ЈУ МЕДИЦИНСКА ШКОЛА ДОБОЈ

НЕУРЕДНА КРВАРЕЊА ИЗ МАТЕРИЦЕ

МАТУРСКИ РАД ИЗ ГИНЕКОЛОГИЈЕ И АКУШЕРСТВА

МЕНТОР УЧЕНИК

др Момчило Тешић Слободан Кузмановић

Добој, јуни 2019.

САДРЖАЈ

1. УВОД......................................................................................................................................3

2. КРВАРЕЊЕ КОД ПРАВИЛНОГ ЦИКЛУСА...................................................................5

2.1. Крварење у вријеме овулације................................................................................5

2.2. Пременструално крварење......................................................................................5

2.3. Постменструално крварење....................................................................................6

2.4. Хиперменореја и хипоменореја..............................................................................7

3. ПОРЕМЕЋАЈИ РИТМА КРВАРЕЊА................................................................................9

3.1. Полименореја............................................................................................................9

3.2. Олигоменореја..........................................................................................................9

4. ДИСФУНКЦИОНАЛНА КРВАРЕЊА-МЕТРОРАГИЈE................................................10

4.1. Јувенилна крварења................................................................................................10

4.2. Метрорагије у генеративном добу женe...............................................................11

4.3. Перименопаузална метрорагија............................................................................11

5. НЕУРЕДНА АЦИКЛИЧНА КРВАРЕЊА.........................................................................12

6. АМЕНОРЕЈA.......................................................................................................................13

7. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................15

8. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................16

2
 1. УВОД

Крварење из материце може бити физиолошко (менструално) и патолошко.

Редовна крварења из материце која почињу да се јављају у пубертету а престају у
климактеријуму, називају се менструација. Јављају се под дејством хормонских
збивања у хипофизи и јајницима, и код највећег броја жена долазе на 28 дана, трају 3 до
7 дана и средње су облина. Обично се губи 50-100мл крви.

Свако крварење из материце, које није редовна менструација, сматра се

ненормално и назива се метрорагија. Може бити из анатомских (органских) и
фукнционалних разлога. Метрорагија из анатомских разлога је посљедица уочљивих
патолошких промјена на неким од гениталних органа. Неуредна крварења разликују се
по времену јављања, дужини трајања, количини изгубљене крви, као и по временским
размацима између појединих периода крварења.

Дијеле се на:

1. Код одржаног правилног циклуса (крварење у вријеме овулације,

пременструално крварење, постменстрално крварење, хиперменореја и хипоменореја).

2. Поремећаји ритма крварења (полименореја и олигоменореја).

3. Дисфункционална крварења – метрорагија (јувенилна, метрорагија у

генеративном добу и перименопаузална).

4. Неуредна ациклична крварења ( узрокована промјенама на грлићу, промјенама

на тијелу материце, јајоводима).

3
2. НЕУРЕДНА КРВАРЕЊА КОД ОДРЖАНОГ ПРАВИЛНОГ ЦИКЛУСА

2.1. Крварење у вријеме овулације

Има жена које у извјесно доба живота крваре два пута у току менструалног
циклуса. Познато је да се у вријеме овулације врло често запажају окултна крварења
која се због тога убрајају у један од знакова овулације. Ипак, права крварења у то
вријеме су ријетка и сматрају се ненормалном појавом. Док су код једних таква
крварења оскудна, краткотрајна, код других жена она могу бити обилна и трајати по
неколико дана, па се тешко разликују од праве менструације. Од правих менструација
ова крварења се разликују и одсуством менструалних тегоба.

Слика бр. 1. Уредан менструални циклус

Извор: https://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/24368/Uredan-menstrualni-ciklus-
folikularna-i-luteinska-faza.html

Појава оваквих крварења објашњава се наглим и превеликим падом нивоа

естрогена у крви у вријеме овулације, што доводи до дезинтеграције ендометријума
праћене изливањем крви.

4
 Дијагноза се поставља на основу података добијених анамнезом, потврђује се
ендометријалном биопсијом и прегледом кривуље базалне температуре. У случајевима
када је крварење оскудно и краткотрајно, жени само треба објаснити о чему се ради и
то је сасвим довољно.
Болесницама са обилним крварењем које траје неколико дана, у терапији до
неколико мјесеци дају се најчешће оваријални хормони, те се по истеку такве терапије
циклуси најчешће нормализују.

2.2. Пременструално крварење

Код овог поремећаја, неколико дана прије почетка праве менструације, долази
до незнатног крварења из материце. Оваква појава може се понекад видјети код
субмукозних миома материце, мада се најчешће среће код хормонских поремећаја које
карактерише нагао пад прогестерона прије појаве менструације. То доводи до
пријевремене деструкције ендометријума, праћене оскудним крварењем прије почетка
праве менструације. Инсуфицијенција жутог тијела праћена је недовољном зрелошћу
ендометријума, што се констатује хистолошким прегледом материчне слузокоже.
Код већине жена ово стање не изазива сметње па лијечење није потребно. Код
других, код којих су тегобе изражене спроводи се терапија прогестероном.

Слика бр. 2. Нормалан ниво прогестерона

Извор: http://demetra.rs/index.php/pre-trudnoce/neplodnost/394-nizak-nivo-
progesterona.html

5
 2.3. Постменструално крварење

При крају менструације цјелокупни секреторни ендометријум замијењен је

новим, веома танким слојем, који покрива унутрашњу површину материце. Цијели тај
процес заврши се до престанка материчног крварења. Дешава се код неких жена да се
матерична слузокожа не скине и не замијени у уобичајено вријеме, те се крварење
ненормално дуго продужује. Ако се при крају менструације уради експлоативна
киретажа, видјеће се на истом хистолошком препарату истовремено различите фазе:
десквамација, регенерација и пролиферација.
У лијечењу оваквих крварења добри резултати постужу се обичном
експоративном киретажом. Добри резултати могу се постићи и естрогенима које треба
давати од трећег дана менструације перорално или интрамускуларно, зависно од
препарата. Давање естрогена у току неколико дана убрзава регенерацију ендометријума
и смањује крварење.

2.4. Хиперменореја и хипоменореја

Хиперменореја (hipermenorrhea) је по трајању дуже (али не дуже од седам дана)

а по количини обилније крварење од нормалне менструације. Трајање менструације
дуже од седам дана и обилније (губитак крви више од 150мл) назива се
хиперменорагија.
Хиперменорејакао и остала фунционална крваренја, посљедица је промијењених
хормонских односа у организму жене. Прегледом слузокоже материце често се нађе
извијесна „незрелост ендометријума“, која потиче од недовољне функције жутог тијела.
Скидање слузокоже материце код великог броја болесница може да дјелује као
подстицај за изљечење. Код многих од њих се послије киретаже стање се побољша те
није потребна никаква даљња терапија. Уколико се покаже да је лијечење ипак
потребно, настоји се да се њиме појача прогестеронско дејство на ендометријум. По
престанку терапије обично се хормноски статус жене уреди, те се хиперменореја
побољша.
Хипоменореја (hypomenorrhea)спада у групу поремећаја менструалних циклуса,
представља стање када се менструације јављају у редовним временским размацима, али

6
су краткотрајне и оскудне по количини. Траје само један до два дана или неколико
сати. Количина изгубљене крви је минимална.
Често се јавља код органских оштећења ендометријума начињених било
претјерано грубом киретажом или насталим патолошким процесом на њему. До
хипоменореје могу довести и сраслине ендометријума – Ашерманов синдром.

Слика бр. 3. Сраслине ендометријума код Ашермановог синдрома

Извор: https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/16561-ashermans-syndrome

Хипоменореја обично не захтијева нарочито лијечење, али ако се покаже да је

терапија ипак потребна, треба пронаћи узрок и настојати га отклонити. Код
хипоменореје изазване трауматским оштећењем ендометријума врши се уметање
пластичних уложака ради раскидања постојећих синехија – прираслица и спречавања
настанка нових.

7
 3. ПОРЕМЕЋАЈИ РИТМА КРВАРЕЊА

3.1. Полименореја (polymenorrhea)

Полименореја (polymenorrhea)је циклично крварење и представља учестале

менструације са менструационим циклусом у трајању од 21 до 24 дана. Треба знати да
код извијесних жена дужина трајања циклуса и нормално износи 21 дан. Због тога, у
таквим случајевима није потребно никакво лијечење. Код жена код којих су циклуси
краћи, предузима се хормонско лијечење а терапија траје неколико мјесеци. То се
постиже наизмјеничим давањем естрогена и прогестерона, што се користи и у
случајевима полименореје гдје не постоји овулација.

3.2. Олигоменореја (oligomenorrhea)

Олигоменореја(oligomenorrhea) преставља редовно крварење из материце са

паузом дужом од 35 дана а краћом од 3 мјесеца. Има жена које кроз цијели генеративни
период имају ријетке и оскудне ментруације али их то не спречава да рађају, што значи
да код њих постоје нормалне овулације. Код њих нема потребе за било каквим
лијечењем.
Уколико се олигоменореја јави у пубертету, боље је оставити да се хормонски
односи сами регулишу и не уплитати хормонску терапију. Исто важи и за
олигоменореју на почетку климактеријума када она може представљати знак
постепеног гашења функције јајника.
Када је олигоменореја наступила послије вишегодишњих нормалних циклуса,
понекад треба спровести лијечење. Наизмјенично се даје естроген и прогестерон
имитирајући нормалне циклусе. Ова терапија спроводи се неколико мјесеци. Уколико
се олигоменореја јавља у ановулаторним циклусима, лијечење подразумијева
индукцију овулације.

8
 4. ДИСФУНКЦИОНАЛНА КРВАРЕЊА – МЕТРОРАГИЈА
(METRORRHAGIA)

Дисфункционалне метрорагије су ациклична крварења из материце, која нису

изазвана видљивим патолошким промјенама на женским полним органима, односно
нису у вези са туморима, запаљењима или трудноћом, већ су посљедица поремећене
функције ендокриних жлијезда које регулишу нормално одвијање менструционих
циклуса.

4.1. Јувенилна крварења

Ова крварења јављају се у пубертету, најчешће између 12. И 18. Године, као
посљедица још неусклађених фунционалних односа између ендокриних жлијезда које
имају основну улогу у регулисању менструационих циклуса. Као посљедица
неправилног љуштења површинског слоја ендометријума јавља се неуредно,
продужено и обилно крварење из материце, које ускоро доводи до испољавања знакова
секундарне анемије код дјевојака.
Дијагноза јувенилног крварења поставља се на основу анамнезе, посматрања
самог крварења, постојања секундарне анемије и нормалног палпаторног налаза на
гениталним органима. Ако је крварење посљедица анатомских промјена на гениталним
органима, онда се не може назвати јувенилним. Због тога је важно прије постављања
дијагнозе искључити друге могуће узроке метрорагије.
Лијечењем јувенилних метрорагија треба најприје зауставити крварење,
надокнадити изгубљену крв и течност и побољшати опште стање болеснице. Због тога
болесницу треба смјестити у постељу, омогућити јој одмор и дати јој добру храну
богату витаминима. Од лијекова дају се утеротонична средства и лијекови који смањују
склоност ка крварењу (калцијум, коагулен, витамин К и сл.). Када се крварење
заустави, болесници се даје прогестерон интрамускуларно, 3 дана, у дози од 50 mg.
Након ове терапије настаје десквамација ендометријума са крварењем, које обично
траје око 4 дана, а након тога се менструлни циклус и крварење из материце
нормализују.

9
 4.2. Метрорагије у генеративном добу жене

Ове метрорагије могу бити овулационог и ановулационог типа. Под

ановулационом метрорагијом подразумијева се неуредно и продужено крварење.
Јављају се изненада без претходних тегоба, крварења су често обилна и са комадима
згрушане крви, а интервали између појединих крварења су неједнаки Обично су
праћена секундарном анемијом. Због изостанка овулације не ствара се жуто тијело, те
не долази до лучења прогестерона и под продуженим дејством естрогена долази до
крварења. Понекад, сама киретажа дјелује терапијски повољно. Иначе, лијечење се
проводи давањем прогестерона.
Крварења овулационог типа су обично редовна са пременструалним и
постменструалним сукрвичавим одливима.
Дијагноза између ова два типа дисфункционалних крваарења поставља се на
основу клиничких карактеристика и лабораторијских анализа којима се доказује
овулација.

4.3. Перименопаузална метрорагија

Овај поремећај проистиче од постепеног гашења ендокрине функције јајника и

тиме изазване хиперфункције предњег режња хипофизе у лучењу гонадостимулина. У
то вријеме циклуси могу бити краћи или дужи, неуредни, са оскудним или обилним
крварењем. Овулације су ријетке и повремене па изостаје стварање жутог тијела а
самим тим и прогестерона. Продужено је дејство естрогена па долази до претјеране
пролиферације ендометријума, што је праћено обилним и неуредних крварењем.
Код упорнијег крварења могу се дати лијекови који доводе до згрушавања крви,
као што су калцијум, коагулен и витамин К, утеротонична средства, а од хормона даје
се прогестерон.

10
 5. НЕУРЕДНА АЦИКЛИЧНА КРВАРЕЊА
(МЕТРОРАГИЈЕ ОРГАНСКОГ ПОРИЈЕКЛА)

Ова крварења изазвана су патолошким процесима на женским полним органима.

Разликујемо:
Цервикални полип – крварење је неуредно, оскудно. Провокативни моменти
који доводе до крварења су полни однос, гинеколошки преглед, вагинална испирања.
Дијагноза се поставља прегледом грлића.
Карцином грлића материце – један од првих знакова овог обољења је константно
крварење које је испочетка оскудно. У касним стадијумима, усљед деструкције грлића
и отварања крвних судова, крварење може бити веома обилно. Код постављања
дијагнозе сваку ерозију на грлићу материце треба сматрати потенцијално малигном,
урадити биопсију и хистолошки преглед добијеног материјала.
Карцином тијела материце – такође доводи до метрорагије. Дијагноза се
поставља прегледом вагиналног секрета по методи Папаниколау и хистолошким
прегледом киретажом добијеног материјала.
Миоми материце – врло су чест узрок метрорагије. Може да се испољава
појачаним и продуженим менструацијама. Дијагноза се поставља гинеколошким и
другим допунским прегледима.
Аднекситис – запаљенски процеси на јајницима који доводе до неуредног
крварења.
Тумори јајника и јајовода– неуредна крварења из материце често прати
постојање тумора јајника. Као симптом и код бенигних и малигних тумора јављају се
неуредна крварења из материце. Код тумора јајовода један од главних симптома је
повремено крварење и избацивање сукрвичаве течности.

11
 6. АМЕНОРЕЈА (AMENORRHOEA)

Аменореја или потпуни изостанак менструације представља симптом а не

болест. То је поремећај који се уклапа у широко поље промјена. Дијели се на примарну
и секундарну (зависи од доба када се јавља). Уколико постоји још од дјетињства, то је
примарна аменореја. Узроци секундарне аменореје настају и дјелују краће или дуже
вријеме послије пубертета, када су се код жена већ јавиле менструације.
Под физиолошком аменорејом подразумијева се изостанак менструације у
животним добима и стањима када се она иначе не јавља. Постоји до пубертета, а у
генеративном добу крварења се не јављају током трудноће, и често послије порођаја, за
вријеме лактације, те у менопаузи.
Патолошке аменореје дијеле се на централне, периферне и дисфункционалне.
Централне су узроковане оштећењем у нивоу хипоталамуса или хипофизе, периферне
поремећајем функције јајника или оштећењем материце или вагине, а дисфункционалне
настају као посљедица поремећаја рада надбубрежне или штитасте жлијезде.
Криптоменореја (kryptomenorrhea) је поремећај који личи на аменореју, kada
жена редовно менструира, али се то не може запазити јер недостаје спољашње
крварење због задржавања менструационе крви у унутрашњим полним органима.Она је
често посљедица затвореног неперфорисаног химена. Крв најприје испуњава вагину.
Тако настаје хематоколпос. Потом испуњава материцу, стварајући хематомеру. Након
тога продире у јајоводе, те настају хематосалпинкси. Лијечење болесница се спроводи
оперативним отклањањем постојеће препреке.

Слика бр. 4. Посљедице криптоменореје (хематосалпинкс, хематометра, хематоколпос)

Извор: http://mayerrokitansky.com/service/hematometra/

12
 7. ЗАКЉУЧАК

Крварење из материце може бити физиолошко и патолошко. Физиолошка

крварења су она крварења која се јављају у пубертету а престају у климактеријуму, а
називају се менструација. Патолошка крварења су свака крварења из материце, која
одступају, било по ритму, дужини трајања или количини изгубљене крви, од нормалне
менструације.

Клиничку слику сваког ненормалног, односно патолошког крварења из материце

карактерише крварење које се јавља ван периода менструације. Оно може бити
неуредно, продужено и обилно, те ускоро доводи до испољавања секундарне анемије. У
самој крви могу се наћи и комади згрушане крви.

Код сваког патолошког крварења које због обилних одлива може довести до
секундарне анемије или које због хормонских поремећаја спречава да жена затрудни,
потребно је спровести лијечење. То се односи на проналажење и отклањање узорка
патолошког крварења.

Било да се ради о хормонској или медикаментној терапији, болесница је дужна

да редовно узима терапију, а по истеку те терапије обавезно да се јави на контролни
преглед. Код стања која могу довести до секундарне анемије, неопходно је надокнадити
изгубљену течност, у првом реду крв.

Веома је важно дати до знања свим дјевојкама и женама да нека од ових

крварења (која нису менструална) могу бити показатељ одређених обољења. Стога су
веома важни редовни гинеколошки прегледи, а током сваког прегледа треба дати тачне
податке о постојању других тегоба које прате то крварење.

13
 8. ЛИТЕРАТУРА

1. Др Драгомир Младеновић – др Зорица Богдановић – др Александра Михаиловић:

Гинекологија и акушерство са негом за ІV разред медицинске школе, завод за
уџбенике Београд, 1994
2. Професор др Драгомир Младеновић – др Зорица Младеновић-Богдановић – др
Александра Младеновић-Михаиловић: Гинекологија и акушерство, Београд, 2001
3. Плећаш Дарко – Станимировић Бранко – Васиљевић Младенко: Гинекологија и
акушерство, CIBID, 2011.
4. Шимунић, Велимир. "Абнормална крварења из матернице." (2014).
5. Дробњак, П. "Неправилна крварења из матернице." У: Гргуревић М, Павлић З,
Гризељ В. ур. Гинекологија. Загреб: Јумена (1987): 43-59.
6. http://www.savetovalistezabebe.com/ginekologija/1419-nepravilna-krvarenja-iz-maternice

14