ISHRANA

1
 OPŠTA ISHRANA

Sastav i hranljiva vrednost hrane

Ishrana-predstavlja kordinisan redosled fizičko-hem.fizioloških aktivnosti u toku kojih se sastojci hrane

pretvaraju u sastojke živ.tela i služe za održavanje zivota, zdravlja i produktivnosti životinje.Živozinjsko telo i
biljke sadrže uglavnom ista jedinjenja (voda,masti,proteini,uglj. hidrati,min.mat. itd.)ali je razlika u %učešću
u strukturi(biljke sadrže celulozu, a životinje ne)
Bioloski vazni i prateći sastolci tela i hrane:
a)sastojci izvori energije-ugljeni hidrati,masti,višak proteina,organske kis.,alkohol itd.
b)Strukturni sastojci:
-gradivni sastojci-organski deo (esencijalne neesencijalne A.K. , lipidi, esencijalne masne kis.)
-neorganski deo(H2O,Ca,P,Mg,Na,Cl.Fe,J)
-Fizioloski aktivne materije-endogene(rnzimi,vit.E,hormoni)
-egzogene(vit.,mikroelementi)
c)prateći sastojci hrane-lignin, voskovi, ulja, pigmenti, alkaloidi , glikozidi, tanini,flavonidi,etarska
ulja,estrogene materije.
Analiza stočne hrane vrši se po Weende postupku i vrši se odredjivanje vode,neorganskih mat.(pepela),sirovih
proteina,sirove masti,sirove celuloze,BEM.Sastojci od 2-6 čine suvu mat. hrane=to je apsolutna suva materija
pri potpunom gubitku vode(sušenjem na 105 step C).Suva hraniva(ovas) imaju prirodno SM na vazduhu i
sadrze manje od 13%vlage.To je vlaga hraniva koja se ne menja ako je vlažnost vazduha manja od 75%.
Uloga hrane u živ. organizmu je da obezbedi:
1)energiju(75%) iz UH,masti,proteina 4)vitamine
2)protine (20%) 5)ostale nepoznate
3)min.materije

UGLJENI HIDRATI

C:H:O=1:2:1.Pentoze(riboza,arabinoza,ksiloza),heksoze(glukoza,galaktoza,fruktoza).To je velika grupa

organskih materija koje u živ. ishrani po kolicini spada u % najzastupljenije hranljive materije.Oni čine ¾ SM
biljaka I kod njih imaju potpornu,energetsku I ulogu rezervnih materija.Predstavljaju 85% organske
materije,odn. 75% ukupne kolicine SM biljaka.
Većina monosaharida u prirodi nastaje hidrolitičkom ili fermentativnom razgradnjom slozenih UH u biljkama
pa se zbog toga nazivaju prostim šećerima.Pentoza obično nema u biljkama,ali su njihovi anhidridi(pentazani)
rašireni.Heksoza ima u mladoj vegetaciji.
Disaharidi-saharoza je dosta (u šeć. repi je ima 16%),maltoza je slabo,a laktoze ima samo u mleku.
Polisaharidi-skrob-najviše zastupljeni i najvatniji.Ima ga 70-73% u zrnima kukuruza I pšenice I čini
rezervnu materiju,do 78% u SM krompira.,1-3% u gruboj hrani.Nastaje fotosintezom u lišću biljaka a zatim se
deponuje u semenkama I krtolama kao rezervna hrana.
U krtolama čičoke deponuje se inulin koji je veoma sličan skrobu.Delimičnim varenjem skroba ili njegovom
termičkom obradom nastaju dekstrini.Oni su rastvorljiviji od skroba I čine hranu ukusnom.
Celuloza je potporna materija biljaka I omotač semena I nalazi se uglavnom u stablu,30% u senu,35% u slami
I plevi.Povećanjem celuloze u hrani povećava se njena voluminoznost.NePŽ ne mogu da razlažu celulozu jer
nemaju enzim celulazu.
Hemiceluloza je zajedničko ime za pentozane(araban,ksilan).Ovi ugljeni hidrati ulaze u sastav ćel. membrane
ali su znatno svarljivije od celuloze.
Lignin je slozeno org. jedinjenje I drugacije je strukture I ne moze se svrstati u ugljene hidrate,medjutim kod
stočne hrane ulazi u komponente zvane sirova celuloza.Negativno utiče na svarljivost hrane.2-3% u mladoj
travi,12-15% u slami,7% u senu(računato u odnosu na SM hrane)
Gume I sluzi-malo zastupljene.
Glikogen-je tzv životinjski skrob ima ga u jetri I mišićima kod životinja.
Po Weende postupku odredjuje se samo sirova celuloza od UH jer se smatra da ona predstavlja nesvareni deo
UH.Svarljivi deo se označava kao BEM(bezazotne ekstraktne materije).Ova podela nije opravdana jer se
2
celuloza kod biljojeda vari,a BEM nije u potpunosti svarljiv jer sadrži primese lignina I drugih komponenti
UH.
Iskorišćavanje UH-mladunčad svih vrsta dom. živ. u prvih par nedelja nema enzime za varenje
polisaharida.Monogastrične životinje dobro vare skrob prostije UH(do 95%),a celulozu vrlo malo.Prezivari
vrlo dobro vare celulozu slame I prosečnog sena do 60%,a celulozu zelene mase I boljeg sena do 80%.Čistu
celulozu vare do 90%.Konji vare 20-40% celuloze.
Stepen varenja celuloze utiče na obim korišćenja drugih hraniva,jer nesvarena celuloza ćel. membrane
sprečava enzimsko varenje sadrzaja ćel.Ako hemijskom doradom grube hrane celuloze ćel. membrane
pripremi za varenje,povecava se ukupna svarljivost takve hrane.
Obim varenja celuloze I drugih UH zavisi od:
1)priroda hrane-utiče na broj M.O. u buragu.Hrana bogata celulozom favorizuje G-,a skrobom G+.Ukoliko
je hrana bogata celulozom nastaće više sirćetne kiseline,ishrana bogata skrobom I šećerom nastaće buterna I
delimično propionska kis I mlečna pri čemu pH buraga pada na 5.OdnosS:P:B=66:20:14.
2)neke min.mat.-Co,Ca,S-utiču na broj M.O. u buragu.
3)Višak lako svarljivih UH-nepovoljno utiče na varenje celuloze,jer M.O. prvo napadaju ove
UH(melasa,repa,koncetrati).
4)nedostatak proteina u hrani-nepovoljno utiče na varenje celuloze jer smanjuje broj M.O.
5)Prezrela biljna masa-slabije se vari jer je celulozni omotač inkustriran ligninom.
U buragu se vari 60-70% ukupno unetih UH.Deo svarljivih UH se nalazi u bakterijama u vidu skroba i u
protozoama u vidu glikogena.Ti UH su vrlo svarljivi I služe domaćinu za ravnomerno snadbevanje
energijom.Kod varenja UH u PŽ preživara postoje neki gubici kojih nema kod monogastričnih životinja.:
1)energija za život I razmnožavanje M.O. u buragu.
2)stvaranje metana-do10% od ukupne energije unete hranom gubici su veći kod ishrane grubom nego konc
hranom.
Izvesna kolicina celuloze je kod preživara neophodna zbog balasta I održavanja odnosa lako isparljivih
masnih kis koji je važan za zdravlje I održavanje produktivnosti živ.
Balast- je nesvareni deo hrane koji svojim dejstvom deluje na pražnjenje creva.Oni deluju nadražalno na
pokrete creva I stimulišu izbacivanje fecesa.Nesvareni deo vezuje vodu za sebe usled deo čega celuloza I
hemiceluloza bubre I povecavaju V I svoje laksantno dejstvo.Neka hraniva(mekinje,lucerka,silaža) imaju jako
laksantivno dejstvo.

LIPIDI

Imaju rezervnu ulogu kod životinja.

Lipidi su grupa organskih jedinjenja koja obuhvata masti i srodne sastojke kao sto su steroidi,
fosfolipidi,voskovi,glikolipidi,karotenoidi.
Uloge u životinjskom organizmu su:
1.rezerva energije
2.gradivni materijal
3.intermedijarni metabolizam(katabolizam i anabolizam)
Najvažniji deo masnih kiselina i lipida su masne kiseline koje se na osnovu zasićenosti dele na:
Zasićene i
Nezasićene sa 1 dvostrukom = vezom
Nezasićene sa dve ili više dvostrukih = veza
(nezasićene masne kiseline imaju višu tačku topljenja i reaktivnu moć od zasićenih sa istim brojem -C-
atoma).
Masti su smeše triglicerida različitih masnih kiselina,odnosno estri masnih kiselina i glicerola =>proste
masti.
Masti su estri masnih kiselina koji pored alkohola i masne kiseline sadrže još neke određene grupe =>složene
masti:
-fosfolipidi-sadže H3PO4 ,N
-glikolipidi-masne kiseline + NH + N
-izvedeni lipidi-masne kiseline i steroli

3
 -ulja-masti koje su tečne na temperaturi ispod 20 0C
Jodni broj ukazuje na stepen nezasićenosti.Što je veći broj = veza toje veća sposobnost masti da vezuje J pa
je time i jodni broj veći.
Saponifikacioni broj uklazuje na dužinu lanca masnih kiselina koje izgrađuju masti.U koliko je lanac kraći
malaziće se veći broj molekula u jednom gramu masti i biće potrebno više Na za saponifikaciju.
Kiselinski broj je broj mg KOH-a potrebnih za neutraliyaciju slobodnih masnih kiselina u 1g masti.
Rajnhert-Majslov broj pokazuje količinu isparljivih i u vodi rastvorljivih masnih kiselina u određenoj vrsti
masti.
Peroksidni broj dokazuje užeglost pokvarenost masti.Ovo se dešava usled hidrolize ili oksidacije = veza.Na
brzinu užegnuća utiče svetlost,toplota,vlaga i neki peroksidansi (Fe,Cu).Užegla mast je neprijatnog
mirisa,ukusa iškodljiva je za jelo.Za sprečavanje užeglosti se koristi antikoagulans vit.E.
Voskovi grade prevlake plodova,glikolipidi se nalaze u lišću biljaka i mozgu životinja,holin je važan sastojak
i kod svinja i živine je utvrđen deficit,holesterol (7-dehidroholesterol) je provitamin vitamina D 3 koji je u
biljkama ergosterol iz kojeg zračenjem nastaje vitamin D2.
Sadržaj lipida u hrani-
u stočnoj hrani ga ima 2-5 %
uljarice 7-50%
kukuruz,ovas 4%
gruba hraniva 2 %
riblje i mesno brašno 4-8 %
krtole i korenje 0,2 %
Ovde se pod mastima podrazumeva etarski ekstrakt po Soksletu-to je sirova mast i sadrži 50-60 % prave masti
(kod grubih hraniva)
Ako u ishrani životinja nema masti dolazi do promena na koži,zaostajanja u rastu,poremećene
reprodukcije,laktacije pa čak i do uginuća.Ako se dodaju linolna,linoleinska i arahidonska kiselina simptomi
nestaju.Iz ovog zaključujemo da organizam ne može da sintetiše masne kiseline sa 2 ili više = veza već ih
mora unositi hranom-esencijalne masne kiseline ili vitamin F. Dovoljno da u bude samo jedna masna kiselina.
Iskorišćavanje lipida-hrana odraslih životinja sadrži 2-5% masti,a kod mladih 20-40%.Živci dobro vari i
koristi masti 90%.
Telesne masti se razlikuju od biljnih po fizičkim i hemijskim osobinama.Već 60% biljne masti u hrani može
dovesti do povećanja telesne mase.
Ako hrana sadrži više nezasićenih masnih kiselina telesna mast postaje mekša što je naročito nepovoljno u
tovu svinja.Promenom hrane mast ponovo očvršćava.Masti sintetisane iz ugljenih hidrata su uvek specifične
za vrstu životinje(u bekon tovu se koristi ovas a ne kukuruz).
Energetska vrednost masti je oko 2,25x veća od energetske vrednosti ugljenih hidrata.Pošto životinje
mogu da podnesu i do 20% masti u obroku,danas se mast koristi u obrocima životinja za intezivnu
proizvodnju.

PROTEINI I DRUGA AZOTNA JEDINjENjA C,H,O,N(S,P,Fe,J)

Proteini su esencijalni sastojci u ishrani domaćih životinja i obuhvata veliku grupu srodnih azotnih
jedinjenja.Od neproteinskih N jedinjenja se u ishrani koriste amini,amidi(urea),NH3,soli NH3,nitrati ...
Proteini predstavnjaju lance amino kiselina kojih ima 2626,a

Sadržaj proteina u hranivima:

50-80% hraniva animalnog porekla
40-50% uljana sačma
do 20% seno leptirnjača
8-10% livadsko seno
1-5% stočna repa,slama
Amino kiseline se dele na:
1.ESENCIJALNE- ne mogu da se sintetišu u organizmu već se moraju unositi hranom.Tu spadaju:lys, tryp,
hys, leu, izoleu, thre, cys, val, fenal, arg. Cistin i tirozin su uslovno esencijalne jer cistin može dase zameni i

4
do 40% metioninom,tirozin do 50% fenilalaninom.Za živinu je esencijalan i glicin jer je potreban za
izlučivanje NH3 preko mokraćne kiseline.Ako bi u ishrani nedostajala samo jedna amino kiselina sinteza
proteina bila bi prekinuta.Ako bi količina neke esencijalne amino kiseline bila smanjena daljnja sinteya
proteina bi nišla u određenom smeru.
2.NEESENCIJALNE-sintetišu ih pojedini organizmi

BIOLOŠKA VREDNOST PROTEINA

To je broj koji pokazuje koliko grama telesnih proteina sintetiše iz 100 grama svarljivih proteina.Što je
ovaj broj veći veća je BW.

BV= konuzmiranN – (N u izmetu + N u mokraći) *100

konzumiranN – (N u izmetu)

Proteini animalnog porekla imaju najveću BW. Visok BW imaju i proteini termički obrađene soje(sačma).
Nisku BW žita naročito kukukuruza.proteini pojedinačnih hraniva imaju manju BW nego ako se daju sa
ostalin hranivima.
Prim: ako životinjama dajemo mesno brašno BW=75 i žito BW=60 dobijamo da je BW=78. ovaj efekat
naziva se dopunsko dejstvo, a zasniva se na optimalnoj kombinaciji esencijalnih amino kiselina iz oba
hraniva.
U ishrani zrnevljem žita deo esencijalnih aminokiselina ne može da se koristi za isntezu proteina (imitirajući
efekat nedostatka lizina ); već se razgrađuju i služe kao izvor energije. Zato se često uz zrnevlja koriste sojina
sačma i kvasac u vodi (lys).

Iskorišćavanje proteina

Monogastrične životinje mogu da koriste samo N hrane proetinske prirode. Većina mabrojanih hraniva ima
proteine dobre svarljivosti (do 90%). Višak amino kiselina se dezaminuje, ugljovodonički deo se koristi kao
izvor energije, a azotni deo se izlučuje preko jetre u obliku ureje ili preko bubrega kao neiskorišćeni deo.
Kod preživara, delimično konji i kunići, iskorišćavanje proteina zavisi od mikro flore u digestivnom traktu.
Varenje proteina u predželucima zavisno je povezano sa varenjem celuloze. M.o koji razlažu celulozu
zahtevaju za svoje razmnožavanje N zato ga uzimaju iz hrane. Zato u tu svrhu m.o. proteine razlažu u buragu
do peptida i amino kiselina, a češće i do NH 3. iz NH3 i amino kiselina sintetišu sopstvene proteine koji su jako
svarljivi, a kad dospeju u sirište (TC imaju viši BW). BW proteina protozoa još je veća, a oni čine oko 20%
od ukupnog broja predželudačnih m.o. oko 50% proteina hrane se preradi u proteine m.o. Proteolitičke
bakterije u predželucima su:Ruminococcus;bacterioides,streptococcus itd.
Jedan deo NH3 koji nastaje dejstvom m.o. biva resorbovan i dospeva u jedro gde se sintetiše urea. Deo uree
dospeva ponovo i m.o. je ponovo koriste za sintezu sopstvenih proteina. M.o. mogu da koriste i sintetsku ureu,
NH3 i NH4+ soli. Proteini m.o. sadrže veći % esencijalnih amino kiselina od proteina hrane (biljke).
Zahvaljujući mikroflori, preživarimogu da koriste neproteinski N. Obično se koristi urea i to u količini kja
odgovara 1/4 – 1/3 potreba za N-om. Korišćenje proteinskog Nzavisi od količine lako svarljivih proteina.
Biljojedi vare 50-8/0% proteina iz grube hrane, ali se do 30% svarljivih proteina javlja kao urea.
NH3 +CO2=urea

Azotna jedinjenja nebelančevinaste prirode

(amino kiseline, peptidi, urea, NH4+ soli, itd.); ima ih u malom broju hraniva. U mladim biljkama sa
intezivnim rastom mogu da predstavljaju 1/3 ukupnog N. Ima ih u korenasto krtolastim hranivima, mladim
zrnima i silaži. Amidi i NH4+ soli, imaju hranjivu vrednost samo za preživare jer mikroflora buraga može da ih
koristi za sintezu proteina.

5
 VITAMINI

Su fiziološki aktivne materije koje spadaju u oligosastojke hrane (samo neki od njih dostižu količinu od 0.05
mg/kg hrane)

Potrebe u vitaminima mogu biti:

 Minimalne – granica ispod koje se javlja deficit vitamina
 Optimalne – količine pri kojima životinja daje max. proizvodne rezultate
 Sigurnosni – veće od optimalnih ne dovode do poboljšanja proizvodnih rezultata, a ako se preterano
povećavaju dovode do suficita.

AVITAMINOZE – retko, samo u ekstenzivnoj proizvodnji

HIPOVITAMINOZE – često u intezivnoj proizvodnji
HIPERVITAMINOZA – obično kod kućnih ljubimaca

Podela vitamina:

I prema rastvorljivosti: III prema moći obezbeđivanja:

*U mastima (A,D,E,K) * nutritivno esencijalni – mogu se
*U vodi (B kompleksa,vit C obezbediti samo hranom; vit A
se obično dodaje u obliku provit.
II prema funkciji: karotina, samo kod
*Kohormonski (A,D,E,K) * metaboličko esencijalni: sinteti-
*koenzimski (B,C) šu se u digestivnom traktu

VITAMIN A - retinol

β-кaroten  dihidrogenaza  2 retinaldehid  retinal reduktaza  retinol

u čistom obliku se nalaze samo u organima životinja ,dok se u biljkama nalazi kao provitamin karotin (α,β,γ,
hidroksi β), a najveći je βkaroten. Hidroksi-β-karotin se nalazi u životinjskom izmetu = kriptoksantin.
Životinje u crevima pretvaraju karotin u vitamin A i to pod dejstvom 2 enzima:
Dioksigenaze- koji cepa molekul β-karotena na mestu 15. dvostruke veze, pa se dobijaju 2 molekula
retinaldehida.
Retinaldehid-reduktaza-koja redukuje retinaldehid u retinol
Vitamin A i karotin se nalaze u velikim količinama u ulju iz jetre bakalara i ajkule. Najčešći izvori vitamina
A su karotini iz zelenih biljaka.
60 mg/kg β-karotena –zeleme biljke; 10-30 mg/kg β-karotena – seno:
Na sadržaj karotena u hranivima veliki uticaj imaju uslovi proizvodnje. Pri sušenju sena gubi se i do 80%
karotina. Mineralne materije i užegla mast u hrani povećavaju gubitke. Svetlost i toplota, kao i joni teških
metala dovode do oksidacije retinola i gubitka aktivnosti.
Stepen iskorišćavanja vitamina A i karotina zavisi od svarljivosti hrane u kojoj se nalaze. Za apsorpciju
vitamina A i karotena mora postojati dovoljno masti. Vitamin E smanjuje razaranje karotena u crevima. Deo
karotena se resorbuje u nepromenjenom obliku i deponuje u jetri i masnom tkivu. Ove potrebe mogu
obezbediti životinju za 200 dana.
Stepen iskorišćavanja zavisi i od životinjske vrste. Neke rase goveda razgrađuju više karotina tako da i9m je
telesna tečnost i mleko žute boje. Ovce i koze ne resorbuju karotine pa imaju beli loj i mleko mleko im nije
žute boje.
Stepen iskorišćenja karotina zavisi o od količine u hrani. Ako ga ima manje
iskorišćenje je veće.

6
 Od 1mg karotina goveda stvore 400 i.j. vitamina a
Ovce 580 i.j.
Koze 1677 i.j.

Potrebe:
U hrani za živinu ima malo karotina pa je njegovo iskorišćavanje veće. Inače potrebe za vitaminom A su 50-
100 i.j./kg telesne mase, a kod živine 200-300 i.j./kg telesne mase.
Deficit vitamina A:
Noćno slepilo(hemeralopija)
Poremećaj rasta (usporen rast kostiju, kosti su porozne i zadebljale)
Poremećaj reprodukcije (dolazi do promene u epitelu genitalnih organa, pa time prestaje spermato geneza kod
muških i ovogeneza kod ženskih jedinki: kod ženskih jedinki u toku graviditeta možedoći i do resorpcije
plodovih voda),do poremecaja CNS(teturanje,nekontrolisano kretenje,grčevi),kod živine smanjena
nosivost i procenat oplodjenih jaja.

VITAMIN D – kalciferol

Važan je za metabolizam Ca i P i za mineralizaciju kostiju deluje slično PHT pa se naziva egzogeni hormon.
Deluje na tri načina:
Creva- povećana resorpcija Ca2+
Bubrezi- povećana resorpcija PO43- i izlučivanje Ca2+
Kosti- omogućava mineralizaciju
U biljkama se nalazi u obliku ergosterola, odnosno 7-dehidrosterola u životinjskom tkivu. Por dejstvom UV
zraka prelazi u D2, a 7-dehidrosterol u D3. oba ova oblika su podjednako aktivna kod sisara, a kod živine samo
D3.
Izvori: jetra i ulje iz jetre riba. U njemu ima 500-2000i.j./kg. Ima ga u mleku i žumancetu.
Apsorpcija se vrši u crevima. On je nešto stabilniji od vitamina A, ali u prisustvu CaCO 3 brzo gubi aktivnost.
Po resorpciji odlazi u jetri gde se pretvara u 25-hidroksikalciferol, zatim u bubrezima aktivan oblik
1,25dihidrokalciferol.
Potrebe:su 4-10i.j./kg telesne mase, a kod živine, 20i.j./kg. Daq bi se obezbedila ova količina vitamina D u
hrani mora da ga ima od 200i.j./kg.
Hipovitaminoza:rahitis, osteomalacija.
Hipervitaminoza: taloženje Ca++ u koštanim trabekulama, ataksije u organima i mekim tkivima.

VITAMIN E - tokoferol

Poznato osam oblika tokoferola,alfa ,beta ,gama i delta najrasprostarnjeniji.Lišće biljaka sadrzi dosta vise vit
E nego stabljika.Pravilno sušeno seno ima dosta vitamina E dok nepravilnim sušenjem gubici mogu biti i do
80%.Zrno ječma i pšenice je bogat izvor vitamina E.Kukuruz takodje dobar izvor vitamina E.Vlažno
skladišteno zrno ima upola manju količinu vitamina.Njegova osnovna uloga je antioksidativna- sprečava
oksidaciju nezasićenih masnih kiselina iz ćeliskog metabolizma. Nedostatak dovodi dodistrofije srčanog i
skeletnih mišića-Zenkerova degeneracija-(mišićno tkivo zamenjuje vezivno tkivo).Kod pilića-do
encefalomalacije i oksidativne dijateze.
Izvori: u velikim količinama se nalazi u klicama žitarica (> 200mg/kg), u zelenoj hrani (30-50mg/kg), zrnasta
hraniva (2-8mg/kg).
Resorpcija je u crevima, a može da se odigrava i u jetri, masnom tkivu i mišićima.
Potrebe su 10-20mg/kg TM, a za nosilje 40mg/kg TM.
Kod glodara ,pacova,miševa dovodi do steriliteta usled nedostatka pa se naziva i antisterilitetni vitamin
on eje antioksidanas.

7
VITAMIN K – fitohinon

Naziva se i antihemoragični vitamin jer je značajan za koagulaciju krvi. Učestvuje u sintezi protrombina i
faktor koagulacije pa njegov deficit dovodi do iskrvarenja.
U prirodi se javlja u vidu:
K1- fitohinon – u biljkama
K2- metahinon – produkt bakteriske sinteze
K3- metadion –
Vitamin K je termostabilan ali je osetljiv na svetlost.
Izvori: u dovoljnoj količini ga ima u senu, zelenoj hrani, hrani naimalnog porekla (5-20mg/kg). Sintetiše se u
digestivnom traktu životinja pa se avitaminoza retko javlja, sem kod živine gde nema bakteriske sinteze.
Potrebe:1-2mg/kg TM
Antagonisti: dikumarol, vorforin, rodenticidi(krvarenje)

VITAMIN B1 (biotin)

Sintetiše se u buragu prezivara i debelim crevima konja i obično su ove količine dovoljne. Ne deponuje se u
organizmu, pa se mora unositi samo putem hrane.
Potrebe: 105-2mg/kg TM
Izvori: stočni kvasac 40-150 mg/kg, mekinje 5-8 mg/kg, kabasta hraniva 2-9 mg/kg. Resorpcija je tankom
crevu i transportuje se do jetre gde se vezuje za ATP i nastaje TPP (tiaminpirofosfat), koji je koenzim u
reakciji oksidativne dekarboksilacije hidroksilnih kiselina do acetata i u reakciji oksidacije glukoze. U slučaju
deficita vitamina B1 dolazi do nakupljanja pirogrožđane i mlečne kiseline u krvi i moždanom tkivu
Hipovitaminoza: anoreksija, pad telesne temperature, bradikardija, ataksija, oštećenje miokarda i perifernih
nerava...
Antivitamini: tiaminaza- nalazi se u ribama i paprati i izaziva Časterkovu paralizu lisica i konja, pirtiamin-
sastojak kalcitonina.

VITAMIN B2 – riboflavin

Značajan je za proizvodnju energije. On je koenzim enzima koji učestvuju u razgradnji hranljivih materija iz
kojih se dobija energija.
Riboflavin + ATP  FMN i FAD
Izvori: nalazi se u kvascu (40-50mg/kg), mleku (2-3mg/kg), jetri, pivskom tropu.
Potrebe 3-4mg/kg
Hipovitaminoza: smanjen rast, dermatitis, atrofija epiderma kod svinja, noćno slepilo kod konja,

VITAMIN PP – (niacin, nikotinamid) = vitaminB3

Ulazi u sastav 2 koenzima NAD i NADP koji učestvuju u prenošenju elektrona od supstrata do O2 pri čemu
se stvara voda. Značajni su u metaboličkim procesima obrazovanja energije.
Izvori: u kvascu (500mg/kg), zelenoj hrani (30-60mg/kg), animalnim hranivima (50-70mg/kg). Može se
sintetisati iz triptofana osim kod mačke.
Potrebe: 10-20mg/kg
Hipovitaminoza: pelagra,sindrom 3D-dermatitis,demencija,dijareja), crni jezik (black tounge) kod pasa,

VITAMIN B4 – holin

Je strukturna komponenta masti, nervnog tkiva pa se teško može klasifikovati kao vitamin. On je hipotropni
agens – sprečava deponovanje suvišnih masti u jetri. Vazan je u sintezi acetil holina (premošćenju nervnih
impulsa), za preveniranje peroze kod živine, za preveniranje masnih promena u jetri.
Potrebe: 1.5mg/kg hrane
Izvori: u kukuruzu (0.4-0.6mg/kg), žita (0.8-1mg/kg), animalna hraniva (3-8mg/kg). U organizmu može da se
sintetiše procesom transaminacije.

8
Hipovitaminoza: masna infiltracija jetre, usporen rast, peroze živine i svinja.

VITAMIN C – askorbinska kiselina

Sintetiše se u organizmu životinja sem zamoraca i majmuna. Ne sintetiše se ni kod čoveka. Sintetiše se u jetri
životinja kao i u bubrezima kod živine.
Ulige: antioksidans, učestvuje u konverziji folne u folinsku kiselinu, povećava apsorpciju Fe u crevima,
učestvuje u sintezi hidroksiprolina
Izvori: sveže voće(citrus), zeleno povrće, paprika, mleko...
Potrebe: 1.5g/dan; za ljude, živinu se dodaje kod stresa, febre, transporta.
Hipovitaminoza: skorbut(prskanje krvnih kapilara i stvaranje rana u ustima i na desnima)

VITAMIN B6 – piridoksin
meso.žitarice
Deficit: anoreksija, gubljenje svesti, klonično-tonični grčevi, škripa zubima(pas).

VITAMIN B9 – folna kiselina

Ulazi u sastav enzima potrebnih za sintezu purina

Izvori: žita(0.3mg/kg), animalna hraniva(1-3mg/kg)
Potrebe: za nosilje su 0.3mg/kg, pilići 0.6mg/kg, ćurići 0.9mg/kg.
Deficit: makrocitne anemije, pojava bledih mišića, smanjena sinteza Ig pa je i imunitet veoma slab. Javlja se
usporen rast, nervni poremećaji.

-Mineralne materije-
-životinji su neophodne i unose ih putem hrane i vode(0,1%).Dele se na:
-makroelemente-vise od 50mg/kg-lako
-mikroelementi-manje od 50mg/kg-teska resorpcija i teško izlučivanje.
Deficit:
1)primarni-nema dovoljno min.materija u hrani.
2)granicni-nekih min.materije ima u dovoljnoj kolicini pri cemu nema klinickih manifestacija, ali su
proizvodni rezultati slabiji.
3)sekundarni-min.mat. se iz hrane ne mogu koristiti iz nekog razloga.
4)oblasni-javlja se samo u odredjenoj oblasti.
Suficit-dovodi do intoksikacije.

-Ca i P(kalcijum i fosfor)-

Ca čini oko 1,3%(1,2-1,8%) TM, a P oko 0,7-0,75% TM. Od toga se oko 99%Ca i 80% P nalazi u
kostima,a ostatak u krvi i mekim tkivima. Ca se u kostima nalazi u obliku Ca3(PO4)2-85%,CaCO3-
14%,MgCO3-1%.U krvi se oko 50% Ca nalazi u obliku slobodnih jona,45% je vezano za proteine plazme,a
5% je vezano za citrate i fosfate. Odnos Ca:P u kostima je 2:1 i ovo je optimalan odnos u hrani,dok je u praksi
nesto veci i kod prezivara iznosi i do 6:1. Resorpcija je u prednjem delu tankih creva i malo u debelom crevu.
Svarljivost Ca je 90-95% kod mladih i 30-50% kod starijih, a P oko 30-70%. Visak metala(Fe,Al,Mg) u hrani,
kao i nedostatak vit D smanjuje svarljivost P. Ukoliko se nalazi u fitinskom obliku, svarljivost P je
smanjena.Preko 60% P iz zrnaste hrane je u obliku fitinske forme pa se zivotinje koje se hrane ovom hranom
dodaje neorganski P. Svarljivost Ca smanjuju oksalati (spanać) koji sa Ca stvaraju nerastvorne soli-oksalate.

-regulacija metabolizma Ca i P:
Koncetracija Ca i P u krvi se održava u optimalnim granicama pod dejstvom 3 hormona.
9
1.-PTH (parathormon)-luci se pri niskoj koncetraciji Ca u krvi i deluje povećavajući mobilizaciju Ca iz
kostiju, tubularnu resorpciju i sintezu aktivnog oblika vit D.
2.-kalcitonin-antagonist PTH,stimulise nagomilavanje Ca u kostima.
3.-vit D-povećava resorpciju Ca iz creva,povećava resorpciju PO4 i sekreciju Ca u bubrezima.

Uloge Ca: Uloge P:

-zgrušavanje krvi -sastojak ADP,AMP,
-kontrakcija misica -kreatin fosfata
-nervno-mišićna razdražljivost -sastojak fosfolipida,DNK,RNK
Potrebe Ca: Potrebe P:
0,4-0,6% biljojedi 0,2-0,4%
0,6-0,8% svinje 0,4-0,6%
0,8-1,2% zivina 0,6-0,8%
3,2-3,7% nosilje

-Izvori Ca:seno(0,5-1,2%),riblje i mesno brasno(5-10%). Zrna, krtole i kabasta hraniva su siromašna u Ca.Od
neorganskih oblika obicno se dodaje stočna kreda (krecnjak).
-Izvori P:u kostanom brasnu(14%), mineralnim hranivima(15-25%), mekinje(1,2%), zrna zita(manje od 1%),
u zelenoj hrani ga uopste nema.
-Deficit Ca: rahitis,osteoporoza,pad nosivosti. Najčešće kod svinja i živine.
-Suficit Ca: taloženje u mekim tkivima, interferencija sa P, Mg, Zn sto znači da smanjuje njihovu svarljivost.
-deficit P: poremećaj prometa energije,nepravilno okoštavanje.
-suficit P: urolitijaza i interferencija sa Ca.

-Mg(magnezijum)-

-predstavlja 0,05% TM.Oko 70% se nalazi u kostima i zubima,a ostatak u mekim tkivima i krvi.Deponuje se u
organizmu.
-potrebe su 0,06-0,2%.Sadržaj u biljkama varira i iznosi oko0,15-0,20%.Uglavnom se potrebe zadovoljavaju
hranom pa nije potrebno dodavati ga u premiksu.Mg se resorbuje u tankim crevima.Svarljivost je
40-60%. Visak Ca smanjuje svarljivost, kao i visak K i proteini.
-uloge: nervno-mišićna razdražljivost i aktivator enzima.
-deficit: pašna tetanija, smanjen prirast i ataksija.
-suficit: interakcija sa Ca i P.
Zemljista su često deficitarna u Mg, zbog primene veštačkih djubriva.

-Na,K,Cl(natrijum,kalijum,hlor)-

-moraju biti stalno prisutni u hrani jer organizam ne stvara rezerve ovih minerala.
-Na čini 0,15% TM i uglavnom se nalazi u telesnim tečnostima i kostima.
-K čini 0,30% TM i većinom se nalazi u ćelijama.
-Cl čini 0,20% TM i javlja se u ćelijama i telesnim tečnostima.
Odnos Na:K=1:20
Potrebe:Na-0,15-0,20% K-0,20-0,30% Cl-0,30%
Potrebe u K se mogu zadovoljiti hranom,dok se obično javlja manjak Na i Cl. Njihova količina se
nadoknadjuje kuhinjskom soli, koja je ujedno i najstariji vid korekcije obroka, dodaje se u kolicini od 0,5-1%
SM. Usled deficita Na i Cl javlja se smanjenje apetita, pad TM,proizvodnih rezultata,poremecaja u
reprodukciji,pojave lizavosti kod konja i junadi. Suficiti izazivaju trovanje.
-uloge- održavanje osmotske ravnoteže, acido-bazne ravnoteže, prenošenje nervno-mišićnog impulsa.

-S(sumpor)-

1
-predstavlja 0,15% TM.To je gradivni sastojak, ulazi u sastav nekih AK (Met,Cyst,Cis), vitamina(tiamin,
holin), hormona(insulin).
-potrebe su oko 0,20%.Nepreživari mogu da koriste samo proteinski S, a preživari i neorganski sumpor kao
sumporni cvet.
S moze biti limitirajuci faktor za sintezu ove 3 AK (Met,Cyst,Cis), velike količine sulfata smanjuju
konzumiranje hrane i nepovoljno uticu na dostupnost Zn. Dodavanje sumpora obrocima sa ureom je
obavezno.

-Fe(gvozdje)-

-organizam životinje sadrži oko 50mg Fe/kg TM. Od toga se 50% nalazi vezano za Hb, a ostatak u
mioglobinu, nekim enzimima (katalaza,peroksidaza).
-potrebe iznose 40-100mg,a pošto ga u hrani ima dovoljno retko se javlja deficit, sem kod prasadi jer je mleko
siromašno u Fe.
-Fe se resorbuje u crevima. Svarljivost je mala do 15%.U organizmu se deponuje u jetri u vidu fertina, a u
krvnoj plazmi je vezan za protein transferin. Kada se svi depoi popune,resorpcija prestaje.
-deficit: hipohromna i makrocitna anemija.
-suficit: interferencija sa Zn, moguca uginjuca(konji).

-Cu(bakar)-

-ulazi u sastav enzima (feroksidaza,monoaminooksidaza,tirozinaza). Feroksidaza je neophodna za sintezu

transferina, monoaminooksidaza ucestvuje u sintezi kolagena i elastina, tirozinaza je neophodna za
pretvaranje tirozina u melanin.
-potrebe:6-10mg/kg.
-izvori:uljane sacme 10-30mg/kg,leguminoza 6-12mg/kg.U organizmu se deponuje u misicima(do
50%),jetri,kostima,kozi,dlaci.Resorbuje se u tankom crevu pri cemu je pH manji od 7.
-deficit:
-anemije-jagnjad i prasad (mikro i hipohromna anemija); goveda i ovce (makro i hipohromna anemija);
psi(normocitna i normohromna anemija),
-poremećaj mijelinizacije,
-spontana fraktura kostiju,
-poremećaj pigmentacije.

-Ma(mangan)-

-ulazi u sastav (piruvat-karboksilaza i enzima koji regulišu sintezu hondrotin-sulfata). Resorbuju se u

prednjim partijama tankih creva. Svarljivost im je mala 5-10%. Svarljivost se smanjuje ukoliko u obroku ima
dosta Ca i P. Izlučuje se fecesom.
-potrebe goveda 20-30mg/kg, konji 40mg/kg,pilici 50mg/kg,nosilje 70mg/kg.
-izvori: zelena masa 50-200mg/kg SM, kabasta hrana 40-140, koncetrat 15-40 mg/kg.
-deficit:
-poremećaj u metabolizmu UH i masti,
-deformacije kostiju, usporen rast,
-poremećaj u reprodukciji,
-peroza, papagajski kljun kod živine.

Zn(cink)-

1
-dosta ravnomerno rasporedjen u organizmu. Vise ga ima u kostima, jetri, bubrezima, kozi, dlaci.Ulazi u
sastav preko 70 enzima.Resorbuje se u prednjim delovima tankog creva.Svarljivost im je slaba i smanjuje se u
prisustvu jona Ca i fitata.
-potrebe goveda 40mg/kg,svinje 40-70mg/kg.
-izvori: hrana animalnog porekla,kabasta i zrnasta hrana.
-deficit: smanjenje rasta, smanjenje konzumiranja hrane, smanjenje reprodukcije, kod svinja parakeratoza
(moze se tretirati davanjem limunske kiseline).

-Se(selen)-

-je sastojak glutation-peroksidaze koja sprečava peroksidaciju lipida ćelijske membrane. Potreban je za
normalno funkcionisanje pankreasa. Resorbuje se prilicno lako u tankim crevima.Visak se izlucuje u obliku
3-metil selenita.
-potrebe: 0,1mg/kg hrane.
-izvori: dosta u hranivima animalnog porekla i proizvodima od riba.
-deficit: degeneracija skeletne i srčane muskulature, encefalomalacija, eksudativna dijareja, nekroza jetre.
-suficit: trovanje se javlja pri koncetraciji od 10mg/kg, a kritične doze su vece od 4mg/kg, a sumnjive veće od
1mg/kg. Oboljenje se zove alkalna bolest od koje oboljevaju konji, goveda i ovce i to je hronicna forma
trovanja sa Se.

-J(jod)-

-⅔ ukupne kolicine joda u organizmu se nagomilava u štitastoj žlezdi, a ostatak je rasporedjen u organizmu.
U štitastoj žlezdi se nalaze u obliku hormona T3 i T4 koji regulišu metabolicke procese u organizmu.Jod se
preventivno dodaje jodiranjem NaCl (100mg na 1kg soli).goitrogene materije(kupus,kelj)
-potrebe: goveda 0,1 mg/kg,priplodne i muzne krave 0,6mg/kg,svinje 0,2 mg/kg,zivina 0,3mg/kg.
-izvori: hrana je siromasna u J sem ribljeg brasna i algi.
-deficit i suficit: struma, prevenira se davanjem jodirane soli(NaJ ili KJ).

-Co(kobalt)-

-ulazi u sastav vit. B12 i neophodan je za njegovu sintezu u rumenu kod preživara. Kod svinja i pilića vit B12
mora se unositi hranom.
-potrebe goveda 0,07-0,1 mg/kg, neprezivari 0,005-0,01 mg/kg. U hrani ga ima u kolicini od 0,1 mg/kg, tako
da su više zdrava područja gde ga ima do 0,1mg/kg, a gde ga ima vise od 0,1 to su nezdrava područja.
-deficit- kod preživara pad TM, anemija, uginuce i imaju vece potrebe za Co.

-F(fluor)-

-nalazi se u kostima, zubima, štitastoj žlezdi i koži. Vazan je za izgradnju i kvalitet zuba.
-potrebe: 10mg/kg,a u stočnoj hrani ga ima 10-20mg/kg.
-izvori: u biljkama ga ima malo jer su one selektivne pri resorpciji F. Ima ga dosta u ribljem brašnu.
-deficit: ne postoje.
-suficit: fluoroze. Tolerantna doza za svinje je 50mg/kg, za živiu 400mg/kg. Može biti toksičan kada izaziva
fluoroze.

-Mo(molibden)-

1
-značajan u metabolizmu purina. Potrebe nisu utvrdjene, a u hrani ga ima oko 8 mg/kg što je dovoljno. Deficit
kod ovaca dovodi do pojave kamenja u bubrezima i zaustavljanja rasta. Suficit je 20 mg/kg. Uglavnom je
toksičan.

-Voda-

-uloge:
-univerzalni rastvarač -sredina za odvijanje životnih procesa
-medijum za transport -izlučivanje štetnih materija
-regulacija toplote -medijum za varenje i resorpciju.

Sadrzaj vode u organizmu životinja:

-novorodjene-80%
-mlade-70%
-priplodne-55-60%
-odrasle-50-60%
-utovljenje-40%
-potrebe- sw normiraju vec životinja uzima vodu po želji. Do prepijanja retko dolazi mada može da se
javi kod teladi starijih 3-4 meseca-vodena bolest. Potrebe zavise od vrste životinja, proizvodne kategorije,
uslova sredine u kojoj žive: u vlaznim predelima navikle su da uzimaju vise vode od pripadnika iste vrste u
sušnim predelima.Mlade životinje i životinje u intezivnoj proizvodnji imaju veće potrebe za vodom.Visoko
mlecne krave treba pored osnovnih potreba da unose bar jos onoliko vode koliko daju mleka u toku
dana.Količina potrebne vode zavisi od vrste hrane, zelena sveža hrana često obezbedjuje dovoljne količine
vode za razliku od suve hrane. Uzimanje većih količina glukoze, proteina i min.materija zahteva unošenje
većih kolicina vode potrebnih za njihov transport i varenje.
-Odnos SM i vode:
goveda 3,5-6 l/kg SM
ovce 1,5-3 l/kg SM
svinje 1,5-2 l/kg SM
kokoske 2-3 l/kg SM
-obezbedjivanje vode:
-pojenje-je svakodnevno uzimanje vode jer organizam ne stvara rezerve vode. Kod pojenja treba obratiti
paznju na:
1.- t° vode- leti dajemo vodu niže T da ohladimo životinje, a zimi više T da zivotinja ne bi trošila
energiju za zagrevanje.
2.- pojilista-životinja svakog dana treba da se tera na pojiliste.
3.- napajanje radnih životinja- posle rada životinja treba da se odmori pa tek onda da se napoji. Ako je
rad dugotrajan, životinja se napaja za vreme rada.
4.- vrsta hrane- ako je hrana zrnasta životinja se prvo napoji, ako je kabasta prvo se daje hrana pa onda
voda.
-prema sadrzaju vode hraniva se dele:
a)vodenasta-90% vode-dzibra,surutka,rezanci.
b)socna-60-90% zelena hraniva,silaza,kor-krtolasta.
c)vlazna-15-60%-senaza,silaza kukuruznog zrna.
d)suva-manje od 15%-sena,koncetrovana hraniva,mineralna hraniva.

-Metabolicka voda-

-nastaje pri razlaganju organskih materija. Naročito je značajna za prezimare i životinje u sušnim predelima.
Kod odraslog govečeta količina metabolicke vode može iznositi i do 3l dnevno. Kamila ima u grbi velike
kolicine masti cijom se oksidacijom oslobadja voda.
oksidacijom 100g
proteina nastaje 41 g vode
1
UH nastaje 55g vode
masti nastaje 107g vode.

-Deficit vode-je žedjenje. Kamila može bez vode 21 dan, ovca i magarac 3-5 dana, govece i konj 2-3 dana.
Posledice žedjenja:
1)smanjenje apetita 25-30%
2)smanjenje mlečnosti i nosivosti
3)smanjenja turgora koze
4)hipovolemija
5)uginuće pri gubitku vode od 15-22%.
Racionalisanje:
-smanjenje izlucivanja
-smanjenje evaporacije.

-OCENJIVANJE HRANLJIVE VREDNOSTI HRANE-

I Metode ocenjivanja hranljive vrednosti hrane:

1)Ocena na osnovu hemijskog sastava hrane:

a)Weende postupak-stariji je od 100godina i daje sliku o hemijskom sastavu i vrednosti hrane. Postupak je
uprošćen i neprecizan jer je vrednost dobijenih podataka nepotpuna i ne govori nista o kvantitativnom
iskorišćavanju hranljivih materija (pr. razlicito iskorišćavanje Lys kod svinja i prezivara) i ne uzima u obzir
gubitke pri uzimanju hrane,varenju i resorpciji. Ovom metodom ne možemo da saznamo AK sastav proteina u
pojedinim hranivima, pa ne možemo da odredimo razliku u hranljivim vrednostima različitih hraniva koja
sadrze isti % proteina. Podaci dobijeni po Weende postupkom koriste se u:
-cilju odredjivanja svarljivosti
-izračunavanja produktivnog dejstva.

2)Ocena na osnovu svarljivosti hrane-

-Svarljivost-je % hrane koji se svari, resorbuje i stoji životinji na raspolaganju za pokriće njenih
fizioloških potreba.
-Koeficijent svarljivosti-je % odnos svarenog dela hranljivih materija u odnosu na % odnos tog
sastojka u hrani.
-Svarljivost hrane zavisi od kolicine celuloze (gruba hraniva) i lignina (prezrele biljke) u hrani. Što ima više
celuloze i lignina, svarljivost je manja.
Svarljivost u %-kukuruz 90;seno 60;slama 40.
-Odredjivanje svarljivosti hrane:
a)Poseban eksperimentalni postupak (direktan metod=metod kolekcije), ogledne životinje se
stavljaju u posebne kaveze, pričvrsti im se kesa za skupljanje izmeta. Hrane se iz posebnih posuda da ne bi
bilo prosipanja, životinje se nekoliko dana hrane eksperimentalnom hranom da bi se dig. trakt očistio. U
glavnom ogledu se meri ukupna kolicina unete hrane i izmeta. Količina hranljivih sastojaka u hrani i izmetu
odredi se hemijskom metodom, a razlika izmedju ovih podataka je svareni deo.
Kod ocenjivanja svarljivih koncetrata kod preživara koristi se kombinovani obrok od sena i
koncetrata.Svarljivost koncetrata izračunava se iz razlike podataka za svarljivost sena(ranije izracunato) i
svarljivosti kombinovanog obroka.
b)Koriscenje inertnih materija(SiO2,Cr2O3,pigmenti,lignin)-
Ove materije se u toku varenja neznatno količinski menjaju. Svarljivost se odredjuje na osnovu odnosa
inertne materije prema odredjenoj materiji u fecesu i hrani.
Svarljivost=100-100x ((%indikatora u hrani) / (% indikatora u izmetu)) x
((% sastojaka u izmetu) / (% sastojaka u izmetu))

-Faktori koji uticu na svarljivost hrane:

a)vrsta hraniva-koncetrovana hraniva su svarljivija od kabastih
1
 b)vrsta zivotinje-prezivari bolje vare grubu hranu od koncetrata nego nepreživara.
c)rasa-haski slabije iskoriscava Zn od drugih rasa pasa.
d)doba života-mlade životinje nemaju u potpunosti razvijen enzimski sistem. Svarljivost se ponekad
smanjuje kod starijih životinja zbog lošije mastikacije.
e)individualne razlike-kod kombinovanog obroka ove razlike skoro da i ne postoje,a kod konzumiranja
samo kabastih obroka razlike mogu biti i do 14%.
f)velicina obroka-vise manjih obroka povecava svarljivost.
g)sastav hrane-izrazit suficit ili deficit nekih materija smanjuje iskoristljivost hrane. Celuloza i lignin
smanjuju svarljivost. Deficit proteina smanjuje svarljivost, a prisustvo vitamina i min.materija je povecava.
h)način pripremanja hrane-mlevenje kod goveda,kuvanje kod pasa povecava svarljivost.
-Odnos hranljivih materija-
Pokazuje koliko tezinskih delova svarljivih UH i masti u nekom hranivu dolazi na jedan tezinski deo
svarljivih proteina.Pri izracunavanju ovog odnosa kolicina masti se mnozi sa 2,25.
uzak odnos manje od 1:6; srednji 1:6-1:8; širok vise od 1:8(proteini:UH i mastima).

Podaci o svarljivosti hranljivih materija nisu potpuno egzaktni.Kod preživara pri varenju grubih hraniva
postoje gubici u vidu metana(7-8%) i toplotne energije usled aktivnosti mikroflore i faune. Ovi gubici kod
nepreživara su neznatni pa su i podaci pouzdaniji. U izmetu se nalaze ostaci dig. sokova, propale hrane i
epitel, žuc, sluz, bakterije. Ove materije utiču na smanjenje vrednosti podataka o svarljivosti proteina.Zato se
na svakih 100g SM hrane odbije 0,4-0,5 g N od dobijenih podataka za N izmeta. To je tzv. fekalni metabolicki
N.
Prividna svarljivost = (SH-SF)/SH x100
Prava svarljivost = ((SH-(SH-SFM))/SH x100

SH-sastojak u hrani;SF-sastojak u izmetu;SFM-sastojak u fecesu met. porekla.

-Prava svarljivost je veca od prividne i predstavlja količinu resorbovanih sastojaka.Vazno je koliko je od

svarenih sastojaka iskorišćeno u proizvodne svrhe. Gubici su vezani za procese varenja, resorpcije i prometa
hranljivih materija i različiti su za razlicita hraniva. Gubici su najveci kod hraniva bogatih u celulozi.Gubici
mogu biti 25-30%.
Kolicina čiste energije u 1kg svarljivih sastojaka hrane
slama 4600KJ zelena masa 7500KJ
seno 5900KJ

3)Ocena na osnovu produktivnog dejstva-

a)bilans materija-odredjuje se količina hrane koja posle svih gubitaka ostane životinji na
raspolaganju za pokriće životnih potreba za održavanje života i proizvodnju.
Hranljivi sastojci iz hrane u višku (iznad potreba za održavanje života) deponuje se u organizmu u obliku
proteina ili masti i oni su produkt dejstva hrane. Nivo deponovanja ili gubljenja proteina i masti.Može se
odrediti bilansom:
-bilans N-od količine N u hrani odbijemo kolicinu N u urin i fecesu.Tako dobijamo prirast proteina i koliko se
proteina deponovako u organizmu.
-bilans C-od količine C u hrani odbijemo kolicinu C u izmetu,mokraci,izdahnutom vazduhu,crevnim
sokovima.Razlika je deponovan C.
Mogu se raditi i bilans Ca,P,Na i ukupnog pepela.
-Oskar Kelner- odredjivanje bilansa materije.U svom ogledu je dobio pozitivan bilans N(21,1g) i C(680,1g).
N je deponovan u obliku proteina, a C u obliku masti proteina.
U proteinima ima 16,67% N, zato je u prethodnom ogledu količina deponovanog proteina 21,1g N
x6=126,6g.Posto C cini 52,54% proteina u 126,6g proteina ima 66,5gC. Razlika 680,1-66,5 = 613,6g C i to je
C u mastima. C čini 7,65% masti sto znači da se 613,6g C nalazi u 8020,1g masti.
b)bilans energije- 75% hrane životinje troše za obezbedjivanje energija za fiziološke procese i sintezu
proizvoda. Energija hrane se izražava u J ili cal.1 cal=4,1868 J.

1
 Da bi se utvrdio bilans energije potrebno je znati količinu E unete hranom i količinu E izgubljene fecesom,
urinom, crevnim gasovima, toplotom.
-Bruto energija(BE)-je energija sagorevanja organskih materija hrane.Odredjuje se u kalorimetrijskoj bombi.
-Energija svarljivih sastojaka=BE-energija izmeta.
-Metabolicka energija(ME)-energija svarljivih sastojaka-energija mokrace i gasova.
-Toplotna energija(TE)-je deo ME koji se gubi kao toplota usled rada na žvakanju, pasaži, varenju i
specijalnog dinamickog dejstva hrane.
-cista(neto) energija(NE)=ME-TE,odnosno onaj deo energije koji se u intermedijarnom metabolizmu
prevodi u pirofosfatna jedinjenja bogata energijom.

4)Ocena na osnovu ogleda ishrane-

-Ovi ogledi su direktni i praktični, a nisu skupi. Njima se može utvrditi produktivno dejstvo hrane u rastu,
tovu, laktaciji itd.
Loz i Dzilbert-utvrdjivanje produktivnog dejstva zrnaste hrane i to kod svinja.Ogled se izvodi na mladim
svinjama koje se podele u 2 grupe. Jednoj grupi se pored osnovnog obroka koji je isti za sve,dodaje odredjena
količina zrnaste hrane.Po završenom tovu sve životinje se zakolju i analizira se prirast. Grupa koja je dobijala
vise zrnaste hrane imala je veci % proteina i masti.
produktivno dejstvo = utrosak proteina/visak proteina.

5)Bioloska ocena produktivne vrednosti hrane-

-radi se najčešce kod vitamina i minerala.Biološki ogred predstavlja ocenu hrane u direktnom ogledu na
životinjama uz posmatranje svih reakcija životinje, naročito njenog zdravstvenog stanja i produktivnosti.On je
najegzaktnija ocena hrane.
Ovim ogledom otkrivamo i one razlike medju hranivima koje ne mozemo dobiti iz drugih ogleda.
Pr.1: kukuruzna silaža ima svega 33-40% vrednosti dobrog sena u ishrani mlecnih krava, ali u tovu goveda i
ovaca ima 50% vrednosti sena.
Pr.2:j ečam ima skoro istu vrednost kao kukuruz u ishrani svinja i tovu ovaca i goveda.

II Jedinice hranljive vrednosti hrane:

1) Jedinice potencijalne energije hrane- predstavljaju količinu energije hrane koja je stavljena
životinji na raspolaganje (koja je ušla u metaboličke procese):
-energija svarljivih sastojaka(SE) ili ukupni svarljivi sastojci(USS,TDN)
-metabolicka energija(ME).
2)Jedinice produktivnog dejstva hrane- je deo raspoložive energije hrane koja je imala koristan
efekat u telu zivotinje:
-cista(neto) E-NE
-produktivna E-PE.

3)Materijalne jedinice:
-skrobna jedinica (SJ)
-ovsena krmna jedinica (OJ)
-ječmena krmna jedinica (JJ).
Zasnovane na NE.
-senska jedinica-uveo ju je Albert Ter u nemačkoj početkom 19. veka. Danas ima istorijski znacaj .Ona je
hranljiva vrednost hrane koja odgovara hranljivoj vrednosti 1kg sena.
-USS i SE-energija svarljivih sastojaka=bruto-E izmeta.
TDN=total digastale nutrients-nastala prvi put u Nemackoj.
USS=TDN=svarljivi proteini+svarljivi BEM+svarljiva celuloza+svarljive masri x2,25 jer ona ima toliko puta
vecu energetsku vrednost od drugih sastojaka, dok ostali hranljivi sastojci imaju istu EV(17,17 KJ/kg).
Izmedju USS i SE nema suštinskih razlika s’ tim što se kod SE uzima da je EV svarljivih sastojaka 23,87
KJ/kg.

1
USS i SE predstavljaju prihvatljive mere za koncetrovana hraniva jer je njihova svarljivost priblizno ista kod
svih vrsta zivotinja. Neprihvatljivi su za kabasta hraniva (svarljivost kod preživara je 50-75%, a kod
neprezivara 35-75%). Ovako veliko variranje u svarljivosti nastaje usled proizvodnje CH 4 i zbog različitog
sadrzaja lignina i celuloze.
Znacaj USS je u izračunavanju koeficijenta svarljivosti u računskom odredjivanju ME i NE.TDN se izražava
u % ili kg i predstavlja energetsku jedinicu.
ES=BE-E izmeta
ME-ES-E urina
ME=BE-(Ef+Eu+Eg)
Nadjena ME se koriguje u slucaju sinteze ili razgradnje proteina. U slučaju azotne ravnoteze(23,87-
4,61=19,26 KJ/g), ME proteina iznosi 19,26KJ/g, a u slučaju sinteze ili razgradnje proteina bice 28,79KJ/g.
ME hrane moze da se izračuna uz pomoc jednačina izradjenih na institutu Oskar Kelner:
goveda ME=(4,32X1+7,73X2+3,59X3+3,63X4) x 4,1868
svinje ME=(8,01X1+8,93X2+3,44X3+4,08X4) x 4,1868
zivina ME=(4,26X1+9,50X2+4,23X3+4,23X4) x 4,1868
X1=svarljivi proteini
X2=svarljive masti
X3=svarljiva celuloza
X4=svarljivi BEM.

SE i ME hrane stoje u relativno konstantnom odnosu i srazmerno gubitku usled stvaranja CH4 u preživara i
produktima iz mokrace.
Kod preživara odnos SE:ME=100:82,a kod nepreživara SE:ME=100:95. Sva raspoloziva ME se ne koristi kao
produktivna energija, već se jedan deo gubi kao TE, zavisno od fizičkih osobina hrane (gruba hrana vise
energije) i dinamicnog dejstva hrane.
Efikasnost korišćenja ME zavisi od:
1)kolicine uzete hrane-povećanje unošenja hrane smanjuje efikasnost iskorišćenja,
2)% ME/kg SM hrane- što je niza konc. ME u hrani niža je i efikasnost,
3)vrsta životinje.
NE=ME-TE=BE-(Ef+Eu+Eg)
-je jedinica koja vodi racuna o svim gubicima, odnosno ispituje hranljivu vrednost hrane koja se u potpunosti
koristi u životinjskom organizmu za održavanje života ili za proizvodnju. Ona daje egzktne podatke jer se
izračunava iz bilansa N i C.
BE:SE:ME:NE=100:50-80:82-95:30-80.
Evropska asocijacija za animalne proizvode usvojila je da
1kg USS=14905 KJME,1SJ=2360 Kcal=9820 KJNE.
Oskar Kelner je radio oglede na odraslim kastriranim govedima i dobio podatke o prirastu masti.Tako
utvrdjena čista energija hrane označena je kao NEF-neto energija fet. Ogledima je utvrdjeno da u drugim
vrstama proizvodnje(mleko) hrana ima veće produktivno dejstvo nego u tovu goveda.Zbog ovoga su uvedeni
novi termini:
NEM-neto energija mointence
NEG-neto energija growing
NEL-neto energija laktation.
Ogledima je utvrdjeno da NE ima različito delovanje i kod različitih vrsta životinja (kod svinja je bolje
dejstvo nego kod goveda). Ustanovljeno je da je NE masti iz hrane kod goveda veća nego masti kao cistog
sastojka.NE proteina iz hrane je uvek manja 20-25% kod svih vrsta životinja nego proteini čistog sastojka.
Vrednost NE za BEM bila je kod prezivara za 10% manja, a kod svinja nešto viša nego za čisti skrob.

-Skrobna jedinica-skrobni ekvivalent

-je broj koji pokazuje koliko kg skroba daje isti prirast masti u tovu odraslih,kastriranih goveda kao
100kg nekog hraniva.Skrobna jedinica odgovara vrednosti čiste energije 1g svarljivog skroba. To je gram
skrobna jedinica. Ako se radi o većim količinama hrane koristi se kg-SJ. SJ u upotrebu uveo je Kelner. Do nje
je došao na sledeći način: osnovnom obrok za održavanje života odraslih kastriranih goveda dodavao je

1
odredjene kolicine čistih UH, proteina i masti i bilansom N i C odredio efikasnost njihovog iskorišćavanja za
stvaranje telesne masti.
1kg svarljivih proteina davao je prirast od 235 g masti
1kg s.masti 474-598g masti
1kg s. skroba 248g masti
1kg s. celuloze 248g masti.
Kada je testirao iskorišćavanje pojedinih hraniva za proizvodnju telesne masti na bazi njihovog sadržaja
svarljivih hranljivih materija ustanovio je da je produktivno dejstvo nekih hraniva vrlo blisko očekivanom
prirastu na bazi rezultata dobijenih sa čistim hranljivim sastojcima, dok su kod drugih hraniva dobijene znatno
manje vrednosti. Razlike su bile utoliko veće ukoliko je % celuloze u ispitivanom hranivu bio veci. On je
zakljucio da je smanjenje očekivane vrednosti vezano za sadrzaj celuloze u hrani i da je posledica pojačanog
rada na varenju.On je dao koeficijent korekcije koji se množe sa ukupnim % produktivne celuloze i dobijeni
proizvod se oduzima od izračunate vrednosti hraniva.
% celuloze 4 6 8 10 12 14 16 i vise
koeficijent korekcije 0,29 0,33 0,38 0,43 0,48 0,53 0,58
Izracunavanje SJ iz podataka o svarljivosti pojedinih hranljivih sastojaka i vrsi se na taj nacin sto se
produktivno dejstvo čistog skroba uzme kao jedinica.Za koncetrovana hraniva Kelner je uspeo da izračuna
vrednost koja dobro odgovara vrednosti dobijenoj direktnim ogledom u respiratornoj komori i ispitivana
hraniva je nazvao punovrednim. Za celulozna hraniva vrednost je bila dosta veća od one dobijene direktnim
ogledom, pa je bilo potrebno izvrsiti korekciju.

-Ovsena krmna jedinica-

-1OJ = 0,6SJ = 5946KJ
-koristi se u Rusiji jer je ovas tamo rasprostranjen.Ovde je hranljiva vrednost hraniva utvrdjena u proizvodnji
masti. Za jedinicu je uzeto produktivno dejstvo 1kg ovsa koji obezbedjuje dobijanje 150 g masti.

-Ječmena krmna jedinica-

-koristi se u Skandinaviji gde je ječam tipicno hranivo. Do ječmene jedinice došlo se tokom dugih ogleda
vrsenih na mlečnim kravama. U ovim ogledima ispitivana je reaktivna vrednost mnogih hraniva u proizvodnji
mleka. Kod ishrane tablica korišćeni su podaci o NE od Kelnera.Ovde je hranljiva vrednost hraniva utvrdjena
u proizvodnji mleka.
1 JJ=0,7SJ=6930 KJ

POTREBE DOMAĆIH ŽIVOTINJA U HRANLJIVIM

SASTOJCIMA
-podrazumeva se minimalna kolicina nekog hranljivog sastojka koja je potrebna da obezbedi optimum
odredjene telesne funkcije, pod uslovom da su svi ostali hranljivi sastojci obezbedjeni u dovoljnoj kolicini.
-obrok-je količina hrane koja se daje životinji u toku 24h za podmirenje potreba.

-Potrebe za odrzavanje zivota-

To je količina hrane koja može da održi ravnotežu izmedju anabolickih i katabolickih procesa u
organizmu životinje koja miruje i nema nikakvih proizvodnji (kod zimske ishrane konja i jalovih zivotinja).
Potrebe u hrani za održavanje života troše se za disanje, cirkulaciju, mišicni tonus, rad žlezda i održavanje
telesne temperature i druge funkcije. Ove funkcije se i odrzavaju i kad životinja ne dobija hranu i gladuje pri
čemu se troše telesna tkiva za njihovo održavanje. To je katabolizam gladovanja. Ukoliko se on odigrava u
uslovima dobre kondicije životinje, optimalne spoljasnje temperature u mirovanju potrosnja energije za
održavanje bitnih životnih funkcija je najmanja i to je bazalni metabolizam.
-za održavanje života, životinji su potrebni energija(masti i UH) i materije(proteini,minerali,vitamini,voda).
-potrebe u energiji-mogu se odrediti na osnovu:
1
 1.)metabolizma gladovanja-meri se kod životinja koje gladuju vise od 3 dana direktnom ili indirektno
kalorimetrijski. Pored toga meri se i gubitak energije u mokraci, a kod preživara i gubitak u vidu CH 4 koji je
kod gladovanja mali.
Čista energija za održavanje života je ona količina energije telesnih tkiva koja se sačuva od mobilisanja
davanjem hrane.
2.)bilansa energije i materije-u respiracionim komorama. Životinji se daje obrok za održavanje zivota.
Efikasnost korišcenja MEO.
MEO je metabolička energija hrane za održavanje života, a dobija se deljenjem toplotne energije gladovanja
sa kolicinom ME obroka potrebnog za odrzavanje života u energetskom ekvilibrijumu.
3.)praktičnih ogleda ishrane-ovaj metod nije dovoljno tacan jer životinja može da održava stalnu
telesnu masu uz trošenje telesne masti i povecanje kolicine vode. Precizniji podaci se dobijaju ako se ovaj
metod koristi u kombinaciji sa metodom klanja i analize oglednih zivotinja.
-potrebe u materijama-mogu biti:
1)potrebe u proteinima- ako se životinje hrane hranom koja je energetski dovoljna za održavanje života,
ali bez N, one će mokraćom izbacivati N s’ tim što posle izvesnog vremena količina izlucenog N opadne na
minimum i dalje se održava na tom nivou. To je tzv. endogeni N i predstavlja minimalnu kolicinu N koja bi
bila dovoljna za održavanje ravnoteže izmedju katabolickih i anabolickih procesa .Odnos endogenog N i
energije za održavanje života kod toplokrvnih životinja je konstatan i iznosi 2kg N na 4,1867KJ bazalnog
metabolizma.
Potrebe životinja u proteinima za održavanje života sastoje se iz potreba za pokriće gubitka endogenog
uriniranog N, fekalnog N i N potrebnog za rast dlake, perja, roznih delova i reparaciju epitela (to su male
kolicine). Kolicine endogenog uriniranog N zavisi od TM životinje, a metabolizam fekalnog N od kolicine
SM u obroku kao i od vrste i starosti životinje. Nivo potrebnih proteina zavisi i od njihove BV(biološka
vrednost),tj. zastupljenosti aminokiselina.
kolicina potrebnih proteina moze se odrediti na osnovu:
a)metabolizma fekalnog i uriniranog N, kao i N potrebnoh za rast dlake, rozine, vune.
b)bilansa N- najniža količina proteina u inace potpunom obroku sa kojim se postiže azotna ravnoteža,
predstavlja neophodnu količinu za održavanje života i zove se proteinski minimum.
c)praktičnih ogleda ishrane-utvrdjuje se količina proteina u izbalansiranom obroku u toku koga životinja
odrzava TM i dobro zdravstveno stanje.
2)potrebe u mineralnim materijama i vitaminima-
-obicno se odredjuju zajedno potrebe za održavanje života i za proizvodnju. Mogu se odrediti na osnovu:
a)bilansa
b)ogledom hranjenja.

-faktori koji uticu na kolicinu hrane za odrzavanje zivota:

1)TM životinje- potrebe u hrani su srazmerne površini tela. Mlade životinje imaju veću površinu tela
računato na jedinicu TM i zato imaju vece gubitke telesne toplote zračenjem i samim tim veće potrebe za
održavanje života.
2)mišićna aktivnost- ako životinje jedu stojeci potrebe za odrzavanje zivota su vece za 15%, ako su na
ispasi i kreću se potrebe mogu biti vece i do 50%.
3)rasa životinje- manje hrane za održavanje života kod mesnatih rasa nego kod mlecnih rasa goveda.
4)stepen ugojenosti životinje- ugojene životinje trose 15-30% vise hrane na jedinicu žive mase od
mršavih.
5)starost životinje- potrebe mladih životinja su veće nego kod starijih.
6)spoljašnja temperatura- u granicama termičke neutralnosti 18-22°C, životinji je dovoljno fizičko
regulisanje telesne toplote. Na nižim i višim temperaturama životinje uključuju hemijsku termoregulaciju
(razlaganje hranljivih sastojaka) pa zato troše i vise hrane.
7)sezonske varijacije- bazalni metabolizam je najviši u periodu maj-jun, a najniži januar-mart.
8)febrilne životinje- zbog pojačanih oksidativnih procesa odaju više toplote pa je i potrebno više hrane.

-Reprodukcija i ishrana-

1
-ishrana ima indirektan uticaj na reprodukciju jer obezbedjuje funkcionisanje organizma kao celine i direkan
jer neki hranljivi sastojci imaju drugačiji metabolizam u organima za razmnožavanje ili deluju direktno na
njih (vit A,J).
Poremecaji reprodukcije mogu nastati usled poremećenog snadbevanja reproduktivnih organa energijom,
proteinima, mineralima i vitaminima ili usled uzimanja pokvarene hrane. Deficit nekog od hranljivih sastojaka
obicno dovodi do privremenog steriliteta.
Usled deficita energije, odnosno relativnog gladovanja što se javlja za vreme sušnih godina, dugih zima
ili kad nema dovoljno hrane javlja se tzv. gladni sterilitet. On se javlja kod dugotrajnog deficita energije. U
takvim okolnostima javlja se visok % jalovih životinja (kod krava do 40%, kod kobila do 60%). Nedovoljna
ishrana dovodi do kašnjenja puberteta kod mužijaka i ženki, proizvodnji sperme lošijeg kvaliteta, gubitka
kondicije gravidnih životinja. Višak energije može takodje dovesti do steriliteta. Kod preobilnog hranjenja
mladih životinja dolazi i do nakupljanja masti i u polnim žlezdama. Mast vrši mehanicki pritisak i ne dolazi
do razvoja žlezda. Ovo je tzv. izlozbeni sterilitet jer se obično javlja kod bikova koji su spremani za izlozbe.
Ovaj sterilitet je reverzibilan.
Deficit proteina se javlja obično sa deficitom energije. Nastaje hipoproteinemija čija je posledica
nedovoljna sinteza hormona hipofize i nerazvijenost gonada.
Deficit P dovodi do sterilteta, deficit J dovodi do radjanja slabo vitalnih ili mrtvorodjenih mladunaca.
Deficit vit A kod muških grla dovodi do degeneracije epitela semenika, sa smanjenjem spermatogeneze, a
kod ženskih do neredovnog estrusa, keratinizacije epitela gonada i do pobačaja. Vit E je veoma važan za
reprodukciju svinja i živine. Vit B je vazan za intrauterini razvoj ploda.
Neke biljke (lucerka,detelina,zeleni kukuruz) sadrže velike količine estrogenih materija (fitoestrogeni) koji u
organizmu dovode do teških smetnji u reprodukciji. Plesniva hrana (fusarium) sadrze dosta estrogenih
toksičnih materija koje takodje dovode do poremećaja reproduktivnih organa.

-Osobenosti ishrane bremenitih zivotinja-

-TM odraslih bremenitih životinja se povećava za 10-25%. U prvoj polovini bremenitosti promene u TM su
neznatne, jer je rast ploda po masi neznatan, mada je intezitet rasta veliki. Masa ploda je u prvoj polovini
graviditeta oko 10% ukupne mase. Intezivan rast je u zadnjoj trećini graviditeta kada se formira oko 80%
mase ploda. Sastav ploda se menja u toku intrauterinog razvoja- % vode opada, a % proteina, masti, minerala
raste. Po rodjenju mladunče ima sledeci sastav:voda 75-80%, proteini 12-18%, mast 1,5-4%, min. mat. 3-
4,5%. Masa mladunceta u proseku iznosi:
-tele 20-50kg -prase 1-1,5kg -pile 35-45g
-zdrebe 40-60kg -jagnje 3-5kg.
-Potrebe bremenitih životinja mogu se odrediti na osnovu:
-prometa energije i materije
-velicine prirasta TM i sastava tog prirasta.
-Promet energije-značajnije se povećava tek u 2. polovini graviditeta i to za 20-50% u odnosu na potrebe
za održavanje života. U ovom periodu životinje deponuju rezerve u energiji koje su znacajne za laktaciju. U
praksi se zato preporucuje da se gravidnoj životinji u poslednjoj trećini graviditeta daje za oko 50% vise
energije. Ukoliko su bremenite životinje jos u porastu ili su bile mnogo iscrpljene prethodnom laktacijom
potrebe se uvecavaju i za 100%.
-Potrebe u proteinima-zavise od količine deponovanih proteina u plodu i telu majke. U telu teleta i
ždrebeta ima 6-9kg. Pošto je BV proteina 65-70% kravi i kobili treba dati 9-13kg, a krmači oko 3kg proteina
samo za razvoj ploda. Količina deponovanih proteina u telu je ista tolika ili do 2x veca.
-potrebe u Ca i P-odnose se na depo ovih min.materija u plodu, potrebe za održavanje života i depozite
u kostima.
-svinje 0,7% Ca; 0,6% P u SM
-krave, kobile, ovce Ca 0,45% P 0,35% u odnosu na SM hrane.
-potrebe za vit A-su najveće. Bremenite životinje deponuju velike količine vit A i karotina i one služe za
podmirenje sisančadi.
-krave 70-129 mg karotina -krmace 25-40 mg
-kobila 90 mg -ovce 8-12 mg.
2
-Laktacija i ishrana-

-laktacija je fiziološka pojava kod sisara i uloga joj je u ishrani mladunčadi. Danas se kravlje mleko koristi i
za ishranu ljudi pa je selekcija išla u pravcu povećanja mlečnosti što je i dovelo do hipertrofije mlečne žlezde.
Kolicina mleka zavisi od vrste, rase, ishrane, uslova drzanja. Za vreme proizvodnje mleka krava prometne
velike količine materija kroz svoj organizam. Npr. krava koja daje 30l mleka dnevno proizvede u toku1 dana
1,4kg laktoze, 1,2kg masti i 1kg kazeina. Da bi mlečne žlezde obavljale ovoliki rad neophodno je da životinje
unose velike količine hrane, a i da obrok bude dobro izbalansiran. Na sekreciju utiču i endogeni i egzogeni
faktori, a od egzogenih je najvažnija ishrana.
Tok laktacije- kod krava se dnevna mlečnost povećava posle teljenja i dostize max za 5-8 nedelja, posle čega
opada.
-Sastav mleka zavisi od vrste i rase, može da varira u toku dana ili u toku lakacije:

proteini masti laktoza Ca P pepeo KJ/kg

kobila 2,2 1,6 6,0 0,10 0,08 0,4 2135,00
krava 3,4 4,0 4,7 0,12 0,10 0,7 3140,00
krmaca 5,8 8,0 5,0 0,25 0,15 0,9 5317,00

-Sekrecija mlečnih sastojaka- laktoza, kazein, mlečne masti se sintetišu u mlečnoj žlezdi iz sastojaka krvi, a
min.mat.,vit,proteini iz krvi.
-Ishranom se može u izvesnoj meri uticati na % sadržaja nekih sastojaka u mleku. Povećanje % masti u mleku
postiže se dodavanjem soje u zrnu, kokosove uljane sacme. Ako je hrana siromasna u energiji, proteinima,
celulozi, dolazi do pada % masti u mleku.
-Kolostrum- ima više proteina, a manje laktoze nego u mleku. Proteina ima oko 14%, vecim delom se sastoje
od Ig i albumina kojih u mleku ima u malom %. Sadrži oko 6% Ig, a kolicina vit A i karotina je za oko 10x
veća nego u mleku.
-potrebe mlečnih životinja u energiji-
količina potrebne energije za proizvodnju mleka može se odrediti na osnovu:
1)sastava i količine mleka, odnosno njegove EV koja zavisi od količine masti u mleku. Sa povecanjem %
masti u njemu raste i % proteina i pepela dok % laktoze blago opada.
-energetska vrednost mleka = % masti x 38,62 + % šećera x 16,5 + % proteina x 24,5.
Odredjivanje EV hrane potrebne za proizvodnju 1kg mleka sa 4% m.m. EV mleka iznosi 3098KJ, znaci da za
proizvodnju 1kg ovakog mleka treba dati hranu čija je vrednost čiste energije 3098 KJ. 1SJ u proizvodnji
mleka ima 11723 KJ čiste energije. To znači da za proizvodnju 1 kg mleka sa 4% m.m. potrebno je
3098:11723 = 0,26SJ. Ova vrednost se množi sa brojem kg mleka proizvedenog za 1 dan i dobija se vrednost
čiste energije potrebne za 1 dan.
MKM=M x (0,4+0,15 x m)
MKM=mleko sa korigovanom m.m.
M = broj kg mleka
M = % mlečne masti.
2)praktičnim ogledom ishrane.
3)na osnovu prometa materije i energije.

-potrebe u proteinima-
-u hrani ih mora biti više nego u mleku jer se u toku metabolizma gubi jedan deo proteina (kod preživara
oko 30% se gubi mokraćom). Mlečna žlezda nema sposobnost da sintetiše esencijalne AK zato se one moraju
dodati hranom.
-potrebe u proteinima kod mlečnih krava odredjuju se uglavnom ogledima hranjenja pri čemu se posmatra
količina i kvalitet mleka kao i opšte stanje životinja. U tom ogledu je utvrdjeno da je kravi TM=500kg
potrebno 250g svarljivih proteina za održavanje života, a za proizvodnju mleka količina proteina izlučenih u
mleku se uvecava za 50%. Smatra se da su potrebe za sintezu 1kg mleka: krmača-80g, ovca-85g, kobila-35g,
krava-50g svarljivih proteina.
2
-potrebe u min.materijama-
-najznačajnije su potrebe u Ca i P koji čine oko 50% pepela u mleku. Krava dnevno izluči oko 30g Ca i isto
toliko P pri mlečnosti od 30l. Nedostatak Ca i P kod mlečnih krava dovodi do smanjenja mlečnosti, pada
%m.m., skraćenja laktacije.
-potrebe u Ca i P odredjuju se na osnovu:
1)bilansa Ca i P-na početku laktacije visokomlečne krave ne mogu da podmire svoje potrebe u Ca i P iz
hrane bez obzira na njihovu količinu u hrani, pa zato mobiliše Ca i P iz kostiju (negativan bilans). Ako je
ishrana u periodu zasušenja bila izbalansirana, neće biti problema. Ako rezerve nisu dovoljne dolazi do
poremećaja u kostima. Krajem prve polovine laktacije kada količina mleka opada minerali Ca i P se moraju
nadoknaditi sa hranom. Krajem laktacije i u periodu zasušenja životinja stvara rezerve.
2)podataka o sastavu kostiju.
3)praktičnim ogledima ishrane.
Utvrdjeno je da kravama pored potreba za održavanje života treba dodavati na svaki kg mleka 2,5g Ca i 2g P.
Kod ovaca i svinja potrebe su veće jer je mleko bogatije u Ca i P.
-potrebe u NaCl-su 2g/kg mleka.
-potrebe u vitaminima-
-kolicina vit A može da se poveca dodavanjem ovog vitamina u hrani (3-4 mg karotina na kg mleka).
Kolicina vit D u mleku nije dovoljna i njegova količina ne može da se nadoknadi dodavanjem u hrani, osim
davanja ozračenog kvasca koji mogu da povećaju njegovu količinu u mleku. Potrebe u vit E i B su
zadovoljene hranom i bakterijskom sintezom vit B kompleksa. Povecanje vit E u mleku dovodi do njegove
vece otpornosti na kvarenje.

-Rast i ishrana-

-rast je povećanje strukturne količine tkiva i mišica, kostiju i organa. Karakteristike su povećanje
proteina i min.materija u telu životinja. Energetski potencijal odredjuje u izvesnim granicama intezitet rastenja
i telesnu gradju, ali je hrana i supstrat iz koga organizam treba da ih izgradi.
-intezitet rasta-je % odnos prirasta u odnosu na početnu masu u jedinici vremena. Meri se prirastom TM ili
povećanjem telesnih dimenzija karakterističnim za vrstu. Pojedini delovi tela nemaju isti intezitet rasta i ne
rastu jednako u isto vreme. Prvo se razvija kostur, zatim mišici, a kasnije se javlja pojacano deponovanje
masti.
-potrebe zivotinja za rast-
-za utvrdjivanje ovih potreba potrebno je poznavanje promena hemijskog sastava tela u toku rasta kao i
promene sastava prirasta u pojedinim fazama u rastu. Podaci o ovome su dobijeni hemijskom analizom tela
mladih zaklanih životinja u razlicitim fazama života ili utvrdjivanjem bilansa proteina, masti, minerala.

embrion 6 mes. prvi dan 6mes. 12mes. 24mes. 48mes.

voda 85% 74 64 62 62 53
proteini 10,5 17,8 19,3 18,4 18,6 18,8
masti 2,4 3,5 10,4 15,0 14,4 23,7
pepeo 1,8 4,4 4,9 4,6 5,1 5,0

-Iz tabele se vidi da se bitno menjaju kolicina vode (smanjuje se sa 74 na 53) i masti(sa 3,5 na 23,7).
-potrebe u energiji-pokriće energetskog izdatka za održavanje života + energija deponovana u
prirastu. Energija za održavanje života zavisi od mase životinje koja se stalno povećava usled rasta i inteziteta
osnovnog prometa hrane koji se vrši kod mladih životinja + energija potrebna za prirast zavisi od:

-veličine dnevnog prirasta

-hemijskog sastava prirasta
-vrste životinje
-stepena iskorišćenosti hrane.

2
Hrana se bolje koristi kod mladih životinja jer se belančevine hrane koriste u vecem % za sintezu proteina,
dok kod starijih se koriste za sintezu masti. Podaci o potrebama životinja u energiji za rast dobijaju se
ogledima hranjenja.
U produktivnoj hrani mora se dati onoliko čiste energije kolika je energetska vrednost prirasta. Ona se
izračunava iz hemijskog sastava. Kao izvor energije za mlade životinje služe prvenstveno UH, zatim masti i
proteini hrane.
-potrebe u proteinima-% proteina u prirastu smanjuje se tokom rasta. Apsolutne količine proteina se
medjutim povećavaju, a počinju da opadaju tek pred kraj rasta. Nivo proteina u hrani ima uticaj na brzinu
rasta i veličinu dnevnog prirasta.
Odredjivanje potreba u proteinima vrši se na osnovu:
-potreba za održavanje života i potreba za prirast.
-bilansa N
-praktičnih ogleda ishrane- odredjuje se minimalna količina proteina pri kojoj se dobija najveći prirast.
Rezultati ogleda se proveravaju i dopunjuju utvrdjivanjem prirasta proteina klanjem oglednih životinja. Na
ovaj način utvrdjene potrebe iskazuju se kao apsolutna dnevna količina svarljivih proteina ili % svarljivih
proteina u suvoj hrani..
Potrebe kod pilica-20-24% do 8 nedelje zivota i 15-16% kokoske;prasad 20% do TM=15kg,15-16% pri
TM=15-50kg i 12-13% do zavrsetka rasta;kod goveda oko 20% kod mladih i 12-13% pri zavrsetku rasta.
-potrebe u min.materijama- najobimnije su potrebe u Ca i P. Količina Ca i P u organizmu mlade životinje
može se proveriti:
-stanjem osifikacije,
-količinom ukupnog pepela kostiju na živoj životinji.
Odredjivanje potreba Ca i P vrši se:
1)bilansom Ca i P.
2)na osnovu podataka dobijnih iz hem. sastava kostiju nakon klanja životinje.
Iskazano u % SM hrane potrebe u Ca iznose oko 1% za živinu, 0,4-0,6% za junad, 0,5-0,6% kod teladi i
prasadi, a u P oko 0,7% za pilice, 0,4-0,5% za telad i oko 0,6% kod prasadi.
-potrebe u NaCl-0,3-0,5% SM hrane.
-potrebe u vitaminima- nedostatak vit A i D rezultiraće zaostajanjem u rastu, smanjenjem otpornosti,
pojavom rahitisa. Potrebe se odredjuju biološkim ogledom. Potrebe mladih životinja u karotinu se cene na 5-
8mg/kg SM. Pilićima treba davati oko 5000i.j./kg hrane vit A, a prasicima oko 4000i.j./kg hrane.

-Tov i ishrana-
-Sposobnost za tov potiče od sposobnosti da višak hrane iznad potreba za održavanje života deponue u vidu
masti u telu životinje. Razlikujemo:
-1) tov mladih zivotinja- intezivnom ishranom forsira se max prirast mišićne mase uz istovremeno
deponovanje masti.
-2) tov odraslih zivotinja- se zasniva na deponovanje masti jer su one potpuno izgradile svoju mišićnu
masu.
U tovu se znatno menja hemijski sastav tela.Povecava se % masti, a % vode i proteina se smanjuje. Mast se
nagomilava u potkožnom vezivnom tkivu i u mišićnom tkivu. Telesne masti kod tovljenika stvaraju se
prvenstveno iz UH, mada je moguce stvarati ih i iz masti i proteina. Mast iz hrane utiče na fizičke osobine
telesnih masti. Ako se duže vreme i u većoj količini životinji daju nezasićene masne kiseline biljnog porekla
telesna mast postaje meka i lako topljiva.

-potrebe zivotinja u tovu-

-potrebe u energiji- se utvrdjuju na osnovu ogleda ishrane na pojedinim vrstama i kategorijama tovljenika
uz korišćenje različitih obroka. Ovi ogledi su pokazali da je potrebno manje hrane za 1kg prirasta kod mladih
životinja na početku tova nego kod odraslih i na kraju tova.
-potrebe u proteinima- kod mladih životinja potrebe za proteinima su veće nego kod odraslih. Odnos
hranljivih sastojaka prema proteinima od 1:5 smatra se optimalnim za izgradnju belancevina i masti. Dnevni

2
prirast proteina kreće se kod mladih goveda u tovu 100-200g, kod svinja 80-130g, kod jagnjadi 50g. Količina
proteina u produktivnoj formi treba da bude duplo veća kad se uzmu u obzir gubici u varenju i metabolizmu.
-potrebe u mineralima i vitaminima- kod mladih žvotinja u tovu potrebe su orijentaciono iste kao i kod
odraslih.
Rentabilnost tova- zavisi od trajanja tova. Tov treba max. skratiti jer se tako smanjuju izdaci za hranu koja
produkuje potrebe za održavanje zivota. Ovo se postize obilnom ishranom.

-Rad i ishrana-

-Osim hrane za održavanje života mora se dati i hrana za pokriće utroška za rad. Količina ove hrane zavisi od
veličine rada. Neophodno je poznavati:
-kolicinu rada- predstavlja period rada;
-utrosak pojedinih hranljivih sastojaka u toku rada- izvor energije je ATP koji se u toku mišićnog rada
pretvara u ADP i kreatin, a uz pomoć energijei kreatin fosfataze prevodi se u ATP. U suštini izvor energije je
glikogen koji se sintetise iz UH, masti.
-iskorišćavanje energije hrane za rad-ogledima je utvrdjeno da samo 30-35% čistih sastojaka (ME) koristi
za rad. Ostatak se koristi za pojačan rad cirkulacije, respiracije i TE. Efikasnost iskorišćavanja energije za rad
zavisi od vrste životinje (konji bolje iskorišćavaju), vrste rada, stepena naprezanja.
-potrebe radnih zivotinja-
-potrebe u energiji- rad se prema tezini dela na:
-lak rad do 15000 J
-srednji 15000-20000 J
-tezak 20000-30000 J
-vrlo tezak preko 30000J.
-potrebe u energiji se odredjuju tako što se potrebama za održavanje života dodaju potrebe u energiji u
zavisnosti od dužine i težine rada.
-potrebe u proteinima- utrošak proteina pri radu nije značajno povećan. Količina proteina se povećava samo
zbog prinosa energije. Za lak rad kolicine proteina se povecavaju za 25%, srednji za 50%, a tezak rad i do
100%
-potrebe u mineralima-povećavaju se potrebe u NaCl zbog znojenja.
-potrebe u vitaminima-vit A je potreban radi obezbedjivanja čvrstine kopita ili papaka. Potrebe u vit B1 su
povećanje zbog intezivnog metabolizma UH, ali se on kao i ostali vit B kompleksa sintetisu u dovoljnoj
količini od strane mikroflore.

STOCNA HRANA
Podrazumeva sve ono što životinja uzima per-or i žto nakon resorpcije iz dig. trakta može u organizmu da
obavi jednu ili vise funkcija:
1.da obezbedi energiju
2.da obezbedi materijal za izgradnju tkiva
3.da pomaže odvijanje fizioloških i bioloških procesa
4.da ne škodi zdravlju
5.da ne utiče nepovoljno na iskorišćavanje hrane

Klasifikacija hraniva:
1. Prema poreklu: 2. hem. sastavu: 3. energetskoj vrednosti:
-biljna -proteinska -niskoenergetska (kabasta)
-animalna -uglj. hidratna -visokoenergetska (koncetrovana)
-mineralna -mineralna
-vitaminska

2
Obično se koristi ova podela jer je najpotpunija, a glasi:

I.Hraniva biljnog porekla

1.kabasta (voluminozna hraniva) su hraniva sa visokim sadržajem celuloze i niske svarljivosti. Dele se na:
a)zelena hraniva: b)suva,gruba kabasta hraniva:
-sa pašnjaka, travnjaka, livada -seno
-sa oranica -ostala gruba hraniva
-ostala zelena hraniva

c)silaža d)sočna hraniva:

-korenje
-krtole
-ostala sočna hraniva

2.koncetrovana hraniva- imaju visoku svarljivost i malo celuloze

a)zrnasta hraniva:
-zrna žita
b)sporedni proizvodi prehrambene industrije:
-mlinske industrije
-ind. ulja
-ind. šećera
-ind. alkohola
-ind. skroba
-prerade voća i povrća
-ostala hraniva iz industrijske prerade.

II.Animalna hraniva:
-mleko i proizvodi prerade mleka
-sporedni proizvodi klanične industrije
-poizvodi kafilerija
-kvasci i drugi celularni izvori proteina.

III.Mineralna hraniva:
-NaCl
-Ca min. hraniva
-P min. hraniva
-Ca-P min. hraniva.

IV.Dodaci stocnoj hrani:

-mikroelementi -urea
-vitamini -boje
-antibiotici -mirisi
-masti -konzervansi.

V.Ind. proizvedene smeše stočne hrane:

-kompletne (potpune)
-dopunske (superkoncetrati)
-premiks i(predsmeše).

Ocena kvaliteta stočne hrane:

2
-U obzir se uzimaju hem. sastav i fizičke osobine, uticaj na apetit i konzumiranje, higijensko stanje, uticaj na
kvalitet stočnih proizvoda. Od metoda se najčešće koriste Weende postupak, organolepticki pregled i biološki
ogled.

1.Uslovi pod kojima se gaje krmne biljke:

a) zemljište i djubrenje- zemljište je produkt matičnog geološkog sastava, supstrata na koji deluju faktori
klime i biosfere. Zemljište je izuzetno aktivni kompleks koji ima kapacitet za vlagu i vazduh, spec.
mikropopulacije, pH, organski sastav. pH zemljišta je limitirajući faktor. Na kiselim zemljištima rastu kisele
trave koje imaju slabiju biološku vrednost. Za proizvodnju stočne hrane najbolja su neutralna i slaboalkalna
zemljišta. Za proizvodnju stočne hrane značajan je i sadržaj min. mat. u zemljištu. Prema tome zemljišta
mogu biti:
-bogata- sadrže dovoljno min. mat. ali one nisu pristupačne
-plodna- min.mat. mogu da se koriste.
Ako postoji nedostatak neke min. mat. u zemljištu javice se i nedostatak u biljkama (uticaj min. materija veci
je kod graminea nego kod leptirnjača.
Aeracija zemljista je takodje znacajna. Ako su zemljišta zbijena nema mikropopulacije i izostaju procesi
raspadanja. Na slabo provetrenim zemljištima dobijaju se manji prinosi.
Djubriva- se dodaju zemljištu u cilju obogaćivanja minerala i org. mat. Što se tiče min. mat. u praksi se
najčešće javlja nedostatak N,P,K. Upotreba N djubriva ima blagotvorno dejstvo na graminae, a Ca i P na
leptirnjače. N djubriva povećavaju količinu proteina u biljkama i do 50%. Prekomerna upotreba djubriva
može imati negativne posledice zbog interferencije pojedinih min. mat. Ako se djubrivo koristi po hladnom i
vlaznom vremenu dolazi do stvaranja veće količine nitrata u biljkama koji se u buragu preživara pretvara u
nitrite koji mogu interferirati sa karotinom i vit A i uticati na izmenu Hb i dovesti do smrti životinje.
b)klima i vlaga- su jako značajne. Smanjena vlažnost dovodi do smanjenja pri rastu. Pri optimalnoj
snadbevenosti vodom povećava se sadrzaj i kvalitet proteina u biljkama. Povećana vlažnost povećava prinos
UH i utiče na bujnost, sočnost i mekoću krmnog bilja.
c)toplota- smanjuje prinose biljaka i negativno deluje na sadržaj min. mat u biljkama.
d)svetlost- blagotvorno deluje na povećanje sadržaja proteina, masti, min. mat. Biljke koje su manje
izložene suncu imaju više karotina, a biljke sušene u hladu ne sadrze vit D2.
e)agrotehničke mere- dubina i vreme oranja, drljanje, sejanje, prihranjivanje limitiraju biljnu proizvodnju.
Gušća setva daje niže i nerazvijene biljke sa manje celuloze i vise proteina. Proletnja setva daje manje
proteina nego ozima. Smatra se da na to utiče dnevna svetlost i dužina njenog trajanja.

2.Botanicki sastav i sorta biljaka

U pogledu prinosa i količine hranljivih materija pojedine sorte biljaka se znatno razlikuju. Primer: bele sorte
kukuruza ne sadrze karotin, sorta kukuruza opaque 2 sadrđi veću količinu lizina i triptofana, a postoje i sorte
kukuruza koje sadrže vecu količinu ulja.
Hranljiva vrednost travnog pokrivača zavisi od % sadržaja biljaka: graminae, leptirnjače, korovske i otrovne,
lekovite. Bolji su pašnjaci na kojima je veće učešće leptirnjača. Vazno je i kojoj klasi pripadaju graminae,
koje su leptirnjace u pitanju i sl.
3.Starost biljaka (vegetacijski stadijumi)
utice na količinu i kvalitet svarljivih mat. u SM hrane. Mlade zeljaste biljke sadrže više vode, proteina,
minerala i vitamina, a manje celuloze od starijih. Kod korenastih, krtolastih i zrnastih hraniva najveća
hranljiva vrednost se postize u periodu pune zrelosti kada je % vode najmanji a količina org. SM najveci.
4.Vrama ubiranja biljaka(kosidba I zetva)
Što se tiče kosidbe treba imati u vidu da se ukupan prinos biljaka sa jedinice površine do izvesne mere raste
(zrelosti biljaka), a zatim opada. Zato je najvazniji faktor pri izboru vremena za kosidbu- starost biljaka.
Najbolje vreme za kosidbu je period kada procveta 50% biljaka,odn. 1/3 iscvetalih biljaka. Kukuruz
nagomilava hranlj. mat. sve do postzanja pune zrelosti kada je u zrnu najmanje vode, a najveci % skroba, dok
% lakosvarljivih UH opada. Do ovoga dolazi zato što UH u procesu sazrevanja prelaze u skrob.

2
Žetva ne utiče na kvalitet hrane ako je obavljena u pravom momentu. Ipak uvodjenje kombajna za žetvu
kukuruza dovodi do ostecenja 30% zrna koja lakse podlezu dejstvu saprofita i gljivica. Na žetvu utiču i
atmosferske nepogode (gube se org. mat.).
5.Način i dužina spremanja , čuvanje i metod iskorišćavanja hraniva:
Osnovni uslov za dugotrajno čuvanje zelenih hraniva i zrnastih hraniva je smanjenje % vlage tj. sušenje.
Korenasto-krtolasta hraniva treba da se čuvaju u suvim i hladnim prostorijama jer su tako gubici u skrobu,
mastima i šeceru minimalni.
-duzina čuvanja- ima znatno veći uticaj na čuvanje grubih hraniva nego koncetrovanih. Susenjem sena dolazi
do dezaminacije i gubitka lišća. Što se tiče zrnastih hraniva ona treba da se čuvaju u silosima sa vlagom ispod
13% jer veća vlažnost smanjuje hranljivu vrednost. U proseku svarljivost suvih i grubih hraniva opada za
50% posle 4 meseca čuvanja. Čuvanjem sena dolazi do oksidacije karotina, razlaganja UH, mehanički gubici
usled opadanja lišća. Hranljivost kor.-krt. se smanjuje u proseku oko1,5% mesecno, a zimi i do 10%.
Povećanjem toplote u letnjim mesecima gubici se naglo uvećavaju. Ako hraniva smrznu u toku zime dolazi do
pucanja ćel.opne i razlaganja UH i proteina. Ovakva hraniva data na prazan stomak mogu dovesti do kolika i
pobačaja.

-Kabasta voluminozna hraniva-

-ZELENA BILJNA HRANIVA-

Sveža zelena hraniva su nadzemni delovi mnogih biljaka, pre svega lišće i stablo, a ponekad i cvet i to sve dok
biljke ne prestanu da rastu. Sušenjem od njih se dobija seno,a siliranjem silažna zelena masa.
Travnjaci
-su površine koje su stalno ili u toku dugog niza godina obrasle gustim sklopom različitih biljnih vrsta
prilagodjenih za pašu ili košenje. Dele se na:
1.pasnjaci- travne površine koje kod ekstenzivnog načina uzgoja služe za napasanje stoke. Najviše ih ima
u brdsko-planinskim predelima gde cine 50-80% ukupnih poljoprivrednih površina.
2.livade- travne povrsine namenjenje za košenje zelene mase u cilju proizvodnje sena. Koriste se 1-2 puta
godišnje.

Paša i pašnjak:
1)Tipovi pasnjaka:
-u odnosu na lokaciju
a)preplaninski d)visinsko planinski g)stepski
b)planinski e)šumski h)kraški
c)visinski f)barski
-u odnosu na produktivnost
a)vrlo ekstenzivni c)dobri pregonski
b)ekstenzivni d)intezivni pregonski.
2)Produktivnost pasnjaka je prinos sa 1 ha izrazena u kg i iznosi kod:
-vrlo ekstenzivnih 80-600 -dobri pregonski 1200-4500
-ekstenzivnih 500-1500 -intezivno pregonski 4200-8000.
Opterećenje živom stokom u kg/ha iznosi na vrlo ekstenzivnim 30-350 što znaci da takvi pasnjaci mogu
ishraniti jedva 1-2 ovce/ha.
3)Hemijski sastav paše- osnovna osobina zelenih hraniva je što sadrze veće količine vode 60-80%.
Sadržaj vode odredjuje kolicinu SM u biljci. SM sadrzi 20-25% proteina, a taj % moze biti i veći ako ima vise
leptirnjača (do 30%). Od toga 45% opada na prave proteine, a ostatak čine amidne materije (N neproteinske
prirode) koga dobro koriste preživari. Proteini mladih biljaka imaju veliku BV tj. poželjan AK sastav i mogu
da zadovolje potrebe bremenitih a delimicno i mlečnih životinja. Prezrele biljke sadrze manje proteina slabije
BV i svarljivosti.
Mlade biljke sadrže 15-18% celuloze koja nije inkustrirana ligninom pa je njena svarljivost za biljojede
velika. Prezrele biljke sadrže vise celuloze. Suva materija zelenih hraniva sadrži malo masti (4-5%), količina

2
pepela se kreće izmedju 7-11%. Ako su min. mat. zastupljene u dovoljnoj količini u zemljistu ima ih dovoljno
i u biljkama. Paša je bogata u Ca, P, K, a siromasna u Na. Ca je obično koncetrisan u lisnatim delovima biljke
i ima ga oko 0,5% SM. P ima dovoljno u mladim biljkama, a u starijim se deponuje u semenu. Paša u
zavisnosti od zemljišta moze biti deficitarna u Co,Cu,Se.
U biljnim hranivima ima dosta karotina, vit B kompleksa, vit K, vit C. Količina karotina je 50-100mg/kg
zelene mase ali značajno opada sa starenjem biljke. U zelenim hranivima nalazi se dosta neinditifikovanih
faktora koji utiču na rast i reproduktivnost. Nemaju vit D, jer su žive biljke.
Energetska vrednost SM- zelenih hraniva kreće se od 0,1-0,15 SJ. Pasa je u celini jedna od najpotpunijih
hraniva za stoku po sadržaju hranljivih materija, a ujedno je i najjeftinija.
4)Botanicki sastav paše- Paša je ukusnija i hranljivija ukoliko je zastupljenost leptirnjača veća jer su
one ukusnije i bogatije u hranljivim sastojcima od graminea. Na našim pašnjacima njihov odnos je:
graminae : leptirnjače : ostale biljke = 60:20:20.
Često je učešće i korovskog i štetnog bilja 50% i više.
Pasne trave se dele na:
-Graminae-spadaju u više zeljaste biljke. Predstavljaju osnovu zelene mase prirodnih i sejanih pašnjaka. Na
ekstenzivnim pašnjacima se sreće 200-2000 vrsta ovih trava, a na intezivnoj oko 75. Dele se na: visoke,
srednje i niske trave (pogodne za napasanje).
U toku zrenja prolaze kroz više faza: mlečna, voštana (zuta), puna zrelost, prezrelost. Najhranljiviji deo je
lišće, po hranljivoj vrednosti spadaju u trave I,II,III klase.
-Leptirnjace-mogu biti jednogodišnje i višegodišnje. Kod nas na pašnjacima se sreše oko 109 vrsta koje se
mogu podeliti na:
-visoko hranljive, osrednje, loše, skoro beskorisne, škodljive i otrovne.
Njihov opsti značaj ogleda se u fiksaciji N iz vazduha. Bogatije su u proteinima, min. mat. i vit. od graminea.
Kasnije sazrevaju od trava pa ih ima i leti.
-Kisele trave- imaju grubo i oštro lišće. Sadrže dosta celuloze, SiO2, K-oksalata zbog čega su manje svarljive,
a negativno utiču i na svarljivost drugih biljaka. Neke vrste utiču i na kvalitet mleka i mlečnih proizvoda,
mogu da dovedu i do oštećenja dig. trakta i gubice. Konji, koze i ovce radije jedu kis. trave od goveda.
5)Iskorišćavanje pašnjaka-veliki broj pašnjačkih biljaka se brzo regeneriše zahvaljujuci korenovom
sistemu koji je razgranat i u kome se nagomilavaju rezervne mat. što je pogodno za napasanje. Od sistema
korišćenja pašnjaka u velikoj meri zavisi njegova poduktivnost. Ako se ne koristi pravilno, dolazi do
nestajanja kvalitetnih trava i smanjenja prinosa zelene mase.
U proleće životinje treba puštati na pašnjak kada biljke dostignu 10-15 cm tj. kada se razbokore, razviju i
poratu dovoljno visoko. Izbor životinjske vrste je takodje bitan. Goveda prilicno visoko odgrizaju travu i čine
najmanje štete jer se biljke brzo regenerisu. Konji odgrizaju travu nešto niže, gde je i vegetacija izraslija (npr.
gde je pala govdja balega, pošto goveda ta mesta izbegavaju). Ovce odgrizaju travu nešto niže i samo one
biljke koje im odgovaraju (tako vrše negativnu selekciju). Svojim sitnim papcima uništavaju vegetaciju. Koze
odgrizaju biljke čim izrastu što dovodi do osiromasenja pasnjaka. Svinje vole da riju.

Nacini napasanja:
-slobodno napasanje- stoka se slobodno pušta na pašu, pase po celoj povrsini, bira delove sa najboljom
vegetacijom i pri tom mnogo biljaka izgazi i uništi.
-poluslobodno- životinje se drže na odredjenoj površini dok ne popasu travu, pa se premeštaju na drugi
deo.Vrlo rašireno kod nas, neefektivno.
-pregonsko (rotaciono)- je plansko, ravnomerno napasanje pri čemu se vodi računa o regenerativnoj
sposobnosti biljaka, potrebama stoke u hranljivim materijama i stepenu gaženja biljaka. Za uspesno pregonsko
napasanje potrebno je znati:
a)prinos pasnjaka-je količina proizvedene zelene mase u kg/ha površine.Najčešće se odredjuje košenjem
parcela velicine 10-20 m2 i merenjem zelene mase ili posmatranjem produktivnosti životinja koje se ispasaju.
Prinos ne može tačno da se utvrdi jer zavisi od vise faktora: regenerativne sposobnosti biljaka koja je različita
i u zavisnosti od godisnjeg doba. Za izrastanje trave do iste visine potrebno je u maju 2-3 nedelje, u junu 3
nedelje, u julu 3-4 nedelje, a u avgustu 4-5 i septembru 6 nedelja. Orijentacioni prinosi zelene mase u aprilu
iznosi oko 59%, u maju 100%, u junu 74%, u julu 57%, avgustu 52%, septembru58%, oktobru 23%.
b)Broj pregona = (broj dana potrebnih za regeneraciju trave / broj dana zadržavanja na pasi) +1

2
Najbolje je da se životinje zadržavaju na jednom pregonu 1-3 dana. Tako se životinji obezbedjuje dovoljno
zelene trave.
c)veličina pregona = broj grla x broj dana zadrzavanja x dnevne potrebe po grlu / prinos zelene mase po
turnusu
Dnevne potrebe zelene mase iznose 3-4% TM. Broj turnusa je broj stoke na isti pregon u toku vegetacije.
broj turnusa = broj dana dužine vegetacionog perioda / broj dana potrebnih za regeneraciju biljaka.
d)opterećenje pregona = prinos zelene mase u kg/ha po turnusu / broj dana zadržavanje x dnevna količina
zelene mase po grlu.
Dobijeni podatak se množi sa brojem ha, tj. veličinom pregona.
e)načini iskorišćavanja pregona- moze biti:
-ekstezivan oblik- korišćenjem manjeg broja većih pregona na kojima se stoka zadrzava 2-5 dana.
-jednodnevno napasanje na površšini koje podmiruju jednodnevne potrebe životinje u zelenoj masi(80-
180m2)
-poludnevno napasanje- na površini koje podmiruju oko 50% potreba u zelenoj masi(40-100m2).
Na pregonima se prvo napasaju produktivna grla (muzare), a posle toga jalova stoka. Ako se radi o
poludnevnom napasanju pored ispače mora se obezbediti i druga hrana. Redosled ispaša treba da bude
organizovan tako da se svake sledeće godine ispaša počinje na drugom pregonu.
f)ogradjivanje pregona-ima za cilj max iskorišćavanje pašnjaka. Ograde mogu biti drvene,gvozdene,
žičane, električne. Najbolja je električna kroz koju se pušta struja niske amperaze i umerenog napona.
g)opterećenje pašnjaka-pošto se životinja na paši kreće, one troše u neproduktivne svrhe više energije
nego kada se hrane u štali. Gubitak je veći ukoliko su pašnjaci veći i ekstenzivniji.
Muzare krave prosečne mase 500kg godišnje utroše oko 2200 SJ, a produktivnost pašnjaka je 3000-7000 SJ
odakle proizilazi da 1 ha pašnjaka može da obezbedi zelenu masu za 1,5-3 uslovna grla. Ako je paša dobra,
muzara može da obezbedi hranljive materije za 1015 l mleka. Medjutim paša nije dovoljna za podmirenje
potreba podmlatka i visokoproduktivnih grla.
Najbolje vreme za napasanje je rano ujutru posle sunčevog izlaska i opadanja rose i posle podne par sati po
zalaska sunca. Za vreme radne sezone radni konji se napasaju nocu.
Opterećenje pašnjaka je broj ili masa stoke proracunata na masu uslovnog grla koje se napasa na pašnjaku u
toku cele vegetacije.
opterecenje pasnjaka = (prinos mase sa 1 ha / potreba u zelenoj masi po 1 grlu) x broj dana napasanja.
Najcesce iznosi 2-5 uslovnih grla/ha za 6 meseci.
Pasno-kosno opterećenje pašnjaka-pored paše dobija se i materijal za kosidbu. Obično se dobijaju 2 pase i 1
kosidba.
Napasanje vezivanjem životinja konopcom za kolac-se obično koristi u ekstenzivnim uslovima. Životinje se
pojedinačno na odredjenom rastojanju vežu konopcem za kolac poboden u zemlju, gde dužina konopca
odredjuje veličinu pregona. Ovo omogućava iskorišćavanje onih delova koji ne mogu da se kose (muzare se
najčešće ovako napasaju).
Sejani pasnjaci- su površine za proizvodnju travno-leptirnjačkih smesa pri čemu se danas koristi oko 20 vrsta
trava i leptirnjaca. Obrada ovakvih pasnjaka podrazumeva preoravanje zemlje, djubrenje, setvu, uništavanje
korova, navodnjavanje i odvodnjavanje i druge agrotehnicke mere. Pri izboru setvenih smesa uzimaju se one
trave koje daju najbolje prinose i najveću hranljivu vrednost na nekom zemljištu. U smesi se koriste 2-4 biljne
vrste, a ako se pašnjak koristi za kosidbu 6-8. Sejani pašnjaci daju 2-5 veće prinose od prirodnih pasnjaka.
Prinosi sa ovih pašnjaka mogu biti:
-nizi-250-300mc/ha zelene mase visoki 500-600mc/ha.

-Nega i higijena pasnjaka-

obuhvata niz obaveznih i neobaveznih agrotehnickih mera u cilju povećanja prinosa.
1.drljanje, tanjiranje i valjanje- radi stvaranja rastresitog, prozračnog i ravnog tla što omogućava bolje
bokorenje i laksu kosidbu.
2.poravnjavanje krtičnjaka- radi lakse kosidbe.
3.rasturanje djubreta- odnosi se na govedju balegu, obavlj se drljanjem i tanjiranjem. Osušena balega
usporava rast, ali kad se rasturi predstavlj dobro djubrivo.
4.čišćenje pašnjaka-sakupljanje stranih predmeta.

2
5.parcijalna kosidba- na mestima gde štrče nepopašene trave.
6.odvodnjavanje.
7.pravilna ispaša- izbor i smena stoke na pasnjaku. Ovce, koze, konji jedu mnoge trave koje ne jedu goveda.
Ovce i goveda se dobro dopunjuju, jer ovce jedu sitne, a goveda grube biljke.
8.izgradnja pristupačnih puteva i staza za kretanje stoke.
9.mesto za pojenje stoke.
10.djubrenje-obično se koriste rastvorljiva kompleksna min. djubriva u količini 400-800kg/ha.
11.uništavanje korova-ručno ili uz pomoc herbicida.
12.nadosejavanje-ručno ili mašinski,najbolje u proleće.
Higijena pasnjaka-mora se sprovoditi jer se stoka zadržava na pasi 5-6 mes. godisnje. Razlozi:
a)u proleće kad životinje prelaze na zelenu masu mogu oboleti od proliva jer mlade biljke sadrže nitrate i
nitrite koji su laksansi, zato ovaj prelaz treba da bude postepen.
b)nagli prelaz na leptirnjače može dovesti do meteorizma kod preživara.
c)vodoplavni pašnjaci su često izvor metiljavosti, zato se stoka predhodno tretira antihelminticima.
d)insekti mogu napadati stoku.
e)pasnjaci su prostor gde se šire zarazne bolesti (slinavka i sap, antraks)
Zelene krmne smeše sa oranjca

-Zelena lucerka- medicago sativa- jedna od najvrednijih hraniva za sve životinje. Sadrži:
76-81% vode 4-5,5% proteina visoke BV 4,5-7,5% celuloze
2% pepela 1% masti 60-100mg karojina, B, C, E
Zbog visokog sadržaja karotina i drugih obojenih materija, ima povoljno dejstvo na obojenost žumanceta,
potkožnog tkiva brojlera, mleka, maslaca. Sadrži i neindetifikovani faktor koji stimuliše rast i ovulaciju kod
krmača. Krmače koje se hrane lucerkom daju veći broj težih i vitalnijih prasadi u leglu. Hranljiva vrednost je
najveca u vreme cvetanja.Lucerku nije pogodno koristiti za pašu jer je životinje izgaze i unište. Za pašu se
koristi u kombinacijama sa drugim travama. Zemljišta na kojima se gaje obogacuje sa azotom, živi do 7
godina. Daje 400-600 mc/ha zelene mase. Kravama se daje 20-25kg zelene mase, podmlatku goveda 5-20 kg,
tovnim svinjama do 10 kg, ovcama 2-4 kg, živini i guskama daje se po volji.
Pre davanja lucerke životinji se daje seno da ne bi doslo do naduna, često se dopunjuje sa kukuruzom jer on
ima malo proteina. Prvi otkos lucerke se koristi za siliranje a ne za seno. Dehidratacijom se dobija lucerkino
brasno.
-Crvena detelina-trifolium pratensis-po hranljivoj vrednosti je odmah iza lucerke.Lišće čini 25-50% biljke.
Živi 3 godine. U čistoj kulturi teško podnosi ispašu i gaji se na vlaznim terenima.Sadrži više Cu i Co od
lucerke.
-Zuti zvezdan-lotus kornikulatus-živi 10-15 godina. Po HV sličan je detelinama. U doba cvetanja sadrži
gorke materije kada ga stoka nerado jede, a sušenjem gorčina nestaje.
-Beli kokotac-melitosus avans-sadrži gorku materiju kumarin zbog čega ga stoka slabo jede. Nepovoljan je
za ishranu krava muzara u većim količinama jer kumarin prelazi u mleko i daje mu gorak ukus. Kad je plesniv
sadrzi dikumarol.
-Grahorice-vittia- jednogodišnje biljke, gaje se u čistoj kulturi, ali i sa nekim žitima(ovas,raz). Pristižu u rano
proleće i daju 16t zelene mase po ha. Odlična je stočna hrana ali se teško silira u čistoj kulturi zbog nedostatka
šećera.
-Stocni grasak-pisum arvensis-po HV sličan je gramineama.
-Plava,bela I zuta lupina- lupinus- postoje slatke i gorke sorte.Gorke sadrže alkaloide pa može doći do
trovanja. Slatke ne sadrže alkaloide i stoka ih rado jede.
-Soja-glycine hispida- kod nas se obično koristi za proizvodnju zrna, a ne za ispašu, proizvodnju sena i silazu.
U kombinaciji sa sirkom, sudanskom travom, kukuruzom, muharom se dobro silira.
-Sastrica-koristi se za proizvodnju zelene hrane,zrna,sena.
-Inkarnatna detelina-kod nas se ne seje mnogo.
-persijska detelina-ima dobru HV.

-GRAMINEAE-trave

3
-Zeleni kukuruz- je dobra stočna hrana pogodna za preživare. Kravama muzarama se daje u kolicini od 40-
50kg, a govedima u tovu 20-40kg. Dospeva u letnjim mesecima. Daje prinos zelene mase od 300-600 mc/ha.
Seje se tako da se dobije tamna, nezna lisnata biljka. Sadzi oko 25-30% SM. Siromašan je u proteinima pa se
dopunjuje sa lucerkom. Sadrzi dosta UH.
1% svarljivih proteina dosta karotina
5-6% celuloze visok sadrzaj šećera (sladak ukus, rado ga jedu).
Za upotrebu u silaži se koristi u mlečno-voštanom zrenju jer tad ima poželjan odnos SM i hranljivih materija.
On je 1:30. Energetska vrednost je oko 0,1SJ.
-Sirak- kod nas se retko gaji, jednogodišnja je biljka. Sadrži glikozid amigdalin.
-Sudanska trava- daje visoke prinose i ima veliku HV (hranljiva vrednost). Sadrži kao zelena
amigdalin,jednogodisnja je biljka.
-Muhar-cenjeno hranivo za konje u Vojvodini, jednogodišnja.
-Raž- stiže u periodu april-maj. Postoje i specijalne sorte za proizvodnju zelene mase. Kao zelena masa daje
se govedima, ovcama i konjima. Sadrzi oko 2% svarljivih proteina, bogat je karotinom i vit B.
-Ječam i ovas- koristi se za silažu zajedno sa leptirnjačama.
-Smesa leptirnjaca+gramineae- ova kombinacija poboljšava kvalitet i HV. Zelene leptirnjače sadrže više i
kvalitetnije proteine, dok gramineae sadrže više UH. Kod nas se koriste sledeće smese: grahorica + ovas;
grahorica + raz; grahorica + ovas + grasak; grasak + jecam; soja + kukuruz ;kukuruz + suncokret. Navedene
kombinacije u proseku sadrze 18-28% SM; 1,6-2,2%pepela; 1,6-3,5% proteina; 0,5-1%masti; 5,2-9,6
celuloze; 30-70mg/kg karotena.
-OSTALE BILJKE SA ORANICA-
-Kupusna uljana repica- brassica napus var oleifera- to je prolećna zelena biljka. Od početka cvetanja do
stvaranja semena sadrži otrovne glikozide pa se ne sme davati u zelenom stanju. Sadrzi:
-15%SM 0,9%masti 0,2%Ca
-1,3%pepla 3,9% celuloze 0,05%P
-3,1% proteina 25-30mg/kg karotina EV=0,1SJ
Ako se koristi mokra moze izazvati proliv i nadun. Zbog gorkog ukusa i specifičnog mirisa daje se kravama
posle muže.
-stočni kelj- ima veliku HV, sadrži:
2,4% proteina odlicnog AK sastava i svarljivosti do 80%.
1,7-2,4%celuloze, bogat u vitaminima i Ca.
Dobro je hranivo za svinje i živinu. u kasnu jesen su dobar izvor zelene hrane. Daju se kravama 20-30 kg,5-
8kg krmacama. mleko maslac boji u žuto. Bogat je u šećeru, Ca ,P ,C ,B vit.,deficit u Mg.
-stocni kupus-sve do januara može se koristiti kao izvor zelene hrane. Sadrži goitrogene, tako da veće
kolicine od 40kg/dan kod goveda mogu izazvati gušavost i anemije. Daje se posle muže.
-Bela slačica-koristi se pre formiranja semena jer se u njima nalaze glikozidi.
-Sećerna repa-beta vulgaris var saharifera- koriste se lišće i glave. Oni sadrže 15-18% SM, 3% proteina,
2-2,5% celuloze, dobar je izvor karotina. Daje se govedima i ovcama. U velikim količinama usled nečistoće
od zemlje može izazvati proliv kod goveda.
-Suncokret-heliantus aminus- za proizvodnju zelene mase seje se gusto.Daje prinose od 600-800mc/ha. Često
se gaji u kombinaciji sa grahoricama i sudanskom travom.
-Heljda- životinje je rado jedu. Kravama se ne sme davati u velikim količinama jer mleko poprima gorak
ukus. Kod životinja sa nepigmentisanom kožom može izazvati fotodermatitis koji nastaje ukoliko se životinje
hranjenje heljdom drže na suncu, a to izazivaju svi delovi biljke.

ZELENI KONVEJNER
-predstavlja plansku i sistemsku setvu i žetvu zelene stočne hrane od ranog proleca do pozne jeseni.
1.prirodni konvejner-je proizvod zelene mase na prirodnim livadama i pašnjacima.
2.vestacki-na oranicama.
3.kombinovani- je proizvodnja delimično na prirodnim pašnjacima a delimično na oranicama.
Za proizvodnju u sistemu zel. konvejnera koriste se kukuruz, uljana repica, ozima raž, grahorice, sudanska
trava, detelina i dr. biljke naročito one koje stizu u rano prolece i kasnu jesen.
-SUVA GRUBA HRANIVA-
3
 -Seno-
Period mirovanja od paše je oko 5 meseci i da bi se u to vreme obezbedilo dovoljno hrane pribegava se
konzerviranju. Konzerviranje obuhvata siliranje i spremanje sena. Konzerviranje ima ekonomski i nutritivni
značaj, ali iziskuje troškove i pad hranljive vrednosti hrane.
Tehnika spremanja sena obuhvata niz postupaka sa zelenom masom čiji je konačni cilj smanjenje vode i
dobijanje kvalitetne suve, grube hrane za ishranu stoke u zimskom periodu.
1.kosidba- za odredjivanje najpovoljnijeg vremena za kosidbu važno je poznavati fiziološke i hemijske
promene u biljci. Cvetanje je momenat hem. prestrojavanja biljke, rast i razvoj prestanu, hranljive materije se
talože u plodovima i semenima, a u stabljici se povećava % celuloze i lignina. Najbolji kvalitet sena
gramineae i leptirnjača je kad su biljke mlade i sočne, tada je u njima % celuloze najmanji, a proteina je
najveći, ali su zato prinosi mali. U periodu od punog cvetanja do sazrevanja % proteina drastično opada, a %
celuloze raste. Prezrele biljke daju grubo seno sa malo proteina, karotina i drugih vitamina i mnogo celuloze.
S’ toga optimalno vreme za košenje je nešto pred početak ili tokom cvetanja. Na vreme kosidbe utiču i vrsta i
kategorija životinja za koju se seno sprema. Za svinje i živinu seno se sprema od mladih biljaka , za telad i
junad od biljaka pokošenih u stadijumu cvetanja, a za odrasle je najbolje seno od trava pokošenih u punom
cvetu. Kosidba livada ne treba da bude nikad duza od 14 dana, livade se kose 1x, 2x godišnje ili se kosidba
kombinuje sa ispašom.Kosidba moze biti:
-visoka-smanjuje se prinos sena do 30% jer se ne koriste nizi delovi.
-niska-‘brijanje’ livada je nepovoljna jer se dobija prljavo seno a i biljke se teško regenerisu i izmrznu.
-odgovarajuca-oko 4 cm od zemlje.
kosidbu možemo vršiti ručno ili mašinski (brze i jeftinije).
2.Susenje-ima za cilj da smanji količinu vode na oko 15-18%. Na ovaj način se onemogućava dejstvo
m.o. Greške mogu biti presušivanje ili nedovoljno sušenje. U oba slucaja nastaju veliki gubici. Gubici u
hranljivim mat. tokom sušenja mogu nastati u pokošenim biljkama dok jos žive, u toku sušenja i u toku
čuvanja sena. Mogu biti:
a)oksidativni gubici- nastaju dok pokošene biljke ne uginu(uvenu) 5-8h po kosidbi i dok se vlaga u njima ne
snizi do 40-45%. Oksidacija se obavlja na račun lako svarljivih UH, skroba, delimično proteina. Gubici su
manji ako je sušenje brze.
b)fermentativni gubici- od momenta kada nivo vlage padne sa 40-45% na 20%.Traje oko 36h. Nastaju usled
produženog dejstva biljnih enzima što dovodi do razgradnje prot. i amida. Za 48h izgubi se 1/3 karotina i oko
25% vit B grupe.
c)gubici ispiranjem- usled kiše i jutarnje rose. Kiša ispira sve hranljive sastojke sem celuloze. Gubici mogu
biti 50-60%. Najvise se gube šeceri, skrob, proteini, min. mat.(30-40%) K se gubi za 50%, Ca za 30%, P za
25%, a karotin i za 90%. Ovako seno pocrni, ukus i miris su promenjeni .Ako vlaga u plastovima dostigne
20% usled dejstva m.o. povećava se t i može doći do spontanog zapaljena sena.
d)mehanicki gubici- usled prevrtanja otkosa, plašćenja, prevoza i kamarisanja sena. Ovi gubici su narocito
veliki kod presušenih leptirnjača čije se lišće lako lomi i otpada. Hranljiva vrednost sena usled mehanickih
gubitaka moze biti smanjena za 70%, a obicno se krece oko 25 %.

Metode susenja:
a)sušenje na zemlji- moze biti:
-sušenje u otkosima-koji se prevrću više puta dok se zelena masa ne osuši. Gubici su do 60%.
-sušenje u talasima- pokošena i svenula masa više otkosa se nabaca jedna na druge i suši od 6h do 2 dana.
gubici su do 30%.
-sušenje u gomilicama(naviljcima)- pokošena i prosušena biljna masa se skuplja u gomilice visine oko 80cm i
suši nekoliko dana. Dobija se seno sa 30% i više hranljivih materija nego seno sušeno u otkosima.
-sušenje na vilama-pokosena masa se skuplja u gomilice do 1m i razbacuje sve dok se ne osuši tako da je
stalno na vilama.
b)sušenje na napravama-to je sušenje zelene mase iznad zemlje.Ovako dobijeno seno ima za 45% vecu
hranljivu vrednost i do 20% veću svarljivost.

Moze biti:
3
-sušenje na rozgama -na piramidama -na nogarima
-na kupama -na ogradama -na svedskim jahacima.
c)proizvodnja mrkog sena-u planinskim predelima.Tek povenule biljke sa oko 50% vlage se plaste i
dobro sabijaju. Za 2-4 dana počinje zagrevanje usled dejstva m.o. i ta toplota suši seno. Zagrevanje traje 10tak
dana, a t = 60-70 stepeni. pri toj t m.o. izumiru ali ona može i dalje da raste usld razlaganja org. mat. sena.
Gubici su veliki.
d)veštacko sušenje- primenom hladnog vazduha snažnim ventilatorom u tunel prokopan ispod
ukamarisane mase ili strujom toplog vazduha u posebnim sušionicama. Korisno za lucerku.
e)sušenje zelene mase u dehidratorima-najskuplji i najbolji način a koristi se kod sena za svinje, telad i
živinu. Primenjuje se obično za lucerku i detelinu. Vazduh se u dehidratoru zagreva do 600 stepeni a zatim
ventilatorom naduvava u tunel na čijoj se klizećoj traci nalazi prevenula zelena masa. Iz biljaka vlaga trenutno
isparava i snizava t na 60 stepeni zbog cega su gubici minimalni.
3.Načini čuvanja- seno se čuva najčešće godinu dana i retko duže.
Može da se čuva na:
-otvorenim prostorima- senjaci treba da budu na suvom mestu blizu staja. Seno se čuva u stogovima (kupe
visoke 5-7 m, prečnika 6-7m u koje staje 5000-10000 kg sena) ili kamarama (pravougaoni oblik, sirine 4-6 m
i visine5-7m i duzine 20-25)
Pri formiranju stogova i kamara seno se moze soliti(4-8kg na 1t sena).
-natkrivenim.
-zatvorenim- šupe, tavani, specijalne kule za seno. Gubici do 5%.
4.Transport sena-vrši se zaprežnim kolima, traktorima, kamionima, železnicom, brodovima. Gubici
mogu biti preveliki ukoliko je seno presušeno.

Vrste sena i hranljiva vrednost zavise od:

-botaničkog sastava
-stadijuma razvića biljaka
-tipovi livade
-načini pripremanja sena.
Kriterijumi kvaliteta sena zavise od:
-hem. sastava
-svarljivosti org. materija
-energetske vrednosti.
Sredstva za konzerviranje:
-NaCl 1%-inhibira m.o. i poboljšava miris i ukus.
-NH3-inhibira rast m.o., toksičan, povećava HV
-konzerviranje propionskom kiselinom
-prskanje pesticidima.
Seno leptirnjaca je najboljeg kvaliteta, zatim mešano seno pa seno gramineae. Seno dobrog kvaliteta
obezbedjuje 2/3 potrebnih hranljivih materija visokoproduktivnim grlima, a potpuno zadovoljava
niskoproduktivna grla.
Seno je hrana za goveda, ovce, koze konje. Seno treba da bude što boljeg kvaliteta, higijenski ispravno,
aromaticno i ukusno.
-Livadsko seno-dobija se sušenjem zelene biljne mase sa prirodnih i veštackih livada i pasnjaka.Potrebno je
da sadrži veće količine slatkih trava. Kisele trave, otrovne, korovske smanjuju HV, a prisustvo leptirnjača je
povećava. Ukoliko je botanički sastav raznovrsniji miris i ukus su bolji. HV je utoliko veća ukoliko je u
njemu zastupljena ježevica, francuski i engleski ljulj, mačji i lisicji rep, ovseni vijuk,l ivadarka, lucerka,
crvena i bela detelina, grahorica, grasak,žuti zvezdan.U praksi se seno klasifikuje kao:
-lose-7%proteina,33% celuloze,5mg karotina=0,27SJ
-osrednje-8%proteina,30%celuloze,15mg karotina=0,30SJ
-dobro-9% proteina,27%celuloze,20mg karotina=0,35SJ
-vrlo dobro-11%proteina,21%celuloze,30 mg karotina=0,41SJ
-odlicno-14%proteina,20%celuloze,30 mg karotina=0,42SJ.

3
Dobro proizvedeno i sačuvano seno ima zelenu boju, aromatičan miris ,dobar ukus, nema prašine, plesni i ima
sačuvanu strukturu. Seno planinskih livada smatra se najboljim, najlošija su sena sa kiselih zemljista koja
imaju manjak Ca. Dobro livadsko seno je potpuna hrana za odrasle životinje i može se davati u velikim
kolicinama. Može da proizvede 15l mleka dnevno. Prinos sena sa naših prirodnih livada iznosi 1000-10000
kg/ha.Na sejanim livadamaprinosi su 7-15000 kg/ha.
-seno leptirnjaca-
-lucerkino seno-najhranljivije od svih vrsta sena. Može biti pokošeno pre cvetanja, u cvetu, posle cvetanja.
Najkvalitetnije je je seno od biljaka u stadijumu butonizacije. Ono sadrži 18-20% proteina, 9% pepela, 2-3%
masti, 18-20% celuloze, HV=0,36SJ.Ovo seno je posebno pogodno za krave muzare i boji maslac u žuto.
Pošto sadrži visok % proteina služi kao hranivo za korekciju količine proteina u obrocima različitih životinja.
Od ovog sena se dobija brašno dehidrovane lucerke.Boji žumance u žuto kao i potkožno tkivo kod brojlera.Ne
sadrži vit D2 jer biljke su sušene veštački.
-seno ostalih leptirnjaca-crvena detelina, bela detelina, žuti zvezdan, slatka lupina, soja, kokotac. Dobra HV,
ukusna i nežna hraniva.
-seno grahorica-nesto grublje. U smesama sa žitima daju HV kao prosečno livadsko seno.
-seno esparzete- dobrog kvaliteta ako se kosi u početku cvetanjakad procveta 20% biljaka. Deficitarna je u
min.mat.
-Mešano seno-
proizvodi se na prirodnim i sejanim livadama, pašnjacima i oranicama. Ima veću HV nego čisto seno
gramineae. Kombinacije: grahorica+ovas; grahorica+jecam; detelina+macji rep; grasak+jecam. Ove
kombinacije sadrže 10-15% proteina, 25-28% celuloze, EV=0,1-0,35SJ.
Mešano seno je dobra hrana za goveda i konje.
Seno jednogodisnjih gramineae sa oranica- nemaju neki veliki značaj. Koristi se kao kombinacija kukuruza sa
lucerkom u ishrani goveda,ovaca i konja.
-Vitaminsko-proteinsko seno- ima veliku vrednost za priplodne i mlade kategorije. Priprema se od
najkvalitetnije zelene mase bogate u proteinima. Sušenje se ne obavlja na zemlji, otkosima, talasima jer se
tako gube vitamini pa se zato sušenje vrsi na napravama i to tako što se ½ sena suši na suncu pri čemu od
ergosterola nastaje vit D2,a 2/2 u hladu da bi se sacuvao karotin. Najbolje seno se dobija od lucerke,
deteline,leptirnjace. Ovo seno zadrzi 12-14% proteina, 50mg/kg karotina, 500-1000 i.j. vit D2.
-seno od lišća-lišće od leptirnjača se odvoji ručno od stabljike ili mašinski. Suši se u hladu ili
dehidratorima.Često se melje u brasno. Sluzi kao vit dodatak.
-Ostala suva gruba hraniva-
-
Slama-

obuhvata osušene stabljike i lišće većeg broja žita i leptirnjaca. U ishrani je najzastupljenija slama pšenice,
ječma i ovsa. HV slame je mala i razlikuje se od vrste slame. Sadrži 3-8% proteina male bioloske vrednosti i
slabe svarljivosti (25-35%), 28-40% celuloze (od toga 15-30% cini lignin), ne sadrzi K, a Ca i P ima
nedovoljno, energetska vrednost je 0,06-0,3SJ. Najčešće su u ishrani goveda i ovaca.Može da se silira sa
hranivima bogatim vodom (kor.-krt.) Najčešće se koristi kao prostirka, a može da se koristi kao balast u tovu
goveda konentrovanim smesama. Krupna stoka može dnevno da konzumira 5-10kg slame. Slamu treba
iseckati. pokvasiti, posoliti i izmešati sa nekim koncetrovanim hranivom.
-kukuruzovina- se često koristi u ishrani biljojeda u zimskom periodu. Ne može u potpunosti da zameni seno
i silažujer ima manje proteina i karotina.
-pleva- grube ovojnice zrna žita nakon vršidbe, mahuna- grublji delovi semenjače u kojima je smešteno
seme, ljuske- delovi uljarica u kojima je smešteno seme. Pleva potiče od osjastih sorta žita. Najbolje pleve su
od ovsa i bezosne pšenice. Ona se stoci daje pokvasena i pomesana sa mekinjama, konc. hranivima ili
korenatim hranivima. Najviše se koristi u ishrani konja i preživara. Pleve, mahune i ljuske sadrze 2-15%
proteina, 16-43% celuloze, 0,4-2% masti EV=0,05-0,33SJ.
-lisnik-grančice i mladi izdanci drveta, koriste se tokom zime, najbolji je bagrem i lipa. Sadrzi 11-18%
proteina, 14-22% celuloze. Koristi se kao dopunska hrana.

-SILAŽA-
3
-je proizvod siliranja svežih zeljastih biljaka i drugih hraniva bogatih UH. Siliranje je poseban način
konzerviranja hrane mlečnom kislinom koja je poizvod mlečno-kiselinskih bakterija, stvaraju je u anaerobnim
uslovima u toku siliranja.
Anaerobni uslovi se stvaraju slaganjem i sabijanjem u prostore za siliranje. Za proizvodnju silaže se koriste
zelena biljna hraniva, razni zeleni biljni otpaci, sporedni proizvodi industrije, neka hraniva animalnog porekla.
Zelene biljke se dele na one:
-koja se lako siliraju
-tesko
-normalno se ne mogu silirati.
Prednosti silranja:
1.može da se koristi u periodu godine kada prestaje vegetacija,
2.može da se koristi čak 4 godine,
3.proizvodnja je jeftina,
4.omogućava utrošak raznih otpadaka industrija,
5.ne zavisi od vremenskih prilika,
6.smanjena je V biljne masa,
7.gubitak HV je manji nego kod sušenja.
-Postupak za dobijanje silaze:
a)topli postupak- postepeno sabijanje i slaganje mase za siliranje u trajanju od nekoliko dana. Prvi sloj
debljine 1m ostavlja se u rastresitom stanju 24h pri čemu se ugreje do 50 stepeni, zatim se sabije i na njega se
redjaju sledeći slojevi na isti nacin dok se ne ispuni silo prostor.
b)hladni postupak- slaganje ima sabijanje mase u silo prostore u što je moguce kraćem vremenskom
periodu. Pri tom se u zelenoj masi ne razvija veća t od 30 stepeni.
c)upotreba dodataka-dodavanja UH koncetrata hranivima koja ne sadrze dovoljno šećera pa se teško
siliraju.
d)upotreba hem. dodataka- kombinacija hladnog postupka sa hem. sterilizacijom mase za siliranje.
Ovakva silaža se naziva slatka silaža.Koristi se kod hraniva koja se teško siliraju.
-Tehnika siliranja-
odredjen red postupaka sa zelenom masom od kosidbe do završetka siliranja. Obuhvata:
1.kosidba- vrši se kad je odnos SM=40+30=70(?)
2.seckanje- omogućava bolje sabijane zelene mase u silo prostore .Kod silaža kukuruza i suncokreta
odresci su duzine5,5 cm jer se dobro sabijaju, a kod drugih biljaka 1-3 cm. Seckanjem se omogućava i izlazak
biljnog soka koji m.o. služi kao hranljiva podloga za razmnožavanje.
3.sabijanje- zavisi od količine silazne mase, veličine i tipa silaznog prostora. Ako se radi o manjoj količini
silažne mase radi se gaženjem, maljevima i slično, a ako se radi o većim količinama traktorima guseničarima.
Ako se siliranje vrši u silo tornjevima, sabijanje nije potrebno. Cilj sabijanja je dobijanje anaerobnih uslova.
4.izolacija silažne mase od vazduha- vrši se pokrivanjem i to što se na gornji sloj silažne mase stavi sloj
nakvašene slame i dobro nagazi. Na slamu se nabaca deblji sloj zemlje. Za pokrivanje se mogu koristiti
plasticne materije ili papir.
Odvijanje normalnog procesa u silažnoj masi zahteva:
-anaerobne uslove
-dovoljno lako svarljibih UH u vidu šećernog minimuma
-optimalna količina vode(oko 70%)
-vlaga > od 80% daju silažu lošeg kvaliteta, <60% onemogućava siliranje.
Šećerni minimum- je najmanja količina lako svarljivih UH u silažnoj masi koja obezbedjuje brzo
nagomilavanje mlečne kiseline i sniženje pH na 4,0-4,2. Sposobnost biljne mase za siliranje zavisi od odnosa
šećernog minimuma i stvarne količine UH, što je razlika veća, materijal se lakše silira.
Sadrzaj proteina u silažnom materijalu takodje utiče na proces siliranja. Pošto su proteini amfoterne materije u
kiseloj sredini se ponašaju kao baze i neutrališu mlečnu kiselinu i druge kiseline. Visok sadržaj proteina posle
izvesnog vremena neutrališe mlečnu kiselinu tako da pH prvo opada a zatim raste. Zato se ovakva hraniva
teško siliraju (lucerka- više proteina, a manji šećerni minimum).

3
-Faze siliranja-
a)aerobno disanje- je oksidacija šećera. Biljne ćelije ne odumiru odmah po kosidbi vec još izvesno vreme
dišu i žive trošeći preostali kiseonik i razlažući lako svarljive UH na CO2 i H2O i toplotu. Kad se utroši
kiseonik nastavlja se endogeno anaerobno disanje koje traje kratko, a nastaje zahvaljujući prisustvu enzima.
Neke AK podležu dezaminaciji i oslobadjanju NH3. U prvoj fazi siliranja stvara se pirogroždjana i mlečna
kiselina, alkohol i CO2. Na kraju ove faze silažna sredina postaje max. anaerobna što je uslov za početak
krupnih mikrobioloških promena. Po završetku ove faze, aerobni m.o. uginu kao i bakterije buternog vrenja,
truležne bakterije i protozoe. Litičke bakterije su anaerobne, ali uginu tek kada pH padne ispod 4,5. U ovim
uslovima se razmnožavaju mlečno-kis. bakterije.
b)završetak intramuskularnog disanja- traje kratko i odvija se istovremeno sa prvom fazom. Posle
utroška kiseonika biljne ćelije žive još izvesno vreme na račun rezervi šećera stvarajući pri tome CO 2, alkohol
i razne organske kiseline. Ovi proizvodi se nagomilavaju u ćelije i konačno je ubijaju. Ovako stvorene
kiseline nemaju značaj kao konzervans jer ih je malo.U ovoj fazi bakterije proizvode od šećera sirćetnu i
mravlju kis.a kad t poraste i pH se spusti ispod 5 one umiru. Ove bakterije se naročito razvijaju kada je zelena
masa nedovoljno vlazna.
c)početak razvoja mlečno-kiselinskih bakterija i mlečno kiselinskog vrenja pri hladnom siliranju
razvija B.acidi lactici i B.cucumeris fermentati, dok pri toplom B.delbruni(???). Njihovo razmnožavanje je
brzo tako da ih vec posle 2 dana u 1g biljnog soka ima više milijardi. Ove bakterije počinju razlaganje
heksoza i pentoza.
heksoze C6H12O62C3H6O3
pentoze 6C5H10O58C3H6O3+3C2H4O2
mlečna sirćetna kis.
Na kvalitet silaže pored ovih kiselina utiče i stvaranje buterne kiseline.
Buterna kiselina moze nastati:
-fermentacijom šećera ili skroba
-fermentacijom mlečne kiseline
-iz soli mlečne kiseline, viših alkohola i proteinskih materija.
d)max mlečno kiselinska fermentacija uz stvaranje mlečne kiseline i izumiranja svih m.o. + mlečna
kiselina je konzervans. Ova faza se završava za oko 2-3 nedelje. Fermentacijom UH u normalnim uslovima
najviše se stvori mlečne kiseline(1,5-2%), sirćetne (0,3-0,5%) što znaci da ukupno ima 2-2,5% od težine
silaže. Buterne kis. max 0,2%. Ako proces teče normalno formiraju se mlečno-kis bakterije koje snižavaju pH
na 3,5 i uginu. Životinje dobro podnose mlečnu kis., koja pomaže resorpciju Ca i ne menja acido baznu
ravnotežu.
e)faza štetnog previranja- to nije posebna faza već štetna fermentacija koja moze da prozima sve faze
procesa.Nastaje ako u silažnoj masi ostane više kiseonika što znači da silaža nije dobro sabijena. Tada su
oksidativni procesi u prvoj fazi burniji, jače je zagrevanje i veći su gubici. Tada se razvijaju štetni m.o. kao
E.coli koja produkuje sirćetnu i mravlju kis. na t 20-37 stepeni i pri pH 4,4-7,8. Ako je vreme koje prodje od
početka siliranja do spustanja pH na 4,2 dugo, stvara se nepozeljna buterna kiselina i ona je produkt
bakterijskog buternog vrenja. Truležne proteolitičke bakterije stvaraju više sirćetne kiseline. Ako se u silaži
nadje više od 0,5 %sircetne i 0,2%buterne znači da silaža ne valja.
Gubici u hranljivim materijama- UH se gube 5-15%. Od min. mat. najvise se gubi Mg usled čega silaža
dobija smedju boju, od vit karotin se najvise gubi, vit C dok se vit D2 i vit B kompleksa ne gube.
U toku siliranja mogu se koristit različiti konzervansi da bi se proces ubrzao ili povećala HV ili izvršila hem
sterilizacija. Oni mogu biti:
a)ugljeno hidratni dodaci- dodaju se hranivima koja se teko siliraju. Pri siliranju leguminoza koristi se
kukuruzno, ovseno ili ječmeno brašno (0,5-10%). Može se dodavati i melasa(0,5-4%) s’tim što se prethodno
rastvori u 2x više vode, surutka u prahu (1,5%), sirov ili zaparen krompir (5-6%), pivski kom (4-5%), šećerna
repa i repini rezanci (5-10%). Ovi dodaci ubrzavaju stvaranje mlečne kis i povećavaju HV silaže.
b)mlečno kiselinske bakterije u količini od 0,2-0,4%, zatim kiselo mleko i surutka.
c)hemijska sredstva- može da se koristi jaka smeša neorganskih kiselina, njihovom upotrebom u silažnoj
masi se momentalno postiže odgovarajući pH pa to nije siliranje već veštačko konzerviranje VIRTANEN
(prvi uveo ovu metodu). On je koristio 6 delova HCl, 4 dela H2SO4-uzimao je jedan deo ove smeče i 6 delova
vode i koristio u količini od 70l/t silaže.Defu je koristio 99% HCl i 1 deo H3PO4,uzimao je jedn deo smese i 4

3
dela vode i koristio u količini od 30-40l/t. Mogu da se koriste i mlečna, fosforna, mravlja, glikolna kis. Od soli
se koriste NaCl(0,45%), NaNO3(0,1%), a od sredstava koji se koriste kao sterilizatori su SiO2 i vinobran.
-Siloprostori mogu biti:
1.provizorijumi-
-silojame-su neozidne,okrugle,četvrtaste,
-polurovovi-se kopaju tamo gde su podzemne vode plitke, tako da se siliranje vrši delimično u zemlji ,a
delimično nad zemljom pri čemu zidove čini iskopana zemlja.
-silotornjevi-najbolji su glatkih zidova i okrugli, tako da se silaza slaže pod svojom težinom, pune se sa vrha a
prazne sa vrha ili dna.
2.objekti za dugotrajnu upotrebu- zidane silo jame, silo jame povezane u silotornjeve, adaptirani silosi
od čvrstog materijala i silotornjevi (kule).
3.mesta za nadzemno siliranje- svaki suv i odgovarajući prostor. 1m kubni kukuruzne, sirkove i
suncokretove silaze-600kg, a 1m kubni silaze leguminoza 700-800kg.
-Hraniva za siliranje:
-žita i trave u čistoj kulturi- lako se siliraju;
-leptirnjače u čistoj kulturi- teško i dodaju se UH dodaci;
-smesa leptirnjača i žita- dobra kombinacija, bogata proteinima;
-korenato-krtolasta hraniva- suncokret, krompir,glava i lišće šećerne repe, sirovi repini rezanci;
-mačji rep, livadski vijuk i crvena detelina;
-lucerka i livadski vijuk;
-lucerka i ježevica.
-zeleni silažni kukuruz-lako se silira i ima dosta UH, Najbolje silaže daje u periodu voštanog zrenja kad
sadrži oko 30% voštane mase. Obično se silira sa klipovima. U cilju povećanja proteina mogu se dodavati
urea i amonijeve soli(0,3-0,5%). Može se silirati sam klip kukuruza za ishranu svinja ili vlažno kukuruzno
zrno ,a moze se kombinovati sa silažom leptirnjača i dobre su kombinacije 60% kukuruza+40% lucerke ili
50% kukuruza+50% lucerke. Vlažno kukuruzno zrno se silira ako ima vise od 40% vode. Može se silirati sa
kukuruzovinom i repinim rezancima koji sadrze više od 20% vode.
-kukuruzovina- pošto je suva vlaži se i silira sa vodenastim hranivima (kor-krtolasta,dzibra, sirovi repini
rezanci).
-zeleni silažni sirak- daje silažu sličnu zelenom kukuruzu, ne sadrži HCN.
-zeleni suncokret-silira se kao čista kultura ili u smeši leptirnjača.
-zelena žita- obično se siliraju sa nekim leptirnjačama (grašak, grahorica).
-lucerka- i to naročito prvi otkos u proleće za vreme kišnih dana.
-glave i lišće repe.
-sirovi repini rezanci.
-krompir.
-kombinovana silaza za pojedine kategorije.
Ocena kvaliteta silaže-
pH=3,7-4,2
NH3, buterna kiselina, količina isparljivih masnih kiselina.
Dobra silaža je sivozelene boje sa očuvanom biljnom strukturom. Sastav silaže:
20-34% SM
1,9-3,8% proteina EV=0,009-0,25SJ
8-10% celuloze,Ca i P.
Silaža je dobra hrana za goveda, ali njen miris prelazi u mleko i to je negativna odlika. Teladima do 2 mes se
ne daje silaža, a ni seno. Tov goveda se može zasnivati samo na silaži. Može se davati i ovcama, svinjama,
konjima, živini.

SENAZA-
Je proizvod konzervisanja zelenih biljaka kombinacijom sušenja i siliranja. Često se pravi od leptirnjaca.
Može se reći da je ona silaža sa svega 40-50% vode u siliranoj masi, tako da je ona prelaz izmedju sena i
silaže, ali u odnosu na njih ima veoma male gubitke.

3
Silira se predhodno povenula zelena masa do vlage od 60%. Masa se secka i ubacuje u prostor za senažu gde
se masa sabija. Gornji sloj se pokrije svežom zelenom masom, a on se pokrije nekim materijalom preko koga
se stavlja zemlja. Nakvašena silaža ne može da se koristi za pokrivanje gornjeg sloja senaže. Senaža je
uglavnom hrana za preživare. Sadrzi:
35% SM više Ca, karotin
13% proteina EV=0,45 SJ
mrke je boje i stoka je rado jede, govedima se daje 10-20kg.

KORENATA-KRTOLASTA HRANIVA I SOCNI PLODOVI

Zbog visokog sadržaja vode lako se kvare i trule, treba da su čista, bez zemlje, peska, da nisu smrznuta ili
pokvarena. Mogu se davati sirova ili kuvana u zavisnosti od životinjske vrste. Ne obezbedjuje stoci dovoljno
balasta.
Sastav:
76-93% H2O 7-24% SM 0,4-2,1% proteina 0,5-1,6% celuloze
-korenasta hraniva:
-Stočna repa- beta vulgaris ssp crasa. Vrlo je ukusna i muznim kravama se daje do 30kg dnevno. Povoljno
utiče na povećanje mlečnosti ali u većim količinama menja konzistenciju maslaca. Tovna goveda uzimaju i do
50kg dnevno, konjima 10-15 kg, svinje 2-8kg. Sadrži 86-92% vode, 60% šećera u SM.
-Šećerna repa- beta vulgaris var. sacharifera- sadrži 20-25%SM. Daje se svim životinjama, a svinje je
najbolje iskorišćavaju. One vare saharozu sac. repe do 97%.
-Polušećerna repa- beta vulgaris var. crassa- u pogledu HV nalaze se izmedju 1 i 2.
-Postrpna repa- (ugarnjača) ako se daje kravama u većoj količini dovodi do pojave gorkog ukusa mleka, lako
se kvari i sadrzi 91% vode.
-Broskva- brassica napus var. napobrasicca-ima manji značaj.
-Stočna mrkva- dancus carota- dobro hranivo za mladje i priplodne katerigorije. Sadrži oko 80% vode,
50-250mg karotina. Krave muzare hranjene mrkvom daju mleko žute boje, daje se i živini. Psima se daje
kuvana, lako se kvari.
-krtolasta hraniva:
-Krompir- solanum tuberosum- sadrži 75% vode, 2% proteina, 1,1% pepela koji se uglavnom sastoji iz K,
sadrži više skroba i vit C. Svinjama psima i živini daje se kuvana jer slabo vare skrob. Preživarima se daje u
sirovom stanju. Tovnim govedima se daje 20-30kg dnevno. Muznim kravama do 10kg , ovcama 1-2kg.
Računa se da 4,5 kg krompira zamenjuje 1 kg kukuruza. U proleće kad proklija ili pozeleni, krompir sadrzi
oko 5% solanina što može izazvati trovanje životinje. Mlad i nedovoljno zreo sadrzi više solanina nego zreo.
Krompir se lako kvari i zato se stavlja u trapove. Gubici su 10-25%, sušenjem krompira dobija se suvi
krompir koji ima istu HV kao zrnasta UH hraniva. Posle ljušćenja krompira ostaju ljuske koje sadrže 21%
SM, 2% proteina, 1,3% pepela i moraju se prethodno skuvati jer sadrže solanin.
-slatki krompir- kod nas se retko gaji, krtole od 1-5kg.
-čičoka- helianthus tuberosum- sadrži oko 80% vode i 16-17% inulina u SM.
-bostan- sezonsko hranivo. Sadrzi mnogo vode, svinje ih rado jedu.
-bundeva- anarbita pepo- uglavnom se seje kao podusev sa kukuruzom. HV ista kao I kod stočne repe.
Sadrži 10% SM.
-voće- sezonsko hranivo. Preživari rado jedu jabuke i treba ih iseckati pre davanja, svinje rado jedu šljive,
trešnje i višnje, patke vole dud. Sadrze 82-90% vode, a suva materija je uglavnom izgradjena od fruktoze.
Sadrzaj proteina je nizak.

KONCETROVANA HRANIVA
Zrnasta hraniva-
su koncetrovana hraniva koja sadrze 10-15% vode, zbog malog % celuloze lako se vare, EV=0,6-0,8SJ.
Zrna žita-su koncetrovana UH hraniva. Sastoje se od:

3
-omotača (ljuska, košuljice, mekinje);
-endosperma (brasnasti deo);
-klice.
Zrno pšenice, kukuruza, raži je bez plevice, a ječam, ovas, heljda, proso, pirinač imaju plevicu. Omotač zrna
je bogat u proteinima, vit, min.mat., a klica u mastima.

Sastav:
12-13% vode 7,7-15% proteina niske bioloske vrednosti, 2% pepeo (kukuruz)
obično nedostje Lys, kod nekih Met,Cys,Tryp
5% pepeo (pirinac)
1,5-4% masti vise vit B,E
2-11% celuloze ne sadrzi vit C,D,karotin,osim žutog kukuruza
55-76% BEM (skrob uglavnom)
-Kukuruz- zea mays- je najznačajnije zrnasto hranivo u ishrani stoke. Endosperm se sastoji iz skroba
najvećim delom(80%) zbog čega se kukuruz smatra izuzetno energetskim hranivom. Svarljivost org. dela
iznosi 90%. Proteina ima 8,5% a od čega 4,12% čini zein koji je niske BV jer je deficitaran u lys, tryp, a
ostatak čini globulin i glutein.. Masti ima do 4%, pepela 1,2%, s’tim sto Ca ima veoma malo,a P nešto više.
Ima dosta vit E i B,vit D i C uopste nema, karoten sadrze samo žute sorte (1-8mg/kg) Kriptoksantin žutog
kukuruza boji žumance jajeta i potkožno tkivo brojlera. EV=0,8 SJ.
Kukuruz se najvise koristi u ishrani svinja, živine, goveda. Koristi se kao zrno, klip, samleven ili prekrupljen.
Goveda slabo žvacu kukuruz pa ga treba prekrupiti. Dobra kombinacija je klip kukuruza mleven i dopunske
krmne smese koje sadrze ureu. Konjima se daju u zrnu ili klipu, svinjama se daje samleven. Pošto kukuruzno
ulje sadrži veći % nezasićenih masnih kiselina omekšava slaninu pa se ne koristi u bekon tovu svinja.
Kukuruzni klipovi u mlečnom i početku voštanog zrenja dati konjima u većoj količini mogu dovesti do
dilatacije želuca i pododermatitsa.
-Jecam- hordeum vulgare- bolje uspeva u hladnim i vlažnim predelima. Sadrži 7-15% proteina slabe
BV(bioloska vrednost), mada ipak boljih od kukuruza. Veoma je omiljeno hranivo u ishrani svinja jer daje
čvrstu zrnastu slaninu (za bekon tov). Živini se daje u manjoj količini jer može izazvati poremećaj varenja.
Redje se koristi kod goveda. Deficitaran je u Ca i karotinu.
-Ovas- sadrži 12% proteina, 11% celuloze, masti malo više od kukuruza. Ima najmanju HV od svih žita. To je
najcenjenije hranivo za konje jer dobro podnose plevicu u kojoj ima 33-50% celuloze jer ona stvara u
želucu rastresit sadržaj pogodan za varenje. Koristi se u ishrani priplodnih ovnova, bikova, krava muzara,
tovnih pilića (u kolicini od 10-15% utiče na bolje operjavanje).
-Pšenica- triticum vulgare-redje se daje stoci i to onda kada joj je cena mala. Korisno je hranivo i rado ga jedu
svinje i živina. U krmnim smešama učestvuje i do 20%. Ima najveći sadrzaj proteina, više vit B, a ne A i D.
-Raz- secale cereale- po HV je sličan ječmu. Kad se daje u većoj količini može izazvati proliv.
-Pirinač- koristi se kuvan ili se daje pirinčana voda koja je dobro dijetetsko hranivo jer oblaze sluznice i
sprečava prodor E. coli. Golubovima se daje neoljusten.
-Proso- ima sitno i tvrdo zrno pa ga treba mleti. Pticama se daje u zrnu, a i konjima se moze davati u zrnu jer
su dobri zvakaci.
-Muhar- u ishrani živine i ptica
-Sirak- slican ječmu po HV. U krmnim smešama može učestvovati i do 50%.
-Heljda- ima sličnu HV kao ovas ali je prilično neukusna. Ljuska semena je drvenasta.
-Urodica- (očinci)- je smesa sitnih, izlomljenih i smežuranih zrna različitih vrsta žita i leptirnjača kao i
semena korisnih i otrovnih biljaka. Izdvaja se prilikom vršidbe. One treba da sadrze bar 70% korisnog
zrnevlja i ne više od 6,5% pepela. Stoci se daje u manjim količinama. Živini se daje u zrnu jer ona odabira
korisna zrna sama. Za ostale vrste se melje. Najvise se koristi u ishrani preživara. Muzarama i tovnim grlima
se može davati i do 40% koncetrovanog dela obroka.
-Zrna leptirnjača- suvo zrno sadrži:
12-14% vode
2,8-4,5% pepela, više Ca i P
21-39% proteina čija je svarljivost83-90%, a AK sastav je bolji nego kod žita (mada često nedostaje Met)
1,5-2% masti(soja 17%)

3
3,3-6% celuloze
Više vit E, ne sadrzi B i D, karotin samo zelene i žute sorte graška i lupine. Sadrže i alkaloide koji se
kuvanjem uništavaju.
20-90% BEM.
-Soja- glycine hispida-sadrži oko 38% proteina. Kuvanjem ili pržnjem se odstranjuje tripsin inhibitorni
faktor. Zbog visokog sadržaja Lys za svinje se daje do 10% obroka. Živini se daje kuvana do 25% obroka.
Konjima se daje celo sirovo sojino zrno do 0,5 kg dnevno, dlaka konja hranjenog sojom je glatka i sjajna.
Zbog većeg sadrzaja masti u većim količinama izaziva dijareju.
-Grasak- sadrži oko 18% proteina, više P, manje Ca. Dobro je hranivo za ishranu mladih. Može se davati
sirov i prekrupljen. Muzarama se daje do 1,5 kg dnevno, tovnoj junadi 0,2-0,5 kg, konjima1-2 kg. Povoljno
deluje na kvalitet slanine kod tovnih svinja. Pošto u želudcu bubri može izazvati kolike i meteorizam.
-Pasulj- sadrži 25% proteina niske BV (deficitaran u Met), više P i Cu, prilično je ukusan. Daje se odraslim
prežvarima do 20% obroka, a mladim do 15%.
-Bob- poHV sličan je pasulju, sadrži 19% proteina niske Bv, bogat je u P.
-Lupina- sadrži 36% proteina dobre BV,više vit B kompleksa, nema Ca. Gorke ljuske sadrže alkaloide koji su
nervni i jetreni otrov. Ovcama se daje0,6 kg dnevno, dok su svinje izuzetno osetljive na dejstvo alkaloida
lupina (nervni toxin)
-Grahorica- po HV slična grašku. Odraslim govedima i konjima se daje sirova 1-2 kg dnevno, svinjama se ne
daje a može samo kuvana. Omiljeno je hranivo za golubove. Sadrzi HCN pa ima gorak ukus, Bogata u Ca a
siromasna u P.
-Grahor- sadrži amigdalin i ne daje se stoci.
-Socivo- cenjeno hranivo u ishrani golubova.
-guar- (indijska salata) dobro proteinsko hranivo za stoku.

Seme uljarica- retko se koristi u ishrani stoke. Sadrzi:

15-29% proteina, 3-4% pepela, 6-28% celuloze, 10-20% BEM, 17-45% ulja pa se prvenstveno koriste kao
proteinsko i energetsko hranivo.
-laneno seme- koristi se u ishrani ukrasnih ptica i za pripremu obroka za telad koja boluju od proliva. Sadrži
32-34% proteina.
-seme sucokreta- dobro hranivo za odraslu živinu, ćurke, golubove i sobne ptice. Ima veliku HV u ishrani
svinja. Sadrzi 50% ulja pa se teško melje.
-kikiriki- ima proteine bogate u Cys, a pepeo sadrzi i dosta P. Dobar je izvor aneurina, riboflavina
pantotenske kis. i niacina.
-konopljino seme- za ishranu sobnih ptica, sadrzi narkotično seme kanabin.
-makovo seme- za ishranu sobnih ptica.
-sezam- takodje za sobne ptice.
-seme bundeve- daje se preživarima.

-Plodovi drveća- energetska hraniva (bogata UH)

-hrastov žir- po HV sličan je osrednjem ovsu, ali sadrži dosta celuloze a manje proteina. EV=0,7SJ, sadrži
tanin koji može dovesti do opstipacije tako da se kombinuje sa hranivima koji su laksativi. Koristi se u ishrani
svinja i to oljusten i osušen, dok sirov se lako uplesnivi i tada dovodi do proliva.
-bukov žir- hranljiviji je. Koristi se u ishrani svinja (žiranje svinja- puštanje u bukove šume po volji). Sadrži
alkaloid fogin koji je otrov za konje, pa se njima ne daje. Sadrži dosta masti i visoku energetsku vrednost.
-kesten- ima sličnu HV kao žir. Može biti pitomi koji je sličan žiru i divlji koji je neukusan pa se tretira sa
vodom i suši na povišenoj temperaturi. Koristi se u ishrani ribe i divljaci.

SPOREDNI PROIZVODI MLINSKE INDUSTRIJE

-Pšenicne mekinje- su ostatak mlevenja pšenice posle odvajanja brašna i griza. Sastoji se od omotača (preko
50%) i endosperma. Dele se na:
a)krupne- sadrže samo omotač,

4
b)sitne-sadrže omotač i endosperm i hranljivije su.
Mekinje sadrze 90% SM, 15% proteina, 10% celuloze, 5-6% pepela, 1-2%P; 0,12%Ca. Ne sadrži vit D i C ni
karotin. Svarljivost organske materije je 76-82% EV=0,53SJ.
Daje se svim vrstama i kategorijama. Muzarama se daje 4-6kg dnevno(25-30% obroka). Mekinje povećavaju
mlečnost i preventiraju opstipaciju kod suprasnih krmača zbog sadržaja celuloze. U krmnim smesama za
nosilje daju se do 20%, a za pilice 15%.
-ražane mekinje- nisu ukusno hranivo i do 15% u smesama.
-kukuruzne mekinje- dobijaju se pri proizvodnji skroba. Najvećim delom sadrže omotač zrna. Koriste se kod
goveda, a u prometu se nalaze pomešane sa glutenom.
-pirinčane mekinje- nemaju veliku HV. Izgradjene su od omotača i dela endosperma. Koriste se u ishrani
goveda te u većoj količini kod muznih krava prouzrokuju mek maslac. Svinjama se daje u kolicini od 10%
obroka, a u većoj količini omeksavaju i slaninu.
-ječmene mekinje- sadrže 17% celuloze i koriste se u ishrani muzara.
-ovsene mekinje- sadrže22% celuloze u ishrani preživara.
-stocno brasno- je najfinija treća frakcija mekinja nakon njihovog prolaska kroz svilena sita i dobija se od
raznih vrsta žita. Sadrži endosperm, omotač i klice. Sadrzi 20-40% skroba, 4-8% celuloze. Koristi se kod
svinja, teladi, živine. Postoji pšenicno, ražano, kukuruzno, ječmeno i ovseno. Ne daje se konjima!?!?!?
-paspalj- je mešavina mekinja i brašna. Dobro hranivo za svinje i živinu.
-pšenicni lom- polomljena zrna pšenice. nastaje pri kosidbi. Kod preživarima i živini.
-pšenicne klice-dobijaju se suvim postupkom izdvajanja mekinja. Sastoje se od klica, nesto brasna i mekinja.
Sadri oko 30% proteina dobrog AK sastava (nekad se javlja nedostatak Gly), 8-14% masti, najbolji izvor vit E
(150-550mg/kg), imaju dovoljno P a ne i Ca, ne sadrze karotin.
-kukuruzne klice-dobijaju se izdvajanjem klica iz zrna pri preradi u brašno ili griz. Sadrzi 15% proteina, 25%
ulja, više vit E, daje se preživarima.

SPOREDNI PROIZVODI IND. ULJA

nakon izdvajanja ulja iz uljinišnih biljaka ostaju proizvodi u vidu sačmi i pogača.
-sačme su ostaci posle odvajanja ulja pomoću rastvarača masti (benzin)
-pogače-posle mehanickog cedjenja ulja

Sastav:
90% SM
↑P i Ca (P je u fitinskoj formi i neiskoristiv je za monogastricne zivotinje)
20-50% proteina sa povoljnim aminokiselinskim sastavom
pogače imaju više masti
EV=0.8 SJ
ne sadrži karotin vit.D
↑vit.D
proteina ima više u sačmama koja su ukusna hraniva dok imaju manje masti (1-5%) i manju EV. Može se
desiti i deficit u aminokiselinama Lys,Cys,Met,Tryp.

-Sojina sačma- mora biti termički obradjena (tostirana) zbog antitripsinskog faktora. Proteini su deficitarni u
met. cisteinu pa se dopunjuju sa suncokretovom sačmom. Kombinuje se i sa zrnima žita jer im nedostaje Lys.
Sadrži 46% proteina. Zbog visokog sadržaja proteina spada u najkvalitetivna proteinska hraniva biljnog
porekla. Ona je veoma ukusna, svarljiva, visoke EV. Ima svetlo žutu boju što znači da soja nije preterano
zagrejavana. Deficiterna je u svim vitaminima B kompleksa, sadrži malo Ca i dosta P i Cu.
-Suncokretova sačma -je hranivo prijatnog mirisa i ukusa koja sa ljuskom sadrzi proteine bogate u Met. i
Cys a deficitna u Lys i Tryp,zato se kombinuje sa sojinom sacmom i ribljim brasnom.Sadrzi dosta niacina
(290mg/kg) i 35% proteina.
-Oplemenjena suncokretova sačma -bez ljuske se dobija prosejavanjem suncokretove sačme kroz sita, pa se
odvoje ljuske pri čemu sadrzaj celuloze pada ispod 10% a proteina raste na 44%

4
-Suncokretova sačma od oljustenog semena - sadrži preko 50% proteina, 8% celuloze. Koristi se za ishranu
svinja i živine.
-Kikirikijeva sačma-(arasidova)-proizvodi se od neoljuštenog i oljuštenog semena. Ova sačma je najbogatija,
proteini su deficitarni u Met i Lys ali sadrži dovoljno niacina i pantotenske kiseline. Bogata je u P, ali
siromasna u Ca, sadrži i 5x više vit.B3 od sojine sačme kao i celuloze. Najcešće je kontaminirana sa afla
toksinom.
-Pamukova sačma- sadrži otrovnu materiju gasipol ukoliko je dobijena od neoljuštenog semena.
-Lanena sačma- retko se nalazi u prometu. Proteini imaju malu BV jer ne sadrže dovoljno Lys,Met,Cyst.
Sadrzi dosta vit B kompleksa .Zbog prisustva pektina deluje kao laksans zbog čega se daje suprasnim
krmacama ali ne više od 20% u obroku. Stoci se daje pre izlozbe jer im dlaka postaje glatka i sjajna.
-Bundevina sačma- dobija se od oljuštenog, delimično oljuštenog ili neoljuštenog semena. Sačma od
oljuštenog semena sadrzi oko 50% proteina a od neoljuštenog oko 30%.
-Sezamova sačma- sadrži visok % proteina visoke BV, mada je deficitarna u Cys i Met. Sadrži više Ca od
ostalih sačmi, prijatnog je mirisa i ukusa.
-Repicina sačma- sadrži 34% proteina, 10% celuloze, ima miris na beli luk. Dobija se iz semena iz bele i crne
gorušice koje sadrže enzim amilozin i glikozin, sinalbin i singrin. U prisustvu vode mirozin razlaze sluz
mokraćne bešike i dig trakta. On se uništava zagrevanjem do 100 stepeni, ova sačma se daje uvek u suvom
stanju.Preživarima se daje do 1 kg dnevno, svinjama 0,25kg, ovcama 0,15kg. Ne daje se živini i mladim
životinjama.
-Kukuruzna sačma- sporedni proizvod ekstrakcije ulja iz kukuruznih klica. Sadrži 17-21% proteina. Ukusno
je hranivo, lako se vari i ne daje se u bekon tovu jer omeksava slaninu.
-Makova sačma- životinje je rado jedu,može sadržati opijum.
-Kokosova sačma- daje čvrst maslac i mlečne masti.
-Sačma od duvana- daje se odraslim govedima.
-Sačma od konoplje- manji znacaj
-Ricinusova sačma- sadrzi ricin koji se uništava na 105 stepeni.

SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJE ŠECERA

-Sveži repini rezanci- ostaju posle odvajanja šećera. Sadrze 80% vode i mogu se svrstati u vodenasta hraniva.
U cilju otklanjanja dela vode mogu se presovati. Tada nastaju svezi presovani rezanci sa 75% vode, lako se
kvare i trule pa ih treba odmah koristiti. SM svih rezanaca sadrzi neizluzeni šećer i druge lakosvarljive UH,
celulozu i proteine. Pepeo je bogat u K, siromasan je u Ca i P. Koristi se u ishrani muznih krava (20-25kg
dnevno), tovnih goveda(50kg), ovaca, radne stoke i svinja. Loj tovnih goveda poprima belu boju.
-Silirani rezanci šećerne repe- su dobri za preživare i imaju oko 20% veću EV nego sveži.
-Suvi repini rezanci- dobijaju se sušenjem svežih repinih rezanaca. U pitanju je veštačko sušenje presovanih
svežih rezanaca. Oni se mogu presovati u bale i brikete ili mogu biti rasuti ili peletirani. U odnosu na HV
mogu biti melasirani i nemelasirani. Dodatak melase poboljsava ukus i miris a za ishranu preživara se mogu
dodavati azotne materije (amonirani rezanci). Sadrže dosta pektinskih materija koje upijaju vodu pri cemu
rezanci bubre, zato se pre upotrebe moraju nakvasiti vodom, jer bubrenjem povećavaju zapreminu 3-4 x i u
suprotnom bi doveli do opstrukcije jednjaka. Koriste se kao hranivo za muzare do 60 kg dnvno i za tovna
goveda. Sadrži 50-60% BEM, 18-20% celuloze, do 12%vode, malo minerala i vitamina.
-Melasa- je gusta viskozna, sirupasta tečnost od neizdvojenog šećera. Od 100kg šećerne repe se dobije oko
3kg melase. Najveći deo se koristi za proizvodnju alkohola i stočnog kvasca, a oko 10% za stočnu ishranu.
Sastav: 80%SM, 45-50% saharoze, 9%proteina, 9% pepela, ↑Ca,K,Na,Cl,vit B. Govedima se daje do 2 kg
dnevno, ovcama 100-300g , svinjama na svakih 100kg mase daje se 300g melase. Koristi se kao korigens
ukusa grubih hraniva kada se rastvara u vodi u odnosu 1:4.

SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJE ALKOHOLA

-UH previru u alkohol izdvajajuci CO2. Ostatak se destiluje.

4
skrob→šećer→alkohol
-Dzibra- je proteinsko hranivo jer su se UH istrošili. Imaju dosta vode, brzo se kvare, a mogu se sušiti.
a)sveža dzibra moze biti kukuruzna (i ostalih zrna), krompirova, repina, voćna, melasina (gorka je pa se retko
koristi). Sadrzi preko 90% vode, 1-3% proteina (def u Lys I Met). Pre upotrebe se mora ohladiti. Najviše se
koristi u ishrani tovnih goveda. Duga upotreba izaziva ekceme po koži zbog više kiselina pa se one
neutralizuju sa stočnom kredom. Najbolje je direktno dopremati iz fabrike.
b)suva dzibra može biti pšenična, kukuruzna, ražana, krompirova. Sadrži više vit B kompleksa i
neinditifikovanih faktora rasta od sveže. Sadrži celulozu, masti, BEM i pepeo za razliku od sveže koja je puna
vode, dobar je izvor P.
-Komina-
a)sveža- je ostatak pri destilaciji alkohola voća i groždja. Nema dovoljno proteina ali ima dosta vode(70%) i
celuloze.
b)suva- ima više proteina, pepela, masti, BEM od sveže.Koristi se u količini do 6% u smesama.

SPOREDNI PROIZVODI U PROIZVODNJI PIVA

-Svezi pivski trop(treber)-ima dosta proteina(sa povoljnim AK sastavom),celuloze,masti i pepela(suvi pivski
kom)bogatog u Ca i P pa se daje govedima.Dobija se od jecmenog slada I zrna zita.Ima 80% vode,6%
proteina,deluje pozitivno na povecanje mlecnosti ali mleko poprima miris.Ne daje se mladim I gravidnim
zivotinjama jer moze da potencira oboljenje dig. trakta.Kravama do 15kg dnevno.
-Jecmene sladne klice-se dobijaju od jecmenog slada,gorkog su ukusa,bogate u celulozi(14%),siromasne u
Ca,a bogate u P.Daju se govedima,imaju prijatan miris na slad ali nagorak ukus.
-Svezi pivski kvasac-je talog posle previranja pivske corbe sa Saharomyces spp.
Sadrzi 85% proteina,9% vode I lako se kvari.
-Suvi pivski kvasac-je proteinsko-vitaminsko hranivo sa dosta proteina.Uglavnom se koristi za ishranu
svinja i zivine.Sadrzi vit B kompleksa.Dobija se sterilizacijom u pari svezeg pivskog kvasca I naknadnim
susenjem.
-Ekstrahovani pivski kvasac-se dobija iz pivskog kvasca nakon odvajanja proteina I vitamina.Manje je
vredan.

SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJE SKROBA

Za proizvodnju se koristi UH hraniva(kukuruz I krompir).Ovi proizvodi su vodenasti i lako se kvare,mada se

mogu i susiti.Nazivaju se jos i drozdina,trop.
-Suva kukuruzna drozdina-dobija se izdvajanjem skroba iz kukuruza.Sastoji se iz krupnih I sitnih
mekinja,dela skroba I glutena.Sadrzi 90-92% vode,a presovana sadrzi 25% proteina i EV=0,2 SJ.Koristi se u
ishrani prezivara.
-Suva kukuruzna drozdina-dobija se susenjem sveze.Sastoji se iz krupnih i sitnih mekinja,sacme ili
pogace,kukuruznih klica i ekstrakta od natapanja.Sadrzi 14-17% proteina niske BV,9% celuloze,25%
pepela,EV=0,7SJ.Sadrzi BEM za razliku od sveze.Koristi se u ishrani krava muzara I tovnih goveda 1-3 kg
dnevno.
-Kukuruzni gluten-sadrzi roznati deo endosperma,skroba I omotac zrna.Sadrzi 30-55% proteina niske
BV(zbog toga se u ishrani svinja I zivine kombinuje sa animalnim hranivima).Proteini su bogati u Met,Cys i
Thr,a siromasan u Arg,Lys,Tryp,EV=0,7 SJ.BEM je uglavnom skrob.Bogat je
karotinom,20-25kg/dan.Siromasan je u Ca,a bogat u P(0,6%).Najvecim delom se koristi u proizvodnji smesa
za goveda(muzare I tovna),svinje(kombinuje se sa animalnim hranivom) i zivinu(dodaje se Ca,P,B6).
-Kukuruzni gluten sa mekinjama-je mesavina glutena,skroba I sitnih mekinja.Neukusno je pa se dodaje
melasa.Sadrzi 25% proteina,7% celuloze,2% pepela.
-Kukuruzne klice-dobijaju se vlaznim procesom,nakon izdvajanja ulja iz klica kada ostaje sacma.
-Kukuruzna drozdina sa kornstipom-dobija se mesanjem kuk. mekinja,kuk. ekstrakta I pogace kukuruznog
zrna.Sadrzi 14-16% proteina,koristi se kod goveda.

4
-Psenicni gluten-sastoji se od psenicnog glutena,omotaca zrna i skroba.To je proteinsko hranivo(60-
75%) ,prijatnog ukusa I mirisa.Koristi se za proizvodnju smesa za goveda.
-Sveza krompirova drozdina-sadrzi 86-92% vode.To je UH hranivo sa dosta BEM-a,ali siromasno u
hranljivim sastojcima.Koristi se kao sirovona za siliranje.Za svinje se daje kuvana jer je neukusna a ostalima
se daje sveza.
-Suva krompirova drozdina-dobija se susenjem sveze.Sadrzi 4% proteina,9% celuloze.Uglavnom se daje
tovnim govedima.

HRANIVA ANIMALNOG POREKLA

Su sporedni proizvodi prerade mleka,ribe i leseva.Sadrze proteine visoke BV(jako su bitni u ishrani svinja I
zivine jer ove zivotinje ne mogu dobiti ove AK pod dejstvom mikroflore,dok se prezivarima retko daju.Skupa
su hraniva i cesce se koriste za dopunavanje zrnastih hraniva.Ne daju se preko 10% u smesi,sadrze dovoljno
Ca i P,ali malo vitamina.
-Mleko I proizvodi prerade mleka-
a)sveze obrano mleko-nastaje posle separacije (odvajanja) masti i vit rastvorenih u masti iz punog
mleka.Sadrzi 90% vode,4% proteina pune BV,↑vit B kompleksa,EV=0,07SJ.Daje se svinjama u bekon
tovu,gde se sa jecmom moze da kiseli,zatim zivini i teladima.
b)obrano mleko u prahu-dobija se susenjem svezeg obranog mleka.Moze se dugo cuvati.Sadrzi 95%
SM,50% BEM(laktoza),34% proteina ↑ BV,8% pepela,EV=0,7SJ.Ovo mleko zbog svog AK sastava(Lys
8%,Met 4%) dobro se dopunjuje sa zitima.Koristi se za ishranu prasadi,teladi,zivine.Rastvoreno u vodi sluzi
za napajanje teladi i svinja u bekon tovu.
c)puno mleko u prahu-retko se koristi.Sadrzi 25% proteina i 26% masti.
d)sveza mlacenica-je ostatak pri buckanju pavlake.Moze biti slatka I kisela pavlaka.Sadrzi 90-92% vode,3-
3,5% proteina,do 1% masti.Koristi se za ishranu svinja u obliku napoja ili se mesa sa koncetrovanim
hranivima.
e)suva mlacenica-sadrzi 93%SM,33% proteina,4-6,5% masti.
f)sveza surutka-ostatak pri proizvodnji sira.Sadrzi 7% SM,ne sadrzi vit A i D3,ali sadrzi vit B
kompleksa(riboflavin↑) odakle i potice zelena boja.Odlicno je hranivo za svinje a moze da se koristi I kao
dijetetsko.12l zamenjuje 1 kg jecma.
g)surutka u prahu-dobija se susenjem slatke,neprevrele surutke posle izdvajanja kazeina.Sadrzi 93%
SM,71% BEM(laktoza),12% proteina(albumini↑),↑ vit B kompleksa,EV=0,68 SJ.Koristi se kod svonja I
zivine(600-900g dnevno).
h)delaktozirana surutka-u prahu sadrzi 14-16% proteina,50% laktoze,daje se teladima.
i)kazein-dobija se iz mleka talozenjem uz pomoc sirila.U cistom stanju predstavlja 100% koncetrat
proteina.Koristi se za proizvodnju sinteticke hrane koja se koristi u eksperimentalne svrhe.Moze biti:
-slatki(sirisni)
-Kiseli kazein.
U prometu sadrzi 70% proteina,1,5% masti,7% pepela.Daje se mladim svinjama(do2% u smesi) I zivini(3-4%
u smesama)
j)laktoalbumin-dobija se talozenjem nakon izdvajanja kazeina.Sadrzi oko 80% proteina.Koristi se kod
podmlatka I u krmnim smesama.
-Sporedni proizvodi prerade mesa-
a)mesno brasno-dobija se kuvanjem,susenjem,mlevenjem i sterilizacijom ostatka mesa I konfiskata sa
klanica(jetra,bubrezi,srce).Pojavljuje se kao brasno I i II kvaliteta sto zavisi od sirovina.Najbolje vrste se
dobijaju pro pravljenju ekstrakta za supu iz govedjeg mesa.Mesno brasno od otpadaka zaklanih zivotinja pri
proizvodnji konzervi,kobasica kao I od konsfikata ne sme biti skodljivo za zivotinje.
Sastav:
90% SM;50-70% proteina(8-8,5% Lys;2,5% Met;1,4% Cys);10% pepela;10% masti;↑niacina,holina,ali ↓ ili
ne sadrzi vit A i D.
Koristi se za ishranu podmlatka svinja I zivine(3-10% u smesama).
b)krvno brasno-dobija se zagrevanjem,susenjem,mlevenjem I sterilizacijom pune krvi nakon
klanja.Neukusno hranivo.U krmnim smesama za svinje i zivinu ucestvuje 3-5%.Sastav:

4
90% SM;84% proteina niske BV;4,5% pepela;0,45% Ca;0,35% P;↑holina,niacina,ne sadrzi A,D,E,K.
c)jetreno brasno-dobija se susenjem,mlevenjem I sterilizacijom jetri zaklanih
zivotinja(goveda,ovce,svinje).Sluze za ishranu podmlatka svinja I zivine.Sastav:
90% SM;58-68% proteina dobre BV;10% masti;3% pepela;↑Ca,P,vit B,EV=0,9 SJ.Treba dodati
antioksidanse.
d)cvarci-ostatak kod topljenja masnog tkiva zivotinje.Daju se tovnim svinjama do 10% obroka,prasicima do
15%,telad 10-20%.Sastav:50% proteina ↓BV;10-45% masti.
e)Brasno od perja-dobija se mlevenjem osusenog perja.Najcesce je perje kuvano u vodenoj pari pod
pritiskom,a zatim susi I melje.Kuvanjem se cepaju krupni nesvarljivi molekuli keratina na manje svarljive
molekule.Koriste se za svinje I zivinu kao izvor N a ne proteina.Sastav:
90% SM;84% proteina(↑Cys 3,6%,↓Hys,Lys,Met,Tryp);3,2% masti;1,2% pepela.
f)brasno od otpadaka pri klanju zivine-dobija se hidrolizom,susenjem I mlevenjem otpadaka pri klanju
zivine(noge,glave,utroba).Sadrzi 90% SM,50-55% proteina.
-Proizvodi prerade leseva-
a)kafilerijsko brasno-dobija se od mesa ziv leseva nakon susenja,mlevenja I sterilizacije celih leseva.Koristi
se u ishrani zivine I teladi(3-15%).Sastoji se iz 50% proteina(Lys 7%,Cys,Met 3%,malo Tryp),17%
masti,21% pepela(6% Ca,3,5%P).Ne sadrzi A,D,neke vit B,ali ima B3 i B12.
-Mesno-kostano brasno od celih leseva-dobija se preradom celih leseva.Daje se prasicima I tovnim
svinjama,a zbog malo Met i Cys moze se koristiti u kombinaciji sa drugim proteinskim hranivima(riblje
brasno).Sadrzi 35-65% proteina;3,5-17,5% masti;1,5-4,5% pepela.Proteini sadrze dosta Lys,Ca ima8-12,a P
3-6%.Obicno se sva ova brasna zamascuju sa antioksidansima.
-Sporedni proizvodi prerade ribe-
Ova hraniva imaju dosta Lys.Proteini su vrlo kvarljivi I raspadaju se na putrescin,kvaderin,muskarin pa se
zbog toga moraju konzervirati sa 3% NaCl(dok visak moze otrovati zivotinjuu.Miris se lako prenosi na
mleko,meso i jaja.
a)riblje brasno-dobija se susenjem I mlevenjem celih riba I njihovih
delova(haringe,sardine,tune,bakalari).Moze da se dobije I suvim postupkom(ako se radi o otpacima) ili
vlaznim(cele ribe).On obuhvata kuvanje ribe u vodenoj pari,ekstrakciju ulja,konzervisasnje i susenje.Koristi
se u ishrani monogastricnih zivotinja,podmlatka i priplodnih zivotinja.U obroku ucestvuju 3-10%.Mora se
zastititi od oksidacije.Sastav 10% vode;62-66% proteina(5-6x vise Lys a bogate su i u Cys i Met I drugim
AK);5-7% masti;17-20% pepela(6,7% Ca i 3,2% P).Ako je susenje vrseno na nizim temperaturama sadrzi
dosta vit A.Dobar je izvor vit B grupe,Ev=0,66SJ.Veoma dobar izvor proteina visoke BV.Sadrzi oko 2% soli
kao konzervans.
b)brasno od ribljih otpadaka-glave,peraja,repovi,koza,iznutrica.Daje se pilicima,svinjama I
nosiljama.Sadrrzi 26-50% proteina,vise Ca i P nego riblje brasno,bogato u holinu i vit B12.
c)riblje jetreno brasno-dobija se od ribljih jetri.Sadrzi dosta masti,vit A,riboflavina,vit B12.Sadrzi oko 60%
proteina.
d)osuseni riblji sok-sadrzi 50% vode koja se susenjem smanji na 9%,62% proteina ↓ BV,sadrzi vit B grupe.
e)kitovo brasno-dobija se susenjem I mlevenjem kitovog mesa uz oduzimanje masti.Koristi se kod
prasadi,tovnih I priplodnih svinja I pilica,nosilja.85% proteina,0,7% pepela.
f)osuseni kitov sok-dobija se presovanjem kitova pri proizvodnji kitovog brasna.Sadrzi 40-80% proteina koji
nemaju visoku BV.

-Kvasci I drugi celularni proizvodi-

-su m.o. cija osusena biomasa sadrzi dosta proteina I vit B grupe.Razmnozavaju se na
Uh,mineralnim,celuloznim podlogama.U ovu grupu spadaju pekarski,pivski i stocni kvasac.Pripadaju
rodovima rodotorula i saharomyces.Koriste se kao proteinski i vitaminski dodatak stocnoj hrani.Vrlo su
ukusni i svarljivi.
a)suvi stocni(krmni) kvasac-dobija se gajenjem gljivica rodotorula utilis i sacharomyces spp. na razlicitim
podlogama pa postoje melasni,cellozni ili mineralizovani kvasac.Zracenjem ovako dobijenog kvasca dobija se
zraceni stocni kvasac koji sadrzi 5000-10000 i.j. vit D.
Sastav:8% vode,40-60% proteina(dobro svarljivi I visoke BV),↑ vit B kompleksa I vit E.Sadrzi neindifikovani
faktor rasya.Ne sadrzi vit A i C,sadrzi oko15-20% BEM,2% masti,9% pepela(0,5% Ca 0,1%P).Koristi se u

4
ishrani svih kategorija svinja.U ishran pilica u tovu prominira B2 avitaminoza.U obroku se daje 1-
5%,kravama –3kg/dan,svinje 0,2-0,3kg.
b)celularni proteini-dobijaju se gajenjem jednocelijiskih m.o. na neorganskim I organskim podlogama.Od
neorganskih se koriste ugljovodonicni derivat nafte(parafin,melunol,etanol),a od organskih materijala raznih
industrija.Mogu da se proizvode na skrobu,melasi i celulozi.Sustina se sastoji u sposobnosti m.o. da zive na
raznim podlogama crpeci iz njih hranljive materije I proizvodeci sopstvene proteine.Do sada je utvrdjeno da
1kg celularnih proteina moze da zameni 1,5 kg sojine sacme.Njihova svarljivost je oko 60%.Bakterije koje
proizvode celularne proteine moraju da ispunjavaju nekoliko uslova:
-nepatogenost
-brz rast
-mogucnost industrijske proizvodnje biomase.
-Celularni proteini su suv prah bez mirisa i boje koje sadrze manje od 0,01% zivih celija.Mogu u potpunosti
da zamene visoko vredna proteinska hraniva.Koristi se kod svinja i zivine.
c)stocni secer-dobija se obradom drveta kiselinama.Koristi se direktno u ishrani ili kao podloga za celulozni
stocni kvasac.
d)hlrela alge-jednocelijske zelene alge koje rastu na povrsini stajacih voda.

MINERALNA HRANIVA

su neorganskog porekla I sluze za obezbedjivanje potreba u Ca,P,Na,Mg,S.

Ptice imaju vecu potrebu od sisara.Najcesce se koristi kao dodatak ostalim hranivima.Mikroelementi se
obezbedjuju preko premiksa a makroelementi preko jedinjenja.
a)kuhinjska so-se obavezno dodaje jer je biljna hrana deficitarna u Na i Cl.To je tehnicki cist NaCl uz
dodatak J u obliku KJ,NaJ,CaJ2 I dozvoljenih sredstava za denaturisanje,a u promet dolazi kao
mlevena,kristalna,briketirana.Treba da sadrzi najmanje 36% NaCl I ne vise od 2% vode.Denaturisanje se vrsi
sa 0,2% feroksida iz drvenog uglja.Kod nas se NaCl obavezno jodira sa 10mg KJ/kg..U ishrani stoke se koristi
kao varena stocna so,kamena,morska.Daje se u kolicini od 0,2-0,5% obroka a ako stoka dobija riblje brasno
konzervirano solju 0,1-0,3%.
b)Ca mineralna hraniva-
1)stocna kreda-to je tehnicki cist CaCO3 I koristi se kod svinja I zivine.Dobija se mlevenjem krecnjaka I
minerala.Sadrzi 38-40% cistog Ca,94% CaCO3,1% Mg soli,1% stranih primesa.Zivotinji se daje u kolicini od
0,5-1% ili 10g/100kg TM.Koristi se kod deficita Ca i kod davanja silaze.
2)ljustura skoljki-daju se mlevene I sadrze 35-38% Ca.
3)ljuske od jaja-sadrze 16-20% Ca.Ziv se daju u 2x vecoj kolicini od stocne krede.Pre upotrebe ljuske treba
osusiti,sterilisati i istucati.20g/100kg
c)P mineralna jedinjenja:
1)di CaPO4 i monoCaPO4-0,5-1% u hrani.Oprez od pomesanih As i F u hrani.
2)sirovi krmni fosfat(superfosfat)-daje se muzarama 20-40g dnevno,nosiljama 0,2g.U zelucu pod dejstvom
sone kiseline prelazi u di-Ca-fosfat,
d)Ca i P mineralna hraniva-
1)kostano brasno-dobija se mlevenjem sterilizovanih zivotinjskih kostiju iz kojih su odstranjenje mast I
tutkalo.Sadrze najmenje 22% Ca 11% P.Ovo brasno ima veliki znacaj u ishrani monogastricnih zivotinja jer P
nije u fitinskoj formi pa moze da se koristi.Daje se 0,5-4% smese.Odnos Ca:P=2:1 do 2,5:1.
2)sirovo kostano brasno-dobija se mlevenjem sterilizovanih kostiju iz kojih nije ekstrahovano tutkalo vec
samo mast.Sadrze 24-26% proteina,8% vode,3% masti,20,5%Ca i 9% P.Lako se kvari pa se redje I koristi.

OSTALA HRANIVA

-Hleb- u ishrani stoke koristi se bajat,suv hleb koji ne sme da bude plesniv.Obicno se daje svinjama potopljen
u vodi,mlacenici I surutki.
-Pomije-su sabirani ostaci od ljudske ishrane.Koriste se za ishranu svinja I sadrze obicno oko 4% proteina.
-Otpaci inkubiranih jaja-neoplodjena jaja ili neizlezena jaja.Moraju biti sterilna.Neprokuvano belance
sadrzi avidin-AB faktor.Za ishanu svinja I zivine.

4
-Alge-sadrze BEM,J,vitamine.Goveda 10kg/dan,konji 6kg dnevno.

DODACI STOCNOJ HRANI

-To su razlicite materije koje se dodaju hrani da bi se povecala HV I iskoriscavanje hrane.

-Hranljivi dodaci:
a)mikroelementi-se daju preko premiksa,a najcesca jedinjenja za njegovu ishranu su:
-sulfati-postojani,lako se preciscuju,jeftini,sadrze dosta mikroelemenata.
-karbonati-mogu da se sjedine sa nekim mikroelementima I daju nerastvorljiva jedinjenja.
-hloridi-nerastvorljivi ili higroskopni.
-oksidi-nerastvorljivi u vodi.
Jedinjejna mikroelemenata se nalaze u premiksu pomesana sa nekim nosacem(stocno brasno,stocne
mekinje,kukuruzno brasno,stocna kreda).Premiksi se dodaju smesama u kolicini od 0,5-1%.
b)vitamini-dodaju se usve krmne smese.Prezivarima se ne daju vit B grupe,osim sasvim mladim
zivotinjama;monogastricnim zivotinjama se daju vit rastvorljivi u mastima i vecina iz B grupe..Vit K se
dodaje zivini koja se duze tretira sa kokcidiostaticima..Vit C se daje kao antistresni faktor.Vit se stite
zelatinom.
c)neproteinska azotna jedinjenja-
1)urea-u ishrani prezivara moze da zameni preko 30%potreba u proteinima.Bele je boje,bez mirisa i vrlo
higroskopna.Nalazi se u prometu u vidu praha,granula ili u natopljenom stanju vezana za
nosace(skrob,melasa).Posto je lako rastvorljiva u buragu se raspada na NH3 i CO2.NH3 bakterije koriste za
sintezu sopstvenih proteina,a posto bakterije za svoj zivot energiju uzimaju iz UH hrane,obrocima koji sadrze
ureu obicno se dodaje melasa.Organizam vari uginule bakterije I njihove visokovredne proteine koristi za
izgradnju sopstvenih.Teorijski 1kg uree menja 2,8kg proteina hrane.Urea ima 42-46% N.
2)amonijumove soli-koriste se u iste svrhe kao i urea.Koristi se NH4SO4(11% N),NH4 bikarbonati(17,5%
N),NH4-acetat(18% N).
3)aminokiseline-proizvode se hemijskom i bioloskom sintezom.Narocito se koriste kod svinja i zivine.
d)masti-svinjska mast,tehnicka mast,loj,riblje i biljno ulje.Smanjuju prasnjivost i povecavaju ukus
hrane.Posto se lako kvare dodaju im se antioksidansi(vit E).Dodaju se u krmne smese za podmladak(5-
15%),podmladak svinja do 29%,prasad u bekon tovu do 15%.Svinjska mast se dobija suvim i vlaznim
postupkom topljenja masnog tkiva.
-Stimulatori rasta-
a)antibiotici-hlortetracklin,oksitetraciklin,bacitracin-Zn,flavomicin,neomicin.Daju se od 5-20g/t
hrane.Pozitivan efekar se postize samo ako su zivotinje u toku rasta.Prirast zivotinja kojima se dasju AB je
veci 5-12%,a iskoriscavanje hrane 3-8% bolje od onih koje ne dobijaju AB.Medjutim dodavanje AB moze
izazvati i rezistenciju enterobakterija I mogu da se nadju rezidue u mleku,mesu i jajima.
b)CuSO4-stimulatori rasta kod svinja.Daje se 250mg/kg hrane.Vece doze deluju depresivno na rast i
deponuju se u jetri.
c)kastracija-hirurski ili dodavanjem sintetskih estrogena mada je u nekim zemljama zabranjeno zbog
kancerogenog delovanja.
-Preventivna i lekovita sredstva-
-kokcidiostatici,antihelmintici
-konzervansi-da se produzi rok trajanja hrane
-antioksidansi-vit E,linolin,butil-hidroksi toluol,butil-hidroksianizol
-stabilizatori-pektin,alginska jedinjenja-sluze za mehanicko odvajanje cestica hrane
-veziva-Ca-silikat-za bolje vezivanje cestica hrane kod peletiranje I sprecavanje stvaranja grudvica.
-Sredstva za bolje iskoriscavanje hrane-
-emulgatori-lecitin,saponini,polietilen-glikol-estar(vestacki)
-enzimi-proteoliticki,amiloliticki,celuloliticki,lipoliticki.Oni su bioloski katalizatori koji omogucavaju
odvijanje slozenih bioloskih procesa.Razlaganje organskih materija ostvaruje bolje iskoriscavanje u toku
varenja.
-Boje-

4
na bazi karotonoida(ksantofila) iz kukuruza,trava,brasno dehidrovane lucerke i vestackih
karotena,glutena,paprike.
-Mirisi-
-Sredstva za denaturisanje-
stocna hrana se denaturise radi razlikovanja od namirnica koje se koriste za ishranu ljuda istog porekla.Koristi
se skrob(2%),mineralna hraniva(do 0,5%) i drveni ugalj(0,5%).
-Zabranjene materije u stocnoj hrani-
hormoni,sedativi,preparati arsena,tireostatici.
-Aktivni ugalj-
smanjuje resorpciju toksina.
-Antioksidansi-

INDUSTRIJSKI PROIZVEDENE SMESE STOCNE HRANE

Proizvode se na industrijski nacin,mesanjem hraniva I dozvoljenih aditiva u takvim odnosima da mogu da

posluze kao potpuna ili dopunska hraniva za domace zivotinje.To su kombinacije razlicitih hraniva zasnovane
na naucnim podacima i imaju za cilj da obezbedi optimum hranljivih materija.One mogu biti:
a)potpune-obezbedjuju zivotinji sve potrebne hranljive materije.Takvoj hrani nista se ne dodaje.
b)dopunske-obezbedjuju zivotinji najkriticnij hranljive materije(proteine,minerale,vitamine).Nazivaju se
superkoncetrati ili proteinski koncetrati.To su energetska hraniva zrnastog porekla.Odnos superkoncetrata I
ostalih hraniva je 10-30:70-90.
c)predsmese(premiksi)-sastavljene su od 1 ili vise mikrogradijenata(vit,minerali,razni dodaci).Proizvodjaci
raznih smesa zakonom su obavezni da garantuju odredjeni kvalitet svog proizvoda a to se pre svega odnosi na
min. proteina,masti,minerala,vode i celuloze.
-Tehnologija proizvodnje krmnih smesa-proizvodnja se vrsi u fabrikama stocne hrane.Hraniva I svi dodaci od
kojih se proizvode smese pre ulaska tehnoloski proces se prosejavaju da bi se ostranile primese.Krupnija
hraniva se drobe do velicine cestice od 2-3cm.
1)mlevenje-se obavlja u mlinovima cekicarima,na kojima se nalaze sita koja omogucavaju usitnjenost
hraniva.Iz ovih mlinova usitnjene komponente se transportuju u silo celije.
2)tezinsko odmeravanje-iz silo celija vrsi se merenje automatskim sadrznim vagama u skladu sa recepturom
smese.
3)mesanje-je najvaznija faza.Vrsi se mesalicama kojih ima vise tipova.Najpoznatija je horizontalna
protivstrujna mesalica sa puzem koji pokrece hraniva u suprotnim smerovima.Mesanje traje 5-7 min.Stepen
izmesanosti(homogenosti) treba da bude 1:10000-1:100000.To znaci da je u krmnoj smesi pravilno
rasporedjeno100mg/kg nekog ingradijenta.Stepen izmesanosti mora da bude takav da se u svakom obroku
nalaze svi potrebni sastojci.Ujednacenost(uniformnost) cestica omogucava odnos grubih I sitnih cestica u
smesi.Iz ovih odnosa se izracunava modul finoce.Tecne komponetne se dodaju tokom mesanja ili po
zavrsetku mesanja sa tim sto dodavanje melase i masti zahteva zagrevanje do 50 stepeni.
4)peletiranje-zahteva prethodno pripremanje brasnaste hrane vodenom parom u specijalnom
kondicioneru.Brasnasta hrana se zagreva vodenom parom tako da se dobija smesa sa 1-18% vode koja se
pomocu valjka formira u palete.Za vezivanje se najcesce koristi melasa.Peletiranjem se smanjuje V,rasturanje
i prasnjavost krmnih smesa i postize bolja iskoristenost.
5)briketiranje-slicno peletiranju samo se dobijaju briketi koji se daju svinjama I zivini.
6)uvrecavanje-je zavrsna tehnoloska operacija.Pakovanja mogu biti:mala(5-25kg) i velika(40-50kg).Najcesce
se koriste papirne i plasticne vrece.
-Podela krmnih smesa prema vrsti zivotinje i nameni:
a)krmne smese za ishranu svinja;
b)krmne smese za ishranu goveda;
c)krmne smese za ishranu zivine;
d)krmne smese za ishranu ovaca;
e)krmne smese na osnovu proizvodnje specifikacije(odnose se na konje,koze,pse,kunice,ptice,divljac,ribe);
f)predsmese.

4
PRIPREMANJE HRANIVA

Veliki broj hraniva se zivotinjama daje bez prethodne pripreme u prirodnom stanju,a neka hraniva postaju
ukusnija I bolje se iskoriscavaju ako se pripreme na odredjeni nacin.
1)seckanje i cijanje-kabastih hraniva.Koristi se ako su stabljike dugacke i grube.Duzina odrezaka zavisi od
ziv. vrste kojoj je hrana namenjena;goveda 2,5-3,5 cm,ovce,koze,konji 1,5-2,5 cm.Zelena hrana i seno mogu
da se seku na duze odreske.Ako su odresci kratki onda ih ziv. uzimaju(gutaju)bez zvakanja.
2)mlevenje,prekrupnjivanje,drobljenje i gnjecenje-su metode sitnjenja zrnastih hraniva,uljanih pogaca i
kukuruznih klipova.Cilj sitnjenja je postizanje bolje dostupnosti hrane sokovima za varenje i sprecavaju da
zrna prodju kroz dig. trakt nesvarena.Isitnjena zrnasta hrana lakse se zvace sto je znacajno za stare zivotinje,a
takodje se povecava i njena iskorisljivost.Svinje najbolje podnose sitno mlevenu hranu ,goveda srednje ili
krupno mlevenu,konji I ovce krupno prekrupljenu,drobljenu i gnjecenu.
3)przenje-zrnastih hraniva(jecam,ovas,grasak,soja,kikiriki).Obavlja se na t od 130-150 stepeni.Przenjem se
poboljsava ukus jer skrob prelazi u dekstrin.Przeni jecam se daje prakticno radi navikavanja na uzimanje
hrane I kao preventiva od proliva.
4)ljustenje-zrnastih hraniva radi se ufabrikama stocne hrane pomocu ljustilice(ovas,proso,grasak)Oljusten
ovas je idealan za telad i prasad.
5)kuvanje u pari i dodatno presovanje na valjcima-ovo je postupak za dobijanje tzv “pahuljica” od zrna
kukuruza i ovsa.Jedan od postupaka je kuvanje zrnevlja u pari pri povisenom atmosferskom pritisku 15-30
min I presovanje na valjcima.Na ovaj nacin se popravlja svarljivost jer se skrob zelatinizira pod uticajem
hidroliticke obrade.
6)eksplozivno kuvanje-kuvanje zrna zita u komorama pod pritiskom pare od 25-30 atmosfera I to 2-3
sekunde.Zrna povecavaju zapreminu 6-7 x.
7)kokicanje-zrno kukuruza kokicara se zagreva na vreloj povrsini u trajanju 25-30 sek.
8)mikrinizacija-zita se izlazu infracrvenom zracenju 25-50 sek pri cemu skrob zelatinizira.Zatim se zita
melju na valjcima i dobija se pahuljicasti proizvod.
9)kvasenje-suva gruba hraniva(pleva,slama,kukuruzovina) i koncetrovana hraniva(suvi repini
rezanci).Kvaesnje je hladnom vodom pri cemu se povecava svarljivost i smanjuje prasnjvost.Krmne smese
koje sadrze uljanu repicu ili ureu ne smeju da se kvase.
10)izluzivanje-radi odstranjvanja stetnih materija koje sadrze neka hraniva.Postupak se sastoji u visekratnom
potapanju u vodu nekoliko casova i ispiranja(odbacivanje vode sa izluzenim materijama).Primenjuju se kod
gorkih sorti lupine,zira,divljeg kestena.
11)kuvanje i zaparivanje-omeksavaju se cel. opne,macerira celuloza,sprecava kvarenje usled dejstva
m.o.,inhibiraju stetne materije.Zaparivanje se izvodi prelivanjem hraniva kljucalom vodom.Primenjuje se na
slamu,kukuruzovinu i krompir.Kuvanje se odnosi na krompir i neka zrna leptirnjaca.
12)hemijska obrada-na slami i kukuruzovini.Ovom metodom razaraju se veze izmedju celuloze i drugih
inkrustrirajucih materija(lignin i kutin) pri cemu se deo celuloze hidrolizuje rastvorljivih UH,a lignin i
silicijumova jedinjenja delimicno rastvaraju sto omogucava neposredno dejstvo m.o. koji razlazu
celulozu.Hem. obrada se najcesce vrsi pomocu baza(NaOH,NH3 i kreca).Obrada pomocu baza:100kg hraniva
prelije se sa 100l 3% NaOH i ostavi da ostoji nekoliko dana i onda ispira.
13)saharomicetizacija-za pripremu zrnastih hraniva sa ciljem da se iskoristi aktivnost gljivica i hraniva
obogate hranljivim materijama i ucine svarljivijim i ukusnijim.Na UH zrnastih hraniva kvasceve gljivice se
brzo razmnozavaju ali traze posebne uslove vlage,temperature i kiseonika.Zato se 100kg hraniva preliva sa
150-200l vode u kojo se razmnozi 1,5-2kg pekarskog kvasca.Gljivice u hranivu razlazu celulozu i obogucuju
hraniva vit B kompleksa i proteinima.Ova hraniva se daju najcesce svinjama.
14)saharifikacija-kod zrnastih hraniva.Deo skroba iz zrna se pod dejstvom enzima dijastaze iz zrna ili
dodatog slada pretvara u maltozu.Postupak:zrnasta hraniva se samelju,izmesaju i preliju vodom i ostave 4-8h
na t=55-60° C.
15)kratkotrajno previranje(fermentacija)-metoda za obradu svih grubih hraniva u cilju poboljsanja
ukusa.Izmesano grubo hranivo se mesa sa iseckanom repom ili krompirom uz dodatak zasladjene vode,dzibre
ili melas i ostavi da stoji 2 dana.Za ovo vreme s poboljsa njegov ukus.

4
16)kiseljenje kabaste hrane-sastoji se u seckanju suve grube hrane i mesanju sa koncetrovanim hranivom ili
melasom.Ova masa se prelije vrucom vodom i sabije u sanduke gde ostoji 2-4 dana.Ovaj postupak se zove
brzo spremanje silaze.
17)klijanje-zrnasta hraniva se kvase i drze na odredjenoj temperaturi dok klice ne isklijaju do 6-8cm
duzine.Ovako proklijalo zrnevlje daje se u toku zime bolesnim i mladim zivotinjama.
18)mesanje-dodavanje min. materija i vitamina.
19)peletiranje i briketiranje-briketirana hrana se daje govedima,a peletirana svinjama i zivini.
20)omascivanje hrane-za ishranu tovnih pilica,nosilja,prasadi,teladi.Mast se topi a zatim pomocu rasprsivaca
ubacuje u smese.
21)melasiranje hraniva-melasa sluzi kao korigens ukusa i mirisa,sredstvo za peletiranje i briketiranje.

KONZERVIRANJE HRANIVA

1)Susenje-zelena,vodenasta,korenasto-krtolasta hraniva,animalna hraniva.Prirodnim ili vestackim putem se

smanjuje kolicina vlage na 8-15%.Time se onemogucava stetno delovanje m.o.,ali se cesto smanjuje hranljiva
vrednost.Vodenasta hraniva se najcesce malo ocede,presuju i onda suse uz pomoc toplog vazduha u
susionicama.Mleko se susi na t=100-130°C tako sto se rasprsuje u struji toplog vazduha ili se prevodi preko
zagrejanih kontinuiranih valjaka.
2)siliranje-
3)konzerviranje hem. sredstvima-
4)hladjenje-retko se koristi,odnosi se na kratkotrajno konzerviranje mleka i krvi.
5)duboko zamrzavanje- ne koristi se za stocnu hranu.
6)trapljenje-postupak kojim se kor-krt. hraniva cuvaju od zamrzavanja u toku zime.Ovim postupkom se
gubici usled cel. disanja,klijanja i truljenja svode na minimum.U trapovima t=4°C.Trap je rov dubime 1-2m i
razlicite duzine ciji su zidovi oblozeni sa slamom u unutrasnjost se pazljivo slazu hraniva.Hraniva se odozgo
pokriva sa kukuruzovinom ili slojem zemlje.Ostavlja se nekoliko otvora koji se pune slamom.Hraniva se u
trapu cuvaju dok spoljna temperatura ne dostigne 15°C.

KVARENJE I SKODLJIVOST STOCNE HRANE

-Je odstupanje od normalnog kvaliteta hrane nastalo pod dejstvom bioloskih,hemijskih I fizickih
faktorima.Kvarenje podrazumeva I skodljivost hrane-smanjenje optimalne proizvodne sposobnosti
zivotinja,oboljenje I uginuce usled ishrane pokvarenom hranom.
-Ishrana zivotinja pokvarenom hranom ima :
-medicinski
-nutritivni
-ekonomski efekat.
-Kvarenje stocne hrane nastaje pod dejstvom:
1)Fizickih faktora:
a)gubljenje hranljivih delova-najcesce se odnosi na seno leptirnjaca.Usled pokretanja sena dolazi do opadanja
lisca sto znaci smanjenje HV hraniva.
b)visoka i niska temperatura-visoka t° dovodi do denaturacije organskih materija iz hrane.Retko se
javlja.Moze se javiti pri proizvodnji obranog mleka u prahu krvnog brasna,przenog zrna soje.Niske t° narocito
uticu na korenasto-krtolaste biljke koja imaju visok % vode pa olako smrznu pri cemu biljne celije propadaju i
kod odmrzavanja iz njih izlaze sokovi.Takva hrana je odlicna podloga za razvoj gljivica i plesni.
c)neorganske i organske primese-neorganske (kamenje,pesak,zemlja, staklo,krec),neki od ovih sastojaka su
normalan pratilac tehnike ubiranja i spremanja hraniva.Prisustvo zemlje i peska I kolicini vise od2% moze biti
stetno.Organske primese(delovi biljaka,korov,osje,lisce ostrih ivica) obicno se nalaze u gruboj hrani.Mogu
ostetiti sluzokozu GIT,a neke dovode do pojave fitobezoara.
d)radioaktivna kontaminacija-u slucaju rata.
2)Hemijskih faktora:
a)teski metali-danas se ova trovanja retko javljaju
b)pesticidi-mogu biti:

5
-herbicidi-za unistavanje korova i parazitskih biljaka(Na-arsenat,kreozan,rumesan,arsenat)
-insekticidi-obuhvataju ovicide,larvicide,akaricide,nematocide(DDTneorganska fosforna,tiofosforna
jedinjenja,organska azotna jedinjenja).
-fungicidi-unistavaju fitopatogene i saprofitskee gljivice kulturnih biljaka.
-rodenticidi-jaki otrovi protiv glodara(kumarin,Zn-fosfid)
-kornicidi-za unistavanje stetnih ptica(strihnin,antrahinon).
c)ind. kontamenti-ispoljavaju stetno dejstvo putem otpadnih voda i vazduha(F,P,Cu,Mg,As,fenol).
d)deficit i suficit nekog hranljivog sastojka-najcesce se radi o mineralima i vitaminima.I suficit i deficit
dovode do poremecaja u organizmu i bolest.
e)uzegla mast-narocito su osetljiva telad i prasad.
f)vestacka djubriva-azotna djubriva obogacuju biljku nitratima koji se u predzeludcima prevode u nitrite koji
interferiraju sa vit A.
3)Bioloskih faktora-
a)otrovne,skodljive i depresivne biljke-
-otrovne biljke su:sasa,ljutic,zuti naprstak,mlecika,mrazovac,kozlac,divlja rotkva.Ove biljke sadrze
alkaloide,glikozide,saponine,HCN glikozide,etarska ulja,kamfor i gorke materije.
Po pravilu stoka instiktivno izbegava da ih jede.
-skodljive-su one koje izazivaju slabija trovanja obicno sa simptomima u GIT.
-depresivne-su biljke male HV.

MIKOTOKSINI U HRANI

I)Saprofitske gljivice plesni-organska podloga je odlicna podloga za njihov razvoj stim sto vlaga treba da
bude veca od 13% uz odgovaajucu temperaturu.Broj saprofitskih gljivica je preko 100 vrsta,a od toga 220
vrsta proizvodi toksine koji su stetni za ljude i zivotinje.
Mikotoksini su sekudarni metaboliti gljivica plesni hrane.Podela:
1)u odnosu na gljivice plesni koje ih proizvode.
2)u odnosu na organ koji napadaju:
-nefrotoksin(citrulin,aflatoksin) -estrogeni faktori(zearalenon)
-neurotoksicni(ergot. toksin) -fotosenzibilirajuci(sporodemin)
-hepatotoksicni(aflatoksin) -iritirajuci(trichoteceni)
3)u odnosu na metabolicki put u kome nastaju:
-acetil-KoA=polipeptidi -AK=ciklicni polipeptidi
-mevalonska kis=terpeni -krebsov ciklus=fenolna kis.
-Mikotoksini napadaju veliki broj ziv. vrsta.Najosetljivije su mlade,pa bremenite pa ostale kategorije
zivotinja.Stepen trovanja zavisi od vrste plesni,obima plesnivosti,kolicine i duzine unosenja toksina,vrste i
kategorije zivotinja.Za mikotoksine je vazno:
-oboljena su vezana za hranu
-nisu zarazna i kontagiozna oboljenja
-ne lece se lekovima
-ne stvaraju imunitet.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze,klinicke slike,organo;eptickog pregleda hrane mikoloske
identifikacije vrste i soja plesni,hem. dokaza mikotoksina u hrani,bioloskog ogleda.

Aspergilotoksikoze-
a)A. flavus→aflatoksin→prvi je utvrdjen aflatoksin B1.a zatim i B2.Oba floresciraju plavo.Kasnije se
prevodjeni u G1 - G2 soj koji fluoresciraju zeleno.Postoji i aflatoksin M koji se nalazi u mleku.A. flavus se
nalazi u zrnastim hranivima,specifican je za kikiriki.Posle vadjenja kikirikija iz zemlje,gljivice uginjavaju ali
toksin ostaje i om je otporan na visoke temperature,kiseline i baze.Izaziva promene na jetri cak i rak.Ostavlja
rezidue u namirnicama ziv. porekla a ima ga i u mleku.On je hepatotoksican.
b)A. diracens-karakterstican za nase krajeve.Ima ga mnogo u pasulju.Nefrotoksican je i prouzrokuje
balkansku endemsku nefropatiju(izrazena poliurija i ogromna zedj.Na aflatoksin su osetljiva svinje.

5
A. verscolor→sperigmatocistin A. venodicatum→vindotoksin
A. clavatus→patulin A.nivens→citrulin
A.oliraccus→oliratoksin.
-Fuzariotoksikoze-
F.roseum
F. poe
F. kulmorum
F. moniliforme
Sve izazivaju roza plesan kukuruz.
F. graminarium-mikotoksini ovih plesni:
1)zearalenon→F2→estrogeni faktori
2)nekroticni faktor→T2→fuzariotoksin
3)emesis F.→DOS→trihoteceni
4)odbijajuci F.→DON
Svinje su najosetljivije na ove toksine,narocito mladi.Zearelenon izaziva hiperestrogenizam(otok i crvenilo
vulve,prolapsus vagine i rektuma)Dolazi i do neplodnosti ili smanjenja broja mladih a kod muzijaka do
atrofije testisa.Zbog prisustva odbijajuceg faktora svinje ne jedu plesniv kukuruz.
-Penicilotoksikoze-
1)P. vindicatum
2)P. rubrum
3)P. urticae
4)P. citricum
Sve ove proizvode preko 100 toksina i toksicnih metabolita.Po osetljivosti se narocito osetljive svinje,dok je
zivina otporna .Najcesce se nalaze na zrnastim hranivima.
-Dendrodohiotoksikoze-
1)Dendrodolium toksikum-napada gruba hraniva(slama).Proizvodi toksin dendrodohin.Najosetljiviji su
konji,a goveda su otporna.Toksin ima antibiotske osobine.
-Mukorotoksikoze-
1)Mucor mucedeo
2)M. raceniosus
3)M. corinbiter
Produkuju enzime amilazu I lipazu I razlazu org. materije hrane stvarajci fumarnu kis.Konji su narocito
osetljivi.
-Stahiobotriotoksikoze-
1)Stahiobotris alternanis-na grubim hranivima proizvodi stahiobotriotoksin.Narocito su osetljivi konji.
-Rizopustotoksikoze-
1)R. migricans-produkuje amilaze,lipaze,proteaze
2)R. aezinus.
II)Parazitske gljivice plesni-
Izazivaju oboljenja biljaka koja se nazivaju mikoze.Znacajni su rodovi:
1)Claviceps-
C. purdurea(glavnica razi)-predstavlj stvrdnut micelijum na zrnu razi tzv sklerocijum kojih na jednom klasu
ima oko 5 u vidu cilindra.Sklerocije su tkivo gljive koje se sastoji od opne i srzi.Gljivica je otrovna i sadrzi 3
grupe aktivnih sastojaka:alkaloide,amine i acetilholinsku grupu.Ziv se otruju ukoliko pojedu 6-8% sklerocija
od obroka.
C. paspali-glavnica trava iz roda paspalus.Sklerocije su okrugle i toksicne.
2)Ustilago-
U.maydis(zeae) napada kukuruzni klip a zatim idruge delove biljke.Javljaju se mehuraste izrasline sundjeraste
konzistencije.Mehur je izraslina gljive I uvecanih celija napadnutih delova biljke.Ona luci 2
toksina:ustilaginin i ustilagotoksin.Kod muzara ne izaziva oboljenje mada ima podataka o
pobacajima.mrsavljenju,emfizemu pluca kod zivotinja koje su hranjenje zarazenim kukuruzom.Kod prasadi 2-
4 meseca starosti izaziva oboljenje dok kod odraslih ne.Hrana za stoku ne bi trebalo da sadrzi vise od 50%
zarazenog kukuruza sa U. maydis.

5
3)Tilletia-
-T. tritici
-Tlevis
-T. intermedia
-T. triticoides
Parazitiraju na psenici.Kod pasa se usled trovanja javljaju meningitis i konvulzije.Toksicni faktor je
tiletoksin.Osetljivi su konji,goveda i svinje.
4)Puccinia i Uromyces-
prouzrokovaci rdje na biljkama.P. gramivis izaziva crnu rdju na zitima i travama.Vrste iz roda uromyces
napadaju leptirnjace.Nema podataka o trovanju zivotinja.
III)Saprofitne gljivice kvasaca-
1)Candida-
One su normalni stanovnici predzeludaca i debelog creva.
-C. albicans monogastricnih zivotinja.Nema dovoljno podataka o toksicnosti
-C kruzei
-C utilis.
IV)Bakterije hrane-
svrstavaju se u 4 grupe:
-apsolutne patogene bakterije-dospevaju u hranu sa strane ali se u njoj ne razmnozavaju,dok se u organizmu
zivotinja razmnozavaju.Mnoge zarazne bolesti se prenose hranom(antraks,bruceloza).
-bakterije uzrocnici infekcije hranom-one se razmnozavaju i u hrani i u organizmu.Tu spadaju
salmonela,lysteria,streptococcus.
-bakterije trovaci hrane-Cl. botulinum,Cl. perfrigens,staphylococcus aureus.Toksin Cl.botulinum je najaci
bioloski otrov u prirodi.Trovanje je najcesce preko silaze u kojoj se nalaze lesevi glodara.
-saprofitske bakterije-razmnozavaju se u hrani ali ne i u organizmu.To
su:Pseudomonas,Escherihia,Flavobakterium,Proteus.U hranu dospevaju putem zemlje,vode,vazduha,preko
izmeta.Kada dospeju u hranu uz optimalnu vlaznost i temperaturu saprofiti se razmnozavaju i menjaju
organolepticne hemijske i hranljive osobine hrane.Najlakse se kvare animalna,a najteze zrnasta
hraniva.Normalan broj saprofita u 1g suve hrane je 100000-100000000.Smatra se da je hrana neispravna
ukoliko sadrzi u 1g suve hrane osusene na vaduhu 100000000(za odrasle) ili 10000000(za mlade) saprofita.
V)Paraziti hrane zivotinjskog porekla-
-Su razliciti insekti i grinje koji zive od organskih materija hrane i cine velike stete.Stete nanete parazitima
iznose 5-10%.Najznacajniji paraziti animalnog porekla su:zizak,moljac,brasnar,pregalj,mis,pacov(glodari).

SPECIJALNA ISHRANA

Ishrana goveda

Iskoriscavanje hrane-odraslo govece je prezivar,a najveci deo procesa razlaganja hranljivih materija
odigrava se u predzelucima koji imaju veliku zapreminu i razvijenu mikrofloru i mikrofaunu.Zahvaljujuci
tome govece dobro vari celulozu,stvara bioloski vredne proteine od proteina nize vrednosti i sintetise vitamin
B grupe.Varenje direktno se vrsi fermentima koje stvara organizam ili indirektno preko m.o.Mlado tele nije
prezivar i po tipu varenja slicno je neprezivarima.Dok tele sisa,mleko ide direktno u siriste.Za to vreme masa
masa buraga je relativno mala,sadrzi malo sadrzaja i nesto laktobacila.

tele odr.govece

masa buraga 0,5%TM 2,1%TM

konc.secera u krvi 5-6mmol/l 2,2-3,9mmol/l
konc.ispar.mas.kis.u krvi 1-2mg% 10mg%
konc.keton.tela u krvi 172mmol/l 1033mmol/l

5
Predzelucise razvijaju u toku 3-6 meseci sto zavisi od nacina ishrane.Gruba hraniva stimulativno deluju na
njihov razvoj.Tele pocinje da uzima grubu hranu sa 3 nedelje zivota a vec sa 1.mesecom u buragu se mogu
naci kratkolancane masne kis. u malim kolcinama sto predstavlja pocetak funkcionisanja buraga.U pocetku
ominira mlecna kiselina a sa tri meseca se uspostavlja odnos kiselina kao kod odraslog goveceta 66:20:14.
Govece uzima hranu halapljivo I guta je gotovo bez zvakanja.U procesu prezivanja hrana se vraca iz buraga u
usta gde se sitni a zatim ponovo odlazi u burag gde se mesa,raslojava I odlazi u mrezavac,listavac I
siriste.Hrana se dosta dugo zadrzava u buragu,gruba I do 100 casova,a koncetrovana I socna padaju u
ventralnu vrecu I brze pasiraju.Za pravilnu pasazu hrane I normalan motilitet predželucima potrebna je
dostupnost grube hrane.Aktivnost pljuvacnih zlezda goveceta je velika(za 24h izluci 100-130l
pljuvacke).Najvise pljuvacke se luci na pasi(220),a najmanje pri ishrani koncetratima(do 120l).
Procesi razlaganja u predželucima zavise od m.o. a njihov broj zavisi od vrste ishrane.Ako je osnovni obrok
seno,broj m.o. je 0,9-1,5x10na10/ml sadrzaja buraga,a kod ishrane koncetratima 3,5-6,0x10na10/ml.Ukupna
kolicina mase m.o. u buragu je 3-7kg.Ova masa I broj se stalno obnavlja I sluzi kao izvor proteina I energije.
-ugljeni hidrati-razlazu se preko glukoze I pirogrozdjane kiseline do sircetne,propionske I buterne kis koje
se u buragu resorbuju.U manjoj kolicini se stvaraju mlecna,cilibarna,pirogrozdjana kao i
CO2,metan,H2S,CO,N2,O2.Odnos sircetne,propionske i buterne kis je 66:20:14 I one cine 95% produkta
razlaganja UH.Razlaganjem celuloze stvara se vise sircetne kis,razlaganjem skroba vise propionske ,a od
secera vise buterna sircetne,pa propionska,pa buterna kis.Sircetna kis je preteca srvaranja mlecne kis.U
zavisnosti od stvorene sircetne kis zavisi I %m.m. u mleku.Da bi se obezbedila dovoljna kolicina sircetne kis
treba davati dovoljnu kolicinu celuloze u hrani za mlecne krave(14-15%).
Stvaranjem ovih kiselina u buragu utice na stvaranje acetonemije.Ako u obroku nema dovoljno UH ne
nastaje dovolno piruvata i sircetne kis ne moze biti oksidisana pa se preko acetil-sircetne kis stvara aceton.
Propionska kiselina ima vaznu ulogu u stvaranju I odrzavanju glikemije jer ucestvuje u glukoneogenezi.To
znaci da moze biti transformisana u piruvat i delovati antiketogeno.Buterna kis je ketogena i njeno povecano
stvaranje ili unosenje dovodi do ketoze.
-proteini-podlezu u buragu proteolizi i bakter. proteosintezi.Vrsi se dezaminacija i dobija NH3,masne
kiseline (sircetna,propionsa,buternai u manjim kolicinama izobuterna,valerijanska,izovalerijanska).NH3
glavni izvor azota za sintezu bakterijskih proteina.Bakterije mogu da sintetisu sve esencijalne aminokiseline.
kis.Razlaganjem proteina do NH3 vrlo je burno ako se radi o lajosvarljivim belancevinama hrane ili kad u
hrani nema dovoljno rastvorljivih UH za pokrice energije potrebne za m.o.U tom slucaju se srvara mnogo
NH3 koji m.o. ne mogu da iskoriste pa se izlucuju iz organizma u obliku uree.Dodavanjem koncetrovanih
hraniva povecava se iskoriscavanje NH3.
-masti-u buragu podlezu hidrogenizaciji.Pri tome se stvaraju zasicene visemasne kiseline koje se u manjoj
meri mogu dalje razlagati procesom β oksidacije do sircetne kiseline najvise.
-Izbor hraniva za goveda-
Osnova ishrane goveceta je voluminozna hrana,medjutim visoka proizvodnja neminovno zahteva povecanje
kolicine drugih hraniva narocito koncetrovanih.Osnovno hranivo bi trebalo da bude zelena masa koja je
najjeftinija stocna hrana a ujedno i najpotpunija hrana za vecinu kategorija goveda.Koriste se zelena masa sa
livada i pasnjaka ali i sa njiva i oranica.Mlada kvalitetna pasa obezbedjuje dovoljne kolicine svih hranljivih
sastojaka u optimalnim kolicinama pa se za prihranjivanje koriste samo zita.Stara pasa ima manje proteina pa
se prihranjivanje vrsi sa koncetrovanih hranivima sa oko 18% proteina.Kolicina zelene mase koja se daje je
40-70kg/dnevno.Danas se cesce koristi zeleni konvejner tj. proizvodnja zelene mase na njivama u vecem delu
godine.
-dobro seno-treba da je stalna komponenta obroka svih kategorija goveda.U nasim uslovima kvalitet sena nije
zadovoljavajuci,preovladjuju trave II i III klase,dosta korovskih I kiselih trava,% celuloze je dosta veliki jer se
trava dosta kasno kosi,seno moze biti zarazeno plesnima,bakterijama,parazitima,cesto je deficitarna u
proeinima,karotinu I vitaminima.Zbog loseg nacina cuvanja HV sena se dosta smanjuje.Zbog toga se mora
poboljsavati kvalitet livada i pasnjaka.Ako se u ishrani koristi livadsko seno prihranjivanje se vrsi prteinskim
smesama,a ako se koristi seno leptirnjaca dodaju se smese sa manje proteina,a vise energije.Dnevno se
govdima moze davati do 8kg sena/dan.
-silaza-je potrebna u ishrani muznih krava pri stajskom nacinu drzanja.Cesto je osnovna hrana tokom
zime.Najcesce kulture za siliranje su su kukuruz,suncokret,sirak,lucerka itd.Uz silazu se daju seno i

5
koncetrati.Mlecnim kravama se moze davati i do 30kg/dan,mada se obicno daje 10-2kg.Kod koriscenja vece
kolicine silaze obrok se mora korigovati u proteinima i m.m.
-ostala kabasta hraniva-stocna repa,ugarnjaca,secerna repa(ne vise od 10-12kg/dan,jer njena povecanja
upotreba zahteva koriscenje koncetrata sa vise proteina ili seno lucerke.
-kukuruzovina,slama,pleva-koristi se kao izvor celuloze i delimicno energetsko.Njihova upotreba je
ogranicena zbog voluminoznosti.
-glave i lisce secerne repe-koristi se u svezem ili siliranom obliku.Ako se koiste u vecoj kolicini obroku
moramo dodavati lako rastvorljive secere,oksaknu kis. i Na.
-urea-se sve vise koristi kao izvor N u ishrni goveda.Da bi se koristila potrebno je da ispuni sledee uslove:1)u
buragu mora biti dosta mikroflore koja koristi ureu;2)dosta visokoenergetskih hraniva za proizvodnju energije
za potrebe m.o.;3)pH=6,2-7,2 u buragu.Ako je pH>8 dolazi do aktivacije ureaze i brzog razlaganja uree pri
cemu se stvara(NH4)2CO3.Da ne bi doslo do trovanja ureom daju se manje kolicine uree od one kolicine koju
m.o. mogu da prerade.Smatra se da se bez posledica moze koristiti 100g uree u toku 1h na 100kg sadrzaja
buraga.U smesama za muzare,kolicina uree je do 1%,a za junice u tovu do 4%.Koristi se urea sa 46%
N.Optimalno je da se ⅓ do maksimalno pola proteinskog azota zaneni sa N uree.Kod povecanog koriscenja
uree smanjuju se iskoriscavanje Ca I vit A.Pri dodavanju uree ne smeju se davati hraniva koja sadrze
ureazu(sirova soja).
-koncetrovana hrana-je neophodna u ishrani mladih,priplodnih I mlecnih zivotinja sa proizvodnjomvecom
od 12l mleka.U ishrani goveda se kao izvor energije najcesce koriste zita(kukuruz,redje
ovas,jecam,psenica)Zrna leptirnjaca se izuzetno koriste u ishrani goveda.
-ind. sporedni proizvodi-koriste se mekinje,stocno brasno,svezi isuvi repini rezanci,melasa i pivski
trop,komina,kukuruzna i krompirova drozdina,uljane sacme i pogace.Neka od ovih hraniva se koriste kao
osnovna-repini rezanci, vecina kao dopunska-melasa i stocno brasno(potrebe u energiji) i sacme i
pogace(potrebe u proteinima).
-animalna hraniva-se dosta koriste i to sveze punomasno i obrano mleko,mleko u prehu za telad.

Potrebe goveda u hranljivim sastojcima za odrzavanje zivota-

energetske potrebe-za odrzavanje zivota se prikazuju u obliku potreba ME ili u obliku potreba u SJ.U
evropskim zemljama ove potrebe su zasnovan na preporukama koje dajeFrederiksen i odredjene su formulom
SJ=(TM/300)+1;pr.:ako je TM=600 kg onda su potrebe krave 3 SJ.Na ovaj nacin moguce je odrediti potrebe
manje mlcnih grla.Posto je danas mlecnost dosta povecana,Frens je predlozio korekciju formule
SJ=(TM+300/TMx2000)x m2(na kvadrat);gde je m-mlecnost u kg sa3,3% mlecne masti .Kompletna formula
za odredjivanje energ. potreba mlecnih krava glasi:
SJ=(TM/300 +1)+((TM+300/TMx 2000)x m2);
m=kolicina mleka x % mlecnosti/3,3.
Moze se koristiti i formula pomocu koje se vrsi korekcija na osnovu proizvodnje mleka sa
4%m.m.SJ=(TM+300/TMx 1000)x m2.
Energija hrane se p pravilu bolje iskoriscava za potrebe za odrzavanje zivota i proizvodnju mleka nego u tovu
goveda.Razlicito iskoriscavanje energije pri raznim oblicima proizvodnje i nivoima energije i hrane nastaje
zbog stvaranja lakoisparljivih kiselina I njiovog eazlicitog koriscenja.Sircetna kis se dobro koristi za potrebe
odrzavanja zivota i proizvodnju mleka,a lose u tovu.Propionska koja se vise oslobadja kod ishrane
koncetrovanim hranivima obezbedjuje vecu kolicinuenergije pa se bolje koristi u tovu.
-potebe u proteinima-kod goveda uslovljene su potrebama da se uravnotezi promet N.Uzeti proteini moraju
da nadoknade gubitak N u izmetu,mkraci,dlaki I deskvaminisanom eitelu.Ako se daje vise proteina,zivotinje
ga koriste kao izvor energije,a N se luci mokracom.M.o. iz buraga omogucavaju podmirivanje potreba u
proteinima iz neproteinskog izvora N.Smatra se su potrebe oko 60g svarljivih proteina na 100kg TM.Potrebe
se utvrdjuju po formuli:
svarljivi proteini(g)=60x(TM/150 +1,43) ili
svarljivi proteini=110x(TM/300+ 1).
-potrebe u min.materijama i vitaminima-se daju kao ukupne potrebe.Ocenjuju se na osnovu endogenih
gubitaka.Potrebe na 100kg TM:3,5g Ca i 1g P;1,6g Na;5,0g NaCl;900000 mcg karotina;16mcg vit A;10-30mg
vit E;600-1000 i.j. vit D.

5
-potrebe u vodi-zavise od velicine zivotinje,kolicine hrane,nacina drzanja,klimatskih uslova,kolicine soli u
hrani.Priblizno iznosi 5,0-5,5l/kg SM hrane.

-ISHRANA KRAVA-

-Potrebe za proizvodnju mleka-

-energetske potrebe-zavise od sastava mleka i visine proizvodnje.Nedovoljna kolicina energije dovodi do
mobilizacije energije iz tkiva,a to dovodi do opadanja proizvodnje.Potrebe se odredjuju na osnovu ogleda
hranjenja i bioloskog ogleda.Najcesce se koristi preporuka koja se nalazi izmedju Kelnera(0,27SJ) i
Frederiksena(0,28SJ) a to je 0,275 SJ za proizvodnju mleka sa 4% mlecne masti.ME u proizvodnji mleka se
koristi 60-75%.Mleko sa 4% m.m. ima EV=3180,4KJ.40g mlecne masti x 38,62KJ+35g proteina x
24,51KJ+47g secera x 16,55KJ=3180,4KJ.
Ako se ME koristi 70%,za proizvodnju 1000 KJ mleka potrebno je 1400KJ ME.1SJ obezbedjuje 11723 KJ
ciste energije u proizvodnji mleka pa za proizvodnju 1000KJ mleka treba 0,0853 SJ,odnosno za 3180,4KJ
energije treba 0,275SJ.Unosenje vise energije nego sto je potrebno dovodi do talozenja masti i vremenom se
negativno odrazava na proizvodnju mleka jer se masti taloze i u vimenu.
Ekonomicnost drzanja krava zavisi od odnosa izmedju potreba za odrzavanje zivota i proizvodnje mleka.Od
ukupne NE hrane za odrzavanje zivota kod krava od TM=600kg koje daju 10l mleka utosi se 55% NE,ako
daju 20l 40% NE,a sa 30l 30% NE.Kod visoke proizvodnje zbog pojacanih metabolckih procesa malo se
povecavaju potreba za odrzavanje zivota,ali se menja i struktura obroka-vise koncetrata,manje kabaste hrane i
time se povecava njena energetska vrednost.
-potrebe u proteinima-zavise od kolicine proteina u mleku i kolicine izlucenog mleka.Esencijalne AK u
vime stizu iz krvotoka tako da je potrebno zivotinji omoguciti da ih sintetise sto se postize unosenjem
proteina ili neproteinskog N.Danas se smatra da svarljivi proteini hrane u sintezi proteina mleka koriste 60-
65%.Da bi se u 1l mleka sa 4%m.m. obezbedilo 35g proteina treba obezbediti oko 60g svarljivih
proteina.Odnos svarljivih proteina:sirovim je 1:4,6.Uzimajuci ovo u obzir za 1l mleka sa 3% m.m. potrebno je
51g proteina,sa 3,5% m.m.=56g,sa 4%=60g,sa 4,5%=65g,sa 5%=69g proteina.% proteina u mleku prati %
masti u mleku pa se moze izracunati na osnovu % mlecne masti po formuli:
%proteina=1,73+0,39 x % m.m. u mleku.
Smanjeno unosenje proteina u organizam dovodi do pada proizvodnje mleka i do pada % m.m.Kada se posle
ishrane deficitarne u N otpocne normalna ishrana prvo dolazi do deponovanja N u organizam,a zatim i do
rasta proizvodnje mleka.Za proizvodnju mleka ucesce neproteinskog N ne sme biti vece od 20%.Da bi se ovaj
N dobro koristio obrok treba da bude bogat skrobom i lakosvarljivim UH,a siromasan u celulozi i da ima
Ca,P,S.Odnos N:S ne sme biti veci od 1:15 a optimalno je 1:10.
-potrebe u mastima-mlecna mast je specifican proizvod mlecne zlezde u kojoj se sintetise,a za sintezu sluze
lipidi krvi.Izgradjena je iz deinske i miritinske kiseline(preko 50%),stearinske i palmitinske(oko 30%) i
isparljive masne kiseline(vise od 10%).Najznacajniji supstrat za sintezu mlecne masti je sircetna
kiselina.Ispitivanja su pokazala da za sintezu m.m. nisu potrebne masti hrane vec se one prvenstveno sintetisu
od UH.Sircetna kis koja se stvara u toku mikrobioloskih razlaganja hrane u buragu se preko acetil-Koa
ukljucuje u proces sinteze masti.Obrok koji ne sadrzi dovoljno celuloze dovodi do osetnog smanjenja %
m.m.Takodje veliko unosenje biljnih masti deluje nepovoljno na m.m.(zato u obroku ne bi trebalo da ima vise
od 5% biljnih masti).Zivotinjske masti mogu povoljno uticati na sintezu m.m. u % do 8%.
-potrebe u min. materijama-K jona u mleku ima najvise ali ga i u hrani ima u visku pa zadovoljava
potrebe(1,43g K/kg hrane).Visak K zahteva i visak Na(optimalan odnos je K:Na=1:25-1:5).Visak K umanjuje
resorpciju Mg i Cl.Na treba oko 0,75 mg za svaki litar mleka.Ca treba 1,11-1,45 g/l mleka.Posto je
iskoristljivost Ca oko 45% onda treba obezbediti 2x vecukolicinu Ca za svaki l mleka.Kolicina P u 1l mleka je
1g.Posto je njegova iskoriscenost 50-60% za svaki l mleka treba obezbediti oko 1,8g P.Odnos Ca:P=1,5:1 u
obroku za mlecne krave.
-potrebe u vitaminima-izvor vit A je karoten.On se delimicno pretvara u vit A,a delimicno i sam prelazi u
mleka.Potrebe u vit A se zadovoljavaju sa 300-400mg karotina/kg TM.Izvori vitamina D se obezbedjuju
putem hrane ili sintezom u organizmu iz holekalciferola pod dejstvom UV zraka.Potrebe su 0,25-0,30mg/kg
TM.
-Potrebe gravidnih krava-

5
Gravidnim zivotinjama je potrebno obezbediti energiju i za razvoj ploda koji je najintezivniji u poslednjoj ⅓
graviditeta sto ukazuje i na povecanje prometa materija.U prvoj fazi raviditeta TM se povecava na racun
plodovih organa i plodove tecnosti a kasnije dolazi do intezivnijeg unosenja hranljivih materija u plod(u
poslednjoj ⅓ graviditeta).S obzirom na malo deponovanje hranljivih materija u plodu u prve dve trecine
graviditeta potrebe za to se mogu zanemariti.Tek u poslednja 2 meseca graviditeta kravama treba obezbediti
hranljive materije za razvoj ploda.U tom periodu se krave moraju zasusiti da bi se omogucio:
-normalan razvoj ploda
-priprema endokrinog sistema I mlecne zlezde za sledecu laktaciju.
-eventualna popravka kondicije uz stvaranje rezervi za sledecu laktaciju.Potrebe za razvoj ploda su vece od
potreba za odrzavanje zivota za 30% u osmom,a 50% u 9.mesecu graviditeta.Za popravku kondicije i
stvaranje rezervi trebalo bi potrebe zaodrzavanje zivota uvecati za jos 5% u osmom,odnosno 10% u devetom
mesecu.
-potrebe u proteinima- njihovo deponovanje u plodu je najintezivnije u poslednja 2 meseca graviditeta.Na
kraju 6 meseca plod je tezine 1,2kg od cega SM iznosi 0.9kg,a proeina ima oko 0,6 kg.Na kraju 9 meseca
masa ploda je 42kg,suva materija je 12kg,a proteina 7 kg.Da bi se obezbedila ova kolicina proteina kravama
je potrebno u poslednja 2 meseca graviditeta obezbediti oko 13kg svarljivih proteina I to 4 kg u osmom I 9kg
u devetom mesecu.To znaci da treba povecati kolicinu proteina za 50% u osmom i za 100% u devetom
mesecu u odnosu na potrebe za odrzavanje zivota.Za obezbedjenje rezervi za narednu laktaciju u osmom
mesecu treba povecati za jos 5%,a u devetom za jos 10%.
-potrebe u vitaminima-vit A→35000-40000 i.j. dnevno po grlu;vit D→5000-6000i.j. dnevno.
-Ca→uvecavaju se potrebe u 8.i 9. mesecu.Potrebe u Ca za razvoj ploda su vece za 75%,a za popunjavanje
rezervi 15%.
-P→40% za razvoj ploda i 10% za popunjavanje rezervi.
-NaCl→5-7g dnevno vise u odnosu na potrebe za odrzavanje zivota
voda→50% vise.
-Sastavljanje obroka i tehnika ishrana krava u laktaciji-
Ishrana krava u lakraciji prilagodjena je proizvodnji mleka.Potrebe zavise od:
1)visine proizvodnje
2)potreba za odrzavanje zivota.
Proizvodnja mleka naglo raste posle teljenja,dostize max za 20-40 dana,a zatim lagano otpada I to nakon 4-5
meseci.
Rana laktacija(period razdojavanja)-je period do postizanja max mlecnosti.Tada se ishranom moze najvise
uticati na proizvodnju mleka.Prvih dana laktacije krave nisu u mogucnosti da konzumiraju dovoljno hrane pa
je izrazen negativan bilans materija.U fazi radojavanja posle normalizacije ishrane(obicno 10 dana po
teljenju) daju se povecane kolicine hrane i to se zove avansiranje.Svakih 7 dana nakon kontrole muze
odredjuje se potrebna kolicina hrane u zavisnosti od proizvodnje,ali se obrok povecava za onoliko koliko je
potrebno za proizvodnju 3-4 l mleka,a kod visoko mlecnih i do 5l.Ako krave pojacanom proizvodnjom
reaguju na avansiranje koristi se dopunsko avansiranje sve dok se ne prestanu da povecavaju
proizvodnju.Tada se obrok stabilizuje prema proizvodnji.Obicno se ovakvom ishranom postigne proizvodnja
za 30-35 dana.Sa opadanjem proizvodnje smanjuje se I kolicina hrane.Preobilna ishrana ne deluje na
mlecnost.
-Osnovni principi ishrane mlecnih krava:
1)dovoljna i potpuna ishrana da bi se max koristio genetski potencijal mlecnosti.
2)da ishrana odgovara potrebama pojedinih faza u zivotu krava.
3)izbalansirani,ukusni,raznovrsni obroci da bi zivotinja uzimala potrebnu hranu,a voluminozni i dijetetski da
bi obezbedili normalno varenje.
4)zdrava hrana bez stetnih primesa.
5)ekonomican obrok.
Opste je pravilo da kabastu hranu treba davati svezu jer je tada najukusnija i
najkvalitetnija.Konzervirana kabasta hrana daje se kada se ne moze davati sveza.Upotreba koncetrata
zavisi od kvaliteta kabaste hrane i mlecnosti krava.
-ZIMSKA ISHRANA-
bazira se na:

5
1)kvalitetnom senu(livadsko ili seno leptirnjaca)Moze se dati ido 3 kg sena na 100kg TM.Ishrana samo
senom moze da obezbedi do 8l mleka dnevno.Kada se daju koncetrovana hrana i socna seno se daje u kolicini
od 1,5-2kg na 100kg TM.Seno se obicno daje neusitnjeno jer se tako sporije konzumira i luci se veca kolicina
pljuvacke.
2)kvalitetnoj silazi-takodje moze biti osnovno hranivo mlecnih krava u zimskom periodu.Ona je ukusna i
krave je rado jedu.Bogata je mlecnom kiselinom pa se u buragu stvaraju velike kolicine propionske kiseline I
tako se povecava energetska vrednost obroka.Kravama se moze davati i do 40kg(ali cesce 20-25kg)
dnevno.Samo ishranom silazom se obezbedjuje proizvodnja oko 11l mleka dnevno.
3)kombinovano seno+silaza-0,6-0,9kg sena + 5-6kg silaze/100kg TM je jako pogodno.Prvenstveno se koristi
kukuruzna silaza a u manjim kolicinama lucerkina.
Pr:
a)livadsko seno 2 kg
seno lucerke 4kg daje 10l mleka
kukuruzna silaza 25kg
b)livadsko seno 2kg
seno lucerke 3kg daje 25l mleka
silaza kukuruz 25kg
koncetrat 6,5kg
4)svezi repini rezanci,dzibra,pivski trop-dnevno se daje 25kg svezih ili siliranih repinih rezanaca.Ako se
koriste u velikoj kolicini treba voditi racuna o bilansu P i karotina.Suvi repini rezanci se daju do 5kg,dzibra I
pivski kom do 30kg dnevno.
Pr:
a)livadsko seno 5kg
silaza kukuruz 15kg
pivski trop 20kg 20l mleka
koncetrat 3kg
b)livadsko seno 4kg
silaza kukuruz 16kg 25l mleka
kukuruzna dzibra 25kg
5)stocna repa-moze da se daje do 40kg ali velike kolicine mogu da promene varenje u buragu.Kolicina
secerne repe ne sme biti veca od 12kg.Ako se daju vece kolicine dolazi do stvaranje velikih kolicina
isparljivih masnih kiselina(buterne) pa nastaje ketoza.Lisce i glave secerne repe mogu da se daju do 40kg.
Pr:
a)seno lucerke 2kg
livadsko seno 3 kg 15 l mleka
lisce i glave secerne repe 35kg
koncetrat 3kg.
-LETNJA ISHRANA-
Bazira se na koriscenju zelene mase sa pasnjaka,livada i oranica.Nagli prelaz sa zimske na letnju ishrane tj.
mladu zelenu travu izaziva poremecaje u varenju,proliva,naduna i smanjenja proizvodnje,zato se kolicina
zelene mase postepeno povecava,a sena smanjuje.Obicno se na ovom prelazu prvo daje seno pa zelena
masa.Ishrana samo zelenom masom obezbedjuje mlecnost do 20l.Zivotinja moze da konzumira do 2,5kg SM
zelene mase na 100kg TM.Ako je pasa mlada ziv. mogu da konzumiraju 80-100kg dnevno,a ako je starija do
40 kg.

Pr:zelena lucerka 45kg

livadsko seno 4kg 24l mleka
koncetrat 4kg
Sa fizioloskog gledista najbolji je obrok u kome je zastupljena suva kabasta hrana,socna i koncetrovana hrana
jer se tako mogu podmiriti potrebe u hranljivim materijama,a istovremeno su omoguceni I najbolji uslovi za
rad buraga.Odnos SM iz kabastog i koncetrovanog dela obroka krece se u granici od 60:40-40:60.Krava treba
da konzumira 2,5-3kg SM hrane /100kgTM.

5
Koje ce se koncetrovano hranivo koristiti u obroku zavisi od toga koju hranljivu supstancu treba
nadoknaditi.Ako je osnovna kabasta hrana bogata u energiji,a siromasna u proteinima koristicemo proteinske
koncetrate i obratno.
Pr optimalnih obroka:
-livadsko seno 5kg -kukuruz 43,5% -so 1,0%
-silaza kukuruzna 25kg -mekinje 28,0% -stocna kreda 0,5%
-koncetrat 6,8kg -sunc. sacma 26,0% -VMD 1,0%
U ishrani mlecnih krava se sce vise koristi melasa u cilju povecanja EV i kao korigens ukusa,kao i urea kao
izvor N.Melasa se koristi do 10%,a urea do 1,5% u koncetrovanim smesama.
U novije vreme se sve vise koristi tzv. koncetrovani obroci u kojima je ucesce koncetrata do 60% SM
obroka.Visoko mlecnim kravama se koncetrati mogu davati u vecim kolicinama po volji ali im se mora
obezbediti bar 1kg sena na 100kg TM.Obrok za krave treba sastavljati prema individualnim potrebama.Ako se
krave drze vezane kabasti deo obroka je isti za sve,a koncetrovani deo se daje po potrebi.

-Ishrana zasusenih krava-

Potrebe za odrzavanje zivota+potrebe za razvoj ploda+priprema krave za narednu laktaciju+normalan razvoj

ako on nije jos zavrsen.Treba koristiti leti zelenu masu,a zimi kvalitetno seno,korenasto-krtolasta hraniva.Sto
se tice silaze,neki naucnici smatraju da se ne treba davati zasusenim gravidnim kravama,dok drugi misle da se
moze davati do 15kg dnevno.Kolicina grube kabaste hrane dnevno ne bi trebalo da predje 2% TM dok ukupna
kolicina SM obroka ne bi trebalo da predje 2,5%TM.Na 7 dana pred teljenje trebalo bi smanjivati obrok da bi
se izbeglo prenalivanje vimena i eventualni mastitis.Prvenstveno treba smanjivati koncetrovanu i socnu
hranu.Trba davati dobro seno,a od koncetrata ovas i mekinje.Na dan teljenja pozeljno je da zivotinja dobije
vodu i nesto mekinja ili bolje napoj od mekinja.Sutradan po teljenju kravama se daje hrana i to tako da se za
6-7 dana dostigne obrok potreban za ocekivanu proizvodnju mleka.
Uticaj hrane na proizvodnju mleka-kokosova i palmina uljana sacma mogu povecati kolicinu
m.m..Nedovoljna kolicina celuloze i proteina u obroku utice na smanjenje %m.m.Ako hrana sadrzi malo
nezasicenih m. kiselina onda je maslac tvrd i trosan,a ako ih ima dosta onda je mek.Zelena
hrana,silaza,kukuruz,suncokretova pogaca sadrzi dosta nezasicenih masti,dok slama,seno,sojina sacma vise
zasicenih.Hrana sa jakim mirisom i posebnim uksom moze ta svoja svojstva da prenese na
mleko(ugarnjaca,stocna repa,uljana repica,stocni kelj).Miris silaze se moze preneti na mleko.

-Ishrana teladi-

Tele se u prvim danima zivota ponasa kao neprezivar.Ishrana teladi je bazirana na mleku.Pljuvacka sadrzi
lipazu koja deluje samo na trigliceride.Njene aktivnost prestaje kada zivotinja preuzme fju
prezivara.Proteoliticki i amiloliticki enzimi koji razlazu hranljive materije drugih hraniva sem mleka se
aktiviraju i znacajniju aktivnost pokazuju u 3-4 nedelji zivota.U prvim danima ishrana teleta se bazira na
kolostrumu.On je bogatiji u proteinima,mastima,vitaminima i min.materijama od obicnog mleka.Koncetracija
ovih materija u kolostrumu brzo opada i 6-7 dana po teljenju vec se luci obicno mleko.
-Kolostrum:
-visokoenergetsko hranivo jer sadrzi visok % masti,
-sadri γ globuline koji pruzaju pasivni imunitet,
-sadrzi vise vit A,
-bogat je u Mg koji deluje kao laksans,
-stvara rastresit ugrusak u zelucu sto pomaze u laksem varenju.
Tele treba da obavezno uzme prvi kolostrum jer je uzimanje globulina najvece prilikom prvog uzimanja.Moze
se razblaziti 50 ili 100% u ishrani odrasle teladi.Moze se zamrznuti i cuvati do 2 godine.
-potrebe u energiji-za prirast zavise od velicine prirasta i njegovog hemijskog sastava.Potrebe u energiji za 1
kg cistog prirasta:
TM SJ TM SJ
60 0,50 110 0,87
70 0,57 120 0,94

5
80 0,62 130 1,01
90 0,72 140 1,08
100 0,80 150 1,16
1SJ=13467,5KJ NE pri ishrani mlekom
1SJ=11130,9KJ NE pri ishrani biljnom hranom bez mleka.
95% SE,93% ME,75% NE
-potrebe u proteinima-zavise od kolicine endogenog N izlucenog mokracom,metabolickog N izlucenog
izmetom,deponovanog N u tkivima,svarljivosti i BV proteina hrane.Endogeno izlucivanje N je 60-80mg/kg
TM,a metabolickog N je 1,9mg/kg TM.Sa staroscu izlucivanje endogenog N opada I kod junadi iznosi
25mg/kg,a izlucivanje metabolickog N se povecava do 4,5g kod odraslih goveda.Na 1kg prirasta ugradi se 26-
34g N.
Svarljivost proteina iz mleka je 95%,iz koncetrovanih 70-80%,iz sena 40%.Potrebe u proteinima zavise i od
energetske vrednosti obroka.Kod teladi u porastu potrebno je 150-180g svarljivih proteina na 1 SJ odnosno
15-18% proteina u obroku.
-potrebe u vitaminima-tele se radja sa malim rezervama vit A,ali ih povecava uzimanjem
kolostruma.Preporucuje se i parenteralno davanje vit A(10000000 u prvim satima zivota).
-potrebe u mineralima-deficit Ca se retko javlja.Potrebe zavise od endogenog gubitka i kolicine
deponovanog Ca u kostima tj. intezitet prirasta.Potrebe se zadovoljavaju sa 0,25-0,40% SM hrane.Potrebe u P
su 0,2-0,3% SM hrane.Potrebe u Mg su 2,5g/100kg TM.

Izbor hraniva za telad-

1)punomasno i obrano mleko i zamena za mleko predstavlja osnov ishrane teladi posle ishrane
kolostrumom.Smatra se da puno mleko od majke treba davati do 15 dana zivota.Obrano mleko je siromasnije
u mastima,vit i energiji.Po pravilu se u prvim danima zivota koristi kolostrum,a kasnije se puno mleko
zamenjuje sa obranim.Danas se sve vise koristi zamena za mleko(regenerisano i rekonstruisano mleko)-
osnovna komponenta je obrano mleko u prahu(70-80%),zatim su tu
mast,vitamini,min.materije,AB,antioksidansi i emulgatori.Deo obranog mleka u prahu moze se zameniti
surutkom,glukozom,punim brasnom soje.Mast se dodaje u kolicini od 15-20% i mora biti dobro
homogenizovana.Zamena za mleko se u prometu nalazi u brasnastom obliku,a daje se pomesana sa vodom u
odnosu 1:3-1:4.
2)koncetrovana hraniva(zrnevlje zita i leptirnjaca,uljane sacme,mekinje,manje kolicine repinih
rezanaca,gluten).Vec od druge nedelje zivota se mogu koristiti koncetrovane smese-starter smese.One sadrze
15-16% svarljivih proteina.Posle 2 meseca zivota(zalucenja)koriste se smese –grower koje imaju 12,5-13,5%
svarljivih proteina.
3)kabasta hrana-najbolja hrana za telad je kvalitetno livadsko seno ili seno od leptirnjaca.Seno leptirnjaca
moze dovesti do naduna ili proliva ako se daje u vecoj kolicini.Seno se daje vec od 2 nedelje zivota.
4)zelena masa-se daje od 3 nedelje zivota.
5)silaza(kukuruzna)-daje se od 2 meseca.
Po vecini istrazivaca tele sve do 70kg TM moze da konzumira vise SM iz tecne hrane nego iz suve hrane,pa
se preporucuje da se ishrana mlekom produzi do 2 meseca zivota.
-Sistem ishrane teladi-kod ishrane mlekom:
1)sisanje-klasicni nacin
2)napajanje punim i obranim mlekom
3)napajanje zamenom za mlekom
-Sisanjem se omogucava samo uzimanje punog mleka sto je danas dosta skupo(koristi se kod tovne
teladi).Prednost su jednostavna organizacija,potrebno je manje radne snage,manja mogucnost infekcije
teladi.Mana je sto se ne moze ograniciti kolicina mleka.Ovo se ipak moze postici na 2 nacina:

-kad tele sisa svoju majku,krava se prethodno izmuze i teletu se ostavi potrebna kolicina mleka.Treba
izmuzati kompletne cetvrti posto je sastav mleka na pocetku i kraju muze razlicit.Teletu se ostavljaju 1 ili 2
cetvrti.

6
-u uslovima masinske muze se izdvajaju krave hraniteljice.Jedna krava u zavisnosti od mlecnosti odgaja 2-4
teleta.Posto posisa kolostrum tele se odvaja od majke(prebacuje na dalje odgajanje pod majku hraniteljicu s’
tim sto se pod kravom drze samo za vreme sisanja.
-Napajanje-je noviji nacin odgajivanja teladi.Za to su potrebni posebni uredjaji i vise radne snage.Telad se
mogu napajati iz kofe ili pomocu cucle.Napajanjem iz kofe tele uzima mleko halapljivo u velikim gutljajima
sto dovodi do stvaranja velikih ugrusaka u zelucu i otezava varenje.Napajanje pomocu cucle je bolje.Cucla je
od tvrde gume velicine sise sa kanalom promera sisnog kanala.Tele uzima mleko u mlazevima kao kod
sisanja.Mleko mora biti zagrejano na 37-40°C,pribor za napajanje se cisti toplom vodom i dezinfikuje.Pri
napajanju postoje 3 mogucnosti:
1)othranjvanje teladi velikim kolicinama mleka-kod nas se retko koristi jer je neekonomicno.Koristi se
jedino kod odgajivanja kvalitetnih priplodnih grla i u tovu za belo meso.Karakterise se davanjem vece
kolicine mleka tokom duzeg perioda(110-120 dana).Koristi se kombinacija punog i obranog mleka kao i
zamena za mleko.U tom periodu tele dobije800-1000l mleka.Ako se koristi kombinacija punog i obranog
mleka,u pocetku se daje samo puno mleko,a od 5-6 nedelje i obrano,a od 6-8 nedelje prelazi se samo na
obrano.
2)othranjivanje teladi smanjenim kolicinama mleka-koristi se 400-600l mleka,a napajanje traje 80-90
dana.Ako se koristi puno i obrano mleko,u prve 2 nedelje daje se samo puno mleko,u 3-4 nedelji se uvodi
obrano,a od 6 nedelje samo se daje obrano.
3)othranjivanje teladi minimalnim kolicinama mleka-daje se 250-300l mleka u toku 45-60 dana.Puno
mleko se samo koristi tokom 2 nedelje,od 3 nedelje se uvodi obrano,da bi se od 5 nedelje davalo samo obrano
mleko.
Danas se telad napajaju samo regenerisanim mlekom samo do 60 dana tako da upotrebljena kolicina ne
prelazi 250l.Sa prihranjivanjem se pocinje vec u 2 nedelji zivota i to koncetrovanim smesama,a u 3 nedelji sa
senom.Obicno se kolicina koncetrata i sena povecava tako da u 4 mesecu se daje 1,5kg koncetrata i 1kg sena
ako se radi o prvom nacinu napajanja,a ako se radi o 2 onda 2kg koncetrata i 1,5kg sena,a u 3 se daje 2kg
koncetrata,1,5 kg sena i 4kg silaze.
-Ishrana odlucene teladi i junadi-
Mora biti tako organizovano da obezbedi normalan razvoj mladog organizma,pravilan razvoj org. za
varenje,normalno sazrevanje i dobra plodnost.Prirast zivotinja mora biti umere u skladu sa intezitetom
porasta(ziv. ne sme da se ugoji ili zakrzlja).Pri preobilnoj ishrani prirast je suvise intezivan pa zivotinje
prerano polno sazrevaju sto moze da se odrazi na vek iskoriscavanja krava i njenu proizvodnju mleka.Kod
slabe ishrane junice kasnije stasavaju sto se takodje odrazava na kvalitet teljenja i ekonomicnost
proizvodnje.Optimalno vreme za prvo pripustanje je sa 15 meseci i sa 300-360kg,a to se moze postici ako se
ishrana tako organizuje da da prirast u prvih 6 meseci zivota bude 700-750g dnevno,a kasnije je 700gOd
oplodnje pa do 3 meseca pre partusa prirast treba da bude oko 600g.
-Ishrana priplodnih junica-
treba bazirati na voluminoznoj kabastoj hrani koja pogoduje razvoju organa za varenje i odrzavanju zdravlja i
ekonomicnije je.Osnovno hranivo je livadsko seno i seno od leptirnjaca,koriste se i manje kolicine silaze i
repinih rezanaca.U letnjem periodu osnovna hrana je zelena masa sa livada i pasnjaka.Pored kabaste hrane u
1. godini zivota se daju i koncetrovana hraniva.U 5 i 6.mesecu daje se oko 2kg,u 9.mesecu 1,5kg,u 12. 1kg.U
5.i 6. mesecu se daje koncetrat sa 10-11% svarljivih proteina,a kasnije sa 9% proteina.

-Ishrana goveda u tovu-

1)Tov teladi-
karakterise se povecanjem misicne mase i s’ obzirom na intezitet rasta,ali se sastav tela menja i u tovu.Dnevni
prirast u tovu je 1000-1400g(1600g).Kolicina proteina se racuna iz pretpostavke da se u 1kg prirasta deponuje
170g proteina,a njhova BV je 90% pa je za 1 kg prirasta potrebno 190g svarljivih proteina.U tovu teladi
razlikujemo 4 tipa:
a)intezivan tov mlade teladi mlekom-telad se napajaju sa velikim kolicinama mleka tako da se 2-2,5 meseca
zivota dostigne TM=100-110kg i dnevni prirast je 1000-1200g.Za 1kg prirasta se utrosi 9-10l mleka ili
zamene.
b)produzeni tov mlekom za proizvodnju belog mesa-do TM=160-180kg sto se postize za 3-3,5 meseca.Tov
se obavlja punim mlekom ili zamenom i tele ne dobija drug hranu.Drze se u kavezima ili zatamljenim

6
prostorijama.Meso je bledo ruzicaste boje jer usled iskljucivo ishrane mlekom nastaje hipohromna
anemija.Ako se koristi zamena za mleko u pocetku se razblazuje vodom u odnosu 1:3,a kasnije1:5,5.Tele pije
6-14l razredjenog mleka.Dnevni prirast je 1200-1400g,a za 1kg prirasta utrosi se 1,5kg suve zamene.
c)tov teladi do 140-150kg-ishrana mlekom,koncetratima i senom.Obicno se telad napajaju smanjenom
kolicinom mleka(350-400l mleka za ceo tov),prihranjuju sa koncetratom i sa malo sena.Tov traje 3-3,5
meseca,a dnevni prirast je 1,2-1,5kg.
d)produzeni tov-tele se napaja sa malom kolicinom mleka,prihranjuje koncetratom i senom cija je kolicina
ogranicena na 1kg dnevno.Sa 5-5,5 meseci,dostize TM=200-220kg,a dnevni prirast je 1200-1400kg.Meso je
tamnije boje,ali dosta ukusno i socno.
2)Tov junadi-
-karakteristican prirast u misicnom i masnom tkivu.U toku tova menja se sastav prirasta u pravom povecanju
SM i masti,a smanjuje se voda i proteini.Prirast je relativno intenzivan do 8-9meseca,a zatim opada.Koriste se
muska grla zbog veceg prirasta.
-potrebe u proteinima-zavise od starosti zivotinje i od dnevnog prirasta.Kod povecanja prirasta povecavaju
se i potrebe u proteinima,ali se smanjuju relativne potrebe jer je ucesce masti u prirastu vece.Potrebe u
proteinima su 13-14% do TM=350kg,a kasnije 12% od ukupne SM obroka.Izvor proteina u tovu nijetako
vazan jer one koriste i neproteinski N.Ovaj nacin izracunavanja potreba koristi se pri tovu obrocima sa
visokom energetskom vrednoscu i svarljivoscu proteina preko 70%.Ako su obroci bogati kabastom hranom
svarljivih proteina je manje od 70% i potrebe se odredjuju na jedinicu energije pa je u pocetku potrebno 180-
190g/Sj,a kasnije 150-160g/SJ.
-potrebe u vitaminima-vit A(6000i.j./kgSM obroka),vit D(1200-1500i.j.),vit E(0,1-0,5mg/kg TM).
-potrebe u min.materijama-Ca(0,5),P(0,4),NaCl(7G/100kg TM).

a)Tov junadi do 400-450 kg-(baby beef)-intenzivan tov koncetrovanim ili polukoncetrovanim obrocima.Tov
traje do 1 godine zivota,meso je meko i socno,prozeto masnim tkivom.
a)tov junadi-koncetrovani tip-podrazumeva ishranu konc. smesama u kojima 60-80% SM obroka cine
koncetrati.Obicno se koriste smese u kojima ima i kabastih hraniva pa je kolicina celuloze 8-9%.Posto je %
celuloze mali,junad moraju biti pripremljena za ovakav tov tj. od prvog dana zivota ishrana se odvija sa
malom kolicinom kabaste hrane pa se burag u potpunosti ne razvije.Od kabastih hraniva se koristi seno i to
samo do 1kg dnevno.Sa TM=200kg prelazi se na ishranu samo smesama.Od kabastih hraniva se koristi
kukuruzni klip,kukuruzna stabljika,repini rezanci,ljuske suncokretovog semena i seno.Koriscenjem ovakvih
smesa postize se dnevni prirast 1000-1500g,a za 1kg prirasta se utrosi 6-7kg smese.Ishrana koncetrovanim
obrocima moze dovesti do poremecaja u varenju i paraktoze buraga i nekrobaciloze jetre,zbog nedostatka
balasta.
b)tov junadi-polukoncetrovani tov-ima vece ucesce kabaste hrane,dok koncetrat cini 60% mase obroka.On
je glavni izvor energije i hranljivih sastojaka,a kabasta hrana za rad buraga.Obicno se se zivotinji daje 1,5-1,7
kg/100kg TM koncetrata.Kabasti deo obroka cini livadsko ili seno leptirnjaca,silaza,sirovi repini
rezanci,zelena masa.Seno se daje 1kg/100kg TM,silaza 4-5kg/100kg TM.prirast je 1000g.Ovde nema
poremecaja u varenju i pogodno je za tov mladje junadi.
b)Tov junadi od 500-550kg-traje 16-18 meseci.Telad i mlada junad se hrane umereno(vece ucesce kabaste
hrane) do TM=300kg,a dnevni prirast je 700-800g.Posle ovog perioda prelazi se na vece kolicine
koncetrata,da bi se obezbedio prirast od od 1200g i vise.Kod junadi preko 400kg,% SM a narocito masti je sve
veci pa su potrebe za prirast vece.Tov junadi moguce je zasnovati na pretezno kabastoj hrani.Prirast je 800-
1000g.Koriste se junad starija od 12 meseci.U ovoj vrsti tova koncetrati ucestvuju sa 20-25% SM obroka.Od
kabastih hraniva se najcesce koristi zelene masa leti,a zimi silaza i seno.Najekonomicniji je tov na pasi koji
traje 3-5 meseci,a u obzir dolaze junad starija od 12 meseci.Prirast je do 1000g dnevno,ako je pasnjak
kvalitetan.Zimi se koriste seno i silaza.Seno se daje po volji,a koncetrat 1-2kg dnevno.

3)Tov odraslih goveda-

Obicno se odnosi na grla koja su iskljucena iz priploda.Cilj je povecanje TM i poboljsanje kvaliteta mesa.EV
prirasta je vrlo visoka pa je i potrosnja hrane za 1kg prirasta visoka.Tov traje 90-100 dana,a dnevni prirast je
1000g.Tov je baziran na koriscenju jeftinih kabastih hraniva(zelena masa,silaza,seno,repini
rezanci,dzibra).Koncetrati se daju u manjim kolicinama.Odrasla goveda u tovu konzumiraju 2,5-3kg

6
SM/100kg TM ili ova kolicina hrane treba da sadrzi 1,0-1,3 SJ i 100-150 g svarljivih
proteina.Najekonomicniji je tov repinim rezancima i dzibrom.Repini rezanci se daju svezi ili silirani sa ili bez
melase u kolicini 70-80kg s’tim sto se u prvim danima daju manje kolicine zbog privikavanja.Pored rezanaca
se daje 2-5kg suve kabaste hrane zbog balasta.Daje se 1-2kg koncetrata.Tov dzibrom se odvija po istom
principu(80-90kg dzibre,3-5kg suve kabaste hrane i 2-3kg koncetrata).Na pocetku obroka se daje kabasta
hrana izmesana sa dzibrom i koncetratom,pa samo dzibrom,pa samo kabasta hraniva.Tov napasanjem se
organizuje na kvalitetnim pasnjacima po principu pregona.Obuhvata predtov(prihranjivanje),glavni tov(Max
hranjenje) i zavrsni tov(dodavanje koncetrata)

4)Ishrana bikova-
Potrebe priplodnih bikova su manje poznate nego potrebe drugih kategorija zbog nacina drzanja,specificne
proizvodnje,temperamentnosti.Da bi se potrebe odredile potrebno je redovno kontrolisati kolicinu i kvalitet
sperme i TM..Odrzavanje bika u priplodnoj kondiciji je preduslov za efikasno koriscenje u priplodu.U 1.
godini dnevni prirast je 900-1100g,a potrebe se odredjuju na osnovu junica uvecanih za onoliko koliko je veci
prirast.Potrebe su 20-25% vece nego kod junica..Obrok bikova u porastu ne sme biti suvise voluminozan da se
organi za varenje ne bi prosirili suvise.Njihova ishrana treba da bude sastavljena od sena i koncetrata uz
dodatak zelene mase ili socnih plodova.Smatra se da je kvalitetno livadsko seno neophodno i ono se
delimicno moze zameniti zelenom masom i silazom.Ishrana odraslih bikova zavisi od TM,kondicije kao i od
stepena iskoriscavanja,preporucuje se da se potrebe uvecaju za 20-30 % u odnosu na potrebe za odrzavanje
zivota sto se tice energije,1 50-60% sto se tice proteina.Osnovno hranivo je kvalitetno livadsko ili seno od
leptirnjaca(1kg sena/100kg TM).ukupna kolicina zelene mase ne bi trebalo da bude veca od 2kg/100kg TM,a
silaze 12-15kg/dnevno.Ako se koristi livadsko seno u koncetratu moze biti do 18% svarljivuh proteina,seno
leptirnjaca do 13 %.Od zita preporucujemo ovas,a u manjim kolicinama jecam i sacme.

Ishrana ovaca

Ovo je pretezno pasna zivotinja.Bolje koristi pasu od goveda.Ima siljatu gubicu,pa moze da koristi nisku
travu.Na ovaj nacin unistava pasu,jer odgriza travu do korena.Ovce neprekidno proizvode vunu,pa su im
potrebe za odrzavanje zivota vece.Ako ishrana nije ujednacena opada kvalitet i prinos vune.
Izbor hraniva
Osnovno hranivo tokom leta je zelena masa sa livada i pasnjaka.Napasaju se tamo gde goveda ne mogu ,jer
koriste nisku vegetaciju.Ukoliko je pasa kvalitetna moze u potpunosti da zadovolji potrebe nekih kategorija
ovaca(jalove i sjagnjen ovce u 2/3 graviditeta,priplodne ovnove van sezone pripusta,siljezad,dojne ovce u
2/2 dojnosti i odrasle ovce u tovu).U ishrani se moze koristiti i zelena masa sa oranica(5-10kg dnevno).
U zimskom pariodu osnovnu hranu cini seno livadsko i od leptirnjaca.Ovce zahtevaju finije seno sa vise
lisca.kolicina sena je 1-2kg dnevno,silaza do 5kg,repa,mrkva do 2kg.Od zrna se koristi najcesce
kukuruz,ovas,redje jecam,zrnevlje leptirnjaca (grasak,grahorica).Ind. proizvodi se koriste retko i to suvi i
svezi repini rezanci,drozdina i dzibra.Od konc. hraniva se koriste mekinje,uljane sacme i pogace(suncokretova
i sac. uljane repice)Od ostalih kabastih hraniva koriste se kukuruzovina,pleva,slama,pasuljevina,lisnik.Koriste
se kad treba obezbediti celulozu.Animalna hraniva se retko koriste u ishrani ovaca.
U ishranu ovnova u pripustu mogu da se koriste mleko i jaja.U ishrani mlade jagnjadi koristi se mleko u prahu
i eventualno male kolicine ribljeg brasna.

-Ishrana priplodnih ovaca-

Dobra ishrana pred sezonu pripusta obezbedjuje cesci % bliznjenja,a u toku graviditeta tezu i otporniju
jagnjad.Potrebe zavise od od potreba za odrzavanje zivota i potreba za proizvodnju.Iste potrebe za odrzavanje
zivota imaju jalove i bremenite ovce u prve 2/3 graviditeta.potrebe ovnova su vece za 5-10% zbog vece
kolicine vune.Dve nedelje pred pocetak osemenjavanja ovce treba hraniti nesto.Energija se povecava 10-15%
u prot.,vit.,min. mat.i za 25-30% u odnosu na potrebe za odrzavanje zivota.

6
Jalove ovce i ovce u prve 2/3 graviditeta najbolje je drzati na pasi.Ako pasa nije dobra treba prihranjivati sa
dobrim senom i koncetratom.U zimskom periodu najbolje je davati kvalitetno seno sa nesto silaze i socne
hrane.
primer:
1.seno lucerke 1kg 2.livadsko seno 1kg
silaza kukruz 1,0kg pleva 1kg
so 4g so 4g

Ishrana gravidnih ovaca u poslednjoj 1/3 graviditeta mora da zadovolji potrebe za odrzavanje zivota,razvoj
ploda,pripremu za sledecu laktaciju,a ako je potrebno i da popravi kondiciju.Potrebe u energiji su vece za 5%
u 1/3,a u 2/3 za 10%,a u 3/3 za 40-45% u odnosu na potrebe za odrzavanje zivota.Potrebe u prot.,min.,vit. u
3/3 graviditeta vece su za 50-55%.Ukoliko je ishrana optimaln ovce u 1/3 grav. dobijaju TM oko 20%.U 3/3
grav. u plodu se deponuje 650-700g proteina,tako da su potrebe 80-95g svarlj. prot.,10-13g NaCl, 0,75-0,95
SJ.
Letnja ishrana se bazira na zelenoj hrani do 10kg dnevno,a zimi je osnovno hranivo seno uz dodatak stocne
hrane ili silaze.Daje se 1,5kg sena,4-5kg socnih hraniva,3-4kg silaze.Obicno se daje i 200-300g koncetrata.
primer:TM 50kg
1.seno lucerke 1,5kg 2.livadsko seno 1,5kg
kukur. silaza 1,5kg kukur. silaza 1,0kg
kukur. 0,15kg mekinje 0,25kg
mekinje 0,10 kg VMD 20g
VMD 20g

-Ishrana dojnih ovaca -

Zavisi od proizvodnje mleka(mleko ovaca sadrzi 7%m.m. i 6,4% prot.)Za proizvodnju 1l mleka potrebno je
4186KJ=0,42SJ.U prva 2 mes. laktacije ovce daju 0.7-1.2l mleka,a u 2/2 0.4-0.7l.Potrebe u energiji su vece za
75-80%,a u prot.,vit.,min. 80-100% vise.U 2/2 latacije smanjuju se potrebe za 25%.Ovce u laktaciji moraju da
dobiju vecu kolicinu kabastih hraniva nego gravidne.Leti dobijaju 10-15kg zelene mase a zimi 2kg sena 2-5kg
socnih plodova 2-4kg silaze.Koncetrat se daje 400-500g dnevno ili 250-300g na svako jagnje.
primer:TM 50kg
1.seno lucerke 2kg 2.seno lucerke 1kg
kukur. silaza 1kg livadsko seno 1kg
ovas 0,5kg kukur. silaza 1kg
VMD 20g mekinje 0,1kg
so 10g kukuruz 0,3kg
VMD 20g
so 10g

-Ishrana priplodnih ovnova -

Ishrana van sezone pripusta bazira se na potrebama za odrzavanje zivota.Na 20-30 dana pre pripusta ishrana
se poboljsava i dovodi na nivo ishrane u sezoni pripusta.Tada postoje potrebe za odrzavanje zivota i
proizvodnju sperme.Potrebe u energiji moraju se uvecati za 31%,a u prot. za 50% u odnosu na potrebe za
odrz. zivota.
U sezoni pripusta ovnovima ne bi trebalo davati velike kolicine kabaste hrane.kolicina kabaste
hrane(kvalitetno livadsko seno) ne bi trebalo da iznosi vise od 1-1,5kg,zatim silaza4-5kg kao i socni
plodovi(mrkva).Leti moze da se daje zelena masa ali ne vise od 10-12kg.koncetrat se daje 600-700g i zavisi
od kvaliteta kabaste hrane i opterecena ovna.

-Ishrana priplodnog podmlatka-

Jagnje sisa po pravilu 3-4 mes. prve 3 nedelje koristi samo majcino mleko,a posle pocinje prihranjivanje sa
kvalitetnim livadskim senom i koncetratom(smesa kukur.,ovsa,mekinje i uljane sacme ili smese slicne
6
starterima za telad sa 18% prot.).U pocetku jagnje uzima 10-20g koncetrata,a od 2. mes. uzima vece kolicine
tako da se krajem 2. mes. daje 250g.Ako se ovce jagnje u prolece ili pocetkom leta jagnjad vec 1. mes. ide sa
majkom na pasu.Od 3. meseca se mogu davati i socna hraniva.Ako se jagnje pravilno hrani dostize TM20-
25kg za 4 mes.Posle odbijanja jagnjad se hrane zelenom masom i dodaju se konc. sa 10% prot. i to 100-
150g.Dnevni prirast je 100-150g tako da jagnje sa 6 meseci ima TM30-35kg.Jagnjad se mogu i ranije
zaluciti,ako se mleko koristi za preradu.U tom slucaju se za napajanje koristi kravle sveze mleko ili zamena za
mleko sa 20%masti razredjene sa vodom u odnosu 1:7.Za prihranjivanje se koriste starter smese.

-Tov ovaca -

1.Tov jagnjadi na sisi-tov traje 3-4 mes.Jagnjad pored majcinog mleka dobijaju I odredjenu kolicinu
koncetrata I sena kao I zelenu masu.Konc. se daje u kolicini od 400-500g,seno do 200g,socna hraniva do
1,5kg.Ovako hranjena zenska jagnjad za 3,5-4 mes. imaju 30-35kg,a muska I vise sto znaci da je dnevni
prirast 250-300g.
2.Brzi rov odbijene jagnjadi- jagnjad se hrane nesto intezivnije tj. povecava se kolicina konc. i kabaste hrane
u odnosu na priplodnu jagnjad.Po odbijanju(TM 20-25kg)jagnjad se intezivno hrane konc.(400-700g) I
kabastom hranom(seno 300-400g,silaza 2-3kg),kao i socna hraniva.Tov traje 2,5-3 mes. po zalucenju,dnevni
prirast je 300g tako da za 6 mes. zenke imaju 40kg a muzijaci i vise.
3.Pasni tov jagnjadi-zalucena jagnjad se drze na pasi i prema potrebi se prihranjuju konc.Dnevni prirast je i
do 300g,tako da jagnjad sa 7 mes. imaju 50kg a muska 55kg.
4.Tov siljezadi-uzimaju se jagnjad ojagnjena zimi ili u rano prolece.Takva jagnjad se preko leta drze na pasi
sa prirastom od 100g sve do 8-9 mes. ekstenzivno.U jesen se prelazi na intezivnu ishranu
konc.,senom,silazom i prirast je 200-300g.Krajem jeseni sa 10-12mes. imaju z 50-55kg,a m preko 60kg.
5.Tov odraslih ovaca-obuhvata ovce iskljucene iz priploda.Nacin tova zavisi od god. doba.U toku zime se
tove ovce koje nisu ostale gravidne i ovnovi koji se nece vise koristiti za priplod.Koristi se kvalitetno
seno,silaza,svezi i suvi repini rezanci i izvesna kolicina konc.U toku leta se tove ovce koje su iskljucene iz
priploda po odbijanju jagnjadi.Tov se odnosi na pasu i prihranjivanje konc(manjom kolicinom)

-ISHRANA KOZA-
Je identicna ishrani ovaca,ali je izbor hraniva nesto drugaciji.Mogu se koristiti otpaci iz baste I
kuhinje,napasanje na nasipima i drugim povrsinama koje ne mogu da se koriste.
Koze dnevno daju 3-5l mleka slicnog sastava kao kravlje pa su potrebe za proizvodnju slicne.Potrebe za
odrzavanje zivota su iste kao kod ovaca.

-ISHRANA KONJA-

Konj je izrazit biljojed i sve potrebe zadovoljava iskljucivo biljnom hranom.Spada u monogastricne
zivotinje,zeludac nije mnogo razvijen ali je zato cekum dobro razvijen sa bogatom mikroflorom pa tako konj
moze dobro da koristi grubu hranu celulozu i da oplemenjuje prot. hrane i sintetise vit B kompleksa.Oni dobro
zvacu zrnastu hranu,a sitno mlevenu hranu uzimaju halapljivo i brzo pa mogu nastati kolike.Konj je osetljiviji
od drugih zivotinja na promenu hrane i na pokvarenu hranu.Oni dosta dobro iskoriscavaju proteine i masti a
celulozu manje od goveda.Konzumiraju 1,5-2,5%SM hrane po TM.Odnos kabaste i konc. hrane je 1:1
Izbor hraniva:
1.Kabasta hraniva-najbolje je davati kvalitetno liv. seno 1,5-2kg/100kg TM.Seno leptirnjaca se daje u
kolicini od 50% kolicine livadskog sena.Ostala manje vredna kabasta hraniva se ne daju jer ih konji slabo
koriste.U toku leta konji koriste zelenu masu mada u manjim kolicinama nego PZ.Konjima je bolje davati
slatke trave nego leptirnjace.Konjima se daje 25-30kg zelene mase,silaza se daje do 15kg dnevno,stocna
mrkva do 20kg,stocna i secerna repa se manje daju.
2.Koncetrovana hraniva-najpogodniji je ovas,ali u nasim uslovima se koristi kukuruz koji ima osobinu da
konje tovi pa ga ne bi trebalo davati u vecim kolicinama.Jecam se retko koristi,a raz ne bi trebalo koristiti jer
moze izazvati proliv.ako treba obezbediti vece kolicine proteina konjima se daje zrnevlje leptirnjaca(grahorica
I grasak).Zrnasta hrana se daje u kolicini od 1-1,5kg/100kgTM.Od spor. proizvoda industrije najcesce se daju

6
mekinje i to ne u velikim kolicinama jer dovode do stvaranja enterita.Uljane sacme se daju retko u kolicini od
0,5-1kg.
3.Animalna h.-se daju izuzetno retko.Zdrebadima i pastuvima se mogu davati jaja I mleko.
4.Voda-se daje po volji.Smatra se da konjima treba oko 0,9l vode na svaki kg SM hrane.Visoke
temperature,tezak rad,laktacija povecavaju potrebe.
-Potrebe konja za odrzavanje zivota-
1SJ=22154KJSE
-Potrebe u energiji-su nesto vece nego kod goveda jer je konj temperametniji.Na TM=400kg dolazi 2.62SJ,a
za TM=600kg dolazi 3,56SJ.Potrebe u SE odredjuju se po formuli SE=155xTM(0,75)x4,1868 TM(0,75)-
metabolicka masa u kg
Obrok se najcesce komponuje na bazi od 11514KJSE u kg smese a dnevne potrebe hrane se krecu od
1,1/100kg TM(TM=600kg) I 1,3kg/100kgTM(TM=400kg).
-Potrebe u proteinima-su relativno niske.Potrebe za svarljivim proteinima je 50-80% kod konja odnosno to
je njihova svarljivost,a potrebe u svar. prot. se odredjuju po formuli SP=3xTM(0,75).Kolicina svarljivih prot.
za konje TM 400kg iznosi 268g,TM500-317g,TM600-364g.U obroku kolicina proteina predstavlja oko 10%
kolicine suve mat.
-Potrebe u min. mat.-za TM=400kg-16g Ca dnevno,TM=600kg-24g Ca,a P 12-18g.
-Potrebe u vit.-vit. A=1000-1500i.j.,vit.D I ostali vit se zadovoljavaju u ishrani.

-Ishrana priplodnih kobila-

Zdrebne kobile-sve do 3/3 grav. nemaju velike potrebe za razvoj ploda.Obicno se koriste za lak rad i tada su
potrebe za rad dovoljne i za razvoj ploda.Ako ne rade dovoljne su i potrebe za odrzavanje zivota koje se u 1/3
grav. povecavaju za 3% ,a u 2/3 za 5%.U poslednjoj trecini se potrebe u energiji povecavaju 12-15%,oko 23%
u Ca i P,40% u proteinima do 100% u vit. A.Posto tezina ploda cini oko 10%TM kobili je potrebno u
poslednjih 3 mes. 2419,4 KJ dnevno.
Potrebe u proteinima-se baziraju na kolicini prot. u plodu(11,3% mase ploda odnosno 1,13%TM
majke).Ovu kolicinu je potrebno deponovati u poslednjih 90 dana grav.Posto se 60% svarljivih prot.
deponuje,a 45% koristi u izgradnji ploda potrebno je krajem grav. uneti 0,6x1,13/0,45=1,51TM majke
prot.,odnosno0,17g s.p. na svaki kg TM majke.Ovome treba dodati i potrebe za stvaranje rezervi oko 40%
potreba za razvoj ploda.Prema tome,kobili TM=500kg pored potreba za odrzavanje zivota treba dodati jos
119g svarlj. prot..Zdrebnim kobilama se daje2kgSM/100kgTM a u poslednjoj 1/3 grav. kolicina kabaste hrane
je jos manja.Najbolje im je davati livadsko seno ili seno leptirnjaca(1-1,5kg/100kgTM).Od konc hraniva se
daje najcesce ovas,.a manje kukuruz,mekinje i suncokretne sacme.Od socnih hraniva daje se mrkva 6-8
kg.Moze se davati i kvalitetna silaza 5-8kg.Preporucljivo je da se u poslednjoj trecini grav. sto manje menja
hrana i da se isti sastav zadrzi ili prvo vreme po zdrebljenju.10tak dana pred zdrebljenje daje se manja
kolicina kabaste hrane a vise hrane sa blagim laksantnim dejstvom(mekinje)
primer:TM=500kg
1.livadsko seno 2kg mrkva 1kg
lucerkino seno3kg VMD 0,1kg
ovas 3kg so 50g
kukuruz 1,5kg
Dojne kobile-ishrana je zasnovana na potrebama za odrzavanje zivota i proizvodnji mleka u prva 3 meseca
laktacije proizvodi 14-20l mleka dnevno sa 2,2% prot., 1,3-1,6% m.masti,6%secera,EV=1990-3135KJ.za
proizvodnju 1l mleka ovakve vrednosti potrebno je 3316KJ SE.U 2/2 laktacije kolicina mleka se smanjuje na
10 l pa su i potrebe manje.Ako se kobile koriste za lake radove potrebe se skladno uvecavaju sa tezinom
rada.U1/2 laktacije kod kobila koje obavljaju lake radove potrebe se povecavaju za 15%, a u 2/2 za
25%.Koriste se uobicajena hraniva za konje s tim sto se moze koristiti veca kolicina kabaste hrane.Prva hrana
posle zdrebenja treba da bude lak napoj od mekinja a zatim smesa od mekinja I od ovsa.Prvih 5-7 dana ne
treba davati mnogo hrane.

6
shrana pastuva-

-Van sezone parenja bazira se na potrebama za odrzavanje zivota i priplodne kondicije.Treba voditi racuna da
se pastuvi ne utove.Ishrana je strogo individualna i zavisi od temperamenta.Ako se van sezone koriste za rad
tretiraju se kao radna grla.U sezoni parenja hrane se kao priplodne zivotinje u zavisnosti od opterecenja.Ove
potrebe su u odnosu na potrebe za odrzavanje zivota vece za 10-50%.ZA ishranu pastuva se koriste ista
hraniva kao za konje s’tim sto se kabasta koristi u manjoj meri ne vise od 0,7%TM.Takodje se ne daje velika
kolicina sacme i zelene hrane(mrkva do 5kg,zelena masa do 15kg,silaza 5-8kg)Od koncetrata najbolje je
davati ovas a u manjoj kolicini i mekinje,uljana sacma i zrna leptirnjaca.

-Ishrana podmlatka-

Zdrebe sisa 5-6mes. i u prvim danima zivota majcino mleko je osnovno hranivo.Vec sa 2 ned. pocinje
prihranjivanje, u 3i4 ned. zdrebe po volji uzima kvalitetno seno,ovas,gnjeceni lan i mekinje.Zdrebe sisa po
volji vise puta dnevno a ako treba moze se napajati i kravljim mlekom kome se skine mast i doda 30-49g
secera po litru.U prva 4mes. u toku zime zdrebe dobija kvalitetno seno, ovas I kukuruz,a u toku leta i ispasa.U
5i6 mes. kolicina sena iznosi 2-4kg,a konc. 2-3kg.kolicina hrane zavisi od toga da li zdrebe sisa i koliko puta
dnevno.Ishrana posle zalucenja karakterise se postepenim povecanjem kabaste hrane smanjenjem
koncetrata.Ovakva ishrana je do 11114-16mes. kada zivotinje pocinju da se koriste za rad pa se tada moraju
dodati i potrebe za rad.

-Ishrana radnih konja-

Od bruto energije obroka zavisi efekat iskoriscavanja je najmanji kod ovih konja(<15%)
Podela rada prema tezini:
-Lak rad 7000-15000KJ
-Srednji do 21000KJ
-Tezak preko 21000KJ
Konj normalno radi snagom koja iznosi 1/10 njegove TM.Konj TM=500kg ima vucnu snagu 50kg,ako se
krace brzinom 3 km/h I radi 10h obavi rad od 14710KJ.Kod lakog rada moze biti zastupljena veca kolicina
kabaste hrane dok je kod tezeg ucesce koncetrata vece.Koristi se livadsko seno ili seno od lucerke
1-2kg/100kg,redje zelena hrana.Repa do 20kg,silaza do1/2 obrokasena I od koncet. ovas I kukuruz.Konji koji
obavljaju rad celog dana obicno se hrane 3x dnevno.Ujutru 2h pre rada obicno im se daje 1/3 kabastog
dela,2/3 uvece posle rada.Konc. deo se podeli u 3 dela.Preporucuje se da se konji posle hranjenja malo
odmore.Kada rade konji piju dosta vode 20-30l,leti i do 40l.U toku rada konji se ne smeju napajati hladnom
vodom vec umereno toplom i odmah po napajanju se nastavlja sa radom.

-Ishrana trkackih konja-

Za vreme kasa i galopa konji trose 2x vise energije nego kod hoda.Daje im se manja kolicina kabaste hrane a
vise konc. hrane.Daje se kvalitetno seno,ovas a u vreme intezivnog treninga i secer.Vitamini se daju u velikim
kolicinama a i daju se AK u cvrstom obliku.

-ISHRANA SVINJA-

Svinja je monogastricna zivotinja.Ima relativno veliki zeludac a relativno mali ostali deo dig. trakta.Ona je
svastojed(omnivore).Efikasno koristi skrob,masti,proteine ali slabije koristi celulozu jer mikroflora nije dobro
razvijena.Ako u hranivu ima manje od 8% celuloze svinje je dobro koriste.Zbog toga se danas u ishrani svinja
koriste hraniva sa manjim %celuloze(anim. hraniva,zrnevlje zita,leptirnjaca,sporedni proizvodi industrije).
Potrebe u hranljivim vrednostima:
mane:

1.Nedovoljno poznavanje potreba za odredjene fizioloske funkcije.

6
2.Velika variranja u kolicini h.m. u pojedinim hranivima za svinje.
3.Nepostojanje hraniva koja sadrze sve h.m. u dovoljnim kolicinama za svinje.
4.Nedovoljno poznavanje ukusa i mirisa koje svinje vole.
-Potrebe u energiji:Kao jedinica vrednosti hrane se koristi SJ(svinje koriste za 20% bolje hranu od goveda) i
zato se sve cesce koristi ME(96%SE),1kg USS(TDN)=18422KJSE kod svinja.
Potrebe u energiji kod svinja za odrzavanje zivota su nesto manje po kg TM nego kod goveda.Za TM=100kg
0,8SJ,TM=150kg 0,96SJ,TM=200kg 1SJ.Kg smese za svinje sadrzi u proseku 13300KJ tako da svinji za
odrzavanje zivota treba 1-1,5kg hrane.
-Potrebe u proteinima :AK iskazuju se u % sirvovih proteina u smesama ,redje u g/grlu dnevno.Obicno se
govori o ukupnim potrebama za odrzavanje zivota i proizvodnju.Potrebe zavise od kategorije i daleko su vece
nego kod PZ jer svinje ne mogu da sintetisu proteine.Posto svinje zahtevaju proteine visoke BV,danas se
potrebe izrazavaju kao potrebe u pojedinim AK.Potrebe su narocito visoke za Lys,Met.Ako je obrok
izbalansiran u ovim AK tada je izbalansiran i u ukupnim proteinima.Biljna hraniva su siromasna u ovim AK
tako da se potrebe ne mogu zadovoljiti njihovim davanjem(sa izuzetkom sojine sacme koja se po BV proteina
priblizava animalnim hranivima).Potrebe u esencijalnim AK mogu podmiriti animalna hraniva ali ona ne
mogu biti jedina hrana zato kombinovanjem zita biljnih proteinskih sa animalnim hranivima potrebe se
zadovoljavaju u svim AK a da pritom obrok bude ekonomican.
-Potrebe u min. mat.-iskazuju se u % u hrani ili po grlu dnevno a ako se radi o mikroelementima u mg odn.
mikrogramima.
Ca-zita,sacme su deficitne u Ca pa se zato dodaje stocna kreda,kostano brasno.
P-def. je redji,ali se on obicno u hranivima obicno nalazi u fitinskoj pa ga svinje slabo koriste (50%) zato ga
treba dodavati u obliku Ca3(PO4)2 ili kostanog brasna.Znacajan je I odnos Ca:P=1,3:1-1,5:1
NaCl-0,3-0,5% u hrani.Podmiruje se davanjem stocne soli ili hraniva u kojima se vec nalazi(riblje brasno).
mikroelementi-velike su potrebe u Fe,Cu,Zn,Mn.
-Potrebe u vitaminima-vit. se dodaju u obliku VMD-a.Narocito voditi racuna o vit. A,D,E.
-Potrebe u UH-glavni izvor u hrana su skrob,secer,celuloza.
-Potrebe u mastima-do 2% u hrani.Nedostatak esencijalnih masnih kis. dovodi do teskih poremecaja.Nesto
veca kolicina masti u hrani(do6%) pospesuje bolje iskoriscavanje hrane.
-Potrebe u vodi-relativno velike jer koriste velike kolicine suve hrane.Potrebe su 3:1 u odnosu na unetu
hranu(kod krmaca I svinja 50kg),a kod ostalih 2:1.
Izbor hraniva za svinje-osnovna hrana su:1.zita(kukuruz,jecam,psenica i ovas).Ovo su visoko energetska
hraniva ali su siromasna u esenc. AK,vit.,min.mat.U gotovim smesama ucestvuje sa 50% i vise .Ponekad treba
voditi racuna o ucescu ovih hraniva smesama(kukuruz=bekon tov).
2.Zrna leptirnjaca (grahorica,grasak,pasulj)-daje se kao dopuna zitima.Ova hraniva imaju vecu BV i
povoljniji min. sastav ali nesto manju EV i lako su svarljiva.
3.Sporedni proizvodi industrije-danas se sve vise koriste u ishrani svinja.Uljane
sacme(sojina,kikirikijeva,suncokretova)kao izvor proteina.Najkvalitetnija je sojina sacma koja sadrzi proteine
bogate u Lys(daje se do 8% u smesi).Suncokretova je bogatija u Met I daje se do 5% u smesi.Od spor. proiz.
mlinske industrije koriste se psenicne mekinje I stocno brasno.Mekinje se koriste kao izvor proteina I kao
dijetetsko hranivo do 15% u smesi .Od ostalih proizvoda koristi se gluten I gluten sa psenicnim mekinjama do
4%,repini rezanci melasa do6%,stocni kvasac do 8%(kao izvor vit.B).
Hraniva animalnog porekla-se obavezno nalaze u hranivima za svinje zbog sadrzaja bioloski vrednih
proteina.Cesto se koristi riblje brasno bogato u Lys,mesno brasno se redje daje zbog neujednacenog
kvaliteta,neprijatnog mirisa.Oba ova brasna se daju do 5% u smesiObrano mleko u prahu I surutka u prahu se
koriste u ishrani podmlatka kao I sveze mleko,dok se sveza surutka daje svinjama u tovu.
5.Kor.-krtolasta hraniva-se kod nas retko koriste.Najvise se koristi kuvani krompir kod svinja u tovu,stocna
repa I mrkva ko mladih I odraslih.
6.Zelena hraniva-se mogu davati.Lucerka se daje u vecim kolicinamajer je bogata u bioloski vrednim
proteinima,vit.,mni.mat.Daje se do 15kg.silaza lucerkese koristi u ishrani odraslih svinja.Brasno dehidrirane
lucerke je dobar izvor karotina zimi,daje se do 6%kod mladih,15%kod odraslih.
7.Mast se koristi kao izvor energije a I kao korigens ukusa.Daje se do 3% u obroku.
8.Mineralna hraniva-koristi se stocna kreda,di-Ca-fosfat,kostano brasno1-2%,kuhinjska so0,3-0,5%vitamini
u obliku VMD-a.

6
Najbolje je kombinovati zita sa smesom uljana sacma,anim. hraniva,brasno dehidrovane lucerke.

-Ishrana priplodnih krmaca-

Ishrana krmaca u fazi oplodnje-zavisi od kondicije u fazizalucenja.Klasican nacin odgajivanja

prasadi(zalucenje sa 56 dana) dovodi do stanja iscrpljenosti krmaca sto dovodi do poremecaja u sazrevanju
folikula i formiranja manjeg broja ovula.Takve krmace treba hraniti vecom kolicinom hrane.Kod ranog
zalucenja prasadi(sa21dan)krmace ne gube kondiciju i treba paziti da se ne pregoje.Smatra se da ove krmace u
fazi oplodnje treba hraniti kao gravidne.Vecina autora preporucuje Flushing sistem-par dana pre posle
oplodnje treba krmace hraniti obilnije i kvalitetnije sto dovodi do stvaranja veceg broja jajnih celija i
smanjenja mortaliteta embriona.Ako su krmace iscrpljene u periodu dojenja,obrok treba povecati za
30%.Bolja otpornost se postize davanjem vit A,D,E.

-Ishrana suprasnih krmaca-

Treba da bude ravnomerna u toku celog graviditeta sa povecanjem potreba u2/2 kada je razvoj ploda
intezivan,TM krmace se povecava u ½ grav. na racun povecanja sopstvene mase i razvoj plodovih
omotaca,plodove vode,a u 2/2 usled rasta ploda.Potrebe u1/2 grav. su za odrzavanje zivota ,popravu
kondicaje,razvoj plodovih omotaca I nesto su vece od potreba za odrzavanje zivota.U 2/2 treba obezbediti
hranljive mat. za razvoj ploda i stvaranje rezervi.Ako se krmacama ne obezbedjuje dovoljna kol. hran.
mat.,one obezbedjuju normalan razvoj ploda,ali gube na sopstvenoj masi sto moze imati posledice za vreme
dojenja ili posle zalucenja.Davanjem vecih kolicina hrane takodje nije pozeljno jer se krmace tove i teze se
prase i novorodjena prasad su slabo vitalna.Ako se obilno hrane u toku graviditeta,krmace dobijaju vecu
TM,daju vise mleka ali i vise izmrsave tokom laktacije-suprasni anabolizam ili anabolizam
plodnosti.Suprasne krmace treba hraniti tako da odrze suprasnu kondiciju i u toku graviditeta povecavaju TM
za 25-30kg(starije) odn 45-450kg prvopraskinje.
-Potrebe u energiji-su u odnosu na potrebe za odrzavanje zivota vece za 10-15% u prve dve trecine,a za
40%krajem graviditeta.Potrebe za stvaranje rezervi su 5-10% I ovo povecanje ide na deponovanje masti I
proteina koji se koriste u prvim danima laktacije.Povecanje osnovnog metab. pred kraj graviditeta je oko 4:1,u
prve 2/3 je daleko manji.Nazimicama je je potrebno davati oko1/5 energije nego starijim krmacama.
-Potrebe u proteinima-u plodovima se deponuje oko 2kg proteina a od toga vise od 2/3 u poslednjoj trecini
graviditeta.U poslednje dve nedelje se deponuje oko 60g proteina sto zahteva povecanje potreba za oko
60%.Ukupne dnevne potrebe u proteinima se krecu od300-350g.Zato je potrebno da u smesama za nazimice
ima 14% proteina,a odraslim krmacama 13%.
-Potrebe u min. mat.-Ca-dnevne potrebe iznose 18-20g a u P 12-14g u poslednjoj trecini grav.Potrebe u
NaCl su oko 0,5% smese(7-8g dnevno).Potrebe u Zn,Cu su oko 50% vece od ovih potreba za priplodne svinje.
-Potrebe u vit.- Povecane kolicine kolicine vit. A u graviditetu smanjuje % embrionalnog
mortaliteta,smanjuje % mrtvorodjene prasadi,povecava im vitalnost.Potrebe u ostalim vit. se nadoknadjuju
VMD-om.
-Tehnika ishrane gravidnih(suprasnih) krmaca-ukupna kolicina kol. SM kod njih ne sme da predje 1,5-2%TM
narocito u poslednjoj 1/3 grav.U zimskoj ishrani osnov su koncetrovana hr.(zita,uljane sacme 5-6% u
smesi),animalna hraniva(2-4% u smesi).Moze da se koristi I brasno deh. lucerke a njena kolicina zavisi od
kolicine mekinja,repinih rezanaca u obroku.Mekinje se mogu dati do 15%,repini rezanci do 4%..Moze se dati
I lucerkina silaza do10kg,a kukuruzna silaza do 5kg,kor.-krtol. se koriste do 6kg.min. hraniva cine 2-3%,a
VMD do 1%.U letnjoj ishrani osnov je zelena masa I to posebno lucerka koja moze da podmiri 50% potreba u
prve 2/3 grav. odn. 35% u poslednjoj 1/3.Ostatak potreba se zadovoljava konc. smesama(1-1,5kg u1/2
grav.).Kvalitetna pasa moze da zadovolji oko 40% potreba.
Gravidne krmace se hrane 2x dnevno.Voda se daje po volji.Kolicina celuloze ne bi trebalo da prodje 8%
obroka.Par dana pred partus preporucuje se smanjenje obroka,a na sam dan partusa se ne daje ili se daje blag
napoj od mekinja kao i prvi dan po prasenju.Potrebne kolicine hrane se obicno postize 5 dana po partusu.

-Ishrana krmaca u laktaciji-

6
Potrebe zavise od proizvodnje mleka.Krmaca prvih 7 dana luci kolostrum,a kasnije visokoenergetsko
mleko.Dnevno luci 5-7 dana,a najveca proizvodnja je u 3 I 4 nedelji laktacije.Mleko sadrzi5,7%
proteina,8,6%masti,4,8% laktoze,0,8% pepela,0,2%Ca,0,15% P.U prvim danima laktacije krmaca trosi svoje
rezerve za proizvodnju mleka jer ne moze da konzumira dovoljno hrane,a kasnije joj se mora obezbediti
dovoljno za odrzavanje zivota I laktaciju.
-Potrebe u energiji-su veoma visoke I krmaca ih tesko obezbedjuje pa kod duzeg dojenja(8ned) po pravilu
gubi TM.Za proizvodnju 1l mleka potrebno je 0,44SJ odn 7830 KJ ME.Ukupne potrebe u energiji dojne
krmace TM=200kg su oko 80000KJME.
-Potrebe u proteinima-treba obezbediti I onoliko proteina koliko se dnevno izluci putem mleka.Potrebno je
obezbediti 180-200g proteina tj.15% u smesi na svaku SJ,odn 950-1100g dnevno.Treba voditi racuna I o
kvalitetu prot. sve potrebe u AK se mogu obezbediti ako je 1/5 prot. anim. porekla.
-Potrebe u min.mat.-dnevno Ca=30g(0,6%) P=21g(0,45%),NaCl=0,5%
Tehnika ishrane dojnih krmaca-struktura obroka je kao kod gravidnih krmaca s’ tim sto treba obezbediti vise
proteina.Ucesce uljanih sacmi je 6-8%,anim hraniva do 4%,mekinje do 20%,brasno deh luc do 10%.U letnjoj
ishrani se moze davati zelena masa koja moze da zadovolji 30% ukupnih potreba.Zimi se moze davati
silaza,kor.-krtol. hraniva do 10kg.Krmacama koje imaju 10 I vise prasadi hrane se po pravilu po volji jer
mogu da konzumiraju vise hrane nego sto im je potrebno.

-Ishrana nerastova-

Potrebe za odrzavanje zivota+potrebe za proizvodnju sperme I kod mladih potrebe za rast.Potrebe u pojedinim
h.m. zavise od tezine zivotinja,uzrasta I stepena iskoriscavanja.Obacno su potrebe mladih nerastova vece od
potreba nazimca,a potrebe odraslih nerastova su u pogledu sastava smese na nivou potreba suprasnih krmaca
ali je kolicina hrane daleko manja.Do TM=110kg potrebe su kao kod svinja u porastu,znaci kolicina hrane je
1,8-2%TM.Kod odraslih nerastova pri normalnom iskoriscavanju potrebe u energiji su vece za 20-25% od
potrebe za odrzavanje zivota.Ove potrebe se zadovoljavaju sa 1-1,2 %TM kolicina hrane.Potrebe u proteinima
kod odraslih nerastova pri optimalnom iskoriscavanju su za 80% vece od potreba za odrzavanje
zivota.Ukupna kolicina SM ne sme biti veca od 2%TM.
Tehnika ishrane-koriste se zita(kukuruz,jecam,ovas)s’tim sto ucesce kukuruza ne sme biti veca od 40%.Uljane
sacme se koriste 6-8%,animalna hraniva 4-5%,mekinje do 12%,deh. lucerka do 7%.Leti moze da se koristi
zelena masa koja zadovoljava 30% potreba.Po pravilu nerastovi se hrane uobroceno 1-2x dnevno,voda se daje
po volji.U starosti do 4 mes. koriste se konc smese po volji ,zatim se smanjuje za25%, a sa 6 mes za 50%.

-Ishrana prasadi-

U prvih 7 dana bazirana je na kolostrumu koji predstavlja najpotpuniju hranu sto se tice hranljivih mat I
zastite organizma od infekcije.U prvim danima zivota prase sisa nekoliko puta dnevno s’ tim sto jaca prasad
osvajaju prednje sisa koje su mlecnije sto se manifestuje brzim porastom.Kolostrum i mleko su oskudni u Fe
pa se ono daje i/m u toku prva 3 dana u vidu depo preparata.Prasad se vrlo brzo razvijaju tako da sa 7 dana
udvostrucuju masu.Zato je vec u 4 ned krmacino mleko nedovoljna hrana pa se pocinje sa prihranjivanjem.U
prvim danima zivota usled nerazvijenosti enzimskog sistema prasad su samo u stanju da vare samo hranljive
mat iz kolostruma.Kompletan proteoliticki sistem razvija se od 14 danai dostize max za 28-35 dana lipoliticki
sistem se formira u potpunosti.Iskoriscavanje hranljive materije je manje u prvim danima a kasnije raste.Tako
je u 3 i 4 ned zivota iskoriscavanje proteina obranog mleka u prahu 84%,sojine sacme do 80%.Svarljivost
kukuruza u 1 ned je 25-30%,a u 6 ned preko 60%.Intezitet porasta je najveci u prvim danima zivota a zatim
opada.
Konverzija hrane u prvim danima zivota je vrlo dobra a kasnije se povecava(vise hrane za jedinicu prirasta)
sto uslovljava promene hem sastava organa i organizama.Povecava se % SM a u njoj i %masti.Sve to
uslovljava povecanje potreba u energiji.
-Potrebe u proteinima su velike i da bi bile zadovoljene mora da bude 22% proteina.
-Potrebe u min.mat. –Ca=0.8 % smese ,P=0,6 smese,NaCl potrebe su nesto nize nego kod odraslih cak moze
doci do trovanja ukoliko se da vise NaCl.
-Sistem othranjivanja prasadi-

7
1.Klasican nacin odgajivanja(sisanje)-najprirodniji nacin ali se danas retko koristi.Prasad sisaju 56dana I
pored toga se prihranjuju ostatkom heane.Prihranjivanje pocinje u 3 ned smesama sa 16%proteina posto
prasad dobijaju majcino mleko.Smesa se daje vise puta dnevno,ali u manjim kolicinama.Sadrzi zita leptirnjaca
uz dodavanje sacmi,min.mat. i vitamina.Prvih 15 dana su uz majku i sisaju po volji.Od 15 dana krmace se
odvajaju od prasadi,prvo na kratko pre i posle podne a zatim sve duze.Posle 29 dana obicno su krmace
odvojene od prasadi preko celog dana a sa njima su preko noci.Odvajanje prasadi onemogucava vece
iscrpljenje krmace i nagon prasadi na uzimanje druge hrane.Kod zalucivanja TM=16-18kg.
2.Ranije zalucivanje prasadi- zalucuju se izmedju 35-42 dana pa je potrebna kvalitetnija hrana za
prihranjivanje tako da su prasad vec sa 28 dana spremna da konzumiraju dovoljnu kolicinu hrane da ne bi
zaostajali u razvoju.Prihranjivanje pocinje izmedju 10-14 dana.Prvo se koriste starter smese sa 20-22%
proteina.Kad prasad dostignu TM=15kg prelaze na smesu sa 17-18% proteina(grower smese).SA 8 ned imaju
TM=18-20kg.
3.Rano zalucivanje prasadi-sa 14-28 dana.Ovaj nacin zahyeva posebnu ishranu jer enzim sistem nije nije
dovoljno razvijen do 3 ned.Za ishranu se koriste smese sa vecim % mleka u prahu ili druga visoko energetska
hraniva koja se efikasno koiste >predstarter smese koje sadze 24-26% proteine.On se obicno daje u kolicini od
1,5-2kg po prasetu,pa se prelazi na starter i sa 15kg na grower.Mora se voditi racuna da prelaz iz predsarter na
starter ne padne u isto vreme kad i zalucenje da se ne bi sisrela 2 uzroka stresa.Prihranjivanje predstarterom
obicno pocinje sa 10-12 dana daje se manja kolicina hrane vise puta dnevno.Prednosti ranog zalucenja u
odnosu na klasicno je u tome sto indeks prasenja sa 1,5se povecava na 2 kod ranijeg,odn na 2,5 kod ranog
zalucivanja.Takve krmace gube manje u kondiciji a prasad ranije nauce da jedu ostala hraniva sto ubrzava
razvoj.
4.Vestacko othranjivanje prasadi-od prvih dana prasad se pored majcinog mleka hrane i ostalim
hranivim.Uglavnom se koristi kod uginuca majki ili ako joj je mlecnost slaba.Tada se prasicima daje da
posisaju kolostrum makar i od druge krmace ili krava.Za vet. ishranu se koriste:
1.smese sastavljene od cvrstih hranljivih materija>kazein,mlec. mast,glukoza.
2.smesa sastavljena od visokoenergetskih i lakosvarljivih hraniva uz dodatak mleka u prahu,sojinog i ribljeg
brasna.
3.sveze kravlje mleko-acidofilno kravlje mleko ili mesavina kravljeg mleka(750g krecne vode,250g
glukoze,20g mlecne i limunske kis.)
U sva ove smese se dosaju min.mat.,vitamini i antibiotici.Ove smese se obicno daju do 21 dana zivota.

-Ishrana priplodnih nazimica-

Jedni naucnici smatraju da moze biti identicna sa ishranom svinja u tovu do 60 kg,a zatim da se kolicina hrane
ogranicava kako se ne bi utovile.Drugi smatraju da bi posebnu ishranu trebalo organizovati vec sa
40kg.Ishrana bi trebalo da bude takva da sa 8mes dostigne TM=110-115kg.Potrebe u proteinima se mogu
zadovoljiti smesama sa 18% proteina do 40kg,16% do 70kg,14% preko 70kg.Koriste se kabasta
hraniva,suva,socna,,u vecim kolicinama nego kod svinja u tovu,kao i mekinje,brasno dehidrovane
lucerke,zelena masa,silaza,korenje i krtole.

-Ishrane svinja u tovu-

Cilj tova je da se upotrebom pretezno biljnih hraniva uz manje ucesce animalnih hraniva poveca TM svinja
pricemu se dobija i veca kolicina mesa i masti.Uspesnost tova zavisi od od vise faktora:rase i tipa
svinja,starosti ziv.,njihovog smestaja i drzanja.Razlikujemo 4 vrste tova:
1.Mesnati tov-koriste se svinje mesnatih i ranostasnih rasa u porastu.Optimalnom ishranom se za 6 meseci
dostize TM=100kg gde se dnevni prirast krece od 550-750g.Veci prirast nije pozeljan jer se dobija vise
masnog tkiva.Najekonomicnije je klati svinje sa TM=95-115kg jer tada jos preovladjuje meso,a utrosak hrane
je najmanji.U toku ovog tova menja se hem. sastav prirasta,raspored masti pri cemu se povecava % masti u
misicima i povecava se randman klanja.Dnevni prirast izmedju izmedju 600 i 750g je najbolji jer je konverzija
dobra i postize se dobar odnos mesa i masti.Ako je prirast manji od 480g onda je proizvodnja nerentabilna jer
je konverzija visoka,odnos mesa i masti nezadovoljavajuci i mast je meka zbog visokog % nezasicenih
masnih kiselina..Posto se ishrana uglavnog obavlja po volji,a ne obrocno konzumacija i prirast su

7
razliciti.Zato se smese za ishranu prave tako da im EV bude oko 14000KJME.Potrebe u proteinima zavise od
dnevnog deponovanja a ovo zavisi od doba zivota.U odnosu na jedinicu telesne mase dnevne kolicine
deponovanih proteina se smanjuje sa staroscu.Kolicina dep proteina je stabilna sve do TM=130kg a zatim
naglo pada.
Sastavljanje obroka-obrok mora biti potpuno izbalansiran na sadrzaj i kvalitet pojedinh hranljivih materija i
da sadrzi potreban nivo energije.Obrok mora biti ukusan.Konzumacija i iskorljivost h.m. zavise od velicine
cestica u obroku,najbolji su ako je velicina cestice oko4-5mm.U obroku ucestvuju animalna hraniva sa 3-
5%,biljna proteinska 4-8%,brasno deh lucerke 3-7%,Vmd 1%,UH hraniva i zito do 100%.Ishrana svinja u
tovu je najcesce bazirana na koriscenju kompletnih smesa koje se pripremaju ili mesanjem svih komponenti u
mesalici ili se osnova ener. hraniva mesaju sa ranije pripremenjim predsmesama.Moguca je ishrana
svezim,obranim mlekom ili surutkom uz dodatak koncetrovanih hraniva(ne koriste se animalna
hraniva).Mozesa koristiti i krompir komb sa koncetratom koji sadrzi 19'20% svarljivih proteina.
Sistemi ishrane svinja u tovu:
1.ishrana po volji-suva hrana iz automatskih hranilica.
2.poluslobodna ishrana-izaut.hranilica,iz valova ili sa poda 2-3 puta dnevno u kolicini koju mogu da pojedu
ya 20-30min
3.obrocno hranjenje-2x a moze i 1 dnevno.
Zg toga se u tovu koriste 3 razlicite vrste smesa sa razlicitim % proteina u njima
1.smesa za svinje u tovu od 20-59kg sa 15%proteina
2.od 50-70kg sa 14%proteina
3.od 70kg do klanja sa 12%p.
U praksi se obicno koriste 2 smese:20-60kg(14%),preko 60kg(13%)
Izbor hraniva-osnovno hranivo je zrno zita(kukuruz)koga ima 60% u smesi pa i vise.Vece ucesce nije
pozeljno zbog loseg kvaliteta slanine.Moze se koristiti i jecam.Kao izvor biljnih proteina koriste se uljane
sacme(sojina sacma),animalna hraniva se obavezno koriste za svinje do 70kg i koriste se riblje i mesno
brasno,obrano mleko u prahu,surutka.Posto su ova hraniva skupadanas se neke AK(lys,met) sintetski
proizvode.U poslednje vreme se dosta koristi stocni kvasac.Brasno dehidrovane lucerke je obavezan sastojak
smesa za ishranu svinja u tovu.Mekinje i suvi repini rezanci se najcesce koriste radi razblazenja energije i to u
poslednjoj fazi tova.Mast se dodaje do 5% radi povcanja EV i poboljsanja ukusa.
Smatra se da je najbolje hraniti svinje po volji do 50kg a zatim obrocno jer se tako dobija najbolji prirast i
kvalitetan proizvod.Svinje mogu da se hrane suvom,vlaznom ili tecnom hranom.Kod vlazne hrane odnos
smesa:voda=1:1 i voda se smesi dodaje na licu mesta dok kod tecne odnos je 1:4-5 i mesanje je u specificnim
mesalicama.Vlazna hrana ima prednost u odnosu na suvu u pogledu boljeg iskoriscavanja i kvalitetnijeg
proizvoda,ali je potrebno vise radne snage.Uticaj hrane na kvalitet zaklanih svinja-meka slanina pri koriscenju
vecih kolicina kukuruza,kuv. mekinja,klica,kuvano zrno soje,sezmova uljana sacma.Cvrsta zrnasta slanina pri
ishrani jecmom,krompirom i graskom.
2.Bekon tov-specifican vid tova mesnatih svinja pri cemu se dobija proizvod odredjenog kvaliteta(bekon).Da
bi se dobila odredjena duzina i sirina polutke,debljina slanine na grebenu,ledjima,krstima,povoljan odnos
mesa i masti i cvrstina masti,potrebna je odredjena ishrana koja mora biti kontinuirana,ujednacena i obrocna a
prirast u proseku 400'550g(TM=20-50kg),400'750g(TM=50-70kg),450-500g(TM=70-90kg).svinje idu na
klanje sa TM=85-95kg,a tov traje 7-7,5 meseci.Zbog nizih prirasta konverzija je veca,dnevne potrebe u hrani
sve manje.Najkvalitetniji tov se dobija od svezeg obranog mleka,krompira i koncetrata(jecam 50%,kukuruz
44%,sojina sacma 4%,di Ca fosfat 0,5%,VMD 1%,soli 0,5%)
3.Polumasni tov-36-38% masti i odnos mesa:masti je nepovoljan.Utrosak hrane za 1kg prirasta je veci.Svinje
se tove do 120-140kg.Smese su iste kao kod mesnatog tova do 100kg a kasnije se koriste smese sa nizim
%proteina(11-12%) i bez animalnih hraniva.
4.Masni tov-proizvodnja vece kolicine masti.Za tov se koriste iskljucena priplodna grla.Cilj je da se ova grla
sto krace vreme utove,pa se intezivno hraneUH hranivimaili manje vrednim hranivima(zelena
masa,bundeva,krompir,repa,silaza,malo koncetrata)Svinje se tove do 200kg.Kod klanja se dobija preko 40%
masti.

-ISHRANA ZIVINE-

7
-Osnovna osobina savremenog zivinarstva jeste:masovna proizvodnja sa visokim genetskim proizvodnim
potencijalom na malom ogranicenom i zatvorenom prostoru(meso,jaja) sa sto manjim utroskom hrane u sto
kracem vremenu i uz minimalne gubitke.
-Kokosi nosilje-
-aparat za varenje je relativno kratak,pa se hrana ne zadrzava dugo u njemu,pogotovo u usnoj duplji.Voljka je
svojevrsno prosirenje jednjaka u kome se hrana macerira,kvasi i razmeksava i priprea se za dalje varenj.Iz
voljke hrana dospeva u zeludac(sastoji se iz misicnog dela-u njemu se hrana sitni,uz prisustvo sitnih
kamencica i zlezdanog pravog zeludca-u njemu se hrana vari pod uticajem odgovarajucih enzima).Pod
uticajem enzima,hrana se u tankom crevu razlaze do secera,Ak i masnih kiselina.Ceo proces varenja traje oko
12 h.
Posto kokosi ne zive znacajnije u simbiozi sa mikroflorom digestivnog trakta(voljka,cekumi),ne sintetise vit B
grupe,ni vit K.Takodje se ne vrsi znacajnije oplemenjivanje proteina,pa su kokosi upucene na proteine visoke
BV.Zivina ne razlaze celulozu.
UH hrane vare se sa preko 50%(izuzetak je celuloza,koja se kod kokosi uopste ne vari),masti sa 80-
90%,proteini oko 85%.
Kokos ima fizioloski vrlo visoku normalnu telesnu temperaturu 40-41°C,sto ukazuje da su svi bioloski procesi
vrlo intenzivni,visoka telesna T i zivahni temperanent uticu na kolicinu hrane potrebne za odrzavanje zivota.
Kod koksaka se stalno obnavlja perje,narocito je intezivno stvaranje perja za vreme mitarenja.Perje je bogato
u S,zbog cega kokos ima visoke potrebe u AK koje sadrze sumpor(prvenstveno metionin)
-potrebe u hranljivim materijama:
-potrebe u energiji-zavise od proizvodnje i uslova drzanja.Energetska vrednost hrane za kokosi meri se
produktivnom ili metabolickom energijom.
-potrebe u proteinima-iskazuju se u % proteina u hrani.% proteina povecava se podizanjem energetske
vrednosti hrane.
-Odnos E i proteina u hrani sluzi kao kljuc za normiranje potreba prema E.
Ovaj odnos za tov pilica treba da bude 552-676:1,a kod nosilja 661-861:1;odnosno za svakih 552-676 KJ ME
trba da bude 1% proteina.
-potrebe u esencijalnim AK-su vrlo visoke,a cesto su kriticne sledece:Lys,Met,Triptofan,Cistin,Arginin.
Visoka BV proteina za kokosi obzbedjuje se uvodjenjem u obroke animalnih hraniva.
-potrebe u min.materijama-visoke su narocito u Ca i P.
Potrebe u Ca pilica=0,8-1%,a koka nosilja 3,70%.
Potrebe u iskoristivom P:0,5-0,55%,od ukupne kolicine potrebnog P,70% treba da potice iz neorganskog
izvora(kostano brasno,di Ca fosfat.
Odnos Ca:P=4:1 za nosilje.
Vsoke potrebe nosilja u Ca odnose se na formiranje ljuske jajeta(uglavnom je sastavljena od CaCO3).Usled
nedostatka Ca:ljuska je mekana,lako lomljiva.Za koksi je znacajan I Mn jer se usled deficita javlja peroza.
-potrebe u vitaminima-
-vrlo su visoke,narocito u vit A i D(posebno kod pilica),zbog intenzivnog rasta,zbog vece % izlezenih
pilica,zbog vece vitalnosti pilica.
Potrebe u vit A:pilica 6-11000i.j./kg hrane
koksi nosilja 8-11000i.j./kg hrane.
Potrebe u vit D:2200i.j. u kg hrane
Potrebe u vit E:80mg u kg hrane
Vit B grupe:moraju se obezbediti hranom.
Voda po volji iz automatskih pojilica(ili nosilje 225 g H2O dnevo,a pilici 100G H2O dnevno.
-Izbor hraniva-
-koncetrovana:energetska:kukuruz,psenica(u manjoj kolicini jer sadrzi neskrobne polisaharide koji su manje
svarljivi i smanjuju svarljivost),proteinska hraniva biljnog porekla:sojina sacma,oplemenjena suncokretova
sacma,animalna hraniva:riblje i mesno brasno,zelena hraniva:lucerka,brasno dehidrovane
lucerke,detelina,silaza,mrkva.
Sojina sacma bogata Lys,a suncokretova bogata Met.
Usled deficita Met javlja se lose operjavanje,poremecaji proizvodnje;operjavanje je u potrebama za
odrzavanje zivota.

7
Riblje,mesno brasno-riblje je bolje,ali mesno nema negativan efekat na miris i ukus jaja.Ako ribljeg brasna
ima vise od 3%,jaje se oseca.Zato se koristi kominacija ribljeg i mesnog brasna.
Brasno dehidrovane lucerke-celulozno hranivo
Gluten-proteinsko hranivo(ali sadrzi proteine niske BV)
sadze karotin i kriptoksantin-boje zumance u zuto.
Mineralni deo:
-stocna kreda-7% minimum
-Di Ca fosfat-daje se zbog Ca,koji se deponuje u ljusci
-kostano brasno
Poremecaji:meka ljuska,bez ljuske
Vitaminski dodaci.
Stimulativne lekovite materije:AB-u tovu pilica,AB,kokcidiostatici(virdzimicin,Zn0bacitracin,flavomicin)
-Ishrana kokosi nosilja-
-Visoka proizvodnja jaja=200-280 godisnje.
-Vrlo intenzivan metabolizam,narocito u ogledu proteina i Ca.Kokos u svom telu ima oko 20g Ca,ali ona u
toku godine prometne samo kroz ljusku jaja oko 400g Ca.
Potrebe u hranljivim materijama zavise od potreba za odrzavanje zivota i produkcije.Za 1kg telesne tezine
nosilja potrebno je 425KJ ME hrane..Ako se uzme da je TM=2,2kg onda je za odrzavanje zivota nosilje
potrebno oko 425 x 2=935 KJ ME hrane.Ako smesa sadrzi 11500 KJ ME onda je za odrzavanje zivota
potrebno 82 g takve hrane dnevno.
Na energetske potrebe za odrzavanje zivota potrebno je dodati potrebe za proizvodnju jaja.Potrebe u E za
proizvodnju jaja zavise od:
1)broja jaja
2)hemijskog sastava jajeta.
Energetska vrednost 100g jajne mase ovakvog sastava iznosi 720KJ NE=1160 KJ ME.Medjutim kokoska ne
nosi svaki dan 100g jajne mase nego oko 42g(nosivost 70%)tj. 2 jajeta na 3 dana.Za 42 g jajne mase dnevno
je potrebno 467KJ ME odnosno 41g koncetrovane smese sa 11500 KJ ME.Tako da ce ukupne potrebe u
energiji biti podmirene sa 82+41=123g hrane.
U jajnoj masi nalazi se oko 13% proteina,a iskoriscavanje proteina iz hrane kod kokosaka iznosi 80%.To
znaci da je kokoski potrebno obezbediti 16g proteina,da bi se u jajetu formiralo 11-13g proteina jajne mase.
To znaci da je dnevno potrebno 123g hrane u kojoj ima 20g proteina tj 16%.I ta kolicina se najcesce koristi
kod nosilja.
-Teske rase(TM=3,5-4,5kg)
Potrebe u E-nesto su vece,nego kod lakih rasa,za teske rase dnevno je potrebno 160-170 g hrane sa sadrzajem
proteina oko 15%.
Konzumacija je vrlo bitna-kolicina konzumirane hrane je obrnuto proporcionalna sadrzaju E.Kada je
glikemija u fizioloskim granicama,zivina prestaje da uzima hranu.
Nosivost=200-250 jaja-isplativo je
Nosivost=100 jaja-neisplativo.
-Ishrana priplodnog podmlatka-
-potrebe u energiji za rast pilica odredjuju se na osnovu:
1)visine optimalnog prirasta
2)energije deponovane u prirastu.
Iskazuju se dnevnom kolicinom ukupne hrane u g.
Na 1% proteina u smesama za priplodne pilice treba da bude oko 600KJ ME.
Faze u odgoju:
-odgoj traje 18 nedelja,sa 18-20 nedelja nosilje pocinju da nose.Dostizu TM 1,5-1,6-1,7 kg.
-Postoje 3 faze u odgoju:
I 0-6 nedelja novije:I 0-3 nedelje-visoko ener.-prot. smese
II 6-12 nedelja II 3-10 ned.-usmerava se paznja na razvoj
III 12-18 nedelja III 10-18 ned.-uskazuje se razvoj sa polnom
zreloscu.
Kombinuju se 2 vrste zita:psenica i jecam-sluze da se uveca E vrednost.

7
I deo-60% zita-prema uzrastu se smanjuje udeo zita,
II -55% zita,
III -30-50% zita
2 vrste sacmi(kolicina proteina se prilagodjava uzrastu)
I -20%
II -15%
III-10%
-ovakvom kombinacijom obroka postize se tzv. biolosko dopunsko delovanje proteina.
Animalna hraniva-udeo se smanjuje ka 3 periodu:
I 6-8%
II 4-6%
III 2-4%.
III faza-psenicne mekinje,zbog celuloze,manje E,a vise proteina-sluze za energetsko razredjivanje
hrane(izbegava se utovljenost kokica i rano pronosenje).Zelimo da usporimo rast i razvoj(10-15%,pa i
vise),ako nema mekinja pa se da kukuruz,povecava se energetska vrednost(smesa je proteinski slabija).U 3.
periodu moze se davati i brasno dehidrovane lucerke.Danas se daje i mast da bi se regulisao odnos E i
proteina.Ishrana je po volji kao i napajanje.
-Tov kokosi-
Cilj-za sto krace vreme,sto manje hrane,sto veci prirast.
1)tov mladih pilica-brojler tov-traje 42 dana,za koje vreme se dostize tezina od 1,5-1,8 kg.Utrosak hrane za
kg prirasta je oko 2 kg.U svetu manji utrosak hrane i kraci tov.
2)gril tov-traje 36 dana,sa postizanjem TM od 1,1-1,2 kg.Za 1kg prirasta se utrosi oko 1,8kg hrane.Ovde se
koristi pocetni impuls rasta.
3)roster tov-pilici za pecenje,traje 70-80 dana,a dostize se TM od 2-2,5kg.Utrosak hrane za kg prirasta je oko
2,5kg.
4)produzeni tov pilica-(ekstenzivan)traje 12-14 nedelja,a pilici postizu tezinu 3-3,5kg.Smese moraju da
sadrze vise E,manje proteina.
5)tov odraslh-(masti) koriste se kokoske koje su se iznele tj kada nosivost padne na 30-50%,kao I petlovi.Tov
traje 10-15 dana.Hrane se visokoenergetskim smesama da se omeksa mso i poveca randman.Meso je
tvrdje.Hrane se 3-5 puta dnevno.Cilj-popravka kondicije.
Sto se pile duze tovi,trosi se vise hrane za 1 kg prirasta,uopste sto je tov duzi,meso je zilavije.
-Brojler tov-potrebe:
3 perioda:
I 0-3 ned.
II 21-35 dana
III 35-42 dana
I period:najvece deponovanje proteina i minerala.Smese koje se daju treba da sadrze 21% proteina i
minimum 5% masti,
II period:manje deponovanje proteina,tj u ovom periodu se vrsi tov.Smese treba da sadrze 19% proteina i 5%
masti,
III period:nagomilava se najvise masti.Smese 17% proteina,0% masti.
-Sacme-prvo veci %,pa se onda ucesce smanjuje.
-Animalna hraniva-III period-ne koriste se,zbog mirisa i ukusa ribljeg brasna.
-Brasno dehidrovane lucerke i gluten-obavezno,boje potkozno masno tkivo.Poslednja smesa ima za cilj da
izbaci rezidue kokcidiostatika,karenca 5-7 dana.Kod nas:2 smese,a trebalo bi 3,a u svetu nedelno se smenjuju
smese(sa porastom se smanjuju potrebe).

Curke-
se drze iskljucivo radi mesa.Curke mnogo bolje vare i
koriste hranu sa visim sadrzajem celuloze od kokosaka.Imaju duge noge idobri su setaci.Pasni nacin ishrane.
-potrebe u proteinima-do 4(8) nedelje zivota vrlo su visoke=28-30% proteina.Zbog visokih potreba u
AK,najmanje 30% proteina mora da bude animalnog porekla.Kod brojlera tezi se da se animalna hraniva
izbace,a da se dodaju esencijalne AK(sintetske).

7
-Izbor hraniva:
-energetska(kukuruy,psenica,jecam...)
-proteinska biljna(sacme-sojina,suncokretova)
-proteinska animalna(riblje,mesno brasno)
-vitaminska(zelena hraniva-mrkva,stocni kvasac,vitaminski premiksi)
-mineralna(stocna kreda,di Ca fosfat,so,sljunak...)
-zelena(lucerka,crvena detelina,mlada trava)
Crvena detelina moze da izazove tzv. detelinsku bolest curaka.Radi se o zapaljenju neoperjanih delova tela
kod ispase na crvenoj detelini,a za vreme suncanih dana.Bolest brzo prolazi kada se zastite od sunca.I curke
su takodje izrazito osetljive na prisustvo aflatoxina u hrani(kikirikijeva sacma),narocito curici.
-Curke nosilje-
-sezonske nosilje,nose oko 60'90 jaja godisnje.Pocinju da nose u prolece i nose 3-4 meseca.Jaja su teska oko
80-90g i koriste se izvodjenje podmlatka,a ne za ishranu ljudi.
-sastav jajeta:SM=29%,proteina=12,97%,masti=12,29%.
Ishrana curaka nosilja deli se na period kada nose i kada ne nose jaja.Kada ne nose:daje im se smesa sa 13-
14% proteina,odnos pase i smese=1:1,kada nose:smese sa 17% proteina,podnose i do 8% celuloze.Odnos
pase i smese-ako daju do 90 jaja→34kg pase i 52kg smese,a ako daju preko 100 jaja→5kg pase i 95kg smese.
Proteini priplodni podmladak:
0-4 ned.→17%
4-8 ned.→16%
8-10 ned.→15%
10-14 ned.→14%
14-27 ned.→13%

Curici tov-
-kod izlezenja curici su teski 45-60g.Veoma brzo rastu.
Kritican period uzgoja i ishrane curica je do 8 nedelja..Tada imaju najvece zahteve u
proteinima,AK,vitaminima i mineralnim materijama.Curici su narocito osetljivi u doba bobanja-to je period
kada na neoperjanim delovima tela dobijaju karunkule i tada se curici medjusobno stipaju i vuku,sto
predstavlja svojevrstan stres.
U prvim danima zivota potrebno je nauciti curice da sto pre pocnu da jedu,jer ako im se hrana da prvi put
posle 48h,mogu zaboraviti da jedu.Hrane se po volji;smese ne treba da budu sitne jer se hrane lepi za
kljun,koju ciste na perju drugih curica,pa moze doci do kanibalizma.
1)tov mladih curica(roster tov)-
-traje 10-16 nedelja,za koje vreme dostize tezinu od 3-3,5 kg.Za 1kg prirasta utrosi se oko 3kg hrane.Meso
tako ugojenih curaka je socno i ukusno.Ishrana je forsirana od prvog dana i po volji je.Pred kraj tova,daju se
smese koje sadrze manji % proteina,a vise E,zbog efikasnijeg gojenja.
2)brojler tov-
-traje 10 nedelja,dostize se tezina od 2,5-3kg.Za kg prirasta utrosi se manje od 3 kg hrane
3)tov mladih curaka-(ekstenzivan,klasican)
-traje 24-32 nedelje.Utovljene curke dostizu razlicitu krajnju masu,zavisno od rase,ali prosecno oko 5-8kg.Za
kg prirasta utrosi se oko 4 kg hrane.
-prolece→pasa uz prihranjivanje
-jesen→samo smese.
4)tov odraslih-
-odnosi se na tov odraslih curaka i curaka nosilja koje su se iznele.Tov traje 2-3 meseca,za koje vreme se TM
masa uveca za 20%.Ishrana-vrlo visoke potrebe u proteinima.Osnovnu hranu cini zrnevlje
zita(kukuruz,psenica).Kod nas se drze zajedno priplodni i tovni curici 1-2 meseca,pa se zatim odvajaju i
priplodni hrane posebno.

7
-Guske-

-Gaje se zbog mesa,perja i

jetre.Vrlo dobro koristi zelena hraniva u vidu pase tj. celulozu iz zrna 40%,iz pase 75%.Bitno je da pasa ne
bude duza od 10cm(na vegetaciji vecoj od 10 cm,guske obicno gladuju).Guske su sezonske nosilje.Snesu oko
15-30 jaja godisnje.Polnu zrelost dostizu sa 9-12 meseci.Prosecna tezina jajeta je je oko 140-160g.
Sastav jajeta:voda=70%,proteini=13%,masti=14%.
-U ishrani gusaka nosilja razlikuje se period kada nose jaja i izvode guscice(letnji period) ikada ne
nose(zimski period).Ishrana ima za cilj da pripremi nosilje za pocetak nosenjaida osigura broj jaja po gusci.Sa
stanovista ishrane guske se mogu podeliti na:
1)priplodne guske(nosilje)
2)guscice
3)tovne guske.
-Priplodni podmladak:I=22%;II=19%;III=15%;IV=12%.Tovni podmladak:I=22%;II=18%;III=15% proteina.
-Izbor hraniva:
-zelena hraniva(trava,lucerka,detelina,silaza),
-korenasto-krtolasta hraniva(repa,krompir,mrkva),
-koncetrovana hraniva(kukuruz,psenica,ovas,jecam),
-proteinska biljna masa(uljane sacme),
-proteinska animalna hraniva(riblje imesno brasno)
-vitaminski imineralni premiksi.
-Guscici tov-
-Po izleganju guscici su teski oko 100-110g.Veoma brzo rastu.Prva 3-4 dana zivota daje im se ovlazena kasa
od zita i iseckana zelena hraniva.Do 3 nedelje smese.Od 50-tog dana zivota smanjuje se ucesce smese u
obroku,a povecava kolicina zelene hrane.Ishrana guscica moze biti:ekstenzivna-u pocetku koncetrati,a kasnije
zelena hrana i intenzivan.
1)intenzivan tov mladih guscica-(junior-mesnati tov)
-tov traje 10 nedelja.Za to vreme postizu TM=4-4,5kg.Meso je socno i ukusno.Za kg prirasta utrosi se oko
2,5-3,2 kg smese i 7kg zelene mase.
2)ekstenzivan tov odraslih guscica-
-podrazumeva tov do starosti od 6 meseci(tov traje 24 nedelje).Koristi se koncetrovana hraniva+pasa.Dostize
TM od 4,5kg.Za kg prirasta utrosi se 4kg smese i 3,2kg zelene mase.
3)tov mladih gusaka(klasicni tov)-
-tov traje 32 nedelje tj do dostizanja polne zrelosti.Tov je podeljen u 3 dekade:
I predtov-navikavanje na hranu
II glavni tov-obilna ishrana
III zavrsni tov-opada apetit,daje se ukusnija hrana.Ovako tovljenje mlade guske dostizu TM 4,5-5kg.
4)tov odraslih gusaka(masni tov)-
-odnosi se na guske i gusane izlucene iz priploda.Tov traje 2-3 meseca.Koriste se energetska
hraniva(kukuruz).Guscija mast je dobrog kvaliteta.Hrane se po volji.
5)tov gusaka na masnu jetru-
-je specifican tov gusaka starih 6-8 meseci I pri cemu se ishrana forsira.Masna infiltracija i hipertrofija
jetre.Tezina jetre kod domace neutovljenje guske iznosi oko 200-300g,a kod utovljenje oko 400-600g.Guske
se hrane kukuruzomdaje im se i do 1kg dnevno).U kukuruz se daju sredstva koja negativno uticu na jetru i
izazivaju hipertrofiju-so,soli bakra,urea,lecitin.Najbolji kvalitet je kada je jetra teska oko 700-1000g.U ovoj
vrsti tova guske se obavezno kljukaju-za tov se utrosi 22-30kg kukuruza.
6)tov gusaka na neobojeno meso-
-smese bez kukuruza,lucerke i drugih hraniva koja sadrze biljne boje karotin i ksantofil.
Patke-
gaje se radi mesa i perja.Pacija jaja cesto sadrze salmonelu,pa se nikad ne koriste ziva niti se prze,vec se samo
kuvaju.U odnosu na kokoske bolje vare celulozu.Gaje se ekstenzivno(50% potreba mogu da zadovolje
uzimanjem hrane iz mulja ivode).

7
-patke nosilje-
-sezonske nosilje.Nose 60-80 jaja godisnje.Polnu zrelost dostize sa 5-10 meseci.Tezina jajeta iznosi oko
80g.Sastav jajeta:voda 71%,proteini 12%,masti 15%.
-ishrana nosilja podrazumeva period i kada nose i kada ne nose jaja.
Kada ne nose:zelena,koncentrovana hraniva,korenaste i krtolaste,smese
odnos smese- zrno:zelena hraniva=1:2.
Kada nose:odnos smese:zelena hrana=2:1.
-pacici tov-
-kad se izlezu teski su oko 50g.Prva 2 dana zivota-daje im se ovlazena smesa+prekrupa,a od 3 dana iseckana
zelena masa i ovlazena smesa.

1)ekstenzivan tov mladih-

-3-5 nedelja,pacici se drze u ispustu.Na 2-3 nedelje pred klanje,daju im se koncetrovana hraniva i ogranicava
se kretanje.Za 10 nedelja ovako hranjeni pacici dostizu tezinu od 2-2,5kg.
2)intenzivan tov mladih-
-tov traje 8 nedelja.Od 1.dana zivota hrane se kompletnim smesama.Dostize TM od 2,5kg.Koriste se 2
smese:I do 6 nedelja;II do kraja zivota.Hrane se po volji.
3)tov odraslih-
-retko se primenjuje.Traje 10 dana,pri cemu dostize krajnju masu od 3-3,5kg.Hrane se enrgetskim hranivima-
kukuruz,ovas i jecam.

-Veterinarska dijetetika-
Pod terminom dijetetika se podrazumeva primena nauke o ishrani i hranjenju zdravih i bolesnih zivotinja i
ljudi.Cesto se pod ovim terminom podrazumeva sama ishrana bolesnih zivotinja-klinicka
ishrana(bromatoterapija).
-Ishrana bolesnih zivotinja-
Ishranom moze da se utice na tok,trajanje bolesti,na ublazavanje tezine bolesti,na postedu org. I organskog
sistema kao i na njihovo lecenje.Izbor i primene hrane za bolesne zivotinje vrsi se prema prirodi bolesti.S
obzirom na vrstu odabrane dijete,dijetetika se deli na:
1)kvantitativnu-izbor hraniva se vrsi na osnovu njihovog kvantiteta u hranjivoj materiji.Pri tome se regulise
uzimanje pojedinih hranjivih sastojaka ili hrane uopste.Neki hranljivi sastojci se uopste ne uskracuju potpuno
ili delimicno a drugi se daju u visku zavisno od vrste oboljenja.
2)kvalitativnu-izbor hraniva se vrsi prema ukusnosti i podnosljivosti a ne prema sastavu.Uzima se hrana koja
je lako rastvorljiva,lako se vari i ne pomaze razvoj bakterijskih procesa.Ovakva dijeta se koristi kod oboljenja
GIT-a,febrilnih stanja i kod vestacke ishrane.
-Dijetetske mere i primena-
1)gladovanje-koristi se kod oboljenja GIT-a,bubrega i u pocetnom stadijumu bolesti(febrilna stanja).Dovodi
do rasterecenja GIT-a i metabolizma.
Moze biti:
-apsolutno gladovanje-potpuno uskracivanje hrane,kod svinja,pasa,macaka,zivine.Traje 1-3 dana,kod
prezivara i konja 3-5 dana.Primenjuje se kod zivotinja pred partus,pri hirurskim intervencijama.
-relativno gladovanje-kod gojaznosti.
2)uskracivanje vode-moze biti:
-potpuno(prezivari 1-3 dana)
-delimicno-se primenjuje kod hronicnih bolesti i traje duze vreme.Uz uskracivanje vode ide i uskracivanje soli
jer ona vezuje vodu u organizmu.Kod oboljenja srca i bubrega koja su pracena edemima,ascitom i
hidrotoraksom voda se uskracuje delimicno ili se uopste ne uskracuje ukoliko se primeni dovoljna restrikcija
soli.
3)dijeta oskudna energijom-retko se primenjuje u stocarstvu,eventualno kod nekih priplodnih grla.Svrha
ove dijete je da se utrosi veci depo masti.To se postize kretanjem zivotinje i davanjem hrane koja kolicinski
zasiti zivotinju,ali ima manje energije.Obicno se daje gruba hrana bogata balastom.Ako je gojaznost
endogenog porekla pored dijete treba i tretirati primarni uzrok gojaznosti.
7
4)dijeta bogata energijom-primenjuje se kod jace izrazene mrsavosti.Treba da sadrzi hraniva sa lako
svarljivim UH(zita,mekinje,krtole),mast(za pse i macke).Hrana treba da se daje cesce u toku dana,a zivotinja
treba da miruje.
5)dijeta oskudna purinima-primenjuje se kod zivine pri pojavi urikoza.Nukleoproteidi hrane razlazu se do
nukleinskih baza,a one fermentacijom prelaze u sircetnu kis.U slucaju njenog nakupljanja u tkivima daju se
hraniva siromasna u purinima(zita,korenje,krtole).Hraniva bogata purinima su unutrasnji organi zivotinja i
zrnevlje leptirnjaca i kvasac.
6)dijeta bogata UH-antiketogena dijeta-koriste se hraniva bogata lako svarljivim UH(melasa,stocna i secerna
repa za monogastricne,zrno zita za prezivare).Svrha dijete je obezbedjivanje dovoljne kolicine lakosvarljivih
UH za energ. Potrebe i sagorevanje ketona koji nastaju pri katabolizmu masti i proteina.
7)vitaminska dijeta-kod hipo i avitaminoze.
8)mineralna dijeta-kod nedostatka min.mat. i pojave oboljenja.
9)dijeta bogata balastom-primenjuje se kod opstipacije.Svrha je da se povecanjem kolicine sadrzaja i
mehanicki razdrazi zid creva na jače kretanje i pražnjenje.
10)dijeta sa kiselom i baznom reakcijom hranom(neorg.dela)-prezivari imaju mokracu bazne reakcije jer
se hrane kabastom hranom bogatom Ca,K I drugim baznim elementima,a mesojedi kisele reakcije.Ukoliko
kod ovih zivotinja promenimo hranu menjamo i pH mokrace.Ovo se koristi kod bakt. Oboljenja bubrezne
karlice i mokracne besike.Kiseli pH se postize dodavanjem NH4Cl u kolicini 10-12g/SJ dnevno.
11)uskracivanje soli-kod oboljenja bubrega,srca,krvotoka kada se uskracuje i voda.Razlog je sto joni Na
vezuju vodu za sebe.
12)uskracivanje soli i proteina-primenjuje se kod akutnih bolesti bubrega.Ovom dijetom se smanjuje
opterecenjom obolelog bubrega,daju se zita i seno graminea.

-Dijetetika nekih oboljenja-

-Bolesti bubrega i mokracnog sistema-ide se na rasterecenje cirkulacije i bubrezne sekrecije.Kod akutnog

glomerulonefritisa-primenjuje se u pocetnoj fazi bolesti,1-2 dana gladovanja uz potpuni odmor zivotinje i 1
dan restrikcije vode.Kasnije restrikcija vode zavisi od oligurije>ukoliko je vise izrazena daje se manje
vode.So se uskracuje 1-2 dana u potpunosti,a kasnije zavisi od pojave edema.Dijeta se sastoji od zrnevlja
zita,kvalitetne zelene mase ili sena graminae i male kolicine proteinskog hraniva.Kod hronicnog oboljenja
bubrega-voda se ne uskracuje sem ako je sadrzaj uree u krvi veliki.Ako se javi edem usled gubitka albumina
potrebna je blaga restrikcija soli.Kod uremije uskracuju se so i proteini a voda zavisno od izlucenog
urina.Dijeta se sastoji u UH hranivima(zita,repa).Kod urinarnih kamenova preporucuje se obilje vode,a
restrikcija hraniva koja pogoduju nastanku kamenova(bogata mineralna).
-Bolesti srca i krvotoka-vrsi se restrikcija soli,a voda se ne mora uskracivati ako je restrikcija soli
dovoljna.Daje se sveza zelena hrana,malo repa i zrnevlje zita.Leptirnjace nisu preporucljive jer dovode do
stvaranja gasova sto izaziva pritisak dijafragme na srce.
-Oboljenja digestivnih organa-dijeta se u pocetku sastoji iz gladovanja,a zatim u njihovom navikavanju na
normalnu funkciju.Kod ulkusa se koriste sredstva koja smanjuju kiselost(soli Ca(CaCO3),Al,Mg itd).Kod
dilatacije i torzije zeluca-zivotinje treba postedeti velikih napora ili pre ili posle uzimanje hrane.Hrana treba
da se uzima da se uzima cesce u manjim kolicinama.Posuda sa hranom treba da bude odignuta od zemlje da bi
zivotinja imala sto vodoravniji polozaj prilikom uzimanja hrane..Kod akutnog gastritisa primenjuje se
apsolutno gladovanje,osim vode koja se ne uskracuje,ali je dobro davati je intravenski.Koristi se hrana koja se
lako vari u obliku napoja od brasna koje treba da bude sitno mleveno.Dijeta traje 8-10 dana.U pocetku se
hrana daje vise puta dnevno u manjoj kolicini,a kasnije u vecoj.Kod dijarea se primenjuje apsolutno
gladovanje u toku 1 dana.Sledeceg dana se daje vise puta na dan po manje hrane.Koristi se lakosvorljiva
hrana,a ako je sluznica ostecena daju se protektivne materije(sluzi,kuvan pirinac ili lan).Kod opstipacije daju
se hraniva koja nisu svarljiva i koja upijaju vodu bubreci(celuloza).Kod indigestije PZ cesto je dovoljno da
zivotinje gladuju 3-5 dana.U tezim slucajevima posle gladovanja treba zivotinju oprezno hraniti.Za
sprecavanje naduna treba davati dovoljno grube hrane pre izlaska na pasu ili davanje koncetrata.Kod trovanja
hranom daju se laksativi,primenjuje se gladovanje,a zatim se postepeno povecava dnevni obrok koji trba da je
bogat lakosvarljivim UH,a siromasan u proteinima.Kod oboljenja jetre daju se visokovredna animalna hraniva
da pomognu regeneraciju.
7
-Ishrana febrilnih zivotinja i rekonvalescenata-febrilne zivotinje nerado uzimaju hranu.U vreme febre se
metabolizam povecava za 12% za svaki °C povisenja telesne temperature pa se gube rezerve i sopstveno
tkivo.Gube se proteini,voda,min.materije.Zivotinji treba davati socnu,ukusnu i lakosvarljivu hranu.Davanje
soli je obavezno.Rekonvalescenti obicno imaju dobar apetit.Treba ih obilno hraniti da povrate svoju
kondiciju,ali treba biti oprezan da se zivotinja ne prezdere sto moze dovesti do ozbiljnih poremecaja organa za
varenje.
-Obrok pre i posle hirurske intervencije-dijeta pocinje 7 dana pre operacije,3-4 dana zivotinja se obilno
hrani da bi se popravila kondicija,a zatim se obrok smanjuje.Poslednji obrok se daje 24h pre intervencije i to
je blag napoj od mekinja.Posle operacije obicno ne uzimaju dovoljnu kolicinu hrane i izmrsave.Apetit se vrlo
brzo vraca i treba ih tretirati kao rekonvalescente.
-Oboljenje organa za disanje-treba davati svezu socnu hranu i izbegavati hraniva koja prase jer iritiraju
sluzokozu pluca.Kod hronicnih oboljenja treba ograniciti vodu i soli.
-VESTACKA ISHRANA-

Primenjuje se kod dugotrajnih oboljenja ili hirurskim intervencijama na digestivnom traktu.Moze biti:
1)enteralno-sondom i rektalno.Kod davanja sondom koriste se lakosvarljiva hraniva koja se mogu davati sa
vodom(brasno od zira,uljana sacma,mleko,secer,min.materije i vitamini.Ako se koristi duodenalna sonda
hranu treba obraditi sa pepsinom.Kod rektalnog davanja koristi se rastvor glukoze,hidrolizat
proteini,min.materije i vitamini.
2)parenteralno-s/c i i.m. se daju vitamini i minerali,a i/v sterilni izotonicni rastvori zagrejani na temperaturu
tela(glukoza,aminokiseline,vitamini,minerali),i.p. je bolje jer je put hrane mnogo slicniji normalnom putu
nego pri davanju drugim metodama.Moze se koristiti i kad se ne nadje vena.

-VITAMINSKA DIJETA-

-Primenjuje se kod postojanja hipo i avitaminoze.Od najznacajnijh elemenata uzimaju se:

1)vit A-simptomi deficita:
-nocno slepilo-smanjena resinteza rodopsina zbog cega dolazi do smanjene sposobnosti adaptacije zivotinja
na slabije svetlo.Produzavanje ovakvog stanja dovodi do kseroftalmije,stanja koje karakterise gubitak vode u
veznjaci.Susenje kanala n.opticusa kod teladi moze dovesti do slepila.
-pobacaj ili radjanje mrtvorodjenih mladunaca.
-sterilitet kod priplodnih.
Dodavanje vit A je neophodno kod zivotinja koje se drze zatvorene i koje se hrane velikim kolicinama
koncetrata,za razliku od zivotinja na pasi.
2)vit D- deficit izaziva:
-rahitis-bolest mladih zivotinja gde je poremeceno deponovanje Ca i P.Kosti postaju krute i lomljive,zglobovi
oteceni i ukoceni,javljaju se karakteristicni stavovi nogu,rahiticne jamice,kicmene grbe itd.
-osteomalacija-kod starijih zivotinja koja moze nastati usled poremecaja odnosa Ca:P ili njihovog
deficita.Ovde kosti postaju meke i lomljive.Kod svinja i zivine zbog male kolicine vit D u hrani treba unositi
sintetski vit D,goveda na pasi i ako su hranjena kvalitetnim senom imaju dovoljnu kolicinu ovog vitamina.
3)vit E-deficit:
-misicna distrofija,encefalomalacija,eksudativna dijateza.
-nutritivna encefalomalacija kod pilica,ne mogu da se krecu ni da stoje i to je praceno hemoragijom i
nekrozom mozga.
Preventiva je dodavanje vit E i selena.
4)vit K-
Simptomi deficita nisu zabelezeni kod prezivara i svinja pod normalnim uslovima ishrane.
-kod zivine se javlja deficit,zbog primene kokcidiostatika,zelena hrana je sasvim dovoljan izvor vit K.
5)vit B1-simptomi deficita:
-anemija,malaksalost,mrsavljenje,misicna slabost,nervna slabost.Misicna slabost se javlja zbog akumuliranja
pirogrozdjane kiseline i mlecne kiseline u tkivima.Kod svinja apetit i prirast su smanjeni,a moze doci i do
povecanja respiratornih problema.Nakon 10 dana javlja se polineuritis i paralize.Deficiti su kod svinja i zivine
retki,zbog bogatstva B1 u zitaricama,a kod prezivara zbog mikrobioloske sinteze.

8
Sirova riba sadrzi tiaminazu koja razgradjuje tiamin.Ona se kuvanjem razgradjuje.
6)vit B2-
Kod svinja opadanje apetita,zastoj u porastu,povracanje,osip po kozi i promene na ocima.
-Kod pilica je smanjen porast i dolazi do skupljanja i paralize prstiju nogu izazvanog paralizom i
degeneracijom perifernog nerva pri cemu pilici hodaju na skocnim zglobovima.
Posto su zitarice siromasne u vit B2,deficiti su cesti kod svinja i zivine.
7)vit PP-B3-
Smanjen prirast,enteritis,dermatitis,kod zivine slabije operjavanje.Kod pilica se javlja zapaljenje jezika i usne
duplje sa pojavom crnog jezika.
Simptomi nedostatka su cesti kod svinja i zivine jer je hrana-kukuruz deficitaran u PP ili triptofanu.
8)vit B6-
-kod svinja smanjen apetit i pojava anemije
-kod pilica dolazi do poremecaja u kretanju.
-kod kokosi nosilja smanjena nosivost i % izlezenih jaja.
Deficiti su retki jer ga ima u vecini hraniva.
9)vit pantotenska kiselina-B5-
-kod svinja:usporen rast,dijareja,gubitak dlake,dermatitis i karakteristican “gusciji hod”.
-kod pilica dolazi do zaostajanja u rastu i pojave dermatitisa.
Deficiti su retki.B5 se moze praviti sintetski,a sintetise ga i mikroflora buraga.
10)folna kiselina-
-nutritivna anemija,smanjen porast zivotinja,operjavanje.
Deficit se javlja uglavnom kod zivine(mladih pilica) a kod ostalih retko jer ga sintetise mikroflora
buraga.Duza oralna aplikacija sulfopreparata moze dovesti do deficita.
11)Biotin-vit H-
-kod pilica,zastoj u rastu,upala koze,nekroza prstiju,ozlede u usnoj duplji,otok oka(dolazi do oticanja ocnih
kapaka).
mladja zivina:iskrivljen metatarzus,dermatitis,smanjena inkubacija,pilici se javljaju sa karakteristicnim
papagajskim kljunom,javlja se mikromelija i sindamilija.
-kod svinja:diskordinacija pokreta,tezak hod,promene na kozi i papcima.
On je veoma vazan vitamin kod pilica i curica,a u buragu se sintetise kao i u debelom crevu kod neprezivara.
12)holin(bilineurin)-
-kod svinja smanjen porast,krzljavost,masna degeneracija jetre nekordinacija pokreta,slaba
rerodukcija,smanjena vitalnost.
-kod zivine:smanjen porast,nosivost i pojava peroze.
-ovaj vit se sintetise u buragu PZ,tako da se deficiti javljaju samo kod zivine i svinja.
Uglavnom se daje u sintetskom obliku radi preventiranja pojave masne degeneracije jetre.
13)vit B12-
-kod svinja zostajanje u rastu,anemija,kaprofagija,dermatitis.
-kod zivine hemoragije i edem u embrionu,masne promene na jetri,srcu.On je neophodan u ishrani svih
zivotinja izuzev PZ koji ga sintetisu u buragu u dovoljnoj kolicini,ima ga dosta u hranivima animalnog
porekla.Vazno je prisustvo Co u hrani zbog izgradnje vit B12.

-STEROIDNI HORMONI-
-stimulatori rasta.
1)estradiol-ima snazan anabolicki efekat kod goveda.Mehanizam njegovog dejstva zasniva se na povecanju
koncetracije hormona rasta kao i povecanju proteinima u misicima.Anabolni efekat se manifestuje retencijom-
ubrzanjem rasta za 10-20%,povecanje misicne mase za 1-3% i povecanje iskoristljivosti hrane za 5-8%.On
nema anabolno delovanje kod svinja.Moze se koristiti u kombinaciji sa progesteronom,testosteronom u cilju
smanjenog oslobadjanja estradiola i duzeg delovanja.Nezeljeni efekti su u vidu poremecaja ponasanja.
2)testosteron-je snazan anabolik kod zivotinja.Deluje na receptore u misicima povecavajuci sintezu
proteina.Koristi se u kombinaciji sa estradiolom.Uz njega moze se koristiti trubelon-acetat(TBA).Deluje kod
prezivara,ne kod svinja.

8
3)zeranol(zearalenon)-ima snazan anabolni efekat kod goveda,povecava rast za 10-15%.Anabolni efekat se
manifestje retencijom N,povecanjem konverzije hrane.Nema nezeljenih svojstava.

-HORMON RASTA-

je peptidni hormon koji se sintetise u hipofizi,a utice na hepatocite gde aktivira lucenje
stomatomedina(insulinski faktor) koji stimulise sintezu proteina,transport AK i vezuju se za receptore u
misicima.Zivotinja ubrzava rast za 5-8%,povecava efikasnost konverzije hrane ipovecava sadrzaj ciste
misicne mase.On je isnazan stimulans produkcije mleka za 20%.On ne ostavlja rezidue u mesu,ali kod muznih
krava moze da se pronadje u visku.
-Antibiotici-su antimikrobni aditivi koji deluju na 3 nacina:
1)promotori rasta-ubrzavaju rast,povecavaju konverziju hrane.
2)omogucivaci rasta-sprecavaju nastanak bolesti i odrzava normalno zdravstveno stanje u kome je
omogucena produkcija.
3)probiotici-su nepatogeni sojevi odredjenih bakterija koje odrzavaju antagonizam izmedju pojedinih
bakterija,odnosno odrzavaju ravnotezu u intestinalnoj ravnotezi.Oni su korisni kod smanjenja dig. poremecaja
i kod stanja stresa usled odbijanja od sise ili u toku transporta.

Ishrana kunića

Kuniće gajimo radi mesa, dlake, laboratorijskih potreba ili kao kućne ljubimce
Kunić je tipičan biljojed glodar. Imaju neobično velike organe za varenje duge 8 m. Monogastrične su
životinje, ali želudac ima izdvojenu vrećicu u kojoj se nalazi hrana koja se ne meša sa hranom iz želuca. U
njoj hrana podleže dejstvu pljuvačnih enzima. DT je najsličniji DT konja. Slepo crevo je veoma značajno.
Sinteza vit B i vit C.
Koprofagija je fiziološka karakteristika kunića, koja je u izvesnom smislu zamena za preživanje. Izmet
kunića ima 2 oblika: meki – sadržaj slepog creva, koji se izlučuje noću i tvrdi koji se izlučuje tokom dana.
Kunići jedu bez žvakanja i direktno iz anusa samo meki izmet. U mekom izmetu nalaze se materije koje su
proizvod mikobne sinteze.
U zavisnosti od rase kunići se rađaju sa 40 – 60 g. Za 2 nedelje težinu povećaju 4x. Najveće dnevne priraste
postižu između 60. i 90. dana (10 – 25 – 30 – 40). Kunići rastu brzo.
Potrebe kunića zavise od kategorije.
Kunići su sitne životinje i imaju visoke potrebe u energiji.
Dojne ženke – POŽ + 30%
Obroci za kuniće bi trebalo da sadrže 5.024 kJ NE/kg. Potrebe u Ca iznose od 0.65 – 1%, P – 0.5 – 0.7% i K
0.6 – 1.4%.
Kunići konzumiraju 4.6 – 8% SM hrane u odnosu na TM. Potrebe u vodi kreću se oko 70 ml na kg TM
dnevno.
Hraniva:
Sveža zelena hraniva, suva gruba hraniva, BDL (naročito za brojler tov), energetska zrnasta i proteinska
hraniva, korenasta i krtolasta hraniva (naročito mrkva).

Ne dajemo velike količine semena uljarica!!

Kukuruz Ovas Stočno brašno Sojina sačma Melasa BDL Stočna kreda Posle kolostralnog
25% 10% 18% 13% 3% 22% 1.5% perioda sledi period
dojenja mlekom koje
ima 3x veću en vrednost od kravljeg.
Mladim kunićima u porastu moraju se obezbediti najkvalitetnija hraniva. Poželjno je da obrok sadrži mrkvu.
Zelena i korenasto – krtolasta hraniva daju se u onoj količini koju kunići mogu pojesti za 4 - 5 minuta.
Prihranjivanje počinje od 4 nedelje starosti. Prvo im se daju male količine zrnevlja leguminoza ili druga
proteinska hraniva. Količinu ovih hraniva treba postepeno povećavati; 20 g u 4. nedelji  80 g u 8. nedelji.
Razmak izmešu noćnog i jutarnjeg obroka ne bi trebao da bude veći od 10-12h leti i 12h zimi.
Zimi: ujutro i uveče seno, ujutru i u podne sočna hraniva.. koncentrat ujutru, u podne i uveče.
8
Tokom tova mladi kunići povećavaju svoju težinu za 40 – 50% za 15 – 30 dana. Stariji za 15 – 20%. Brojler
kunići za 2 meseca dostižu TM od 2 kg. Stariji kunići se tove do 3 nedelje, mladi do 1 mesec. Tovni kunići se
hrane 3 – 4 x puta dnevno.
U kavezima se drže po parovima u kavezima.
Prelazak sa 1 hrane na drugu mora biti pažljiv. Hranjenje peletiranom hranom je po volji. Pelete su dimenzija
3 x 4 mm. Voda se daje po volji.
Ishrana riba

1. Šaran

Najčešća riba koja se uzgaja u ribnjacima i šesta riba slatkih voda. Ribnjački šaran raste brže i bolje
iskorišćava hranu od rečnog šarana.
Za uzgoj šarana u ribnjacima od ikre do utovljene ribe za konzum potrebno je raspolagati sa više ribnjaka
različite veličine i funkcije. Mrestilišta služe za mreštenje šarana. Za 3-8 dana iz opložene ikre se razviju
mlade ribice koje se 2-5 dana hrane žumancetnom kesicom, a posle toga se počinju aktivno hraniti.
Tada se prebacuju u rastilišta gde ostaju 4-6 nedelja, tj. do dužine od 4-6 cm. U mladučnjacima se uzgaja
mladj (mladi šarančići od trenutka kada su počeli dobijati krljušt) do sledeće godine. To je tzv. jednogodišnji
šaran (šaran I) koji se sledeće godine prebacuje u tovilišta. U tovilištu se tovi dok ne neraste za konzum, tj.
do težine 1-1.5 kg i naziva se dvogodišnji šaran (šaran II). U tovilišta se nasađuje 800-1500 jednogodišnjih
šarana po 1 ha. U jesen kada prestaju sa uzimanjem hrane prebacuju se u zimovnike u kojima ostaju do
proleća. Matičnjaci služe za uzgoj ribe za razmnožavanje, tj. matica i mužjaka. Mužjaci stiču polnu zrelost sa
2-3 god, a ženke sa 3-4 god.
Postoji i divlji šaran – širina:dužina = 1:4.5

Šaran je tipičan biljojed pojkiloterm. Sa povišenjem temperature vode njegov metabolizam postaje
intenzivniji. Pri temperaturi vode od 4oC šaran prestaje da jede, ne raste a može i da izgubi u TM. Hranu ne
jede ni na temperaturi višoj od 25oC.

Potrebe: skrob 30-40%, mast 10-20%, 3200 kCal SE/kg (mladj 3500 kCal SE/kg), linolna i linoleinska kis
1% hrane, Fe – nešto veće potrebe

U ribnjacima šaran koristi prirodnu i dodatu hranu. Ne zna se učešće u prirastu. Umesto termina ‘konverzija
hrane’ koristimo termin ‘relativni koeficijen hrane’. Prirodnu hranu čini sitni i krupni plankton. Sitni
plankton se sastoji iz sitnih biljaka (bakterije i alge) i zove se fitoplankton i sitnih životinja. Krupni plankton
čine sitni rakovi, vodene bube, školjkasti rakovi, larve mušice, školjke, puževi (zooplankton). U cilju
razmnožavanja planktona ribnjaci se veštački đubre. Za đubrenje se koriste ista đubriva kao i za oranice i
lavade. Alge čine osnovu prirodne produktivnosti šaranskih ribnjaka. Plankton lebdi, benton živi na dnu.
Prirodna hrana treba da čini 50% ukupne hrane. Količina riblje produkcije u kg koja se dobija u toku leta s
jednog hektara ribnjaka a potiče od prirodne hrane naziva se prirodna produktivnost ribnjaka.
Hranljiva vrednost planktona je veoma velika (16% masti, 75% proteina od SM).
Kao dodatna hrana za mladj i tov šarana koriste se biljna (kukuruz, pšenica, ješam, ovas, raž, pirinač,
lupina, bob, soja, sočivo, grahorica, melasa, uljane sačme,…), animalna (riblje, mesno i krvno brašno, obrano
mleko u prahu) i mineralna hraniva (stočna kreda, DKF, koštano brašno) i vitaminski dodaci. Mogu im se
davati i kompletne smeše u obliku brašna.

PKS sa 25 – 30% proteina, daju se palete koje se ne raspadaju bar 60 min po stavljanju u vodu.
Ječam Pšenica Soja Kukuruz VMD
30% 15% 25% 30% 1%

8
 2. Pastrmka

Uzgoj pastrmki u našoj zemlji ima dugu tradiciju. Može biti u cilju proizvodnje malih pastrmki za
poribljivanje otvorenih slatkih voda ili za proizvodnju konzumne ribe. U ribnjacima se gaji Salmo geirdneri
Richardson – ružičasta pastrmka. Ova pastrmka se mresti veštački. Gaji se do težine od 200 g, što dostigne
tokom druge godine života. Ishrana je najvažniji abiotički faktor.
Ove životinje su pojkiloterni karnivori. Imaju kratak DT, siromašan mikroflorom.
Min potrebe u proteinima iznose 28% obroka. Međutim peletirana hrana sastavljena od ribljeg brašna,
ribljeg rastvorljivog soka, brašna od rakova i drugih animalnih hraniva treba da sadrži 35 – 40% proteina. Za
pastrmke je esencijalno 10 AK. Potrebe u mastima iznose 5 – 8% obroka, veće prisustvo nije poželjno zbog
masne degeneracije jetre, a moraju se dodavati i antioxidansi. Skrob je poželjan u količini od 12% (više od
20% dovodi do oštećenja bubrega i jetre). Hrana za pastrmke ne bi trebalo da sadrži više od 30% BEM-a.
Ca, P i Co pastrmke podmiruju iz vode.
30% energije se koristi za prirast.
Svarljivost: prot – 90%; masti – 85% (bolja iskoristivost nezasićenih MK); UH – 40%
Zasićene MK zbog kratkog DT dovode do opstrukcije creva.

Za ishranu koristimo animalna i biljna hraniva. Najčešće se koriste sporedni proizvodi klanične industrije
(jetra, slezina, pluća, srce, krv, utroba, mesno, jetreno i krvno brašno), industrije prerade ribe (riblje brašno) i
mlekara (obrano mleko u prahu). Sveža animalna hraniva se mogu davati kuvana ili smrznuta.
Od biljnih hraniva koriste se pšenično brašno, prekupa i mekinje, kukuruzno brašno, stočni kvasac i uljana
sačma. Vitamine podmirujemo specijalnim vitaminskim smešama.

Današnje peletirane smeše: 35-40% prot; 8% masti i 25% BEM

U peletiranoj hrani animalna hraniva učestvuju sa 50 – 60%

Temperatura više od 24oC dovode do uginuća, osim ako voda nije prezasićena O2.
Konverzija hrane – 2.2 kg za 1 kg prirasta

Konzumna riba
Hranivo % u smeši
Riblje brašno 12
Sojino brašno 30
Kukuruzno brašno 40
Mast 8
Stočni kvasac 2
Min materije 6
Vitamini 2

Jednogodišnja mlađ
Hranivo % u smeši
Riblje brašno 10
Sojino brašno 20
Kukuruzno brašno 35
Lucerkino brašno 10
Mast 8
Stočni kvasac 5
Min materije 2
Vitamini 2

8
 13. MIKOTOXINI

a. saprofitske gljivice plesni

Na stočnoj hrani uvek se nalazi velik broj saprofitskih gljivica plesni. Za njiho razmnožavanje neophodno je
postojanje odgovarajuće temperature i vlage. Organska materija hrane je odlična podloga za saprofitske plesni
(13 % vlage neophodno). Oko 220 vrsta plesni proizvodi toxine i toxične metabolite. Redosled osetljivosti
među životinjama zavisi od vrste toxina.
Nefrotoxini (ohratoxin)
Neurotoxini (alkaloidi)
Hepatotoxini (aflatoxin)
Estrogeni faktori
Iritirajući faktori (trihoteceni)
Najveći broj plesni koje izazivaju oboljenja pripadaju rodovima Aspergillus, Fusarium i Penicillium.
Aspergillus flavus
Aflatoxini – kancerogene materije (pastrmke, pačići, ćurići, pilići, prasad, telad, goveda, kopitari). Kod krava
aflatoxin se sekretuje mlekom. Telad hranjena takvim mlekom mogu oboleti. A. flavus napada zrnasta
hraniva, ali i riblje brašno i druga hraniva. Poseban afinitet ima ka kikirikiju, koji napada pod zemljom.
Dovodi do depresije, letargije, otežanog disanja, pada imuniteta, povraćanja, krvave dijareje, anemije,
produženog protrombinskog vremena, vaskularnih oštećenja, hemoragične dijateze, hemoragija,...
Klinička slika: slabiji proizvodni rezultati
Patološka slika se ogleda u promenjenoj jetri (masna distrofija)
Fusarium roseum, F. tricinctum, F. poe, F. sporotrichoides
Izazivaju ‘roza’ plesan kukuruza. Kukuruzni klip napadaju još u polju. Vrlo visoka kontaminacija u našoj
zemlji. Optimalna temperatura je od 4 do 80 C. Po resorpciji napada jetru. Najosetljivija vrsta jesu svinje.
Hidroliza za 8 – 9 dana, slabo se deponuje, poluživot 48 – 60h. Primarno deluje kao inhibitor sinteze proteina
i reverzibilne promene DNK (pri kratkotrajnom dejstvu). Prolongirano dejstvo dovodi do mutagenih,
teratogenih i kancerogenih efekata. Takođe ima i citotoxične efekte.

14. ZAŠTITA OD MIKOTOKSINA

Prevencija i inaktivacija u celokupnom procesu proizvodnje. Postoji mnoštvo metoda.

Prevencija kontaminacije (polje i skladište)
Eliminacija (fizička i hemijska separacija)
Degradacija (fizički, hemijski i biološki metodi) – detoksifikacija i detoksikacija
Nutritivni tretman (kvalitet hrane, adsorbensi)
Poželjno da pre svega povećamo odbrambenu sposobnost same biljke
Prevencija kontaminacije, inhibicija proliferacije toxin produkujućih rodova.
Flavobacterium u potpunosti detoksikuje aflatoxin B1
Princip dejstva adsorbenata:
 Izmena katjona
 Molekulsko sito
 Velika površina
Organski adsorbenti: glukani, oligosaharidi,...
Hidroliza mikotoxina enzimima.
Dovoljne toxične koncentracije kreću se oko 1-10 mg/kg TM.

8
 Organoleptički pregled:

boja
miris
ukus
sjaj (samo za zrnasta hraniva)
oblik
struktura
dimenzije
krupnoća mlevenja
konzistencija
vlažnost
strane primese
paraziti hrane
opšti izgled

Ocenjivanje hranljive vrednosti hrane:

hemijski sastav
svarljivost
produktivno dejstvo
ogledi ishrane
biološko ocenjivanje hranljive vrednosti hrane

Potrebe u vitaminima

Vitamin A 50 - 100 IJ/kg hrane

Vitamin D 4 - 10 IJ/kg hrane
Vitamin E 10 – 20 mg/kg hrane
Vitamin K 1-2mg/kg hrane ???
Vitamin B1 1,5 – 2,0 mg/kg hrane
Vitamin B2 3,0 – 4,0 mg/kg hrane riboflavin
Vitamin B6 3 - 4 mg/kg hrane
Vitamin B12 10 – 20 μg/kg hrane
Vitamin H 0,10 – 0,20 mg/kg hrane biotin
Vitamin B3 10 – 20 mg/kg hrane PP, niacin
Vitamin B5 5 – 10 mg/kg hrane pantotenska kiselina
Vitamin B4 do 1,5 g/kg hrane holin

Obrok predstavlja onu količinu hrane koja se daje životinji tokom 24h i zadovoljava sve njene potrebe.
Potrebe mogu biti minimalne, optimalne, sigurnosne.

Propratni akt mora da sardzi:

naziv i kolicinu hrane koja se salje na ispitivanje

nalaz prethodno izvrsenog organoleptickog pregleda
ukoliko su zivotinje prethodno hranjene hranom navesti vrstu i kategoriju
kolicina hrane koja je davana zivotinjama
trajanje davanje hrane
nacin na koji je hrana pripremana i davana
broj klinicki obolelih zivotinja i najuocivljije simptome
broj uginulih zivotinja

8
obducijski nalaz uginulih zivotinja
kakve su dijagnosticke, terapijske ili sanacione mere preduzete
imena strucnjaka koji su izvrsili pregled i preduzeli odgovarajuce mere
kakav je pregled potrebno izvrsiti

Potrebe u vodi izražene u litrima na kg suve materije hrane:

Govedo 3.5 – 6 l
Ovca 1.5 – 3 l
Svinja 1.5 – 2 l
Konj 2 – 3.5 l
Kokoš 2–3l
Krava muzna: 30 l + količina mleka
Radni konj leti: 30 – 49 l
Dojna krmača 12 l po 100 kg TM
Nosilje 200 – 250 g
Ovce: 4 – 6 l pri suši, bez vode na bujnoj vegetaciji (voda:SM=4:1)

Senaža

Konzervisanje svežih zeljastih biljaka kombinacijom sušenja i siliranja

Najčešće se koristi lucerka
Prednosti:
Konzervisanje hraniva koja se teško siliraju
Konzervisanje hraniva koja se teško suše
Vremenske prilike ne ometaju proces
Manji gubici
Smanjivanje zapremine
Postupak:
Kosidba
Provenjavanje do 55 – 60 % vlage (5 – 10h) (smanjenje vlage, seckanje, sabijanje, izolacija)
Smeštaj kao i za silažu, gornji sloj se pokrije svežom zelenom masom debljine oko 1m, ova masa sa
prevlakom a zatim sa 15cm zemlje
Po hranljivoj vrednosti senaža predstavlja odličnu hranu za preživare.
Sastav:
 SM 35%
 Protein 7 – 13%

Muzare 10 – 20 kg
Ovce 1 – 2 kg
Krmače 1 kg
Tov 15 – 20 kg
Konj 3 – 5 kg
Silaža
Voda + UH + anaerobna sredina
Konzervisanje svežih zeljastih biljaka i drugih hraniva vodom i mlečnom kiselinom kao specifičnim
konzervansom koji se stvara u anaerobnim uslovima tokom procesa siliranja.
Prenosti silaže:
 Korišćenje kada nema sveže mase
 Dugotrajna održivost

8
  Jeftina hrana
 Korišćenje sezonskih hraniva i otpadaka
 Vremenske prilike ne ometaju proces siliranja
 Smanjivanje zapremine
 Manji gubici
Podela hraniva prema mogućnosti siliranja:
 Lako
 Teško
 Nema
Uslovi za normalno odvijanje siliranja:
 Odnos SM : Voda = 30 : 70
 Šećerni minimum
 Anaerobni uslovi
 Prisustvo proteina – deluju puferski, ometaju proces siliranja
Postupci siliranja:
 Topli postupak ranije korišćen mnogo više nego danas, sastoji se u postepenom slaganju i sabijanju
mase za siliranje u trajanju od nekoliko dana. Prvi sloj debljine oko 1m ostavlja se u rastresitom stanju
oko 24h za koje vreme se ugreje na oko 500 C. zatim se sabije i na njega ređaju sledeći slojevi istim
postupkom istim postupkom sve dok se ne napuni silo prostor.
 Hladni postupak se sastoji u istovremenom slaganju i maximalnom sabijanju zelene mase u silo
prostore u što je moguće kraćem vremenskom roku. Na taj način u složenoj i sabijenoj biljnoj masi ne
razvije se temperatura veća od 300 C.
 Upotreba dodataka – postoje sirovine koje se teško siliraju (hraniva koja ne sadrže dovoljno šećera)
pa im se dodaju ugljeno – hidratni koncentrati
 Upotreba hemijskih sredstava i raznih preparata je kombinacija hladnog postupka sa hemijskom
sterilizacijom mase za siliranje. Koristi se kod hraniva koja se teško siliraju. Silaža proizvedena ovim
putem naziva se slatka silaža.
Tehnika siliranja:
 Kosidba
 Seckanje
 Utovar
 Transport
 Istovar u silo prostore
 Sabijanje
 Izolacija (na površinsku slamu se nabaca sloj zemlje)
Faze siliranja:
Aerobno disanje – oxidacija šećera unutar samih ćelija pri šemu ćelije iskoriste i ono malo O2 koji nije
istisnut iz silo prostora. Po potrošnji tog kiseonika aerobno disanje se odvija zahvaljujući preostalim
enzimima. Silažna masa se zagreva. Zapošetak dejstva MO neophodna je anaerobna sredina. Kada se pH
spusti ispod 4.5 bakterije buternog vrenja izumiru.
Anaerobno disanje – kratkotrajna faza i razvija se paralelno sa prvom. Završetak intramolekularnog disanja
biljnih ćelija i njihovo potpuno izumiranje. Dužina je direktno proporcionalna količini šećera. Dominiraju
bakterije proizvođači mravlje i sirćetne kiseline.
Završetak intramolekulskog disanja, početak razvoja mlečno – kiselinskih bakterija i mlečno kiselinskog
vrenja. Odvija se u uslovima toplog i hladnog siliranja. Razmnožavanje ovih bakterija je veoma brzo.
Stvaranje sirćetne i buterne kiseline nije poželjno. Tokom procesa siliranja postoje 3 mogućnosti nastanka
mlečne kiseline:
Fermentacija šećera ili skroba
Fermentacija mlečne kiseline
Iz soli mlečne kiseline

8
Maximalno mlešno – kiselinsko vrenje dovodi do stvaranja mlečne kiseline i do izumiranja svih MO (pH se
toliko spušta da vrši sterilizaciju). Stvorena mlečna kiselina ima ulogu konzervansa a ova faza traje 2 – 3
nedelje. Životinje dobro podnose mlečnu kiselinu i čak im koristi kao dijetetik.
Faza štetnog previranja ne sledi nužno, a može prožimati sve prethodne faze. Gubici su veliki a
razmnožavaju se štetni MO (posledica npr. nedovoljnog sabijanja).
Hemijski sastav zavisi od sirovine (SM 20 – 35%, voda 65 – 80%, prot 1.5 – 3%, cel 3 – 10%)
Kod nas se silira kukuruz u 1. fazi voštanog zrenja. Siliranjem punog zrna gubi se samo 25% hranljive
vrednosti. Siliran klip daje se svinjama, stablo govedima (za povećanje kvaliteta možemo dodati ureu)
Gubici se odnose na UH i kreću se od 5 – 15%. Propada gornji sloj i gubi se Mg. Smeđa boja govori da se
izgubio Mg, a crna boja da se organska materija ugljenisala. Od vitamina najviše se gubi karotin.
Više od 0.5% sirćetne kis i više od 0.2% buterne kis pokazatelj su nepovoljnih događanja u silaži!!!
Često se koriste mnogi dodaci radi ubrzavanja procesa (kukuruzno, ovseno, ječmeno brašno, melasa). Od
MO dodaju se mlečno – kiselinske bakterije (0.2, 0.4, 0.8%).
Silaža se ne može ubrajati u energetska hraniva!
Ocena kvaliteta na osnovu: pH; IMK; buterna kis; amonijak
Objekti za siliranje:
Provizorijumi – silo jame, polu rovovi, silo rovovi, adaptirani silosi
Objekti za dugotrajnu upotrebu – zidane silo jame, silo jame povezane u silo baterije, adaptirani silosi od
čvrstog materijala, silo tornjevi i kule
Nadzemno siliranje – može se vršiti na svakom suvom i odgovarajućem prostoru. Najjeftiniji vid siliranja uz
najveće gubitke.
Najbolji su silo tornjevi ili silo kule.
U odnosu na sirovinu silaže mogu biti od:
 Žita i trava u čistoj kulturi
 Leguminoza u čistoj kulturi
 Smeša leguminoza i žita
 Korenastih, krtolastih i drugih hraniva
Upotreba silaže u ishrani životinja:
 Muzare 20 – 30 kg
 Telad (2-5mes) 5 kg
 Telad u tovu 10 – 15 kg
 Ovce 1 – 2 kg
 Konji 7 – 10 kg
 Krmače 5 kg (u tovu 3)
 Kokoši do 50 g
 Guske do 200 g
Dobra silaža ima sivozelenu boju i očuvanu strukturu siliranih biljaka. Dobra silaža sadrži oko 2%
mlečne kiseline (bez mirisa), 0.3 – 0.5% sirćetne kiseline i tragove buterne.

SM 20 – 34%
Voda 66 – 80%
Pepeo 0.7 – 8%
Proteini 3.3 – 4-8% (silaže leptirnjača)
Proteini 1.5 – 3.0% (silaže čistih graminea)
Proteini 1.9 – 3.8% (silaže smeša)
Masti 0.3 – 2.1%
Celuloza 3.0 – 10.4%
Ca 0.08 – 0.57%
P 0.04 – 0.12%
Energetska vrednost 0.12 – 15 SJ

Ishrana pasa i mačaka

8
 Psi jedu mačju hranu, mačke ne jedu pseću

Psi
Psi su mesojedi koji proždrljivo gutaju hranu. Pljvačka pasa ne sadrži ptijalin. Kratak DT, enzimski tip
varenja i ne podnose celulozu. Hrana mora da obezbedi proteine visoke biološke vrednosti, vit B grupe i vit K.
Imaju sposobnost vit C. obrok mora biti kompletno izbalansiran. Psi bolje vare kuvan i pržen skrob. UH vare
oko 80 – 95%, a masti tolerišu do 30% u obroku. Štenad i mladi psi u porastu su osetljivi naročito na
nedostatak Ca, P i ostalih min elemenata.
U zavisnosti od potreba pse delimo u više kategorija: štenad, mladi u porastu, skotne kuje, dojne kuje, radni
psi i odrasli psi koji ne pripadaju priplodnim kategorijama niti obavljaju neki rad.
Kvantitativno psi imaju najveće potrebe u energiji koje se kreću i do 70 – 80% obroka.
2 osnovna načina ishrane:
Hrana koja se sprema kod kuće
Industrijska (gotova) hrana
Polusuva
Suva
Konzervisana
Hraniva: kukuruz, pšenica, ječam, ovas, pirinač, mast, sojina, kikirikijeva i sačma od pšeničnih klica, zrnevlje
leguminoza, HAP, min hraniva i vitaminska hraniva

Izbor hraniva za kućno pripremanje:

HAP
meso, riblje meso, iznutrice i klanični otpaci, sporedni proizvodi mesne ind i ind ribe, mleko i sporedni
proizvodi mlečne ind, jaja
Biljna
žitarice i sporedni proizvodi zrna žita, leptirnjače, povrće
Masti i ulja
Pivski i suvi kvasac
Mineralna
ljuske jaja, kosti, koštano brašno

Industrijska hraniva je poželjno koristiti jer su jeftinija, sadrže oko 10% vode a bogata su celulozom.
Konzistenciju ne smemo menjati često!!
ishrana priplodnih kuja-
Tokom prve dve trećine graviditeta nema razlike u odnosu na POŽ. Obilnija ishrana tek u poslednje 3 nedelje
graviditeta. Potrebe dojnih kuja znatno su veće od potreba skotnih kuja. Ove potrebe su uslovljene visinom
mlečnosti, sastavom kujinog mleka i brojem štenadi u leglu (9% proteina i 12% masti). Hrana za dojne kuje bi
trebalo da bude ukusna, raznovrsna a količinski se daje 2x veća količina od količine hrane potrebne za
održavanje života. Posebna pažnja se posvećuje dovoljnoj količini proteina, masti i vitamina. Potrebe skotnih
kuja u poslednje 3 nedelje graviditeta se uvećavaju za 30 – 40%, a za dojne kuje 100 – 120%, zavisno od
broja mladih. Potrebe u proteinima se kreću oko 16% za skotne kuje i 20 – 22% za dojne kuje. Skotne i dojne
kuje se hrane istom hranom ali različitim količinama. Dva do tri dana pred porođaj smanjuje se hrana, a ne
treba je davati pred sam porođaj. Posle porođaja ishrana po volji, a dojne kuje se hrane 2x dnevno. Hrana za
priplodne kuje može se koristiti i za priplodne mužjake.

-ishrana štenadi-
Kolostrum i mleko su jedina hrana prve 3 nedelje života. Dobra ishrana štenadi u tom periodu uslovljena je
dobrom ishranom bremenitih i dojnih kuja. Štenad sisa 6 nedelja. Prihranjivanje počinje od 3. nedelje
života. Hrana za prihranjivanje mora biti visoko energetska i sa dovoljno proteina, min materija i vitamina.
Štenad ima 3x veće potrebe u hrani od odraslih pasa. Vrlo intezivno rastu. Prihranjivanje se vrši malim
količinama hleba i mlevenog mesa. Smeše za prihranjivanje treba prethodno kuvati a vitaminski premix
dodati nakon kuvanja.

9
-ishrana mladih pasa u porastu-
Psi veoma brzo rastu. Sa 4 meseca dostižu 1/2 TM odraslog psa, sa 6 meseci 2/3 TM, a sa 9 meseci završavaju
porast. Najintenzivnije rastu do 7 meseca. Kod srednje teških rasa DP se kreće od 60 do 100 g. Za kg prirasta
potrebno je oko 3 kg koncentrovane hrane. Hrana sadrži 20% svarljivih proteina. Dnevno je potrebno 1-3 g
Ca i 1-3 g P (0.6% obroka). Najprkladniji obrok za ovu kategoriju jeste: mleko, brašno od žita, sveže
mleveno meso, vitaminska smeša, sveže zeleno povrće, sveže kosti i rskavice. Od 2 do 3 meseca 4x dnevno;
od 9 do 12 meseci 1x dnevno. Meso dajemo sveže.
Povrće, biljna i brašnasta hraniva kuvamo. Riblje ulje.

-ishrana radnih pasa-

Potrebe u energiji se uvećavaju od 50 – 100% u zavisnosti od težine rada.
Ako nisu završili rast dajemo im smeše sa oko 20% sirovih proteina. Radnim psima prosečne težine 20 kg
dajemo dnevno 2.5 g Ca, 1.5 g P i 1-2 g kuhinjske soli. Obrok je sličan obroku dojnih kuja ali sa nešto manje
proteina. Radne pse tokom iskorišćavanja nikad ne treba obilato hraniti. Hranjenje treba obaviti nešto pre
početka rada, ali količinski obrok treba umanjiti. Ovačke pse je poželjno u lov voditi čak i gladne jer su tada
poslušniji.
Mačke

Monogastrični mesojedi. U obroku obavezno 20% proteina. Proteini su i izvor energije. Masti od 15 do
40%. UH se daju u vidu hleba i krompira. Svi vitamini osim B12, C i K se dodaju.
Pri rođenju teški su oko 100 g i brzo napreduju, do 50. dana života priraštaju oko 10 g dnevno. Razlikujemo 3
kategorije mačaka: mačići, mlade mačke u porastu i odrasle životinje.
Dnevno odrasla mačka pojede oko 20 miševa.
Mačke je bolje hraniti sirovom nego kuvanom hranom, 2x dnevno.