ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА

ЧАС

Разред и одељење: I4
Назив наставне теме: Морфологија срца
Предмет: Анатомија и физиологија
Наставна јединица: Срчане
шупљине,
преграде,
отвори,
васкуларни
апарат, мали и
велики крвоток

Предметни наставник: Мирјана Бунчић

Датум: 01.02.2024.
Редни број часа: 70.

Тип часа Наставне методе Облик рада Наставна средства

1. Обрада 1. Усмено 1. Фронтални 1. Табла, маркер,
излагање 2. Појединачни 2. уџбеник
2. Разговор

Циљ часа: стицање знања о попречном пресеку срца, колико срчаних шупљина има, како их
именујемо, како се називају отвори који повезују срчане шупљине, који крвни судови излазе и улазе
у срце, шта чини мали и велики крвоток
Образовни задатак: омогућити да ученици савладају основна знања из области Морфологија срца;
ученици треба да знају разлику између преткомора и комора леве и десне стране срца, малог и
великог крвотока, златно правило срца
Функционални задатак: развити логички начин мишљења и закључивања. Коришћење метода
анализе и синтезе које помажу ученицима да решавају различите проблеме на систематичан начин.

1
Васпитни задатак: развијање интересовања и радозналости код ученика. Неговање позитивних
особина личности: прецизности, тачности, упорности и систематичности у раду.
*Исходи часа: након завршетка часа, сваки ученик ће бити у стању да сазна карактеристике
срчаних шупљина, крвних судова срца, ток малог и великог крвотока, разлике међу њима.

2
Корелација: вештине и знања које ученици усвајају на овом часу у дубокој мери су повезана са
знањем из Биологије
Кључне речи: крвоток, срце, пумпа
Активности наставника: током часа, наставник дефинише појмове који се обрађују, објашњава
и уводи нове (кључне) речи које ученици записују у свеске, излаже градиво на ученицима
разумљив начин, утврђује претходно стечена знања ученика постављањем питања и укључујући
ученике у разговор о наведеној теми, мотивише ученике да се укључе у процес стицања знања,
поставља развојна питања ученицима и тиме проширује већ стечене ученичке компетенције (скуп
знања, ставова и вештина), континуирано прати и вреднује напредовање ученика, активира
ученике у процесу стицања знања; анализира погрешне одговоре ученике и охрабрује их да греше
јер се на грешкама најбоље уочавају пропусти и недостаци настали током процеса стицања знања
и, такође што је логично, најбрже стичу увиди ученика где је грешка настала и због чега – што
представља добар повратни одговор ученику а и наставнику о тренутном степену развоја
ученичких компетенција; заинтересује ученике о наведеној наставној јединици представљањем
сопствене мисаоне активности која има за циљ да наведе ученике да се укључе у процес стицања
знања на часу (активност на часу); стално објашњава нове непознате речи; охрабрује ученике да
образлажу своје идеје и визије и тако их представљају одељењу; детаљно познаје резултате стицања
знања, шта је добро и у којој мери, а шта није и због чега је то тако; уколико је активност ученика на
часу опала, наставник смишља нове начине како да укључи ученике у разговор.
Активности ученика: током часа, ученик води белешке о наставној јединици која се обрађује;
поставља питања када није сигуран у стечено знање; укључује се разговор када наставник
поставља развојна питања; извлачи главне идеје и тезе из свега наведеног на часу; изводи
закључке о појединим аспектима пређеног градива; анализира различите одговоре других
ученика и упоређује их са својим знањима, ставовима и вештинама; процењује карактеристике
решавања датог проблема и учи да вреднује њихове исходе.
Литература: Анатомија и физиологија, аутори: Иван Анђелковић, Александар Стајковац и
Александар Илић, Завод за уџбенике, Београд
Самоевалуација: сматрам да ће ученици успешно испунити све захтеве предвиђене исходом часа.

3
 Ток часа

Уводни део: (5 мин) Наставник наглашава циљ наставног часа и кратко се осврће на претходно
стечена знања. Образлаже ученицима шта ће бити у стању да науче током часа а потом
објашњава исходе самог часа.
 „Хајде да се подсетимо шта смо радили на претходном часу. Да ли неко жели да понови
шта је крв и који су крвни елементи?“ – би било једно од питања које наставник може да
постави.
o Задатак ученика је у том тренутку да наведе шта је крв, улоге и састав крви, да да
одговоре на питање са разумевањем. На тај начин наставник може да одреди да ли је
потребно више времена одвојити за савладавање претходног градива.

 „Хајде сада да видимо које су референтне вредности крвних ћелија у крвној слици, које су
њигове карактеристике“
Главни део: (35 мин)
 Наставник уводи појам преткомора и комора, отвора који повезују срчане шупљине, вене које
улазе и артерије које излазе из срца
 Наставник образлаже мали и велики крвоток
 Наставник уводи нове појмове и детаљно их представља ученицима
o поставља питања која су везана за проверу тренутног степена развоја знања,
ставова и вештина
 Уколико постоји ученик који познаје наведене појмове допушта му се да
изнесе и пренесе своја знања другим ученицима, што у већини случајева
резултира додатном укључивању ученика у дискусију
o Ученици се јављају да образлажу и пореде. Уколико ученици погреше у излагању,
наставник их исправља и охрабрује да наставе даље у трагању за новим знањима.
Звршни део: (5 мин)
Наставник са ученицима разговора и стиче увид у степен остварености исхода, тако што
од њих тражи да му на јасан, прецизан и недвосмислен начин предоче шта су то научили током
часа, шта је потребно унапредити (како код ученика тако и код наставника!), шта нису разумели,
шта су усвојили од ставова а шта никако нису успели да савладају и чему је потребно посветити
више пажње на неком од наредних часова. На овај начин се стиче увид у степен савладаности
градива и представља добру подлогу наставника за даљу огранизацију часова на предмету.