Radjen:15.5.2020.

Drugi pismeni zadatak iz srpskog jezika

„Kako shvatam slobodu ličnosti“

„Poštuj tuđe, ali ceni svoje mišlljenje“ ovo je rečenica koja označava temelj svake demokratije,
svakog razuma i svakog ljudstva.

Do nedavno većina njih se trudila da drugima nametne svoje mišljenje, ali danas mi je drago jer
se skoro svi trude da nikoga ne uvrede i da poštuju svačije mišljenje.Ja mislim da mišljenje predstvalja
stav nekoga prema bilo kojoj stvari u univerzumu. Zašto treba poštovati tudje mišljenje?Zato što smo
svi mi različiti, nismo klonovi jedni drugiih osim u izgledu, zato što svako biće ima drugačiji pogled na
svet.Pošto ovo nije dovoljno nekim ljudima da shvate, ja bih to objasnio kao da jedan čovek prilazi
žirafi i govori joj kako je lišće sa nižih grana ukusnije; kao da nagovarate vegeterijanca da proba
svinjetinu. Naravno, to ne znači da niko nikada ne treba da iznosi svoje mišljenje, jednostavno samo
treba izneti svoje mišljenje, posavetovati nekoga o nečemu, nikako nametati; a njegovo je da li će
uvažiti vaše mišljenje ili ne.Veliki problem se javlja oko toga što ljudi ne cene dovoljno svoje mišljenje,
oni tako lako primaju tudje mišljenje, smatrajući svoje neispravnim.Oni počinju da se plaše svojih
postupaka, a jedino što im se vrti u glavi je pitanje: „Šta će drugi reći?“.Ovo se najčešće dešava deci
koja sazrevaju, medju kojima sam i ja, ali dešava se i starijim ljudima pod uticajem neke krize...Sve
ovo je normalno, i jedini način da bi se neko izbavio iz ovoga, ustvari smo svi mi ostali koji bismo
trebali da pomažemo jedni drugima.Nažalost nije uvek tako, mnoga deca koja su zbog surovosti ovog
sveta, ne treba kriviti njih, odrastaju kao loše osobe i kao takve iskorišćavaju drugu decu sa
problemom mišljenja.Ovde već prelazimo u drugi problem, to su roditelji koji ne posvećuju dovoljno
vremena svojoj deci, neka deca sama odrastu a neka postaju ovakva. „Poštuj tudje, ali ceni svoje...“
zato ova rečenica u praksi nije nimalo prosta?.Jer nekada je veoma teško naći granicu izmedju tvog i
tudjeg mišljenja, ali zato su tu naši roditelji, učitelji, nastavnici kao i svi stariji ljudi.

Zato treba da pomažemo jedni drugim u svakom probelmu, i nije cilj uvek ćutati.Ljudi su
stvoreni da bi zajedno živeli, ali ne i da bi bili isti, da bi pomagali jedni drugima jer samo tako mogu
opstati!