MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA BIOFARMING
Bačka Topola

SEMINARSKI RAD

KUKURUZNA SILAŽA U ISHRANI

GOVEDA

Šešlija Vladimir
(B 137/08/200 – III)

Predmetni nastavnik : Doc. dr Könyves Tibor

(Fiziološke osnove ishrane domaćih životinja)

Bačka Topola
2009
 Sadržaj

Uvod 2
1. Proces fermentacije 2
2. Mikroorganizmi u procesu siliranja 3
2.1. Bakterije mlečne kiseline 3
2.2.Bakterije buterne kiseline 3
2.3.Bakterije truljenja i klostridije 4
2.4.Plesni 4
3.Aditivi 4
3.1. Bakterijski inokulanti 4
3.2. Enzimski aditivi 4
3.3. Izvori supstrata 4
3.4.Inhibitori 4
4.Količina konzumirane silaže 4
5.Odnos kabaste i koncentrovane hrane 5
6.Ishrana silažom u pojedinim fazama laktacije 5
7.Tov junadi silažom 6
8.Planiranje potrebnih kapaciteta smeštaja 6
9.Silosi 6
10.Postupci siliranja 7
10.1.Vreme siliranja-Starost biljke 7
10.2.Ubiranje (kosidba), transport, gaženje i pokrivanje 8
11.Distribucija stoci 8
12.Samohranjenje 8
12.1.Kontrola unosa suve materije 8
12.2.Tipovi barijera 9
12.2.1.Električna žica 9
12.2.2.Vertikalne rešetke 9
12.2.3.Samohranjenje putem silažnih bala 10
13.Opasnosti u silosima 10
13.1.Atmosfera siromašna kiseonikom 10
13.2.Silo-gasovi 10
Literatura 11

1
Uvod
Savremena proizvodnja u govedarstvu ne može se zamisliti bez korišćenja silaže. Postupak
pripreme ovog hraniva je danas usavršen i dobro poznat proizvođačima, iako se radi o dosta
složenim procesima biohemijskih promena hranljivih materija. Cilj konzervisanja zelenih biljaka i
nekih sporednih industrijskih proizvoda siliranjem je da se maksimalno očuva njihova hranljiva
vrednost u što dužem periodu, i da se za životinje dobije ukusna i zdrava hrana.
Stajsko držanje stoke povezano je sa većim korišćenjem konzervisanih kabastih hraniva
(sena i silaže). Jedan od načina konzervisanja kukuruzne biljke vlažnim putem je fermentacijom
silirane mase uz pomoć mikroorganizama u odsustvu vazduha.
Ovaj način konzervisanja još nije dovoljno zastupljen u praksi, iako je najviše prisutan u
govedarstvu, a daleko manje u ovčarstvu i kozarstvu i pored toga što postoje ogromne mogućnosti
proizvodnje kukuruza u zemlji i njegovog racionalnog iskorišćavanja.
Postoje brojni aspekti prednosti korišćenja kukuruzne silaže. Kukuruz u vidu silaže cele
biljke daje najveću proizvodnju energije po hektaru. U pogledu tehnologije proizvodnje nema
bitnijih izmena, jer svako ko proizvodi kukuruz za zrno može proizvoditi i onaj za silažu. Moguće
je raznovrsno korišćenje kukuruza, kao cele biljke, zrna i klipa. Prednost cele biljke je što ona
uključuje stablo, list i koćanku. Hibridi sa dugom vegetacijom su visoko rodni, ali postoji opasnost
nedovoljnog zrenja zrna, što se otklanja siliranjem. Siliranje se obično obavlja pre branja kukuruza i
vadenja šećerne repe. Procesi, od ubiranja zelene mase pa do hranjenja, mogu se potpuno
mehanizovati, što je značajno jer se manipuliše sa masom velike vlažnosti. Silaža kukuruza ne traži
dopunsku obradu pre hranjenja. Sačuva se karotin, provitamin vitamina A.
Napravljena u blizini staja omogucava skladištenje preko cele godine i duže, a u slučaju
nevremena je na dohvat ruke.
Osnovni nedostatak silaže je manipulacija ogromnom količinama vlažne mase, 2.5 puta više
nego pri proizvodnji zrna. Potrebne su veće investicije u gradevine i mašine. U odnosu na početni
materijal nemoguce je izbeći gubitke usled prirode fermentacionog procesa i rastura tokom
ubiranja, izuzimanja i dostave hrane stoci.
Kukuruzna biljka spada u kulture koje se lako siliraju, zbog visokog sadržaja šecera, koji
deluje stimulativno u procesu fermentacije.

1. Proces fermentacije

Fermentacija silažne mase odvija se u nekoliko faza, koje se karakterišu biohemijskim

procesima. U prvoj, aerobnoj fazi dolazi do hidrolize lako rastvorljivih ugljenih hidrata i razlaganja
proteina. U fermentacionoj fazi koja sledi dolazi do povecanja kiselosti (pH), silaže, formiranja
mlečne, sirćetne i buterne kiseline, te atanola i amonijaka. Najvažnije je da se postigne dominacija
mlečne kiseline nad drugima. Period aktivne fermentacije obicno traje od 7 do 21 dana, ali može
biti produžen i do dva meseca. Silirani materijal sa više od 65% vlage brzo fermentiše, dok je
fermentacija sporija kada je sadržaj vlage ispod 50%.
Sledeca, faza izuzimanja silaže, takode je vrlo značajna, jer treba da se smanji uticaj
aerobnih mikroorganizama, budući da je sada silaža izložena vazduhu. Zbog toga, mesto izuzimanja
silaže treba da se održava kao ravna, vertikalna površina, a sloj koji se dnevno izuzima treba da
bude širine 15 do 30 cm.

2
Aerobna faza Anaerobna faza Stabilna faza

Dan 1 Dan 2 Dan 3 Dan 4 - 7 Dan 8 - 21 Dan 21

Ćelijsko Početak Počinje Završeno Zaustavlja se

disanje i fermantacije, stvaranje stvaranje PH opada i fermentacija
stvara se mlečne i silaža
produkcija mlečne stabilizuje
sirćetna kiseline a stabilna do
CO2 , kiselina i tu se nastavlja se kiseline i se
toplote i pad kontakta sa
dostiže max. stvaranje
vazduhom
vode temp. sirćetne kis. temperature
temp.
35º C
27 - 29º C Silaža se hladi
21º C do spoljne temp

pH
6
5
4 4

Tabela 1- Proces fermentacije kukuruzne silaže

2. Mikroorganizmi u procesu siliranja

Usitnjena biljna masa koja dolazi u silos nosi sa sobom aerobne bakterije, kvasce i plesni.
Njihovo razmnožavanje nastavlja se u silažnoj masi još prvih 12 do 14 casova. Zbog nedostatka
kiseonika navedena mikroflora brzo nestaje i nakon toga nastaju anaerobni uslovi u kojima važnu
ulogu imaju sledeci mikroorganizmi:

2.1. Bakterije mlečne kiseline

Korisne su i neophodne za pravilan tok procesa siliranja. Njihove karakteristike su: - Postaju
aktivne kada je sav kiseonik u silaži potrošen - Proizvode uglavnom mlečnu kiselinu iz ugljenih
hidrata. Kad je proizvedeno dovoljno mlečne kiseline, pH-vrednost silaže relativno brzo pada, pri
čemu se u kiselim uslovim sredine eliminišu bakterije buterne kiseline i bakterije truljenja.
Pretvaranjem ugljenih hidrata u mlečnu kiselinu gubi se manji deo energije. Snižavanjem pH-
vrednosti silaže zbog povećanja koncentracije mlečne kiseline zaustavlja se i aktivnost samih
mlečno-kiselih bakterija koje te kiseline proizvode. Ako je silaža pravilno (hermetički) zatvorena,
ubrzo se postiže stanje u kom mikroorganizmi više ne deluju. Silaža se stabilizuje.

2.2. Bakterije buterne kiseline

Štetne su i nepoželjne. Imaju sledece osobine: - Anaerobne su i postaju aktivne nakon što je
sav kiseonik u siliranoj masi potrošen. - Šećer i mlečnu kiselinu pretvaraju u buternu kiselinu. Pošto
je ona slabija organska kiselina od mlečne, pH-vrednost opada puno sporije ili čak raste zbog
prelaska mlečne u buternu kiselinu. - Buterna kiselina ima agresivan miris po kom se loša silaža
prepoznaje. - Pri razgradnji šecera u buternu kiselinu gubi se puno više energije nego pri razgradnji
u mlečnu kiselinu.

2.3. Bakterije truljenja i klostridije

3
 Štetne su, razgraduju proteine do amonijaka i amina, pri cemu pH-vrednost silaže raste.
Proizvodi bakterija truljenja agresivnog su i neugodnog mirisa i ukusa, pa takvu silažu stoka nerado
jede.

2.4. Plesni

Štetni su mikroorganizmi.Razgrađuju organsku materiju, uzrok su lošeg mirisa i ukusa

silaže. Plesni su aerobni mikroorganizmi (aktivni samo u prisustvu kiseonika). Podnose niske pH-
vrednosti sredine.

3. Aditivi

Da bi se postigli dobri rezultati, neophodna ja preporučena količina i pravilna distribucija

aditiva. Aditivi se primenjuju kada je trava pokupljena u polju, tj. oni se mešaju sa travom u
samohodnim krmnim sekačima. Oko 10% travne silaže sadrži aditive. U okviru njih je najbolje
koristiti melasu i mravlju kiselinu. Melasa se uglavnom dodaje hranivima koja se teško siliraju jer
ne sadrže dovoljno šećera, a to su leptirnjače (lucerka, crvena detelina). Melasa se ovim hranivima
dodaje u količini od 0,5-4%, s tim da se prethodno rastvori u dva puta većoj količini vode. Mravlja
kiselina se dodaje u hraniva kako bi se izbeglo samozagrevanje i razvoj plesni, ali je ona danas
retko u upotrebi jer može izazvati acidozu.
Dodavanje aditiva u hraniva se vrši da bi se ubrzao proces siliranja i povećala hranjiva
vrednost silaže.Aditivi koji se dodaju silaži mogu biti svrstani u četiri kategorije:

3.1. Bakterijski inokulanti

Krmivo se obogaćuje određenim tipom mlečno-bakterijskih bakterija, tako da se pospešuje

proces fermentacije i stvaranje mlečne kiseline.

3.2. Enzimski aditivi

Najčešće razgrađuju ćelijski zid a ponekad i skrob. U teoriji, degradacija ćelijskog zida bi
trabalo da smanji koncentraciju neutralnih deterdžentskih vlakana (celuloza, hemiceluloza, lignin) u
silaži i u isto vreme da dovede do otpuštanja dodatnog šećera koji je osnovni supstrat za
laktobakterije.

3.3. Izvori supstrata

To su uglavnom šećeri kao melasa, glukoza, saharoza i dekstroza, koji takođe predstavljaju
dodatni supstrat za laktobakterije.

3.4. Inhibitori

U učestaloj primeni je kod ekstremno vlažne silaže u severnoj evropi, gde vremenski uslovi
onemogućuju normalno sušenje.To su uglavnom organske kiseline kao mravlja, propionska,
hidrohlorna i sumporna kiselina, čiji je zadatak da sterilišu silažu.

4. Količina konzumirane silaže

Silaža je hranivo specifičnog ukusa i mirisa. Voljno konzumiranje silaže zavisi, pre svega,
od njenog kvaliteta, svarljivosti i kiselosti, sadržaja vlage i količine hranljivih materija u obroku. Na
mogućnost konzumiranja značajno utiču telesna masa i mlečnost krava, kao i klimatski uslovi.
Silažu kao fermentisano hranivo karakteriše prisustvo organskih kiselina koje nastaju u
višenedeljnom procesu vrenja i imaju ulogu konzervansa. Velika kiselost silaže negativno utiče na
konzumiranje. Prekiselu silažu životinje dugo žvaću, kako bi prisutne kiseline neutralisale baznom
4
pljuvačkom, te se smanjuje i konzumiranje, a silažu sa dna silo-objekta, gde je i najveća
koncentracija kiselina, uopšte i ne konzumiraju. Posebno loše po kvalitet silaže može da bude
previsoka vlažnost materijala, ili preterano kvašenje u slučaju siliranja nešto suvljeg i zrelijeg
kukuruza.
Finoća seckanja biljaka pre siliranja utiče na stepen sabijenosti silaže, ali u određenoj meri i
na mogućnost konzumiranja. Poznato je da su kod krupno seckane silaže cele biljke kukuruza veći
ostaci u jaslama zbog mogućnosti biranja kvalitetnijih delova. Fino seckanu silažu krave
konzumiraju u većoj količini, pošto manje mogu da biraju. Na količinu konzumiranja utiče voljno i
sam proizvođac, koji reguliše količinu silaže u obroku, kao i strukturu obroka. Poznato je da se sa
obrocima koji sadrže samo silažu može proizvesti oko 15 litara mleka, a da je za veću mlečnost
neophodno dodavati i koncentrovana hraniva. Mogućnost maksimalnog konzumiranja silaže
ograničena je kapacitetom buraga, i iznosi 10 − 20 kg po grlu, a maksimalno 30 kg.

5. Odnos kabaste i koncentrovane hrane

Silaža se može koristiti kao jedina kabasta komponenta u obrocima za krave u laktaciji.
Međutim, nauka i praksa su pokazali da zamena dela silaže manjim količinama sena povoljno utiče
na povećano konzumiranje suve materije, praćeno i nešto većom proizvodnjom mleka. Takođe,
zamena dela silaže različitim korenjacama, ili repinim rezancima (sveži, suvi ili silirani) dovodi do
povećanja konzumiranja suve materije i proizvodnosti. Upotreba koncentrata uz siliranu hranu
povoljno deluje na mlečnost, dok je za visoko proizvodna grla neophodna kako bi se njihov
genetički potencijal mogao maksimalno iskoristiti. Za visoku proizvodnju mleka potrebno je da, u
suvoj materiji obroka na bazi silaže, koncentrat učestvuje sa najmanje 30%, a za kukuruznu silažu
osrednjeg kvaliteta sa oko 25% suve materije − i do 40%. Dalje povećanje količine koncentrata
utiče na postepen rast proizvodnje mleka, ali do granice od oko 70%. To je maksimalna količina
koncentrata na koje organizam mlečnih krava reaguje pozitivno. Nakon toga, a posebno zbog
nedovoljne količine celuloze neophodne za normalan proces preživanja i buražne fermentacije
dolazi, pre svega do opadanja zastupljenosti mlečne masti, (koja može da iznosi samo 1,5 − 2,0 %),
smanjenja lučenja mleka, indigestije, acidoze itd.
Međutim, u praksi, odnos kabaste i koncentrovane hrane u obrocima diktira ne samo
proizvodnost grla, već i cena koncentrovanih hraniva, ali i mleka kao finalnog proizvoda.

6. Ishrana silažom u pojedinim fazama laktacije

Nakon teljenja mogućnost konzumiranja hrane je smanjena. U početku se krava hrani slično
kao i u periodu neposredno pred teljenje, odnosno daje joj se samo seno i mala količina koncentrata.
Posle tog vremena, u obrok se postepeno uvodi zelena hrana ili silaža, a količina koncentrata se
povećava za 0,5 do 1,0 kg na dan, sve dok se ne postigne željena količina. Tada nastupa period u
kome proizvodnja mleka direktno zavisi od ishrane. Zbog fizičkih ograničenja u pogledu
mogućnosti konzumiranja hrane (zapremina buraga), što je veća proizvodnja mleka to mora biti i
veća koncentracija obroka, zbog čega senaža ima prednosti u odnosu na silažu. Preporučuje se da se
obroku na bazi silaže dodaje i 2 − 3 kg kvalitetnog sena po kravi u toku laktacije. U zimskim
uslovima, kravama se ne sme davati smrznuta silaža, pošto može dovesti do upale sluzokože
predželudaca. Silažu treba davati tek posle završene muže, jer inače njen miris može preći na
mleko, naročito pri muži u otvorenim sudovima.
U periodu zasušenja, lučenje mleka se prekida kako bi se u pauzi od 6 − 8 nedelja grlo
maksimalno pripremilo za teljenje i narednu laktaciju. U toku perioda zasušenosti, hrana se koristi
najefikasnije za porast ploda. Pored silaže, u obroku treba da su uključeni i odgovarajuća količina
sena, koncentrata i mineralnih dodataka. U nekim slučajevima ishrana kukuruznom silažom po
volji, pri kraju laktacije i u periodu zasušenosti može da dovede do gojaznosti i pojave metaboličkih
poremećaja. Zbog toga se mora stalno pratiti stanje i, po potrebi, obrok prilagođavati stanju koje
vlada u stadu i kod pojedinih krava. Nekoliko dana pred teljenje, najčešće se isključuje koncentrat i

5
sočna hrana, kako bi se sprečilo prerano nalivanje vimena. Na dan teljenja se znatno smanjuje
apetit, pa se daje samo mala količina sena i mekinja. Ako partus protekne bez komplikacija,
sledećih dana se ishrana krave postepeno normalizuje.

7. Tov junadi silažom

Na osnovu dosadašnjih iskustava i saznanja ne preporučuje se upotreba silaže u ishrani

teladi pre nego što navrše dva meseca. U tom uzrastu telad još nema razvijenu mikrofloru
predželudaca koja će inhibirati aktivnost mikroorganizama iz silaže. Zbog toga se ovoj kategoriji
silaža može davati tek od trećeg ili četvrtog meseca, s tim da se počne sa vrlo malim količinama, a
da sa 5 − 6 meseci mogu da konzumiraju oko 5 kg silaže, sa 8 − 12 meseci 10 − 13 kg, a od 12 − 15
meseci 15 − 22 kg silaže. Što se tiče tova junadi, on se može u potpunosti zasnivati na kvalitetnoj
silaži. Najčešće se u tovu koriste silaže cele biljke kukuruza, a značajna je i mogućnost upotrebe
silaže od različitih sporednih proizvoda poljoprivrede i prehrambene industrije kao što su: glave i
lišće šećerne repe, džibre, komine, droždine, repini rezanci, a sve to u količinama od 10 do 30 kg
dnevno. Obroci sa silažama se moraju dopunjavati belančevinastim hranivima, pre svega, sačmama
soje i suncokreta, ili deo sačme zameniti ureom, zbog niže cene. Jedna od ranijih preporuka je da se
pri spremanju silaže cele biljke kukuruza na jednu tonu usitnjenog materijala doda 9 kg uree, 4,5 kg
stočne krede, 1,8 kg dikalcijumfosfata i 0,45 kg sumpora u prahu. Međutim, zbog negativnog
uticaja uree na tok fermentacije (vrenja), danas se smatra da je bolje ureu uključiti u obrok
neposredno pred hranjenje, uz znatnu opreznost zbog mogućih problema koji se mogu javiti usled
predoziranja uree ili njenog neravnomernog raspoređivanja.

8. Planiranje potrebnih kapaciteta smeštaja

Treba poci od pretpostavke da je u dnevnom obroku za kravu potrebno 25 kg silaže, koja se

zbog gubitka povecava za 20%, dakle svega 30 kg. Za tovno june, prosecna dnevna kolicina silaže
je 12 kg, a uracunavajuci i gubitke ona iznosi oko 14 kg dnevno.
Orijentacione težine 1 m3 silaže u odnosu na materijal koji se silira su sledeće:

Silaža cele kukuruzne biljke (35% SM) 700 kg

Silaža cele biljke sa do 80% vlage 600-800 kg
Visoko vlažni mleveni klip 750-800 kg
Visoko vlažno zrno kukuruza, sa 40% vlage 900-1000 kg

9. Silosi

U principu, silosi mogu da budu horizontalni ili vertikalni, ali se u okviru istih razlikuju po
materijalu za izgradnju, stepenu mehanizovanosti punjenja i pražnjenja i troškova izgradnje.
Najprimitivniji silosi su iskopani u zemlji, u vidu silo rova, koji mora biti obložen plastičnom
folijom pre korišcenja. To je, u stvari, "trenč" silos, kako se uobicajeno naziva. Horizontalni silosi
se obicno grade od armiranog betona ili betonskih elemenata, ali se mogu graditi i od drveta, koji su
takođe obloženi plastičnom folijom. Silo tornejvi se grade najčešce od betona ili betonskih
elemenata, ali postoje i oni od drveta i plastičnih masa, a najsavršeniji tip je od glaziranih metalnih
ploča, kojima se može postići potpuno zaptivanje. U novije vreme raste popularnost silo rukava ili
siliranje u balama.

6
 Ilustracija 1-Vertikalni silosi I silaža u balama

10. Postupci siliranja

Osnovna pravila pri svakom siliranju mogu se svesti na tri glavna: sitno seckati, dobro sabiti
masu i izolovati silažu od vazduha.

Ilustracija 2- Gaženje i prekrivanje silaže

10.1. Vreme siliranja-Starost biljke

Vreme siliranja, odnosno starost biljke pri ubiranju za silažu, ima ogroman uticaj na njen
kvalitet. Potrebno je pomiriti ova dva zahteva: visok sadržaj suve materije obezbedujuci veću
energetsku vrednost silaže i dovoljno vlage koja će omogućiti adekvatno sabijanje i postizanje
anaerobnih uslova. U praksi, najčešce se suva materija cele biljke kreće oko 30%.
To je moguce ustanoviti hemijskom analizom u institutima ili poljoprivrednim stanicama i
zavodima, ili korišćenjem vlagomera. Medutim, postoje i preporuke za direktno utvrdivanje
poželjne vlažnosti, odnosno suve materije na njivi. Kukuruzno zrno sazreva od krunice, pa do vrha
zrna koji ulazi u koćanku. Od krunice, koja je žute boje, ista se povlači na dole gde se obrazuje
linija koja razdvaja žuto i belo tkivo. Preporuke su da biljku treba silirati na kraju mlečne, a na
početku voštanje zrelosti zrna, položajem mlečne linije na 1/2 do 3/4 površine zrna.

7
 10.2. Ubiranje (kosidba), transport, gaženje i pokrivanje

Za to se koriste kombajni vrlo različitog

kapaciteta. S obzirom na relativno kratko vremensko
angažovanje kombajna, poželjno je udruživanje
gazdinstava ili korišćenje kombajna na ugovornoj
osnovi. U skladu sa udaljenošcu parcela od silosa
planira se broj traktora sa prikolicom ili kamiona, kako
bi punjenje i gaženje bilo ravnomerno. Od velikog
znacaja je da se silaža sabija ravnomerno po celoj
površini, a naročito duž zidova, i da se zaptivanje
plastičnom folijom izvrši tako da se obezbedi
anaerobna sredina. Danas se prekrivena folija najčešce
pritiska starim auto i traktorskim gumama,
rasporedenim tako da se medusobno dodiruju. Po
otvaranju silosa, najvažnije je vršiti izuzimanje na
način koji će sprečiti rasipanje silaže, tako da najmanja
površina silaže na vertikalnom proseku bude izložena
vazduhu.

11. Distribucija stoci Ilustracija 3- Kosidba

Vrši se ručnim kolicima, pa do mašina za izuzimanje silaže, kombinovanih sa prikolicom,

mešalicom z apravljenej tzv. potpuno mešanog obroka, kombinujuci silažu sa senom i smešom
koncentrata. Sitno seckana silaža omogućava bolje konzumiranje, jer životinja nije u stanju da vrši
selekciju silažnih sastojaka.

12. Samohranjenje

Vađenje silaže iz silažnih jama, bunkera, rovova i njena distribuciju stoci zahteva skupu
mehanizaciju a u slučaju bala zahteva vreme i veću radnu snagu.
Najprostija metoda samohranjenja je dozvoliti životinji pristup licu silažne jame ili bunkera.
Jedna od prednosti samohranjenja je što skupa mehanizacija i radna snaga nisu neophodni, pošto
životinje same skidaju slojeve silaže. Iako ova metoda može biti jeftina, pogodna i efikasna,
neophodni su pažljivo planiranje i sprovođenje tih planova u delo, da bi se izbegla potencijalna
katastrofa. Potrebno je kontrolisati unos suve materije, minimizirati gubitke u silaži i zagađenju
okoline.

12.1. Kontrola unosa suve materije

Rukovodilac farme trebalo bi da zna koliki unos suve materije i hranljivih materija je
potreban za ostvarivanje određenih proizvodnih ciljeva.
U samohranjenju unos hrane može biti ograničen velikim brojem životinja koje pokušavaju
da dođu do silaže u određenom vremenskom roku.Takođe, smetnju može da predstavlja i matereijal
neadekvatne veličine, odnosno veći komadi hrane, koje bi radnik za održavanje lica jame trebao da
uklanja. Prepreka može biti i neadekvatna barijera između životinje i silaže i loše odvođenje,
odnošenje otpadnih materija.
Koliki će biti pristup silaži zavisi od potreba životinje za postizanje određenog produktivnog
cilja. Unos hrane sa može povećati tako što životinji dozvolimo duži pristup hrani, ako nema fizičke
barijere koja ograničeva unos hrane do određene granice.

8
 12.2. Tipovi barijera

Najčešći tipovi barijera su električna žica, vertikalne i horizontalne rešetke i mreža.

Poslednje tri su najčešće montirane na ram koji pod određenim uglom stoji na površini gde i same
životinje stoje i koji se po potrebi uz pomoć traktora može pomerati bliže silaži.
Horizontalne rešetke i mreža(200 x 200mm) se koriste prvenstveno za ovce.

12.2.1. Električna žica

Električna žica je za manipulaciju najjednostavnija barijera. Električni šok ne bi trebalo da

bude suviše jak, jer bi to moglo da dovede do smanjenog unosa hrane.Visina žice bi trebala da bude
takva da dozvoli stoci da se hrani ispod i iznad nje i trebala bi da iznosi 0,8-1m od zemlje i 0,3-
0,5m od silaže.
U neposrednoj blizini silaže, tik uz lice trebalo bi staviti manju prepreku (npr. železničke
pragove), koja bi trebalo da zadrži silažu od rasipanja i kontaminacije izlučevinama.

Ilustracija 4- električna žica

12.2.2. Vertikalne rešetke

Vertikalne rešetke su jače i robusnije od žice, ali su takođe i skuplje. Rešetke bi trebalo da
ograniče prilaz hrani agresivnijoj i dominantnijoj stoci. One takođe sprečavaju rasipanje silaže.
Mogu biti proste vertikalne šipke, ili cevi a takođe mogu biti na vrhu polukružno spojene u parove,
što stvara ekstra prostor između glava stoke koja se hrani.

Ilustracija 5- pravougaone hranilice sa vertikalnim rešetkama

9
 12.2.3. Samohranjenje putem silažnih bala

Okrugle i velike pravougaone bale takođe se mogu koristiti za samohranjenje i to u

prstenastim i pravougaonim hranilicama sa vertikalnim rešetkama.
Balirana silaža u hranilicama bi trebalo da se u potpunosti iskoristi za tri dana, da ne bi došlo
do kvarenja.Takođe pri unosu nove silaže hranilice bi trebalo očistiti od ostataka stare silaže, da bi
smo sprečili kvarenje nove silaže.

Ilustracija 6-prstenaste hranilice sa vertikalnim rešetkama

13. Opasnosti u silosima

Zatvoren prostor silosa prestavlja ozbiljan problem po pitanju sigurnosti. Silosi su naročito
opasni zbog manjka kiseonika u vazduhu i prisustva silo-gasova.
2003.godine dva 16-o godišnja dečeka, koji su radili na jednoj farmi u državi Washington,
umrli su od asfikcije, kada su ušli u uspravni silos, tri dana posle punjenja. Od 1987 do 2002.godine
u SAD najmanje 14 ljudi je umrlo u silosima od posledica asfiksije.

13.1. Atmosfera siromašna kiseonikom

U proces siliranja nastaje CO2, koji istiska kiseonik iz silosa. CO2 je nevidljiv i bez mirisa,
tako da je našim čulima nemoguće odrediti da li je atmosfera pogodna za održavanje života. Puno je
smrtnih slučajeva, posle ulaska u zatvorene prostorije sa nedovoljnim sadržajem kiseonika za život.

13.2. Silo-gasovi

Pored CO2, u procesu siliranja nastaju potencijalno letalni oksidi azota (NOx) kao azot-
oksid (NO), azot-dioksid (NO2), azot-tetraoksid (N2O4). Ovi gasovi počinju da se stvaraju ubrzo
posle punjenja silosa iseckanim biljnim materijalom i početka silažnog procesa. Azotni gasovi se
mogu videti u vidu narandžasto-braon ili žutog gasa ili izmaglice, sa mirisom na izbeljivač
(varikinu). Međutim, ako ne vidimo ili osetimo miris, to ne znači da azotnih oksida u silosu nema.
Izlaganje azotnim oksidima može dovesti do hemijskoh opekotina, trajnog oštećenja pluća i
čak do smrti.
Kako da zaštitimo radnike i sebe
 Ne treba ići na pretpostavku da je vazduh siguran.
 Konsultovati se sa stučnjacima
 Uvek ventilirati silos, naročito pre ulaska
 Ako je moguće, testirati vazduh na koncentraciju kiseonika i oksida azota. Ne ulaziti ako
testovi pokažu prisustvo opasnih gasova.
Literatura
10
1. Bates Gary, Associate Professor, Plant and Soil Science - "Corn silage" , Agricultural
Extension Service, The University of Tennessee
2. Coblentz Dr. Wayne ,Assistant Professor and Extension Livestock Specialist - Forages -
"Principles of Silage Making", University of Arkansas, United States Department of
Agriculture, and County Governments Cooperating
3. Čobić Dr. Timotej - "Kukuruzna silaža - Neophodno hranivo u ishrani preživara" ,
Poljoprivredni list br. 29.
4. Đorđević Prof. dr Nenad, Poljoprivredni fakultet Zemun , Dr Russ R Stanoylovic, Cenzone
Tech-Europe, L.t.d., USA - "Silaža u ishrani krava ", Eurofarmer broj 09-10 god. 2006
5. Margetić dipl ing Nebojša - "Siliranje kukuruza" ,Poljoprivredni list -Specijalno izdanje -
Kukuruz
6. Mickan Frank - "Self Feeding Silage", Agriculture Notes AG0224, Department of Primary
Industries , Jul 2008.
7. Ševković Nemanja, Simeon Pribičević, Isidor Rajić - "Ishrana domaćih životinja", naučna
knjiga, Beograd 1987.
8. WISHA Hazard Alert - Department of Labor and Industries, Septembar 2004.

11