VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA MEDIKA

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD: Gineklogija I akusersvo

TEMA: Amenoreja

Меntor: Student:

Prof. dr Aleksandra Mladenovic Valentina

Milenković 137-016/21

Kruševac, jun,2023
 AMENOREJA

FIZIOLOŠKA

1) Primarna

-Pre puberteta

2) Sekundarna

- U toku graviditeta - Posle porodjaja i pobačaja

- U postmenopauzi

PATOLOŠKA

- Hromozomski poremećaji (Turnerov sindrom - disgenezijagomada) - Ovarijalna (pravi

hermafroditizam, prava agenezija)

- Nivo hipotalammus-hipofiza (deficit GNRh, panhipopituitarizam)

- Kongenitalnaadrenalnahiperplazika (KAH) 2) Sekundarna

- Hipotalamusnog porekla (tumori, lekovi, psihogeni poremećaji, gubitak telesna težine)

- Hipofiznog porekla (kongenitalni poremećaji, tumori, hipopituitariza, hiperprolaktinemija,

PCO) - Poremećaji na nivou ovarijuma (tumori, siudrom rezistentnog ovarijuma)

- Poremećaji na nivou uterusa (atrofija endometrijuma, sindrom Asherman, Netter-Mussettov

sindrom) - Oboljenja štitne žleuzde (hiper i hipotireoza)

- Oboljenja nadbubržne žlezde (Addisonova bolest, Sindrom Cuishing)

KRIPTOMENOREJA (lažna amenoreja)

Amenoreja ili potpuni izostanak menstruacije predstavlja simptom, a ne bolest. Da li je jedna

amenoreja primarna ili sekundarna zavisi od doba kada su se javili uzroci koji je izazivaju. Ako
ti uzroci postoje još iz detinjstva, onda će nastati primarna amenoreja. Prema tome, pod
primamomamenorejom podrazumeva se izostnak menstruacije u toku i posle puberteta, tj. posle
18 godina starosti. Uzroci sekundarne amenoreje nastaju I deluju kraće ili duže vreme posle
puberteta, kada su se kod žena već javile menstruacije. Sekundarna amenoreja je izostanak
menstruacije kod žena koje su prethodno više puta ili bar jednom menstruirale. I kod jednog i
kod drugog tipa amenoreje uzroci su u prvom redu hormonsko-konsti- tucione prirode. Veliki
značaj u nastajanju amenoreje, pored poremećaja u već iznetom direktnom lancu, mogu imati i
oštećenja funkcije drugih endokrinih organa, u prvom redu nadbubrega, štitnjače i pankreasa.

Fiziološka amenoreja

Pod fiziološkom amenorejom podrazumeva se izostanak menstruacije u životnim dobima i

stanjima kada se ona i inače ne javlja. Fiziološka amenoreja postoji do pu- berteta, a u
generativnoj periodi žene menstrualna krvavljenja ne javljaju se u toku trudnoće i često posle
porođaja, za vreme laktacije. Redovne menstruacije prestaju sa menopauzom, te je amenoreja
posle tog vremena takode fiziološka. Fiziološka ameno- reja do puberteta je primarna, a u
generativnom dobu i posle manopauze sekundarna. Amenoreja do puberteta posledica je
nedovoljnog lučenja gonadostimulina u prednjem režnju hipofize, a takode i refrakternosti
jajnika na podsticaje iz hipofize do tog životnog doba. Amenoreja u toku trudnoće nastaje zbog
produžene lutealne faze do koje dovodi lučenje progesterona iz žutog tela trudnoće i estrogena iz
posteljice. Posle prekidanja trudnoće takođe nastupa sekundarna amenoreja, koja je različitog
trajanja.Posle poroda- ja amenoreja može da traje po više meseci, pa i godinu dana. Veruje se da
dojenje preko hipotalamusa stimuliše stvaranje prolaktina u hipofizi na račun
luteinizirajućeghormo- na zbog čega ne dolazi do ovulacije. Iako dojenje produžava sekundarnu
amenoreju, ono to čini samo do izvesne vremenske granice. Nastavljanje dojenja i posle toga ne
sprečava pojavu ovulacije i uspostavljanje menstruacionog ciklusa, pa prema tome ne može, kao
što se u nekim sredinama veruje, ni da štiti ženu od eventualne bremenitosti.

U početku klimakterijuma jajnici postaju neosetljivi na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize i u

njima se javljaju atrofične promene koje progresivno napreduju. Zbog toga i povećano lučenje
gonadostimulina, koje nastaje u to doba, nije u stanju da u jajnicima održi lučenje seksualnih
hormona sa pojavom ovulacija i stvaranjem žutih tela. Presta- nak lučenja seksualnih hormona,
između ostalog, dovodi do atrofije materice u celini, a posebno njenog endometrijuma.
Poremećaj cikličnih hormonskih promena na jajnicima praćen je prestankom ovulacija i
menstruacionih ciklusa, koji u to životno doba iščeza- vaju. To i dovodi do menopauze i do
sekundarne amenoreje koja prati klimakterijum.
Patološka amenoreja

-Centralnog porekla (hipotalamusnog i hipofiznog) -Perifernog porekla (ovarijalnog, uterusnog)

- ostali uzroci

Kod primarne amenorejehipotalamusnog i hipofiznog porekla uzrok je najčešće nedovoljna

hormonska stimulacija jajnika od strane prednjeg režnja hipofize. Amenore- je ovarijalnog
porekla posledica su nedovoljne funkcije jajnika. Tome su najpre razlog izvesne nepravilnosti u
razvoju jajnika, kao što su agenezija, odnosno aplazija, hipo- plazija i refrakternost
makroskopski normalnog jajnika na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize. Amenorejeuterusnog
porekla proističu iz nepravilnosti na nivou materice, od- nosno u prvom redu materične
sluzokože. Zbog toga amenorejeuterusnog porekla prate kongenitalne anomalije u razvoju
materice, kao što su aplazija i hipoplazija materice, ali isto tako one se mogu zapaziti i kod
neosetljivosti ili nedovoljne osetljivosti materice na normalne hormonske podsticaje iz jajnika.

Pored toga, postoje i amenoreje uzrokovane poremećajem funkcije štitne žlezde, kore
nadbubrega i pankreasa.

Sekundarna amenoreja javlja se posle izvesnog vremenskog perioda u kome je žena

menstruirala. Da bi se moglo govoriti o sekundarnoj amenoreji, potrebno je da ženi bar u tri
uzastopna meseca izostane menstrualno krvavljenje.

Amenorejahipotalamusnog porekla

Da i kora velikog mozga ima učešća u nastajanju amenoreje dokaz je i činjenica da izvesna
duševna stanja, kao što su strah, zatim velike, nagle radosti i jaka uzbuđenja mogu da dovedu do
poremećaja menstrualnog ciklusa i do kraćeg ili dužeg izostanka menstruacije. Verovatno je da
se mehanizam nastajanja ovakvih amenoreja odvija preko hipotalamusa. Psihički i fizički insulti
mogu preko talamusa da dovedu do prolaznih ili trajnih amenoreja. Na isti način objašnjava se i
amenoreja koja se može javiti kod izvesnih oblika duševnih poremećaja, u prvom redu kod
psihičke depresije. U takvim slučajevima ne može se dokazati da li je amenoreja posledica
duševnog poremećaja, ili su, pak, i amenoreja i psihičko oboljenje posledica nekog drugog
uzroka, odnosno lezije centralnog nervnog sistema u nivou hipotalamusa.
Amenorejahipotalamusnog porekla sreće se i kod osoba na kojima se zapažaju i drugi simptomi
oštećenja diencefalona kao, na primer, posle preležanog encefalitisa, meningitisa, ili povrede
baze lobanje kod tel kih hroničnih infektivnih i drugih iscrpljujućih bolesti,kod prisustva
tumora,uzimanja lekova i kod velikog gubitka telesne težine (anoreksijanervosa).

U slučajevima amenorejehipotalamusnog porekla, najčešće je zbog patoloških pro- mena na

samom hipotalamusu smanjena produkcija rilizing faktor (GNRH) ili je tran- sport ovog faktora
otežan ili onemogućen zbog patoloških promena na peteljci koja po- vezuje hipotalamus sa
hipofizom. U prvoj varijanti, zbog smanjene produkcije rilizing faktora smanjuje se lučenje
gonadostimulina u prednjem režnju hipofize, što je praćeno smanjenom produkcijom seksualnih
hormona u ženskim polnim žlezdama. U ovu grupu amenoreja spada i anemoreja kod takozvane
Kalmanove bolesti.

U drugoj varijanti amenorejahipotalamusnog porekla, zbog patoloških promena na hipofiznoj

peteljci transport rilizing faktora, koji se inače normalno izlučuje, sprečen je zbog oštećenja
peteljke koja spaja hipotalamus i hipofizu, što smanjuje lučenje gona- dostimulina u njenom
prednjem režnju (trauma, kraniofaringeomi, gliomi, germinomi, teratomi, tuberkuloza, zračenje
itd.).

Kod amenorejahipotalamusnog porekla karakteristično je smanjeno lučenje foli-

kulostimulirajućeg i luteinizirajućeg hormona, što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih
hormona. U grupu amenorejahipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bole- sti,
odnosno adiopozogenitalnog sindroma.

Amenorejahipofiznog porekla

I pri anatomskim promenama ili funkcionalnim poremećajima prednjeg režnja hipofize može
doći do amenoreje kao simptoma bolesti. Tumori hipofize, njena nedovoljna razvijenost,
oštećenja izazvna bolestima ili cirkulatornim promenama, hiperprolaktinemija glavni su
uzročnici amenoreje. Kod takvih bolesnica smanjeno je ili ugašeno lučenje gonadotropnih
hormona, a samim tim smanjena je i aktivnost jajnika.

1) Cushingov sindrom

Karakterišu hiperplazija i pojačana aktivnost bazofilnih ćelija prednjeg režnja hi- pofize. Zajedno
sa ovim zapaža se hiperplazija kore nadbubrega. Bolesnici se gomila potkožno masno tkivo i
zadržava tečnost u njemu. Postoji, dakle, gojaznost u telu sa tan- kim nogama i okruglim licem
koje liči na pun mesec. Ovaj sindrom praćen je mišićnom slabošću, hirzutizmom, hipertenzijom,
policitemijom, osteoporozom i amenorejom ili oligomenorejom.

2) Simmondsova bolest

Je posledica teškog oštećenja prednjeg režnja hipofize, sa manjim ili većim pore- mećajem
njegovih osnovnih aktivnosti. Izraženu kliničku sliku karakteriše amenoreja, gubitak libida, znaci
hipotireoidizma. Ako je žena u babinjama, nastupa prekid laktaci- je. Kosmatost sa stidnog
predela i ispod pazuha iščezava. Genitalni organi, a naročito materica, atrofišu. Koža bolesnice je
bledožuta, i količina pigmenta u njoj znatno sma- njena. Bolesnica je malaksala i osetljiva na
hladnoću.

3) Sheehanov sindrom

Takode je posledica lezije hipofize. On se obično javlja posle teških porodaja ili od- maklih
pobačaja praćenih obilnim krvavljenjem iz materice. Patoanatomski supstrat ovog ozbiljnog
poremećaja, koji je srećom veoma redak, jeste tromboza arterije koja ishranjuje prednji režanj
hipofize, što uslovljava manji ili veći poremećaj njegovih funkcija. Simptomi koji prate oboljenje
zavise od veličine i lokalizacije oštećenja u prednjem režnju hipofize, odnosno da li je i u kojoj
meri oštećena gonadotropna, adre- nokortikotropna i tireotropna funkcija hipofize. Prema tome,
kod bolesnice se mogu ja- viti sekudnamnaamenoreja, prekid laktacije, redukcija sekundarnih
seksualnih znakova, atrofija genitalnih organa, iščezavanje dlakavosti sa kosmatih delova tela,
adinamija. bledožućkasta boja kože sa znacima miksedema, smanjena životna aktivnost, ravno-
dušnost itd. Simptomi bolesti su, dakle, različiti i zavise od stepena oštećenja hipofize.

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija je takodje vrlo čest uzrok amenoreje. Do hiperprolaktinemije može doći

zbog tumora hipotalamusa (prolaktinom), zbog uzimanja lekova (antidepre- sivi, antipsihotici,
antiemetici, metil-dopa, estrogeni, kod primarnog hipotireoidizma i hronične bubrežne
insuficijencije,kao i u fiziološkim stanjima (trudnoća, dojenje stres fizički napor). U osnovi
mehanizma delovanja je smanjena količnadopamina ili pri- sustvo nekog faktora koji ne
dozvoljava njegovo inhibitorno delovanje na sekreciju prolaktina. Smatra se da kod
hiperprolaktinemije dolazi do supresije sekrecije gonado- tropina i njihovog dejstva na ovarijume
i inhibicije povratnog dejstva estrogena na LH.

Sindrom policističnihovarijuma (PCOS)

Stein i Leventhal su 1935 godinezapazilipolicistične promene na uvećanim jajni- cima, kod često
gojaznih bolesnica u generativnom dobu sa propratnim poremećajem menstruacije,hirzutizmom i
sterilitetom. Ovaj sindrom označen je kao Stein-Leventha- lov i više godina je nosio taj naziv.
Kasnijim ispitivanjima ustanovljeno je da su policistični jajnici posledica više uzroka i da
obuhvataju mnogo širi entitet poremećaja. Zbog toga je usvojen naziv sindrom
policističnihovarijuma u koji se uklapa i Stein -Leventhalov sindrom. Sindrom
policističnihovarijuma se javlja u generativnom periodu žene i relativno je čest uzrok steriliteta i
neudrednih menstrualnih krvarenja (amenopreja i oligomeno- reja). Ovaj sindrom nije uvek isti
po simptomima, jer neki od njih mogu biti odsutni u nekim slučajevima i manje ili više
naglašeni. Najčešće kod sindroma policističnihovarijuma radi se o uvećanim jajnicima cistično
izmenjenim, mada se sindrom može javiti i kod žena čiji su jajnici normalne veličine. Ove
cistične promene na jajniku za pravo predstavljaju povećan broj folikula u različitim stadijumima
razvoja. Promene su praćene hipertofijom i hiperplazijomovarijuma a rezultat su hronične
stimulacije usled poremećaja hipotalamusno-hipofizne regulacije sekrecije
gonadotropina.Naime,ovde se javlja veoma visok nivo luteinizirajućeg hormona (LH) koji
stimuliše ovarijum da stvara višak androgena koji se dalje perifernom konverzijom pretvara u
estrogene.Oni povećavaju osetljivost hipofize na gonadoliberine te ona odgovara lučenjem većih
ko- ličina LH. Tako se zatvara krug koji rezultira povećanom količinom LH u cirkulaciji i
sniženim nivoom FSH (jer estradiol deluje inhibitorno na stvaranje i lučenje FSH). Odnos LH
prema FSH je 2:1, a nivo androgena kao i estradiola je povišen. Policistične jajnike karakteriše
zadebljala, sjajna, beličasta opna (tunicaalbuginea) ispod koje se nalaze brojni mešci (ciste) u
raznim stadijumima razvoja. Ovi mešci prečnika su 2-6 mm i ispunjeni su bistrom tečnošću. U
toj tečnosti nalaze se znatne koncentracije an- drogena (naročito androstenediona) i neznatne
količine estrogena izlučene u ovarijumu. Prisutni androgeni dovode do atretičnih promena u
nedozrelim mešcima. Kod bolesnica sa policističnimovarijumima zapaža se i hiperprolaktinemija
(u 10-30%) što se dovodi u vezu sa istim faktorima koji uzrokuju povišenu sintezu LH. Pored
pomenutih kliničkih simptoma (izostasnak ovulacija i poremećaj menstruacionog ciklusa) često
sreću hirzutizam i gojaznost. Hirzutizam se objašnjava povećanom količinom androgena, a
gojaznost povišenom koncentracijom estrona (periferna konverzija androgena u estron u masnom
tkivu),

Dijagnoza: kod pacijentkinje koja se obraća lekaru dajući podatke o amenoreji, nere- gularnim
menstruacijama, neplodnosti, a pri tom ima aspekt gojaznosti sa eventualnim prisustvom
hirzutizma i masne kože treba posumnjati na PCO. U prilog tome govori ginekološki pregled sa
nalazom obostrano uvećanih, čvrstih, slobodnih jajnika, što se potvrdjuje i ultrazvučnim
pregledom. U laboratorijskim rezultatima krvi prisutan je po- višen nivo LH i snižen nivo FSH,
(odnos LH FSH je 2:1). Takođe je u krvi prisutna znatnija koncentracija testosterona i
androstenediona i zbog periferne konverzije po većana koncentracija estrona u odnosu na
estradiol, a snižen nivo SHBG (Sex hormon binding globuline za koji se vezuju estrogeni i
androgeni hormoni).

Amenorejaovarijalnog porekla

Vida se kod hipofunkcije i hiperfunkcije jajnika. Hipohormonskaamenorejapra- ti poremećaj u

razvoju jajnika, bilo da se radi o ageneziji, hipoplaziji ili njihovoj hi- pofunkciji. Potpuna
agenezija jajnika veoma se retko sreće. Od nje je, iako takođe ve- oma retko, nešto češća
takozvana ovarijalnadisgenezija, gde su jajnici predstavljeni tankim vezivnim vrpcama bez
funkcionalnih sposobnosti. Ovo stanje naziva se Tamerov sindrom. Takve osobe su niskog rasta,
kratkog struka, sa slabije razvijenim sekundarnim seksualnim znacima zbog odsustva lučenja
seksualnih hormona, u prvom redu estrogena. Na atrofičnoj sluzokoži materice nema uobičajenih
promena karakterističnih za menstruacioni ciklus. Takve osobe imaju pterigiumcolli-sa obe
strane vrata koža im je razvučena, te podseća na pelerinu. Spoljni polni organi su ženskog
tipa.westo se sreće ikoarktacija aorte. Amenoreja je primarna i konstantna. U mokraći je
povećana količina FSH hormona i snižen nivo 17-ketosteroida.

Kod žena sa hipohormonskomamenorejomovarijalnog porekla zbog nedovoljne funkcije jajnika

može nastati klinička slika primarne ili sekundarne amenoreje ili pre- vremenog klimakterijuma
(klimacteriumpraecox). Simptomi su isti samo što se javljaju znatno ranije, oko ili pre 40-te
godine. Prevremeni klimakterijum javlja se kao znak hipofunkcije, odnosno rane iscrpljenosti
jajnika.

Amenoreja usled pojačanog dejstva ovarijuma ili hipoperhormonalnaamenoreja posledica je

pojačanog i produženog lučenja estradiola ili progesterona. Ovakva ame- noreja obično je
privremenog karaktera ako se radi o folikularnoj ili luteinskoj cisti. Ona se, međutim, može javiti
i kao posledica funkcionalnih tumora jajnika - tumora granuloznih ćelija ili ćelija unutrašnjeg
omotača.

Isto tako, amenoreja može da prati i pojačanu produkciju androgenih hormona jajni- ka. To se
sreće kod postojanja veoma retkog maskulinizirajućeg tumora jajnika - areno- blastoma. Izlučeni
androgeni antagonistički deluju na estradiol i progesteron i smanju- ju osetljivost endometrijuma
na njihovo dejstvo. To dovodi do poremećaja ispoljenog amenorejom. Pored amenoreje, kod
ovih osoba zapažaju se znaci virilizma-masna koža, pojačana dlakavost pretežno muškog tipa,
pojava akni na leđima i licu.

Amenorejauterusnog porekla

Primarna amenorejauterusnog porekla sreće se kod neosetljivosti materice, u pr- vom redu
endometrijuma, na normalne hormonske podsticaje jajnika ili kod urodeneaplazije materice. Isto
tako, amenoreja ovog tipa vida se kod hipoplazije materice većeg stepena. Sekundarna
amenoreja materičnog porekla nastaje kod oštećenja sluzokože materice kaustičnim sredstvima
ili radijumom, posle čega dolazi do srastanja njenih zidova i obliteracije lumena, kao i kod
uznapredovalogendometritisa tuberkulozne eti- ologije (Netter-ove priraslice). Osim toga, ovaj
tip amenoreje sreće se i kao posledica grubih kiretaža posle porodaja ili pobačaja, ako se pri tom
odstrane i bazalni delovi en- dometrijuma, koje mogu da dovedu do stvaranja atrofične,
funkcionalno manje vredne sluzokože materice, ili, pak, kada se u materičnoj šupljini stvore
manje ili veće srusline koje delimično ili potpuno obliterišu materičnu duplju (Ašermanov
sindrom). Do slične situacije, mada izuzetno retko, može da dovede i intrauterina infekcija u
toku porodaja ili pobačaja. Ponekad je i kod normalno razvijene materice prag osetljivosti
endometrijuma toliko povišen da ne reaguje na uobičajene hormonske impulse, što se ispoljava
amenorejom.

Ostali uzroci amenoreje

Pored navedenih uzroka, do amenoreje može da dovede i poremećaj funkcije, u pr- Vom redu,
Stitne i nadbubrežne žlezde i pankreasa. Poznato je, naime, da je hipertireoidizam često praćen
amenorejom, dok hipotireoidizam češće karakteriše neuredno krvavljenje, a rede amenoreja. U
prvom slučaju ovo je posledica povećane količine tiroksina, koji parališe gonadotropnu funkciju
hipofize, usporava i smanjuje izlučivanja estrogena i ima toksično dejstvo na jajnike.
Hiperfunkcija kore nadbubrega izazva na hiperplazijom, adenomom ili karcinomom takođe može
da inhibira gonadotropnu aktivnost hipofize i da smanjuje produkciju estrogena, što se ispoljava
poremećajem menstruacionih ciklusa i čestom pojavom amenoreje. U ovakvim slučajevima
takode postoje manje ili više izraženi znaci virilizma. Amenoreja se sreće i kod šećerne bolesti,
ako je reč o mladim osobama. To je dokaz da i pankreas može imati udela u njenom nastajanju.
Lečenje dijabetesa obično dovodi do uspostavljanja ciklusa.

Treba napomenuti da se amenoreja javlja i u dugotrajnim i teškim bolestima i stanji- ma krajnje

iscrpljenosti, kada se organizam bolesnice brani sprečavajući gubitak drago cene krvi
menstruacijom. Takve amenoreje sreću se kod teške plućne tuberkuloze i kod malignih oboljenja
praćenih kaheksijom. Kratkotrajna amenoreja može da prati i tešla akutna oboljenja. Izlečenje od
osnovne bolesti i poboljšanje opšteg stanja bolesnice dovodi do ponovnog uspostavljanja
menstruacinog ciklusa.

Sličnog je porekla i amenoreja usled hronične pothranjenosti, uzrokovane dugotrajnim

gladovanjem. Donekle sličan mehanizam dovodi do prolazne amenoreje i kod žena koje za
izvesno vreme promene sredinu i dotadašnji način života. Poseban tip ameno- reje vida se kod
tzv. Anoreksije nervoze. Tu je reč o nervno labilnim ženama, koje ne mogu da unose ni da
iskorišćavaju unetu hranu, zbog čega nastupa izražena pothranjenost i mršavost praćena
amenorejom. Puls je kod njih usporen, krvni pritisak sniženi aktivnost umanjena. Sve ove
amenoreje su centralnog porekla i izazvane su verovatno poremećenom funkcijom hipotalamusa.

Amenoreja može da se javi i kod gojaznih žena. lako se smatra da su gojaznosti i amenoreja
posledica poremećaja na nivou hipotalamusa, ipak je zapaženo da smanjenje telesne težine kod
velikog broja žena dovodi do ponovnog uspostavljanja menstrualne funkcije. Amenoreja može
biti posledica i privremene ili trajne kastracije koja se javlja posleiradijacije rendgenovim
zracima.
Kriptomenoreja

Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremećaj koji, na izgled, liči na amenoreju, jer žena koja
pati od ovog poremećaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvavlje- nja). Ona, međutim,iako
to ne zna redovno menstruira, pošto je funkcija organa koji regulišu nastajanje i odvijanje
menstrualnih ciklusa potpuno normalna. Do spoljašnjeg krvavljenja ipak ne dolazi jer na grliću
materice, vagini ili himenu postoji anatomska prepreka koja sprečava izlivanje krvi, te se
menstrualna krv zadržava u unutrašnjim polnim organima iznad prepreke, odnosno pregrade koja
u njima postoji. Ova pregrada ili dijafragma najčešće je urođena, a retko stečena i obično se vida
u nivou vagine, u prvom redu iznad samog introitusa.

Stečena može nastati u visini spoljnog ušća kanala vrata materice, i to obično posle amputacije
grlića,konizacije ili rascepa u toku porodaja i njihovog zašivanja i zaraščivanja posle korišćenja
radijuma u terapijske svrhe, elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kaustičnih sredstava u većim
koncentracijama. Do potpune ili delimične atre- zije grlića, ili čak i šupljine tela materice, može
da dovede i gruba kiretaža endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluzokoža i
podsluzokožno tkivo. Veoma redak uzrok ginatrezije, a time i kriptomenoreje, može biti i
kaustično dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili, takoše, vulvovaginitis u ranom
detinjstvu, koji dovodi do me- Susobnogsrašćenja velikih stidnih usana. Ginatrezija u nivou
spoljnog ušća ili kanala grlića može se videti i u starosti, kod karcinoma tela i grlića materice,
kod senilnog endometritisa ili kolpitisa i tada može biti uzrok piometre.

lako se u zatvorenoj vagini može skupljati vodnjikav i sluzav sekret. Menstrualnom krvlju
ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elastično napete lopte. Na taj način nastaje
hematometra. Ako se i materična šupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi, posle toga
dolazi do retrogradnog prodiranja krvi u jajovode i do njihovog proši- renja. Obično se u takvim
slučajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i srašćuju, te ostaju neprolazni. Time
se organizam brani od hematoperitoneuma, koji je izvanredno redak u ovim okolnostima.
Ovakvo stanje na jajovodima naziva se hema- tosalpinks. Ono može da bude (i često je) uzrok
neplodnosti. Terapija kritpomenoreje je operativna.

Ako je reč o postojanju i hematosalpinksa, pored otklanjanja prečage vaginalnom operacijom,

preporučuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda I jajnika i radi
eventualne korektivne operacije.
Hirzutizam

Hirzutizam predstavlja povećanje maljavosti u žena na mestima gde se malje kod njih normalno
ne javljaju, a uobičajeno su prisutne kod muškaraca u sklopu sekundarnih polnih karakteristika.
Ta područja na telu su obrazi, brada, oko areola dojki, nausnice, glutealni predeo, unutrašnja
strana butina i trbuh. Ovaj tip maljavosti kod žena se javlja usled povećanog stvaranja
androgena, njihove povečane biološke aktivnosti, povečane osetljivosti ciljnog tkiva kao i zbog
nižeg nivoa SHBG za koji se estrogeni i andro- geni vezuju u krvi, pa je nivo slobodnih
androgena u krvi povećan. Važno je praviti razliku izmedjuhirzutizma i hipertrihoze kod koje se
maljavost povećava na ledjima i ekstremitetima nezavisno od androgenih hormona najčešće kao
posledica oboljenja kore velikog mozga, gladovanja, anoreksije nervoze, uzimanja lekova i
slično. Poveća- nje nivoa androgena se normalno javlja u periodu menopauze (izmedju 45 i 55
god) i u vreme adolescencije što rezultira takozvanim fiziološkim hirzutizmom.
Hirzutizasmtaskodje prati i poremećaje na nivou jajnika (PCOS, tumori), nadbubrežnih žleza
(Cus- hingov sindrom, carcinom), poremećaji štitne žlezde (hipotireoza), hipofize, a može se
javiti i kod uzimanja nekih lekova (kontraceptivne tablete, glikokortikoidi, androgeni), kao i
idiopatski. Dalji stepen maskulinizacije izazvan izrazito povećanom produkcijom androgena je
virilizacija. Ona pored naglašenog hirzutizma obuhvata pojavu drugih sekundarnih polnih
karakteristika muškarca: atrofija dojki sa uvećanjem klitorisa, fron- talna ćelavost, produbljeni
glas, muški habitus i ponašanje. U nastanku ove patološke pojave (hirzutizma) veoma važno
mesto pripada globulinu za koji se vezuju androgeni i estrogeni u cirkulaciji i kao takvi bivaju
inaktivisani.

Dijagnoza hirzutizma se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijskih ispitivanja.

Osnovni principi terapije teže smanjenju koncentracije slobodnih androgena u krvi

konzervativnom terapijoma, a u izuzetno indikovanim slučajevima pristupa se i opera- tivnom
zahvatu.