za-
to {to nam je te{ko da menjamo navike, postanemo svesniji, sa-
mokriti~niji. Ponekad sti~em utisak da su mnogi van ove zemlje
svesniji situacije u njoj nego mi sami. Mo`da zbog toga {to je isu-
vi{e struja koje vuku na svoje strane, {to su strani mediji objek-
tivniji, zato {to smo usred procesa tranzicije, promena, odrasta-
nja. A i dalje nam je lak{e da kad pogledamo snimke iz Srebre-
nice kaèmo da je u pitanju foto-montaà ne veruju}i vi{e ni sa-
mi sebi. I dalje mnogi smatraju da je Ha{ki tribunal veliko zlo i
jo{ jedan na~in da uni{te Srbe kao narod. Zbog ~ega onda sami
ne sudimo onima koji su diktirali ubistva u ime svakoga od nas?
Zbog ~ega je toliko lak{e poricati o~iglednu stvar nego izviniti se?
Nije li to ljudskije i moralnije? \aci kada napuste onovsnu {ko-
lu prvo {to ih sa~eka jeste {amar istine koji govori da mi ipak ni-
smo najbogatija, najuspe{nija zemlja, kako su ih do tada u~ili.
Naime nalazim da svakako nismo zemlja ~iji se politi~ki,
ekonomski, socijalni… status moè jednostavno i lako definisa-
ti. Ali uprkos problemima smatram da moja dràva moè da mi
pruì mnogo kvalitetnih stvari, poput {kolovanja. Mislim da na{
narod po~inje shvatati da mu je potrebno da racionalno razmi-
{lja i deluje. Da re{enje nije u tome da mrzimo jedni druge zato
90 91
gogodi{nja stradanja, a samim tim i demonstracije kao posledi-

ce? Ili postoji pojedinac odgovoran za sve?! Ali nakon tog petog
oktobra situacija se menja. Svakom je dozvoljeno da kaè {ta mi-
Aleksandra Uskokovi} sli i ose}a. Nema vi{e dru{tvenih stega koje nam nisu davale mi-
ra. Nema vi{e tog reìma koji nas je izolovao od sveta. Sada smo
slobodni. Po~injemo da govorimo o temama koje su dugo bile za-
Intrigantna tema o krivici, istini i promeni u Srbiji je deo branjene. Postavljamo nova i stara pitanja. Preispitujemo sop-
sada{njosti kojom se moramo baviti. Mnogo toga ne biramo. Nu- stveni identitet. Da li se i koliko na{ identitet promenio posle
`nost nas veè za istoriju i pro{lost, ali su sada{njost i budu}- svih de{avanja na prostoru biv{e Jugoslavije. Da li moèmo da
nost u na{oj vlasti. Mladi u na{oj zemlji nisu dovoljno informisa- kaèmo ko smo? Da li bez srama i stida moèmo da priznamo
ni o doga|ajima proteklih petnaest godina. Moji drugovi i druga- da smo Srbi?
rice znaju za rat u Bosni, za bombardovanje 1999. godine, za Ha- Pomo} slobodnih medija dala nam je nova saznanja, pro-
{ki tribunal i zlo~ince kojima se tamo sudi. Naga|aju {ta je od {irila vidike ili pokazala ono {to mo`da mi sami nismo hteli da
svega {to ~uju istina ili iznose stavove svojih roditelja. Ali se ni- vidimo. Mediji, koji su nekada sejali mr`nju, sada su na na{oj
kada nisu zapitali {ta je prava istina. strani, strani mladih, pomaù nam da napredujemo, kako na
Neinformisanost ili nepriznavanje istine je problem zbog psiholo{kom tako i na profesionalnom planu. Mladi su dobili vi-
koga svi patimo, problem koji nam ne dâ da idemo u bolju bu- {e udela u pitanjima budu}nosti. Posvetili su se sebi i formira-
du}nost i problem zbog koga }emo stagnirati sve dok ne na|emo nju slobodnog stava prema problemima koji su posledica pret-
re{enje. Zato ja èlim da znam pravu istinu. @elim da znam ko hodne vlasti.
je kriv. @elim bolju budu}nost za svoje vr{njake i sebe. Ne èlim Moji drugovi i ja smo poha|ali radionice ljudskih prava, to-
da se polovi~na istina, zbog koje svi patimo, proìma na nared- lerancije, interkulturalnosti i nenasilne komunikacije koje su
ne generacije. Ne èlim da hodamo u mraku. @elim da se suo~i- mnogo pomogle u formiranju moje li~nosti i stava i dale mi slo-
mo sa pro{lo{}u i promenimo svoje stereotipne stavove. bodu da sama donosim odluke bez i~ijeg uticaja.
Nije dovoljno da se uklju~e samo dràvni organi ve} i me- Zahvalna sam zbog tih promena, ali su one pokrenule lavi-
diji, nevladine organizacije i svi gra|ani dobre volje. nu doga|aja koji nisu prijatni i kojih smo se pribojavali. Otvore-
Do petog oktobra 2000. godine na{a dràva je bila mala, na su mnoga mra~na pitanja koja su se nekada samo naga|ala.
konzervativna sredina u kojoj je vladavina jednog reìma li~ila na Formiran je me|unarodni sud za nalogodavce i po~inioce zlo~i-
apsolutizam nekih dràva u {esnaestom, sedamnaestom ili na na ovim prostorima. Otvaranjem ovih pitanja, na{a dràva je
osamnaestom veku. Pojedini mediji bili su veoma privrèni vla- postala glavna tema svetskih medija. Mra~na istina je postala do-
daju}em reìmu dok oni objektivni nisu mogli da informi{u iz minantan faktor. Sve {to je nekada bilo lepo ili smo mi mislili da
straha od zatvaranja ili pretnji smr}u. Oni koji bi se suprotstavi- jeste, nestalo je preko no}i.
li gubili bi posao, vodili se kao nestali ili bili ubijeni. @rtva takvog Ljudi, koji su samo brinuli da njima bude dobro, po~eli su
reìma je novinar Slavko ]uruvija koji je istinu platio ìvotom. da se bude i pitaju. Traìli su odgovore. Nisu èleli subjektivnu
Glas mladih, naro~ito studenata, nije se po{tovao a jo{ ma- istinu koju pi{e reìm. @eleli su i èle mir na ovim prostorima,
nje tinejdèra koji nisu ni smeli da se pitaju. Veliki broj demon- mir u sopstvenoj zemlji, prestanak sukoba i na religijskoj osno-
stracija je surovo suzbijano. U mnogima je bilo i `rtava. Za{to? vi. @ele mir i pomirenje.
Ko je kriv? Da li smo mi krivi {to se pitamo? Da li smo mi, kao Zato smatram da proces saznavanja istine i pomirenja tre-
narod, krivi {to nismo ranije uticali na reìm i tako spre~ili du- ba da zapo~nu dràvni organi kao i svaki gra|anin koji ima do-
92 93
gogodi{nja stradanja, a samim tim i demonstracije kao posledi-

ce? Ili postoji pojedinac odgovoran za sve?! Ali nakon tog petog
oktobra situacija se menja. Svakom je dozvoljeno da kaè {ta mi-
Aleksandra Uskokovi} sli i ose}a. Nema vi{e dru{tvenih stega koje nam nisu davale mi-
ra. Nema vi{e tog reìma koji nas je izolovao od sveta. Sada smo
slobodni. Po~injemo da govorimo o temama koje su dugo bile za-
Intrigantna tema o krivici, istini i promeni u Srbiji je deo branjene. Postavljamo nova i stara pitanja. Preispitujemo sop-
sada{njosti kojom se moramo baviti. Mnogo toga ne biramo. Nu- stveni identitet. Da li se i koliko na{ identitet promenio posle
`nost nas veè za istoriju i pro{lost, ali su sada{njost i budu}- svih de{avanja na prostoru biv{e Jugoslavije. Da li moèmo da
nost u na{oj vlasti. Mladi u na{oj zemlji nisu dovoljno informisa- kaèmo ko smo? Da li bez srama i stida moèmo da priznamo
ni o doga|ajima proteklih petnaest godina. Moji drugovi i druga- da smo Srbi?
rice znaju za rat u Bosni, za bombardovanje 1999. godine, za Ha- Pomo} slobodnih medija dala nam je nova saznanja, pro-
{ki tribunal i zlo~ince kojima se tamo sudi. Naga|aju {ta je od {irila vidike ili pokazala ono {to mo`da mi sami nismo hteli da
svega {to ~uju istina ili iznose stavove svojih roditelja. Ali se ni- vidimo. Mediji, koji su nekada sejali mr`nju, sada su na na{oj
kada nisu zapitali {ta je prava istina. strani, strani mladih, pomaù nam da napredujemo, kako na
Neinformisanost ili nepriznavanje istine je problem zbog psiholo{kom tako i na profesionalnom planu. Mladi su dobili vi-
koga svi patimo, problem koji nam ne dâ da idemo u bolju bu- {e udela u pitanjima budu}nosti. Posvetili su se sebi i formira-
du}nost i problem zbog koga }emo stagnirati sve dok ne na|emo nju slobodnog stava prema problemima koji su posledica pret-
re{enje. Zato ja èlim da znam pravu istinu. @elim da znam ko hodne vlasti.
je kriv. @elim bolju budu}nost za svoje vr{njake i sebe. Ne èlim Moji drugovi i ja smo poha|ali radionice ljudskih prava, to-
da se polovi~na istina, zbog koje svi patimo, proìma na nared- lerancije, interkulturalnosti i nenasilne komunikacije koje su
ne generacije. Ne èlim da hodamo u mraku. @elim da se suo~i- mnogo pomogle u formiranju moje li~nosti i stava i dale mi slo-
mo sa pro{lo{}u i promenimo svoje stereotipne stavove. bodu da sama donosim odluke bez i~ijeg uticaja.
Nije dovoljno da se uklju~e samo dràvni organi ve} i me- Zahvalna sam zbog tih promena, ali su one pokrenule lavi-
diji, nevladine organizacije i svi gra|ani dobre volje. nu doga|aja koji nisu prijatni i kojih smo se pribojavali. Otvore-
Do petog oktobra 2000. godine na{a dràva je bila mala, na su mnoga mra~na pitanja koja su se nekada samo naga|ala.
konzervativna sredina u kojoj je vladavina jednog reìma li~ila na Formiran je me|unarodni sud za nalogodavce i po~inioce zlo~i-
apsolutizam nekih dràva u {esnaestom, sedamnaestom ili na na ovim prostorima. Otvaranjem ovih pitanja, na{a dràva je
osamnaestom veku. Pojedini mediji bili su veoma privrèni vla- postala glavna tema svetskih medija. Mra~na istina je postala do-
daju}em reìmu dok oni objektivni nisu mogli da informi{u iz minantan faktor. Sve {to je nekada bilo lepo ili smo mi mislili da
straha od zatvaranja ili pretnji smr}u. Oni koji bi se suprotstavi- jeste, nestalo je preko no}i.
li gubili bi posao, vodili se kao nestali ili bili ubijeni. @rtva takvog Ljudi, koji su samo brinuli da njima bude dobro, po~eli su
reìma je novinar Slavko ]uruvija koji je istinu platio ìvotom. da se bude i pitaju. Traìli su odgovore. Nisu èleli subjektivnu
Glas mladih, naro~ito studenata, nije se po{tovao a jo{ ma- istinu koju pi{e reìm. @eleli su i èle mir na ovim prostorima,
nje tinejdèra koji nisu ni smeli da se pitaju. Veliki broj demon- mir u sopstvenoj zemlji, prestanak sukoba i na religijskoj osno-
stracija je surovo suzbijano. U mnogima je bilo i `rtava. Za{to? vi. @ele mir i pomirenje.
Ko je kriv? Da li smo mi krivi {to se pitamo? Da li smo mi, kao Zato smatram da proces saznavanja istine i pomirenja tre-
narod, krivi {to nismo ranije uticali na reìm i tako spre~ili du- ba da zapo~nu dràvni organi kao i svaki gra|anin koji ima do-
92 93
bru volju. Dosta je bilo sporog i neadekvatnog suo~avanja i ne-

spremnosti dràvnih organa da stvore pogodniju klimu u kojoj bi
se {to bezbolnije diskutovalo o pro{losti, istini, krivici i promeni.
Dràva treba da na|e re{enje, osmisli plan koriste}i ideje gra|a-
na. Treba da otvori savetodavno telo koje }e redovno zasedati i di-
skutovati o problemima i njihovom re{avanju. Trebalo bi povre-
meno da organizuje javne diskusije, debate i konferencije o po-
stignutim rezultatima. Moraju se eksponirati i potencirati ove te-
me i u medijima koji bi trebalo da iza|u u susret. Trebalo bi da
se organizuju tribine na kojima bi se diskutovalo o ratnim zlo~i-
nima i `rtvama ratova, ali i o ogromnim materijalnim razaranji-
ma i ekonomskom zaostajanju ~ije smo `rtve najvi{e mi mladi.
Ali i gra|ani moraju da rade na sebi. Moraju prestati sa op-
tuìvanjem, nepoverenjem, netolerancijom, predrasudama i za-
ta{kavanjem zlo~ina za koje traìmo „istorijska opravdanja“. Ne
sme se misliti da smo mi „nebeski narod“, nedodirljiv, nepogre-
{iv i iznad svih. Moramo spre~iti ponavljanje istorije. Moramo
pribliìti mladima pojam krivice koji je Jaspers svrstao u ~etiri
kategorije – individualnu, kolektivnu, moralnu i politi~ku. Mora-
D IJALOG IZME \ U RELIGIJSKIH
mo se truditi da uspostavimo otvoren dijalog izme|u sukoblje-
nih strana, Trebalo bi da se otvoreno razgovara o problemima,
ZAJEDNICA KAO PUT
da vi{e ne bude mr`nje izme|u Srba, Hrvata, Bo{njaka i Albana-
ca. Svi mladi treba da nau~e razlikovati krivicu od odgovornosti.
KA POMIRENJU
Treba da se bore i trude za sebe, svoju budu}nost i budu}nost
„nekih novih klinaca“. Ne}e biti opravdanja ako to ne u~inimo.
Ne smemo se vi{e oglu{ivati o znake upozorenja i na{a sudbina
ne treba biti drugim zemljama za nauk ve} za primer. Mora do}i
do rasvetljavanja pro{losti, do priznavanja istine i sno{enja po-
sledica kao kazne za zlodela kojih nismo ili jesmo bili svesni.
Jer, „individualno ili kolektivno otre`njenje omogu}i}e nam da
pro{lost smestimo tamo gde i pripada, u istoriju, i posvetimo se
kreativnom i radosnom oblikovanju budu}nosti kakvu prièljku-
jemo i na kakvu imamo prava“.
94
bru volju. Dosta je bilo sporog i neadekvatnog suo~avanja i ne-

spremnosti dràvnih organa da stvore pogodniju klimu u kojoj bi
se {to bezbolnije diskutovalo o pro{losti, istini, krivici i promeni.
Dràva treba da na|e re{enje, osmisli plan koriste}i ideje gra|a-
na. Treba da otvori savetodavno telo koje }e redovno zasedati i di-
skutovati o problemima i njihovom re{avanju. Trebalo bi povre-
meno da organizuje javne diskusije, debate i konferencije o po-
stignutim rezultatima. Moraju se eksponirati i potencirati ove te-
me i u medijima koji bi trebalo da iza|u u susret. Trebalo bi da
se organizuju tribine na kojima bi se diskutovalo o ratnim zlo~i-
nima i `rtvama ratova, ali i o ogromnim materijalnim razaranji-
ma i ekonomskom zaostajanju ~ije smo `rtve najvi{e mi mladi.
Ali i gra|ani moraju da rade na sebi. Moraju prestati sa op-
tuìvanjem, nepoverenjem, netolerancijom, predrasudama i za-
ta{kavanjem zlo~ina za koje traìmo „istorijska opravdanja“. Ne
sme se misliti da smo mi „nebeski narod“, nedodirljiv, nepogre-
{iv i iznad svih. Moramo spre~iti ponavljanje istorije. Moramo
pribliìti mladima pojam krivice koji je Jaspers svrstao u ~etiri
kategorije – individualnu, kolektivnu, moralnu i politi~ku. Mora-
D IJALOG IZME \ U RELIGIJSKIH
mo se truditi da uspostavimo otvoren dijalog izme|u sukoblje-
nih strana, Trebalo bi da se otvoreno razgovara o problemima,
ZAJEDNICA KAO PUT
da vi{e ne bude mr`nje izme|u Srba, Hrvata, Bo{njaka i Albana-
ca. Svi mladi treba da nau~e razlikovati krivicu od odgovornosti.
KA POMIRENJU
Treba da se bore i trude za sebe, svoju budu}nost i budu}nost
„nekih novih klinaca“. Ne}e biti opravdanja ako to ne u~inimo.
Ne smemo se vi{e oglu{ivati o znake upozorenja i na{a sudbina
ne treba biti drugim zemljama za nauk ve} za primer. Mora do}i
do rasvetljavanja pro{losti, do priznavanja istine i sno{enja po-
sledica kao kazne za zlodela kojih nismo ili jesmo bili svesni.
Jer, „individualno ili kolektivno otre`njenje omogu}i}e nam da
pro{lost smestimo tamo gde i pripada, u istoriju, i posvetimo se
kreativnom i radosnom oblikovanju budu}nosti kakvu prièljku-
jemo i na kakvu imamo prava“.
94
D IJALOG IZME \ U RELIGIJSKIH ZAJEDNICA KAO PUT KA POMIRENJU
Ivana Franeta
Religija se odràla i u 21. veku, epohi tehnolo{kog napret-

ka i kompjuterizacije. I uprkos pretnjama modernpg dru{tva, re-
ligija danas igra zna~ajnu ulogu u ìvotu ~oveka, ali i u ìvotu dr-
àve. U velikoj meri ona uti~e na svest ~oveka, na njegove stavo-
ve prema ìvotu i prema drugima. Kao vrsta upori{ta naspram
hladnog sveta ma{ina, kao ne{to {to pripada tradiciji, religija se
postavlja kao ~uvar identiteta naroda i nade u bolje sutra. Me|u-
tim, pitanje koje se postavlja je, da li je mogu} ìvot u multikon-
fesionalnoj i multietni~koj sredini? Naro~ito kada se ima u vidu
da je prethodni vek obeleèn raspadom mnogih zemalja, kao {to
su SSSR, êhoslova~ka, Austro-Ugarska i mo`da najbolji primer
Jugoslavija. Sukobi na prostorima biv{e Jugoslavije imali su i
obele`ja me|ureligijskih sukoba. Naime, me|unacionalne nape-
tosti bile su u odre|enoj meri potencirane i razli~itom religio-
znom pripadno{}u tih nacija, odnosno nacionalnih manjina. I
sada, nakon svega, moè li upravo religija, odnosno dijalog izme-
|u razli~itih religijskih zajednica biti klju~ pomirenja?
Moè se re}i da je religija stara koliko i ~ovek, a njen raz-
vojni put se kretao od naivnog oboàvanja predmeta i pojava iz
prirode, totemizma, preko politeisti~kih religija, do monoteizma.
Ipak, ma koliko se ~inile razli~ite, sve religije imaju jedan zajed-
ni~ki cilj. Od samog po~etka svrha religije je bila da pruì ~ove-
ku uto~i{te pred nepoznatim, da ga uputi u to kako treba ìveti
u skladu s prirodom i drugim ljudima, i kona~no, da mu ulije
nadu u bolje sutra. Kada je stvorena prva Biblija, ona je pre sve-
ga zami{ljena kao vrsta moralnog zakonika, koja je od strane Bo-
ga kao Svevi{njeg bi}a data ljudima da se njome rukovode u ì-
votu. Bilo pisani, bilo nepisani, bo`ji zakoni uvek propisuju Do-
bro i Ljubav. Oni su „Slovo ljubve“ upu}eno celokupnom ljud-
skom rodu. Ali da li je ljubav istinska ako je destruktivna? Da-
nas se, naàlost, ispoljava sve ve}a agresivnost pojedinih verskih
zajednica, a nacionalni i religijski ekstremizam i ekskluzivizam,
upravo su uzroci mnogih sukoba. Takvo poimanje religije i sva-
kako zloupotreba Svetog pisma naru{ava me|uetni~ku i me|u-
97
D IJALOG IZME \ U RELIGIJSKIH ZAJEDNICA KAO PUT KA POMIRENJU
Ivana Franeta
Religija se odràla i u 21. veku, epohi tehnolo{kog napret-

ka i kompjuterizacije. I uprkos pretnjama modernpg dru{tva, re-
ligija danas igra zna~ajnu ulogu u ìvotu ~oveka, ali i u ìvotu dr-
àve. U velikoj meri ona uti~e na svest ~oveka, na njegove stavo-
ve prema ìvotu i prema drugima. Kao vrsta upori{ta naspram
hladnog sveta ma{ina, kao ne{to {to pripada tradiciji, religija se
postavlja kao ~uvar identiteta naroda i nade u bolje sutra. Me|u-
tim, pitanje koje se postavlja je, da li je mogu} ìvot u multikon-
fesionalnoj i multietni~koj sredini? Naro~ito kada se ima u vidu
da je prethodni vek obeleèn raspadom mnogih zemalja, kao {to
su SSSR, êhoslova~ka, Austro-Ugarska i mo`da najbolji primer
Jugoslavija. Sukobi na prostorima biv{e Jugoslavije imali su i
obele`ja me|ureligijskih sukoba. Naime, me|unacionalne nape-
tosti bile su u odre|enoj meri potencirane i razli~itom religio-
znom pripadno{}u tih nacija, odnosno nacionalnih manjina. I
sada, nakon svega, moè li upravo religija, odnosno dijalog izme-
|u razli~itih religijskih zajednica biti klju~ pomirenja?
Moè se re}i da je religija stara koliko i ~ovek, a njen raz-
vojni put se kretao od naivnog oboàvanja predmeta i pojava iz
prirode, totemizma, preko politeisti~kih religija, do monoteizma.
Ipak, ma koliko se ~inile razli~ite, sve religije imaju jedan zajed-
ni~ki cilj. Od samog po~etka svrha religije je bila da pruì ~ove-
ku uto~i{te pred nepoznatim, da ga uputi u to kako treba ìveti
u skladu s prirodom i drugim ljudima, i kona~no, da mu ulije
nadu u bolje sutra. Kada je stvorena prva Biblija, ona je pre sve-
ga zami{ljena kao vrsta moralnog zakonika, koja je od strane Bo-
ga kao Svevi{njeg bi}a data ljudima da se njome rukovode u ì-
votu. Bilo pisani, bilo nepisani, bo`ji zakoni uvek propisuju Do-
bro i Ljubav. Oni su „Slovo ljubve“ upu}eno celokupnom ljud-
skom rodu. Ali da li je ljubav istinska ako je destruktivna? Da-
nas se, naàlost, ispoljava sve ve}a agresivnost pojedinih verskih
zajednica, a nacionalni i religijski ekstremizam i ekskluzivizam,
upravo su uzroci mnogih sukoba. Takvo poimanje religije i sva-
kako zloupotreba Svetog pisma naru{ava me|uetni~ku i me|u-
97
D IJALOG IZME \ U RELIGIJSKIH ZAJEDNICA KAO PUT KA POMIRENJU D IJALOG IZME \ U RELIGIJSKIH ZAJEDNICA KAO PUT KA POMIRENJU
religijsku toleranciju, a ba{ je ona (tolerancija) potrebna za istin- na prava, i misija „Bo`jih izaslanika na Zemlji“ bi bila {irenje lju-
ski dijalog izme|u pripadnika razli~itih zajednica. Ukoliko tole- bavi, razumevanja i tolerancije.
rancije nema, ne moèmo ni govoriti o dijalogu, ve} samo o mo- Sve religije u svojoj su{tini imaju ne{to zajedni~ko: sve su
nologu, a jednostrana komunikacija nikada nije dovela do re{e- vrsta moralnog zakonika i sve imaju svrhu da pruè ~oveku uto-
nja problema, koji svakako postoji, ina~e ne bi ni do{lo do suko- ~i{te i nadu u bolje sutra. Ni hri{}anstvo ni islam ne propisuju
ba na prostorima biv{e Jugoslavije. da treba ubiti, niti opravdavaju ubistvo, niti bilo kakvo ugroàva-
Raspad biv{e Jugoslavije za mnoge je bio {ok. Potpuno je nje ~ovekovih prava. To nije svrha religije, i svako tuma~enje ko-
neshvatljivo kako su se doju~era{nji prijatelji tako preobrazili i je opravdava naru{avanje osnovnih ~ovekovih. prava, predstavlja
okrenuli jedni protiv drugih, prakti~no preko no}i? Svakako da zloupotrebu bo`jeg zakona. Ne moèmo re}i da je jedna religija
„zaslugu“ za dobar deo onoga {to se dogodilo dugujemo medij- ispravnija od druge, kao {to ne moèmo re}i ni da je jedan jezik
skoj propagandi. Udarne vesti bile su pokolji srpske dece od bolji od drugog, dokle god taj jezik ispunjava svoju funkciju u za-
jednici u kojoj postoji. Moèmo da imamo svoje afinitete prema
strane Hrvata i Muslimana i obratno, u zavisnosti od toga ~ija je
ne~emu, ali ne moèmo osporavati ono drugo samo zato {to nam
televizija emitovala program – prebacivanje krivice s jedne stra-
se ne dopada. Uostalom, nije li demokratija pravo svakog ~ove-
ne na drugu. A ko je zaista kriv? Krivi smo svi. Moramo shvatiti
ka da sam bira, dokle god time ne ugroàva prava drugoga?
da u ratu nema pobednika i da svi gube. Ako èlimo da zapo~ne-
mo bilo kakav dijalog, moramo priznati da smo svi manje ili vi- Da bismo uspostavili kvalitetnu komunikaciju moramo po-
{e posredno ili neposredno u~estvovali u ratu, bratoubila~kom, {tovati op{ta ljudska prava, pravo na slobodu mi{ljenja i oprede-
koji }e zauvek ostati mrlja u istoriji na{ih naroda. Da bi jedan ljenje. Saslu{ajmo druge i po{tujmo njihov izbor. Nismo samo mi
narod u{ao u rat zna~i da je ve}ina tog naroda izglasala rat. Da- uvek u pravu i ne postoji samo jedna ispravna odluka. Treba go-
voriti o sli~nostima izme|u religija, a ne potencirati razlike. S
kle, izmanipulisani ili ne, krivi smo kao narod, i to ne samo mi
razli~itostima bi trebalo nau~iti da ìvimo u harmoniji, jer kao
Srbi, ve} i Hrvati i Bosanci. Tu krivicu kolektiva moramo prizna-
{to prijateljstvo i ljubav po~ivaju na me|usobnom dopunjavanju
ti da bismo napravili taj prvi korak na putu ka pomirenju. Tek
i razumevanju, tako i komunikacija izme|u religijskih grupa mo-
onda sledi dugotrajni proces sticanja poverenja izme|u razli~itih è doprineti skladnijim odnosima. Pou~eni gre{kama iz pro{lo-
zajednica, etni~kih i religijskih. sti, moramo nau~iti da ìvimo s drugima u miru, da ih po{tuje-
U dijalog moramo u}i bez predrasuda, a najbolji na~in da mo i da se me|usobno dopunjujemo.
se one izbegnu jeste informisanost. Ovo se ~esto javlja kao pro- Dakle, ne ponavljajmo gre{ke, u~imo iz njih. Do re{enja
blem jer su mnogi neupu}eni ili imaju nejasne i uglavnom pogre- problema moramo do}i zajedno, to mora biti zajedni~ka odluka
{ne predstave o drugima. A kako je praksa pokazala, netrpelji- svih strana. Dijalog me|u religijama treba da bude poziv na hu-
vost je u velikom broju slu~ajeva posledica pogre{nog ili nedo- manost. ôvek je dru{tveno bi}e, on sam ne moè da opstane.
voljnog obrazovanja. Kao bitan faktor isti~e se uticaj crkvenog Njegovo mesto je u zajednici. Stoga, nau~imo najpre da volimo
u~enja. To je naro~ito zna~ajno za prevla|ivanje etni~kih i rasnih sebe, a onda i druge, jer tamo gde nema tolerancije i po{tovanja,
predrasuda, a posebno onih da postoji a priori mr`nja jednog ne moè biti ni topline u me|uljudskim odnosima, ni normal-
naroda, odnosno pripadnika jedne religijske grupe, prema dru- nog funkcionisanja zajednice, kao ni jedinki koje je sa~injavaju.
gima. Takva se propaganda naro~ito {irila po~etkom devedesetih Pokaìmo da je Balkan kona~no spreman da se uklju~i u evrop-
na prostorima biv{e Jugoslavije, i takva je propaganda kriva za ske integracije.
stvaranje predrasuda i bu|enje onog najgoreg u nama. Ishod je
dobro poznat. Crkva bi trebalo da budi svest da smo svi jednaki
pred Bogom, da svi ljudi imaju ista ljudska, gra|anska i kultur-
98 99
religijsku toleranciju, a ba{ je ona (tolerancija) potrebna za istin- na prava, i misija „Bo`jih izaslanika na Zemlji“ bi bila {irenje lju-
ski dijalog izme|u pripadnika razli~itih zajednica. Ukoliko tole- bavi, razumevanja i tolerancije.
rancije nema, ne moèmo ni govoriti o dijalogu, ve} samo o mo- Sve religije u svojoj su{tini imaju ne{to zajedni~ko: sve su
nologu, a jednostrana komunikacija nikada nije dovela do re{e- vrsta moralnog zakonika i sve imaju svrhu da pruè ~oveku uto-
nja problema, koji svakako postoji, ina~e ne bi ni do{lo do suko- ~i{te i nadu u bolje sutra. Ni hri{}anstvo ni islam ne propisuju
ba na prostorima biv{e Jugoslavije. da treba ubiti, niti opravdavaju ubistvo, niti bilo kakvo ugroàva-
Raspad biv{e Jugoslavije za mnoge je bio {ok. Potpuno je nje ~ovekovih prava. To nije svrha religije, i svako tuma~enje ko-
neshvatljivo kako su se doju~era{nji prijatelji tako preobrazili i je opravdava naru{avanje osnovnih ~ovekovih. prava, predstavlja
okrenuli jedni protiv drugih, prakti~no preko no}i? Svakako da zloupotrebu bo`jeg zakona. Ne moèmo re}i da je jedna religija
„zaslugu“ za dobar deo onoga {to se dogodilo dugujemo medij- ispravnija od druge, kao {to ne moèmo re}i ni da je jedan jezik
skoj propagandi. Udarne vesti bile su pokolji srpske dece od bolji od drugog, dokle god taj jezik ispunjava svoju funkciju u za-
jednici u kojoj postoji. Moèmo da imamo svoje afinitete prema
strane Hrvata i Muslimana i obratno, u zavisnosti od toga ~ija je
ne~emu, ali ne moèmo osporavati ono drugo samo zato {to nam
televizija emitovala program – prebacivanje krivice s jedne stra-
se ne dopada. Uostalom, nije li demokratija pravo svakog ~ove-
ne na drugu. A ko je zaista kriv? Krivi smo svi. Moramo shvatiti
ka da sam bira, dokle god time ne ugroàva prava drugoga?
da u ratu nema pobednika i da svi gube. Ako èlimo da zapo~ne-
mo bilo kakav dijalog, moramo priznati da smo svi manje ili vi- Da bismo uspostavili kvalitetnu komunikaciju moramo po-
{e posredno ili neposredno u~estvovali u ratu, bratoubila~kom, {tovati op{ta ljudska prava, pravo na slobodu mi{ljenja i oprede-
koji }e zauvek ostati mrlja u istoriji na{ih naroda. Da bi jedan ljenje. Saslu{ajmo druge i po{tujmo njihov izbor. Nismo samo mi
narod u{ao u rat zna~i da je ve}ina tog naroda izglasala rat. Da- uvek u pravu i ne postoji samo jedna ispravna odluka. Treba go-
voriti o sli~nostima izme|u religija, a ne potencirati razlike. S
kle, izmanipulisani ili ne, krivi smo kao narod, i to ne samo mi
razli~itostima bi trebalo nau~iti da ìvimo u harmoniji, jer kao
Srbi, ve} i Hrvati i Bosanci. Tu krivicu kolektiva moramo prizna-
{to prijateljstvo i ljubav po~ivaju na me|usobnom dopunjavanju
ti da bismo napravili taj prvi korak na putu ka pomirenju. Tek
i razumevanju, tako i komunikacija izme|u religijskih grupa mo-
onda sledi dugotrajni proces sticanja poverenja izme|u razli~itih è doprineti skladnijim odnosima. Pou~eni gre{kama iz pro{lo-
zajednica, etni~kih i religijskih. sti, moramo nau~iti da ìvimo s drugima u miru, da ih po{tuje-
U dijalog moramo u}i bez predrasuda, a najbolji na~in da mo i da se me|usobno dopunjujemo.
se one izbegnu jeste informisanost. Ovo se ~esto javlja kao pro- Dakle, ne ponavljajmo gre{ke, u~imo iz njih. Do re{enja
blem jer su mnogi neupu}eni ili imaju nejasne i uglavnom pogre- problema moramo do}i zajedno, to mora biti zajedni~ka odluka
{ne predstave o drugima. A kako je praksa pokazala, netrpelji- svih strana. Dijalog me|u religijama treba da bude poziv na hu-
vost je u velikom broju slu~ajeva posledica pogre{nog ili nedo- manost. ôvek je dru{tveno bi}e, on sam ne moè da opstane.
voljnog obrazovanja. Kao bitan faktor isti~e se uticaj crkvenog Njegovo mesto je u zajednici. Stoga, nau~imo najpre da volimo
u~enja. To je naro~ito zna~ajno za prevla|ivanje etni~kih i rasnih sebe, a onda i druge, jer tamo gde nema tolerancije i po{tovanja,
predrasuda, a posebno onih da postoji a priori mr`nja jednog ne moè biti ni topline u me|uljudskim odnosima, ni normal-
naroda, odnosno pripadnika jedne religijske grupe, prema dru- nog funkcionisanja zajednice, kao ni jedinki koje je sa~injavaju.
gima. Takva se propaganda naro~ito {irila po~etkom devedesetih Pokaìmo da je Balkan kona~no spreman da se uklju~i u evrop-
na prostorima biv{e Jugoslavije, i takva je propaganda kriva za ske integracije.
stvaranje predrasuda i bu|enje onog najgoreg u nama. Ishod je
dobro poznat. Crkva bi trebalo da budi svest da smo svi jednaki
pred Bogom, da svi ljudi imaju ista ljudska, gra|anska i kultur-
98 99
Nacionalne i konfesionalne podele postoje. îni se da se

protiv njih ne moèmo boriti tako {to }emo ih negirati. Niko ne
moè da ospori da postoje muslimani ili katolici ili pravoslavci
Dunja Poleti ili pripadnici bilo koje druge konfesije. âk iako se sami ne de-
klari{emo, ne}emo mo}i da izbegnemo klasifikaciju i sme{tanje
u odre|ene kategorije od strane drugih. Dekonstrukcija i preva-
Devetnaestovekovni mislioci o~igledno nisu bili u pravu ka- zilaènje pojmova je „guranje problema pod tepih“. Ali, ono {to
da su prognozirali da }e religija postati marginalni ~inilac u mo- moèmo da prevazi|emo jeste vrednovanje kategorija. Nije sra-
dernom svetu, da }e nestati sa dru{tvene scene i da }e biti zame- mota primetiti da je neko pravoslavac ili katolik ili musliman ili
njena razumom. ôvekova potreba za transcendentnim, za tra- pripadnik bilo koje druge konfesije, sramota je pomisliti da je bi-
ganjem, u okviru i izvan sopstvenog sveta, nije i{~ezla. Naprotiv, ti „drugi“ a priori lo{e. Mi nismo isti (i to je dobro, jer bi nam u
kraj XX veka doneo nam je religijski revivalizam. protivnom bilo prili~no dosadno), ali trebalo bi da budemo jed-
naki. Mi druga~ije izgledamo, druga~ije razmi{ljamo, druga~ije
U zemljama koje su napu{tale komunizam i bile na po~et- se klanjamo, ali po pitanju prava i obaveza ne bi trebalo da po-
ku svoje tranzicije ka kapitalisti~kom dru{tvu, zaustavljen je stoje dvostruki standardi. To je cilj, a on se postiè kroz dijalog.
proces sekularizacije1. Me|usobno pribliàvanje i podràvanje Pojam dijaloga, pored toga {to podrazumeva razgovor iz-
dràve i crkve otvorilo je put za politizaciju religije. Specifi~ne me|u dva lica, ima jo{ neke bitne karakteristike koje ga odliku-
okolnosti na Balkanu nikako nisu i{le na ruku osamostaljivanju ju. Vrlo ~esto je to razgovor o zajedni~koj temi izme|u dve ili vi-
duhovne sfere. Religijska pripadnost je, pored nacionalne, posta- {e osoba koje mogu imati razli~ite uglove gledanja. Cilj nije ver-
la najhitniji nosilac ~ovekovog identiteta. Problem je bio u tome balno pobediti protivnika. Su{tina je u tome da u~esnici izloè i
{to su se nacionalne i konfesionalne granice preklapale, tako da obrazloè svoje stavove, da nau~e ne{to, da saslu{aju drugoga,
je konfesija postala znak ne samo religijskog, ve} i bitan deo na- ali i da se prilagode i pribliè. Me|ureligijski dijalog je u neku ru-
cionalnog identiteta. Religija vi{e nikako nije mogla da izbegne ku specifi~an: u~esnici ne samo da pripadaju razli~itim religij-
uklju~ivanje u etni~ki sukob koji je bio na pomolu. skim tradicijama i veroispovestima, oni imaju jasnu sliku o sebi
i svom religijskom poreklu.
înjenica da je konfesija igrala va`nu ulogu u ratovima iz
devedesetih govori o tome da razli~ita religijska pripadnost i da- Kako razli~ite religije pruàju u osnovi druga~ije poglede
lje moè biti izvor mogu}ih sukoba i antagonizama. Niti èlja da na svet, one mogu biti izvor nerazumevanja. S druge strane, ni-
okrivimo tada{nje verske vo|e zbog nedovoljnog anagaòvanja jedna dru{tvena sfera ne poziva tako jasno na tolerantnost, na
na spre~avanju sukoba, niti jadikovanje nad ~injenicom da je re- razumevanje i na opra{tanje vi{e od religijske. Krajnji cilj svake
religije jeste da transformi{e ljudska bi}a. S obzirom na to da re-
ligija bila zloupotrebljavana, ne}e nam mnogo pomo}i. Potrebno
ligija moè da odredi pravac i smer u kojem }e nas transformi-
je da prihvatimo jedni druge onakve kakvi smo. To se moè do- sati, ona moè biti faktor pomirenja. Naravno da treba imati u vi-
goditi jedino ako budemo imali èlje i snage da se bolje upozna- du da religijske zajednice svakako nemaju onu politi~ku mo} ko-
mo, da utvrdimo {ta nam je to zajedni~ko, a u ~emu se razlikuju imaju dràve, ali ne treba zanemarivati ni moralni, ni simbo-
jemo. Bolje razumevanje sagovornika se moè ostvariti samo li~ni zna~aj na koji se religijske odluke ~esto svode.
kroz razgovor sa njima.
Da bi religijski dijalog bio uspe{an put ka pomirenju, po-
trebno je ispuniti neke pretpostavke. Potrebno je, prvo, da raci-
1) Pojam sekularizacije moè imati vi{e zna~enja. Pod njim se moè podrazumevati nes- onalno sagledamo sve ~injenice koje su vodile sukobu. Potrebno
tajanje religije ili gubitak njenog dru{tvenog zna~aja, njeno ve}e prilago|avanje ovom
svetu, odvajanje dru{tva od religije, kao i prelazak od svetog ka svetovnom dru{tvu
je da shvatimo da se odgovornost i krivica ne mogu traìti samo
(Hamilton, 2003: 306). u „drugima“. Moramo da budemo spremni da ispitamo i vlastitu
100 101
Nacionalne i konfesionalne podele postoje. îni se da se

protiv njih ne moèmo boriti tako {to }emo ih negirati. Niko ne
moè da ospori da postoje muslimani ili katolici ili pravoslavci
Dunja Poleti ili pripadnici bilo koje druge konfesije. âk iako se sami ne de-
klari{emo, ne}emo mo}i da izbegnemo klasifikaciju i sme{tanje
u odre|ene kategorije od strane drugih. Dekonstrukcija i preva-
Devetnaestovekovni mislioci o~igledno nisu bili u pravu ka- zilaènje pojmova je „guranje problema pod tepih“. Ali, ono {to
da su prognozirali da }e religija postati marginalni ~inilac u mo- moèmo da prevazi|emo jeste vrednovanje kategorija. Nije sra-
dernom svetu, da }e nestati sa dru{tvene scene i da }e biti zame- mota primetiti da je neko pravoslavac ili katolik ili musliman ili
njena razumom. ôvekova potreba za transcendentnim, za tra- pripadnik bilo koje druge konfesije, sramota je pomisliti da je bi-
ganjem, u okviru i izvan sopstvenog sveta, nije i{~ezla. Naprotiv, ti „drugi“ a priori lo{e. Mi nismo isti (i to je dobro, jer bi nam u
kraj XX veka doneo nam je religijski revivalizam. protivnom bilo prili~no dosadno), ali trebalo bi da budemo jed-
naki. Mi druga~ije izgledamo, druga~ije razmi{ljamo, druga~ije
U zemljama koje su napu{tale komunizam i bile na po~et- se klanjamo, ali po pitanju prava i obaveza ne bi trebalo da po-
ku svoje tranzicije ka kapitalisti~kom dru{tvu, zaustavljen je stoje dvostruki standardi. To je cilj, a on se postiè kroz dijalog.
proces sekularizacije1. Me|usobno pribliàvanje i podràvanje Pojam dijaloga, pored toga {to podrazumeva razgovor iz-
dràve i crkve otvorilo je put za politizaciju religije. Specifi~ne me|u dva lica, ima jo{ neke bitne karakteristike koje ga odliku-
okolnosti na Balkanu nikako nisu i{le na ruku osamostaljivanju ju. Vrlo ~esto je to razgovor o zajedni~koj temi izme|u dve ili vi-
duhovne sfere. Religijska pripadnost je, pored nacionalne, posta- {e osoba koje mogu imati razli~ite uglove gledanja. Cilj nije ver-
la najhitniji nosilac ~ovekovog identiteta. Problem je bio u tome balno pobediti protivnika. Su{tina je u tome da u~esnici izloè i
{to su se nacionalne i konfesionalne granice preklapale, tako da obrazloè svoje stavove, da nau~e ne{to, da saslu{aju drugoga,
je konfesija postala znak ne samo religijskog, ve} i bitan deo na- ali i da se prilagode i pribliè. Me|ureligijski dijalog je u neku ru-
cionalnog identiteta. Religija vi{e nikako nije mogla da izbegne ku specifi~an: u~esnici ne samo da pripadaju razli~itim religij-
uklju~ivanje u etni~ki sukob koji je bio na pomolu. skim tradicijama i veroispovestima, oni imaju jasnu sliku o sebi
i svom religijskom poreklu.
înjenica da je konfesija igrala va`nu ulogu u ratovima iz
devedesetih govori o tome da razli~ita religijska pripadnost i da- Kako razli~ite religije pruàju u osnovi druga~ije poglede
lje moè biti izvor mogu}ih sukoba i antagonizama. Niti èlja da na svet, one mogu biti izvor nerazumevanja. S druge strane, ni-
okrivimo tada{nje verske vo|e zbog nedovoljnog anagaòvanja jedna dru{tvena sfera ne poziva tako jasno na tolerantnost, na
na spre~avanju sukoba, niti jadikovanje nad ~injenicom da je re- razumevanje i na opra{tanje vi{e od religijske. Krajnji cilj svake
religije jeste da transformi{e ljudska bi}a. S obzirom na to da re-
ligija bila zloupotrebljavana, ne}e nam mnogo pomo}i. Potrebno
ligija moè da odredi pravac i smer u kojem }e nas transformi-
je da prihvatimo jedni druge onakve kakvi smo. To se moè do- sati, ona moè biti faktor pomirenja. Naravno da treba imati u vi-
goditi jedino ako budemo imali èlje i snage da se bolje upozna- du da religijske zajednice svakako nemaju onu politi~ku mo} ko-
mo, da utvrdimo {ta nam je to zajedni~ko, a u ~emu se razlikuju imaju dràve, ali ne treba zanemarivati ni moralni, ni simbo-
jemo. Bolje razumevanje sagovornika se moè ostvariti samo li~ni zna~aj na koji se religijske odluke ~esto svode.
kroz razgovor sa njima.
Da bi religijski dijalog bio uspe{an put ka pomirenju, po-
trebno je ispuniti neke pretpostavke. Potrebno je, prvo, da raci-
1) Pojam sekularizacije moè imati vi{e zna~enja. Pod njim se moè podrazumevati nes- onalno sagledamo sve ~injenice koje su vodile sukobu. Potrebno
tajanje religije ili gubitak njenog dru{tvenog zna~aja, njeno ve}e prilago|avanje ovom
svetu, odvajanje dru{tva od religije, kao i prelazak od svetog ka svetovnom dru{tvu
je da shvatimo da se odgovornost i krivica ne mogu traìti samo
(Hamilton, 2003: 306). u „drugima“. Moramo da budemo spremni da ispitamo i vlastitu
100 101
ulogu i da se suo~imo sa vlastitom save{}u. Potebno je i da pri-

hvatimo odgovornost ne samo za zlo~ine, ve} i za indiferentnost
i okretanje glave u drugu stranu. Dakle, potreban je samokriti~-
ni duh. S druge strane, neophodno je da uvidimo vrednost i va- Andrea Kaitovi}
`nost „druga~ijeg“, Neophodno je da uvaàvamo razlike i da po-
{tujemo religijski, etni~ki i politi~ki pluralizam. Dijalog moè bi-
ti dobar jedino ako su u~esnici ravnopravni i ako jedni druge ta- Bio sam ~ovek s ovim od ju~e, i ho}u da
ko doìvljavaju. budem ~ovek sa onim od danas; drug~ijim mo-
`da i suprotnim. ali me to ne buni jer ~ovek je
Religijsko pitanje se ne moè do kraja svesti na individual- promena, a zlo je neposlu{ati
ni nivo i gurnuti u privatnu sferu, ve} je potrebna inicijativa na savest kada se javi.
institucionalnom nivou. Za to su odgovorni ljudi na funkcijama,
kako dràvnim, tako i crkvenim. Ali, da li }emo uvek ~ekati zva-
ni~ni poziv? Da li moèmo ne{to i sami da u~inimo, na mikro Te{ko je danas u vremenu u kom ìvimo i borimo se za
planu, na nivou pojedinca? êsto ni ne vidimo mogu}nost da se svoju egzistenciju, biti kompetentan i davati odgovore na ove go-
sami angaùjemo i ~ekamo da neko drugi prvi krene. Opravda- ru}e teme. Nije religija inicijalna kapisla samo u XXI veku ve} je
nje za indiferentnost ne postoji. Mnogo je teè uloìti bilo kakav od nastanka hri{}anstva to aktuelan problem i nikada ne zami-
li~ni napor, posebno ako se rezultati ne vide ni odmah, a ni ja- re. Mnogo je nevine krvi proliveno rekama ne samo Evrope ve}
sno. Ali, ako se svako od nas potrudi bar malo, kumulativni efe- {irom sveta za o~uvanje i odbranu onih ideala u koje verujemo.
kat moè biti ogroman. Kroz dalje izlaganje posta}e vam jasno da se sukobi zasnovani
„Evolucija nije ni dobra ni lo{a – ona, naprosto, jeste. Stru- na veri javljaju tek sa nastankom hri{}anstva, kao monoteisti~-
jom moèmo ubijati ili je koristiti za pravljenje tosta. Struja je- ke religije.
ste. Preko interneta moète distribuirati de~ju pornografiju ili Istorijski gledano, periodi sukoba me|u razli~itim religij-
upoznati budu}eg supru`nika. Internet jeste. Budu}nost ne po- skim tradicijama u svetu, pa i unutar samih religija, mnogo su
stoji. Ona nije ni dobra ni lo{a. Bi}e onakva kakvom je sami stvo- duè trajali od njihovog sporazumevanja i dijaloga. Ti sukobi,
rimo. ‘[to jeste jeste’, kaè Dalaj Lama“ (Nordstrom; „Riderstra- koji su obi~no bili podsticani nekim religijskim nesuglasicama,
le“, 2004: 48). sporovima (~ak i kada religija nije uvek bila pravi ili jedini
Religija jeste. I konfesije jesu. I razlike jesu. Ali, one nisu po uzrok rata), ne moraju, me|utim, nu`no imati samo negativne
konotacije. îtav niz nerazja{njenih problema unutar pojedinih
prirodi ni dobre ni lo{e. One su onakve kakvim ih sami stvorimo.
tradicija po~eo se re{avati tek kada su bili inicirani neki ozbilj-
Za to je potreban dijalog, a ~ini se da dijalog jo{ uvek nije…
ni konflikti izme|u pojedinih religijskih grupa ili pojedinaca
unutar verskih zajednica. S druge strane, to ne zna~i nu`no da
LITERATURA:
je sukob uvek i poèljan, pogotovu kada rezultira u otvorenoj
1. Hamilton, Malkolm, „Sociologija religije“, Clio, Beograd, konfrontaciji me|u religijskim i etni~kim zajednicama, pa i oru-
2003. ànom sukobu, ratu. Pojedini ratovi u istoriji imali su. naime, i
2. Nordstrom, Kjel, „Riderstrale“, Johas, Fanky business, Pla- religijska obele`ja.
to, Beograd, 2004. Vo|enje dijaloga me|u religijskim zajednicama je jedna re-
3. Vukomanovi}, Milan, „Religija“, Zavod za ud`benike i na- lativno novija pojava, a ~isto istorijski gledano, period sukoba
stavna sredstva, Beograd, 2004. me|u razli~itim religijskim tradicijama (pa i unutar pojedinih
102 103
ulogu i da se suo~imo sa vlastitom save{}u. Potebno je i da pri-

hvatimo odgovornost ne samo za zlo~ine, ve} i za indiferentnost
i okretanje glave u drugu stranu. Dakle, potreban je samokriti~-
ni duh. S druge strane, neophodno je da uvidimo vrednost i va- Andrea Kaitovi}
`nost „druga~ijeg“, Neophodno je da uvaàvamo razlike i da po-
{tujemo religijski, etni~ki i politi~ki pluralizam. Dijalog moè bi-
ti dobar jedino ako su u~esnici ravnopravni i ako jedni druge ta- Bio sam ~ovek s ovim od ju~e, i ho}u da
ko doìvljavaju. budem ~ovek sa onim od danas; drug~ijim mo-
`da i suprotnim. ali me to ne buni jer ~ovek je
Religijsko pitanje se ne moè do kraja svesti na individual- promena, a zlo je neposlu{ati
ni nivo i gurnuti u privatnu sferu, ve} je potrebna inicijativa na savest kada se javi.
institucionalnom nivou. Za to su odgovorni ljudi na funkcijama,
kako dràvnim, tako i crkvenim. Ali, da li }emo uvek ~ekati zva-
ni~ni poziv? Da li moèmo ne{to i sami da u~inimo, na mikro Te{ko je danas u vremenu u kom ìvimo i borimo se za
planu, na nivou pojedinca? êsto ni ne vidimo mogu}nost da se svoju egzistenciju, biti kompetentan i davati odgovore na ove go-
sami angaùjemo i ~ekamo da neko drugi prvi krene. Opravda- ru}e teme. Nije religija inicijalna kapisla samo u XXI veku ve} je
nje za indiferentnost ne postoji. Mnogo je teè uloìti bilo kakav od nastanka hri{}anstva to aktuelan problem i nikada ne zami-
li~ni napor, posebno ako se rezultati ne vide ni odmah, a ni ja- re. Mnogo je nevine krvi proliveno rekama ne samo Evrope ve}
sno. Ali, ako se svako od nas potrudi bar malo, kumulativni efe- {irom sveta za o~uvanje i odbranu onih ideala u koje verujemo.
kat moè biti ogroman. Kroz dalje izlaganje posta}e vam jasno da se sukobi zasnovani
„Evolucija nije ni dobra ni lo{a – ona, naprosto, jeste. Stru- na veri javljaju tek sa nastankom hri{}anstva, kao monoteisti~-
jom moèmo ubijati ili je koristiti za pravljenje tosta. Struja je- ke religije.
ste. Preko interneta moète distribuirati de~ju pornografiju ili Istorijski gledano, periodi sukoba me|u razli~itim religij-
upoznati budu}eg supru`nika. Internet jeste. Budu}nost ne po- skim tradicijama u svetu, pa i unutar samih religija, mnogo su
stoji. Ona nije ni dobra ni lo{a. Bi}e onakva kakvom je sami stvo- duè trajali od njihovog sporazumevanja i dijaloga. Ti sukobi,
rimo. ‘[to jeste jeste’, kaè Dalaj Lama“ (Nordstrom; „Riderstra- koji su obi~no bili podsticani nekim religijskim nesuglasicama,
le“, 2004: 48). sporovima (~ak i kada religija nije uvek bila pravi ili jedini
Religija jeste. I konfesije jesu. I razlike jesu. Ali, one nisu po uzrok rata), ne moraju, me|utim, nu`no imati samo negativne
konotacije. îtav niz nerazja{njenih problema unutar pojedinih
prirodi ni dobre ni lo{e. One su onakve kakvim ih sami stvorimo.
tradicija po~eo se re{avati tek kada su bili inicirani neki ozbilj-
Za to je potreban dijalog, a ~ini se da dijalog jo{ uvek nije…
ni konflikti izme|u pojedinih religijskih grupa ili pojedinaca
unutar verskih zajednica. S druge strane, to ne zna~i nu`no da
LITERATURA:
je sukob uvek i poèljan, pogotovu kada rezultira u otvorenoj
1. Hamilton, Malkolm, „Sociologija religije“, Clio, Beograd, konfrontaciji me|u religijskim i etni~kim zajednicama, pa i oru-
2003. ànom sukobu, ratu. Pojedini ratovi u istoriji imali su. naime, i
2. Nordstrom, Kjel, „Riderstrale“, Johas, Fanky business, Pla- religijska obele`ja.
to, Beograd, 2004. Vo|enje dijaloga me|u religijskim zajednicama je jedna re-
3. Vukomanovi}, Milan, „Religija“, Zavod za ud`benike i na- lativno novija pojava, a ~isto istorijski gledano, period sukoba
stavna sredstva, Beograd, 2004. me|u razli~itim religijskim tradicijama (pa i unutar pojedinih
102 103
tradicija), mnogo je duè trajao. Ako uzmemo hri{}ansku crkvu nije zapravo poenta u tome da li verujemo ili ne, ve} u tome da li
kao primer, nalazimo da je Me|unarodna komisija za teolo{ki ìvimo u skladu sa svojim ube|enjima, tj. da li ìvimo u skladu
dijalog izme|u pravoslavaca i rimokatolika po~ela s radom tek sa religijom kojoj pripadamo i onim u {ta verujemo jer ne vode
1980. g. dok je period sukoba, raskola unutar hri{}anstva trajao isti ìvot vernici i ateisti. Me|utim, problem sa uvo|enjem vero-
jo{ od srednjeg veka. Svetski savet crkava, vode}a me|unarodna nauke zapravo implicira neke druge posledice kao {to je sukob
organizacija ~iji je cilj podsticanje dijaloga me|u hri{}anima sta- dogmatskog sa kriti~kim mi{ljenjem, izme|u kojih se stvorio jaz.
ra je, pak, koliko i Ujedinjene nacije. Ona je osnovana tek 1948. Na{ cilj je, zapravo, da aktivno pratimo promene koje nam
g. i od tada deluje s promenljivim uspehom. se doga|aju i da putem istraìvanja, razgovora i objavljivanja re-
Verske zajednice su danas brojnije nego nacije, i sve su zultata doprinesemo uspostavljanju ravnoteè izme|u dostignu-
ipak tako bliske jedna drugoj a ipak tako razli~ie. Tanka je nit iz- }a savremene nauke i dru{tvenog razvoja sa potrebama ~oveka
me|u ljubavi i mr`nje, vere i nevere. Dans ne postoji ve}i grad za verom i stabilnim vrednosnim sistemom. Stoga su i mnogi pre
koji poznaje samo jednu religiju, naciju i kulturu, ve} je ceo svet mene smatrali da je dijalog put ka toleranciji.
pretvoren u jednu religijsku zajednicu u kojoj se sre}u razli~ite Svako od nas ima neki svoj put i svoje vi|enje sveta u ko-
kulture, vere, i jednostavno to je na{a svakodnevica, odnosno me ìvi, i na kraju tog puta, veruje da ga ~eka svetionik koji }e
jedna globalna mreà odnosa. Naviknuti smo da ìvimo pod raz- mu osvetliti put i pokazati smer u kom treba da se kre}e, tj. da}e
li~itim uticajima na kojima jednostavno gradimo svoj identitet. mu precizne i jasne koordinate.
Bez ikakvog preterivanja, religija danas predstavlja najmo}nije Og Mandini je u jednom od svojih mnogobrojnih radova
oru`je za masovno uni{tenje. napisao:
Oduvek su bili suprotstavljeni liberalni Zapad i konzerva- [to smo stariji, put koji nam je do tada izgledao tako ne-
tivni Istok, Islam i hri{}anstvo, dolaskom ove na{e tzv. civilizaci- dostupan i pun prepreka postaje nam bliì i razumniji a krivi-
je (pod civilizacijom ovde podrazumevam period posle Drugog ne koje su bile tako nepregledne postaju nam sve jasnije kako
svetskog rata i osnivanja Ujedinjenih nacija), traì se kompromi- se bliìmo kraju.
sno re{enje koje podrazumeva me|usobni dijalog verskih zajed-
nica i postavljanje op{tevaè}ih na~ela. Zapravo i razgovori su mogu}i ba{ zbog te na{e razli~itosti
i kriti~kog mi{ljenja koje mi kao ljudi posedujemo jedini od svih
Me|utim, neprestano se govori o toleranciji, ali budimo ìvih stvorova koji hodaju zemljom, a to je upravo ono {to nas ~i-
svesni da zapravo tolerancija postoji do onog momenta dok ne- ni jednakima u svoj na{oj razli~itosti.
ko ne naru{i va{a ljudska prava. Ho}u da kaèm da zapravo je-
Od starih Grka svet se u~io razgovoru a od starih Rimlja-
dini krivac za dana{nju situaciju jeste nedovoljna upu}enost re-
na razgovoru. Grci nisu razgovarali samo izme|u sebe, oni su
ligijskih zajednica jedna na drugu. [ta to zapravo zna~i?
vodili razgovore i o svojim Bogovima: vina, ljubavi, mudrosti. Di-
To zapravo inicira da mi nedovoljno poznajemo ne samo ve}i se gr~kim bogovima mi se u stvari divimo gr~koj kulturni
druge religije nego i na{u sopstvenu. A propo toga moè se sma- kojoj je svaki bog simbolizovao neku vrednost, a vrhovni bog ili
trati, s jedne strane, dobrim ponovno uvo|enje veronauke u si- bog op{te prakse simbolizovao je najvi{u vrednost tj. celovit
stem srednjo{kolskog obrazovanja, koje zapravo ima za cilj stva- vrednosni sistem. Grci su osetili da se kroz razgovor ra|a ne sa-
ranje verske tolerancije i upu}ivanje srednjo{kolaca u to {ta znamo mudra misao, nego i gradi zajednica. Stepen saznanja zapra-
~i religija. Zapravo budimo barem jednom iskreni, religiju ne bi- vo zavisi od stepena otvorenosti: koliko su pojedinci otvoreni za
ramo sami, to je ne{to {to nam je samim ro|enjem nametnuto zajednicu toliko su otvoreni i za zajednicu. Zanimljiva je ~injeni-
isto kao i roditelji, nacionalnost. Mada bez obzira na to, kroz ì- ca da gr~ko mnogobo{tvo ne zna za verski rat, kao {to nije zna-
vot se sami opredeljujemo da li }emo u to ne{to verovati ili ne. Ali lo ni za raskole, jeresi itd. Kako }emo videti, rat je pre povezan
104 105
tradicija), mnogo je duè trajao. Ako uzmemo hri{}ansku crkvu nije zapravo poenta u tome da li verujemo ili ne, ve} u tome da li
kao primer, nalazimo da je Me|unarodna komisija za teolo{ki ìvimo u skladu sa svojim ube|enjima, tj. da li ìvimo u skladu
dijalog izme|u pravoslavaca i rimokatolika po~ela s radom tek sa religijom kojoj pripadamo i onim u {ta verujemo jer ne vode
1980. g. dok je period sukoba, raskola unutar hri{}anstva trajao isti ìvot vernici i ateisti. Me|utim, problem sa uvo|enjem vero-
jo{ od srednjeg veka. Svetski savet crkava, vode}a me|unarodna nauke zapravo implicira neke druge posledice kao {to je sukob
organizacija ~iji je cilj podsticanje dijaloga me|u hri{}anima sta- dogmatskog sa kriti~kim mi{ljenjem, izme|u kojih se stvorio jaz.
ra je, pak, koliko i Ujedinjene nacije. Ona je osnovana tek 1948. Na{ cilj je, zapravo, da aktivno pratimo promene koje nam
g. i od tada deluje s promenljivim uspehom. se doga|aju i da putem istraìvanja, razgovora i objavljivanja re-
Verske zajednice su danas brojnije nego nacije, i sve su zultata doprinesemo uspostavljanju ravnoteè izme|u dostignu-
ipak tako bliske jedna drugoj a ipak tako razli~ie. Tanka je nit iz- }a savremene nauke i dru{tvenog razvoja sa potrebama ~oveka
me|u ljubavi i mr`nje, vere i nevere. Dans ne postoji ve}i grad za verom i stabilnim vrednosnim sistemom. Stoga su i mnogi pre
koji poznaje samo jednu religiju, naciju i kulturu, ve} je ceo svet mene smatrali da je dijalog put ka toleranciji.
pretvoren u jednu religijsku zajednicu u kojoj se sre}u razli~ite Svako od nas ima neki svoj put i svoje vi|enje sveta u ko-
kulture, vere, i jednostavno to je na{a svakodnevica, odnosno me ìvi, i na kraju tog puta, veruje da ga ~eka svetionik koji }e
jedna globalna mreà odnosa. Naviknuti smo da ìvimo pod raz- mu osvetliti put i pokazati smer u kom treba da se kre}e, tj. da}e
li~itim uticajima na kojima jednostavno gradimo svoj identitet. mu precizne i jasne koordinate.
Bez ikakvog preterivanja, religija danas predstavlja najmo}nije Og Mandini je u jednom od svojih mnogobrojnih radova
oru`je za masovno uni{tenje. napisao:
Oduvek su bili suprotstavljeni liberalni Zapad i konzerva- [to smo stariji, put koji nam je do tada izgledao tako ne-
tivni Istok, Islam i hri{}anstvo, dolaskom ove na{e tzv. civilizaci- dostupan i pun prepreka postaje nam bliì i razumniji a krivi-
je (pod civilizacijom ovde podrazumevam period posle Drugog ne koje su bile tako nepregledne postaju nam sve jasnije kako
svetskog rata i osnivanja Ujedinjenih nacija), traì se kompromi- se bliìmo kraju.
sno re{enje koje podrazumeva me|usobni dijalog verskih zajed-
nica i postavljanje op{tevaè}ih na~ela. Zapravo i razgovori su mogu}i ba{ zbog te na{e razli~itosti
i kriti~kog mi{ljenja koje mi kao ljudi posedujemo jedini od svih
Me|utim, neprestano se govori o toleranciji, ali budimo ìvih stvorova koji hodaju zemljom, a to je upravo ono {to nas ~i-
svesni da zapravo tolerancija postoji do onog momenta dok ne- ni jednakima u svoj na{oj razli~itosti.
ko ne naru{i va{a ljudska prava. Ho}u da kaèm da zapravo je-
Od starih Grka svet se u~io razgovoru a od starih Rimlja-
dini krivac za dana{nju situaciju jeste nedovoljna upu}enost re-
na razgovoru. Grci nisu razgovarali samo izme|u sebe, oni su
ligijskih zajednica jedna na drugu. [ta to zapravo zna~i?
vodili razgovore i o svojim Bogovima: vina, ljubavi, mudrosti. Di-
To zapravo inicira da mi nedovoljno poznajemo ne samo ve}i se gr~kim bogovima mi se u stvari divimo gr~koj kulturni
druge religije nego i na{u sopstvenu. A propo toga moè se sma- kojoj je svaki bog simbolizovao neku vrednost, a vrhovni bog ili
trati, s jedne strane, dobrim ponovno uvo|enje veronauke u si- bog op{te prakse simbolizovao je najvi{u vrednost tj. celovit
stem srednjo{kolskog obrazovanja, koje zapravo ima za cilj stva- vrednosni sistem. Grci su osetili da se kroz razgovor ra|a ne sa-
ranje verske tolerancije i upu}ivanje srednjo{kolaca u to {ta znamo mudra misao, nego i gradi zajednica. Stepen saznanja zapra-
~i religija. Zapravo budimo barem jednom iskreni, religiju ne bi- vo zavisi od stepena otvorenosti: koliko su pojedinci otvoreni za
ramo sami, to je ne{to {to nam je samim ro|enjem nametnuto zajednicu toliko su otvoreni i za zajednicu. Zanimljiva je ~injeni-
isto kao i roditelji, nacionalnost. Mada bez obzira na to, kroz ì- ca da gr~ko mnogobo{tvo ne zna za verski rat, kao {to nije zna-
vot se sami opredeljujemo da li }emo u to ne{to verovati ili ne. Ali lo ni za raskole, jeresi itd. Kako }emo videti, rat je pre povezan
104 105
sa verom u jednog Boga, jer vera u jednog Boga isklju~uje sve Ovde }u se skoncentrisati prvenstveno na obradu dijaloga
druge: ona je netrpeljiva, borbena i lako zapaljiva! izme|u pripadnika vernika razli~itih veroispovesti, u cilju boljeg
pribliàvanja osnovne teme mog izlaganja.
Ona tek moè da tvrdi da je njen Bog istina, a svi drugi sa-
mo obmane: prva najava strepnje u kulturi! Monoteisti~ke vere U Kuranu, svetoj knjizi islamske vere, spu{tenoj s neba
radije isti~u svoju prednost nego jednakost sa drugima. Tamo pomo}u nebeskog uèta, stoji zapisano: Od jednog ~oveka i od
gde je bilo vi{e bogova, bilo je i vi{e na~ina mi{ljenja, verovanja jedne ène vas stvaram i na narode i plemena vas delim, me-
i pona{anja: lak{e se disalo, kao {to se lak{e di{e u vi{estrana~- |usobno da se upoznajete.
kom politi~kom sistemu nego u jednostrana~kom jednoumlju. Svaka religija u sebi nosi neku poruku i svaka na svoj na-
Tamo gde susre}emo veru u vi{e bogova, ne moèmo nai}i na ~in daje obja{njenja tj. otkrovenja o nastanku sveta. Tako da go-
svemo} jednog me|u njima, jer i me|u njima postoji podela ra- voriti o tome koja je religija najbolja zapravo nema nikakvu svr-
da. Grci su, dakle, bili svesni da postoje mnoge vere i druk~iji hu, to je isto kao i pitati koji je istorijski period bio najbolji za
na~ini za njihovo izraàvanje – zato su rado ulazili u razgovor sa ~ove~anstvo jer iz svakog smo iza{li prosvetljeniji i mudriji za ne-
drugim i druk~ijim. ka iskustvo. Ili pak to je isto kao i pitati filozofa koji je filozof naj-
zna~ajniji za razvoj filozofije, zapravo na to nije mogu}e odgovo-
To je i razumljivo, jer oni nisu imali svete knjige u kojima riti jer svaki je uneo ne{to novo, {to je kasnije pomoglo drugima
bi istina bila zapisana jednom za svagda – zato nisu bili dogma- da grade svoje teorije kritikuju}i prethodne ili razra|uju}i ih.
ti~ni. Nisu imali proroke i spasitelje, pa nisu bili obavezni da ih Kada jedna vera mirno podnosi drugu to je zapravo odraz njiho-
slede – zato nisu bili fanati~ni. Njihovu veru stvorili su pesnici a ve veli~ine i snage i jemstvo njhove budu}nosti.
ne sve{tenici, zato je ona omogu}ila dijalog sa drugim pogledima
ôvek koji po{tuje samo svoju veru, a potcenjuje dru-
na svet, {to je povoljno delovalo na razvoj filozofske i nau~ne mi-
ge, nalik je na ~oveka koji po{tuje samo svoju majku, a
sli. Govoriti o dijalogu a ne upozoriti na to da hri{}anski Bog od
prezire majke drugih.
samog po~etka vodi razgovor sa svojih dvanaest u~enika i sa sva-
kim koga sretne na svom trnovitom putu, zna~i ne samo proma- Brojne su prepreke ka potpunoj toleranciji razli~itih ver-
{iti su{tinu hri{}anskog poimanja ljubavi, vere i spasenja, nego i skih zajednica, ali treba da se trudimo da izgradimo mostove i
ne razumeti temelj odnosa Boga prema ~oveku i ~oveka prema upoznamo razli~ite religije i da u~e}i nadgra|ujemo sebe i svoju
svom bli`njem. kulturu. Dijalog i tolerancija zapravo su jedini ispravan na~in za
postizanje mira i uzajamnog po{tovanja u ovom svetu kojem je
\uro [u{nji} napisao je jedan sjajan ~lanak u kojem govo- ve} dosta ratova i koji teè globalnom miru bez nasilja, suza i
ri o razli~itim vrstama dijaloga izme|u pripadnika razli~ith ver- protra}enih ìvota.
skih zajednica. U tom ~lanku on navodi ~etiri vrste dijaloga:
Kada se vrednost religije ne meri po njenim izvornim ili
1. dijalog izme|u vernika iste veroispovesti; unutra{njim zna~enjima, onako kako su ona data u otkrovenji-
ma, ve} po izvedenim ili spolja{njim ciljevima, onako kako oni
2. dijalog izme|u pripadnika razli~itih hri{}anskih vero- odgovaraju interesima pojedinaca i grupa, tada se de{ava izdaja
ispovesti; vere. Ni~e vi~e: Ideologija je koristan na~in pogre{nog tuma~e-
nja vere! Onaj ko mrzi u ime vere ~ini zlo~in protiv, vere.
3. dijalog izme|u vernika razli~itih vera (npr. dijalog iz-
me|u budista, hri{}ana i islamskih vernika); Stara mudrost kaè: Kloni se sva|e, pa }e{ manje da gre-
{i{. Ako se ideolozi verskih zajednica nastave da sva|aju, onda se
4. dijalog izme|u vernika i onih koji ne veruju (ili sa oni- njihova sva|a moè zavr{iti ti{inom koja vlada na groblju. A svi
ma koji su neodlu~ni, odnosno ravnodu{ni prema veri). smo mi smrtni i svi imamo probleme kako religijske, politi~ke,
106 107
sa verom u jednog Boga, jer vera u jednog Boga isklju~uje sve Ovde }u se skoncentrisati prvenstveno na obradu dijaloga
druge: ona je netrpeljiva, borbena i lako zapaljiva! izme|u pripadnika vernika razli~itih veroispovesti, u cilju boljeg
pribliàvanja osnovne teme mog izlaganja.
Ona tek moè da tvrdi da je njen Bog istina, a svi drugi sa-
mo obmane: prva najava strepnje u kulturi! Monoteisti~ke vere U Kuranu, svetoj knjizi islamske vere, spu{tenoj s neba
radije isti~u svoju prednost nego jednakost sa drugima. Tamo pomo}u nebeskog uèta, stoji zapisano: Od jednog ~oveka i od
gde je bilo vi{e bogova, bilo je i vi{e na~ina mi{ljenja, verovanja jedne ène vas stvaram i na narode i plemena vas delim, me-
i pona{anja: lak{e se disalo, kao {to se lak{e di{e u vi{estrana~- |usobno da se upoznajete.
kom politi~kom sistemu nego u jednostrana~kom jednoumlju. Svaka religija u sebi nosi neku poruku i svaka na svoj na-
Tamo gde susre}emo veru u vi{e bogova, ne moèmo nai}i na ~in daje obja{njenja tj. otkrovenja o nastanku sveta. Tako da go-
svemo} jednog me|u njima, jer i me|u njima postoji podela ra- voriti o tome koja je religija najbolja zapravo nema nikakvu svr-
da. Grci su, dakle, bili svesni da postoje mnoge vere i druk~iji hu, to je isto kao i pitati koji je istorijski period bio najbolji za
na~ini za njihovo izraàvanje – zato su rado ulazili u razgovor sa ~ove~anstvo jer iz svakog smo iza{li prosvetljeniji i mudriji za ne-
drugim i druk~ijim. ka iskustvo. Ili pak to je isto kao i pitati filozofa koji je filozof naj-
zna~ajniji za razvoj filozofije, zapravo na to nije mogu}e odgovo-
To je i razumljivo, jer oni nisu imali svete knjige u kojima riti jer svaki je uneo ne{to novo, {to je kasnije pomoglo drugima
bi istina bila zapisana jednom za svagda – zato nisu bili dogma- da grade svoje teorije kritikuju}i prethodne ili razra|uju}i ih.
ti~ni. Nisu imali proroke i spasitelje, pa nisu bili obavezni da ih Kada jedna vera mirno podnosi drugu to je zapravo odraz njiho-
slede – zato nisu bili fanati~ni. Njihovu veru stvorili su pesnici a ve veli~ine i snage i jemstvo njhove budu}nosti.
ne sve{tenici, zato je ona omogu}ila dijalog sa drugim pogledima
ôvek koji po{tuje samo svoju veru, a potcenjuje dru-
na svet, {to je povoljno delovalo na razvoj filozofske i nau~ne mi-
ge, nalik je na ~oveka koji po{tuje samo svoju majku, a
sli. Govoriti o dijalogu a ne upozoriti na to da hri{}anski Bog od
prezire majke drugih.
samog po~etka vodi razgovor sa svojih dvanaest u~enika i sa sva-
kim koga sretne na svom trnovitom putu, zna~i ne samo proma- Brojne su prepreke ka potpunoj toleranciji razli~itih ver-
{iti su{tinu hri{}anskog poimanja ljubavi, vere i spasenja, nego i skih zajednica, ali treba da se trudimo da izgradimo mostove i
ne razumeti temelj odnosa Boga prema ~oveku i ~oveka prema upoznamo razli~ite religije i da u~e}i nadgra|ujemo sebe i svoju
svom bli`njem. kulturu. Dijalog i tolerancija zapravo su jedini ispravan na~in za
postizanje mira i uzajamnog po{tovanja u ovom svetu kojem je
\uro [u{nji} napisao je jedan sjajan ~lanak u kojem govo- ve} dosta ratova i koji teè globalnom miru bez nasilja, suza i
ri o razli~itim vrstama dijaloga izme|u pripadnika razli~ith ver- protra}enih ìvota.
skih zajednica. U tom ~lanku on navodi ~etiri vrste dijaloga:
Kada se vrednost religije ne meri po njenim izvornim ili
1. dijalog izme|u vernika iste veroispovesti; unutra{njim zna~enjima, onako kako su ona data u otkrovenji-
ma, ve} po izvedenim ili spolja{njim ciljevima, onako kako oni
2. dijalog izme|u pripadnika razli~itih hri{}anskih vero- odgovaraju interesima pojedinaca i grupa, tada se de{ava izdaja
ispovesti; vere. Ni~e vi~e: Ideologija je koristan na~in pogre{nog tuma~e-
nja vere! Onaj ko mrzi u ime vere ~ini zlo~in protiv, vere.
3. dijalog izme|u vernika razli~itih vera (npr. dijalog iz-
me|u budista, hri{}ana i islamskih vernika); Stara mudrost kaè: Kloni se sva|e, pa }e{ manje da gre-
{i{. Ako se ideolozi verskih zajednica nastave da sva|aju, onda se
4. dijalog izme|u vernika i onih koji ne veruju (ili sa oni- njihova sva|a moè zavr{iti ti{inom koja vlada na groblju. A svi
ma koji su neodlu~ni, odnosno ravnodu{ni prema veri). smo mi smrtni i svi imamo probleme kako religijske, politi~ke,
106 107
ekonomske tako i samo na{e individualne, jer zapravo ko ih ne- da dolaze? Dolaze iz religijske ideologije (klerikalizma, naciona-
ma? Ako èlite da vidite one koji ih nemaju slobodno pro{etajte lizma itd.), kad se vera stavi u slu`bu ograni~enih interesa. Pre-
grobljem, jer tamo su oni koji ih jedini vi{e nemaju, oni su sve svo- ma tome, svete re~i osniva~a svetskih religija ne sadrè ni{ta {to
je probleme ili prerano ili prekasno ili pak na vreme re{ili, a na bi li~ilo na netrpeljivost, mr`nju i rat. Ako bi rat zavisio od vere,
nama je da nosimo svoje breme i da sa {to manje konflikata ispo- onda rata ne bi ni bilo, jer su vere po pravilu vere u mir. Sve su
{tujemo me|usobne razli~itosti na koje smo zapravo ponosni. svetske vere usvojile zlatno pravilo „ne ~ini drugome ono {to ne
bi èleo da on tebi u~ini“.
Istina je da svetska istorija poznaje mnogo vi{e konfliktnih
nego dijalo{kih re{avanja religijskih problema, ali zar je nemo- Pred nama je veoma vaàn i teàk zadatak: mi se moramo
gu}e otvoriti novo poglavlje istorije i zapo~eti novi mirni, bezkon- u~iti dijalogu i toleranciji, jer sve na{e nevolje proisti~u iz ~inje-
fliktni svetski poredak? nice {to ne umemo da vodimo trpeljiv razgovor. Samo vaspita-
njem i obrazovanjem za dijalog i toleranciju moè se ste}i svest
Zapravo i nije. Sve {to nam je potrebno jeste lepa re~, jer da je drugi ~ovek na{a dopuna, a ne na{ pakao. Ko nije trpeljiv,
neko re~e: „Lepa re~ i gvozdena vrata otvara.“ I ne samo to, dane moè biti ~ovek: jo{ nije dorastao do ~ovekove visine! Da bi to
}u sebi za pravo da kaèm da je bitno upoznati i nau~iti i druge postigao, on mora da oslu{kuje razli~ite glasove vremena i razli-
religije i njihov na~in ìvota, shvatiti kako ti ljudi, zapravo, funk- ~ite na~ine govora, jer samo tako ima mogu}nosti da upore|uje,
cioni{u i ne osu|ivati svaki postupak koji je druk~iji od va{eg bira i stvara. Zato Johan Hoizinga ima pravo kada kaè: „Mi na-
shvatanja. Ne moè{ spoznati sebe bez drugih, neko je jednom {e prozore drìmo otvorene za svaki vetar.“
rekao. Ako se dva na~ina mi{ljenja, verovanja i delanja toliko
razlikuju da se ne moè na}i neko polje uzajamnog razumevanja, U~eni teolog Hans King upozorava da se odnos izme|u ra-
onda nije mali plod razgovora me|u njima ako se ustanove gra- znih vera kretao od ignorancije preko arogancije do tolerancije!
Ovo se moè razumeti i ovako: vi{e jedni pored drugih i jedni
nice preko kojih se ne moè i}i dalje. Jedna vera ne sme biti pro-
protiv drugih, nego jedni sa drugima! Ima puno zajedni~koga, ali
tiv druge: ako ne mogu jedna sa drugom, onda mogu jedna po-
nema jedinstva; niko nije protiv, ali svi ostaju uz svoje; ima oku-
red druge, a ne moraju jedna protiv druge. Razlike me|u religi-
pljanja, ali nema delovanja; ima pribliàvanja, ali ne i ljubavi;
jama nisu vi{e osnova za netrpeljivost i sukobe, ve} povod za raz-
ima simboli~nih nagove{taja, ali nema stvarnih poku{aja; ima
umevanje i saradnju. Netrpeljivost je nespojiva sa izvornim po-
ublaàvanja sporova, ali nema njihova prevazilaènja; ima opro-
rukama svetskih religija. Maks Veber navodi da su u helenskom
{taja, ali nema zaborava, Ti susreti i nisu susreti vernika nego
svetu ~ak i zava|eni narodi po{tovali bogove svojih protivnika i verskih ustanova ili njihovih predstavnika, pa vi{e li~e na glumu
prinosili im `rtve. U savremenom svetu pluralisti~kih verovanja nego na stvarnost.
trpeljivost postaje merilo vrednosti jedne vere. Trpeljivost je nu-
àn uslov u dru{tvima verske, nacionalne i kulturne razli~itosti.
V. Dèms u „Raznolikosti religioznog iskustva“ primetio je:
U ku}i na{eg Oca mnogo je soba, pa svatko mora sam ot-
kriti vrstu religije i koli~inu svetosti koja se najbolje slaè s
onim {to on smatra svojom snagom, te osje}a kao svoju istin-
sku misiju i vokaciju.
Ako se uporede svetske religije, onda }e se ustanoviti da u
njihovim u~enjima preovla|uju stavovi razumevanja, trpeljivosti
i ljubavi. Ako je to tako, a jeste, otkuda onda mr`nja, sporovi i
ratovi? O~igledno da ove pojave ne dolaze iz religije. Odakle on-
108 109
ekonomske tako i samo na{e individualne, jer zapravo ko ih ne- da dolaze? Dolaze iz religijske ideologije (klerikalizma, naciona-
ma? Ako èlite da vidite one koji ih nemaju slobodno pro{etajte lizma itd.), kad se vera stavi u slu`bu ograni~enih interesa. Pre-
grobljem, jer tamo su oni koji ih jedini vi{e nemaju, oni su sve svo- ma tome, svete re~i osniva~a svetskih religija ne sadrè ni{ta {to
je probleme ili prerano ili prekasno ili pak na vreme re{ili, a na bi li~ilo na netrpeljivost, mr`nju i rat. Ako bi rat zavisio od vere,
nama je da nosimo svoje breme i da sa {to manje konflikata ispo- onda rata ne bi ni bilo, jer su vere po pravilu vere u mir. Sve su
{tujemo me|usobne razli~itosti na koje smo zapravo ponosni. svetske vere usvojile zlatno pravilo „ne ~ini drugome ono {to ne
bi èleo da on tebi u~ini“.
Istina je da svetska istorija poznaje mnogo vi{e konfliktnih
nego dijalo{kih re{avanja religijskih problema, ali zar je nemo- Pred nama je veoma vaàn i teàk zadatak: mi se moramo
gu}e otvoriti novo poglavlje istorije i zapo~eti novi mirni, bezkon- u~iti dijalogu i toleranciji, jer sve na{e nevolje proisti~u iz ~inje-
fliktni svetski poredak? nice {to ne umemo da vodimo trpeljiv razgovor. Samo vaspita-
njem i obrazovanjem za dijalog i toleranciju moè se ste}i svest
Zapravo i nije. Sve {to nam je potrebno jeste lepa re~, jer da je drugi ~ovek na{a dopuna, a ne na{ pakao. Ko nije trpeljiv,
neko re~e: „Lepa re~ i gvozdena vrata otvara.“ I ne samo to, dane moè biti ~ovek: jo{ nije dorastao do ~ovekove visine! Da bi to
}u sebi za pravo da kaèm da je bitno upoznati i nau~iti i druge postigao, on mora da oslu{kuje razli~ite glasove vremena i razli-
religije i njihov na~in ìvota, shvatiti kako ti ljudi, zapravo, funk- ~ite na~ine govora, jer samo tako ima mogu}nosti da upore|uje,
cioni{u i ne osu|ivati svaki postupak koji je druk~iji od va{eg bira i stvara. Zato Johan Hoizinga ima pravo kada kaè: „Mi na-
shvatanja. Ne moè{ spoznati sebe bez drugih, neko je jednom {e prozore drìmo otvorene za svaki vetar.“
rekao. Ako se dva na~ina mi{ljenja, verovanja i delanja toliko
razlikuju da se ne moè na}i neko polje uzajamnog razumevanja, U~eni teolog Hans King upozorava da se odnos izme|u ra-
onda nije mali plod razgovora me|u njima ako se ustanove gra- znih vera kretao od ignorancije preko arogancije do tolerancije!
Ovo se moè razumeti i ovako: vi{e jedni pored drugih i jedni
nice preko kojih se ne moè i}i dalje. Jedna vera ne sme biti pro-
protiv drugih, nego jedni sa drugima! Ima puno zajedni~koga, ali
tiv druge: ako ne mogu jedna sa drugom, onda mogu jedna po-
nema jedinstva; niko nije protiv, ali svi ostaju uz svoje; ima oku-
red druge, a ne moraju jedna protiv druge. Razlike me|u religi-
pljanja, ali nema delovanja; ima pribliàvanja, ali ne i ljubavi;
jama nisu vi{e osnova za netrpeljivost i sukobe, ve} povod za raz-
ima simboli~nih nagove{taja, ali nema stvarnih poku{aja; ima
umevanje i saradnju. Netrpeljivost je nespojiva sa izvornim po-
ublaàvanja sporova, ali nema njihova prevazilaènja; ima opro-
rukama svetskih religija. Maks Veber navodi da su u helenskom
{taja, ali nema zaborava, Ti susreti i nisu susreti vernika nego
svetu ~ak i zava|eni narodi po{tovali bogove svojih protivnika i verskih ustanova ili njihovih predstavnika, pa vi{e li~e na glumu
prinosili im `rtve. U savremenom svetu pluralisti~kih verovanja nego na stvarnost.
trpeljivost postaje merilo vrednosti jedne vere. Trpeljivost je nu-
àn uslov u dru{tvima verske, nacionalne i kulturne razli~itosti.
V. Dèms u „Raznolikosti religioznog iskustva“ primetio je:
U ku}i na{eg Oca mnogo je soba, pa svatko mora sam ot-
kriti vrstu religije i koli~inu svetosti koja se najbolje slaè s
onim {to on smatra svojom snagom, te osje}a kao svoju istin-
sku misiju i vokaciju.
Ako se uporede svetske religije, onda }e se ustanoviti da u
njihovim u~enjima preovla|uju stavovi razumevanja, trpeljivosti
i ljubavi. Ako je to tako, a jeste, otkuda onda mr`nja, sporovi i
ratovi? O~igledno da ove pojave ne dolaze iz religije. Odakle on-
108 109
Pozivam za svedoka mastionicu i pero

i ono {to se perom pi{e,
Pozivam za svedoka nesigurnu tamu sumraka
i no} i sve ono {to ona oìvi, Emilija Dàja
Pozivam za svedoka mesec kad najedra i zoru kad zabeli,
Pozivam za svedoka sudnji dan i du{u {to sama sebe kori, Dijalog izme|u religijskih zajednica predstavlja naro~it vid
razgovora. U~esnici dijaloga su predstavnici razli~itih religijskih
Pozivam za svedoka vreme, po~etak i svr{etak svega – da je
zajednica koji direktno ili indirektno, pismenim ili usmenim pu-
svaki ~ovek uvek na gubitku!
tem, raspravljaju o nekoj religijskoj temi. Kako bi jedna takva vr-
Iz Kurana sta dijaloga uop{te bila mogu}a te, ukoliko se èli posti}i poziti-
van i uspe{an ishod istog, neophodno je da njegovi u~esnici bu-
du svesni pre svega svoje kulture, istorije i tradicije. Svaki od
Verujem u jednog Boga, Oca, svedrìoca, tvorca neba
predstavnika treba da poseduje jasnu predstavu o sebi, o sop-
i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
stvenom identitetu, ali i da bude samokriti~an, da izgradi svest o
I u jednog Gospoda Isusa Hrista Sina Boìjeg jednorodnog, vlastitim kao i tu|im religijskim slobodama, te da nastoji da ih
od Oca ro|enog pre svih vekova. za{titi kao svoje. Nemogu}e je ostvariti bilo kakav inter-religijski
Svetlost od svetlosti, Boga istinoga, ro|enog, razgovor, ukoliko nismo spremni da priznamo sebi da ne posto-
nestvorenog, jednobitnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo… ji samo jedna istina tj. da nije istinito i jedino ispravno ono u {ta
mi verujemo. Dakle mora postojati spremnost da se drugi sagle-
Iz Biblije
da {to objektivnije, da se u razgovor u|e bez predrasuda i stere-
otipa. Moramo biti spremni da uvaìmo i ispo{tujemo razlike.
Literatura:
„Religija,veronauka i tolerancija“ Zbornik radova înjenica da smo mi i oni drugi razli~iti upravo nam je
„Verski dijalog i tolerancija“ \uro [u{nji} omogu}ila razgovor, da smo jednaki, ne bi bilo potrebe da se sa-
stajemo, ne bi bilo „nas“ i „njih“. Na{e slike sveta su jednostav-
„Enciklopedija Politi~ke kulture“
no razli~ite ali, neophodno je po}i od toga da smo svi barem u
„Istorija filozofije“ Bo{ko Telebakovi}
razgovoru jednaki u~esnici, i da ne moèmo istupati autoritar-
„Politika“ Endru Hejvud no. Ne smemo poku{avati da jedni drugima name}emo sopstve-
Biblija no vi|enje stvari, ne smemo istupati sa stavom da smo superi-
Kuran orniji od drugih, ne smemo o drugima misliti kao o nekultivisa-
nim divljacima kojima mi treba da usadimo veru i pokaèmo
pravi put ka spasenju.
Najbolje primere lo{e komunikacije verovatno moèmo na-
}i izme|u islamske religije i civilizacije s jedne i zapadne (multi-
kulturalne) civilizacije s druge strane ili na teritoriji biv{e Jugo-
slavije.
U Evropi je jo{ od 7. veka susret s islamom zna~io pre sve-
ga susret na bojnom polju. Ideja o muslimanima kao necivilizo-
vanim varvarinia poti~e jo{ od krsta{kih, ratova. Do po~etka 20.
110 111
Pozivam za svedoka mastionicu i pero

i ono {to se perom pi{e,
Pozivam za svedoka nesigurnu tamu sumraka
i no} i sve ono {to ona oìvi, Emilija Dàja
Pozivam za svedoka mesec kad najedra i zoru kad zabeli,
Pozivam za svedoka sudnji dan i du{u {to sama sebe kori, Dijalog izme|u religijskih zajednica predstavlja naro~it vid
razgovora. U~esnici dijaloga su predstavnici razli~itih religijskih
Pozivam za svedoka vreme, po~etak i svr{etak svega – da je
zajednica koji direktno ili indirektno, pismenim ili usmenim pu-
svaki ~ovek uvek na gubitku!
tem, raspravljaju o nekoj religijskoj temi. Kako bi jedna takva vr-
Iz Kurana sta dijaloga uop{te bila mogu}a te, ukoliko se èli posti}i poziti-
van i uspe{an ishod istog, neophodno je da njegovi u~esnici bu-
du svesni pre svega svoje kulture, istorije i tradicije. Svaki od
Verujem u jednog Boga, Oca, svedrìoca, tvorca neba
predstavnika treba da poseduje jasnu predstavu o sebi, o sop-
i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
stvenom identitetu, ali i da bude samokriti~an, da izgradi svest o
I u jednog Gospoda Isusa Hrista Sina Boìjeg jednorodnog, vlastitim kao i tu|im religijskim slobodama, te da nastoji da ih
od Oca ro|enog pre svih vekova. za{titi kao svoje. Nemogu}e je ostvariti bilo kakav inter-religijski
Svetlost od svetlosti, Boga istinoga, ro|enog, razgovor, ukoliko nismo spremni da priznamo sebi da ne posto-
nestvorenog, jednobitnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo… ji samo jedna istina tj. da nije istinito i jedino ispravno ono u {ta
mi verujemo. Dakle mora postojati spremnost da se drugi sagle-
Iz Biblije
da {to objektivnije, da se u razgovor u|e bez predrasuda i stere-
otipa. Moramo biti spremni da uvaìmo i ispo{tujemo razlike.
Literatura:
„Religija,veronauka i tolerancija“ Zbornik radova înjenica da smo mi i oni drugi razli~iti upravo nam je
„Verski dijalog i tolerancija“ \uro [u{nji} omogu}ila razgovor, da smo jednaki, ne bi bilo potrebe da se sa-
stajemo, ne bi bilo „nas“ i „njih“. Na{e slike sveta su jednostav-
„Enciklopedija Politi~ke kulture“
no razli~ite ali, neophodno je po}i od toga da smo svi barem u
„Istorija filozofije“ Bo{ko Telebakovi}
razgovoru jednaki u~esnici, i da ne moèmo istupati autoritar-
„Politika“ Endru Hejvud no. Ne smemo poku{avati da jedni drugima name}emo sopstve-
Biblija no vi|enje stvari, ne smemo istupati sa stavom da smo superi-
Kuran orniji od drugih, ne smemo o drugima misliti kao o nekultivisa-
nim divljacima kojima mi treba da usadimo veru i pokaèmo
pravi put ka spasenju.
Najbolje primere lo{e komunikacije verovatno moèmo na-
}i izme|u islamske religije i civilizacije s jedne i zapadne (multi-
kulturalne) civilizacije s druge strane ili na teritoriji biv{e Jugo-
slavije.
U Evropi je jo{ od 7. veka susret s islamom zna~io pre sve-
ga susret na bojnom polju. Ideja o muslimanima kao necivilizo-
vanim varvarinia poti~e jo{ od krsta{kih, ratova. Do po~etka 20.
110 111
veka velike oblasti islamskog sveta kolonizovane su od strane za- No nije nastupila revitalizacija religije i religijske svesti kao
padnih zemalja. Mnogi su muslimani to doìvljavali kao napad takve, ne radi nje same i ne sama po sebi, ve} na sceni imamo
na sam islam, jer je muslimansko stanovni{tvo imalo veoma politizaciju tj. nacionalizaciju religije. Bujanje nacionalizma je
ograni~en uticaj na politi~ki i ekonomski ìvot. Kolonijalne sile zapravo dovelo do obnove religioznosti.
su se zalagale za prodor zapadnog {kolskog sistema odakle bi se Ina~e je op{te poznato da se ljudi u nestabilnim dru{tvenim
zapadne ideje dalje {irile islamskim dru{tvom. Veliki problem je uslovima ose}aju nesigurnim te su najpodlo`niji manipulaciji.
predstavljao i izazov sekularizacije. Naime, u islamu naj~e{}e ne- Naime ljudi su u stalnoj potrazi za identitetom koji }e im pruìti
ma tako jasne odvojenosti religijske zajednice (uleme) i dràve, jaku moralnu i emocionalnu podr{ku. Religijski i nacionalni iden-
zajednica je uvek ispred i iznad pojedinca. titeti su u tom smislu najranjiviji na napade i osporavanja i sa-
Ina~e u nemuslimanskom svetu vlada predrasuda da su mim tim najlak{e i najbrè mobili{u mr`nju i netrpeljivost.
muslimani grubi i nasilni prema drugima. Pri~e o musliman- Ne moèmo o~ekivati da }e se vreme postarati za sve, da }e
skim ekstremistima i teroristima se kroz medije plasiraju kao da sav bol koji smo naneli jedni drugima nestati jednog lepog dana
su svi muslimani isti i da islamsko u~enje propagira nasilje, {to posle pomra~enja sunca ili meseca, kada }e se i na{a svest tj. na-
se naro~ito poja~ava posle napada na Ameriku. {e se}anje pomra~iti, kada }emo zaboraviti {ta se doga|alo u
U Isto~noj Evropi tj. komunisti~kim dru{tvima religija i dr- pro{losti. Neophodno je da sve strane budu zainteresovane za di-
àva bile su formalno odvojene. Vlasti su pod uticajem socijali- jalog, da se pokaè spremnost za nepristrasan uvid u ~injenice i
sti~ke ideologije ~inile znatne napore kako bi potisnule religiju i same doga|aje koji su prethodili sukobu i odràvali ga. Treba
namesto nje usadile jednu ateisti~ku kulturu. No, taj proces ate- pokazati spremnost da se realno sagleda i oceni sopstvena uloga
izacije nije u svim socijalisti~kim dru{tvima imao ista obele`ja. i odgovornost za sukobe, a ne samo krivce traìti u drugima.
Na jednom kraju moèmo govoriti o Albaniji, SSSR-u, Bugarskoj Ukoliko se teì ostvariti miran zajedni~ki suìvot, mora se
i Rumuniji gde je dràva bila krajnje netolerantna prema religiji, prevazi}i svaka ideja o diskriminaciji i voditi ra~una da se istovre-
a na drugom kraju moèmo govoriti o Jugoslaviji, Poljskoj ili ê- meno ne naru{ava i ne `rtvuje kako vlastiti tako i tu|i integritet.
hoslova~koj.
SFRJ je bila multietni~ko i multikonfesionalno dru{tvo, ali
istovremeno i izrazito sekularno dru{tvo, a koje je pak negovalo
ideju bratstva i jedinstva. Politika jugoslovenstva je za posledicu
imala ne uo~avanje bitnih razlika u nacionalnom pogledu, a s ob-
zirom da nije bilo eksplicitnijeg ispoljavanja razli~itih religijskih
orijentacija, nije se uo~avala ni razli~itist na religijskom planu.
Povratak jugoslovenskih naroda religiji zbio se u uslovima pro-
duène ekonomske, socijalne i politi~ke krize. Kada je krajem
80-ih i po~etkom 90-ih do{lo do naglog oìvljavanje religioznosti
po~ele su se uo~avati i izraàvati razli~itosti, te jaka netoleranci-
ja i ekskluzivizam na svim nivoima.
Dakle, vi{e nismo Jugosloveni, vi{e ne verujemo u bratstvo
i jedinstvo, sada smo Srbi, Bo{njaci i Hrvati odnosno, pravoslav-
ci, Muslimani i katolici. Mi ne govorimo niti smo ikada govorili
istim jezikom.
112 113
veka velike oblasti islamskog sveta kolonizovane su od strane za- No nije nastupila revitalizacija religije i religijske svesti kao
padnih zemalja. Mnogi su muslimani to doìvljavali kao napad takve, ne radi nje same i ne sama po sebi, ve} na sceni imamo
na sam islam, jer je muslimansko stanovni{tvo imalo veoma politizaciju tj. nacionalizaciju religije. Bujanje nacionalizma je
ograni~en uticaj na politi~ki i ekonomski ìvot. Kolonijalne sile zapravo dovelo do obnove religioznosti.
su se zalagale za prodor zapadnog {kolskog sistema odakle bi se Ina~e je op{te poznato da se ljudi u nestabilnim dru{tvenim
zapadne ideje dalje {irile islamskim dru{tvom. Veliki problem je uslovima ose}aju nesigurnim te su najpodlo`niji manipulaciji.
predstavljao i izazov sekularizacije. Naime, u islamu naj~e{}e ne- Naime ljudi su u stalnoj potrazi za identitetom koji }e im pruìti
ma tako jasne odvojenosti religijske zajednice (uleme) i dràve, jaku moralnu i emocionalnu podr{ku. Religijski i nacionalni iden-
zajednica je uvek ispred i iznad pojedinca. titeti su u tom smislu najranjiviji na napade i osporavanja i sa-
Ina~e u nemuslimanskom svetu vlada predrasuda da su mim tim najlak{e i najbrè mobili{u mr`nju i netrpeljivost.
muslimani grubi i nasilni prema drugima. Pri~e o musliman- Ne moèmo o~ekivati da }e se vreme postarati za sve, da }e
skim ekstremistima i teroristima se kroz medije plasiraju kao da sav bol koji smo naneli jedni drugima nestati jednog lepog dana
su svi muslimani isti i da islamsko u~enje propagira nasilje, {to posle pomra~enja sunca ili meseca, kada }e se i na{a svest tj. na-
se naro~ito poja~ava posle napada na Ameriku. {e se}anje pomra~iti, kada }emo zaboraviti {ta se doga|alo u
U Isto~noj Evropi tj. komunisti~kim dru{tvima religija i dr- pro{losti. Neophodno je da sve strane budu zainteresovane za di-
àva bile su formalno odvojene. Vlasti su pod uticajem socijali- jalog, da se pokaè spremnost za nepristrasan uvid u ~injenice i
sti~ke ideologije ~inile znatne napore kako bi potisnule religiju i same doga|aje koji su prethodili sukobu i odràvali ga. Treba
namesto nje usadile jednu ateisti~ku kulturu. No, taj proces ate- pokazati spremnost da se realno sagleda i oceni sopstvena uloga
izacije nije u svim socijalisti~kim dru{tvima imao ista obele`ja. i odgovornost za sukobe, a ne samo krivce traìti u drugima.
Na jednom kraju moèmo govoriti o Albaniji, SSSR-u, Bugarskoj Ukoliko se teì ostvariti miran zajedni~ki suìvot, mora se
i Rumuniji gde je dràva bila krajnje netolerantna prema religiji, prevazi}i svaka ideja o diskriminaciji i voditi ra~una da se istovre-
a na drugom kraju moèmo govoriti o Jugoslaviji, Poljskoj ili ê- meno ne naru{ava i ne `rtvuje kako vlastiti tako i tu|i integritet.
hoslova~koj.
SFRJ je bila multietni~ko i multikonfesionalno dru{tvo, ali
istovremeno i izrazito sekularno dru{tvo, a koje je pak negovalo
ideju bratstva i jedinstva. Politika jugoslovenstva je za posledicu
imala ne uo~avanje bitnih razlika u nacionalnom pogledu, a s ob-
zirom da nije bilo eksplicitnijeg ispoljavanja razli~itih religijskih
orijentacija, nije se uo~avala ni razli~itist na religijskom planu.
Povratak jugoslovenskih naroda religiji zbio se u uslovima pro-
duène ekonomske, socijalne i politi~ke krize. Kada je krajem
80-ih i po~etkom 90-ih do{lo do naglog oìvljavanje religioznosti
po~ele su se uo~avati i izraàvati razli~itosti, te jaka netoleranci-
ja i ekskluzivizam na svim nivoima.
Dakle, vi{e nismo Jugosloveni, vi{e ne verujemo u bratstvo
i jedinstvo, sada smo Srbi, Bo{njaci i Hrvati odnosno, pravoslav-
ci, Muslimani i katolici. Mi ne govorimo niti smo ikada govorili
istim jezikom.
112 113
Dvadeseti vek je, me|utim, znao da prepozna religiju i kao

polje ljudskog delanja koje moè biti ~inilac mira. Promena poli-
tike Nobelovog komiteta u ovom pravcu jasno govori o tome. Pro-
Sr|an Atanasovski cena ovog komiteta da religija postaje bitan faktor po pitanju glo-
balnog mira postaje jasna krajem sedamdesetih kada je, 1979.
godine, Nobelovu nagradu za mir dobila Majka Tereza. Nobelova
Tezu da je religija jedan od zna~ajnih generatora sukoba i nagrada za mir na{la je svoje mesto jo{ tri puta u okrilju religije
razjedinjavanja me|u narodima za jednog istori~ara isuvi{e je la- – 1984. godine dobio ju je biskup Dezmont za vreme aparthejda
ko odbraniti. Dovoljno bi bilo razmotriti dru{tvenu ulogu i polo- u Ju`noj Africi ({to predstavlja idealan primer za politizaciju re-
àj hri{}anske crkve (ili crkvi) – institucije koja pretenduje na ligije odnosno religizaciju politike kao kompatibilne procese u
poloàj zemaljskog predstavnika jednog od najhumanijih bogova kriznim podru~jima); 1989. godine dobitnik je bio Dalaj Lama,
koje je ~ovek ikada stvorio. Odorom skriveni sve{tenici kao da dok je 2004. jedan od nominovanih bio tada{nji papa Jovan Pa-
su zaboravljali Hristove propovedi u kojima ih je u~io da ljube vle II. Misionarska putovanja Jovana Pavla II, bila su, ina~e, od
neprijatelja svog, da okrenu drugi obraz kada im udari prvi, ka- izuzetnog zna~aja za me|ureligijski dijalog – posete Moskvi, Ki-
da su slali vitezove u sveti krsta{ki rat. Kada su raspirivali ver- jevu, zvani~ni odlasci u sinagogu i dàmiju ({to nijedan papa do
ske sukobe u doba kontrareformacije, kada su proganjali Mava- tada nije uradio).
re i Jevreje iz katoli~ke [panije i, kona~no, kada su blagosiljali U proteklih dvadeset godina na prostorima koji nas okru-
vojnike u ostra{}enom ratu na prostorima Bosne i Hrvatske i, sa ùju religija je bar jednom korenito promenila svoju ulogu i po-
pu{kom umesto krsta, istupali u javnost. loàj u dru{tvu. Raspadom takozvanog socijalisti~kog dru{tve-
Ne postoji svetska religija koja u svojim knjigama nema za- nog ure|enja, ateizam je pao sa pijedestala „dràvnog oprede-
pisane poruke ljubavi, a, opet, ne postoji svetska religija koja u ljenja“ i preduslova da pojedinac bude politi~ki aktivan. înje-
nekom trenutku nije postala ideolo{ka uzdanica krvavog suko- nica da je ateizam, ako ne religijsko izja{njavanje a ono bar iz-
ba. Pretpostavljam da su ljudi koji su pre stotinu {est godina poja{njavanje o religiji, bio jedan od kamena temeljaca ideologije
smatrli kazaljke na satu kako ozna~avaju po~etak novog veka dru{tvenog ure|enja koje je oti{lo u istoriju, zna~ajno je uslo-
o~ekivali sve samo ne novu i nikad sna`niju potvrdu ove teze. vila ulogu religije u postsocijalisti~kom – tranzicionom – dru-
Dvadeseti vek trebalo je da bude vek u kome }e znanje – napre- {tvu. Povratkom religije pojedinac sada postaje politi~ki akti-
dak u nauci – zagospodariti ljudskim nepromi{ljenostima i otvo- van, a religija postaje jedna od stavki u politi~kim programima
riti vrata nesmetanog progresa. Pa ipak, znanje XX veka pokaza- i sredstvo za postizanje odre|enih ciljeva, ponekad na nivou
lo se i kao ubojito oru`je ostra{}enih ideologija u otvorenim su- svakodnevnih intriga.
kobima, izazvav{i time i sumnju u smisao i opstanak ~ove~an- Mnogo je pogubniji uticaj na ulogu religije imao poriv ka
stva. Ratovi pro{log veka odneli su daleko vi{e `rtava i od najkr- stvaranju nacionalnih dràva. Dok je proces stvaranja nacional-
vavijih sukoba koje je svet do tada iskusio. Ponovo je u najbespo- nih dràva u Evropi okon~an Versajskim mirom, na prostorima
{tednijim od ovih ratova religija igrala ulogu ideolo{ke pozadine. biv{e Socijalisti~ke Federativne Repubilke Jugoslavije, odnosno
Proces desekularizacije umnogo je obeleìo drugu polovinu veka; Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, on je po~eo efektivno da se
sukobi koji su predstavljali politi~ko bu|enje islama – u ê~eni- realizuje tek 90-ih godina XX veka. Podatak je paradoksalan ako
ji, Pakistanu, Nigeriji, na Kipru, Isto~nom Timoru, u Izraelu – se ima u vidu da se radi o momentu u svetskoj istoriji kada kon-
kao i sukobi naroda srodnih kultura ali suprotstavljenih konfe- cept ograni~enog suvereniteta jasno odnosi prevaga samoj religi-
sija – u Severnoj Irskoj i, nama svakako najbliòj, biv{oj Jugo- ji, me|utim, ova uloga bila je daleko od nepoznate; oduvek je ona
slaviji – vidno su zloupotrebljavali religiju u raspirivanju mr`nje. bila prirodni saveznik romanti~arski obojenih pokreta koji u
114 115
Dvadeseti vek je, me|utim, znao da prepozna religiju i kao

polje ljudskog delanja koje moè biti ~inilac mira. Promena poli-
tike Nobelovog komiteta u ovom pravcu jasno govori o tome. Pro-
Sr|an Atanasovski cena ovog komiteta da religija postaje bitan faktor po pitanju glo-
balnog mira postaje jasna krajem sedamdesetih kada je, 1979.
godine, Nobelovu nagradu za mir dobila Majka Tereza. Nobelova
Tezu da je religija jedan od zna~ajnih generatora sukoba i nagrada za mir na{la je svoje mesto jo{ tri puta u okrilju religije
razjedinjavanja me|u narodima za jednog istori~ara isuvi{e je la- – 1984. godine dobio ju je biskup Dezmont za vreme aparthejda
ko odbraniti. Dovoljno bi bilo razmotriti dru{tvenu ulogu i polo- u Ju`noj Africi ({to predstavlja idealan primer za politizaciju re-
àj hri{}anske crkve (ili crkvi) – institucije koja pretenduje na ligije odnosno religizaciju politike kao kompatibilne procese u
poloàj zemaljskog predstavnika jednog od najhumanijih bogova kriznim podru~jima); 1989. godine dobitnik je bio Dalaj Lama,
koje je ~ovek ikada stvorio. Odorom skriveni sve{tenici kao da dok je 2004. jedan od nominovanih bio tada{nji papa Jovan Pa-
su zaboravljali Hristove propovedi u kojima ih je u~io da ljube vle II. Misionarska putovanja Jovana Pavla II, bila su, ina~e, od
neprijatelja svog, da okrenu drugi obraz kada im udari prvi, ka- izuzetnog zna~aja za me|ureligijski dijalog – posete Moskvi, Ki-
da su slali vitezove u sveti krsta{ki rat. Kada su raspirivali ver- jevu, zvani~ni odlasci u sinagogu i dàmiju ({to nijedan papa do
ske sukobe u doba kontrareformacije, kada su proganjali Mava- tada nije uradio).
re i Jevreje iz katoli~ke [panije i, kona~no, kada su blagosiljali U proteklih dvadeset godina na prostorima koji nas okru-
vojnike u ostra{}enom ratu na prostorima Bosne i Hrvatske i, sa ùju religija je bar jednom korenito promenila svoju ulogu i po-
pu{kom umesto krsta, istupali u javnost. loàj u dru{tvu. Raspadom takozvanog socijalisti~kog dru{tve-
Ne postoji svetska religija koja u svojim knjigama nema za- nog ure|enja, ateizam je pao sa pijedestala „dràvnog oprede-
pisane poruke ljubavi, a, opet, ne postoji svetska religija koja u ljenja“ i preduslova da pojedinac bude politi~ki aktivan. înje-
nekom trenutku nije postala ideolo{ka uzdanica krvavog suko- nica da je ateizam, ako ne religijsko izja{njavanje a ono bar iz-
ba. Pretpostavljam da su ljudi koji su pre stotinu {est godina poja{njavanje o religiji, bio jedan od kamena temeljaca ideologije
smatrli kazaljke na satu kako ozna~avaju po~etak novog veka dru{tvenog ure|enja koje je oti{lo u istoriju, zna~ajno je uslo-
o~ekivali sve samo ne novu i nikad sna`niju potvrdu ove teze. vila ulogu religije u postsocijalisti~kom – tranzicionom – dru-
Dvadeseti vek trebalo je da bude vek u kome }e znanje – napre- {tvu. Povratkom religije pojedinac sada postaje politi~ki akti-
dak u nauci – zagospodariti ljudskim nepromi{ljenostima i otvo- van, a religija postaje jedna od stavki u politi~kim programima
riti vrata nesmetanog progresa. Pa ipak, znanje XX veka pokaza- i sredstvo za postizanje odre|enih ciljeva, ponekad na nivou
lo se i kao ubojito oru`je ostra{}enih ideologija u otvorenim su- svakodnevnih intriga.
kobima, izazvav{i time i sumnju u smisao i opstanak ~ove~an- Mnogo je pogubniji uticaj na ulogu religije imao poriv ka
stva. Ratovi pro{log veka odneli su daleko vi{e `rtava i od najkr- stvaranju nacionalnih dràva. Dok je proces stvaranja nacional-
vavijih sukoba koje je svet do tada iskusio. Ponovo je u najbespo- nih dràva u Evropi okon~an Versajskim mirom, na prostorima
{tednijim od ovih ratova religija igrala ulogu ideolo{ke pozadine. biv{e Socijalisti~ke Federativne Repubilke Jugoslavije, odnosno
Proces desekularizacije umnogo je obeleìo drugu polovinu veka; Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, on je po~eo efektivno da se
sukobi koji su predstavljali politi~ko bu|enje islama – u ê~eni- realizuje tek 90-ih godina XX veka. Podatak je paradoksalan ako
ji, Pakistanu, Nigeriji, na Kipru, Isto~nom Timoru, u Izraelu – se ima u vidu da se radi o momentu u svetskoj istoriji kada kon-
kao i sukobi naroda srodnih kultura ali suprotstavljenih konfe- cept ograni~enog suvereniteta jasno odnosi prevaga samoj religi-
sija – u Severnoj Irskoj i, nama svakako najbliòj, biv{oj Jugo- ji, me|utim, ova uloga bila je daleko od nepoznate; oduvek je ona
slaviji – vidno su zloupotrebljavali religiju u raspirivanju mr`nje. bila prirodni saveznik romanti~arski obojenih pokreta koji u
114 115
svojim manifestima kao cilj navode stvaranje nezavisne nacional- razumevanju i po{tovanju. înjenca da su sadràne u religijima
ne dràve pozivaju}i se na herojsku pro{lost svog naroda. ~ini ovakav razgovor ne samo dostupnijim, ve} i daleko verovat-
Pa ipak nema primera u evropskoj istoriji sa kojim moè- nijim.
mo uporediti fundamentalnu ulogu religije u ovom procesu ko- Sa stanovi{ta pragmatika pitanje da li bi ovaj svet (ili, uko-
ju je ona igrala na na{im prostorima. Konfesionalnost na ovim liko ograni~imo predmet rasprave, na{e neposredno okruènje)
prostorima odvajkada igra klju~nu ulogu u podeli naroda. Pri- bio mirniji ili ratoborniji sa ili bez religije, nema nikakvog smi-
padnost razli~itim konfesijama predstavlja najo~itiju razliku sla. Religija je deo na{eg kulturnog okruènja. Pitanje koje, me-
me|u narodima koji dele srpsko-hrvatsku (odnosno hrvatsko- |utim, sa punim pravom treba postaviti jeste kako usmeriti nje-
srpsku) formaciju jezika. Sam jezik relativno je homogen u ponu snagu u pravcu izgradnje mira. U cilju odgovora na ovo istin-
re|enju sa ostalim ju`noslovenskim narodima, i njegove vari- ski dru{tveno korisno pitanje, razmatranje ambivalentne uloge
jante ne oslikavaju dovoljno dobro nacionalnu pripadnost. Tra- religije u istoriji ljudskih sukoba pruà dragoceno znanje. Moja
dicija i obi~aji tako|e su se me|usobno preplitali: sve republi- je èlja da ono bude upotrebljeno na najhumaniji (najhri{}an-
ke SFRJ bile su multietni~kog sastava (SFRJ je brojala oko 20 skiji – najislamskiji) na~in.
etni~kih grupa), a kultura koja se razvijala od formiranja Kra-
ljevine SHS postepeno se ujedna~avala, Usled nezadovoljstva
identitetom jugoslavenstva religija je tako postala stoèr potra-
ge za nacionalnim identitetom.
U sadejstvu sa njenim novostvarenim politi~kim angaòva-
njem lako je, me|utim, postala i ideolo{ki nosilac krvavih suko-
ba usmerenih ka stvaranjima nacionalnih dràva. Da li je neko
razabirao zvuk crkvenih zvona od zvuka rafalnih paljbi? Jednom
upletena u ratni sukob, religija nije mogla istupiti iz njega. U kri-
znim situacijama kao {to je rat sve ve}i deo ~lanova dru{tva po-
stajao je religiozniji. Neiznena|uju}e, to je posebno bilo izraèno
na granicama izme|u konfesija, na branicima kreiranja nacio-
nalnih identiteta. Doline Drine, Neretve i Une devedesitih pretvo-
rile su se u masovne grobnice – grobnice ne samo ljudskih ìvo-
ta, ve} i grobnice humanih poruka koje su religije ~uvale kao mr-
tva slova na papiru propovednih knjiga.
Danas kada je sukob okon~an postavlja se pitanje kako iz
te grobnice vaskrsnuti poruke ljubavi koje religije koje nas okru-
ùju nose u sebi, a ne prizivati duhove mr`nje jer ovi duhovi je-
dva da su i pokopani. Treba postaviti i jedno pitanje koje se ret-
ko postavlja – kako (ponovo) prihvatiti religiju kao deo na{eg
dru{tva bez gorkog ukusa krvi. Poruke ljubavi su poruke koje
mogu prebroditi sve razlike, kako religije, tako i nacije, jezika.
Sve {to treba uraditi, ma koliko to te{ko danas bilo, jeste izgovo-
riti ih iskreno, na svom jeziku, u svojoj dàmiji, u svojoj crkvi.
One su osnova za razgovor koji }e se zasnivati na me|usobnom
116 117
svojim manifestima kao cilj navode stvaranje nezavisne nacional- razumevanju i po{tovanju. înjenca da su sadràne u religijima
ne dràve pozivaju}i se na herojsku pro{lost svog naroda. ~ini ovakav razgovor ne samo dostupnijim, ve} i daleko verovat-
Pa ipak nema primera u evropskoj istoriji sa kojim moè- nijim.
mo uporediti fundamentalnu ulogu religije u ovom procesu ko- Sa stanovi{ta pragmatika pitanje da li bi ovaj svet (ili, uko-
ju je ona igrala na na{im prostorima. Konfesionalnost na ovim liko ograni~imo predmet rasprave, na{e neposredno okruènje)
prostorima odvajkada igra klju~nu ulogu u podeli naroda. Pri- bio mirniji ili ratoborniji sa ili bez religije, nema nikakvog smi-
padnost razli~itim konfesijama predstavlja najo~itiju razliku sla. Religija je deo na{eg kulturnog okruènja. Pitanje koje, me-
me|u narodima koji dele srpsko-hrvatsku (odnosno hrvatsko- |utim, sa punim pravom treba postaviti jeste kako usmeriti nje-
srpsku) formaciju jezika. Sam jezik relativno je homogen u ponu snagu u pravcu izgradnje mira. U cilju odgovora na ovo istin-
re|enju sa ostalim ju`noslovenskim narodima, i njegove vari- ski dru{tveno korisno pitanje, razmatranje ambivalentne uloge
jante ne oslikavaju dovoljno dobro nacionalnu pripadnost. Tra- religije u istoriji ljudskih sukoba pruà dragoceno znanje. Moja
dicija i obi~aji tako|e su se me|usobno preplitali: sve republi- je èlja da ono bude upotrebljeno na najhumaniji (najhri{}an-
ke SFRJ bile su multietni~kog sastava (SFRJ je brojala oko 20 skiji – najislamskiji) na~in.
etni~kih grupa), a kultura koja se razvijala od formiranja Kra-
ljevine SHS postepeno se ujedna~avala, Usled nezadovoljstva
identitetom jugoslavenstva religija je tako postala stoèr potra-
ge za nacionalnim identitetom.
U sadejstvu sa njenim novostvarenim politi~kim angaòva-
njem lako je, me|utim, postala i ideolo{ki nosilac krvavih suko-
ba usmerenih ka stvaranjima nacionalnih dràva. Da li je neko
razabirao zvuk crkvenih zvona od zvuka rafalnih paljbi? Jednom
upletena u ratni sukob, religija nije mogla istupiti iz njega. U kri-
znim situacijama kao {to je rat sve ve}i deo ~lanova dru{tva po-
stajao je religiozniji. Neiznena|uju}e, to je posebno bilo izraèno
na granicama izme|u konfesija, na branicima kreiranja nacio-
nalnih identiteta. Doline Drine, Neretve i Une devedesitih pretvo-
rile su se u masovne grobnice – grobnice ne samo ljudskih ìvo-
ta, ve} i grobnice humanih poruka koje su religije ~uvale kao mr-
tva slova na papiru propovednih knjiga.
Danas kada je sukob okon~an postavlja se pitanje kako iz
te grobnice vaskrsnuti poruke ljubavi koje religije koje nas okru-
ùju nose u sebi, a ne prizivati duhove mr`nje jer ovi duhovi je-
dva da su i pokopani. Treba postaviti i jedno pitanje koje se ret-
ko postavlja – kako (ponovo) prihvatiti religiju kao deo na{eg
dru{tva bez gorkog ukusa krvi. Poruke ljubavi su poruke koje
mogu prebroditi sve razlike, kako religije, tako i nacije, jezika.
Sve {to treba uraditi, ma koliko to te{ko danas bilo, jeste izgovo-
riti ih iskreno, na svom jeziku, u svojoj dàmiji, u svojoj crkvi.
One su osnova za razgovor koji }e se zasnivati na me|usobnom
116 117
spremne na dijalog ~ak i ako on sa sobom nosi pre}utno prizna-

nje da ne postoji samo jedna – njihova istina.
U izvesnoj meri je paradoksalno o~ekivati da }e bilo koja
Miljana Trifkovi} verska zajednica odstupiti od svoje pretenzije na isklju~ivu isti-
nitost, ali takav kompromis je i za njih nuàn jer one, u protiv-
nom, gube opravdanje. Verske zajednice bi morale pristati na
ôveku je uro|ena èlja za trajanjem bez prestanka, ljud-
svojevrstan paradoks, odre}i svome u~enju status apsolutne ne-
skoj prirodi je strano i poraàvaju}e pomirenje sa prolazno{}u,
pogre{ivosti u zamenu za jedan korak ka toleranciji, ka pomire-
sa ~injenicom da posle smrti tela nestajemo zauvek i da ne po-
nju. Taj svojevoljni poraz je za religije imperativ, ustupak za da-
stoji „druga prilika“ za na{e, zapravo smrtne du{e.
lje trajanje, Jer, ako religije nastave biti site razdvajanja, uvek
Mo} religije po~iva upravo na ljudskom strahu od prola- postoji opasnost da }e ~ovek, zauzimaju}i odstojanje, sagledati
znosti, na ljudskoj potrebi za trajanjem. Stvaraju}i privid o ljud- njihove mra~ne strane i videti, ne vi{e re~i utehe i ljubavi, nego
skoj neuni{tivosli u vremenu religije su sebe u~inile neuni{tivi- teorije li{ene socijalne opravdanosti, teorije ~ije su najuo~ljivije
ma, opstajale su i kada su nestajala carstva u ~ijim okriljima su posledice sukobi. Verske zajednice moraju shvatiti da njihova
nastale. Magijska privla~nost njihove utehe na~inila je od njih u~enja, tuma~ena na dosada{nji na~in ne}e mo}i nastaviti da tra-
uticajne tvorce istorije, zadivljuju}e ili sablasne, {to je ve} zavisi- ju samo zahvaljuju}i nesigurnoj utehi i prividnom smislu koje
lo od izbora ciljeva. pruàju. Bez konstruktivne uloge u „ovozemaljskim“ dru{tvenim
Osvr}u}i se na ulogu koju su religije i religijske zajednice procesima, u odsustvu racionaiih i eti~kih opravdanja, mo} reli-
imale kroz istoriju, postavlja se pitanje njihovog uticaja danas. gijskih zajednica }e po~eti da se ru{i i nestaje. Jedino biraju}i
Da li religije imaju mo} i spremnost da menjaju ljudsku stvar- mir kao svoj cilj religija moè opravdati svoje dalje postojanje. U
nost? Da li dijalog religijskih zajednica moè dovesti do razre{e- osnovi svake religije ve} se nalaze poruke mira – potrebno je sa-
nja sukoba koji se drugim na~inima nisu mogli prevazi}i? mo osvrnuti se na njih. Su{tina i sadràj verskih u~enja ne is-
klju~uju se me|usobno, stoga kompromis ne}e ozna~iti njihov
Ne zavaravati se – religija nije uzrok niti moè biti razre- kraj. Bog jedne nacije ne}e nestati sa prihvatanjem mogu}nosti
{enje svih protivre~nosti savremenog sveta, ali istovremno, ne da druge nacije nekim drugim imenima ozna~avaju vrhovne
smemo izgubiti iz vida kolika je mo} koju religija poseduje, ko- vrednosti koje su, zapravo, iste za sve. Potrebno je dati prednost
lika je mo} utehe i, nadasve, koliko je danas jezi~ki, istorijski i atributima koji se pripisuju vrhovnom bi}u a ne njegovom ime-
uop{te civilizacijski bliskih nacija me|u kojima jo{ samo religi- nu; shvatiti da u osnovi svake religije stoje izvesne univerzalne
ja stvara ose}aj razli~itosti. Ako se ne moè osporiti zna~aj, ko- ideje, zajedni~ke celom ~ove~anstvu, taj jednostavan misaoni
ji su religijske zajednice imale u pro{losti za{to bi se danas od- proces dovoljan je za brisanje granica i ponora koje su religije
ricala svaka mogu}nost njihovog uticaja na izmenu dru{tvene stvorile me|u nacijama i za povratak pacifizmu koji je, bar u po-
svesti i pomirenja me|usobno suprotstavljenjih grupa? Vera je ~etku, bio u osnovi svake religije, Uprkos razli~itim oblicima i tu-
toliko puta davala ljudima hrabrost pred polazak u ratove. Za- ma~enjima koja se smenjuju kroz njihovo trajanje, sve religije su
{to ne bi mogla biti i pokret druga~ijih dru{tvenih procesa? proète krajnje humanisti~ki orijentisanim idejama i na~elima
Znaju}i kolika je snaga religije i snaga ljudske potrebe za njom, potpuno suprotnom od onih koje im pridaju ekstremne i impe-
ne bismo smeli arogantno odbaciti tu mogu}nost. Ali, sve i da rijalisti~ke struje. Povratak tim izvornim verskim na~elima je nu-
prihvatimo mogu}nost uticaja religijskih zajednica na dana{nje àn jer, svi sukobi, uprkos prividnom mno{tvu uzroka i ishoda
sukobe, otvara se jedno drugo pitanje – pitanje njihove sprem- imaju zapravo samo jednog istinskog pokreta~a i pobednika –
nosti da budu nosioci pomirenja. Da li su religijske zajednice ideologiju mr`nje. Religije su isuvi{e ~esto sluìle takvoj ideolo-
118 119
spremne na dijalog ~ak i ako on sa sobom nosi pre}utno prizna-

nje da ne postoji samo jedna – njihova istina.
U izvesnoj meri je paradoksalno o~ekivati da }e bilo koja
Miljana Trifkovi} verska zajednica odstupiti od svoje pretenzije na isklju~ivu isti-
nitost, ali takav kompromis je i za njih nuàn jer one, u protiv-
nom, gube opravdanje. Verske zajednice bi morale pristati na
ôveku je uro|ena èlja za trajanjem bez prestanka, ljud-
svojevrstan paradoks, odre}i svome u~enju status apsolutne ne-
skoj prirodi je strano i poraàvaju}e pomirenje sa prolazno{}u,
pogre{ivosti u zamenu za jedan korak ka toleranciji, ka pomire-
sa ~injenicom da posle smrti tela nestajemo zauvek i da ne po-
nju. Taj svojevoljni poraz je za religije imperativ, ustupak za da-
stoji „druga prilika“ za na{e, zapravo smrtne du{e.
lje trajanje, Jer, ako religije nastave biti site razdvajanja, uvek
Mo} religije po~iva upravo na ljudskom strahu od prola- postoji opasnost da }e ~ovek, zauzimaju}i odstojanje, sagledati
znosti, na ljudskoj potrebi za trajanjem. Stvaraju}i privid o ljud- njihove mra~ne strane i videti, ne vi{e re~i utehe i ljubavi, nego
skoj neuni{tivosli u vremenu religije su sebe u~inile neuni{tivi- teorije li{ene socijalne opravdanosti, teorije ~ije su najuo~ljivije
ma, opstajale su i kada su nestajala carstva u ~ijim okriljima su posledice sukobi. Verske zajednice moraju shvatiti da njihova
nastale. Magijska privla~nost njihove utehe na~inila je od njih u~enja, tuma~ena na dosada{nji na~in ne}e mo}i nastaviti da tra-
uticajne tvorce istorije, zadivljuju}e ili sablasne, {to je ve} zavisi- ju samo zahvaljuju}i nesigurnoj utehi i prividnom smislu koje
lo od izbora ciljeva. pruàju. Bez konstruktivne uloge u „ovozemaljskim“ dru{tvenim
Osvr}u}i se na ulogu koju su religije i religijske zajednice procesima, u odsustvu racionaiih i eti~kih opravdanja, mo} reli-
imale kroz istoriju, postavlja se pitanje njihovog uticaja danas. gijskih zajednica }e po~eti da se ru{i i nestaje. Jedino biraju}i
Da li religije imaju mo} i spremnost da menjaju ljudsku stvar- mir kao svoj cilj religija moè opravdati svoje dalje postojanje. U
nost? Da li dijalog religijskih zajednica moè dovesti do razre{e- osnovi svake religije ve} se nalaze poruke mira – potrebno je sa-
nja sukoba koji se drugim na~inima nisu mogli prevazi}i? mo osvrnuti se na njih. Su{tina i sadràj verskih u~enja ne is-
klju~uju se me|usobno, stoga kompromis ne}e ozna~iti njihov
Ne zavaravati se – religija nije uzrok niti moè biti razre- kraj. Bog jedne nacije ne}e nestati sa prihvatanjem mogu}nosti
{enje svih protivre~nosti savremenog sveta, ali istovremno, ne da druge nacije nekim drugim imenima ozna~avaju vrhovne
smemo izgubiti iz vida kolika je mo} koju religija poseduje, ko- vrednosti koje su, zapravo, iste za sve. Potrebno je dati prednost
lika je mo} utehe i, nadasve, koliko je danas jezi~ki, istorijski i atributima koji se pripisuju vrhovnom bi}u a ne njegovom ime-
uop{te civilizacijski bliskih nacija me|u kojima jo{ samo religi- nu; shvatiti da u osnovi svake religije stoje izvesne univerzalne
ja stvara ose}aj razli~itosti. Ako se ne moè osporiti zna~aj, ko- ideje, zajedni~ke celom ~ove~anstvu, taj jednostavan misaoni
ji su religijske zajednice imale u pro{losti za{to bi se danas od- proces dovoljan je za brisanje granica i ponora koje su religije
ricala svaka mogu}nost njihovog uticaja na izmenu dru{tvene stvorile me|u nacijama i za povratak pacifizmu koji je, bar u po-
svesti i pomirenja me|usobno suprotstavljenjih grupa? Vera je ~etku, bio u osnovi svake religije, Uprkos razli~itim oblicima i tu-
toliko puta davala ljudima hrabrost pred polazak u ratove. Za- ma~enjima koja se smenjuju kroz njihovo trajanje, sve religije su
{to ne bi mogla biti i pokret druga~ijih dru{tvenih procesa? proète krajnje humanisti~ki orijentisanim idejama i na~elima
Znaju}i kolika je snaga religije i snaga ljudske potrebe za njom, potpuno suprotnom od onih koje im pridaju ekstremne i impe-
ne bismo smeli arogantno odbaciti tu mogu}nost. Ali, sve i da rijalisti~ke struje. Povratak tim izvornim verskim na~elima je nu-
prihvatimo mogu}nost uticaja religijskih zajednica na dana{nje àn jer, svi sukobi, uprkos prividnom mno{tvu uzroka i ishoda
sukobe, otvara se jedno drugo pitanje – pitanje njihove sprem- imaju zapravo samo jednog istinskog pokreta~a i pobednika –
nosti da budu nosioci pomirenja. Da li su religijske zajednice ideologiju mr`nje. Religije su isuvi{e ~esto sluìle takvoj ideolo-
118 119
giji. Izuzetna su verska u~enja ~iju istoriju, bar u izvesnim peri- Kada svi razlozi razuma postanu neubedljivi, vera jo{ uvek mo-
odima, nisu obeleìli represija, progoni zbog druga~ijeg mi{lje- è uticati na ~ovekovu svest, usmeravati njegove postupke. Ra-
nja, i nadasve – razvrstavanje ljudi na „bra}u“ i „ostale“ sa posle- zum je ponekad nemo}an jer ljudima ne moè dati ni{ta osim
dieama koje nije te{ko naslutiti. Takav poredak stvari je danas istine koja ih pla{i. Na drugoj strani, ne postoje ustupci na koje
neprihvatljiv i verske zajednice to po~inju uvi|ati. Nesporno je ~ovek ne bi bio spreman u zamenu za obe}anje koje mu nudi re-
da su, uprkos svim zabludama, u okvira religija oduvek postoja- ligija. Sve dok to ne shvatimo i ne iskoristimo tu spoznaju, suko-
la i istinski pozitivna stremljenja, ali tek poslednjih decenija ona bi }e ostati bitno obele`je na{e stvarnosti. Jedino me|ureligijski
prestaju biti zanemarljiva. Kona~no se budi svest verskih zajed- dijalog moè izgraditi ose}aj jedinstva me|u ljudima, u~initi da
nica o sopstvenoj mo}i i odgovornosti koja na njih pada. Kona~- mir postane njihova potreba, cilj kome }e teìti, a ne prinudno
no i one po~inju uvi|ati nu`nost kompromisa i ustupaka. Nji- nametnuto stanje zajedni{tva. Nemogu}e je ljudima objasniti {ta
hova osuda sukoba sve je o{trija a zna~aj te osude daleko preva- treba da ose}aju – potrebno je to ose}anje izgraditi, a tu je razum
zilazi snagu svakog politi~kog sredstva. Nesumnjivo je da religij- nemo}an. Izvesne sukobe je mogu}e prevazi}i jedino razgovorom
ske, zajednice nisu ni pribli`no dovoljno iskoristile mo} te osu- religijskih zajednica, susretom religija. Takva vrsta ~ina javlja se
de, da jo{ uvek nisu prihvatile svoju odgovornost u potpunosti. ne samo kao potreba savremenog sveta nego i samih religija. To
Ali kod njih se po~inje nazirati spremnost za razgovor i u tome je jedino mogu}e iskupljenje njihove pro{losti i jedino opravda-
treba videti put za prevazilaènje mnogih sukoba. Osporiti takvu nje za dalje trajanje.
mogu}nost zna~i priznati da su antagonizam i mr`nja iskonska,
neuni{tiva svojstva ~oveka i da zaista postoje sukobi koji, nakon
{to su jednom stvoreni, ostaju izvan ljudskog doma{aja. Takav
pesimizam i ravnodu{nost su nedopustivi. Dosada{nja sredstva
za prevazilaènje sukoba su bila pogre{na, ali to ne zna~i da je
pomirenje nemogu}e nego samo da je potrebno promeniti na~in.
Tamo gde su poraèna obja{njenja razuma, treba pruìti mogu}-
nost za delovanje nadrazumnog – dati priliku religijskim zajed-
nicama da preuzmu ulogu izmirenja i poku{aju re~ima izbrisati
razlike koje su re~ima stvorile. Proces je spor i, naizgled, osu|en
na propast, osobito imaju}i u vidu ja~inu mr`nje koja je u poza-
dini, pojedinih sukoba. Ali zar danas, posmatraju}i istoriju reli-
gija, moèmo odre}i svaki njihov zna~aj? One su nam ostavljale
i najhumanije zavete {ire}i ideje ljubavi i jednakosti pred bogom,
ali i primere genocida poput Vartolomejske no}i i istrebljenja ka-
tara. Iskustvom je potvr|eno da je vera mo} koju samo treba
znati usmeriti ka èljenom cilju. Religije mogu nastaviti da pro-
dubljuju ve} postoje}e razlike ili nas, bar kada su izvesni suko-
bi u pitanju, mogu dovesti bliè pomirenju nego {to bismo ikada
uspeli drugim putevima. Jer u domenima gde prestaje uticaj ra-
zuma, prava, obzira, filozofije, politike tamo po~inje najve}i uti-
caj religije na ljudsku svest. Vera ljudskom postojanju daje smi-
sao koji mu razum ne moè pruìti, i stoga ~ovek razumu nika-
da ne moè biti tako bezuslovno odan kao religijskom zanosu.
120 121
giji. Izuzetna su verska u~enja ~iju istoriju, bar u izvesnim peri- Kada svi razlozi razuma postanu neubedljivi, vera jo{ uvek mo-
odima, nisu obeleìli represija, progoni zbog druga~ijeg mi{lje- è uticati na ~ovekovu svest, usmeravati njegove postupke. Ra-
nja, i nadasve – razvrstavanje ljudi na „bra}u“ i „ostale“ sa posle- zum je ponekad nemo}an jer ljudima ne moè dati ni{ta osim
dieama koje nije te{ko naslutiti. Takav poredak stvari je danas istine koja ih pla{i. Na drugoj strani, ne postoje ustupci na koje
neprihvatljiv i verske zajednice to po~inju uvi|ati. Nesporno je ~ovek ne bi bio spreman u zamenu za obe}anje koje mu nudi re-
da su, uprkos svim zabludama, u okvira religija oduvek postoja- ligija. Sve dok to ne shvatimo i ne iskoristimo tu spoznaju, suko-
la i istinski pozitivna stremljenja, ali tek poslednjih decenija ona bi }e ostati bitno obele`je na{e stvarnosti. Jedino me|ureligijski
prestaju biti zanemarljiva. Kona~no se budi svest verskih zajed- dijalog moè izgraditi ose}aj jedinstva me|u ljudima, u~initi da
nica o sopstvenoj mo}i i odgovornosti koja na njih pada. Kona~- mir postane njihova potreba, cilj kome }e teìti, a ne prinudno
no i one po~inju uvi|ati nu`nost kompromisa i ustupaka. Nji- nametnuto stanje zajedni{tva. Nemogu}e je ljudima objasniti {ta
hova osuda sukoba sve je o{trija a zna~aj te osude daleko preva- treba da ose}aju – potrebno je to ose}anje izgraditi, a tu je razum
zilazi snagu svakog politi~kog sredstva. Nesumnjivo je da religij- nemo}an. Izvesne sukobe je mogu}e prevazi}i jedino razgovorom
ske, zajednice nisu ni pribli`no dovoljno iskoristile mo} te osu- religijskih zajednica, susretom religija. Takva vrsta ~ina javlja se
de, da jo{ uvek nisu prihvatile svoju odgovornost u potpunosti. ne samo kao potreba savremenog sveta nego i samih religija. To
Ali kod njih se po~inje nazirati spremnost za razgovor i u tome je jedino mogu}e iskupljenje njihove pro{losti i jedino opravda-
treba videti put za prevazilaènje mnogih sukoba. Osporiti takvu nje za dalje trajanje.
mogu}nost zna~i priznati da su antagonizam i mr`nja iskonska,
neuni{tiva svojstva ~oveka i da zaista postoje sukobi koji, nakon
{to su jednom stvoreni, ostaju izvan ljudskog doma{aja. Takav
pesimizam i ravnodu{nost su nedopustivi. Dosada{nja sredstva
za prevazilaènje sukoba su bila pogre{na, ali to ne zna~i da je
pomirenje nemogu}e nego samo da je potrebno promeniti na~in.
Tamo gde su poraèna obja{njenja razuma, treba pruìti mogu}-
nost za delovanje nadrazumnog – dati priliku religijskim zajed-
nicama da preuzmu ulogu izmirenja i poku{aju re~ima izbrisati
razlike koje su re~ima stvorile. Proces je spor i, naizgled, osu|en
na propast, osobito imaju}i u vidu ja~inu mr`nje koja je u poza-
dini, pojedinih sukoba. Ali zar danas, posmatraju}i istoriju reli-
gija, moèmo odre}i svaki njihov zna~aj? One su nam ostavljale
i najhumanije zavete {ire}i ideje ljubavi i jednakosti pred bogom,
ali i primere genocida poput Vartolomejske no}i i istrebljenja ka-
tara. Iskustvom je potvr|eno da je vera mo} koju samo treba
znati usmeriti ka èljenom cilju. Religije mogu nastaviti da pro-
dubljuju ve} postoje}e razlike ili nas, bar kada su izvesni suko-
bi u pitanju, mogu dovesti bliè pomirenju nego {to bismo ikada
uspeli drugim putevima. Jer u domenima gde prestaje uticaj ra-
zuma, prava, obzira, filozofije, politike tamo po~inje najve}i uti-
caj religije na ljudsku svest. Vera ljudskom postojanju daje smi-
sao koji mu razum ne moè pruìti, i stoga ~ovek razumu nika-
da ne moè biti tako bezuslovno odan kao religijskom zanosu.
120 121
svete pokrenu akciju dijaloga i slu{anja ljudi. To, naravno, nije

lako, pogotovo {to roditelji ube|uju decu u to da su samo oni u
pravu. Mlade ljude treba nau~iti da misle sopstvenom glavom na
Sanja Kanazir osnovu onoga {to su sami videli i ~uli. Zbog toga bi na ~asove
gra|anskog vaspitanja trebalo pozivati goste, ljude i mlade i sta-
re, koji pripadaju razli~itim religijama, koji imaju razli~ite ìvot-
U Srbiji ìvi veliki broj nacionalnih manjina razli~itih reli- ne stavove i koji su spremni te svoje stavove da podele sa drugi-
gijskih opredeljenja. Naàlost, ~esto se moè ~uti da je Srbija ze-
ma. Posebnu pa`nju treba obratiti na devedesete godine pro{log
mlja „isklju~ivo srpskog pravoslavnog naroda, a sve ostale vere
veka i sve ono {to se desilo a {to je dovelo do velikog jaza i naiz-
smatraju se neprijateljskim i ovde nisu dobrodo{le. Takva raz-
mi{ljanja dovela su do otvorenih verskih sukoba ne samo unu- gled nepremostivih razlika izme|u ljudi koji su nekada ìveli u
tar Srbije ve} i u odnosu Srba prema drugim dràvama. Rat je jednoj istoj dràvi. Kaèm naizgled zato {to sve moè da se re{i
zavr{en i bio je takav da su svi patili. Ali nakon njega, nakon ve- ako postoji volja za tim. A volja mora postojati jer u cilju demo-
likih gubitaka i, ispostavilo se, neopravdano krupnih zalogaja, u kratske Srbije i njenog dru{tva jeste da se prevazi|u razlike i
Srbiji bi trebalo da se postavi pitanje krivice, pitanje pravde, pi- stvori novo tlo za gra|enje novih, mirnih odnosa. Ne mogu da
tanje suìvota razli~ito opredeljenih pojedinaca. Postoji jedan tvrdim da su ljudi ranije mislili druga~ije, ali bili su prinu|eni da
deo dru{tva koji ima izrazito negativan stav prema razlikama i prihvate razlike ne shvataju}i su{tinu. Danas to treba da se pro-
koji agresivno insistira na stvaranju srpskog nacionalizma kao meni. Uvo|enjem gra|anskog vaspitanja |ake treba nau~iti ne-
jedinog na~ina odrànja. Me|utim, to nije jedina mogu}nost. Ne ~emu. Svi oni moraju biti upoznati sa istorijom razvoja obi~aja i
misle svi tako. Stoga treba pomo}i onima koji misle druga~ije, kulture i pravoslavaca i katolika i Muslimana i jevreja i svih lju-
onim najmla|im koji }e voditi zemlju u budu}nosti. Oni su ti ko- di koji ìve u na{oj neposrednoj blizini. Ovo je dru{tvo koje nije
ji }e podneti najve}u odgovornost za gre{ke koje nisu njihove. A nau~eno toleranciji, a ona je su{tina.
da bi to bilo {to bezbolnije, treba im pomo}i da Srbija ne bude
Tako|e, deo plana sa uvo|enjem gra|anskog vaspitanja
vi{e dràva srpskog naroda, ve} srpske nacije. Da to ne bude dr-
àva koja odbacuje druge religijske zajednice, ve} ih prihvata kao bio bi vezan za organizovanje tribina i ekskurzija. Veoma je va-
deo sopstvenog kulturnog puta. `no poku{ati pribliìti religijske teme {to ve}em broju ljudi i
mo`da nametati odre|ene stavove u smislu njihove u~estalosti
Ono {to ja vidim kao deo potencijalnog re{enja nalazi se u u javnosti. Vi{e je nego o~igledno da ljudi u Srbiji sve vide i sve
obrazovanju. Moj predlog je da se u osnovne i srednje {kole Sr-
rade kroz politiku, a politi~ari malo toga ~ine da prestane ver-
bije uvede predmet gra|ansko vaspitanje koji ve} postoji, ali da
ska netrpeljivost. Oni iskori{}avaju nemo} i neznanje stanov-
to bude ozbiljno shva}en predmet. To je trebalo, kao sada, da
ni{tva i opravdavaju doga|aje i ljude koji to ne zasluùju. Mno-
bude predmet za poslednji, sedmi ~as utorkom na koji niko ne
dolazi i koji predaju nepodobni ljudi tako|e neuvereni u va`nost gi }e re}i da su se Srbi u Bosni branili, da su Hrvati nacisti~ke
zadatka koji im je poveren. Ja verujem da to mora da bude pred- ubice ili da sve „[iptare treba pobiti“. Ovo zvu~i jako ru`no, i
met obavezan za sve, u vidu radionica i diskusija me|u mladim treba da se prevazi|e. Izvesno je da postoji na~in da se do|e ne
ljudima. Savetujem da bude poveren stru~njacima, psiholozima do istine, ve} do svesti o njoj. Ne moèmo da pravimo razlike na
i sociolozima koji su u stanju i koji imaju èlju da objasne dru- kolektivu, na tome kako se neko zove, krsti ili gde ìvi, Su{tina
{tveno-politi~ke prilike u Srbiji od kraja Drugog svetskog rata, je u pojedincu, u onome {to jedna osoba kao takva moè da ka-
da pruè priliku svakom da se izjasni i da navedu svakog u~eni- è, misli ili uradi. Zato je gra|ansko vaspitanje gra|anska du-
ka ne samo da kaè {ta misli, ve} i da ~uje drugu stranu. Mislim `nost, i zaista mora da po~ne da se radi na stvaranju gra|ana,
da bi bilo korisno da Vlada Republike Srbije i Ministartovo pro- ljudi koji su spremni na kompromis.
122 123
svete pokrenu akciju dijaloga i slu{anja ljudi. To, naravno, nije

lako, pogotovo {to roditelji ube|uju decu u to da su samo oni u
pravu. Mlade ljude treba nau~iti da misle sopstvenom glavom na
Sanja Kanazir osnovu onoga {to su sami videli i ~uli. Zbog toga bi na ~asove
gra|anskog vaspitanja trebalo pozivati goste, ljude i mlade i sta-
re, koji pripadaju razli~itim religijama, koji imaju razli~ite ìvot-
U Srbiji ìvi veliki broj nacionalnih manjina razli~itih reli- ne stavove i koji su spremni te svoje stavove da podele sa drugi-
gijskih opredeljenja. Naàlost, ~esto se moè ~uti da je Srbija ze-
ma. Posebnu pa`nju treba obratiti na devedesete godine pro{log
mlja „isklju~ivo srpskog pravoslavnog naroda, a sve ostale vere
veka i sve ono {to se desilo a {to je dovelo do velikog jaza i naiz-
smatraju se neprijateljskim i ovde nisu dobrodo{le. Takva raz-
mi{ljanja dovela su do otvorenih verskih sukoba ne samo unu- gled nepremostivih razlika izme|u ljudi koji su nekada ìveli u
tar Srbije ve} i u odnosu Srba prema drugim dràvama. Rat je jednoj istoj dràvi. Kaèm naizgled zato {to sve moè da se re{i
zavr{en i bio je takav da su svi patili. Ali nakon njega, nakon ve- ako postoji volja za tim. A volja mora postojati jer u cilju demo-
likih gubitaka i, ispostavilo se, neopravdano krupnih zalogaja, u kratske Srbije i njenog dru{tva jeste da se prevazi|u razlike i
Srbiji bi trebalo da se postavi pitanje krivice, pitanje pravde, pi- stvori novo tlo za gra|enje novih, mirnih odnosa. Ne mogu da
tanje suìvota razli~ito opredeljenih pojedinaca. Postoji jedan tvrdim da su ljudi ranije mislili druga~ije, ali bili su prinu|eni da
deo dru{tva koji ima izrazito negativan stav prema razlikama i prihvate razlike ne shvataju}i su{tinu. Danas to treba da se pro-
koji agresivno insistira na stvaranju srpskog nacionalizma kao meni. Uvo|enjem gra|anskog vaspitanja |ake treba nau~iti ne-
jedinog na~ina odrànja. Me|utim, to nije jedina mogu}nost. Ne ~emu. Svi oni moraju biti upoznati sa istorijom razvoja obi~aja i
misle svi tako. Stoga treba pomo}i onima koji misle druga~ije, kulture i pravoslavaca i katolika i Muslimana i jevreja i svih lju-
onim najmla|im koji }e voditi zemlju u budu}nosti. Oni su ti ko- di koji ìve u na{oj neposrednoj blizini. Ovo je dru{tvo koje nije
ji }e podneti najve}u odgovornost za gre{ke koje nisu njihove. A nau~eno toleranciji, a ona je su{tina.
da bi to bilo {to bezbolnije, treba im pomo}i da Srbija ne bude
Tako|e, deo plana sa uvo|enjem gra|anskog vaspitanja
vi{e dràva srpskog naroda, ve} srpske nacije. Da to ne bude dr-
àva koja odbacuje druge religijske zajednice, ve} ih prihvata kao bio bi vezan za organizovanje tribina i ekskurzija. Veoma je va-
deo sopstvenog kulturnog puta. `no poku{ati pribliìti religijske teme {to ve}em broju ljudi i
mo`da nametati odre|ene stavove u smislu njihove u~estalosti
Ono {to ja vidim kao deo potencijalnog re{enja nalazi se u u javnosti. Vi{e je nego o~igledno da ljudi u Srbiji sve vide i sve
obrazovanju. Moj predlog je da se u osnovne i srednje {kole Sr-
rade kroz politiku, a politi~ari malo toga ~ine da prestane ver-
bije uvede predmet gra|ansko vaspitanje koji ve} postoji, ali da
ska netrpeljivost. Oni iskori{}avaju nemo} i neznanje stanov-
to bude ozbiljno shva}en predmet. To je trebalo, kao sada, da
ni{tva i opravdavaju doga|aje i ljude koji to ne zasluùju. Mno-
bude predmet za poslednji, sedmi ~as utorkom na koji niko ne
dolazi i koji predaju nepodobni ljudi tako|e neuvereni u va`nost gi }e re}i da su se Srbi u Bosni branili, da su Hrvati nacisti~ke
zadatka koji im je poveren. Ja verujem da to mora da bude pred- ubice ili da sve „[iptare treba pobiti“. Ovo zvu~i jako ru`no, i
met obavezan za sve, u vidu radionica i diskusija me|u mladim treba da se prevazi|e. Izvesno je da postoji na~in da se do|e ne
ljudima. Savetujem da bude poveren stru~njacima, psiholozima do istine, ve} do svesti o njoj. Ne moèmo da pravimo razlike na
i sociolozima koji su u stanju i koji imaju èlju da objasne dru- kolektivu, na tome kako se neko zove, krsti ili gde ìvi, Su{tina
{tveno-politi~ke prilike u Srbiji od kraja Drugog svetskog rata, je u pojedincu, u onome {to jedna osoba kao takva moè da ka-
da pruè priliku svakom da se izjasni i da navedu svakog u~eni- è, misli ili uradi. Zato je gra|ansko vaspitanje gra|anska du-
ka ne samo da kaè {ta misli, ve} i da ~uje drugu stranu. Mislim `nost, i zaista mora da po~ne da se radi na stvaranju gra|ana,
da bi bilo korisno da Vlada Republike Srbije i Ministartovo pro- ljudi koji su spremni na kompromis.
122 123
Me|utim, u nekim delovima vidljiv je napredak. Naime, is-

traìvalje Centra za empirijska istraìvanja iz Novog Sada poka-
zuje da je 60,8 procenata ispitanika u Vojvodini religiozno. Jed-
na tre}ina nije religiozna, ali za sebe kaè da je tolerantna prema Nevena Gojkovi}
onima koji veruju dok protivnika svake religije danas ima naj-
manje, tek jedan odsto ispitanika. Ovo jasno gavori o mogu}nosti
preoblikovanja dru{tvene strukture u celoj Srbiji, ne samo u Voj-
vodini u kojoj ìvi najve}i broj ljudi razli~itih verskih opredelje- Uvod
nja. O~igledno je da postoje ljudi koji razmi{ljaju na pragmati~an Religija je konstitutivni ~inilac u istoriji ~ove~anstva. Upr-
na~in i koji se trude da ne vide probleme tamo gde ih zapravo i kos predvi|anjima mnogih eminentnih nau~nika poput Sigmun-
nema. Ali tako|e se svakodnevno sre}emo sa onima koji ne pri- da Frojda, Karla Marksa i Emila Dirkema o gubitku zna~aja, pa
hvataju ~injenicu da ne znaju dovoljno o onome i o onima o ko- i nestajanju opijuma za narod i kolektivne neuroze ~ove~an-
jima sude. Stoga treba insistirati na promenama u obrazovnom stva, kao i procesu sekularizacije koji nesumnjivo, sa usponima
sistemu koje }e dovesti do toga da mladi ljudi odrastu shvataju- i padovima, traje jo{ od doba Prosvetiteljstva. U poslednje dve
}i da, bez obzira na sve, svi ljudi zasluùju da ìve u bilo kojoj decenije 20. veka dolazi do obrnutog procesa, to jest do deseku-
dràvi na na~in na koji sami èle, jer svi pate i proìvljavaju svet larizacije.
na isti na~in. Kraj stole}a doneo je nekoliko zna~ajnih preokreta. Nakon
Gra|ansko vaspitanje nosi u sebi mogu}nost simulacije Iranske revolucije 1979. godine u delu arapskog sveta dolazi do
svih mogu}ih situacija kao i mogu}nost pronalaènja re{enja. bu|enja politi~kog islama. Istovremeno na snazi dobijaju eku-
Bitno je kroz pri~u upoznati sve ono {to se de{ava a ~ega nismo menski procesi, zapo~eti sa Drugim vatikanskim koncilom
svesni kako bismo se sami potrudili u ìvotu da ne pravimo iste (1962-1965). Najzad, sa padom komunizma narodi Centralne i
gre{ke koje su iz neznanja pravile prethodne generacije. Isto~ne Evrope svoj identitet rekonstrui{u dobrim delom i uz po-
vratak veri i crkvi.
lako je u 20. veku vladalo mi{ljenje da je zavr{en premo-
derni period u kom je religija obja{njavala i strukturisala svet,
poslednje decenije su jasno pokazale da religijske zajednice i da-
lje igraju zna~ajnu ulogu.
U ovom radu bavi}u se prostorom eks Jugoslavije na kom
je do obnove religioznosti do{lo u trenucima duboke politi~ke,
ekonomske, dru{tvene, pa i moralne krize. S obzirom da je Bal-
kan, a naro~ito Bosna i Hercegovina, podru~je susretanja tri ve-
like svetske religije, ~iji su nosioci narodi kojima je osnovni ele-
ment me|usobnog razlikovanja upravo veroispovest, raspadom
Jugoslavije probudila se politi~ka i isforsirana religioznost. Re-
ligijske zajednice su malo u~inile za ublaàvanje krize, a tokom
rata su nedovoljno insistirale na prekidu neprijateljstava. Reli-
gijom su manipulisali politi~ari, dok su istovremeno duhovna li-
ca pretendovala na bavljenje politikom. Me|utim, religijske za-
jednice danas mogu dati vaàn doprinos u procesu pomirenja.
Moja primarna teza jeste da put ka pomirenju mora biti zapo-
124 125
Me|utim, u nekim delovima vidljiv je napredak. Naime, is-

traìvalje Centra za empirijska istraìvanja iz Novog Sada poka-
zuje da je 60,8 procenata ispitanika u Vojvodini religiozno. Jed-
na tre}ina nije religiozna, ali za sebe kaè da je tolerantna prema Nevena Gojkovi}
onima koji veruju dok protivnika svake religije danas ima naj-
manje, tek jedan odsto ispitanika. Ovo jasno gavori o mogu}nosti
preoblikovanja dru{tvene strukture u celoj Srbiji, ne samo u Voj-
vodini u kojoj ìvi najve}i broj ljudi razli~itih verskih opredelje- Uvod
nja. O~igledno je da postoje ljudi koji razmi{ljaju na pragmati~an Religija je konstitutivni ~inilac u istoriji ~ove~anstva. Upr-
na~in i koji se trude da ne vide probleme tamo gde ih zapravo i kos predvi|anjima mnogih eminentnih nau~nika poput Sigmun-
nema. Ali tako|e se svakodnevno sre}emo sa onima koji ne pri- da Frojda, Karla Marksa i Emila Dirkema o gubitku zna~aja, pa
hvataju ~injenicu da ne znaju dovoljno o onome i o onima o ko- i nestajanju opijuma za narod i kolektivne neuroze ~ove~an-
jima sude. Stoga treba insistirati na promenama u obrazovnom stva, kao i procesu sekularizacije koji nesumnjivo, sa usponima
sistemu koje }e dovesti do toga da mladi ljudi odrastu shvataju- i padovima, traje jo{ od doba Prosvetiteljstva. U poslednje dve
}i da, bez obzira na sve, svi ljudi zasluùju da ìve u bilo kojoj decenije 20. veka dolazi do obrnutog procesa, to jest do deseku-
dràvi na na~in na koji sami èle, jer svi pate i proìvljavaju svet larizacije.
na isti na~in. Kraj stole}a doneo je nekoliko zna~ajnih preokreta. Nakon
Gra|ansko vaspitanje nosi u sebi mogu}nost simulacije Iranske revolucije 1979. godine u delu arapskog sveta dolazi do
svih mogu}ih situacija kao i mogu}nost pronalaènja re{enja. bu|enja politi~kog islama. Istovremeno na snazi dobijaju eku-
Bitno je kroz pri~u upoznati sve ono {to se de{ava a ~ega nismo menski procesi, zapo~eti sa Drugim vatikanskim koncilom
svesni kako bismo se sami potrudili u ìvotu da ne pravimo iste (1962-1965). Najzad, sa padom komunizma narodi Centralne i
gre{ke koje su iz neznanja pravile prethodne generacije. Isto~ne Evrope svoj identitet rekonstrui{u dobrim delom i uz po-
vratak veri i crkvi.
lako je u 20. veku vladalo mi{ljenje da je zavr{en premo-
derni period u kom je religija obja{njavala i strukturisala svet,
poslednje decenije su jasno pokazale da religijske zajednice i da-
lje igraju zna~ajnu ulogu.
U ovom radu bavi}u se prostorom eks Jugoslavije na kom
je do obnove religioznosti do{lo u trenucima duboke politi~ke,
ekonomske, dru{tvene, pa i moralne krize. S obzirom da je Bal-
kan, a naro~ito Bosna i Hercegovina, podru~je susretanja tri ve-
like svetske religije, ~iji su nosioci narodi kojima je osnovni ele-
ment me|usobnog razlikovanja upravo veroispovest, raspadom
Jugoslavije probudila se politi~ka i isforsirana religioznost. Re-
ligijske zajednice su malo u~inile za ublaàvanje krize, a tokom
rata su nedovoljno insistirale na prekidu neprijateljstava. Reli-
gijom su manipulisali politi~ari, dok su istovremeno duhovna li-
ca pretendovala na bavljenje politikom. Me|utim, religijske za-
jednice danas mogu dati vaàn doprinos u procesu pomirenja.
Moja primarna teza jeste da put ka pomirenju mora biti zapo-
124 125
~et suo~avanjem svake od strana sa vlastitom odgovorno{}u za eti~kih principa ne bi smelo da bude prepreka. Vernike u okviru
sukob i sa vlastitim zlo~inima. svoje zajednice treba podu~avati kulturi nenasilja i solidarnosti.
Tako|e, organizovanje ~estih susreta na lokalnom i regio-
Religijske zajednice i njihovo delovanje nalnom nivou moè biti zna~ajno. Na taj na~in bi ~lanovi jedne
na prostoru biv{e Jugoslavije religijske zajednice stekli iskustvo drugoga, to jest neposredno
Rat na prostoru biv{e Jugoslavije nije vo|en oko verskih stekli uvid u drugu veru. Smatram da bi kontakti i upoznavanja
pitanja, ali je religija i te kako bila uvu~ena u ovaj sukob, s obzi- pripadnika razli~itih verskih i nacionalnih zajednica, koji ne bi
rom da je nacionalno izjedna~eno sa verskim. Identitet se rede- ni negirali ni apsolutizovali me|usobne razlike, ve} nastojali da
finisao kroz razlike u odnosu na drugog. Dogodilo se odricanje ih prevazi|u, zna~ajno doprineli izgradnji poverenja, smanjenju
od svake sli~nosti sa neposrednim susedima negiranjem zajed- predrasuda i stvaranju povoljne klime za mirnu i kvalitetnu ko-
ni~ke kulture, tradicije, porekla, pa i jezika, uz istovremeno sta- egzistenciju. Ukoliko su pojedinci, kao i zajednice otvoreni za sa-
vljanje na pijedestal svoje zajednice. Me|utim, neophodno je raz- znanja o drugima, spremni da toleri{u razli~itost i {tite tu|a
dvojiti kvazi-patriotizam i kvazi-religioznost od istinske ljubavi ljudska prava i slobode, malo prostora ostaje za konflikt.
prema domovini i autenti~ne pobo`nosti. Pre po~etka dijaloga Va`no je naglasiti da religija ne sme biti zloupotrebljavana
svaka religijska zajednica morala bi ra{~istiti sa fundamentali- u politi~ke svrhe. Po{to dràve Balkana teè izgradnji civilnog
zmom u sopstvenim redovima. Treba biti samokriti~an i koliko dru{tva u kom }e biti po{tovana pluralnost u svakom smislu,
je god mogu}e objektivno i nepristrasno prou~iti doga|aje koji neophodno je da i religijske zajednice shvate koja je njihova ulo-
su doveli do dana{njeg stanja stvari, kao i prihvatiti sopstvenu ga u ovakvom dru{tvu i da se kona~no, ne samo formalno odvo-
krivicu, u meri u kojoj ona postoji. Dakle, svako je obavezan da je od dràve.
po~ne od sebe, relativizuju}i i kritikuju}i vlastitu perpsektivu.
Sumnjam u uspe{nost dijaloga, ako pre njegovog po~etka Srp- Na kraju, zaklju~ila bih da je nuàn uslov za pomirenje da
ska pravoslavna crkva, Rimokatoli~ka crkva i Islamska zajedni- religijske zajednice u dijalog u|u sa iskreno{}u i dobrom voljom
ca ne preispitaju svaka svoju odgovornost. za opra{tanjem i u~enjem na gre{kama iz pro{losti. Prema mom
mi{ljenju, najva`nije je odgajati budu}e generacije u duhu tole-
Sem toga, smatram da osnovu za dijalog ~ini poznavanje rancije i razumevanja, jer jedino tako pomirenje moè biti pot-
svoje i tu|e verske tradicije. Za vreme komunisti~ke Jugoslavije puno. Uspostavljanje veza ne sme biti deklerativno i kozmeti~-
vrlo malo ljudi je bilo upoznato sa verskim u~enjem, ve}ina se iz- kog karaktera. Do pravog re{enja balkanske situacije moè se
ja{njavala kao ateisti, da bi sa raspadom dràve odjednom do{lo do}i jedino uvi|anjem svih faktora koji su doveli do sukoba. Ne
do ogromnog pove}anja broja vernika, naàlost bez verskog ob- smemo zaboraviti gre{ku napravljenu nakon Drugog svetskog ra-
razovanja. Da bi dijalog bio mogu} najpre treba u okviru svoje ta kada zlo~ini nisu javno rasvetljeni, a zlo~inci ka`njeni. Svi
zajednice podu~avati vernike njihovoj verskoj tradiciji, uz neiz- problemi koji se ne re{e, kasnije se javljaju u akutnijem vidu.
be`no u~enje po{tovanju i toleranciji pripadnika drugih zajedni- Jaz koji je nastao me|u na{im narodima suvi{e je dubok da bi
ca. Upoznavanje principa na kojima po~iva tu|a religija, druga- mogao biti prevazi|en u toku jedne generacije. Pomirenje mora
~ije tradicije i obi~aji otklonili bi mnoge predrasude i stereotipe, biti shva}eno kao dugotrajan proces na kom treba strpljivo radi-
sklonost ka generalizaciji i podelama na nas i njih. Moje je mi- ti godinama. Nadam se da }emo u procesu evropskih integraci-
{ljenje da je du`nost religijskih zajednica da kod svojih vernika ja, uz pomo} ujedinjene Evrope i pravila koje ona donosi, najzad
razvijaju uvaàvanje i osetljivost za ono druga~ije. uspeti da razre{imo Gordijev ~vor neprekidnih sukoba na Balka-
Religijske zajednice su istovremeno i eti~ke zajednice. Bu- nu.
du}i da pisani izvori, kako muslimanski, tako i hri{}anski govo-
re o nenasilju, kao i da muslimani sem Kurana po{tuju i Bibliju,
verujem da u vezi usagla{avanja oko zajedni~kih univerzalnih
126 127
~et suo~avanjem svake od strana sa vlastitom odgovorno{}u za eti~kih principa ne bi smelo da bude prepreka. Vernike u okviru
sukob i sa vlastitim zlo~inima. svoje zajednice treba podu~avati kulturi nenasilja i solidarnosti.
Tako|e, organizovanje ~estih susreta na lokalnom i regio-
Religijske zajednice i njihovo delovanje nalnom nivou moè biti zna~ajno. Na taj na~in bi ~lanovi jedne
na prostoru biv{e Jugoslavije religijske zajednice stekli iskustvo drugoga, to jest neposredno
Rat na prostoru biv{e Jugoslavije nije vo|en oko verskih stekli uvid u drugu veru. Smatram da bi kontakti i upoznavanja
pitanja, ali je religija i te kako bila uvu~ena u ovaj sukob, s obzi- pripadnika razli~itih verskih i nacionalnih zajednica, koji ne bi
rom da je nacionalno izjedna~eno sa verskim. Identitet se rede- ni negirali ni apsolutizovali me|usobne razlike, ve} nastojali da
finisao kroz razlike u odnosu na drugog. Dogodilo se odricanje ih prevazi|u, zna~ajno doprineli izgradnji poverenja, smanjenju
od svake sli~nosti sa neposrednim susedima negiranjem zajed- predrasuda i stvaranju povoljne klime za mirnu i kvalitetnu ko-
ni~ke kulture, tradicije, porekla, pa i jezika, uz istovremeno sta- egzistenciju. Ukoliko su pojedinci, kao i zajednice otvoreni za sa-
vljanje na pijedestal svoje zajednice. Me|utim, neophodno je raz- znanja o drugima, spremni da toleri{u razli~itost i {tite tu|a
dvojiti kvazi-patriotizam i kvazi-religioznost od istinske ljubavi ljudska prava i slobode, malo prostora ostaje za konflikt.
prema domovini i autenti~ne pobo`nosti. Pre po~etka dijaloga Va`no je naglasiti da religija ne sme biti zloupotrebljavana
svaka religijska zajednica morala bi ra{~istiti sa fundamentali- u politi~ke svrhe. Po{to dràve Balkana teè izgradnji civilnog
zmom u sopstvenim redovima. Treba biti samokriti~an i koliko dru{tva u kom }e biti po{tovana pluralnost u svakom smislu,
je god mogu}e objektivno i nepristrasno prou~iti doga|aje koji neophodno je da i religijske zajednice shvate koja je njihova ulo-
su doveli do dana{njeg stanja stvari, kao i prihvatiti sopstvenu ga u ovakvom dru{tvu i da se kona~no, ne samo formalno odvo-
krivicu, u meri u kojoj ona postoji. Dakle, svako je obavezan da je od dràve.
po~ne od sebe, relativizuju}i i kritikuju}i vlastitu perpsektivu.
Sumnjam u uspe{nost dijaloga, ako pre njegovog po~etka Srp- Na kraju, zaklju~ila bih da je nuàn uslov za pomirenje da
ska pravoslavna crkva, Rimokatoli~ka crkva i Islamska zajedni- religijske zajednice u dijalog u|u sa iskreno{}u i dobrom voljom
ca ne preispitaju svaka svoju odgovornost. za opra{tanjem i u~enjem na gre{kama iz pro{losti. Prema mom
mi{ljenju, najva`nije je odgajati budu}e generacije u duhu tole-
Sem toga, smatram da osnovu za dijalog ~ini poznavanje rancije i razumevanja, jer jedino tako pomirenje moè biti pot-
svoje i tu|e verske tradicije. Za vreme komunisti~ke Jugoslavije puno. Uspostavljanje veza ne sme biti deklerativno i kozmeti~-
vrlo malo ljudi je bilo upoznato sa verskim u~enjem, ve}ina se iz- kog karaktera. Do pravog re{enja balkanske situacije moè se
ja{njavala kao ateisti, da bi sa raspadom dràve odjednom do{lo do}i jedino uvi|anjem svih faktora koji su doveli do sukoba. Ne
do ogromnog pove}anja broja vernika, naàlost bez verskog ob- smemo zaboraviti gre{ku napravljenu nakon Drugog svetskog ra-
razovanja. Da bi dijalog bio mogu} najpre treba u okviru svoje ta kada zlo~ini nisu javno rasvetljeni, a zlo~inci ka`njeni. Svi
zajednice podu~avati vernike njihovoj verskoj tradiciji, uz neiz- problemi koji se ne re{e, kasnije se javljaju u akutnijem vidu.
be`no u~enje po{tovanju i toleranciji pripadnika drugih zajedni- Jaz koji je nastao me|u na{im narodima suvi{e je dubok da bi
ca. Upoznavanje principa na kojima po~iva tu|a religija, druga- mogao biti prevazi|en u toku jedne generacije. Pomirenje mora
~ije tradicije i obi~aji otklonili bi mnoge predrasude i stereotipe, biti shva}eno kao dugotrajan proces na kom treba strpljivo radi-
sklonost ka generalizaciji i podelama na nas i njih. Moje je mi- ti godinama. Nadam se da }emo u procesu evropskih integraci-
{ljenje da je du`nost religijskih zajednica da kod svojih vernika ja, uz pomo} ujedinjene Evrope i pravila koje ona donosi, najzad
razvijaju uvaàvanje i osetljivost za ono druga~ije. uspeti da razre{imo Gordijev ~vor neprekidnih sukoba na Balka-
Religijske zajednice su istovremeno i eti~ke zajednice. Bu- nu.
du}i da pisani izvori, kako muslimanski, tako i hri{}anski govo-
re o nenasilju, kao i da muslimani sem Kurana po{tuju i Bibliju,
verujem da u vezi usagla{avanja oko zajedni~kih univerzalnih
126 127
Zbunjeni ~estom bezuspe{no{}u raznih pregovora ~esto

postavljamo pitanje da li je paradoks francuske poslovice, da ~o-
ve~anstvo {to se vi{e menja sve vi{e je isto, u na{e vreme aktuel-
Nikola Baki} niji vi{e nego ikada ranije? Da li je, s druge strane, dana{nja te-
olo{ka misao, uslovno re~eno, „skamenjena“ ili samo mi danas
nismo kadri da odgovorimo na izazove vremena? Na ova i ova-
Me|uljudski odnosi bili su osnovna {kola kva pitanja ~esto ostajemo nemi, ba{ kao i za podru~je Balkana
Hri{}anstva. Me|unacionalni odnosi uvek aktuelnim problemom Kainovog sindroma i nemilim doga-
treba da postanu hri{}anski univerzitet.1 |ajima s kraja pro{log veka, kojima smo svi mi svedoci. Protekli
ratovi nisu, po mi{ljenju Dimitrija Kalezi}a,3 ni verske ni religio-
zne prirode, ve} su bili antiverski i antireligiozni, i u njima je, po-
…Ateizam jeste humanizam.2
put vulkana samo izbilo na povr{inu sve ono potiskivano godina-
ma unazad. Tu je verska i religijska razli~itost posluìla, da se ta-
@ivimo u vreme potro{a~ke civilizacije i sveop{te globaliza- ko izrazim, samo kao ono na {ta se veoma lako moè nakalemi-
cije, u vreme ekranizacije i interneta, u atomsko-tehnolo{ko i, po ti, raznorazne ideje i ciljevi. U tom kontekstu se moè govoriti o
svemu sude}i, apokalipti~ko doba, doba kada prose~an ~ovek, poistove}ivanju vere i nacije na u{trb ove prve. Epilog te pri~e
„nominalni vernik“, zauzet postizanjem svoje li~ne sre}e nema nam je svima dobro poznat.
vremena za Boga i za bli`nje, a kada re~i kao {to su ekstati~ka i Gledano iz pravoslavne perspektive, horizontala na{eg od-
kenoti~ka ljubav, najbolje iskazane na primeru pri~e o Milosti- nosa prema drugim ljudima i vertikala na{eg odnosa prema Bo-
vom Samarjaninu, vi{e nisu ~ak ni marginalizovane, ve} predsta- gu moraju biti u dodiru. Otuda je stav Pravoslavne crkve prema
vljaju arhaizme. dijalogu u cilju pomirenja uvek pozitivan i uvek otvoren budu}i
Doba globalizacije ipak, reklo bi se, uspostavlja i druga~ije da tolerantnost koju dijalog nalaè predstavlja jevan|eljski
kriterijume. Ako su, kao {to navedeni citat to najbolje ilustruje, minimum, odnosno most i dugu, put ka jevan|eljskom mak-
me|uljudski odnosi bili ono elementarno, osnovno, me|unacio- simumu, ka Bogo~ove~anstvu i ~ini se da bi se najbolje mogao
nalni odnosi su ono {to verovatno tek predstoji. U tom smislu je ilustrovati onim polijelejem u crkvi Ruìci na Kalemegdanu, na-
dijalog srednja {kola i prijemni ispit za hri{}anski univerzitet, pravljenim od ostataka municije i ma~eva prona|enim na ovim
ako ne i ne{to vi{e u tom obrazovnom programu. prostorima, a posve}enim svim vojnicima postradalim u Prvom
Pre svega, mislim da je ovde od klju~nog zna~aja definisa- svetskom ratu.
nje re~i dijalog. Dijalog bi se mogao definisati kao otvoreni raz- Kora~ati istrajno na tom uskom putu, koordinirati gravita-
govor udvoje, razgovor „tete a tete“, o~i u o~i, preduzet sa ciljem cijom onostranog, i}i u susret Suncu Preobraènja, jeste taj mi-
re{avanja nekog problema. Ovako definisan, dijalog, reklo bi se, nimum, jer je to, zaista, mali korak za ~oveka, a veliki za ~ove-
ima za cilj neku vrstu kompromisa, me|utim re~ je o pristajanju ~anstvo.
na kompromis po pitanju saradnje i unapre|enja odnosa, a ne
po pitanju u~enja. Uop{teno govore}i, njegov cilj je eti~ki a ne Dijalog u tom smislu potrebuje ljubav, ljubav u naj{irem
dogmatski. mogu}em zna~enju te re~i i ~esto se u nedostatku te ljubavi nu-
de nekakvi surogati jednakosti i humanizma. Me|utim, treba is-
1) Vladika Nikolaj Velimirovi}, Agonija Crkve, vidi: O Evropi, Glas Crkve, Valjevo 2003,
str. 129. 3) Dimitrije Kalezi}, Vjerski i gra|anski ratovi, vidi: ZBORNIK Kru{eva~ke filozofsko-
2) Pavle Evdokimov, Luda ljubav Boìja, Manastir Hilandar 1993. god, str. 11. knjièvne {kole, Bagdala, Kru{evac 1999, str. 110.
128 129
Zbunjeni ~estom bezuspe{no{}u raznih pregovora ~esto

postavljamo pitanje da li je paradoks francuske poslovice, da ~o-
ve~anstvo {to se vi{e menja sve vi{e je isto, u na{e vreme aktuel-
Nikola Baki} niji vi{e nego ikada ranije? Da li je, s druge strane, dana{nja te-
olo{ka misao, uslovno re~eno, „skamenjena“ ili samo mi danas
nismo kadri da odgovorimo na izazove vremena? Na ova i ova-
Me|uljudski odnosi bili su osnovna {kola kva pitanja ~esto ostajemo nemi, ba{ kao i za podru~je Balkana
Hri{}anstva. Me|unacionalni odnosi uvek aktuelnim problemom Kainovog sindroma i nemilim doga-
treba da postanu hri{}anski univerzitet.1 |ajima s kraja pro{log veka, kojima smo svi mi svedoci. Protekli
ratovi nisu, po mi{ljenju Dimitrija Kalezi}a,3 ni verske ni religio-
zne prirode, ve} su bili antiverski i antireligiozni, i u njima je, po-
…Ateizam jeste humanizam.2
put vulkana samo izbilo na povr{inu sve ono potiskivano godina-
ma unazad. Tu je verska i religijska razli~itost posluìla, da se ta-
@ivimo u vreme potro{a~ke civilizacije i sveop{te globaliza- ko izrazim, samo kao ono na {ta se veoma lako moè nakalemi-
cije, u vreme ekranizacije i interneta, u atomsko-tehnolo{ko i, po ti, raznorazne ideje i ciljevi. U tom kontekstu se moè govoriti o
svemu sude}i, apokalipti~ko doba, doba kada prose~an ~ovek, poistove}ivanju vere i nacije na u{trb ove prve. Epilog te pri~e
„nominalni vernik“, zauzet postizanjem svoje li~ne sre}e nema nam je svima dobro poznat.
vremena za Boga i za bli`nje, a kada re~i kao {to su ekstati~ka i Gledano iz pravoslavne perspektive, horizontala na{eg od-
kenoti~ka ljubav, najbolje iskazane na primeru pri~e o Milosti- nosa prema drugim ljudima i vertikala na{eg odnosa prema Bo-
vom Samarjaninu, vi{e nisu ~ak ni marginalizovane, ve} predsta- gu moraju biti u dodiru. Otuda je stav Pravoslavne crkve prema
vljaju arhaizme. dijalogu u cilju pomirenja uvek pozitivan i uvek otvoren budu}i
Doba globalizacije ipak, reklo bi se, uspostavlja i druga~ije da tolerantnost koju dijalog nalaè predstavlja jevan|eljski
kriterijume. Ako su, kao {to navedeni citat to najbolje ilustruje, minimum, odnosno most i dugu, put ka jevan|eljskom mak-
me|uljudski odnosi bili ono elementarno, osnovno, me|unacio- simumu, ka Bogo~ove~anstvu i ~ini se da bi se najbolje mogao
nalni odnosi su ono {to verovatno tek predstoji. U tom smislu je ilustrovati onim polijelejem u crkvi Ruìci na Kalemegdanu, na-
dijalog srednja {kola i prijemni ispit za hri{}anski univerzitet, pravljenim od ostataka municije i ma~eva prona|enim na ovim
ako ne i ne{to vi{e u tom obrazovnom programu. prostorima, a posve}enim svim vojnicima postradalim u Prvom
Pre svega, mislim da je ovde od klju~nog zna~aja definisa- svetskom ratu.
nje re~i dijalog. Dijalog bi se mogao definisati kao otvoreni raz- Kora~ati istrajno na tom uskom putu, koordinirati gravita-
govor udvoje, razgovor „tete a tete“, o~i u o~i, preduzet sa ciljem cijom onostranog, i}i u susret Suncu Preobraènja, jeste taj mi-
re{avanja nekog problema. Ovako definisan, dijalog, reklo bi se, nimum, jer je to, zaista, mali korak za ~oveka, a veliki za ~ove-
ima za cilj neku vrstu kompromisa, me|utim re~ je o pristajanju ~anstvo.
na kompromis po pitanju saradnje i unapre|enja odnosa, a ne
po pitanju u~enja. Uop{teno govore}i, njegov cilj je eti~ki a ne Dijalog u tom smislu potrebuje ljubav, ljubav u naj{irem
dogmatski. mogu}em zna~enju te re~i i ~esto se u nedostatku te ljubavi nu-
de nekakvi surogati jednakosti i humanizma. Me|utim, treba is-
1) Vladika Nikolaj Velimirovi}, Agonija Crkve, vidi: O Evropi, Glas Crkve, Valjevo 2003,
str. 129. 3) Dimitrije Kalezi}, Vjerski i gra|anski ratovi, vidi: ZBORNIK Kru{eva~ke filozofsko-
2) Pavle Evdokimov, Luda ljubav Boìja, Manastir Hilandar 1993. god, str. 11. knjièvne {kole, Bagdala, Kru{evac 1999, str. 110.
128 129
ta}i da ovde nije re~ o nekoj apstaktnoj ljubavi prema ~ove~an- svevremena poruka upu}ena svim ljudima pre nekih 2000 godi-
stvu, budu}i da je takva ljubav ta{to samoljublje, ve} o konkret- na, a koja glasi: Blaèni mirotvorci, jer }e se sinovi Boìji na-
noj ljubavi prema ~oveku, ~oveku kao li~nosti. Otuda je, ma ko- zvati (Mm. 5, 9).
liko to mo`da grubo zvu~alo, ceo arsenal pojmova kao {to su hu-
manizam, filantropija, altruizam i demokratija – samo skup si-
*
nonima bez zna~enja i zna~aja, ukoliko nema u sebi ljubavi pre-
ma Bogu. Prema tome: „ateizam jeste humanizam“.
Osnovni cilj ovog rada nije da ubedi ili da nagovori, a jo{
Mir, jedna od naj~e{}e kori{}enijih re~i u Svetom pismu i manje da sistematski i iscrpno obradi temu dijaloga, jer takav
u Liturgiji ne trpi nikakvu deplasiranost i licemerje. Ipak na{e zahteva vi{egodi{nji rad grupe autora; pre bi se reklo da je on sa-
vreme je puno raznih „mirotvoraca“. Ova paradoksalna ~injenica mo jedno u nizu sredstava za ispunjenje tog cilja i da je njegov
prosto nas poraàva svojom istinito{}u. Me|utim, klju~ za razre- osnovni zadatak mnogo skromniji, a to je da poku{a da izloì i
{enje ovog problema ne skriva se u krupnim politi~kim potezima objasni osnovne skretnice savremenih dijaloga posmatraju}i ih
dana{njice. Apofati~ka teologija i pojam simbola predstavljaju kroz prizmu hri{}anskog (~itaj: pravoslavnog) pogleda koliko je
„zlatne klju~eve za svaki dijalog i put da se izbegne prekid izme- autor u tome uspeo ostavlja se u zadatak ~itaocu da prosudi.
|u nebeske vertikale i zemaljske horizontale“4, put da se ostvari Ipak je stavljen ne na predlaganje nekih gotovih re{enja, ve} sa-
dijalog a da time niko ne bude na gubitku. mo na odre|ena razmi{ljanja.
Jedna od naj~e{}ih primedbi i prepreka takvom dijalogu
jeste tvrdnja da se dijalogom ~ovek udaljava od svoje vere i da je
on samo jedna u nizu utopija na{eg vremena, svojevrsni Deda
Mraz za odrasle. Ovakvo stanovi{te je pogre{no u svom korenu;
naprotiv, dijalogom se ~ovek u~vr{}uje u li~nom verskom ube|e-
nju, ali uz to postaje i otvoreniji za odnose sa drugima. Ovo je na-
ro~ito zna~ajno iz razloga {to je, kako odli~no prime}uje profe-
sor Vladeta Jeroti}, „afekat straha duboko povezan sa fanati-
zmom i netolerantno{}u“5, a posredno i sa agresivno{}u koja ih
prati. Dijalog nije ni neko posavremenjeno zidanje Vavilonske
kule i nema takvih pretenzija, mnogo bi ispravnije bilo re}i da je
on tek jedan savremeniji oblik saradnje, a da opet ne predstavlja
nikakvu novinu, jer je takvih poku{aja i susreta bilo zaista puno
kroz istoriju.
Izme|u utopije i haosa, idealnog i realnog, pitanje ostvari-
vanja dijaloga spremno ~eka na na{ odgovor. Postavlja se pitanje
koliko smo mi spremni za njega i koliko smo spremni na odri-
canje od monologa i od polemike, kao krajnosti i prepreka sva-
kom zdravom dijalogu. Do njegovog kona~nog razre{enja ostaje
4) Pavle Evdokimov, navedeno delo, str. 21.

5) O ovom pitanju videti naro~ito sl. ~lanke: „Duhovnost i tolerancija“ i „O verskom fun-
damentalizmu danas“; Vladeta Jeroti}, „Vera i nacija“, Ars Libri, Beograd 1999, str. 152
130 131
ta}i da ovde nije re~ o nekoj apstaktnoj ljubavi prema ~ove~an- svevremena poruka upu}ena svim ljudima pre nekih 2000 godi-
stvu, budu}i da je takva ljubav ta{to samoljublje, ve} o konkret- na, a koja glasi: Blaèni mirotvorci, jer }e se sinovi Boìji na-
noj ljubavi prema ~oveku, ~oveku kao li~nosti. Otuda je, ma ko- zvati (Mm. 5, 9).
liko to mo`da grubo zvu~alo, ceo arsenal pojmova kao {to su hu-
manizam, filantropija, altruizam i demokratija – samo skup si-
*
nonima bez zna~enja i zna~aja, ukoliko nema u sebi ljubavi pre-
ma Bogu. Prema tome: „ateizam jeste humanizam“.
Osnovni cilj ovog rada nije da ubedi ili da nagovori, a jo{
Mir, jedna od naj~e{}e kori{}enijih re~i u Svetom pismu i manje da sistematski i iscrpno obradi temu dijaloga, jer takav
u Liturgiji ne trpi nikakvu deplasiranost i licemerje. Ipak na{e zahteva vi{egodi{nji rad grupe autora; pre bi se reklo da je on sa-
vreme je puno raznih „mirotvoraca“. Ova paradoksalna ~injenica mo jedno u nizu sredstava za ispunjenje tog cilja i da je njegov
prosto nas poraàva svojom istinito{}u. Me|utim, klju~ za razre- osnovni zadatak mnogo skromniji, a to je da poku{a da izloì i
{enje ovog problema ne skriva se u krupnim politi~kim potezima objasni osnovne skretnice savremenih dijaloga posmatraju}i ih
dana{njice. Apofati~ka teologija i pojam simbola predstavljaju kroz prizmu hri{}anskog (~itaj: pravoslavnog) pogleda koliko je
„zlatne klju~eve za svaki dijalog i put da se izbegne prekid izme- autor u tome uspeo ostavlja se u zadatak ~itaocu da prosudi.
|u nebeske vertikale i zemaljske horizontale“4, put da se ostvari Ipak je stavljen ne na predlaganje nekih gotovih re{enja, ve} sa-
dijalog a da time niko ne bude na gubitku. mo na odre|ena razmi{ljanja.
Jedna od naj~e{}ih primedbi i prepreka takvom dijalogu
jeste tvrdnja da se dijalogom ~ovek udaljava od svoje vere i da je
on samo jedna u nizu utopija na{eg vremena, svojevrsni Deda
Mraz za odrasle. Ovakvo stanovi{te je pogre{no u svom korenu;
naprotiv, dijalogom se ~ovek u~vr{}uje u li~nom verskom ube|e-
nju, ali uz to postaje i otvoreniji za odnose sa drugima. Ovo je na-
ro~ito zna~ajno iz razloga {to je, kako odli~no prime}uje profe-
sor Vladeta Jeroti}, „afekat straha duboko povezan sa fanati-
zmom i netolerantno{}u“5, a posredno i sa agresivno{}u koja ih
prati. Dijalog nije ni neko posavremenjeno zidanje Vavilonske
kule i nema takvih pretenzija, mnogo bi ispravnije bilo re}i da je
on tek jedan savremeniji oblik saradnje, a da opet ne predstavlja
nikakvu novinu, jer je takvih poku{aja i susreta bilo zaista puno
kroz istoriju.
Izme|u utopije i haosa, idealnog i realnog, pitanje ostvari-
vanja dijaloga spremno ~eka na na{ odgovor. Postavlja se pitanje
koliko smo mi spremni za njega i koliko smo spremni na odri-
canje od monologa i od polemike, kao krajnosti i prepreka sva-
kom zdravom dijalogu. Do njegovog kona~nog razre{enja ostaje
4) Pavle Evdokimov, navedeno delo, str. 21.

5) O ovom pitanju videti naro~ito sl. ~lanke: „Duhovnost i tolerancija“ i „O verskom fun-
damentalizmu danas“; Vladeta Jeroti}, „Vera i nacija“, Ars Libri, Beograd 1999, str. 152
130 131
mo okvalifikovati vrednosno, kao pozitivan ili negativan. Poziti-

van ishod krize traganja za identitetom podrazumeva postizanje
vi{eg kvaliteta. A tome, nadam se teìmo.
Slobodan Vasi} Prema re~ima Maksa Vebera, sfera kulture je popri{te stal-
ne borbe izme|u razli~itih vrednosnih opredeljenja, odnosno po-
stoji nepomirljiva borba izme|u razli~itih krajnjih mogu}ih sta-
Dijalog kao oblik susretanja i izno{enja razli~itih idejnih
orijentacija i pogleda na svet u istoriji razvoja ljudskog dru{tva novi{ta prema ìvotu i da se izme|u njih mora birati. To je su-
imao je civilizacijsku svrhu, jer su se na taj na~in usagla{avala kob izme|u bogova. Ako je to tako, kakva je uloga dijaloga u dru-
razli~ita, a neretko i suprotna mi{ljenja. S obzirom da je jedna {tvenom (kulturnom) ìvotu? Ona ne moè biti apsolutno pomir-
od osnovnih odlika ljudskog dru{tva razvojnost pomo}u koje su ljiva, ali moè uticati na pribliàvanje i razumevanje ovih krajnjih
se dru{tvo i dru{tvena svest transformisali, najpre iz indetermi- mogu}ih stanovi{ta prema ìvotu. Ali, da se vratimo za trenutak
nizma u stanje determinizma, analogno tome, dijalog kao civili- u pomenuta ratna zbivanja kako bi „uhvatili“ logiku dru{tvenih
zacijsko dostignu}e prelazi iz svoje prvobitne forme uobli~ene u odnosa. U ratnim vremenima koje karakteri{e odsustvo sigurno-
spontanosti u svoj moderni institucionalni oblik, postaju}i na taj sti, dezorganizacija i stanje anomije, kada su me|uljudski i dru-
na~in jedna od osnovnih pretpostavki demokratskih dru{tava, {tveni odnosi neregulisani i potpuno haoti~ni, pojedinac poku{a-
jer demokratija u svojoj biti po~iva na usagla{avanju razli~itosti va da prona|e uto~i{te od neprestanog ose}anja straha i izlaz iz
i pluralizma politi~kog interesa. stanja konfuzije vlastitog identiteta. U takvim okolnostima najve-
}i stepen identifikacije se pronalazi u onim grupnim identitetima
Kada se govori o dijalogu neizbe`no se ulazi u raspravu o u kojima je pojedinac najvi{e ukorenjen. To su, pre svega, etni~-
identitetu, zbog toga {to on pretpostavlja najmanje dve strane ko- ki i religijski, koje karakteri{e tesna me|upovezanost. Tako Ja
je odraàvaju dva stava, i saglasno tome dva identiteta. Kakva je ponovo postaje Mi, i ovoga puta homogeno, jer se identitet odre-
priroda identiteta koji preovla|uje na ovim prostorima? Njega |uje na osnovu malog broja karakteristika i osobina pojedinaca
karakteri{e preovla|uju}a svest o raznolikosti, gde je Ja stoplje- koji ga sa~injavaju. Ako se vratimo na pribliàvanje krajnjih mo-
no u homogeno Mi, a Mi, i Oni svoj odnos pronalaze u jednoj ri-
gu}ih stanovi{ta, moè se re}i da me|ureligijski dijalog pomaè
gidnoj egzistencijalnoj formi, koja svedo~i o tome da je identitet,
da se veruju}l u sopstvena ube|enja, ozbiljno upustimo u razma-
po svojim osobinama pre svega razmrvljen. Nije ovde re~ o tome
tranje drugih ube|enja koja su mo`da potpuno suprotna od na-
kako Mi ne priznaje da Drugi postoji, ve} da ne pristaje da ga
{ih i da ih razumemo tako {to }emo se uìveti u situaciju dru-
razume kao mogu}nost, da ne priznaje legitimitet njegovog po-
gog. I suprotno, ako se dopusti apsolutizacija odre|enog nadin-
stojanja. Dakle Mi (p)ostaje zatvoren u samom sebi. Njegov dija-
dividualnog (politi~kog) entiteta nad pojedincima koji su uz to
log naziva se monolog. O postojanju ovakvog oblika dru{tvene
vernici, moè do}i do stvaranja opasnog manevarskog prostora
svesti svedoci smo bili posmatraju}i aktere istorijskog (politi~-
kojim se vr{i instrumentalizacija verom indoktrinisanih ljudi.
kog) zbivanja u vezi sa raspadom SFRJ i njenih vi{e nego kata-
strofalnih posledica. Sada se moè re}i da je to vreme (sveè) iza U osnovi neprihvatanja i neuvaàvanja Drugog naj~e{}e
nas, da njegove posledice upra`njavamo u svakodnevnom privat- stoji neka predrasuda koja pojedincima i ~itavim dru{tvenim
nom ìvotu, a da se svest, bar kolokvijalno, nalazi u procesu grupama (pripadnicima druge nacije ili verske grupe) pripusuje
tranzicije. [to zna~i, nalazimo se usred faze koja bi se mogla na- takva svojstva koja pobu|uju ose}anje straha, prezira ili odboj-
zvati krizom identiteta. Usred krize koja nipo{to nema vredno- nosti, a koja uistinu ne predstavljaju njihove su{tinske karakte-
snu dimenziju, ne ozna~ava kraj ili katastrofu, nego ozna~ava pe- ristike, i na taj na~in dolazi do formiranja spleta zabluda koje is-
riod koji nastaje kada se jedan model interpretacije sveta istro- klju~uju suo~avanje sa onim ~injenicama koje bi mogle i}i u pri-
{i, a novi jo{ uvek nije nastao. Tek ishod takvog procesa moè- log njihovom osporavanju. A niko nam ne daje za pravo da sma-
132 133
mo okvalifikovati vrednosno, kao pozitivan ili negativan. Poziti-

van ishod krize traganja za identitetom podrazumeva postizanje
vi{eg kvaliteta. A tome, nadam se teìmo.
Slobodan Vasi} Prema re~ima Maksa Vebera, sfera kulture je popri{te stal-
ne borbe izme|u razli~itih vrednosnih opredeljenja, odnosno po-
stoji nepomirljiva borba izme|u razli~itih krajnjih mogu}ih sta-
Dijalog kao oblik susretanja i izno{enja razli~itih idejnih
orijentacija i pogleda na svet u istoriji razvoja ljudskog dru{tva novi{ta prema ìvotu i da se izme|u njih mora birati. To je su-
imao je civilizacijsku svrhu, jer su se na taj na~in usagla{avala kob izme|u bogova. Ako je to tako, kakva je uloga dijaloga u dru-
razli~ita, a neretko i suprotna mi{ljenja. S obzirom da je jedna {tvenom (kulturnom) ìvotu? Ona ne moè biti apsolutno pomir-
od osnovnih odlika ljudskog dru{tva razvojnost pomo}u koje su ljiva, ali moè uticati na pribliàvanje i razumevanje ovih krajnjih
se dru{tvo i dru{tvena svest transformisali, najpre iz indetermi- mogu}ih stanovi{ta prema ìvotu. Ali, da se vratimo za trenutak
nizma u stanje determinizma, analogno tome, dijalog kao civili- u pomenuta ratna zbivanja kako bi „uhvatili“ logiku dru{tvenih
zacijsko dostignu}e prelazi iz svoje prvobitne forme uobli~ene u odnosa. U ratnim vremenima koje karakteri{e odsustvo sigurno-
spontanosti u svoj moderni institucionalni oblik, postaju}i na taj sti, dezorganizacija i stanje anomije, kada su me|uljudski i dru-
na~in jedna od osnovnih pretpostavki demokratskih dru{tava, {tveni odnosi neregulisani i potpuno haoti~ni, pojedinac poku{a-
jer demokratija u svojoj biti po~iva na usagla{avanju razli~itosti va da prona|e uto~i{te od neprestanog ose}anja straha i izlaz iz
i pluralizma politi~kog interesa. stanja konfuzije vlastitog identiteta. U takvim okolnostima najve-
}i stepen identifikacije se pronalazi u onim grupnim identitetima
Kada se govori o dijalogu neizbe`no se ulazi u raspravu o u kojima je pojedinac najvi{e ukorenjen. To su, pre svega, etni~-
identitetu, zbog toga {to on pretpostavlja najmanje dve strane ko- ki i religijski, koje karakteri{e tesna me|upovezanost. Tako Ja
je odraàvaju dva stava, i saglasno tome dva identiteta. Kakva je ponovo postaje Mi, i ovoga puta homogeno, jer se identitet odre-
priroda identiteta koji preovla|uje na ovim prostorima? Njega |uje na osnovu malog broja karakteristika i osobina pojedinaca
karakteri{e preovla|uju}a svest o raznolikosti, gde je Ja stoplje- koji ga sa~injavaju. Ako se vratimo na pribliàvanje krajnjih mo-
no u homogeno Mi, a Mi, i Oni svoj odnos pronalaze u jednoj ri-
gu}ih stanovi{ta, moè se re}i da me|ureligijski dijalog pomaè
gidnoj egzistencijalnoj formi, koja svedo~i o tome da je identitet,
da se veruju}l u sopstvena ube|enja, ozbiljno upustimo u razma-
po svojim osobinama pre svega razmrvljen. Nije ovde re~ o tome
tranje drugih ube|enja koja su mo`da potpuno suprotna od na-
kako Mi ne priznaje da Drugi postoji, ve} da ne pristaje da ga
{ih i da ih razumemo tako {to }emo se uìveti u situaciju dru-
razume kao mogu}nost, da ne priznaje legitimitet njegovog po-
gog. I suprotno, ako se dopusti apsolutizacija odre|enog nadin-
stojanja. Dakle Mi (p)ostaje zatvoren u samom sebi. Njegov dija-
dividualnog (politi~kog) entiteta nad pojedincima koji su uz to
log naziva se monolog. O postojanju ovakvog oblika dru{tvene
vernici, moè do}i do stvaranja opasnog manevarskog prostora
svesti svedoci smo bili posmatraju}i aktere istorijskog (politi~-
kojim se vr{i instrumentalizacija verom indoktrinisanih ljudi.
kog) zbivanja u vezi sa raspadom SFRJ i njenih vi{e nego kata-
strofalnih posledica. Sada se moè re}i da je to vreme (sveè) iza U osnovi neprihvatanja i neuvaàvanja Drugog naj~e{}e
nas, da njegove posledice upra`njavamo u svakodnevnom privat- stoji neka predrasuda koja pojedincima i ~itavim dru{tvenim
nom ìvotu, a da se svest, bar kolokvijalno, nalazi u procesu grupama (pripadnicima druge nacije ili verske grupe) pripusuje
tranzicije. [to zna~i, nalazimo se usred faze koja bi se mogla na- takva svojstva koja pobu|uju ose}anje straha, prezira ili odboj-
zvati krizom identiteta. Usred krize koja nipo{to nema vredno- nosti, a koja uistinu ne predstavljaju njihove su{tinske karakte-
snu dimenziju, ne ozna~ava kraj ili katastrofu, nego ozna~ava pe- ristike, i na taj na~in dolazi do formiranja spleta zabluda koje is-
riod koji nastaje kada se jedan model interpretacije sveta istro- klju~uju suo~avanje sa onim ~injenicama koje bi mogle i}i u pri-
{i, a novi jo{ uvek nije nastao. Tek ishod takvog procesa moè- log njihovom osporavanju. A niko nam ne daje za pravo da sma-
132 133
tramo kako se svi na isti na~in moraju odnositi prema pitanjima ko, religije koje imaju tendenciju da pokriju celinu ljudskog ì-
religije, politike, morala ili svakodnevnog ìvota. Bitno je izbe}i vljenja tolerantne su prema druga~ijim na~inima verovanja jer ne
mogu}u situaciju kojom bi se stavili u poziciju apsolutnog i vr- smatraju da postoji jedan jedini, jednozna~ni put spasenja, od-
hovnog boga presuditelja i da svoje stavove i vrednosna oprede- nosno „ne spre~avam te da ìvi{ po svome“ (\uro [u{nji}).
ljenja formiramo na osnovu jedinoispravnog eti~kog zahteva.
Da zajedni~ke ìvotne te{ko}e ne moraju uvek biti pokaza-
Zbog toga je podizanje nivoa svesti o va`nosti kulture dijaloga
telj netrpeljivosti i sukoba pokazuje tragedija cunamija koja je
pretpostavka tolerancije na podru~jima religije i kulture.
doprinela uspostavljanju otvorenog i pozitvnog dijaloga izme|u
Dru{tvo koje uvaàva razli~itosti pojedinaca i dru{tvenih indonezijskih muslimana i pripadnika drugih vera. U Meulabo-
grupa je otvoreno, pluralisti~ko dru{tvo. Ono je otvoreno jer je hu, gradu koji je najvi{e stradao u cunamiju, u po~etku se jedan
spremno za nove susrete i doga|aje, ono ne izbegava rizike i opa- muslimanski pokret protivio deljenju pomo}i od strane nemu-
snosti, ve} naprotiv sa njima se suo~ava. Za izgradnju takvog slimana, ali se narod pobunio prihvataju}i pomo} od svih. Ta ~i-
dru{tva neophodan je dijalog izme|u samih verskih zajednica, njenica upu}uje na zaklju~ak da dijalog izme|u religijskih za-
ali isto tako izme|u verskih zajednica i dru{tva, i izme|u verskih
jednica ne sme ostati u kategoriji nerealizovanog zahteva za po-
zajednica i dràve, imaju}i u vidu zna~aj religije u stvaranju kul-
liti~ki projekat, niti sme zadràti elitisti~ki prizvuk u kojem }e
ture. U tom smislu religija ne moè da se koristi sa pozicije vi{eg
u~estvovati samo najvi{i crkveni velikodostojnici i predstavnici
autoriteta i da se obra}a drugima pozivaju}i se na va`nost tradi-
politi~ke elite, njegova je svrha da podstakne procese pomire-
cije, ona mora i u svojim internim strukturama da neguje kultu-
ru dijaloga, a neophodno je i njeno argumentovano u~e{}e u po- nja, saradnje, me|usobnog uvaàvanja i po{tovanja koji treba
liti~kom diskursu, iznose}i svoja stanovi{ta o ure|enju i izgrad- da obuhvate gra|ane svih dru{tvenih slojeva. Na kraju se name-
nji modernog i demokratskog dru{tva. Isto tako, neophodan je }e pitanje kako prona}i odgovaraju}i mehanizam pomo}u kojeg
me|ureligijski dijalog o zajedni~kim elementima i razlikama u }e se podi}i svest o zna~aju dijaloga izme|u religijskih zajedni-
odnosu pojedinih crkava i verskih zajednica prema dràvi i dru- ca, ali isto tako i dijaloga u svim ostalim sferama ìvota, kada
{tvu, a tako|e je nephodna diskusija o zajedni~kom sistemu se dru{tvo u ovom momentu nalazi u stanju politi~ke apatije,
vrednosti, odnosno o evropskom sistemu vrednosti kao klju~- sve ve}e nezainteresovanosti gra|ana da sudeluju u politi~kom
nom integrativnom faktoru. Tu se ima u vidu perspektiva, ali i ìvotu, i iz toga izvedenog stava da se ukupni dru{tveni ambijent
uloga crkava i verskih zajednica kao institucija koje podràvaju sporo ili uop{te ne menja, a da u svemu tome gra|anin (ili u nje-
procese integracije i pomirenja. Me|utim, ne sme se izgubiti iz govoj percepciji „obi~an pojedinac“) ne igra nikakvu ulogu jer ne
vida da i ateisti imaju svoje stavove koji mogu biti relevantna iz raspolaè sredstvima dru{tvene mo}i. Po~etni korak je zauzima-
aspekta vere (da li postoji bog, koje je mesto smrti u ìvotu), tanje pozitivnog ìvotnog stava, proaktivno delovanje koje ide u
ko da njihovi odgovori na ova pitanja nisu manje zna~ajni nego susret problemima svakodnevnog ìvota i preuzimanje odgovor-
{to je versko u~enje zna~ajno za vernika, zbog ~ega su i oni vanosti za sopstvene postupke. Svakako, malo toga bi se prome-
`na karika u procesu dru{tvenog dijaloga. nilo kada bi ovakvi ìvotni stavovi ostali u domenu privatnosti i
Pretpostavka svakog dijaloga trebalo bi da bude istinska li~nih interesa. Ali, upravo kada se podigne svest o samom se-
tolerancija, kao i izgradnja kulturnog i religijskog pluralizma. To bi, kada na{im li~nim postupcima zavlada etika odgovornosti,
podrazumeva da „vera ne sme da bude kruta, ve} ~vrsta. Kruta dolazi do uvaàvanja onih Drugih, jer kao {to i Mi moramo da
vera ~ini ~oveka fanati~nim, ~vrsta tolerantnim. Ko ne stoji ~vr- se potrudimo i pro|emo odre|eni put da bi razumeli ìvotnu si-
sto u veri hvata se obema rukama za krute dogme; ko naprotiv, tuaciju i sami sebe, tako i Oni moraju pro}i isti taj put, na kra-
stoji ~vrsto u veri, ima ruke slobodne i pruà ih drugima sa koju kojeg pruàmo jedni drugima ruku, iako je to na po~etku bi-
jima stoji u egzistencijalnoj komunikacji“ (Viktor Frankl). Isto ta- lo nemogu}e, zbog toga smo Mi ljudi.
134 135
tramo kako se svi na isti na~in moraju odnositi prema pitanjima ko, religije koje imaju tendenciju da pokriju celinu ljudskog ì-
religije, politike, morala ili svakodnevnog ìvota. Bitno je izbe}i vljenja tolerantne su prema druga~ijim na~inima verovanja jer ne
mogu}u situaciju kojom bi se stavili u poziciju apsolutnog i vr- smatraju da postoji jedan jedini, jednozna~ni put spasenja, od-
hovnog boga presuditelja i da svoje stavove i vrednosna oprede- nosno „ne spre~avam te da ìvi{ po svome“ (\uro [u{nji}).
ljenja formiramo na osnovu jedinoispravnog eti~kog zahteva.
Da zajedni~ke ìvotne te{ko}e ne moraju uvek biti pokaza-
Zbog toga je podizanje nivoa svesti o va`nosti kulture dijaloga
telj netrpeljivosti i sukoba pokazuje tragedija cunamija koja je
pretpostavka tolerancije na podru~jima religije i kulture.
doprinela uspostavljanju otvorenog i pozitvnog dijaloga izme|u
Dru{tvo koje uvaàva razli~itosti pojedinaca i dru{tvenih indonezijskih muslimana i pripadnika drugih vera. U Meulabo-
grupa je otvoreno, pluralisti~ko dru{tvo. Ono je otvoreno jer je hu, gradu koji je najvi{e stradao u cunamiju, u po~etku se jedan
spremno za nove susrete i doga|aje, ono ne izbegava rizike i opa- muslimanski pokret protivio deljenju pomo}i od strane nemu-
snosti, ve} naprotiv sa njima se suo~ava. Za izgradnju takvog slimana, ali se narod pobunio prihvataju}i pomo} od svih. Ta ~i-
dru{tva neophodan je dijalog izme|u samih verskih zajednica, njenica upu}uje na zaklju~ak da dijalog izme|u religijskih za-
ali isto tako izme|u verskih zajednica i dru{tva, i izme|u verskih
jednica ne sme ostati u kategoriji nerealizovanog zahteva za po-
zajednica i dràve, imaju}i u vidu zna~aj religije u stvaranju kul-
liti~ki projekat, niti sme zadràti elitisti~ki prizvuk u kojem }e
ture. U tom smislu religija ne moè da se koristi sa pozicije vi{eg
u~estvovati samo najvi{i crkveni velikodostojnici i predstavnici
autoriteta i da se obra}a drugima pozivaju}i se na va`nost tradi-
politi~ke elite, njegova je svrha da podstakne procese pomire-
cije, ona mora i u svojim internim strukturama da neguje kultu-
ru dijaloga, a neophodno je i njeno argumentovano u~e{}e u po- nja, saradnje, me|usobnog uvaàvanja i po{tovanja koji treba
liti~kom diskursu, iznose}i svoja stanovi{ta o ure|enju i izgrad- da obuhvate gra|ane svih dru{tvenih slojeva. Na kraju se name-
nji modernog i demokratskog dru{tva. Isto tako, neophodan je }e pitanje kako prona}i odgovaraju}i mehanizam pomo}u kojeg
me|ureligijski dijalog o zajedni~kim elementima i razlikama u }e se podi}i svest o zna~aju dijaloga izme|u religijskih zajedni-
odnosu pojedinih crkava i verskih zajednica prema dràvi i dru- ca, ali isto tako i dijaloga u svim ostalim sferama ìvota, kada
{tvu, a tako|e je nephodna diskusija o zajedni~kom sistemu se dru{tvo u ovom momentu nalazi u stanju politi~ke apatije,
vrednosti, odnosno o evropskom sistemu vrednosti kao klju~- sve ve}e nezainteresovanosti gra|ana da sudeluju u politi~kom
nom integrativnom faktoru. Tu se ima u vidu perspektiva, ali i ìvotu, i iz toga izvedenog stava da se ukupni dru{tveni ambijent
uloga crkava i verskih zajednica kao institucija koje podràvaju sporo ili uop{te ne menja, a da u svemu tome gra|anin (ili u nje-
procese integracije i pomirenja. Me|utim, ne sme se izgubiti iz govoj percepciji „obi~an pojedinac“) ne igra nikakvu ulogu jer ne
vida da i ateisti imaju svoje stavove koji mogu biti relevantna iz raspolaè sredstvima dru{tvene mo}i. Po~etni korak je zauzima-
aspekta vere (da li postoji bog, koje je mesto smrti u ìvotu), tanje pozitivnog ìvotnog stava, proaktivno delovanje koje ide u
ko da njihovi odgovori na ova pitanja nisu manje zna~ajni nego susret problemima svakodnevnog ìvota i preuzimanje odgovor-
{to je versko u~enje zna~ajno za vernika, zbog ~ega su i oni vanosti za sopstvene postupke. Svakako, malo toga bi se prome-
`na karika u procesu dru{tvenog dijaloga. nilo kada bi ovakvi ìvotni stavovi ostali u domenu privatnosti i
Pretpostavka svakog dijaloga trebalo bi da bude istinska li~nih interesa. Ali, upravo kada se podigne svest o samom se-
tolerancija, kao i izgradnja kulturnog i religijskog pluralizma. To bi, kada na{im li~nim postupcima zavlada etika odgovornosti,
podrazumeva da „vera ne sme da bude kruta, ve} ~vrsta. Kruta dolazi do uvaàvanja onih Drugih, jer kao {to i Mi moramo da
vera ~ini ~oveka fanati~nim, ~vrsta tolerantnim. Ko ne stoji ~vr- se potrudimo i pro|emo odre|eni put da bi razumeli ìvotnu si-
sto u veri hvata se obema rukama za krute dogme; ko naprotiv, tuaciju i sami sebe, tako i Oni moraju pro}i isti taj put, na kra-
stoji ~vrsto u veri, ima ruke slobodne i pruà ih drugima sa koju kojeg pruàmo jedni drugima ruku, iako je to na po~etku bi-
jima stoji u egzistencijalnoj komunikacji“ (Viktor Frankl). Isto ta- lo nemogu}e, zbog toga smo Mi ljudi.
134 135
Tako }e do}i do podizanja politi~ke svesti na jedan vi{i ni-

vo gde me|usobno razumevanje zauzima va`no mesto u hijerar-
hiji vrednosnog sistema (bilo pojedinaca ili dru{tvenih grupa), a
dijalog izme|u religijskih zajednica jedna od osnovnih pretpo- Mirjana Bo{kovi}
stavki pomirenja.
Bog, Alah, Buda… vi{e re~i za istu pomisao, isto zna~enje.

Ra|amo se sa pravom na razli~itost, a ipak je jedni drugima ~e-
sto oduzimamo. Negiramo ljudski ìvot u njegovoj biti, gazimo
po dostojanstvu i dozvoljavamo da se pokidaju ljudske niti koje
nas veù. [ta je to {to tera ~oveka na mr`nju, [to negde duboko
u ljudskoj utrobi miruje kao zaspali vulkan i naglo se budi? Ko-
ji su to faktori koji odlu~uju kad }e se vulkan ponovo probuditi?
Problem dana{njeg dru{tva je {to je nestalo me|usobnog razu-
mevanja, ljudi su zaboravili da slu{aju jedni druge. Ako nismo u
stanju da razumemo razli~itost, najmanje {to moèmo da uradi-
mo je da je barem po{tujemo. Nedostatak po{tovanja dovodi do
razdora me|u ljudima. Ipak, taj ponor nije nepremostiv. Dovolj-
no je sagraditi most od reci, ja~i, dugotrajniji i otporniji od beto-
na i ìca. Dovoljno je razgovarati! Treba dokazati da ljudi nisu
slu~ajno dobili taj najve}i dar od boga, treba dokazati da znamo
da ga koristimo.
Religija je vekovima razlog razdiranja me|u ljudima. Ona
je bila povod za pokretanje nekih od najve}ih ratova u istoriiji
kao {to su Krsta{ki ratovi. U njeno ime se ubijalo, osvajalo, pu-
sto{ilo… Ona je ~esto bila opravdanje, izgovor za nano{enje zla,
zavesa iza koje su se mnogi krivci krili. Sada, na po~etku 21. ve-
ka, situacija u srì nije mnogo promenjena. Svet je promenjen,
zemlja se neprekidno menja, i ljudi se menjaju, ali naàlost uvek
ima onih koji su spremni da zloupotrebe religiju.
Koliko puta smo ~uli da je istorija u~iteljica ìvota, a koli-
ko smo se zaista u~ili na prethodnim gre{kama? Istorija naro-
da na brdovitom Balkanu je toliko bogata gre{kama, da uop{te
ne bi trebalo da ih ponovo pravimo! Dovoljno je uzeti za primer
nedavno zavr{eni rat u Bosni i njegove stra{ne posledice. Neka
to bude jedna velika opomena i nauk budu}im generacijama da
se takvi doga|aji vi{e nikada ne ponove. Ne treba le~iti, treba
spre~iti! A da bi se to postiglo, najpre je potrebno promeniti
svest ljudi. Ljudi, kao i dosta toga u ìvotu, vole da tra}e, vre-
136 137
Tako }e do}i do podizanja politi~ke svesti na jedan vi{i ni-

vo gde me|usobno razumevanje zauzima va`no mesto u hijerar-
hiji vrednosnog sistema (bilo pojedinaca ili dru{tvenih grupa), a
dijalog izme|u religijskih zajednica jedna od osnovnih pretpo- Mirjana Bo{kovi}
stavki pomirenja.
Bog, Alah, Buda… vi{e re~i za istu pomisao, isto zna~enje.

Ra|amo se sa pravom na razli~itost, a ipak je jedni drugima ~e-
sto oduzimamo. Negiramo ljudski ìvot u njegovoj biti, gazimo
po dostojanstvu i dozvoljavamo da se pokidaju ljudske niti koje
nas veù. [ta je to {to tera ~oveka na mr`nju, [to negde duboko
u ljudskoj utrobi miruje kao zaspali vulkan i naglo se budi? Ko-
ji su to faktori koji odlu~uju kad }e se vulkan ponovo probuditi?
Problem dana{njeg dru{tva je {to je nestalo me|usobnog razu-
mevanja, ljudi su zaboravili da slu{aju jedni druge. Ako nismo u
stanju da razumemo razli~itost, najmanje {to moèmo da uradi-
mo je da je barem po{tujemo. Nedostatak po{tovanja dovodi do
razdora me|u ljudima. Ipak, taj ponor nije nepremostiv. Dovolj-
no je sagraditi most od reci, ja~i, dugotrajniji i otporniji od beto-
na i ìca. Dovoljno je razgovarati! Treba dokazati da ljudi nisu
slu~ajno dobili taj najve}i dar od boga, treba dokazati da znamo
da ga koristimo.
Religija je vekovima razlog razdiranja me|u ljudima. Ona
je bila povod za pokretanje nekih od najve}ih ratova u istoriiji
kao {to su Krsta{ki ratovi. U njeno ime se ubijalo, osvajalo, pu-
sto{ilo… Ona je ~esto bila opravdanje, izgovor za nano{enje zla,
zavesa iza koje su se mnogi krivci krili. Sada, na po~etku 21. ve-
ka, situacija u srì nije mnogo promenjena. Svet je promenjen,
zemlja se neprekidno menja, i ljudi se menjaju, ali naàlost uvek
ima onih koji su spremni da zloupotrebe religiju.
Koliko puta smo ~uli da je istorija u~iteljica ìvota, a koli-
ko smo se zaista u~ili na prethodnim gre{kama? Istorija naro-
da na brdovitom Balkanu je toliko bogata gre{kama, da uop{te
ne bi trebalo da ih ponovo pravimo! Dovoljno je uzeti za primer
nedavno zavr{eni rat u Bosni i njegove stra{ne posledice. Neka
to bude jedna velika opomena i nauk budu}im generacijama da
se takvi doga|aji vi{e nikada ne ponove. Ne treba le~iti, treba
spre~iti! A da bi se to postiglo, najpre je potrebno promeniti
svest ljudi. Ljudi, kao i dosta toga u ìvotu, vole da tra}e, vre-
136 137
me, novac,… pa i re~i. Znamo da ih olako uzimamo, ali i daje- U pogre{nim rukama, religija kao sredstvo za upravljanje
mo. U tom vrtlogu re~i ~esto se na|u i re~i vre|anja kao znaci masom, moè da prouzrokuje velika zla. Na prostorima Balkana
nepo{tovanja, lo{eg vaspitanja, politi~kih i drugih podsticajnih to se ~esto de{avalo, ratovi, izdaje, etni~ke netrpeljivosti… Treba
okolnosti. Moramo biti svesni da ono {to izgovorimo ima svoju nau~iti da ìvimo sa ljudima drugih veroispovesti, drugih pogle-
teìnu i nosi sa sobom odgovornost. Re~i mogu mnogo neprav- da na svet, a ne stvarati konflikte „into the sea“ strukture, sa jed-
de da nanesu, ali isto toliko i da donesu dobra. Zato u njima le- nom primarnom te`njom, da razli~itosti nestanu, kao da mogu
ì klju~, re{enje problema nastalog usled sve ve}eg me|uljud- da i{~eznu duboko u more. Jedini lek je poku{ati oprostiti, raz-
govorom prevazi}i jaz, a u budu}nosti ne dozvoliti da se takve
skog otu|enja. U civilizovanom dru{tvu kakvo teìmo da bude-
stvari vi{e de{avaju, udruìti snage u preventivi, zarad kvalitetni-
mo, problemi se re{avaju civilizovanim putem, a on je jedin-
jeg ìvota nekih slede}ih generacija. Politika treba da radi u ko-
stven i jednostavan: razgovor. To je prvi i najva`niji korak jer rist svog naroda, ne ugroàvaju}i osnovna ljudska prava na raz-
kod ~asnih ljudi, dela prate re~i. Ponovno uspostavljanje pravih li~itost, ona treba da nadahnjuje i pruà nadu u bolju sutra{nji-
moralnih vrednosti stvorilo bi pogodno tlo za seme razvoja dru- cu, da pruà primer, pa da sve izjave politi~ara budu kao slede-
{tva bez diskriminacije bilo kog oblika. Kao i svaki pravi put, ni }a: „Mi moramo da pokaèmo po{tovanje prema onima koji dru-
ovaj nije lak, ali ne treba brzo odustajati, ve} imati strpljenja. ga~ije misle od nas, da time pokaèmo i snagu na{e politike i
Niko od nas ne o~ekuje, niti traì da budemo veliki reformato- evropski karakter na{e politike.“
ri, da inspiri{emo hiljade ljudi da misle tolerantnije, pona{aju Samo jedan od primera da je razgovor izme|u razli~itih
se tolerantnije. Dovoljno je po~eti od sebe, promeniti ili pobolj- verskih zajednica mogu} je i sastanak avgusta 1997. godine u Sa-
{ati poglede na svet, promeniti sebe, a pozitivna energija }e se rajevu, kada su se okupili Mustafa Ceri} na ~elu islamske zajed-
poput svetlosti brzo {iriti na okolinu. Tako bi se lan~ano preno- nice, Jakob Finci kao predstavnik jevrejske veroispovesti, kardi-
sila eksplozija i demokratskih vrednosti. nal Vinko Pulji} ispred katoli~ke crkve, Du{an Jovanovi}, paro-
Jedan od problema je i taj {to se religijska netrpeljivost hijski sve{tenik u Sarajevu i Nikolaj Mrda na ~elu pravoslavne
prenosi sa roditelja na decu. Posledice takvog pona{anja rodite- crkve u Bosni. Takvi napori uvek ostavljaju pozitivan utisak.
„Ovakvi sastanci su najpozitivniji doga|aji koji su se desili nakon
lja, zrelih ljudi, su velike. Tako se krug religijskog razdiranja {i-
zavr{etka rata“, rekao je biv{i ameri~ki ambasador u Bosni.
ri, najpre u vremenskoj, generacijskoj, a zatim i prostornoj di-
menziji. Zna~ajan napredak bio bi postignut kada bi se deca od Ljudski rod je u svom dru{tvenom napredovanju sva{ta
ro|enja navikavala na razli~itost kao na prirodnu ljudsku osobi- preìveo, pro{ao kroz razne razvojne faze. I ova faza u kojoj se
nu, u~ena na negovanje sopstvenog identiteta uz po{tovanje i raz- Srbija na{la, prolazna je. Jedino {to je potrebno za njeno uspe-
{no prevazilaènje je dobra volja, pojedina~na koliko i kolektiv-
umevanje razli~itosti drugih.
na, politi~ka koliko i ljudska, strpljenje i vera u bolju budu}nost.
Politika i religija su oduvek svoje konce me{ale, preplita- Mo`da nije lako izvodljivo, mnogo kockica treba da se sloì ka-
le… mirile se i suprotstavljale. Politika neretko zna da bude {ibi- ko bi se dobila dobra slika, ali je sasvim mogu}e! Imajmo snage,
ca koja }e da zapali suvo granje, da dolije ulje na vatru. Na dru- hrabrosti, volje i sigurnosti da zakora~imo velikim koracima u
goj strani, religija ~esto zna da zaslepi. Ljudi tada delaju iracio- neku lep{u budu}nost bez religijskih predrasuda.
nalno, razum gubi bitku, a to najbolje zna da iskoristi politika.
Ni u {ta se tako ~vrsto ne veruje

kao u ono {to se najmanje zna.
[arl Monteskje
138 139
me, novac,… pa i re~i. Znamo da ih olako uzimamo, ali i daje- U pogre{nim rukama, religija kao sredstvo za upravljanje
mo. U tom vrtlogu re~i ~esto se na|u i re~i vre|anja kao znaci masom, moè da prouzrokuje velika zla. Na prostorima Balkana
nepo{tovanja, lo{eg vaspitanja, politi~kih i drugih podsticajnih to se ~esto de{avalo, ratovi, izdaje, etni~ke netrpeljivosti… Treba
okolnosti. Moramo biti svesni da ono {to izgovorimo ima svoju nau~iti da ìvimo sa ljudima drugih veroispovesti, drugih pogle-
teìnu i nosi sa sobom odgovornost. Re~i mogu mnogo neprav- da na svet, a ne stvarati konflikte „into the sea“ strukture, sa jed-
de da nanesu, ali isto toliko i da donesu dobra. Zato u njima le- nom primarnom te`njom, da razli~itosti nestanu, kao da mogu
ì klju~, re{enje problema nastalog usled sve ve}eg me|uljud- da i{~eznu duboko u more. Jedini lek je poku{ati oprostiti, raz-
govorom prevazi}i jaz, a u budu}nosti ne dozvoliti da se takve
skog otu|enja. U civilizovanom dru{tvu kakvo teìmo da bude-
stvari vi{e de{avaju, udruìti snage u preventivi, zarad kvalitetni-
mo, problemi se re{avaju civilizovanim putem, a on je jedin-
jeg ìvota nekih slede}ih generacija. Politika treba da radi u ko-
stven i jednostavan: razgovor. To je prvi i najva`niji korak jer rist svog naroda, ne ugroàvaju}i osnovna ljudska prava na raz-
kod ~asnih ljudi, dela prate re~i. Ponovno uspostavljanje pravih li~itost, ona treba da nadahnjuje i pruà nadu u bolju sutra{nji-
moralnih vrednosti stvorilo bi pogodno tlo za seme razvoja dru- cu, da pruà primer, pa da sve izjave politi~ara budu kao slede-
{tva bez diskriminacije bilo kog oblika. Kao i svaki pravi put, ni }a: „Mi moramo da pokaèmo po{tovanje prema onima koji dru-
ovaj nije lak, ali ne treba brzo odustajati, ve} imati strpljenja. ga~ije misle od nas, da time pokaèmo i snagu na{e politike i
Niko od nas ne o~ekuje, niti traì da budemo veliki reformato- evropski karakter na{e politike.“
ri, da inspiri{emo hiljade ljudi da misle tolerantnije, pona{aju Samo jedan od primera da je razgovor izme|u razli~itih
se tolerantnije. Dovoljno je po~eti od sebe, promeniti ili pobolj- verskih zajednica mogu} je i sastanak avgusta 1997. godine u Sa-
{ati poglede na svet, promeniti sebe, a pozitivna energija }e se rajevu, kada su se okupili Mustafa Ceri} na ~elu islamske zajed-
poput svetlosti brzo {iriti na okolinu. Tako bi se lan~ano preno- nice, Jakob Finci kao predstavnik jevrejske veroispovesti, kardi-
sila eksplozija i demokratskih vrednosti. nal Vinko Pulji} ispred katoli~ke crkve, Du{an Jovanovi}, paro-
Jedan od problema je i taj {to se religijska netrpeljivost hijski sve{tenik u Sarajevu i Nikolaj Mrda na ~elu pravoslavne
prenosi sa roditelja na decu. Posledice takvog pona{anja rodite- crkve u Bosni. Takvi napori uvek ostavljaju pozitivan utisak.
„Ovakvi sastanci su najpozitivniji doga|aji koji su se desili nakon
lja, zrelih ljudi, su velike. Tako se krug religijskog razdiranja {i-
zavr{etka rata“, rekao je biv{i ameri~ki ambasador u Bosni.
ri, najpre u vremenskoj, generacijskoj, a zatim i prostornoj di-
menziji. Zna~ajan napredak bio bi postignut kada bi se deca od Ljudski rod je u svom dru{tvenom napredovanju sva{ta
ro|enja navikavala na razli~itost kao na prirodnu ljudsku osobi- preìveo, pro{ao kroz razne razvojne faze. I ova faza u kojoj se
nu, u~ena na negovanje sopstvenog identiteta uz po{tovanje i raz- Srbija na{la, prolazna je. Jedino {to je potrebno za njeno uspe-
{no prevazilaènje je dobra volja, pojedina~na koliko i kolektiv-
umevanje razli~itosti drugih.
na, politi~ka koliko i ljudska, strpljenje i vera u bolju budu}nost.
Politika i religija su oduvek svoje konce me{ale, preplita- Mo`da nije lako izvodljivo, mnogo kockica treba da se sloì ka-
le… mirile se i suprotstavljale. Politika neretko zna da bude {ibi- ko bi se dobila dobra slika, ali je sasvim mogu}e! Imajmo snage,
ca koja }e da zapali suvo granje, da dolije ulje na vatru. Na dru- hrabrosti, volje i sigurnosti da zakora~imo velikim koracima u
goj strani, religija ~esto zna da zaslepi. Ljudi tada delaju iracio- neku lep{u budu}nost bez religijskih predrasuda.
nalno, razum gubi bitku, a to najbolje zna da iskoristi politika.
Ni u {ta se tako ~vrsto ne veruje

kao u ono {to se najmanje zna.
[arl Monteskje
138 139
Kako ostvariti dijalog me|u zava|enima i pripremiti tlo za

pomirenje i op{ti napredak?
Dijalog se odvija na individulanom planu, me|u ljudima.
Tijana Bajovi} To zna~i da svako od nas mora da se s du`nim po{tovanjem od-
nosi prema drugom ljudskom bi}u. Nepriznavanje tu|eg izbora
vodi ka generalizacijama. Generalizacije su opasne jer nam daju
Razmirice. Ratovi i anarhija. Razlike, ~ini nam se – nepre-
pogre{nu sliku. Neophodno je da razumemo da slika pripadnika
mostive. Tako je naizgled.
paravojnih formacija, Srbina po nacionalnosti, koji nemilice ubi-
Su{tina je druga~ija. Nere{ivih problema nema. Potrebne ja civile samo zato {to veruju u drugog boga, nije kalup u koji se
su promene. Neophodno je izbrisati izraze rat i nepremostive moè jednostavno uklopiti svaki Srbin, kao {to ni svi Albanci ni-
razlike i uvesti nove re~i i ideje. Uvesti multietni~nost – koja po- su u~estvovali u napadima na Srbe i ne mrze neizostavno sve {to
{tuje razlike i vidi ih kao uslov za kulturni napredak. Multietni~- je srpsko. Pro{lost se mora prihvatiti, sa njom se moramo suo-
nost – koja prezire rat, jer razume da on unaza|uje civilizaciju. ~iti, pa izmiriti. Bez nje nema osnove za budu}nost. Ali, nekada-
Multietni~nost – koja ne veruje u anarhiju, jer zna da nas ose}aj {nji doga|aji ne smeju da budu prepreka ponovnom uspostavlja-
za red i odgovornost razdvaja od nerazumnih bi}a. Multietni~- nju valjanih i stabilnih odnosa. Pro{lost se priznaje, ali od nje se
nost - koja naposletku prihvata razmirice, ali samo ako su kon- mora i ograditi, ina~e nam ona ne}e dozvoliti da nastavimo da-
struktivne i dobronamerne, stvorene kao rezultat uma koji raz- lje. Za{to ne dopustimo da budu}nost ima novi scenario, lep{i i
matra pozitivno i negativno. korisniji za sve nas? Teret pro{losti leì na na{im precima. Oni
Ekonomski i kulturni napredak je cilj svim ljudima, bez su odgovorni za ono pro{lo, dobro i lo{e. Isto tako }emo i mi bi-
obzira na rasu i veru. Stabilni ekonomski sistemi i kultura koja ti preci generacijama koje }e stasati u narednim decenijama. Za-
se neprestano razvija i upisuje svoje tekovine zlatnim slovima u to mi nosimo drugi deo prtljaga pro{losti i du`ni smo da preispi-
istoriji ìvota, mogu se ostvariti samo u dru{tvima u kojima su tamo postupke na{ih dedova i o~eva i da ne napravimo iste gre-
{ke. Jedino tako moèmo izgraditi zdravu bazu za budu}e pro-
razlike pretvorene u prednosti, u kojima nam upravo one otva-
duktivne odnose.
raju nove vidike i brane nas od jednostranosti.
Ali, na izgradnju slike o drugim narodima u na{oj svesti u
Stanovnici balkanskih zemalja imaju tu prednost {to ìve
velikoj meri uti~u i savremene tehnologije i mediji. Mediji mora-
na strate{ki va`nom podru~ju. {to su okruèni ogromnim pri-
ju da zauzmu objektivan stav prema doga|ajima, ali i da osude
rodnim potencijalima i {to imaju priliku da ostvare kontakt sa
svaki nemoralan ~in, a pohvale sve {to unapre|uje komunikaci-
predstavnicima najrazli~itijih kultura. To treba iskoristiti.
ju me|u sli~nima i, naro~ito, razli~itima. Neosu|ivanje stavova
Neko mora da napravi prvi korak. Zaustaviti dezintegraci- koji vode ka rasnoj i verskoj netrpeljivosti moè da dâ podstrek
je i podràti integraciju. Integraciju koja podrazumeva poveziva- daljem sprovo|enju takvih ideja. Neosu|ivanje negativnih pojava
nje ljudskih bi}a, nezavisno od vere koju ispovedaju i jezika ko- u dru{tvu moè da u~ini da po~nemo da gledamo na te pojave
jim govore. Ose}anja i ciljevi su nam zajedni~ki. Oni ne bivaju ni kao na ne{to normalno. S druge strane, svaki ~in koji doprinosi
muslimanski, ni katoli~ki, ni pravoslavni, ve} jednostavno ljud- razumevanju me|u druga~ijima mora biti pohvaljen od strane
ski. Religiozna pripadnost je u ve}ini slu~ajeva uslovljena pore- medija. Tako se gradi i utvr|uje sistem pravih vrednosti, onih
klom i tradicijom. Poreklom se treba ponositi, ali i tu|e se mora koje unapre|uju ìvot. Naro~ito treba. izbegavati uop{tena obja-
po{tovati. Civilizaciju stvaraju oni narodi koji iz raznolikosti vljivanja neistina ili poluistina o drugim religijama u medijima,
odaberu najbolje i razvijaju ga, i to ne samo za pripadnike svoga koja mogu da uvrede ljudsko dostojanstvo. Tako se stvara utisak
naroda, svoje vere, ve} za sve ljude sveta. da se pripadnici razli~itih veroispovesti ne vole, a problem je za-
140 141
Kako ostvariti dijalog me|u zava|enima i pripremiti tlo za

pomirenje i op{ti napredak?
Dijalog se odvija na individulanom planu, me|u ljudima.
Tijana Bajovi} To zna~i da svako od nas mora da se s du`nim po{tovanjem od-
nosi prema drugom ljudskom bi}u. Nepriznavanje tu|eg izbora
vodi ka generalizacijama. Generalizacije su opasne jer nam daju
Razmirice. Ratovi i anarhija. Razlike, ~ini nam se – nepre-
pogre{nu sliku. Neophodno je da razumemo da slika pripadnika
mostive. Tako je naizgled.
paravojnih formacija, Srbina po nacionalnosti, koji nemilice ubi-
Su{tina je druga~ija. Nere{ivih problema nema. Potrebne ja civile samo zato {to veruju u drugog boga, nije kalup u koji se
su promene. Neophodno je izbrisati izraze rat i nepremostive moè jednostavno uklopiti svaki Srbin, kao {to ni svi Albanci ni-
razlike i uvesti nove re~i i ideje. Uvesti multietni~nost – koja po- su u~estvovali u napadima na Srbe i ne mrze neizostavno sve {to
{tuje razlike i vidi ih kao uslov za kulturni napredak. Multietni~- je srpsko. Pro{lost se mora prihvatiti, sa njom se moramo suo-
nost – koja prezire rat, jer razume da on unaza|uje civilizaciju. ~iti, pa izmiriti. Bez nje nema osnove za budu}nost. Ali, nekada-
Multietni~nost – koja ne veruje u anarhiju, jer zna da nas ose}aj {nji doga|aji ne smeju da budu prepreka ponovnom uspostavlja-
za red i odgovornost razdvaja od nerazumnih bi}a. Multietni~- nju valjanih i stabilnih odnosa. Pro{lost se priznaje, ali od nje se
nost - koja naposletku prihvata razmirice, ali samo ako su kon- mora i ograditi, ina~e nam ona ne}e dozvoliti da nastavimo da-
struktivne i dobronamerne, stvorene kao rezultat uma koji raz- lje. Za{to ne dopustimo da budu}nost ima novi scenario, lep{i i
matra pozitivno i negativno. korisniji za sve nas? Teret pro{losti leì na na{im precima. Oni
Ekonomski i kulturni napredak je cilj svim ljudima, bez su odgovorni za ono pro{lo, dobro i lo{e. Isto tako }emo i mi bi-
obzira na rasu i veru. Stabilni ekonomski sistemi i kultura koja ti preci generacijama koje }e stasati u narednim decenijama. Za-
se neprestano razvija i upisuje svoje tekovine zlatnim slovima u to mi nosimo drugi deo prtljaga pro{losti i du`ni smo da preispi-
istoriji ìvota, mogu se ostvariti samo u dru{tvima u kojima su tamo postupke na{ih dedova i o~eva i da ne napravimo iste gre-
{ke. Jedino tako moèmo izgraditi zdravu bazu za budu}e pro-
razlike pretvorene u prednosti, u kojima nam upravo one otva-
duktivne odnose.
raju nove vidike i brane nas od jednostranosti.
Ali, na izgradnju slike o drugim narodima u na{oj svesti u
Stanovnici balkanskih zemalja imaju tu prednost {to ìve
velikoj meri uti~u i savremene tehnologije i mediji. Mediji mora-
na strate{ki va`nom podru~ju. {to su okruèni ogromnim pri-
ju da zauzmu objektivan stav prema doga|ajima, ali i da osude
rodnim potencijalima i {to imaju priliku da ostvare kontakt sa
svaki nemoralan ~in, a pohvale sve {to unapre|uje komunikaci-
predstavnicima najrazli~itijih kultura. To treba iskoristiti.
ju me|u sli~nima i, naro~ito, razli~itima. Neosu|ivanje stavova
Neko mora da napravi prvi korak. Zaustaviti dezintegraci- koji vode ka rasnoj i verskoj netrpeljivosti moè da dâ podstrek
je i podràti integraciju. Integraciju koja podrazumeva poveziva- daljem sprovo|enju takvih ideja. Neosu|ivanje negativnih pojava
nje ljudskih bi}a, nezavisno od vere koju ispovedaju i jezika ko- u dru{tvu moè da u~ini da po~nemo da gledamo na te pojave
jim govore. Ose}anja i ciljevi su nam zajedni~ki. Oni ne bivaju ni kao na ne{to normalno. S druge strane, svaki ~in koji doprinosi
muslimanski, ni katoli~ki, ni pravoslavni, ve} jednostavno ljud- razumevanju me|u druga~ijima mora biti pohvaljen od strane
ski. Religiozna pripadnost je u ve}ini slu~ajeva uslovljena pore- medija. Tako se gradi i utvr|uje sistem pravih vrednosti, onih
klom i tradicijom. Poreklom se treba ponositi, ali i tu|e se mora koje unapre|uju ìvot. Naro~ito treba. izbegavati uop{tena obja-
po{tovati. Civilizaciju stvaraju oni narodi koji iz raznolikosti vljivanja neistina ili poluistina o drugim religijama u medijima,
odaberu najbolje i razvijaju ga, i to ne samo za pripadnike svoga koja mogu da uvrede ljudsko dostojanstvo. Tako se stvara utisak
naroda, svoje vere, ve} za sve ljude sveta. da se pripadnici razli~itih veroispovesti ne vole, a problem je za-
140 141
pravo u samom na~inu informisanja i govoru mr`nje, koji pod-

sti~e ljude na reakciju u istom maniru. U~inimo da svi osete da
su dobro do{li i poèljni u svakom delu sveta, bili oni muslima-
ni, hri{}ani, budisti ili ateisti! Osmeh, lepa re~ podr{ke i sarad- Milen Kaku}a
nja. Ve}ina sporova nastaje iz nemara i nedostatka èlje da se
drugi razume. To se mora promeniti.
Te{ko je na~initi prvi korak i pruìti ruku pomirenja. To Uvod
mogu samo zaista veliki ljudi. Politika i mediji treba da budu Najve}i broj sociologa i onih koji se bave prou~avanjem
otvoreni i usmereni blagonaklono ko susedima. Ud`benici mo- dru{tvenih problema, bez obzira kojem pravcu pripadali, stvara-
raju biti u skladu s vremenom i treba da deci jo{ u najranijem li i/ili podràvali dru{tvene teorije, u jednom su saglasni – dru-
detinjstvu ukaù na razlike u mi{ljenjima koje }e neophodno {tvo je permanentno izloèno promenama. Istorija dokazuje da
po{tovati. Dozvoljeno nam je da ne budemo saglasni, ali ne sme- su dru{tva postajala civilizacijski naprednija {to su bila svesnija
mo da osu|ujemo. Mr`nja vodi mr`nji, a tako je malo potrebno (odnosno njihove dru{tvene elite) da su promene potrebne i da
da se dva ljudska bi}a razumeju. Ubacivanje sadràja vezanih se de{avaju, te da one daju pozitivne rezultate i da su bolje ako
se usmeravaju u èljenom pravcu, nego ako se de{avaju revolu-
za sve verske zajednice u nastavne programe, svakako bi bilo od
cionarno, iznenada i nekontrolisano.
velikog zna~aja. Izleti i ekskurzije se mogu organizovati s ciljem
da se upoznaju druge kulture. Mo`da ne bi bilo lo{e da u~enici Savremeno dru{tvo podrazumeva integraciju, povezivanje
umesto tipi~nih srpskih sela posete Ra{ku oblast i gradove Ra- i saradnju izme|u ljudi koji dolaze iz sredina koje su, na razli-
~it na~in i stepen, uticale na oblikovanje svesti, shvatanje i na-
{ku i Novi Pazar, gde mogu videti kako te~e saradnja izme|u lju-
~in ìvota tih ljudi. [to su dru{tvena ure|enja sli~nija, kao i do-
di ~iji bogovi nose razli~ita imena. Pored pravoslavnih srednjo- stignuti nivo civilizacijskog napretka, to je i mogu}nost povezi-
vekovnih manastira treba posetiti i dàmije. Va`no je nau~iti de- vanja i integracije ve}a i bezbolnija. Tako|e, problem integraci-
cu da se spomenici svih kultura cene, oni }e to nositi u svesti ce- je pripadnika manjeg broja „prido{lica“ u neko dru{tvo, re{avao
log ìvota i prene}e na svoju decu. Pripadnici nacionalnih mase, naj~e{}e, asimilacijom. No, sada se pitanje integracija, usled
njina moraju da imaju pravo na u~enje maternjeg jezika u {ko- dru{tvenih promena na globalnom, svetskom nivou, postavlja u
lama. Zemlja u kojoj ìvimo, makar joj i ne pripadali po pore- vezi integracije celih dru{tava u cilju stvaranja tzv. „globalnog
klu, sigurno }e nam biti draà ako nas ne ograni~ava, ve} nam sela“ koje bi predstavljalo jedno jedinstveno dru{tvo. Ta ideja o
daje podstrek. globalizaciji podelila je svet u gotovo svim bitnim dru{tvenim
segmentima. Jedan od tih segmenata su i religijske zajednice
Jedna od pozitivnih reformi {kolstva jeste uvo|enje vero- koje igraju zna~ajnu (a u nekim dru{tvima i dràvama presud-
nauke kao izbornog predmeta. Na ~asovima veronauke treba nu) ulogu. Odre|ene religijske zajednice proces globalizacije vi-
sprovesti komparativno prou~avanje velikih religijskih sistema. de kao put ka uni{tenju njihovih vrednosti i na~ina ìvota. Jo{
Na kraju krajeva, ni bogovi monoteisti~kih religija se ne razliku- uvek ta ideja nije preovladala u najzna~ajnijim religijama, ali
ju mnogo. Islam prihvata neke biblijske istine i proroke i tvrdi sve vi{e dobija na zna~aju.
da je razlika u njihovom preno{enju i shvatanju, i da su imena Da bi se ovi problemi re{ili i otklonile nedoumice oko bu-
razli~ita. Na svetu ima mnogo imena, ali nije ime to {to nas raz- du}nosti odre|enog dru{tva, civlizacije i naroda, potrebno je po-
dvaja od drugih. Naprotiv, spaja nas i kaè – ime za jedinke iste krenuti stalni dijalog izme|u religijskih zajednica, promovisati
vrste. Razlike u istorodnosti. Nije te{ko to prihvatiti. Na|ite u tu- zajedni~ke vrednosti i, u meri dru{tvenih potreba i koristi, uva-
|em imenu poznata vam slova i pruìte ruku svom susedu! àvati stavove koje one zajedni~ki formiraju.
142 143
pravo u samom na~inu informisanja i govoru mr`nje, koji pod-

sti~e ljude na reakciju u istom maniru. U~inimo da svi osete da
su dobro do{li i poèljni u svakom delu sveta, bili oni muslima-
ni, hri{}ani, budisti ili ateisti! Osmeh, lepa re~ podr{ke i sarad- Milen Kaku}a
nja. Ve}ina sporova nastaje iz nemara i nedostatka èlje da se
drugi razume. To se mora promeniti.
Te{ko je na~initi prvi korak i pruìti ruku pomirenja. To Uvod
mogu samo zaista veliki ljudi. Politika i mediji treba da budu Najve}i broj sociologa i onih koji se bave prou~avanjem
otvoreni i usmereni blagonaklono ko susedima. Ud`benici mo- dru{tvenih problema, bez obzira kojem pravcu pripadali, stvara-
raju biti u skladu s vremenom i treba da deci jo{ u najranijem li i/ili podràvali dru{tvene teorije, u jednom su saglasni – dru-
detinjstvu ukaù na razlike u mi{ljenjima koje }e neophodno {tvo je permanentno izloèno promenama. Istorija dokazuje da
po{tovati. Dozvoljeno nam je da ne budemo saglasni, ali ne sme- su dru{tva postajala civilizacijski naprednija {to su bila svesnija
mo da osu|ujemo. Mr`nja vodi mr`nji, a tako je malo potrebno (odnosno njihove dru{tvene elite) da su promene potrebne i da
da se dva ljudska bi}a razumeju. Ubacivanje sadràja vezanih se de{avaju, te da one daju pozitivne rezultate i da su bolje ako
se usmeravaju u èljenom pravcu, nego ako se de{avaju revolu-
za sve verske zajednice u nastavne programe, svakako bi bilo od
cionarno, iznenada i nekontrolisano.
velikog zna~aja. Izleti i ekskurzije se mogu organizovati s ciljem
da se upoznaju druge kulture. Mo`da ne bi bilo lo{e da u~enici Savremeno dru{tvo podrazumeva integraciju, povezivanje
umesto tipi~nih srpskih sela posete Ra{ku oblast i gradove Ra- i saradnju izme|u ljudi koji dolaze iz sredina koje su, na razli-
~it na~in i stepen, uticale na oblikovanje svesti, shvatanje i na-
{ku i Novi Pazar, gde mogu videti kako te~e saradnja izme|u lju-
~in ìvota tih ljudi. [to su dru{tvena ure|enja sli~nija, kao i do-
di ~iji bogovi nose razli~ita imena. Pored pravoslavnih srednjo- stignuti nivo civilizacijskog napretka, to je i mogu}nost povezi-
vekovnih manastira treba posetiti i dàmije. Va`no je nau~iti de- vanja i integracije ve}a i bezbolnija. Tako|e, problem integraci-
cu da se spomenici svih kultura cene, oni }e to nositi u svesti ce- je pripadnika manjeg broja „prido{lica“ u neko dru{tvo, re{avao
log ìvota i prene}e na svoju decu. Pripadnici nacionalnih mase, naj~e{}e, asimilacijom. No, sada se pitanje integracija, usled
njina moraju da imaju pravo na u~enje maternjeg jezika u {ko- dru{tvenih promena na globalnom, svetskom nivou, postavlja u
lama. Zemlja u kojoj ìvimo, makar joj i ne pripadali po pore- vezi integracije celih dru{tava u cilju stvaranja tzv. „globalnog
klu, sigurno }e nam biti draà ako nas ne ograni~ava, ve} nam sela“ koje bi predstavljalo jedno jedinstveno dru{tvo. Ta ideja o
daje podstrek. globalizaciji podelila je svet u gotovo svim bitnim dru{tvenim
segmentima. Jedan od tih segmenata su i religijske zajednice
Jedna od pozitivnih reformi {kolstva jeste uvo|enje vero- koje igraju zna~ajnu (a u nekim dru{tvima i dràvama presud-
nauke kao izbornog predmeta. Na ~asovima veronauke treba nu) ulogu. Odre|ene religijske zajednice proces globalizacije vi-
sprovesti komparativno prou~avanje velikih religijskih sistema. de kao put ka uni{tenju njihovih vrednosti i na~ina ìvota. Jo{
Na kraju krajeva, ni bogovi monoteisti~kih religija se ne razliku- uvek ta ideja nije preovladala u najzna~ajnijim religijama, ali
ju mnogo. Islam prihvata neke biblijske istine i proroke i tvrdi sve vi{e dobija na zna~aju.
da je razlika u njihovom preno{enju i shvatanju, i da su imena Da bi se ovi problemi re{ili i otklonile nedoumice oko bu-
razli~ita. Na svetu ima mnogo imena, ali nije ime to {to nas raz- du}nosti odre|enog dru{tva, civlizacije i naroda, potrebno je po-
dvaja od drugih. Naprotiv, spaja nas i kaè – ime za jedinke iste krenuti stalni dijalog izme|u religijskih zajednica, promovisati
vrste. Razlike u istorodnosti. Nije te{ko to prihvatiti. Na|ite u tu- zajedni~ke vrednosti i, u meri dru{tvenih potreba i koristi, uva-
|em imenu poznata vam slova i pruìte ruku svom susedu! àvati stavove koje one zajedni~ki formiraju.
142 143
Jedan od konkretnih primera, na kojem se dokazuje zna- saradnja sa verskim liderima. Dru{tvene uloge verskih lidera
~aj me|ureligijskog dijaloga, je i izgradnja novog, postratovskog najvi{e dolaze do izraàja tamo gde ne postoje dovoljno razvije-
dru{tva Bosne i Hercegovine. Naime, u periodu od 1992. do ne javne, dràvne institucije. Pretpostavka za otpo~injanje dijalo-
1995. godine u BiH je trajao gra|anski rat1 izme|u pripadnika ga izme|u religijskih zajednica je, kao {to se videlo na primeru
tri naroda (Bo{njaka, Hrvata i Srba), sva tri razli~ita i po religi- BiH, me|usobno uvaàvanie i priznavanje prava na izraàvanje
jama koje ispovedaju. Odmah po okon~anju rata, uspostavljen je druga~ijih pogleda na ìvot. Drugi, ne manje zna~ajan, korak je
Me|ureligijski savet, kao zajedni~ko, nevladino, telo koje ~ine pronalaènje i isticanje zajedni~kih vrednosti na kojima po~iva-
predstavnici ~etiri religijske zajednice (jevrejska, katoli~ka, mu- ju sve religije. îtaju}i Bibliju, Kuran i Talmud, uverio sam se da
slimanska i pravoslavna). Iako rad Saveta nije bio aktivno pra- postoje sna`ne i zna~ajne zajedni~ke vrednosti na kojima po~iva-
}en medijskom podr{kom, rezultati njegovog rada su, posmatraju sve tri religije3. Isticanje zajedni~kih vrednosti, zna~i i te`nju
ju}i sa distance od gotovo 11 godina nakon zavr{etka oruànog ka razvoju mira i – kako to ~esto verski lideri izgovaraju – „do-
sukoba, zna~ajno doprineli pomirenju izme|u naroda. Neki od bre volje medu ljudima“. Nadalje, religijske zajednice bi trebalo
prvih koraka koje su predstavnici svih zajednica, zajedni~ki vi{e da rade na tome da, tamo gde su tradicionalno i ve}inski za-
preduzeli odnosili su se na puno i iskreno me|usobno uvaàva- stupljene, podsti~u svoje vernike da prihvate i uvaè one koji is-
nje, uspostavljanje stalne saradnje izme|u zajednica kroz Savet, poljavaju svoja verovanja na druga~iji na~in od onoga na koji ve-
prihvatanje odvojenosti zajednica od dràve i prava svih da ispo- }ina to radi, kao ravnopravne gra|ane. Za ovo postoji utemelje-
nje u osnovama gotovo svih religija, a posebno u ove tri ve} po-
vedaju svoju veru. Zna~aj ove saradnje najvi{e se ispoljio kroz
menute. Posebno je va`no da se, od strane dràva, me|unarod-
stalne aktivnosti unutar svake zajednice ponaosob. Predstavnici
nih i nevladinih organizacija, podstaknu verske zajednice na us-
religija su javno i kroz svoje unutra{nje aktivnosti, pozivali svo-
postavljanje stalnog dijaloga, kako bi se pomoglo re{avanje sada-
je vernike da slede primere saradnje koje su sami pokrenuli. Sa-
{njih i izbeglo otpo~injanje novih verskih sukoba. To, izme|u
radnja me|u zajednicama je zaista uznapredovala, tako da se, ne ostalog, zna~i i razvoj svesti o odgovornosti, zna~aju i uticaju sta-
retko, de{ava da sve{tenici pravoslavne i katoli~ke crkve zajedno vova koje imaju verske zajednice. Razvoj svesti o odgovornosti
odràvaju verske slu`be na dane najzna~ajnijih hri{}anskih ver- verskih zajednica dobija na zna~aju i zbog toga {to one imaju
skih praznika. Tako|e, postoji i me|usobna finansijska pomo} zna~ajnu ulogu u spre~avanju i re{avanju sukoba koji negativno
u izgradnji i obnovi poru{enih verskih objekata. U poslednjih ne- uti~u na ìvote velikog broja ljudi.
koliko godina nije registrovan niti jedan ozbiljan, verski motivi-
san, incident. Analiziraju}i ovaj primer i dragocena iskustva ko- Osnova za uspostavljanje i trajno razvijanje dijaloga izme-
ja nudi, cenim da bi trebalo na sli~an na~in pristupiti i u re{ava- |u verskih zajednica postoji – sadràna je u verskim u~enjima i
nju drugih sukoba u kojima verske zajednice imaju zna~ajnu temeljima najve}eg broja religija, a to je – zalaganje za mir i rav-
nopravnost izme|u ljudi, te podsticanje ljudi da ~ine dobra dela.
ulogu. Uzimaju}i u obzir ~injenicu da se glavna svetska ratna à-
ri{ta odvijaju u Iraku i Avganistanu2, te da najve}i broj ljudi koji
su optuèni za terorizam poti~e iz islama i tvrde da u toj religiji
pronalaze razloge za svoje delovanje, onda se zna~aj i uticaj reli-
gijskih zajednica u tim dru{tvima ne sme potceniti ili izbegavati
1) Jedan broj istori~ara, politi~ara i hroni~ara bosanskohercegova~kog oruànog suko- 3) Jevreji uvaàvaju nekoliko verskih knjiga, me|u kojima je najzna~ajnija Biblija;
ba smatra da se ovaj rat moè i treba kvalifikovati kao (ili da je posredi bio, uglavnom) hri{}ani, kao i Jevreji, svoje verovanje temelje na Bibliji podeljenoj na Stari i Novi
verski sukob. Zavet koji po~inje dolaskom Isusa Hrista Mesije (spasilac ~ove~anstva, po
2) U obe zemlje ve}insko stanovni{tvo ~ine pripadnici muslimanske religije. U ovim hri{}anskom verovanju), dok muslimani veruju u u~enje Kurana koji je Alah (Bog)
zemljama religija igra zna~ajnu ulogu u gotovo svim porama dru{tvenog i politi~kog saop{tio poslednjem velikom proroku Muhamedu Pregamberu. Kuran predstavlja
ìvota. nastavak i, po muslimanskom verovanju, „ispravku“ i dopunu Biblije.
144 145
Jedan od konkretnih primera, na kojem se dokazuje zna- saradnja sa verskim liderima. Dru{tvene uloge verskih lidera
~aj me|ureligijskog dijaloga, je i izgradnja novog, postratovskog najvi{e dolaze do izraàja tamo gde ne postoje dovoljno razvije-
dru{tva Bosne i Hercegovine. Naime, u periodu od 1992. do ne javne, dràvne institucije. Pretpostavka za otpo~injanje dijalo-
1995. godine u BiH je trajao gra|anski rat1 izme|u pripadnika ga izme|u religijskih zajednica je, kao {to se videlo na primeru
tri naroda (Bo{njaka, Hrvata i Srba), sva tri razli~ita i po religi- BiH, me|usobno uvaàvanie i priznavanje prava na izraàvanje
jama koje ispovedaju. Odmah po okon~anju rata, uspostavljen je druga~ijih pogleda na ìvot. Drugi, ne manje zna~ajan, korak je
Me|ureligijski savet, kao zajedni~ko, nevladino, telo koje ~ine pronalaènje i isticanje zajedni~kih vrednosti na kojima po~iva-
predstavnici ~etiri religijske zajednice (jevrejska, katoli~ka, mu- ju sve religije. îtaju}i Bibliju, Kuran i Talmud, uverio sam se da
slimanska i pravoslavna). Iako rad Saveta nije bio aktivno pra- postoje sna`ne i zna~ajne zajedni~ke vrednosti na kojima po~iva-
}en medijskom podr{kom, rezultati njegovog rada su, posmatraju sve tri religije3. Isticanje zajedni~kih vrednosti, zna~i i te`nju
ju}i sa distance od gotovo 11 godina nakon zavr{etka oruànog ka razvoju mira i – kako to ~esto verski lideri izgovaraju – „do-
sukoba, zna~ajno doprineli pomirenju izme|u naroda. Neki od bre volje medu ljudima“. Nadalje, religijske zajednice bi trebalo
prvih koraka koje su predstavnici svih zajednica, zajedni~ki vi{e da rade na tome da, tamo gde su tradicionalno i ve}inski za-
preduzeli odnosili su se na puno i iskreno me|usobno uvaàva- stupljene, podsti~u svoje vernike da prihvate i uvaè one koji is-
nje, uspostavljanje stalne saradnje izme|u zajednica kroz Savet, poljavaju svoja verovanja na druga~iji na~in od onoga na koji ve-
prihvatanje odvojenosti zajednica od dràve i prava svih da ispo- }ina to radi, kao ravnopravne gra|ane. Za ovo postoji utemelje-
nje u osnovama gotovo svih religija, a posebno u ove tri ve} po-
vedaju svoju veru. Zna~aj ove saradnje najvi{e se ispoljio kroz
menute. Posebno je va`no da se, od strane dràva, me|unarod-
stalne aktivnosti unutar svake zajednice ponaosob. Predstavnici
nih i nevladinih organizacija, podstaknu verske zajednice na us-
religija su javno i kroz svoje unutra{nje aktivnosti, pozivali svo-
postavljanje stalnog dijaloga, kako bi se pomoglo re{avanje sada-
je vernike da slede primere saradnje koje su sami pokrenuli. Sa-
{njih i izbeglo otpo~injanje novih verskih sukoba. To, izme|u
radnja me|u zajednicama je zaista uznapredovala, tako da se, ne ostalog, zna~i i razvoj svesti o odgovornosti, zna~aju i uticaju sta-
retko, de{ava da sve{tenici pravoslavne i katoli~ke crkve zajedno vova koje imaju verske zajednice. Razvoj svesti o odgovornosti
odràvaju verske slu`be na dane najzna~ajnijih hri{}anskih ver- verskih zajednica dobija na zna~aju i zbog toga {to one imaju
skih praznika. Tako|e, postoji i me|usobna finansijska pomo} zna~ajnu ulogu u spre~avanju i re{avanju sukoba koji negativno
u izgradnji i obnovi poru{enih verskih objekata. U poslednjih ne- uti~u na ìvote velikog broja ljudi.
koliko godina nije registrovan niti jedan ozbiljan, verski motivi-
san, incident. Analiziraju}i ovaj primer i dragocena iskustva ko- Osnova za uspostavljanje i trajno razvijanje dijaloga izme-
ja nudi, cenim da bi trebalo na sli~an na~in pristupiti i u re{ava- |u verskih zajednica postoji – sadràna je u verskim u~enjima i
nju drugih sukoba u kojima verske zajednice imaju zna~ajnu temeljima najve}eg broja religija, a to je – zalaganje za mir i rav-
nopravnost izme|u ljudi, te podsticanje ljudi da ~ine dobra dela.
ulogu. Uzimaju}i u obzir ~injenicu da se glavna svetska ratna à-
ri{ta odvijaju u Iraku i Avganistanu2, te da najve}i broj ljudi koji
su optuèni za terorizam poti~e iz islama i tvrde da u toj religiji
pronalaze razloge za svoje delovanje, onda se zna~aj i uticaj reli-
gijskih zajednica u tim dru{tvima ne sme potceniti ili izbegavati
1) Jedan broj istori~ara, politi~ara i hroni~ara bosanskohercegova~kog oruànog suko- 3) Jevreji uvaàvaju nekoliko verskih knjiga, me|u kojima je najzna~ajnija Biblija;
ba smatra da se ovaj rat moè i treba kvalifikovati kao (ili da je posredi bio, uglavnom) hri{}ani, kao i Jevreji, svoje verovanje temelje na Bibliji podeljenoj na Stari i Novi
verski sukob. Zavet koji po~inje dolaskom Isusa Hrista Mesije (spasilac ~ove~anstva, po
2) U obe zemlje ve}insko stanovni{tvo ~ine pripadnici muslimanske religije. U ovim hri{}anskom verovanju), dok muslimani veruju u u~enje Kurana koji je Alah (Bog)
zemljama religija igra zna~ajnu ulogu u gotovo svim porama dru{tvenog i politi~kog saop{tio poslednjem velikom proroku Muhamedu Pregamberu. Kuran predstavlja
ìvota. nastavak i, po muslimanskom verovanju, „ispravku“ i dopunu Biblije.
144 145
U postkonfliktnom dru{tvu kao {to je na{e, gde je jedan od

va`nijih uzroka tog konflikta predstavljala verska netrpeljivost
zasnovana na neznanju, od velikog zna~aja je da se u vremenu
Aleksandar Andreji} koje sledi to promeni. U sistem obrazovanja u Srbiji u{ao je no-
vi predmet nazvan veronauka, koji moè da predstavlja najbolji
na~in za me|ureligijsku saradnju, ako mu se dobro pristupi.
Svako dru{tvo, jo{ od najdavnijih vremena, razvilo je svo- U obrazovnim sistemima velikog broja evropskih zemalja
ju specifi~nu kulturu. Na razvitak svake kulture uticali su brojni postoji predmet koji se bavi prou~avanjem religija. Deca se, kroz
faktori, od vremena i epohe u kojima su nastajali, do specifi~nih taj predmet, upoznaju sa najzna~ajnijim svetskim religijama, ali
dru{tvenih fenomena na kojima su se razvijali. Jedna od svaka- i sa etikom, moralom i filozofskim idejama proisteklim iz religi-
ko najzna~ajnijih dru{tvenih tvorevina je i religija, koja ima veli- ja. Na taj na~in u~e o njihovim razlikama i sli~nostima, i {to je
ku ulogu u izgradnji i oblikovanju morala jedne zajednice, kao najva`nije, dobijaju sveobuhvatno religijsko saznanje koje }e
osnove na kojoj se gradi sistem dru{tvenih vrednosti. usloviti toleranciju u multikulturnom dru{tvu kao jedinu mogu-
Poznato je da religijske ideje kod ljudi imaju veliki uticaj na }u ideju.
razvoj moralnih, dru{tvenih, kulturnih i mnogih drugih vrednosti Predmet veronauka u Srbiji je jako lo{e realizovan. Umesto
koje odre|uju i daju identitet ljudima kao pojedincima ili grupi. da se deca koja su odrasla u konfliktnom dru{tvu u~e toleranci-
Iako ve}ina religija zastupa veliki broj op{tih na~ela bliskih ji kroz upoznavanje drugih religija, ona se dele u grupe po ver-
skoj pripadnosti i u~e o vrednostima samo svoje religije, {to ja
ljudima, kao {to su ljubav u {irem smislu (prema porodici, pri-
smatram da je jako pogre{no.
jateljima, ljudima uop{te), moralnosti, pravdi, jednakosti, po{te-
nju, itd. u vremenima u kojima su nastajale i dru{tvima kojima Ja vidim taj predmet kao najva`niji i najdelotvorniji na~in
su se prilago|avale, razli~ito su tuma~ena. Svaka od kultura ko- za uspostavljanje novih dru{tvenih vrednosti. Treba promeniti
ja se pojavila u Evropi tokom vremena, u dodiru sa nekom dru- osnovni princip podele po veroispovesti me|u decom i napraviti
gom, ostavila je poseban trag uo~ljiv do dana{njih dana. sadrìnski jedinstven predmet, koji }e sva deca poha|ati. Pri sa-
moj izradi sadràja, otvara se mogu}nost da sve religijske zajed-
Evropsko moderno dru{tvo, u kojem danas ìvimo, pred- nice u~estvuju u tom procesu, {to bi predmet obogatilo i u~inilo
stavlja kulturni mozaik jedinstven u svetu. Balkansko poluostr- ga objektivnim. U predavanju bi trebalo da se smenjuju verou~i-
vo je tako|e me{avina raznih naroda, njihovih kultura i religija i telji iz svih religijskih zajednica, a tako|e bitan moè biti njihov
deo je evropskog kulturnog prostora. uticaj u uklju~ivanju u radionice sa decom, gde bi deca aktivno
Moj cilj u ovom radu je da predstavim ideje za uspostavlja- pristupila nastavi. Tema svake radionice bi mogla biti neki osnov-
nje multikulturnog dru{tva u Srbiji kroz razli~ite forme obrazo- ni moralnu princip (ljubav, pravda, po{tenje), koja bi deca zajed-
vanja i edukacije: no sa verou~iteljima obra|ivala iz razli~itih religijskih uglova. To
bi posebno dalo novi pogled deci na razli~ite religijske doìvljaje
• me|usobno upoznavanje religijskih aspekata koje su ovih principa i njihove primene u dru{tvu. Jako bitan segment
nastave moè biti i povezivanje kulture sa religijom, gde bi verou-
uslovile kulturnu raznolikost na ovim prostorima;
~itelji deci ~itali razne tekstove o obi~ajima i verovanjima.
• bliè upoznavanje sa kulturnim sli~nostima i razlikama
Uveren sam da se moè prona}i jo{ mnogo na~ina za pri-
kroz osvrt na evropski kulturni prostor u kome se nalaze;
menu ovog predmeta, kojim se nova generacija dece, koja }e sa-
• razvitak tolerancije i me|usobnog uvaàvanja na temelju ~injavati dru{tvo, biti vaspitana u novom duhu modernog dru-
modernog i multikulturnog evropskog dru{tva. {tva koja }e im dati dovoljno saznanja da uvaè i prihvate me|u-
146 147
U postkonfliktnom dru{tvu kao {to je na{e, gde je jedan od

va`nijih uzroka tog konflikta predstavljala verska netrpeljivost
zasnovana na neznanju, od velikog zna~aja je da se u vremenu
Aleksandar Andreji} koje sledi to promeni. U sistem obrazovanja u Srbiji u{ao je no-
vi predmet nazvan veronauka, koji moè da predstavlja najbolji
na~in za me|ureligijsku saradnju, ako mu se dobro pristupi.
Svako dru{tvo, jo{ od najdavnijih vremena, razvilo je svo- U obrazovnim sistemima velikog broja evropskih zemalja
ju specifi~nu kulturu. Na razvitak svake kulture uticali su brojni postoji predmet koji se bavi prou~avanjem religija. Deca se, kroz
faktori, od vremena i epohe u kojima su nastajali, do specifi~nih taj predmet, upoznaju sa najzna~ajnijim svetskim religijama, ali
dru{tvenih fenomena na kojima su se razvijali. Jedna od svaka- i sa etikom, moralom i filozofskim idejama proisteklim iz religi-
ko najzna~ajnijih dru{tvenih tvorevina je i religija, koja ima veli- ja. Na taj na~in u~e o njihovim razlikama i sli~nostima, i {to je
ku ulogu u izgradnji i oblikovanju morala jedne zajednice, kao najva`nije, dobijaju sveobuhvatno religijsko saznanje koje }e
osnove na kojoj se gradi sistem dru{tvenih vrednosti. usloviti toleranciju u multikulturnom dru{tvu kao jedinu mogu-
Poznato je da religijske ideje kod ljudi imaju veliki uticaj na }u ideju.
razvoj moralnih, dru{tvenih, kulturnih i mnogih drugih vrednosti Predmet veronauka u Srbiji je jako lo{e realizovan. Umesto
koje odre|uju i daju identitet ljudima kao pojedincima ili grupi. da se deca koja su odrasla u konfliktnom dru{tvu u~e toleranci-
Iako ve}ina religija zastupa veliki broj op{tih na~ela bliskih ji kroz upoznavanje drugih religija, ona se dele u grupe po ver-
skoj pripadnosti i u~e o vrednostima samo svoje religije, {to ja
ljudima, kao {to su ljubav u {irem smislu (prema porodici, pri-
smatram da je jako pogre{no.
jateljima, ljudima uop{te), moralnosti, pravdi, jednakosti, po{te-
nju, itd. u vremenima u kojima su nastajale i dru{tvima kojima Ja vidim taj predmet kao najva`niji i najdelotvorniji na~in
su se prilago|avale, razli~ito su tuma~ena. Svaka od kultura ko- za uspostavljanje novih dru{tvenih vrednosti. Treba promeniti
ja se pojavila u Evropi tokom vremena, u dodiru sa nekom dru- osnovni princip podele po veroispovesti me|u decom i napraviti
gom, ostavila je poseban trag uo~ljiv do dana{njih dana. sadrìnski jedinstven predmet, koji }e sva deca poha|ati. Pri sa-
moj izradi sadràja, otvara se mogu}nost da sve religijske zajed-
Evropsko moderno dru{tvo, u kojem danas ìvimo, pred- nice u~estvuju u tom procesu, {to bi predmet obogatilo i u~inilo
stavlja kulturni mozaik jedinstven u svetu. Balkansko poluostr- ga objektivnim. U predavanju bi trebalo da se smenjuju verou~i-
vo je tako|e me{avina raznih naroda, njihovih kultura i religija i telji iz svih religijskih zajednica, a tako|e bitan moè biti njihov
deo je evropskog kulturnog prostora. uticaj u uklju~ivanju u radionice sa decom, gde bi deca aktivno
Moj cilj u ovom radu je da predstavim ideje za uspostavlja- pristupila nastavi. Tema svake radionice bi mogla biti neki osnov-
nje multikulturnog dru{tva u Srbiji kroz razli~ite forme obrazo- ni moralnu princip (ljubav, pravda, po{tenje), koja bi deca zajed-
vanja i edukacije: no sa verou~iteljima obra|ivala iz razli~itih religijskih uglova. To
bi posebno dalo novi pogled deci na razli~ite religijske doìvljaje
• me|usobno upoznavanje religijskih aspekata koje su ovih principa i njihove primene u dru{tvu. Jako bitan segment
nastave moè biti i povezivanje kulture sa religijom, gde bi verou-
uslovile kulturnu raznolikost na ovim prostorima;
~itelji deci ~itali razne tekstove o obi~ajima i verovanjima.
• bliè upoznavanje sa kulturnim sli~nostima i razlikama
Uveren sam da se moè prona}i jo{ mnogo na~ina za pri-
kroz osvrt na evropski kulturni prostor u kome se nalaze;
menu ovog predmeta, kojim se nova generacija dece, koja }e sa-
• razvitak tolerancije i me|usobnog uvaàvanja na temelju ~injavati dru{tvo, biti vaspitana u novom duhu modernog dru-
modernog i multikulturnog evropskog dru{tva. {tva koja }e im dati dovoljno saznanja da uvaè i prihvate me|u-
146 147
sobne razlike koje mogu da jedino doprinesu razvitku kulture

jednog dru{tva kroz njenu raznolikost.
Za razvijanje ideje multikulturnog dru{tva kod odrasle po-
pulacije mislim da posebnu pa`nju treba posvetiti upoznavanju Vladislav Radak
sa kulturnim i religijskim nasle|em Evrope kroz kulture aktiv-
nosti. Na taj na~in, moè se saznati kako su se dodiri razli~itih
religija i njihovih kultura na evropskom tlu asimilovale u jedin- Osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka svet je pro-
stveni kulturni prostor, uprkos svojim razlikama. {ao kroz korenite promene koje su potisnule ve}inu dotada{njih
politi~ih shvatanja, da bi utrle put novom poretku demokratiji.
Kroz op{teobrazovne predmete na fakultetima moè biti U to vrerne, vreme pada berlinskog zida, raspada Sovjetskog Sa-
posebno koristan osvrt na filozofske ideje koje su se razvile kroz veza i formiranja drugih dràva, zemlje Evrope i sveta se okre}u
istoriju evropske civilizacije i njihov odnos sa religijom. Tako|e, ka novom unutra{njem ure|enju istovremeno sna`no podsti~u}i
bliè upoznavanje sa umetno{}u koja je nastala na ovim i evrop-
razvoj spoljnje politike, shvataju}i to kao izuzetno bitan i neza-
skim prostorima moè znatno doprineti razumevanju religijskih
menjiv ~inilac modernog poretka.
uticaja na kojima je nastala.
Tada je nova, izdiferencirana sila SAD dobila pravu protiv-
Prikazivanjem dokumentarnih filmova, na fakultetima i u
omladinskim kulturnim centrima o isprepletenosti religijskih uti- teù – Evropsku uniju. Podsti~u}i ekonomsko, politi~ko i pri-
caja na ovim prostorima, dobar je na~in da se dopre do svesti ve- vredno jedinstvo cilj zemalja ~lanica Evropske unije jeste da se
likog broja mladih ljudi koji traè odgovore. Jedan od najboljih stvori globalno trì{te gde }e se ekonomija ubrzano razvijati i gde
na~ina prihvatanja razli~itih kultura je preko muzike na festivali- }e se privreda manjih i lo{ije razvijenih zemalja izjedna~avati sa
ma, gde bi se i muzika i ljudi razli~itih kultura me{ali. Svaki me- onim bolje razvijenim.
|ukulturni kontakt moè biti od velikog zna~aja, zato treba podr- U tom trenutku, trenutku najve}e istorijske prekratnice, ta-
àti izlo`be u galerijama i muzejima i putovanja studenata u raz- da{nja Jugoslavija umesto tranzicije i okretanja ka novoj; evrop-
li~ite krajeve Evrope gde bi se direktno susretali sa drugom kul- skoj budu}nosti bira unutra{nje konflikte na nacionalnoj i ver-
turom putem arhitekture, jezika, obi~aja, na~ina ìvota ljudi… skoj osnovi kako bi se na{la u za~aranom krugu najve}e ratne
Jako bitan uticaj na edukaciju van {kolske populacije i raz- oluje koja je mogla da zadesi ove prostore u tom trenutku. Vlada-
vitak tolerantnijeg dru{tva moè se posti}i kroz rad brojnih ne- vina Slobodana Milo{evi}a donosi razaranja, nema{tinu, unose}i
vladinih organizacija, dru{tvenih pokreta i gra|anskih inicijati- u svaki dom ekstremni nacionalzam i versku netoleranciju.
va, koji, kroz razne seminare, tribine, javne nastupe i druge so- Jugoslavija gubi kredibilitet u o~ima vode}ih sila, gubi za-
cijalne aktivnosti, promovi{u}i multikulturno dru{tvo, mogu u vidan status spone izme|u istoka i zapada, gubi status saobra-
bitnoj meri da doprinesu pro{irenju svesti kod ljudi koji su i di- }ajnog i trgovinskog centra i dobija status izolovane zone, nulte
rektno odgovorni za kreiranje dru{tvenih odnosa. ta~ke.
Na kraju se izdvaja zaklju~ak da u procesu pomirenja u
Danas su godine izolacije pro{lost. Neminovna smena poli-
postkonfliktnim dru{tvima edukacija i obrazovanje imaju najzna-
ti~kog reìma koja je usledila 5. oktobra donela je demokratiju,
~ajniji uticaj u utvr|ivanju samog uzroka sukoba i otvaranju pu-
~itavu deceniju posle svih drugih zemalja. Ipak da Srbija nije ras-
ta budu}nosti ka modernom, multikulturnom dru{tvu uz me|u-
krstila sa svojom pro{lo{}u pokazuju stravi~ni doga|aji kao {to
sobno upoznavanje razlika i njihovo razumevanje i po{tovanje.
Mislim da je klju~ uspostavljanja religijskog dijaloga u dru{tvu u je smrt premijera Zorana \in|i}a i martovski neredi na Kosovu.
samom pojedincu, koji kroz kulturne uticaje, moè sam da uspo- Da li Srbija moè bez osvrtanja da nastavi kroz bolan put
stavi ravnoteù izme|u tradicionalne religije i modernog dru{tva. tranzicije? Tvrdim da ne moè. Ne moè se nastaviti dalje sve
148 149
sobne razlike koje mogu da jedino doprinesu razvitku kulture

jednog dru{tva kroz njenu raznolikost.
Za razvijanje ideje multikulturnog dru{tva kod odrasle po-
pulacije mislim da posebnu pa`nju treba posvetiti upoznavanju Vladislav Radak
sa kulturnim i religijskim nasle|em Evrope kroz kulture aktiv-
nosti. Na taj na~in, moè se saznati kako su se dodiri razli~itih
religija i njihovih kultura na evropskom tlu asimilovale u jedin- Osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka svet je pro-
stveni kulturni prostor, uprkos svojim razlikama. {ao kroz korenite promene koje su potisnule ve}inu dotada{njih
politi~ih shvatanja, da bi utrle put novom poretku demokratiji.
Kroz op{teobrazovne predmete na fakultetima moè biti U to vrerne, vreme pada berlinskog zida, raspada Sovjetskog Sa-
posebno koristan osvrt na filozofske ideje koje su se razvile kroz veza i formiranja drugih dràva, zemlje Evrope i sveta se okre}u
istoriju evropske civilizacije i njihov odnos sa religijom. Tako|e, ka novom unutra{njem ure|enju istovremeno sna`no podsti~u}i
bliè upoznavanje sa umetno{}u koja je nastala na ovim i evrop-
razvoj spoljnje politike, shvataju}i to kao izuzetno bitan i neza-
skim prostorima moè znatno doprineti razumevanju religijskih
menjiv ~inilac modernog poretka.
uticaja na kojima je nastala.
Tada je nova, izdiferencirana sila SAD dobila pravu protiv-
Prikazivanjem dokumentarnih filmova, na fakultetima i u
omladinskim kulturnim centrima o isprepletenosti religijskih uti- teù – Evropsku uniju. Podsti~u}i ekonomsko, politi~ko i pri-
caja na ovim prostorima, dobar je na~in da se dopre do svesti ve- vredno jedinstvo cilj zemalja ~lanica Evropske unije jeste da se
likog broja mladih ljudi koji traè odgovore. Jedan od najboljih stvori globalno trì{te gde }e se ekonomija ubrzano razvijati i gde
na~ina prihvatanja razli~itih kultura je preko muzike na festivali- }e se privreda manjih i lo{ije razvijenih zemalja izjedna~avati sa
ma, gde bi se i muzika i ljudi razli~itih kultura me{ali. Svaki me- onim bolje razvijenim.
|ukulturni kontakt moè biti od velikog zna~aja, zato treba podr- U tom trenutku, trenutku najve}e istorijske prekratnice, ta-
àti izlo`be u galerijama i muzejima i putovanja studenata u raz- da{nja Jugoslavija umesto tranzicije i okretanja ka novoj; evrop-
li~ite krajeve Evrope gde bi se direktno susretali sa drugom kul- skoj budu}nosti bira unutra{nje konflikte na nacionalnoj i ver-
turom putem arhitekture, jezika, obi~aja, na~ina ìvota ljudi… skoj osnovi kako bi se na{la u za~aranom krugu najve}e ratne
Jako bitan uticaj na edukaciju van {kolske populacije i raz- oluje koja je mogla da zadesi ove prostore u tom trenutku. Vlada-
vitak tolerantnijeg dru{tva moè se posti}i kroz rad brojnih ne- vina Slobodana Milo{evi}a donosi razaranja, nema{tinu, unose}i
vladinih organizacija, dru{tvenih pokreta i gra|anskih inicijati- u svaki dom ekstremni nacionalzam i versku netoleranciju.
va, koji, kroz razne seminare, tribine, javne nastupe i druge so- Jugoslavija gubi kredibilitet u o~ima vode}ih sila, gubi za-
cijalne aktivnosti, promovi{u}i multikulturno dru{tvo, mogu u vidan status spone izme|u istoka i zapada, gubi status saobra-
bitnoj meri da doprinesu pro{irenju svesti kod ljudi koji su i di- }ajnog i trgovinskog centra i dobija status izolovane zone, nulte
rektno odgovorni za kreiranje dru{tvenih odnosa. ta~ke.
Na kraju se izdvaja zaklju~ak da u procesu pomirenja u
Danas su godine izolacije pro{lost. Neminovna smena poli-
postkonfliktnim dru{tvima edukacija i obrazovanje imaju najzna-
ti~kog reìma koja je usledila 5. oktobra donela je demokratiju,
~ajniji uticaj u utvr|ivanju samog uzroka sukoba i otvaranju pu-
~itavu deceniju posle svih drugih zemalja. Ipak da Srbija nije ras-
ta budu}nosti ka modernom, multikulturnom dru{tvu uz me|u-
krstila sa svojom pro{lo{}u pokazuju stravi~ni doga|aji kao {to
sobno upoznavanje razlika i njihovo razumevanje i po{tovanje.
Mislim da je klju~ uspostavljanja religijskog dijaloga u dru{tvu u je smrt premijera Zorana \in|i}a i martovski neredi na Kosovu.
samom pojedincu, koji kroz kulturne uticaje, moè sam da uspo- Da li Srbija moè bez osvrtanja da nastavi kroz bolan put
stavi ravnoteù izme|u tradicionalne religije i modernog dru{tva. tranzicije? Tvrdim da ne moè. Ne moè se nastaviti dalje sve
148 149
dok se ne pogleda u o~i zlo~inima koji su po~injeni. Srbija nema dràne direktno od vlade i Ministarstva kulture. U to svakako
budunost ukoliko se ne uspostave pravi, demokratski i iskreni spadaju smotre etno-ansambala, tradicionalnih pozori{ta, usta-
spoljno-politi~ki odnosi sa susednim zemljama. Srbija se nalazi novljavanje knjièvnih nagrada koje doprinose odre|enoj kulturi.
na multinacionalnoj i multietni~koj teritoriji {to je obavezuje da
Sve ovo navedeno moralo bi da bude u sklopu slede}e bit-
kreira svoju politiku prema novim na~elima. Ona ne moè imati
pravi put sve dok postoji makar iskra nacionalizma, mr`nje i ne- ne stavke.
tolerancije.
Decentralizacija
U nastavku bih izloìo teze za koje ja smatram da moraju
biti klju~ne u kreiranju unutra{nje i spoljnje politike, a koje za Decentralizacija je jasan, svuda prisutan demokratski pro-
cilj imaju stavljanje u prvi plan dijalog izme|u religijskih zajed- ces. Svakako da je jedan od osnovnih ~inilaca dijaloga me|u re-
nica kao na~in za kreiranje novog, zdravorazumskog i prosperi- ligijskim zajednicama. Decentralizacija ne zna~i otcepljenje, niti
tetnog poretka. ugroàvanje centralne vlasti i manjina na tom podru~iju, ve} ba{
koristi kao protivteà tome.
Analiza verskog konflikta Decentralizacija je u su{tini dijalog. Predstavnici centralne
Da bi dijalog me|u religiskim zajednicama uop{te bio mo- vlasti i druga strana moraju da na|u pravi put i re{enje koje }e
gu} pre svega bi obe strane morale da za|u dublje u problemati- da ispo{tuje slobode svake manjine, ljudsko dostojanstvo, rav-
ku i potraè same korene verskih nesuglasica. Jasno je da su ne- nopravnost i socijalnu pravdu. Da bi u okviru jedne zemlje po-
ki razlozi koji su doveli do konflikta odmah na po~etku jasni. Re- stojao sklad me|u religijskim zajednicama, jedna strana mora
ligija nije ta koja je dovela do po~etka sukoba, ve} je ona kori{}e- da prihvati i prizna tu|u veru i ube|enja. Decentralisti~ki proces
na kao izgovor i podstrek. Pojmom religije su se sluìli mnogi, ia- mora biti postepen i kontrolisan, kako ne bi do{lo do ugroàva-
ko se u njoj nisu prona{li, kako bi dobili izgovor za besmisleno
nja ni~ijih prava.
razaranje.
Analiza verskih na~ela pomo}i }e razumevanju jedne stra- Novi pristup spoljnoj politici
ne verske ispovesti druge. Svetska demokratija mora da dozvoli
ravnopravnost svake vere ukoliko ona ne naru{ava slobodu i rav- Na~in formulacije spoljnje politike neraskidivo je povezan
nopravnost drugih. Treba jasno razumeti i prihvatiti na~ela dru- sa dràvnim interesima kao i sa slikom kojom dràva prezentu-
ge vere i kao takva ih po{tovati. je sebe. Privredna kolaboracija i razmena mogu samo doprineti
pobolj{anju me|ukulturalnih i me|uverskih odnosa. Srbija po-
Multietni~nost i multikulturalnost sle decenije izolovanosti u regionu i svetu kona~no ima sve kva-
litete za formulisanje bolje spoljnje politike. Pravi spoljno-politi~-
Istorija na{ih prostora jasno govori u prilog navedene stav-
ke. Na{a zemlja, kao i sve ostale zemlje u regionu, nije jednona- ki odnosi sa zemljama u regionu doprine}e boljoj komunikaciji
cionalna. Zastupljene su brojne manjine i kulture. Svaka manji- sa manjinama u na{oj zemlji. Naravno, u slu~aju otvorene i do-
na sa sobom nosi neke svojstvene odlike, a sa njima jezik, veru bro formulisane spoljne politike i ne treba ni govoriti o privred-
obi~aje. Da bi se uspostavio pravi dijalog izme|u dve suprotsta- nom prosperitetu.
vljene strane, jedan od na~ina je da se to u~ini preko kulture, ko-
ja je univerzalni, a opet svakoj etni~koj celini svojstven jezik. Edukacija
Da bi se uspostavio jasan kontakt kulturne razmene mora- Analiziraju}i probleme jedne nacije ili regiona, malo ko raz-
ju se ustanoviti razli~iti kulturni doga|aji, koje bi morale biti pomi{lja o tome gde se ta~no krije koren i za~etak tog problema.
150 151
dok se ne pogleda u o~i zlo~inima koji su po~injeni. Srbija nema dràne direktno od vlade i Ministarstva kulture. U to svakako
budunost ukoliko se ne uspostave pravi, demokratski i iskreni spadaju smotre etno-ansambala, tradicionalnih pozori{ta, usta-
spoljno-politi~ki odnosi sa susednim zemljama. Srbija se nalazi novljavanje knjièvnih nagrada koje doprinose odre|enoj kulturi.
na multinacionalnoj i multietni~koj teritoriji {to je obavezuje da
Sve ovo navedeno moralo bi da bude u sklopu slede}e bit-
kreira svoju politiku prema novim na~elima. Ona ne moè imati
pravi put sve dok postoji makar iskra nacionalizma, mr`nje i ne- ne stavke.
tolerancije.
Decentralizacija
U nastavku bih izloìo teze za koje ja smatram da moraju
biti klju~ne u kreiranju unutra{nje i spoljnje politike, a koje za Decentralizacija je jasan, svuda prisutan demokratski pro-
cilj imaju stavljanje u prvi plan dijalog izme|u religijskih zajed- ces. Svakako da je jedan od osnovnih ~inilaca dijaloga me|u re-
nica kao na~in za kreiranje novog, zdravorazumskog i prosperi- ligijskim zajednicama. Decentralizacija ne zna~i otcepljenje, niti
tetnog poretka. ugroàvanje centralne vlasti i manjina na tom podru~iju, ve} ba{
koristi kao protivteà tome.
Analiza verskog konflikta Decentralizacija je u su{tini dijalog. Predstavnici centralne
Da bi dijalog me|u religiskim zajednicama uop{te bio mo- vlasti i druga strana moraju da na|u pravi put i re{enje koje }e
gu} pre svega bi obe strane morale da za|u dublje u problemati- da ispo{tuje slobode svake manjine, ljudsko dostojanstvo, rav-
ku i potraè same korene verskih nesuglasica. Jasno je da su ne- nopravnost i socijalnu pravdu. Da bi u okviru jedne zemlje po-
ki razlozi koji su doveli do konflikta odmah na po~etku jasni. Re- stojao sklad me|u religijskim zajednicama, jedna strana mora
ligija nije ta koja je dovela do po~etka sukoba, ve} je ona kori{}e- da prihvati i prizna tu|u veru i ube|enja. Decentralisti~ki proces
na kao izgovor i podstrek. Pojmom religije su se sluìli mnogi, ia- mora biti postepen i kontrolisan, kako ne bi do{lo do ugroàva-
ko se u njoj nisu prona{li, kako bi dobili izgovor za besmisleno
nja ni~ijih prava.
razaranje.
Analiza verskih na~ela pomo}i }e razumevanju jedne stra- Novi pristup spoljnoj politici
ne verske ispovesti druge. Svetska demokratija mora da dozvoli
ravnopravnost svake vere ukoliko ona ne naru{ava slobodu i rav- Na~in formulacije spoljnje politike neraskidivo je povezan
nopravnost drugih. Treba jasno razumeti i prihvatiti na~ela dru- sa dràvnim interesima kao i sa slikom kojom dràva prezentu-
ge vere i kao takva ih po{tovati. je sebe. Privredna kolaboracija i razmena mogu samo doprineti
pobolj{anju me|ukulturalnih i me|uverskih odnosa. Srbija po-
Multietni~nost i multikulturalnost sle decenije izolovanosti u regionu i svetu kona~no ima sve kva-
litete za formulisanje bolje spoljnje politike. Pravi spoljno-politi~-
Istorija na{ih prostora jasno govori u prilog navedene stav-
ke. Na{a zemlja, kao i sve ostale zemlje u regionu, nije jednona- ki odnosi sa zemljama u regionu doprine}e boljoj komunikaciji
cionalna. Zastupljene su brojne manjine i kulture. Svaka manji- sa manjinama u na{oj zemlji. Naravno, u slu~aju otvorene i do-
na sa sobom nosi neke svojstvene odlike, a sa njima jezik, veru bro formulisane spoljne politike i ne treba ni govoriti o privred-
obi~aje. Da bi se uspostavio pravi dijalog izme|u dve suprotsta- nom prosperitetu.
vljene strane, jedan od na~ina je da se to u~ini preko kulture, ko-
ja je univerzalni, a opet svakoj etni~koj celini svojstven jezik. Edukacija
Da bi se uspostavio jasan kontakt kulturne razmene mora- Analiziraju}i probleme jedne nacije ili regiona, malo ko raz-
ju se ustanoviti razli~iti kulturni doga|aji, koje bi morale biti pomi{lja o tome gde se ta~no krije koren i za~etak tog problema.
150 151
Edukacija je sjajan na~in da se spre~i {irenje netoleranci-

je. Upoznavanje dece i mladih ljudi sa svojom i drugim verama
pravi je po~etak koji }e se kasnije razviti u dijalog suprotstavlje-
nih strana. Za~etak dijaloga bi trebalo da bude ostvaren jo{ u Milica Stankovi}
mladom dobu, kako bi kasnije te generacije, koje }e biti lideri
novog dru{tva, bile oslobo|ene svake netolerancije i spremne na
otvorenost i saradnju sa svakom verskom zajednicom i etni~kom
celinom. Uvod
Svakodnevno se susre}emo sa velikim brojem problema,
Uticaj same crkve kako na nivou na{e dràve, tako i u svetu. Jedan od najve}ih
Uticaj crkve na dijalog me|u religijskim zajednicama je problema koji se mora re{iti u najskorije vreme, je upravo pro-
svakako jedan od najva`nijih postupaka koji bi unapredio dija- blem neslaganja izme|u ljudi iz razli~itih religijskih zajednica. U
log. Religijske zajednice treba da uti~u na svoje vernike, u cilju ovom slu~aju, razmotri}emo problem neslaganja izme|u hri{}a-
{irenja tolerancije, a isto tako stupanje dve crkve u dijalog je pra- na i muslimana. Usled nedostatka duhovne reforme, ljudi poi-
vi na~in za {irenje svesti protiv diskriminacije. stove}uju borbu za svoja li~na prava sa borbom za verska i reli-
gijska ube|enja. Najve}i problem je u tome {to mali broj vernika
Zaklju~ak kao autoritet po{tuje Boga, ve} se svaki pojedinac name}e kao
autoritet u dru{tvu. Religija bi trebalo da bude spona koja pove-
[irenje svesti o prihvatanju drugih religijskih zajdnica i ve- zuje sve narode, a ne prepreka pri ostvarivanju bliìh kontakata
ra je teàk i dugotrajan proces, posebno na ovim prostorima. Da i saradnje. U dijalogu izme|u dve religije mora do}i do suo~ava-
bi do{lo do dijaloga potrebno je udruèno delovanje i volja obe nja nepravde i tla~enja i njihovog krajnjeg iskorenjivanja.
strane, crkve, vlade, a pogotovo samih gra|ana.
Dijalog je jedini pravi put ka pomirenju i prosperitetu obe Analiti~ki deo
strane. Moja zemlja je na dobrom putu da ostvari pravu komu-
Da bi do{lo do dijaloga izme|u religijskih zajednica i njiho-
nikaciju i ja verujem u nju. Verujem da smo prvo pogledali sebi
vih predstavnika, mora se analizirati problem razmirica i neslo-
u o~i i svoju pro{lost, da smo nau~ili na sopstvenim gre{kama i
ge izme|u istih. Presudnu ulogu u tom dijalogu imaju crkva i nje-
da ne}emo dozvoliti da se ponove. Verujem da }e Beograd biti
ni velikodostojnici.
ucrtan na mapama sveta kao saobra}ajnica slobodna i bezbedna
za sve nacije i vere. Crkva, kao versko obele`je, sve vi{e postaje sinonim za in-
strument, kojim ljudi na vrhovnim pozicijama upravljaju i sa-
Verujem.
mim tim manipuli{u narodom. Ljudi ubijaju jedni druge radi
svoje religije i crkve, ne razmi{ljaju}i o tome {ta ta religija u stva-
ri propoveda. Crkve, u dana{nje vreme, sve ~e{}e imaju samo
jednu svrhu postojanja, a to je pruànje utehe i izle~enja. Crkve-
ni velikodostojnici se moraju uklju~iti u dijaloge izme|u verskih
zajednica i pomo}i u re{avanju problema. Muslimani su jako je-
dinstveni u o~uvanju svoje vere i zajedni~kim snagama se bore
za o~uvanje svojih svetinja. Hri{}ani su se, pak, vi{e priklonili
Evropi i slobodnijim shvatanjima svega {to nas okruùje, {to je
dovelo do pojave nesloge i razdora unutar same hri{}anske cr-
152 153
Edukacija je sjajan na~in da se spre~i {irenje netoleranci-

je. Upoznavanje dece i mladih ljudi sa svojom i drugim verama
pravi je po~etak koji }e se kasnije razviti u dijalog suprotstavlje-
nih strana. Za~etak dijaloga bi trebalo da bude ostvaren jo{ u Milica Stankovi}
mladom dobu, kako bi kasnije te generacije, koje }e biti lideri
novog dru{tva, bile oslobo|ene svake netolerancije i spremne na
otvorenost i saradnju sa svakom verskom zajednicom i etni~kom
celinom. Uvod
Svakodnevno se susre}emo sa velikim brojem problema,
Uticaj same crkve kako na nivou na{e dràve, tako i u svetu. Jedan od najve}ih
Uticaj crkve na dijalog me|u religijskim zajednicama je problema koji se mora re{iti u najskorije vreme, je upravo pro-
svakako jedan od najva`nijih postupaka koji bi unapredio dija- blem neslaganja izme|u ljudi iz razli~itih religijskih zajednica. U
log. Religijske zajednice treba da uti~u na svoje vernike, u cilju ovom slu~aju, razmotri}emo problem neslaganja izme|u hri{}a-
{irenja tolerancije, a isto tako stupanje dve crkve u dijalog je pra- na i muslimana. Usled nedostatka duhovne reforme, ljudi poi-
vi na~in za {irenje svesti protiv diskriminacije. stove}uju borbu za svoja li~na prava sa borbom za verska i reli-
gijska ube|enja. Najve}i problem je u tome {to mali broj vernika
Zaklju~ak kao autoritet po{tuje Boga, ve} se svaki pojedinac name}e kao
autoritet u dru{tvu. Religija bi trebalo da bude spona koja pove-
[irenje svesti o prihvatanju drugih religijskih zajdnica i ve- zuje sve narode, a ne prepreka pri ostvarivanju bliìh kontakata
ra je teàk i dugotrajan proces, posebno na ovim prostorima. Da i saradnje. U dijalogu izme|u dve religije mora do}i do suo~ava-
bi do{lo do dijaloga potrebno je udruèno delovanje i volja obe nja nepravde i tla~enja i njihovog krajnjeg iskorenjivanja.
strane, crkve, vlade, a pogotovo samih gra|ana.
Dijalog je jedini pravi put ka pomirenju i prosperitetu obe Analiti~ki deo
strane. Moja zemlja je na dobrom putu da ostvari pravu komu-
Da bi do{lo do dijaloga izme|u religijskih zajednica i njiho-
nikaciju i ja verujem u nju. Verujem da smo prvo pogledali sebi
vih predstavnika, mora se analizirati problem razmirica i neslo-
u o~i i svoju pro{lost, da smo nau~ili na sopstvenim gre{kama i
ge izme|u istih. Presudnu ulogu u tom dijalogu imaju crkva i nje-
da ne}emo dozvoliti da se ponove. Verujem da }e Beograd biti
ni velikodostojnici.
ucrtan na mapama sveta kao saobra}ajnica slobodna i bezbedna
za sve nacije i vere. Crkva, kao versko obele`je, sve vi{e postaje sinonim za in-
strument, kojim ljudi na vrhovnim pozicijama upravljaju i sa-
Verujem.
mim tim manipuli{u narodom. Ljudi ubijaju jedni druge radi
svoje religije i crkve, ne razmi{ljaju}i o tome {ta ta religija u stva-
ri propoveda. Crkve, u dana{nje vreme, sve ~e{}e imaju samo
jednu svrhu postojanja, a to je pruànje utehe i izle~enja. Crkve-
ni velikodostojnici se moraju uklju~iti u dijaloge izme|u verskih
zajednica i pomo}i u re{avanju problema. Muslimani su jako je-
dinstveni u o~uvanju svoje vere i zajedni~kim snagama se bore
za o~uvanje svojih svetinja. Hri{}ani su se, pak, vi{e priklonili
Evropi i slobodnijim shvatanjima svega {to nas okruùje, {to je
dovelo do pojave nesloge i razdora unutar same hri{}anske cr-
152 153
kve. Me|utim, ni muslimansko, ni hri{}ansko u~enje ne odbacu- go {to bi on imao pravo da u}utka sve ostale.“ Dakle, pojedina~-
ju osnovna ljudska prava na religioznu slobodu. Iako se ove dve no mi{ljenje ne moè biti superiorno u odnosu na mi{ljenje ~i-
religije umnogome razlikuju, moè se na}i kompromis koji bi bio tavog naroda. U dijalogu izme|u religijskih zajednica ne bi tre-
prihvatljiv i za jednu i za drugu stranu. Ukoliko svaki pojedinac balo da u~estvuju samo predstavnici, ve} narod u celini. Najve-
(koje god da je religije i vere) uspe da re{i svoje li~ne probleme, }i problem koji moramo re{iti u procesu regulacije dru{tvenih
suo~i se sa stvarno{}u i realnim stanjem u svetu, moèmo razgo- sporova je nepo{tovanje tu|eg mi{ljenja. Kao razre{enje ovog
varati o re{avanju problema na nivou zajednica. U ovom dijalo- problema mora se fiksirati „objektivna istina“ koja podrazume-
gu, predstavnici i jedne i druge strane se moraju zaloìti, ne sava usagla{avanje razli~itih stavova.
mo za po{tovanje svetinja i crkava, ve} i za po{tovanje ljudskih Iako je u pro{losti bilo mnogo nepravde i nesloge, ratova i
prava. Svaki ~ovek ima pravo na egzistenciju, na svoje versko i razmirica, moramo ostaviti sve to za sobom i vo|eni demokrat-
religijsko opredeljenje, na iskazivanje sopstvenog mi{ljenja i svo- skim ube|enjima, krenuti ka re{avanju teku}ih pitanja, me|u
jih stavova. To je prednost demokratskog dru{tva u kome danas kojima je upravo najhitnije – pitanje dijaloga izme|u religijskih
ìvimo i koje nas moè dovesti do dijaloga i re{enja problema zajednica.
mirnim putem.
U martu 2001. godine Zajednica dru{tvene odbrane (Bund
fur Soziale Verteidigung) dala je izjavu povodom trenutnog stanja
na Balkanu: „Mi verujemo da je izazov mirovnog pokreta sada
predstavljen kao politi~ki aktivan i ratoboran pacifizam. Politi~-
ki, u smislu razvoja ideje svestranog gra|anskog rada kao reak-
cija dru{tvenog i internacionalnog konflikta koji je prirodno je-
dinstveni kriticizam vojno bazirane dràvne politike. To je bor-
ba, u tom smislu, da onaj ko èli, mora pripremiti put za mir.“
Na politi~koj sceni Srbije, svaki pojedinac ima sopstvenu sliku i
vi|enje sveta. Oni svoja mi{ljenja i stavove forsiraju preko medi-
ja i obrazovnog sistema. U tom njihovom vi|enju sveta, sve je is-
politizirano i podeljeno, drugi mogu biti samo za ili protiv njiho-
vih opredeljenja. Zbog toga oni u svakom ~oveku vide potencijal-
nog neprijatelja, koji bi mogao izvr{iti atak na njihova ube|enja.
Mi, kao demokratsko dru{tvo, moramo se suo~iti sa novonasta-
lom situacijom na politi~koj sceni i izboriti se protiv svega {to bi
eventualno moglo usporiti na{ put ka Evropi.
Moramo kriti~ki sagledati realnost kako bi se odbacili
{tetni uticaji pro{losti i kako bi se dru{tvo preusmerilo ka pro-
gresu. Normalan, demokratski ìvot zahteva me|uljudske dogo-
vore i dijaloge. Svaki ~ovek ima pravo da iskaè sopstveno mi-
{ljenje po pitanju dràvnih, dru{tvenih i religijskih problema.
Citiram D`. S. Mila: „Ako bi svi pripadnici jedne dru{tvene za-
jednice mislili i govorili jedno, a samo jedan suprotno njima, svi
ti istomi{ljenici ne bi imali vi{e prava da ga nasilno u}utkaju ne-
154 155
kve. Me|utim, ni muslimansko, ni hri{}ansko u~enje ne odbacu- go {to bi on imao pravo da u}utka sve ostale.“ Dakle, pojedina~-
ju osnovna ljudska prava na religioznu slobodu. Iako se ove dve no mi{ljenje ne moè biti superiorno u odnosu na mi{ljenje ~i-
religije umnogome razlikuju, moè se na}i kompromis koji bi bio tavog naroda. U dijalogu izme|u religijskih zajednica ne bi tre-
prihvatljiv i za jednu i za drugu stranu. Ukoliko svaki pojedinac balo da u~estvuju samo predstavnici, ve} narod u celini. Najve-
(koje god da je religije i vere) uspe da re{i svoje li~ne probleme, }i problem koji moramo re{iti u procesu regulacije dru{tvenih
suo~i se sa stvarno{}u i realnim stanjem u svetu, moèmo razgo- sporova je nepo{tovanje tu|eg mi{ljenja. Kao razre{enje ovog
varati o re{avanju problema na nivou zajednica. U ovom dijalo- problema mora se fiksirati „objektivna istina“ koja podrazume-
gu, predstavnici i jedne i druge strane se moraju zaloìti, ne sava usagla{avanje razli~itih stavova.
mo za po{tovanje svetinja i crkava, ve} i za po{tovanje ljudskih Iako je u pro{losti bilo mnogo nepravde i nesloge, ratova i
prava. Svaki ~ovek ima pravo na egzistenciju, na svoje versko i razmirica, moramo ostaviti sve to za sobom i vo|eni demokrat-
religijsko opredeljenje, na iskazivanje sopstvenog mi{ljenja i svo- skim ube|enjima, krenuti ka re{avanju teku}ih pitanja, me|u
jih stavova. To je prednost demokratskog dru{tva u kome danas kojima je upravo najhitnije – pitanje dijaloga izme|u religijskih
ìvimo i koje nas moè dovesti do dijaloga i re{enja problema zajednica.
mirnim putem.
U martu 2001. godine Zajednica dru{tvene odbrane (Bund
fur Soziale Verteidigung) dala je izjavu povodom trenutnog stanja
na Balkanu: „Mi verujemo da je izazov mirovnog pokreta sada
predstavljen kao politi~ki aktivan i ratoboran pacifizam. Politi~-
ki, u smislu razvoja ideje svestranog gra|anskog rada kao reak-
cija dru{tvenog i internacionalnog konflikta koji je prirodno je-
dinstveni kriticizam vojno bazirane dràvne politike. To je bor-
ba, u tom smislu, da onaj ko èli, mora pripremiti put za mir.“
Na politi~koj sceni Srbije, svaki pojedinac ima sopstvenu sliku i
vi|enje sveta. Oni svoja mi{ljenja i stavove forsiraju preko medi-
ja i obrazovnog sistema. U tom njihovom vi|enju sveta, sve je is-
politizirano i podeljeno, drugi mogu biti samo za ili protiv njiho-
vih opredeljenja. Zbog toga oni u svakom ~oveku vide potencijal-
nog neprijatelja, koji bi mogao izvr{iti atak na njihova ube|enja.
Mi, kao demokratsko dru{tvo, moramo se suo~iti sa novonasta-
lom situacijom na politi~koj sceni i izboriti se protiv svega {to bi
eventualno moglo usporiti na{ put ka Evropi.
Moramo kriti~ki sagledati realnost kako bi se odbacili
{tetni uticaji pro{losti i kako bi se dru{tvo preusmerilo ka pro-
gresu. Normalan, demokratski ìvot zahteva me|uljudske dogo-
vore i dijaloge. Svaki ~ovek ima pravo da iskaè sopstveno mi-
{ljenje po pitanju dràvnih, dru{tvenih i religijskih problema.
Citiram D`. S. Mila: „Ako bi svi pripadnici jedne dru{tvene za-
jednice mislili i govorili jedno, a samo jedan suprotno njima, svi
ti istomi{ljenici ne bi imali vi{e prava da ga nasilno u}utkaju ne-
154 155
UVOD
diskriminacije.

5
UVOD
diskriminacije.


06 Licem Ka Buducnosti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

06 Licem Ka Buducnosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LICEM KA BUDU]NOSTI

Kompjuterska obrada i {tampa: IPM COPY

Naslovna: Photo Trsha, Kula L I C E M KA B U D U ] N O S T I

Dijalog izme|u religijskih zajednica kao put ka pomirenju

Kompjuterska obrada i {tampa: IPM COPY

Naslovna: Photo Trsha, Kula L I C E M KA B U D U ] N O S T I

Dijalog izme|u religijskih zajednica kao put ka pomirenju

1) Beograd, Novi Pazar, Ni{, Novi Sad, Kragujevac i Subotica.

1) Beograd, Novi Pazar, Ni{, Novi Sad, Kragujevac i Subotica.

ma svemu {to je razli~ito. Autori su pisali i o ulozi religije u isto-

ma svemu {to je razli~ito. Autori su pisali i o ulozi religije u isto-

Dijalog izme|u religijskih zajednica

Dijalog izme|u religijskih zajednica

Srbija, devedesetih godina dvadesetog veka: ratovi, izolaci-

Srbija, devedesetih godina dvadesetog veka: ratovi, izolaci-

`e bez emocija sagledati krizni period odnosno da ne postoji do-

`e bez emocija sagledati krizni period odnosno da ne postoji do-

koje je on doneo – tek je generacija „{ezdesetosma{a“ u svom za-

koje je on doneo – tek je generacija „{ezdesetosma{a“ u svom za-

riste informacije, analiziraju ih i prepoznaju manipulacije, to

riste informacije, analiziraju ih i prepoznaju manipulacije, to

duktivno arhiviranje svih mora pro{losti i modernizacija (ne sa-

duktivno arhiviranje svih mora pro{losti i modernizacija (ne sa-

narod. Takvo definisanje krivaca je blago re~eno neozbiljno, i

narod. Takvo definisanje krivaca je blago re~eno neozbiljno, i

me u zemlji moramo obavljati prvenstveno samostalno, a tek

me u zemlji moramo obavljati prvenstveno samostalno, a tek

treba da brinemo, i da se o njenoj (tj. na{oj) budu}nosti stara-

treba da brinemo, i da se o njenoj (tj. na{oj) budu}nosti stara-

lje. Samo pozitivnim radom i `eljom za nekom budu}no{}u ta

lje. Samo pozitivnim radom i `eljom za nekom budu}no{}u ta

mogu}nosti da uti~u na tu`ila{tva i sudije u procesima. Tu`ioci-

mogu}nosti da uti~u na tu`ila{tva i sudije u procesima. Tu`ioci-

su tu uvek tajne, predrasude, sukobljavnja na najvi{im delovima

su tu uvek tajne, predrasude, sukobljavnja na najvi{im delovima

iz krize. Taj „stid“ zbog dosada{njeg konzervativnog i nacionali-

iz krize. Taj „stid“ zbog dosada{njeg konzervativnog i nacionali-

Poslednje, politi~ka mo} je danas u Srbiji u velikoj meri

Poslednje, politi~ka mo} je danas u Srbiji u velikoj meri

mena? Ako policija ne nastoji da spre~i izgrednike, ve} njen vi-

mena? Ako policija ne nastoji da spre~i izgrednike, ve} njen vi-

siti borce za demoktratiju i vladavinu prava, za{to se himna ne

siti borce za demoktratiju i vladavinu prava, za{to se himna ne

studentsku sobu sa nekim ko je Rom, Hrvat, Bo{njak, Albanac

studentsku sobu sa nekim ko je Rom, Hrvat, Bo{njak, Albanac

ne za nove dr`avne. U ratu stvorena, SFRJ je ratom i nestala. No-

ne za nove dr`avne. U ratu stvorena, SFRJ je ratom i nestala. No-

U ve~itoj borbi sama sa sobom, ho}e li se ikada probuditi iz

U ve~itoj borbi sama sa sobom, ho}e li se ikada probuditi iz

Pripadati svetu ne zna~i samo pobolj{ati `ivotni standard,

Pripadati svetu ne zna~i samo pobolj{ati `ivotni standard,

Potrebno nam je da lupimo glavom o zid i suo~imo se sa

Potrebno nam je da lupimo glavom o zid i suo~imo se sa

gogodi{nja stradanja, a samim tim i demonstracije kao posledi-

gogodi{nja stradanja, a samim tim i demonstracije kao posledi-

bru volju. Dosta je bilo sporog i neadekvatnog suo~avanja i ne-

bru volju. Dosta je bilo sporog i neadekvatnog suo~avanja i ne-

Religija se odr`ala i u 21. veku, epohi tehnolo{kog napret-

Religija se odr`ala i u 21. veku, epohi tehnolo{kog napret-

Nacionalne i konfesionalne podele postoje. ^ini se da se

Nacionalne i konfesionalne podele postoje. ^ini se da se

ulogu i da se suo~imo sa vlastitom save{}u. Potebno je i da pri-

ulogu i da se suo~imo sa vlastitom save{}u. Potebno je i da pri-