4.

Zajednička poljoprivredna politika EU

Odgovor: Ja ću navesti ciljeve koji su jako važni za ovu oblast.
Bilo je pet ciljeva Zajedničke poljoprivredne politike:
1) ZPP će povećati produktivnost u poljoprivredi promovisanjem tehničkog
napretka i obezbeđivanjem racionalnog razvoja agrarne proizvodnje, kao i optimalnom
upotrebom faktora proizvodnje, pogotovo radne snage.
2) ZPP mora da obezbedi prikladan životni standard za deo zajednice koja živi
od poljoprivrede, pogotovo povećanjem pojedinačnih primanja lica zaposlenih u agraru.
3) ZPP mora da stabilizuje tržišta.
4) Mora da obezbedi dostupnost snabdevanja.
5) Snabdevanje mora da se obezbedi potrošačima po prihvatljivim
cenama. Međutim, Ugovor iz Rima ne daje definiciju prihvatljivih cena.

5. Tržište rada
Odgovor:
Tržište rada je mesto susreta ponude radne snage sa jedne strane i tražnje za radnom snagom u
vidu poslodavaca sa druge strane. Sa aspekta klasifikacije, tržišta rada mogu biti lokalna ili
nacionalna prema svom obimu, a sastoje se od manjih interakcija tržišta rada prema
različitim kvalifikacijama, veštinama i geografskoj lokaciji. Oni zavise od razmene
informacija između poslodavaca i lica koji traže posao, od stopa zarade, uslova
zapošljavanja, nivoa konkurencije, kao i lokacije radnih mesta. Tržište rada karakterišu
brojne nejednakosti izazvane polom, rasom, nacionalnom pripadnošću itd. U takvim
uslovima više ne važi klasično ekonomsko načelo po kome se u ravnoteži izjednačavaju
marginalni prinos rada i prosečna nadnica, jer nadnica može biti viša od ravnotežne,
jer preferirane društvene grupe imaju više nadnice u odnosu na diskriminisane grupe.
3. Harmonizacija PDV-a u zemljama EU
Odgovor:
Usklađivanje poreza na dodatu vrednost (PDV-a) predstavlja poresku oblast u kojoj je
Evropska unija značajno podmakla. Stoga se Fiskalna politika EU karakteriše izuzetno
velikim stepenom harmonizovanosti (usklađenosti) PDV-a između država članica. Tako se
PDV razvijao u okviru EU, kao nadnacionalne organizacije, i jasno je da se razlikuje od
ostalih poreza koji se nalaze u pravnoj nadležnosti zemalja članica EU.

1. Poreska harmonizacija u EU

Odgovor:

Poreska harmonizacija ima dugu istoriju u EU, koja datira još od 1969. godine kada
je uvedena taksa od 1% na indirektno povećanje kapitala kompanije. Vremenom,
nailazeći na otpore kod zemalja tj. članica, Evropska komisija je odlučila da preorijentiše
svoju poresku politiku od prvobitno ambiciozno zemljišnog programa harmonizacije ka
postepenim merama u njenom sprovođenju. Poreska politika koju vodi Evropska komisija
može da se sagleda kroz tri osnovne, šire kategorije: (1) ciljevi EU, (2) posebni poreski
ciljevi i (3) instrumenti za postizanje postavljenih ciljeva.

2. Poreska konkurencija

Odgovor:

Poreska konkurencija predstavlja jedan on mogućih načina poreske integracije između

zemalja članica Evropske unije. Za razliku od poreske harmonizacije koja zahteva
prethodni, u formi direktiva Saveta EU, pravno normiran dogovor o elementima pojedinih
poreza, poreska konkurencija predstavlja unilateralno snižavanje poreskih stopa i
korekciju ostalih elemenata (pre svega, direktnih poreza), u cilju privlačenja poreskih
osnovica iz ostalih zemalja članica EU. Ovakvo, unilateralno snižavanje poreskih stopa
će, međutim, dovesti do lančanog usklađivanja poreskih stopa i u ostalim zemljama
članicama EU, u cilju održavanja njihove konkurentne pozicije. Analiza efekata poreske
konkurencije između zemalja članica EU ukazuje da ona dovodi do promene relativnog
poreskog opterećenja faktora rada i kapitala, odnosno do povećanja poreskog opterećenja
faktora rada.