I.

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уређују се права из обавезног здравственог осигурања
запослених и других грађана, обухваћених обавезним здравственим осигурањем,
организација и финансирање обавезног здравственог осигурања, добровољно
здравствено осигурање и друга питања од значаја за систем здравственог
осигурања.

Члан 2.
У Републици Србији (у даљем тексту: Република) здравствено осигурање је
обавезно здравствено осигурање и добровољно здравствено осигурање.

Члан 3.
Обавезно здравствено осигурање је здравствено осигурање којим се
запосленима и другим грађанима обухваћеним обавезним здравственим
осигурањем обезбеђују право на здравствену заштиту и право на новчане накнаде
за случајеве утврђене овим законом.

Члан 4.
Добровољно здравствено осигурање је осигурање од настанка ризика плаћања
учешћа у трошковима здравствене заштите у складу са овим законом, осигурање
грађана који нису обавезно осигурани по овом закону односно који се нису
укључили у обавезно здравствено осигурање, као и осигурање на већи обим и
стандард и друге врсте права из здравственог осигурања.

Члан 5.
Обавезно здравствено осигурање организује се на начелу солидарности и
узајамности, као и другим начелима, утврђеним овим законом.
У спровођењу обавезног здравственог осигурања примењују се начела
здравствене заштите и остварују права пацијената, утврђена законом којим се
уређује здравствена заштита.

Члан 6.
Обавезно здравствено осигурање обезбеђује се и спроводи у Републичком
фонду за здравствено осигурање (у даљем тексту: Републички фонд) и у
организационим јединицама Републичког фонда (у даљем тексту: филијале).
Одређени послови обавезног здравственог осигурања спроводе се и у
Покрајинском фонду за здравствено осигурање (у даљем тексту: Покрајински
фонд) у складу са законом.
Добровољно здравствено осигурање могу да спроводе правна лица која
обављају делатност осигурања у складу са законом, као и Републички фонд.
 Члан 7.
Права из обавезног и добровољног здравственог осигурања не могу се
преносити на друга лица, нити се могу наслеђивати.
Новчане накнаде које су доспеле за исплату, а остале су неисплаћене услед
смрти лица обухваћених обавезним, односно добровољним здравственим
осигурањем, могу се наслеђивати.

Члан 8.
Средства за остваривање права из обавезног здравственог осигурања
обезбеђују се уплатом доприноса за обавезно здравствено осигурање (у даљем
тексту: допринос), као и из других извора, у складу са законом.
Средства за остваривање права из добровољног здравственог осигурања
обезбеђују се у складу са законом.