MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA BESKIČMENJAKA

PRAŽIVOTINJE ILI PROTOZOE (PROTOZOA)

 Sitni organizmi
 Telo: od jedne ćelije (od citoplazme I jednog ili više jedara)
 Oblik tela nestalan I promenljiv
 Površina tela zaštićena tankom elastičnom opnom, ili membranom
 Ljuštura – zaštita telu
 Citoplazma je diferencirana na:
Spoljašnji, gušći,prozračniji I homogeniji sloj – ektoplazmu (vidljivi kontraktilni miofibrili/mionene, bazalna tela trepljara i bičeva i
kontraktilne vakuole)
Unutrašnji, ređi I zrnasti sloj – endoplazma (hromoplasti, hranljive vakuole I jedra)
 Trepljari imaju dva tipa jedara:
makronukleus (vegetativno jedro)
mikronukleus (generativno jedro)
 Prilagođene životu u morskoj, brakičnoj I slatkoj void, a mnoge žive I u zemlji, uglavnom na vlažnim mestima
 Epizoične – žive na telima drugih organizama I njihova ishrana ne zavisi od domaćinaž
 Entozoični organizmi – žive u telima drugih životinja I koriste hranu od domaćina
 Komensali – žive na domaćinima I ne pričinjavaju im nikakve štete
 Paraziti – izazivaju manje ili veće štete domaćina
 Simbionti – razvijaju uzajamno koristan odnos sa domaćinima
 Ishrana: autotrofno (vrše sintezu organskih materija od neorganskih) I heterotrofno (saprobno – apsorbuju površinom tela, holozojski
– uzimaju čvrstu hranu)
 Pirenoid – vezivna masa proteina koji služi kao centar transformisanja šećera u skrob
 Nemaju posebne organe za disanje – kiseonik primaju površinom tela
 Reaguju na svetlost, dodir I hemijske stimulise
 Najupadljivija čulna organela – očna mrlja ili stigma
 Poseduju organele za kretanje – pseudopodije (ameboidne vrste), treplje (trepljari)1 I bičevi (bičari)2
 Bič može da se stapa sa pelikulom I da obrazuje tzv. undulentnu membranu
 Razmnožavaju se: bespolno I polno
1. Bespolno: deoba roditeljskog tela, nastaju dve mlade jedinke ili više mladih jedinki, razvijaju u odrasle jedinke
Načini bespolng razmnožavanja: binarna deoba, višestruka ili multipla deoba, plazmotonija I pupljenje

1
U osnovi se nalaze bazalna telašca
2
Ima ih od 1 do 8, može ih biti i više
 1) Binarna deoba – najčešći oblik
Roditeljska jedinka se deli na dve približno jednake ćelije lćerke
Deobna ravan možebiti uzdužna (bičari) ili poprečna (treplje)
Dele se citoplazma, jedro I ljuštura
2) Multipla deoba – čest oblik kod sporozoa, sarkodina I bičara
Jedro višestrukodeli, citoplazma deli na onoliko delova koliko ima jedara (rezidualna citoplazma – u deobi citoplazme ostane jedan
deo bez jedra)
Ako se formiraju se vegetativne jedinke – šizogonija ili agamogonija
Ako se formiraju polne ćelije – gamogonija
Ako se oplođena jajna ćelija multiplo deli – sporogonija
3) Plazmotonija – višejedarne protozoe dele na dve jedinke ili više jedinki bez prethodne deobe jedra (neke višejedarne protozoe)
4) Pupljenje – od jedne jedinke formiraju spoljašnji ili unutrašnji izraštaji
Spoljašnje (egzogeno) I unutrašnje (endogeno) pupljenje

2. Polno: više oblika polnog razmnožavanja: singamija ili kopulacija, konjugacija I autogamija
1) Singamija ili kopulacija – spajaju se dve jedinke, tj. dva gameta
Izogameti – gameti koji se spajaju I medjusobno su jednaki
Izogamija – process njihovog spajanja
Anizogameti- mikro I makrogameti
Anizogamija – proces njiohovog spajanja
2) Konjugacija – karakteristično za treplje
3) Autogamija – takođe kod treplji

 Više od 20.000 vrsta

 Među protozoama ima mnogo parazitskih vrsta
 Malarija – prouzrokuje je sporozoa plazmodijum; bolest spavanja – uzrokuje je bičar tripanozoma; dizenterija – uzrokuje je
srdoboljna ameba
 Tip Protozoa se deli na podtipove: Sarcomastigophora, Sporozoa, Cnidospora I Ciliophora
 Podtip Sarcomastigophora obuhvata klase Sarcodina I Mastigophora
 Najjednostavniju građu imaju amebe (najjednostavniju građu) I bičari; najsloženije protozoe - trepljari