УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

КОСОВСКА МИТРОВИЦА
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕЕДИНЕ И
ЗАШТИТА НА РАДУ
МОДУЛ: ЗАШТИТА НА РАДУ

Семинарски рад

Предмет: Ризик од опнсних и експлозивних материја

Тема: Биланс кисеоника и кисеонични коефицијент

Професор: Студент:
Проф. др Крстимир Пантић Александар Радић

Косовска Митровица 2024. године

 Садржај

УВОД............................................................................................................................................................3

2. БИЛАНС КИСЕОНИКА.....................................................................................................................4

2.1. КИСЕОНИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ......................................................................................................5

2.2 ЕКСПЛОЗИВНЕ МАТЕРИЈЕ СА ПОЗИТИВНИМ БИЛАНСОМ КИСЕОНИКА........................6

2.3 EКСПЛОЗИВНЕ МАТЕРИЈЕ СА НЕГТИВНИМ БИЛАНСОМ КИСЕОНИКА..........................7

3. ЕКСПЛОЗИВНЕ МАТЕРИЈЕ СА ЈАКО НЕГАТИВНИМ БИЛАНСОМ КИСЕОНИКА.............8

3.1 ХЕМИЈСКЕ МЕТОДЕ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ КИСЕОНИЧНИХ КОЕФИЦИЈЕНАТА...................9

3.2 УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ................................................................................................9

ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................................11

2
 УВОД

Биланс кисеоника представља динамичну равнотежу између производње и потрошње

кисеоника у оквиру наше планете. Како би осигурала живот, Земља води комплексан
балансни акт, при чему зелени организми, као што су биљке и микроорганизми,
производе кисеоник путем фотосинтезе, док га други бића, укључујући људе и
животиње, удисају као супстанцу неопходну за њихове метаболичке процесе.

Ова сложена хемијска данска размена између живих организама и околног

атмосферског окружења обликује баланс кисеоника. Ово не само што одржава
оптималне услове за живот, већ и игра виталну улогу у регулисању климатских услова
на Земљи. Сталне промене у околини, укључујући измене климе и људске активности,
могу значајно утицати на ову деликатну равнотежу, имајући потенцијалне последице
на живот на планети. Управљање билансом кисеоника стога постаје од кључног значаја
за одрживост и опстанак разнообразних живих форми на Земљи.

3
 2. БИЛАНС КИСЕОНИКА

Да би се проценило дејство неког експлозива потребно је познавати основне

термохемијске показатеље експлозива, као што су:
 топлотни ефекат,
 запремина продуката експлозије,
 температура продуката експлозије и
 притисак продуката експлозије.

Састав продуката експлозије у великој мери зависи од количине кисеоника,

односно да ли се процес одвија у вишку, односно мањку кисеоника, тј. разлике између
укупне количине кисеоника који улази у састав експлозива и количине кисеоника
потребног за потпуну оксидацију угљеника и водоника, као и других компонената
експлозива које се лако оксидишу (на пример алуминијум).
Биланс кисеоника је број који означава колико грама кисеоника преостаје или
недостаје за потпуну оксидацију угљеника и водоника и других горивих елемената,
при експлозији 100 г експлозива. Ако бруто формулу једног експлозивног састава
(једињења)
напишемо у облику CaHbNcOd тада се биланс кисеоника Б.К може израчунати на
следећи начин: [1]
[d (2 a+b /2)]∗М о
B . K .=
M c a+ М Н b+ M N C+ M o d 100

Где су:

4
-а – Број атома угљеника
-b –Број атома водоника
-c –Број атома азота
-d- Број атома кисеоника
-Мс Моларна маса угљеника
-Мн Моларна маса водеоника
-Мn Моларна маса азота
-Мо Моларн маса кисеоника
Често се у различитим експлозивним смешама (материјама) каогорива материја осим
угљеника и водоника налази и алуминијум који се додаје у виду финијег или грубљег
праха. Општа формула експлозивних материја поменутог састава има облик
CaHbNcOdAle .

У погледу биланса кисеоника разликују се:

 експлозивне материје са позитивним билансом кисеоника, експлозивне материје
са билансом кисеоника једнаком нули
 (уравнотежен биланс) и
 експлозивне материје са негативним билансом кисеоника. [2]

2.1 КИСЕОНИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ

Биланс кисеоника се веома често изражава у виду кисеоничног коефицијента.
Кисеонични коефицијент представља однос расположивог кисеоника који улази у
састав експлозива према кисеонику који је потребан за потпуну оксидацију свих
горивих елемената експлозивне материје.
За разлику од биланса кисеоника који може имати позитивну или негативну вредност,
кисеонични коефицијент има увек позитивну вредност и представља степен
засићености експлозива кисеоником.
Полазећи од бруто формуле експлозива CaHbNcOd кисеонични коефицијент А
може се ирачунати:
d
∗100
A=¿ б
(2 a+ )
2

5
 У случају када експлозивна материја има у свом саставу алуминијум
(СаНbNcOd Ald ), кисеонични коефицијент се израчунава на основу израза:

d
∗100
A= b 3
(2 a+ + ∗e)
2 2

2.2 ЕКСПЛОЗИВНЕ МАТЕРИЈЕ СА ПОЗИТИВНИМ

БИЛАНСОМ КИСЕОНИКА

Експлозивне материје са позитивним билансом кисеоника представљају класу

хемијских соедица које у свом хемијском саставу већ имају велику количину
кисеоника. Такве материје су често дизајниране да обезбеде значајан обим горивности
и енергије током њиховог разлажења или експлозије. Кључна особина ових
експлозивних материја је њихова способност да брзо ослобађају енергију у форми
топлоте, светлости, и углавном гасова, укључујући и кисеоник. [2]
Један од примера експлозивних материја са позитивним билансом кисеоника је
нитроглицерин. Нитроглицерин је органско једињење које садржи кисеоник, азот,
угљоводонике и нитратну групу. У току његовог разлажења, настаје велика количина
гасова, укључујући и кисеоник, што доводи до експлозивног реакције. Када се
експлозивне материје активирају, обично детонацијом, долази до брзог разлажења
хемијских веза и ослобађања енергије. Процес укључује и обимно ослобађање
кисеоника у виду гаса, што доприноси ефекату експлозије. Ово ствара фронт топлоте и
промене притиска, што може резултирати у деструктивним последицама. [1]
Ефекти експлозивних материја са позитивним билансом кисеоника могу бити
разнолики. Оне могу пружити значајан обим енергије која се може користити у
различитим областима, укључујући војне, индустријске и пиротехничке примене.
Међутим, истовремено, управљање оваквим материјама захтева врло висок степен
безбедности, како би се спречиле несреће и несанкционисана употреба. Безбедност и

6
регулација у вези са експлозивним материјама су кључни аспекти за спречавање
негативних последица. Ове материје захтевају пажњу и примену стандардних
процедура како би се ослобађање енергије контролисало и користило безбедно и
ефикасно. [5]
Експлозивне материје са позитивним билансом кисеоника суоне материје које у
свом саставу садрже довољну количинукисеоника за потпуну оксидацију угљеника и
водоника, што значи даће за време експлозије угљеник и водоник бити потпуно
оксидовани у угљендиоксид и воду (водену пара) и да ће у гасовитим продуктима
експлозије бити и слободног кисеоника. Према томе, при експлозивном разлагању
ових експлозивних материја продукти разлагања су CО 2, H2О и азот и кисеоник који се
издвајају у елементарном стању.

2.3 EКСПЛОЗИВНЕ МАТЕРИЈЕ СА НЕГАТИВНИМ

БИЛАНСОМ КИСЕОНИКА

Експлозивне материје са негативним билансом кисеоника представљају посебну

класу материјала која карактерише недостатак довољне количине кисеоника за
потпуно сагоревање горивих елемената током експлозије. Овакви материјали се
разликују од конвенционалних експлозива и често се користе у специфичним
ситуацијама, као што су пиротехнички ефекти, димни екрани, и други примени где се
жели контролисати производња гасова, дима, или светлости.
Експлозивне материје са негативним билансом кисеоника често у себи садрже гориве
састојке, али уместо да се ослањају на кисеоник из околине за потпуно сагоревање,
носиоци кисеоника су већ присутни у самом саставу материјала. Овај тип експлозива
често користи металне или други састојци који вежу кисеоник и стварају реактивне
једињења. Приликом иницијације, ови материјали брзо ослобађају кисеоник,
стварајући интензиван хемијски процес унутар експлозивног материјала. Ова врста
експлозива обично производи специфичне ефекте, као што су густ дим, јарка светлост,

7
или други видови пиротехничких дисплеја. Примери оваквих материјала могу
укључивати фосфорне спојеве, бакарне соли, и друге супстанце које пружају жељени
ефекат уз ограничену потребу за кисеоником из атмосфере. Осим специфичних
примена у пиротехници, материјали са негативним билансом кисеоника се могу
користити и у другим областима, као што су димни екрани у војне сврхе. Разумевање
хемијских карактеристика и својстава ових експлозивних материјала игра кључну
улогу у сигурном руковању и употреби, јер иако се не ослањају на спољашњи
кисеоник, и даље поседују експлозивне карактеристике које захтевају одговарајуће
мере опреза. [3]

3 ЕКСПЛОЗИВНЕ МАТЕРИЈЕ СА ЈАКО НЕГАТИВНИМ

БИЛАНСОМ КИСЕОНИКА

Експлозивне материје са јако негативним билансом кисеоника представљају

посебну класу материјала која карактерише значајан недостатак кисеоника за потпуно
сагоревање горивих елемената током експлозије. Ови материјали су дизајнирани тако
да у себи садрже довољну количину кисеоника како би се омогућила експлозија, не
ослањајући се на присуство спољашњег кисеоника из околине.
Овакви материјали често у свом саставу имају посебна једињења, позната као
оксидациони агенси, који ослобађају кисеоник током иницијације. Ови агенси садрже
атоме кисеоника који су лако доступни за реакцију са горивим елементима унутар
материјала. Када дође до иницијације, оксидациони агенси почињу ослобађати
кисеоник у реакцији, покрећући тако експлозију. [1]
Ова класа материјала често се користи у војне сврхе, као и у индустрији, где се захтева
контролисана и брза експлозија. Примери материјала са јако негативним билансом
кисеоника укључују различите врсте нитратних и хлоратних сочива, као и амонијум-
нитратне смеше.

8
Битно је нагласити да употреба оваквих материјала захтева изузетно пажљиво
руковање, складиштење и транспорт, јер имају потенцијал за врло брзе и снажне
експлозивне реакције. Контрола и праћење ових материјала су кључни како би се
обезбедила безбедна употреба у различитим апликацијама, укључујући деминирање,
контроли раста вегетације, и друге области где је потребна контролисана и прецизна
експлозија.
Експлозивне материје са негативним билансом кисеоникане смеју се употребљавати за
радове под земљом због појаве отровних гасова.

3.1 ХЕМИЈСКЕ МЕТОДЕ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ КИСЕОНИЧНИХ

КОЕФИЦИЈЕНАТА

Хемијско одређивање кисеоничних коефицијената значајно доприноси

разумевању хемијских реакција и процеса који укључују кисеоник. Балансирање
хемијских реакција:
Редокс реакције: Кисеонични коефицијенти се одређују балансирањем редокс реакција.
Ова метода подразумева правилно придруживање електрона и јона у реакцијама.
Аналитичке технике:
Титрација: Употреба хемијских раствора за одређивање тачног односа супстанци
у реакцији. Ова метода је посебно корисна у одређивању количине кисеоника у
воденим растворима.
Хроматографија: Раздвајање и анализа супстанци засновано на њиховим хемијским
карактеристикама. Кисеонични коефицијенти се могу одредити анализом различитих
компонената смеше.
Спектрофотометрија:
УВ-видљива спектрофотометрија: Употреба спектрометра за анализу
апсорпције светлости код хемијских супстанци, што омогућава одређивање
кисеоничних коефицијената у одређеним једињењима.
Ове методе често иду руку под руку у проучавању кисеоничних коефицијената,
омогућавајући прецизно балансирање и анализу хемијских реакција које укључују
кисеоник. Комбинација експерименталних техника и аналитичких метода доприноси
дубљем разумевању улоге кисеоника у хемијским процесима. [1]

9
 3.2 УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Климатске промене и биланс кисеоника: Кисеоник има кључну улогу у регулисању

атмосферских састава, а промене у билансу кисеоника директно утичу на климатске
процесе. Дефорестација и смањење фотосинтезе: Смањење броја дрвећа услед
дефорестације значајно утиче на глобални биланс кисеоника јер дрвеће кроз
фотосинтезу производи кисеоник. Смањењем фотосинтезе, смањује се капацитет
биљног света да апсорбује CО2 из атмосфере.
Повећање респирације: Повећане емисије гасова из индустријских и
саобраћајних извора доводе до повећане концентрације CО2 у атмосфери, што може
утицати на дисање организама. Повећана респирација може допринети повећању
температуре и променама у екосистемима.
Оцеански биланс кисеоника: Промене у океанским условима, као што су
повећање температуре и киселости, могу утицати на способност океана да апсорбује
кисеоник. То може имати озбиљне последице на морски живот и екосистеме.
Разумевање ових процеса важно је за предвиђање и ублажавање утицаја климатских
промена на животну средину.
Хемијске промене и загађење повезано са кисеоничним коефицијентом:
Кисеонични коефицијент има важну улогу у одржавању равнотеже у хемијским
реакцијама, а његово нарушавање може довести до различитих облика загађења.
Загађење вода: Висок кисеонични коефицијент кључан је за одржавање кисеоника у
води. Индустријско и урбано загађење може довести до смањења растворљивости
кисеоника у води, што може имати озбиљне последице по водене екосистеме.
Емисије гасова: Индустријски процеси који укључују сагоревање фосилних
горива често доводе до емисија гасова попут CО2, што може пореметити кисеонични
коефицијент у атмосфери. Повећање концентрације ових гасова може утицати на
глобални биланс кисеоника.
Загађење ваздуха: Загађење ваздуха различитим супстанцама може утицати на
хемијске реакције у атмосфери, а тиме и на кисеонични коефицијент. На пример,
присуство тешких метала може довести до стварања штетних спојева.

10
 ЗАКЉУЧАК

У закључку, разумевање и управљање билансом кисеоника и кисеоничним

коефицијентом имају кључну улогу у одржавању здравог екосистема и опстанку
различитих живих форми на нашој планети. Ова комплексна хемијска равнотежа,
осигураним процесима фотосинтезе и респирације, не само што подржава живот, већ и
регулише атмосферске услове и климат.

Савремени изазови, укључујући климатске промене и хуману деиндустријализацију,

постављају пред нас потребу за пажљивим мерама у одржавању ове балансне
једнаковесности. Напори у очувању зелених површина, унапређење оправдане
потрошње ресурса и свести о важности усклађених пракси у агрикултури и шумарству
постају од суштинског значаја.

Кисеонични коефицијент, као мерило ефикасности процеса производње кисеоника у

односу на његову потрошњу, служи као корисан индикатор за екосистемско здравље.
Континуирано мониторисање и подизање свести о значају ових параметара неопходно
је за остваривање одрживих практика и одговорног управљања природним ресурсима.
У крајњем исходу, брига о билансу кисеоника представља неизоставан корак ка
осигуравању будућности планете и свих њених обитавалишта.

11
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Луковић З, Јокић-Јанковић З. Локализација и санација хаварија са опасним и

токсичним материјама. Хем.Инд., 1994., 48 (7-8), 163.
[2] Стојановић, Драгољуб, Заштита од пожара и експлозија, ИНЗА, Сарајево, 1988.
[3] Цветановић Света, Интеграли модел системског приступа управљања хемијским
удесима на локалном нивоу, докторска дисертација, Факултет заштите на раду у Нишу,
2015.
[4] www.wikipedia.rs
[5] https://www.znrfak.ni.ac.rs/serbian/010-STUDIJE
[6] https://iss.rs/sr_Cyrl/term/show/29261

12