Albanija

Албанија (алб. Shqipëria), званично Република Албанија (алб. Republika e

Shqipërisë),[4] држава је у југоисточној Европи. Налази се на Балканском
полуострву и излази на Јадранско и Јонско море. Граничи се са Црном Гором
на северозападу, Србијом на североистоку, Северном Македонијом на
истоку и Грчком на југу и југоистоку. Тирана је главни и највећи град државе,
а следе је Драч, Валона и Скадар.

У античко доба Илири су насељавали северне и средишње крајеве Албаније,

уз антички Епир на југу. Неколико важних древних грчких колонија је такође
основано на обали. Краљевина Илирија са седиштем у данашњој Албанији
било је доминантна сила пре успона Македоније.[5] У 2. веку пре нове ере
област је припојена Римској републици, а након поделе Римског царства
постала је део Византије. Прва позната албанска аутономна кнежевина —
Арбанон — настала је у 12. веку. Краљевина Албанија, Кнежевина Албанија и
Млетачка Албанија су формиране између 13. и 15. века у различитим
деловима земље, заједно са другим албанским кнежевинама и политичким
субјектима. Крајем 15. века Албанија је постала део Османског царства све
до 1912. године, када је модерна албанска држава прогласила независност.
Италија је 1939. извршила инвазију на Краљевину Албанију, која је постала
Велика Албанија, а потом протекторат Нацистичке Немачке током Другог
светског рата.[6] Након рата формирана је Народна Република Албанија, која
је трајала све до револуција 1991. које су завршене падом комунизма у
Албанији и успостављањем данашње Републике Албаније.

Од своје независности 1912. године, Албанија је прошла кроз разнолику

политичку еволуцију, прелазећи из монархије у комунистички режим пре
него што је постала суверена парламентарна уставна република. Управљана
Уставом који даје приоритет подели власти, политичку структуру чине
Парламент, председник, председник владе и хијерархија судова. Албанија је
земља у развоју са привредом изнад средњег дохотка коју покреће услужни
сектор, при чему производња и туризам такође играју значајну улогу.[7]
Прошла је кроз транзицију након распада комунизма, прелазећи са
централизованог планирања на усвајање отворене тржишне привреде.[8]
Грађани Албаније имају користи од универзалне здравствене заштите и
добијају бесплатно основно и средње образовање.

Етимологија
Албанија вероватно долази од античког праиндоевропског корена *albho,
што значи „бело“. Од овог корена можда потиче и име Албион, старо име за
Британију (и данас је надимак за Енглеску Горди Албион). Алтернативно
порекло може бити исто као и за име Алпи, али етимологија овог назива није
дефинитивно утврђена.

Први пут се реч Albanoi појављује као име илирског племена у данашњој
северној-централној Албанији, 130. године у Птолемејевом раду.
Албанополис од Албана (Albanopolis of the Albani) је место које се налази на
Птолемејевој мапи, и на древном породичном епитафу у Шкупију, који се
идентификује са Згердеш (Zgërdhesh) брдском тврђавом близу Крује у
северној Албанији. Арбанон је вероватније име округа — могуће је да се
ради о равници Мат — него име одређеног места. Индикација покрета са
виших надморских висина у много ранијем периоду је детектована у
дистрибуцији географских имена која се завршавају са -еш које изгледа да је
проистекло из латинског -енизис или -езис, између Шкумбина и Мата, са
концентрацијом између Елбасана и Крује.

Термин Албанои се можда полако ширио на друга илирска племена док

његова употреба није постала уобичајена међу свим Албанцима. Судећи
према албанском научнику Фаика беј Конице (Faïk bey Konitza), израз
„Албанија“ није у потпуности заменио „Илирију“ до краја четрнаестог века.
Реч „Алба“ или „Арба“ је изгледа повезана са градом Арба (данас Раб,
Хрватска), који је у преисторијским периодима био насељен полу-илирским
Либурнијцима, први пут поменутим 360. п. н. е.[9]
Око хиљаду година касније, неки византијски писци су користили изразе
„Албанон„ и „Арбанон“ да означе регион Крује. У 13. веку, имена „Албанија“
и „Албанежани“ (“Albanenses“) су означавала целу земљу и све становништво
како је показано у радовима многих старих албанских писаца, као што су
Буди, Бланко и Богдано. Први пут се чуло за Албанце у њиховој земљи као за
Арбаните од Арбанона у списима Ане Комнине (Alexiad 4) о невољама које су
у региону узроковали Нормани током владавине њеног оца, Алексеја I
Комнина (1081—1118). У Историји написаној 1079—1080, византијски
историчар Михаило Аталијат је дао назнаке о Албаноима који су узели удела
у побуни против Константинопоља 1043, и о Арбанитаима као поданицима
војводе Дирахијума. Итало-Албанци и албанске мањине које су још присутне
у Грчкој су кроз историју биле познате под различитим именима: Arbënuer,
Arbënor, Arbëneshë, Arbreshë.[10][11]

Готово да нема сумње да је корен алб- или арб- старији од шћип- (shqip-), од
којег потиче данашње име државе — Шћиперија (Shqipëria), име које се
појављује само у време турских инвазија. Албанско име земље, Шћиперија,
настало је од глагола "shqipoj" (срп. говорити разговетно, разумно).[12]
Тврдња да назив „Шћиперија“ (Shqipëria/Shqipëri) значи „земља орлова“
(орао- алб. shqiponjë, shqiponja) представља популарну интерпретацију
имена и нема никакво научно објашњење.[13]