лекцију научити, тезе преписати у свеску (не штампати)!

II S обод Панонског басена или Перипанонска Србија

За време Панонског мора, овде су били заливи.

За време језерске фазе, допирали су до Грделичке клисуре која се сматра најјужнијом

тачком Панонског мора

Oбухвата следеће области:

1. Мачва – плодна низија, троугао на тромеђи, јужно од Срема. мачванску и

Сремску Миртовицу дели мост. Настала је као наплавина реке Дрине која се
некада уливала у Саву код Шапца, па се померала ка западу и данас се улива код
Раче. Богата је геотермалним изворима.

2. Поцерина – северни обронци планине Цер.

3. Шумадија између Колубаре и Велике Мораве, до Багрданске клисуре. Око тока

Велике Мораве налази се алувијална раван, меандри и мртваје (напуштени
делови речног корита). Планине „шумадијске греде“ су биле острво у заливу. На
ушћу Колубаре у Саву су наслаге лигнита, а у Обреновцну ТЕ „Никола Тесла“.

4. Стиг и Браничево око Млаве и Пека. Зато теку ка Дунаву, а не ка Великој

Морави. На ушћу Млаве је Костолац. Копајући угаљ лигнит, нашли смо римсли
логор Виминацијум, а пре неколико година и мамута - Вику. На Млави је
Горњачка клисура и истоимени манастир. Пек је златоносан. Рамско-голубачка
пешчара, која се налази на улазу у Ђердапску клисуру, је пошумљена. У Раму и
Голупцу, налазе се истоимене тврђаве, 2 од 12 колико их је на Дунаву у Србији.

додатак:

Лигнит је најлошији угаљ са ниским процентом угљеника, настао од тресета,

биљних остатака. Данас се зна да за то нису потребни милиони година, како се
веровало раније, већ само висока температура и присуство воде. Осим Колубаре
и Костолца, треће и највеће налазиште лигнита у Србији је Косовски басен (сва
три на КО).