Успење Пресвете Богородице

О данашњем празнику, Успењу Пресвете Богородице немамо ни помена у

Јеванђељу. Све о чему певамо и што прослављамо данас јесте плод хришћанске
љубави према Пресветој Дјеви која се пројављује већ вековима у традицији
хришћанске цркве и која је изнедрила многе празнике посвећене Пресветој
Богородици, од којих је један и овај посвећен њеном уснућу. У самоме Јеванђељу се,
иначе, веома мало говори о Марији, мајци Исусовој, стога се са правом може неко
запитати, зашто је хришћанска традиција толику пажњу и љубав посветила лику
Пресвете Богородице.

Пресвету Дјеву Марију видимо на самом почетку Јеванђеља како са

понизношћу и послушањем прихвата материнство речима Ево слушкиње Господње –
нека ми буде по речи твојој. Видимо је затим у пећини, крај јасала са дететом, којем
не беше места нигде за обиталиште, осим пећине. Затим је видимо како долази у храм
и посвећује дете Богу, дајући га Св. Симеону Богопримцу, који јој прориче речи: И
теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца. А затим сасвим
мало, сасвим оскудно. На свадби у Кани Галилејској моли Сина да не дозволи да се
помрачи људска радост, да се не поквари празник. Издалека прати његову проповед, И
тек на крају видимо је како стоји испод крста, састрадавајући са распетим и
напуштеним Сином. Тако мало догађаја, а тако опет много, да јој се упућује
бесконачна љубав и слава, непрекидно славословље и певање: радуј се невесто
неневесна, радуј се радости наша. И испуњавају се речи које је сама за себе
изговорила: Од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји.

На данашњи дан празнујемо крај Маријиног живота на земљи, њену смрт, како
Црква назива њено успење, уснуће – реч чије значење обухвата и сан, и блаженство,
и мир, и покој, и радост. Ми, као што рекосмо не знамо ништа о њеној смрти
историјски из Јеванђеља. Али битно је истаћи и управо да сећање и пажња коју Црква
пружа њеној смрти није усредсређена на историјске околности, на време и место њене
смрти, већ на оно што представља суштину и смисао те смрти. То је смрт оне
чији је Син по нашој вери победио смрт, васкрсао из мртвих, и нама обећао тријумф
свеопштег васкрсења и бесмртног живота.

Суштину и смисао догађаја који данас прослављамо можда најбоље дочарава

икона коју смо данас целивали сви када смо ушли у храм и црквене песме које певамо
у данашњој служби. На икони је приказана Пресвета Богородица на самртном одру,
око ње стоје апостоли, изнад ње Господ Исус Христос окружен анђеоским силама како
држи у наручју своју мајку живу, занавек сједињену са њим. Видимо, дакле, смрт и
све што се догодило у тој смрти: не растанак него сједињење, не тугу
него радост, не смрт него живот. И како певамо у црквеним песмама по
рађању Дјева и по смрти жива, посматрајући управо ту икону. И још певамо у
рађању дјевство си сачувала, у уснућу свет ниси оставила. И тако смо дошли до тога
да у акатисту Пресвету Богородицу назовемо Освитом или зором тајанственога
дана. Она у своме уснућу показује управо да Господ обасјава самртни одар њен и
показује да смрти више нема, да је и само умирање постало чин живота, уласка и
преласка у већи живот, живот који живује, како говори Свети Јован Златоусти. Ону
којаје цео живот предала Христу, сада Христос дочекује на вратима светлога царства
живота, смрт постаје радосни сусрет, живот односи победу и свуда влада радост и
љубав.

Она, Марија, Дјева, мајка, једна је од нас. Њен распети син нас је учинио
њеном децом, преко свог вољеног ученика, рекавши му ево ти мајке. У страдању
код крста, у том мачу који ће пробости душу њену, отркивају се многе помисли срца
наших. Њу су многи свети молећи се за нас видели пред престолом свевишњега. Она,
Исусова мајка, не може да не воли све оне које је заволео и њен Син, а Господ наш
Исус Христос, и себе за нас предао. Стога је превелика љубав и поштовање према
Пресветој Дјеви. И зато празнујући сваке године њено успење ми се молимо да њеним
заступничким молитвама, уђемо у крајњу и најдубљу радост нашега живота, да
угледамо освит тајанственог дана, светлост која обасјава свет и побеђује таму и страх
од смрти. И молимо се да њеним заступничким молитвама и ми будемо удостојени да у
радосном сусрету са Господом будемо примљени у његово наручје и живујемо живот
вечни. Амин