Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti na�li su se na

jednom skrivenom mestu na Zemlji.

Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlo�ila:
" Hajde da se igramo �murke! Ko se najbolje sakrije, bice pobednik medju
osecajima."
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogav�i da
precuti, zapitala: " �murke? Kakva je to igra? "
" To je jedna igra ", zapocela je obja�njavati Ludost,
" u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete.
Kada zavr�im sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik."
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Odu�evljenje.
Sreca je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koju nikada ni�ta nije
interesovalo. Ali, nisu se svi hteli igrati.
Istina je bila protiv skrivanja, a i za�to bi se skrivala ?
Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju.

Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo

mucilo �to on nije bio taj, koji se setio predlo�iti igru.
Oprez nije hteo da rizikuje.

" Jedan, dva, tri..." pocela je da broji Ludost.

Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
Vera se popela na nebo,
Zavist se sakrila u senku Uspeha, koji se muceci popeo na vrh najvi�eg drveta.
Velikodu�nost se nikako nije mogla
odluciti gde da se
sakrije, jer joj se svako mesto cinilo savr�enim za jednog od njenih prijatelja.
Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero,
a Stidljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.
Krasota je na�la svoje mesto u letu leptira,
a Sloboda u dahu vetra.
Sebicnost je prona�la skrovi�te, ali samo za sebe!
La� se sakrila na dno okeana (la�e, na kraju duge),
a Po�uda i Strast u krater vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije va�no.
Kada je Ludost izbrojavala 999.999,
Ljubav jo� nije prona�la skrovi�te, jer je bilo sve zauzeto.

Ugledav�i ru�icnjak, uskocila je, prekriv�i se prekrasnim pupoljcima.

" Milion ", zavikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvu je prona�la Lenjost, iza najbli�eg kamena.
Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom,
a Strast i Po�uda su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno se tu na�la i Zavist, i naravno Uspeh,
a Sebicnost nije trebalo ni tra�iti.
Sama je izletela iz svog savr�enog skrovi�ta koje
se pokazalo pcelinjom ko�nicom.
Od tolikog tra�enja Ludost je o�ednela, i
tako u kristalnom jezeru prona�la Lepotu.
Sa Sumnjom joj je bilo jo� lak�e, jer se ona nije mogla odluciti za skrovi�te
pa je ostala sedeti na obli�njem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, prona�la gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju �ita, Teskobu u izgoreloj travi,
La� na kraju duge (la�e, bila je na dnu okeana),
a Zaborav je zaboravio da su se uop�te icega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde da pronadje.
Pretra�ila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je
ru�icnjak. U�la je medju ru�e, uhvatila
suvu granu i od besa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima.
Odjednom se zacuo bolan krik.
Ru�ino je trnje izgrebalo Ljubavi oci.

Ludost nije znala �ta da ucini ... prona�la je pobednika, osjecaj nad osecajima,
ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposletku odlucila da zauvek ostane uz
Ljubav i da joj poma�e.
Tako je Ljubav ispala pobednik nad osecajima, ali je postala slepa,
a Ludost je prati gde god ide.