DIN EN 13103

NEMAČKI STANDARD Septembar 2004

Primene na železnici
Kolski slogovi i obrtna postolja DIN
Osovine trčećih kolskih slogova - konstrukcija EN 13103
Nemačka verzija EN 13103:2001

ICS 45.060.20 Zamena za

DIN 5577:1990-10 i
DIN 5577 prilog 1:1990-10

Evropski standard EN 13103 :2001 ima status Nemačkog standarda.

Nacionalni predgovor

Nacionalni predgovor

Ovaj evropski standard sastavljen je pod vodstvom WG 11 „Točkovi/Kolski slogovi“

(Predsedavajući: Francuska) CEN/TC 256 „Železnica“ (Sekretarijat: Nemačka)

Nadležni nemački radni gremijum je radni odbor 7.1 „Kolski slogovi“ Odbora za standardizaciju
šinskih vozila (FSF).

DIN je glasao protiv prihvatanja stanfarda EN 13103, pošto taj standard ne može da se koriguje
iz sledećih razloga.

Standard, koji maksimalno prati postojeća dokumenta Medjunarodnog Saveza železnica UIC
(UIC-objava br. 515-3 odnosno ERRI-zveštaj B 136/RP)

a) ne odgovara u važnim tačkama budućim potrebama;

b) ne sadrži karakteristične vrednosti čvrstoće, posebno za danas već korišćene čvršće
materijale kao na pr. A5T ili 34 Cr.NiMo 6
c) ima koncept sigurnosti, koji ne odgovara današnjem nivou tehnike, pošto se
delimične sigurnosti za naprezanja i osobine čvrstoće na vibracije ne daju
pojedinačno kako se to radi
- u drugim izveštajima o konstrukciji mašina, na pr. smernici FKM,
- u čeličnim konstrukcijama na pr. EURCODE III;

d) ne odnosi se na učestlost nastanka odredjenih opterećenja odnosno naprezanja.

DIN EN 13103

EVROPSKI STANDARD EN 13775-1

April 2001.
ICS 01.075; 45.060.01

Nemačka verzija
Primene na železnici
Kolski slogovi i obrtna postolja
Osovine kolskih slogova - Konstrukcije

Ovaj evropski standard je prihvatila CEN 7. decembra 2000.

Članice CEN se obavezuju da ispunjavaju Poslovnik CEN/CENELEC, u kome su utvrdjeni

uslovi pod kojima ovom Evropskom standardu bez izmene treba dati status nacionalnog
standarda. Spiskovi ovih nacionalnih standarda koji su na poslednjem nivou tehnike sa njihovim
bibliografskim podacima mogu se dobiti kod Centra za menadžment ili kod svake članice CEN-a
na zahtev.

Ovaj Evropski standard se sastoji od tri zvanične verzije (nemački, engleski, francuski). Verzija
na nekom drugom jeziku koja je uradjena prevodjenjem na jezik svake države i koja je
prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanične verzije.

Članice CEN su nacionalni isntituti za standardizaciju Belgije, Danske, Nemačke, Finske,

Francuske, Grčke, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Austrije, Portugala,
Švedske, Švajcarske, Španije, Češke republike i Velike Britanije.

CEN
EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brisel

DIN EN 13103

Da bi se odstranili navedeni nedostaci potrebna su neka dodatna saznanja. Nemačka je

zato uvela jedan istraživački projekat da bi obradila ova saznanja i da bi sa tim novim
saznanjima u datom trenutku podnela zahtev za preradu standarda.

Pojam „Gradske železnice i tramvaji“ se u raznim evropskim zemljama zavisno od pravnih

definicija definiše na razne načine. U Nemačkoj su to železnice prema „Odredbi o
konstrukciji i pogonu tramvaja (Konstrukcija i pogon tramvaja – BOStrab)“. Zakon o
unapredjenju personala kome podleže ova odredba (PbefG) poznaje samo pojam „Tramvaji“
u koje se prema paragrafu 4 tačka 2 PbefG ubrajaju takodje „Žičare i podzemne železnice,
viseće železnice ili slične železnice posebnih tipova“.

Izmene

Prema DIN 5577: 1990-10 i DIN 5577 prilog 1: 1990-10 preduzete su sledeće izmene:

a) Faktori opterećenja kod tehnike strme vuče su uzete dodatno u obzir

b) Prihvaćeni su slućajevi opterećenja pri kočenju;
c) Opisuje se izračunavanje težina (opterećenje);
d) Uzimaju se u obzir nezahtevane dodatne težine bez ogibljenja;
e) Prihvaćen je opis uvodjenja vrednosti trajne čvrstoće i vrednosti za sigurnost
f) Navode se vrednosti trajne čvrstoće za šuplja vratila.

Ranija izdanja

DIN 5577: 1990-10

DIN 5577 Prilog 1: 1990-10

Predgovor

Predgovor
Ovaj evropski standard sastavljen je u Tehničkom komitetu CEN/TC 256 „Železnice“, čiji
sekretarijat drži DIN.

Ovaj Evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda kroz objavljivanje
identičnog teksta ili priznavanjem do oktobbra 2001, i svi suprotni nacionalni standardi moraju
biti povučeni do oktobra 2001.

Ovaj Evropski standard je sastavljen u mandatu koji su dali Komisija Evropske zajednice i
Sekretarijat Evropske slobodne trgovinske zone CEN-u, i u principu podržava osnovne zahteve
smernice EG.

Prema poslovniku CEN/CENELEC obavezale su se nacionalni instituti sledećih zemalja, da će

preuzeti ovaj Evropski standard:
Belgija, Danska, Nemačka, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Island, Italija, Luksemburg,
Holandija, Norveška, Austrija, Portugal, Švedska, Švajcarska, Španija, Češča republika i Velika
Britanija.
DIN EN 13103

Uvod

Osovine kolskih slogova šinskih vozila bile su prve komponente na železnici kod kojih su nastali
problmi sa trajnom čvrstoćom.

Pre mnogo godina su usavršeni postupci, da bi se koncipirale ove osovine kolskih slogova. Oni
se zasnivaju na iskustvima u vezi sa ponašanjem osovina kolskih slogova tokom njihovog
korišćenja a u vezi sa analizama grešaka i sa istraživanjima trajne čvrstoće u laboratoriji, koje
su sprovedene radi utvrdjivanja i optimiranja konstrukcije i materijala za osovine kolskih
slogova.

Evropska radna grupa pod vodstvom UIC1) je početkom 70-tih godina započela uskladjivanje tih
postupaka. Rad je rezultirao dokumentom ORE 2) za osovine trčećih kolskih slogova , koji je
kasnije integrisan u nacionalnim standardima (Franuska, Nemačka i Italija) i pretočen u objavu
UIC.

Ukazivanje na literaturu sadrži upućivanja na dokumenta koja postoje. Tako opisani postupak
se zasniva na konvencionalnim pretpostavkama o opterećenju i daje napone po teoriji savijene
grede. Preporuke za uobličavanje i dozvoljena naprezanja potiču od laboratorijskih opita, čija
pouzdanost je potvrdjena dugogodišnjim radnim iskustvom sa raznih železnica.

Ovaj standard se zasniva maksimalno na ovom postupku, koji je poboljšan i proširen kada je reč
o području njegovog važenja.

-----------
1) UIC: Union Internationale des Chemins de fer (Internacionalni Savez železnica)
2) ORE: Office de Recherches et d,Essais de I,UIC
DIN EN 13103

SADRŽAJ

Predgovor
Područje primene
Ukaz na druge standarde
Simboli i skraćenice
Opšti podaci

Sile i momenti koje treba uvrstiti

Vrste sila
Uticaj masa koje se kreću
Uticaji od kočenja
Uticaji od prolaza kroz krivinu i geometrija točka
Proračun rezultirajućeg momenta

Odredjivanje geometrijskih osobina raznih područja osovine kolskog sloga

Naponi u raznim poprečnim presecima osovine
Odredjivanje prečnika kraka osovine kolskog sloga i trupa osovine
Odredjivanje prečnika raznih naseda u zavisnosti od prečnika trupa osovine kolskog sloga ili
kraka osovine kolskog sloga

Maksimalno dozvoljena naprezanja

Opšti podaci
Kvalitet čelika EA1N
Drugi kvaliteti čelika van EA1N

Prilog A (informativno) Primer formulara za proračun osovine kolskog sloga

Prilog B (informativno) Postupak za proračun faktora opterećenja za vozila sa tehnikom
nagiba
Upućivanje na literaturu
DIN EN 13103

3 Simboli i skraćenice

U ovom Evropskom standardu se koriste simboli i skraćenice kako je navedeno u tabeli 1:

Tabela 1
Simboli Jedinica Značenje
m1 kg Masa na kracima osovine (uključena masa ležaja i kućišta ležaja)
m2 kg Masa kolskog sloga i neogibljene mase izmedju ravni kruga
merenja (kočioni diskovi i sl.)
m1 + m2 kg Vozna masa kolskog sloga
g m/s2 Zemljina teža (ubrzanje)
P N Opterećenje točka (m1+m2)g
2
P0 N Vertikalna sila ležaja pod simetričnim opterećenjem m1g
2
P1 N Vertikalna sila ležaja na više opterećenom kraku osovine
kolskog sloga
P2 N Vertikalna sila ležaja na manje opterećenom kraku osovine
kolskog sloga
P N Učešće opterećenja točka P koje treba zakočiti mehaničkim
kočionim sistemom
Y1 N Horizontalna poprečna sila vertikalno na šinu na strani više
opterećenog kraka osovine kolskog sloga
Y2 N Horizontalna poprečna sila vertikalno na šinu na strani manje
opterećenog kraka osovine kolskog sloga
H N Poprečna sila radi kompenzacije sila Y1 i Y2
Q1 N Sila podizanja točka na strani više opterećenog kraka
osovine
Q2 N Sila podizanja točka na strani manje opterećenog kraka
osovine
Fi N Sile masa od neogibljenih komponenti izmedju točkova
(kočioni diskovi i sl.)

Ff N Maksimalna sila pritiska kočionih papuča na jednom točku

odn. kočionoj oblozi na disk kočnici
Mx Nmm Moment savijanja od pokretne mase
M'x, M'z Nmm Momenti savijanja od kočionih sila
M'y Nmm Torzioni moment od kočionih sila
MX, MZ Nmm Suma momenata savijanja
MY Nmm Suma torzionih momenata
MR Nmm Rezultirajući moment
2b Nmm Razmak sredina ležaja kolskog sloga
2s mm Razmak ravni kruga merenja
h1 mm Visina težišta mase odvojene od kolskog sloga iznad sredine
osovine kolskog sloga
Yi mm Razmak od mernog kruga jednog točka do tačke napada sile
Fi
DIN EN 13103

1 Područje primene
Ovaj evropski standard

- navodi sile i momente koje treba uzeti u obzir na osnovu delovanja masa i uslova
kočenja;
- navodi postupak za proračun napona spolja uležištenih osovina kolskog sloga;
- utvrdjuje maksimalno dozvoljena naprezanja za čelik kvaliteta EA1N, koja treba
uvrstiti u proračun prema prEN 13261: 1998;
- opisuje način postupanja u svrhu iznalaženja maksimalno dozvoljenih naprezanja za
druge čelike;
- odredjuje prečnik raznih delova osovine. Prevashodni oblici i prelazi se definišu da bi
se postiglo sigurno ponašanje u pogonu;

Ovaj standard važi za:

- kolske slogove u pokretu sa punim i šupljim osovinama kotrljajućeg materijala za

železnički putnički i teretni saobraćaj;

- kolske slogove prema prEN 13261: 1998;

- sve širine koloseka 3)

Ovaj standard se može koristiti za osovine kolskih slogova za kotrljajući materijal, koji je
predvidjen za korišćenje pod uobičajenim uslovima rada koji vladaju u Evropi. Ukoliko
postoji sumnja da li se radi o uobičajenim uslovima, potrebno je da se pre primene ovog
standarda odluči, da li se mora primeniti dodatni konstrukcioni faktor za maksimalno
dozvoljena naprezanja. Proračun kolskih slogova za posebne slučajeve namene (na pr.
mašine za ravnanje i zatvaranje) može se prema ovom standardu koristiti isključivo za
slučajeve opterećenja u vožnji za svoje potrebe i vožnju u kompoziciji voza. Ovaj
standard ne važi za slučajeve radnog opterećenja. Oni se proračunavaju zasebno.

Za gradsku železnicu i tramvaje mogu se primenjivati drugi standardi ili dokumenti koji
se dogovaraju izmedju kupca i isporučioca .

Pokretni kolski slogovi motornih obrtnih postolja i lokomotiva koncipiraju se prema

zahtevima EN 13104.

2 Drugi standardi

Ovaj Evropski standard sadrži datirane ili nedatirane ukaze i konstatacije iz

drugih publikacija. Ovi normativni ukazi su citirani na svim mestima u tekstu i niže
su navedene publikacije. Kod datiranih ukaza pripadaju kasnije izmene ili prerade ovih
publikacija samo ovom standardu, ukoliko su obradjeni kroz izmenu ili preradu.
Kod nedatiranih ukaza važi poslednje izdanje publikacije koja se uzima u obzir.

prEN 13260: 1998, Primene na železnici – Kolski slogovi i obrtna postolja –

Zahtevi u vezi proizvoda
prEN 13261:1998 Primene na železnici – Kolski slogovi i obrtna postolja –
Osovine kolskih slogova – Zahtevi u vezi proizvoda
DIN EN 13103

5 Sile i momenti koje treba uvrstiti

5.1 Vrste sila

Uzimaju se u obzir dve vrste sila:

- iz pokretnih masa;
- iz kočenja

5.2 Uticaji pokretnih masa

Sile od masa u kretanju se uzimaju duž vertikalne simetrične ravni (v,z), koja seče srednju
liniju osovine kolskog sloga (vidi sliku 1)
Slika 1

Ukoliko naručilac ne zahteva drugačije, mase (m1 + m2) uvršćuju se u proračun za pune
pruge po tabeli 2 . Za odredjene slučajeve primene, na pr. vozila u lokalnom saobraćaju
potrebne su druge stavke za mase prema posebnim radnim zahtevima.

Tabela 2 (nastavak)

Simboli Jedinica Značenje

y mm Apscisa svakog poprečnog preseka osovine kolskog sloga merena od
napadne tačke sile ležaja Pi
Γ Srednja frikciona vrednost izmedju točka i kočione papuče ili izmedju
kočione obloge i diska
σ N/mm2 Napon koji se proračunava u jednom poprečnom preseku
K Faktor povećanja napona za trajno naprezanje
R mm Nazivni radijus mernog kola točka
Rb mm Kočioni radijus
d mm Prečnik poprečnog preseka osovine kolskog sloga
d' mm Prečnik šupljeg otvora
D mm Prečnik za odredjivanje faktora povećanja napona K
r mm Radijus prelaza za odredjivanje K
S Faktor sigurnosti
G Težište
RfL N/mm2 Granica trajne čvrstoće za savijanje uokolo do 10 7 promena opterećenja
za glatke probe
RfE N/mm2 Granica trajne čvrstoće za savijanje uokolo do 10 7 promena opterećenja
za probe sa zarezima
aq m/s2 Poprečno ubrzanje
fq Faktor udara

4 Opšti podaci
DIN EN 13103

Način rada kod koncipiranja osovine kolskog sloga je sledeći:

a) Odredjivanje sila za proračun i iznalaženje momenata u raznim poprečnim presecima osovine

kolskog sloga
b) Izbor prečnika za telo osovine kolskog sloga i krak ležaja; proračun ostalih prečnika preseka na
osnovu ove mere;
c) Koncepciju treba proveriti na sledeći način:

- proračun napona za svaki poprečni presek;

- poredjenje izračunatih napona sa max. dozvoljenim

Maksimalno dozvoljena naprezanja se uglavnom odredjuju prema:

- kvalitetu čelika;
- konstrukciji osovine kolskog sloga (puna osovina ili šuplja osovina)

Primer za listu s podacima dat je u Prilogu A (informativno).

Slika 2

Tabela 3 pokazuje vrednosti sila iz mase m1:

Koeficijenti formula važe za osovine kolskih slogova za normalni kolosek i klasično ogibljenje.
Za šire koloseke na pr. metarski kolosek ili nove sisteme vešanja odn. ogibljenja, na pr. vodjenje
kolskog sanduka u zavisnosti od krivine koloseka moraju se uzeti u obzir druge vrednosti (vidi
Prilog B (informativno).

Tabela 3

Sve osovine kolskih slogova izuzev P1 = (0,625+0,075h1 lb) m1g

vodećih kolskih slogova a
Osovine kolskih slogova
vodećih kolskih slogova a
Za sve osovine kolskih slogova
P2 = (0,625+0,075h1 lb) m1g
Y1 = 0,30 m1g
Y2 = 0,15 m1g
H = Y1 – Y2 = 0,15 m1g
P1 = (0,625+0,0875h1 lb) m1g
P2 = (0,625+0,0875h1 lb) m1g
Y1 = 0,35 m1g
Y2 = 0,175 m1g
H = Y1 – Y2 = 0,175 m1g

Q1 = 1[P1(b+s) – P2(b-s) + (Y1 – Y2)R – Fi(2s – yi)]

2s

Q2 = 1[P2(b+s) – P1(b-s) + (Y1 – Y2)R – Fiyi]

2s

a Vodeći kolski slog je prvi kolski slog vodećeg obrtnog postolja vozila koje se stavlja na
DIN EN 13103

početak voza. Ako se neki kolski slog može staviti u obe pozicije na vozilu (vodeću ili ne
vodeću), on se mora smatrati kao vodeći kolski slog.

Tabela 2

Vrsta vozila Masa (m1 + m2)

Teretni vagon Učešće mase vagona za osovinu kolskog
sloga koji treba proračunati pod max.
dozvoljenim radnim opterećenjem
Vagoni putničkog voza
Sa vagon restoranom, vagonom za prtljag i
poštanskim vagonom

1) Vozila za glavne prugea Masa u pogonu + 1,2 x korisno opterećenje

Pri čemu je „masa u pogonu“ definisana kao:
Masa vozila bez putnika, rezervoarra s vodom,
peska, goriva i sl.

Pri čemu je „Korisno opterećenje“ definisano

kao:

Težina jednog putnika sa 80 kg skupa sa

ručnim prtljagom;
- 1 putnik po sedištu;
- 2 putnika po m2 u hodnicima i
područjima vrata
- 2 čoveka u odeljenju za pratnju;
- 300 kg/m2 u odfeljenju za prtljag
Masa u pogonu + 1,2 x korisno opterećenje,
Pri čemu se „Masa u pogonu“ definiše kao:
Masa vozila bez putnika, rezervoara
napunjenih vodom, peskom, gorivom i sl.;

Pri čemu se „korisno opterećenje“ definiše

kao:
Težina jednog putnika od 70 kg (manje ili bez
prtljaga)
- 1 putnik po sedištu;
- 3 putnika po m2 u područjima
hodnika;
- 4 ili 5 putnika po m2 u područjima
ulaza i izlatab;
- 300 kg/m2 u odeljenjima za prtljag
a Korisna opterećenja koja treba uzimati u obzir za odredjivanje masa na vozilima za glavni
i lokalni saobraćaj opisuju normalne radne uslove železnica članica UIC. Ukoliko radni uslovi
bitno odstupaju od napred navedenih podataka, moraju se mase na pr. modifikovati
povećanjem ili smanjenjem broja putnika po m2 u područjima hodnika i ulaza.

b Ova vozila su često predvidjena klasama za putnike, na pr. klasa 1 ili 2.

DIN EN 13103

Moment savijanja Mx u svakom preseku se, kako je prikazano na slici 2, proračunato iz sila P1,
P2, Q1, Q2, Y1, Y2 i Fi. On predstavlja najnepovoljniji slućaj opterećenja za osovinu kolskog
sloga, tj.:
- nesimetrična raspodela opterećenja;
- smer sila Fi od neogibljenih masa bira se tako, da se njihov uticaj na savijanje sabira
sa vertikalnim opterećenjima.

5.3 Uticaj od kočenja

Kočenje stvara momente poprečnog preseka, koji se mogu predstaviti sa tri komponente M' x,
M'y, M'z (vidi sliku 3).

Slika 3

- Moment savijanja M'x stvara se pomoću vertikalnih sila u smeru ose z;

- Moment savijanja M'z stvara se pomoću horizontalnih sila u smeru ose x;
- Torzioni momentt M'y oko obrtne ose (y-ose) izazvan je tangencijalnim silama na
točkovima.

Komponente M'x, M'y, M'z prikazane su u tabeli 5 za sve vrste kočenja.

Ako se promene razni uslovi kočenja, vrednosti svake situacije kočenja se sabiraju.

NAPOMENA 1: Ako se koriste drugi načini kočenja, nastale sile i momenti se odredjuju
po istim pravilima kako je navedeno u tabeli 5. Posebna pažnja treba pri tome da se
obrati na proračun momenta M'x, koji treba sabirati direktno sa momentom Mx od masa
u pokretu.

NAPOMENA 2: U UIC 515-3 sprovodi se proračun za M'z, kako je predstavljeno u tabeli

5 ovog standarda, sa Γ = 0.

5.4 Uticaji od prolaza krivine i geometrije točka

Za nekočeni kolski slog izračunava se torzioni moment M'y sa 0,2 PR i uzima time u obzir
moguće diferencije prečnika točka i uticaj prolaza kroz krivinu.

Za kočeni kolski slog sadržani su ovi uticaji u delovanju kočenja.

5.5 Proračun rezultirajućeg momenta

U svakom poprečnom preseku izračunavaju se maksimalni naponi iz rezultirajućeg momenta
MR po sledećoj jednačini (vidi sledeću napomenu):

MR = MX2 + MY2 + MZ2

Tabela 4 pokazuje formule proračuna za odredjivanje Mx, za svaku zonu osovine kolskog sloga
i liniju momenta za Mx, preko osovine kolskog sloga.
DIN EN 13103

Tabela 4

Područje osovine kolskog sloga M xa

Izmedju ravni opterećenja i ravni mernog M x = P1y

kruga

Izmedju ravni mernog kruga

Fi: Sile na levoj strani posmatranog poprečnog

preseka
Linija momenta M x

a Za nesimetrične osovine kolskog sloga mora da se izvede proračun primenom po izboruna

oba kraka osovine, da bi se dobio najnepovoljniji slučaj opterećenja.

Tabela 5
Komponente Primenjeni način kočenja
Mx, Mz, My
Izmedju ravni opterećenja Izmedju ravni Izmedju ravni Izmedju mernih
i merenja mernog kruga opterećenja i ravni
ravni mernog
kruga

Mx

M2

My

Pri čemu su MX, MY i MZ sume raznih komponenti od masa u pokretu i kočenja:

MX = Mx + M'x

MY = M'y

MZ = M'z

NAPOMENA: U jednoj tački na površini cilindra (takodje važi za šuplji cilindar) prečnika d
rezultiraju momenti MX, MY, MZ:
DIN EN 13103

- normalni napon za MX i MZ,

- torzioni napon za MY,

Normalni napon ima sledeću vrednost (savijena greda sa poprečnim presekom kruga):

σn = 32 MX2 + MZ2
d3
Torzioni napon ima sledeću vrednost (upredanje ptapa izmedju dva poprečna preseka kruga):

σt = 16MY
d3

Kao rezultat dobijaju se oba glavna napona σ1 i σ2:

(Formule videti u originalu. Prim. Prev.)

Pošto normalni napon ima mnogo veću apsolutnu vrednost nego torzioni napon (10-20 puta)
uporedni napon se uzima za proveru vrednosti koje su uzete za d, po Mohr-ovoj hipotezi o
naponu.

σ= σ1-σ2= σ2n + 4σ2 i = 32 MX2 + MZ2 + MY 2

d3

Pri čemu definicija za rezultirjući moment glasi:

MR =  MX2 + MY2 + MZ2

Tabela 5 (nastavak)

Komponente Primenjeni način kočenja

Mx, Mz, My
Izmedju ravni opterećenja Izmedju ravni Izmedju ravni Izmedju mernih
i merenja mernog kruga opterećenja i ravni
ravni mernog
kruga

M'x
Izmedju ravni opterećenja Izmedju ravni mernog
I ravni mernog kruga kruga
M'2

M'y Izmedju ravni opterećenja i Izmedju ravni mernog

Ravni mernog kruga kruga

a Koeficijent 0,3 je rezultat opita u kojima su izračunate moguće diferencije sile izmedju dve kočione
papuče.
b Ako nije drugačije navedeno
- za kočione papuče:
Γ = 0,1 za papuče od livenog gvoždja;
Γ = 0,17 za sve papuče sa niskim frikcionim koeficijentima, izuzev livenog gvoždja
Γ = 0,25 za sve papuče sa visokim frikcionim koeficijentima, izuzev livenog gvoždja
DIN EN 13103

- za kočione diskove:
Γ = 0,35 za kočione obloge.
c Ova vrednost potiče od proba i odgovara razlici kočione sile izmedju dva točka sa tangencijalnom
diferencijalnom silom od 0,3 P'. Na taj način se odredjuje torzioni moment prema 5.3.
d P' je učešće opterećenja točka P koje treba kočiti načinom kočenja koji treba uzeti u obzir.

e Dogovoreno je, da se torzioni moment izmedju ravni mernog kruga odredjuje sa vrednosti od 0,3P'R.
On sadrži torzioni moment od kočenja i torzioni moment prema 5.3.

f Ako je kočioni disk pričvršćen na telo točka, onda je yi = 0.

Tabela 5 (nastavak)
Komponente Primenjeni način kočenja
Mx, Mz, My
Izmedju Izmedju ravni Izmedju Izmedju ravni opterećenja Izmedju ravni
ravni mernog kruga i i ravni mernog kruga mernog kruga
sedišta kočionog kočionih
opterećenja i
merenja diska diskova

M'x

M'2

M'y

Koeficijent K, koji omogućava proračun ovog povećanja napona treba videti u dijagramu na slici
5. Iz tog odnosa se dobija sledeće:

r i D
d d

Pri tome je:

r radijus luka korpe

d prečnik cilindričnog dela za koji sse proračunava povećanje napona;

D prečnik drugog cilindričnog dela

Slika 5 – Faktor povećanja napona K kao funkcija od D/d i r/d

Ako se točak ili kočioni disk upresuju na sedište onda za D treba da se uzme spoljašnji
prečnika glavčine ili prečnik prstena ležaja (vidi sliku 6). Za zaptivni prsten, odstojni prsten ili
osloni prsten uzima se D radi manje prekomerne mere takvih delova jednak prečniku sedišta
ležaja.
DIN EN 13103

6 Odredjivanje geometrijskih osobina raznih područja osovine kolskog sloga

6.1 Naponi u različitim poprečnim presecima osovine

U svakom poprečnom preseku osovine kolskog sloga sa d kao prečnikom dobijaju se sledeći
naponi : 4)

- za pune osovine (vidi sliku 4a)

σ = K x 32 x MR 5)
d 3
- za šuplje osovine (vidi sliku 4b):

- spoljašnja površina:

σ = K x 32 x MR x d 5)
(d 4 - d'4)
- Površina otvora:

σ = K x 32 x MR x d'
(d 4 - d'4)

Slika 4a Slika 4b

U cilindričnom delu spoljašnje površine pune osovine ili šuplje osovine i u otvoru šuplje osovine
je faktor koncentracije napona K = 1 na osnovu prelaza izmedju dva susedna cilindrična
područja različitog prečnika. Ipak svaka promena u dimenzijama poprečnog preseka znači
povećanje napona, čiju najveću vrednost treba naći:

..........................
4) U području konusnih kolskih slogova odnosi se maksimalni rezultirajući moment izračunat u
sedištu, na mali poprečni presek.
5) K je faktor povećanja napona za trajno naprezanje.

(S l i k a )

Krak osovine kolskog sloga Sedište zaptivnog prstena Sedište točka

Detalj A Detlj B

Cilindrični deo
Unutrašnjeg prstena ležaja Glavčina točka

Nadvišenje 2 mm do 3 mm Nadvišenje 2 mm do 7 mm

1) Varijanta, ako je mera  prevelika, da bi se izvela dubina p sa jednim jedinim radijusom od 40

mm.

Dno cilindričnog korita

DIN EN 13103

Slika 7 – Oblik prelaza izmedju: - kraka osovine kolskog sloga i sedišta zaptivnog prstena
- sedišta zaptivnog prstena i kolski slog

6.3.3 Kolski slog

Odnos sedišta točka prema prečniku tela osovine mora da iznosi najmanje 1,12 na graničnoj
meri habanja. Preporučuuje se da se u novom stanju osovine kolskog sloga predvidi najmanji
odnos od 1,15.

Prelaz izmedju ova dva dela se izvodi tako, da povećanje napona bude što je moguće manje.

Slika 6

6.2 Odredjivanje prečnika kraka osovine kolskog sloga i tela osovine

Kod izbora prečnika kraka osovine kolskog sloga i tela osovine moraju se uzeti u obzir u
principu postojeći standardi za delove koji se dogradjuju (na pr. ležaj).

Najveći naponi u osovini kolskog sloga proračunavaju se onda po sledećim formulama:

- za pune osovine:

σ = K x 32 x MR
d 3

- za šuplje osovine:

σ = K x 32 x MR x d
(d 4 - d'4)

Odredjivanje dimenzionisanja osovine treba sprovesti prema tački 7 poredjenjem proračunatih

napona sa maksimalno dozvoljenim naponima. Veoma ravno korito (0,1 do 0,2 mm) ima na
kraju unutrašnjeg prstena ležaja zadatak, da se izbegne delovanje zareza na krak osovine
kolskog sloga (vidi sliku 7).

6.2 Odredjivanje prečnika raznih sedišta, u zavisnosti od prečnika tela osovine

kolskog sloga ili kraka osovine kolskog sloga
6.3 .1 Površina zaptivnog prstena

Iz razloga pojednostavljenja treba prečnik sedišta zaptivnog prstena (d2) da bude što je moguće
veći neko onaj kod kraka osovine kolskog sloga (d1), Prelaz izmedju kraka osovine kolskog
sloga i zaptivnog prstena treba izvesti prema slici 7.

6.3.2 Prelaz izmedju sedišta zaptivnog prstena i sedišta točka

Iz razloga pojednostavljenja ovaj prelaz se formira iz jednog jedinog radijusa od 25 mm.

Ukoliko se ovaj zahtev ne ispuni, bira se najveći mogući radijus da bi se povećanje napona u
ovom području održavalo niskim.
DIN EN 13103

- za šuplju osovinu:

- 200 N/mm2 za područja izvan sedišta;

- 110 N/mm2 za presovana sedišta (izuzev kraka kolskog sloga);
- 94 N/mm2 za krak osovine kolskog sloga sa presovanim sedištem;
- 80 N/mm2 za površinu otvora.

Tabele 6 i 7 pokazuju za pune odnosno šuplje osovine:

- faktor sigurnsoti S, na osnovu kojega se moraju podeliti granice trajne čvrstoće, za

odredjivanje maksimalno dozvoljenih napona;
- maksimalno dozvoljeni naponi.

Ove vrednosti se mogu koristiti ako politika održavanja obezbedi efikasnu zaštitu protiv
korozije tokom veka trajanja osovine. Ukoliko postoji sumnja u efikasnost antikorozione zaštite,
moraju se vrednosti trajne čvrstoće podeliti faktorom koji utvrdjuju proizvodjač i korisnik, koji
uzima u obzir pravila održavanja korisnika.

Tabela 6 - Maksimalno dozvoljeni naponi za pune osovine u kvalitetu čelika EA1N

Faktor sigurnosti S Zona 1a Zona 2 b

N/mm2 N/mm2
1,2 166 100
a Zona 1: Telo osovine kolskog sloga, sedišta kliznog ležaja, prelazi
b Zona 2: Kolski slogovi, sedišta kočionih diskova, sedišta kotrljajućih ležaja, sedišta zaptivnih
prstenova

Tabela 7 – Maksimalno dozvoljeni naponi za šuplja vratila u kvalitetu čelika

EA1N6)
Faktor sigurnosti Zona 1 a Zona 2 b Zona 3 c Zona 4 d
S N/mm2 N/mm2 N/mm2 N/mm2
1,2 166 92 78 67
a Zona 1: Telo osovine kolskog sloga, sedišta kliznog ležaja, prelazi
b Zona 2: Sva sedišta izuzev kraka osovine kolskog sloga i sedišta kliznih ležaja
c Zona 3: Krak osovine kolskog sloga (sedište ležaja)
d Zona 4: Otvor

7.3 Drugi kvaliteti čelika izuze EA1N

Trajna čvrstoća se mora odrediti na:
- površini tela osovine kolskog sloga;
- površina sedišta sa presovanim sedištem slično kao kod kolskog sloga.

........................
6) Vrednosti iz ove tabele se mogu koristiti, ako je odnos prečnika ležaja prema prečniku otvora
manji od 3 ili je odnos prečnika kolskog sloga prema prečniku otvora manji od 4.
DIN EN 13103

Dužina kolskog sloga i glavčine točka treba da se odaberu tako, da poslednja ne prelazi preko
sedišta točka, naročito na unutrašnjoj strani koja je okrenuta telu osovine. Prelaz treba da iznosi
izmedju 2 i 7 mm.

Da bi se postigla vrednost za K mora na prelazima izmedju tela osovine kolskog sloga i sedišta
točka, kočionog diska ili prenosnika da postoji radijus ka telu od najmanje 75 mm.

Primer za prelaz prikazan je na slici 8.

Slika 8

6.3.3 Formiranje sedišta

Potrebno je postupati na sledeći način:

- proračun prečnika svakod od sedišta (vidi 6.3.3);
- predvideti glavčine koje strče (vidi 6.3.3);
- koristiti što je moguće više preporučene prelaze (vidi 6.3.3);
- predvideti cilindrično područje izmedju dva prelaza.

7 Maksimalno dozvoljeni naponi

7.1 Opšti podaci

Maksimalno dozvoljeni naponi izvode se iz:

- granice trajne čvrstoće za okolno savijanje kod različitih poprečnih preseka osovine
kolskog sloga;
- vrednosti faktora sigurnosti „S“, koji se menja sa kvalitetom čelika.

7.2 Kvalitet čelika EA1N

Proba za odredjivanje osobina trajne čvrstoće i propisane minimalne vrednosti opisane su u

prEN 13260:1998 i prEN:1998.

Vrednosti trajne čvrstoće navedene su dalje u tekstu:

- za pune osovine:
- 200 N/mm2 za područja izvan sedišta;
- 120 N/mm2 za presovana sedišta;

Vrednost faktora sigurnosti S izvodi se na sledeći način:

R fL = 350 N/mm2
RfE = 215 N/mm2
q = 350/215 = 1,63
S = 1,2 x 1,63/1,47 = 1,33

Maksimalno dozvoljeni naponi su navedeni u tabelama 8 i 9.

DIN EN 13103

Tabela 8 – Maksimalno dozvoljeni naponi za pune osovine u kvalitetu čelika EA4T

Faktor sigurnosti S Zona 1 a Zona b

N/mm2 N/mm2
1,33 180 110
a zona 1: trup osovine kolskog sloga, sedišta kliznog ležaja, prelazi
b zona 2: sedišta točka, sedišta kočionih diskova, sedišta kotrljajućeg ležaja,
sedišta zaptivnih prstenova

Tabela 9 – Maksimalno dozvoljeni naponi za šuplje osovine u kvalitetu čelika EA4T 7)

Faktor sigurnosti Zona 1 a Zona 2 b Zona 3 c Zona 4 d

N/mm2 N/mm2 N/mm2 N/mm2
1,33 180 99 85 72
a Zona 1: Trup osovine kolskog sloga, sedišta kliznog ležaja, prelazi
b Zona 2: Sva sedišta izvan krakova osovine kolskog sloga i sedišta kliznih ležaja
c Zona 3: Krak osovine kolskog sloga (sedište ležaja)
d Zona 4: Otvor

........
7) Vrednosti u ovoj tabeli se mogu koristiti ako je odnos prečnika ležaja prema prečniku otvora
manji od 3 ili ako je odnos prečnika kolskog sloga prema prečniku otvora manji od 4.

Kod šupljih osovina mora se trajna čvrstoća odredjivati dalje na:

- površini otvora
- površini sedišta sa presovanim sedištem kao kod kraka osovine kolskog sloga.

Uslovi ispitivanja za iznalaženje vrednosti trajne čvrstoće definišu se u prEN 13260: 1998 i
prEN 13261:1998.

Vrednost faktora sigurnosti S, kojom se mora deliti trajna čvrstoća, da bi se dobili maksimalno
dozvoljeni naponi, jednaka je:

S = 1,2 x q (drugi kvaliteti čelika)

q (kvalitet čelika EA1N)

q = RfL
RfE

Pri tome je:

1,2 faktor sigurnosti za EA1N-osovine kolskog sloga;

RfL trajna čvrstoća pod okolnim savijanjem do 107 promenljivog opterećenja na glatkim
uzorcima proba
RfE Trajna čvrstoća pod okolniom savijanjem do 107 promenljivog opterećenja na probama sa
zarezom
q (Kvalitet čelika EA1N) = 250 N/mm2 = 1,47
170 N/mm2
DIN EN 13103

q za druge kvalitete čelika odredjuje se na glatkim i probama sa zarezom od 10 prečnika.

Geometrija zareza nalazi se na slici 9.

Slika 9

Primer: Kvalitet čelika EA4T (25CrMo4)

Granice trajne čvrstoće za pune osovine su sledeće:

- 240 N/mm2 bez presovanog sedišta;

- 145 N/mm2 sa presovanim sedištem;
a za šuplje osovine:
- 240 N/mm2 izvan presovanih sedišta;
- 132 N/mm2 sa presovanim sedištem osim krakova osovine kolskog sloga;
- 113 N/mm2 sa presovanim sedištem na kraku osovine kolskog sloga;
- 96 N/mm2 na površini otvora.

Prilog B
(informativno)

Postupak za proračun faktora opterećenja za vozila sa tehnikom nagiba

Prema tabeli 3 je H = m1g = 0,175 m1g odnosno H = 0,15 m1g

Faktor  = 0,175 odn. 0,15 sadrži kvazistatički udeo centrifugalne sile usled neujednačenog
poprečnog ubrzanja aq i udarnog faktora fq.

Uobičajeno poprečno ubrzanje od aq = 1,0 m/s2 vodi ka faktoru poprečne sile od 0,1 (g
zaokruženo na 10 m/s2) radi uzimanja u obzir statičke centrifugalne sile.

Uobičajeno neujednačeno poprečno ubrzanje od aq = 1,0 m/s2 korišćeno je svojevremeno kod

merenja sile na nemaćkim železnicama, koje je sprovodjeno u okviru ORE B 136 (SNCF 1,3
m/s2).

Dinamika koja se iz toga izvodi je

- vodeći kolski slog fq = 0,075;

- nevodeći kolski slog fq = 0,05

Iz toga sledi za vozila sa vodjenjem kolskog sanduka u zavisnosti od koloseka (Primer):

Pogonjeno vozilo se koncipira za neujednačeno poprečno ubrzanje od aq = 2,0 m/s2 prilikom
vožnje s nagibom. Na taj način se dobijaju faktori:

- vodeći kolski slog  = aq/10 + fq = 0,2 + 0,075 = 0,275

- nevodeći slog  = aq / 10 + fq = 0,2 + 0,05 = 0,25

Pošto ostaje Y2 = 0,175m1g odnosno Y2 = 0,15 m1g, jer se sa Y2 uzima u obzir poprečno trenje
na točku sa unutrašnje strane krivine, dobija se iz odnosa Y1 = Y2 + H:
DIN EN 13103

- vodeći kolski slog Y = 0,45 m1g;

- nevodeći kolski slog Y = 0,40 m1g.

Prilog A
(informativno)

Primer proračuna za osovinu kolskog sloga

Tip
Crtež osovine kolskog sloga br.:
Crtež točka br.:
Pripadnost
Materijal
Masa kompletnog kolskog sloga (kg)
Osovina kolskog sloga
Toćkovi
Trup pogonske osovine
Diskovi
Razno
Ukupno (m2)
Opterećenje kolskog sloga na šinu: m1 + m2 (kg)
Dimenzije (mm)
h=
s=
R= (Slika) G : Položaj težišta vozila
h1 =

Sile (N)
P1 =
P2 = Y 1 =
Y2 =

Q1 = 1 [P1 (b+s) – P2 (b –s) + (Y1 – Y2) R – Fi (2s – yi)]

2s

Yi(mm) Fi (N) Deo

Vrsta
kočenja
P' (N)
Ff (N)
Γ

Popr.
presek
DIN EN 13103

a Za šuplje osovine: na spoljašnjoj površini: 32K106 d u otvoru: 32K106 d'

(d4 - d'4) (d4 - d'4)

L i t e r a t u r a:

EN 13104, Primene na železnici – Kolski slogovi i obrtna postolja – Osovine pogonskih kolskih
slogova – konstrukcije

ORE Report br. 11 Proračun osovina kolskih slogova za teretne vagone i vagone putničkih
vozova (od Komiteta B136)8)

UIC 515 Železnička vozila – Obrtna postolja – Vozeći stroj, Postupak za proračun osovina
kolskih slogova 9)

NF F 01-118, Material roulantt ferroviaire - ...

DIN 5577, Šinska vozila – Proračun osovina kolskih slogova 11)

UNI 8350, Metropolitane – Calcolo di verifica del dimensionamento delle carozze. 12)

.........................

8) Može se poručiti preko ERRI (ORE), Arthur van Schendelstraat 754, 3511 MK Utrecht,
Holandija
9) Može se poručiti preko UIC Direction Generale, 16 rue Jean Rey, 75015 Paris, Francuska
10) Može se poručiti preko AFNOR, Tour d, Europe, 92049 Paris – La Defense Cedex,
Francuska
11) Može se poručiti preko DIN, Beuth Verlag GmbH, 10772 Berlin, Nemačka
12) Može se poručiti preko UNI, Via Battistotti Sassi 11/b, 20133 Milano, Italija

Iz ovoga se dobijaju sledeće formule (vidi tabelu B.1) za proračun sila:

Tabela B.1

Sve osovine kolskih slogova izuzev na

vodećim kolskim slogovima a
Sve osovine kolskih slogova vodećih kolskih
slogova a
Za svaku osovinu kolskog sloga
a Vodeći kolski slog je prvi kolski slog vodećeg obrtnog postolja vozila, koje je uvršćeno na
početak voza. Ako se kolski slog može uvrstiti na obe pozicije vozila (vodeću i nevodeću), ono
se mora tretirati kao vodeći kolski slog.