Judejske Starine

Flavius Josephus
Antiquitates Judaicae
Превео са енглеског издања:

Владан Добривојевић
Уредник:
Владан Крстић
ЈОСИФ ФЛАВИЈЕ
ЈУДЕЈСКЕ СТАРИНЕ
DVERI
УВОД
1) Они који се подухватају писања повести не прихватају се такве не-

воље, бар како ја то видим, из једног и увек истог, већ из многих разлога,
јер се и такви људи међусобно веома много разликују. Неки од њих пос-
већују се овој врсти изучавања како би показали своју вештину у уобли-
чавању грађе, те да би отуда стекли углед племенитог изражавања; дру-
ги су, пак, они који пишу повести да би наградили оне које такве повес-
ти занимају, и већ су самим тим циљем поштеђени многих мука, будући
да се слободно препуштају изношењу грађе преко стварних граница соп-
ствених могућности; али постоје и они који су гоњени — било из потре-
бе или принуде — да пишу дату повест стога што их занимају искључиво
чињенице, те отуда у себи не могу пронаћи оправдање за преданост так-
вом олаком писању које би наводно служило, како се каже, на ползу по-
томству. И заиста, није мало оних који су подстакнути да изнедре повесне
чињенице из мрака заборава на светлост дана, те да их предочавају на до-
бробит јавности, управо због великог значаја који саме по себи поседују
те голе чињенице око чијег се изношења овакви историчари трудно ста-
рају. Дакле, од ових неколико разлога за предузимање писања повести,
морам признати да су два последња уједно и моји властити. А они ме воде
све од када сам постао лично заинтересован за рат који смо ми Јевреји во-
дили с Римљанима, те сам, познавајући посебна збивања у томе рату као и
исход до којег је он довео, постао присиљен да отпочнем писање свеукуп-
не историје као окриља свих ратних околности, и то управо стога што сам
видео да други у својим списима изврћу истину о реченом.
2) Тако сам се, дакле, подухватио рада који почива пред вама, по-
мишљајући како ће се он појавити пред свим Грцима1 који његов садржај
признају достојним проучавања; а ово стога што ће овај рад у себи садр-
жавати све што је до нас преживело из наше старине, као и, у нарочитој
мери, успостављање наших непоновљивих облика власти, онаквих какви
су растумачени из хебрејских списа. И раније сам заправо већ имао на-
меру, онда када сам писао о рату2, да објасним ко су, у ствари, Јевреји по
свом пореклу, што значи, рецимо, каквих су судбинских удеса они били
предмет, по каквом су то законодавству били поучавани у смерноj по-
божности и развијању својих особених врлина, какве су још ратове не-
гда водили у далекој старини, све док нису и против своје воље били уве-
дени у овај последњи с Римљанима: али стога што би се овакво дело без
сумње проширило до веома великог обима, издвојио сам га у збирку за-
себних студија, од којих је свака имала свој властити почетак и закљу-
чак. Али, с одмицањем времена, као што обично бива са предузимањем
тако замашних подухвата, постајао сам све уморнији и све спорије нап-
редовао, будући да је била реч о одиста великој теми, и одиста тежак за-
датак превести чињенице наше историје на туђ, и уз то нама неблиски је-
6 ЈУДЕЈСКЕ СТАРИНЕ
зик. Па ипак, било је неколико особа које су желеле да упознају нашу про-
шлост, те су ме и подстицале да наставим даље с радом; међу таквима, и
испред свих других, био је Епафродитус3, човек који је љубитељ свих врс-
та знања, али посебно одушевљен познавањем историје, које без сумње
дугује својој укључености у многе преокрете и светска збивања, решава-
на на високом нивоу одлучивања, у којима је показао изванредну снагу
једне одличне природе, баш као и непоколебљиво одлучну моралност у
свим искушавајућим приликама. Повиновао сам се, дакле, наговарањимa
овог човека који надахњује упадљивим поседовањем способности у све-
му што је корисно и умесно; тако сам одлучио да своје напоре придружим
његовим. Осим тога, био сам и постиђен могућношћу да допустим себи да
склоност према лењости оствари јачи утицај нада мном него што га има
задовољство, усто веома корисно, подношења напора захтеваних у проу-
чавањима ове врсте: отуда сам се тргнуо, и продужио са радом у бодријем
расположењу. Поред потоњих мотива, имао сам, међутим, и друге — а то
је, најпре, чињеница да су и наши преци били вољни да пренесу таква саз-
нања другима, као и друга, такође неоспорна чињеница, да су неки међу
Грцима поднели заиста много тешкоћа да би упознали све оно кроз шта је
прошао наш народ — о којима сам много размишљао.
3) Тако сам, на пример, пронашао да је други Птоломејевић4 био из-
ванредно ревностан у свему што се тицало учења и прикупљања књи-
га; да је он такође показивао нарочиту склоност да прибави превод на-
шег Закона — као и у њему садржаног описа успостављања нашег упра-
вног устројства — на грчки језик. При том, високи свештеник Елеазар,
који ни по чему није заостајао за осталима међу нама, потомцима у ис-
том достојанству свештеног чина, нипошто није позавидео нити ускра-
тио горепоменутом краљу учешће у подухвату (иначе би га у супротном
сасвим сигурно и лако одбио), већ је знао да је управо одувек било у на-
шем обичају да ништа од онога што ми код себе уважавамо не ускраћује-
мо преношењу другима. Сагласно томе, сматрао сам да ми сасвим при-
личи да се истовремено и угледам на племенитост нашег високог свеш-
теника, и да уједно претпоставим да чак и данас може бити много так-
вих љубитеља знања какав је био поменути краљ; јер он у своје време ни-
пошто није могао прикупити све наше списе; већ су му они људи, који су
као тумачи били послани у Александрију, дали само законодавне књиге,
поред чијих тема, међутим, постоји и огроман број других разматраних
питања у нашим светим књигама. И баш ове друге, свете књиге, запра-
во, најпотпуније садрже нашу прошлост током минулих пет хиљада годи-
на — време током којег се догодило толико много необичних удеса, тако
много ратних прилика, не мање великих учинака наших заповедника, као
и преображаја у устроју наше управне власти. Надасве, пак, човек који би
брижљиво прегледао нашу повест, могао би из ње као нешто суштинско
научити то да сви догађаји један другог уредно наследују, и то чак у неве-
роватној мери, већ према односу спрам обећању награде блаженства које
је Бог понудио — али то само онима који следе Његову вољу не дрзнувши
се да прекрше Његове одличне законе: и такво происхођење тече глат-
УВОД 7
ко све док се људи, на било који начин, у име којекаквих испразности не
одрекну јасног опажања тих закона, те оно што је некада било као прих-
ваћено марљиво упражњавано, напрасно не постане даље непримењиво5;
а тада, шта год од стране носилаца таквих промена било новоуспоставље-
но као добар обичај, преобраћа се у неизлечиву пропаст. И отуда ја сада
подстичем оне који пажљиво проучавају ове књиге да упуте своје мисли
према Господу, те да испитају ум нашег древног законодавца, било да он
јесте или није разумео своју праву природу начином достојним њега са-
мог, и било да јесу или нису њему с правом приписана таква чинодејства
сразмерна моћи коју је постигао, као и било да јесте или није сачувао своје
списе од оних недоличних кажâ што су их други саставили (премда je, с
обзиром на велику удаљеност времена у којем је он живео, и он сам мо-
гао безбедно сковати такве лагарије); јер је он живео пре две хиљаде годи-
на; а у то, од нас тако неизмерно удаљено доба, ни сами песници нису би-
ли довољно одважни да утврде тачан родослов својих богова, а још мање
поступке њихових изабраника, или њихових властитих закона. Отуда ћу,
како будем даље одмицао, верно описивати оно што је садржано у нашим
записима o прошлости, и то с обзиром на тачно место у временском по-
ретку коме припадају; јер већ сам, уосталом, и обећао да ћу управо тако
чинити целим током овог свог предузећа, не додајући ниједну ствар оно-
ме што записи садрже, нити, пак, одатле ма шта уклањајући.
4) Али, будући да читав наш духовни склоп зависи од мудрости Мој-
сија, нашег законодавца, не могу избећи да овде унапред не кажем понеш-
то о њему самом, учинивши, наравно, то сасвим укратко, стога што би се,
како сматрам, у супротном они који читају ове књиге могли упитати како
долази до тога да моје казивање, које обећава извештај о законским и ис-
торијским чињеницама, садржи у себи тако много филозофије. Читалац,
дакле, треба да зна да je сâм Мојсије сматрао такво превазилажење чиње-
ница неминовним, то јест да je и oнΩ сâм, који је добро управљао својим
животом, па још и другима даривао законе, пре свега, заправо, разматрао
природу Божију; и да би, отуда, контемплирање о Божијим поступцима
требало да буде основ према којем се у живљењу опонаша тај најбољи од
свих узора — Божији — све дотле док је то у људској моћи, и настојати
да се по њему влада — јер, ето, чак ни сам законодавац није могао имати
исправну мисао без таквог нутрења, нити би без њега иједна мисао коју
би написао могла служити унапређењу врлина у читаоцима. Овим хоћу
да кажем да су Мојсијеви следбеници, без обзира на све друго, пре све-
га поучавани томе да је Бог отац и господар свих ствари, Онај који све
достиже свевидећим оком, па отуда дарујући разлива благодат над онима
који Га следе — али исто тако и уваљује у неизмерне јаде оне који не хо-
де стазама врлине. И тако, када је Мојсије бивао жељан да овој поуци учи
своје сународнике, он није одмах започињао са успостављањем својих за-
кона онако како су то други законодавци чинили — што значи: не, дакле,
тек помоћу уговора и утанчавања разноразних регула између људи, него
надасве узводећи умове ближњих као какве погледе уперене на Господа и
Његово стварање света; и још их уз то непрестано уверавајући како смо
ми људи најодличнији међу свим створењима Божијим на земљи. А он-
да, када их је једном довео дотле да се потчине религији, Мојсије их је ла-
ко убедио да се потчине и у свим осталим стварима. Овиме се однос који
је народ успостављао према Мојсију неизмерно разликује од односа пре-
ма другим законодавцима: јер, док су потоњи заправо у људима изазива-
ли склоност да богове спознају пуким слеђењем поучних прича, неминов-
но се морало догађати да се уз помоћ оваквих профаних казивања неки
међу најпрекорнијим људским пороцима преносе у тумачење понашања
богова — чиме су, дакако, зли људи могли бити опскрбљивани најдејстве-
нијим оправдањима за њихове властите опачине: ако богови тако чине,
зашто не би и људи? Али је наш законодавац, у исти мах када је доказивао
како је Бог поседник савршенства у врлини, такође претпостављао да се
и људи могу и морају борити да у истој врлини и сами учествују; а онима
који нису тако мислили, или су, пак,одбијали да у такво што поверују, oн
је прописивао најстроже казне. Ja отуда подстичем своје читаоце да чи-
таво ово моје предузеће испитају с обзиром на такво виђење — јер ће им
се у том случају показати да у њему нема ничега несагласног било с Њего-
вим величанством, било са Његовом љубављу за човечанство; наиме, ов-
де се све ствари своде на строге чињенице природе и свемира, чиме сле-
дим нашег законодавца који, и поред тога што о неким стварима говори
мудро али загонетно, док друге обавија у подесне алегорије, ипак надас-
ве полаже на јасно и изражајно објашњавање таквих ствари које захте-
вају непосредно тумачење. Они, међутим, који имају ум кадар да разабе-
ре дубље разлоге свих ствари, могу овде пронаћи веома чудновато фило-
зофско схватање, oд чијег ћу се растумачивања засад уздржати; али ако
ми Бог допусти времена за то, потрудићу се да га преиспитам6 након што
довршим текући рад. A сада ћу се упустити у повест о јеврејским стари-
нама, након што најпре изнесем шта је то што је Мојсије рекао о стварању
света, а што сам пронашао изложено у светим књигама на начин који ћу
и сâм следити.
КЊИГА ПРВА
која покрива време од три хиљаде осам стотина
тридесет три године
ОД ПОСТАЊА ДО ИСАКОВЕ СМРТИ
ПОГЛАВЉЕ ПРВО
СТВAРAЊЕ СВЕТА И РАСПОРЕЂИВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА
1) На почетку Бог створи небо и земљу. Али будући да земља није из-
бијала до видела, већ беше прекривена дебелом тамом а ветар дуваше над
њеном површином, Господ заповеди да настане светлост: па када и она
постаде, Он узе читаву творевину и раздвоји светлост од таме; и једноме
даде име Ноћ, а друго назва Дан: а рођењу светлости и времену починка
даде имена Јутра и Вечери — и ово бејаше заиста дан први. Али је Мојсије
рекао да је све ово описано стало у један дан, а разлог овоме мишљењу већ
бих сада могао изнети; али будући да сам већ обећао како ћу сличне обја-
шњавајуће разлоге свима стварима дати током самог разматрања, то ћу и
излагање Мојсијевог становишта одложити до тог времена. Потом, након
описаног, током другога дана, Господ постави небо понад читавога све-
та, издвојивши га из свих осталих делова и предодредивши му да почива
сáмо за себе. Такође је уоколо поставио омотач jaсности небеске и са не-
бом је здружио на начин пријатан земљи, те га снабдео влажношћу, ки-
шом и могућношћу да удељује милост јутарње росе. Трећег је дана Господ
наложио оцедитој земљи да се појави, са морем које је окружаваше; и ис-
тога дана Он учини да семена и биљке никну из земље. Четвртог је дана
уресио небо Сунцем, Месецом и звездама, задавши им кретње и путање,
да би се промене годишњих доба могле разабрати по разговетним знаци-
ма. Петог је дана Господ у живот извео створења, једнако она која пливају
и која лете, те прва припадоше мору, а потоња ваздуху; такође их је развр-
стао у родове и по мешавини својстава, учинивши да се даље рађају, те да
њихове врсте могу свеједнако расти и множити се. Шестог је дана створио
четвороножне звери и подвојио их на мушке и женске; а истог је дана још
и саздао човека. Сходно томе Мојсије каже да је у само шест дана створен
свет и све што је у њему. И још каже да је седмом дану остављен одмор и
предах од трудног делања; отуда потиче да ми славимо одмор од свих пре-
дузећа тога дана, и називамо га Сабатом, што је реч која на хебрејском је-
зику управо означава починак.
2) Након што је описао окончање и седмог дана7 стварања, Мојсије по-
чиње да говори филозофично; тако, у погледу настанка човека, он каже
овако: да је Бог узео прашину земну, и саздао човека, те му удахнуо дух и
душу8. Овај је први човек назван Адамом, што на хебрејском језику зна-
чи Онај који је црвен, стога што је уобличен од згрудване црвене земље —
јер се ова земља сматра девичанском и истинском. Бог је такође наложио
уприличење свеколиких живих створења — након што их је створио као
мушке и женске у њиховим врстама — Адаму који им је, опет, подарио
она имена по којима се ова створења и данас називају. Али када је при-
метио да Адам нема женску пратњу, нити свога друштва, јер такво што и
није било дотад створено, те да је с неверицом опазио животиње које бе-
ху већ подељене на женске и мушке, Бог је Адама успавао, те му извадио
једно ребро и од њега сачинио жену; након чега је Адам жену одмах према
себи познао након што му је приведена, и разумео да је она од њега сазда-
на. Тако је жена на хебрејском језику прозвана Иса; али је њено право име
било Ева, што значи Мајка свега живог.
3) Мојсије даље каже да је Бог посадио рајски врт на истоку, намах у
њему силно узгајивши све врсте биља; и да је међу њима било и дрво жи-
вота, као и оног знања којим се могло спознати добро и зло; те да је, на-
кон што је довео Адама и Еву у врт, обома заповедио да се о биљкама ста-
рају. Тада врт већ беше наводњен једном реком9 која је текла уоколо целе
земље, подељена на четири дела. Од ових jе Фисон, што је име које означа-
ва мноштво, својим током стизао до Индије, проналазећи излаз до мора,
и од стране Грка је називан Гангом. Такође се и Еуфрат и Тигар сливају све
док се не улију у Црвено море. Овде име Еуфрат, или Фрат, означава би-
ло расејање, или цвет, док Тигар, или Диглат, означава оно што је хитро, и
повезано с ускошћу; а Геон протиче кроз Египат и означава оно што изви-
ре на истоку, што је управо значење које Грци називају Нилом.
4) Потом је Бог заповедио да Адам и његова жена могу јести плодове
сваког другог биља све док се уздржавају онога са дрвета знања, и пред-
сказао им да ће, уколико га се дотакну, овим доказати своју ништитељску
и пропадљиву нарав. Али, како су сва жива бића у почетку говорила ис-
тим језиком, догодило се да је змија, која је тада живела са Адамом и ње-
говом женом, разоткрила своју завист према њиховом срећном живљењу
у послушности заповестима Божијим. Јасно себи упризоривши да ће у
случају њихове непослушности ово двоје допасти кобне несреће, змија је
са таквим злоћудним предумишљајем убедила жену да окуси плод са др-
вета знања, рекавши да се у њему находи познање добра и зла — што је,
пак, оно знање које ће их, уколико га присвоје, водити ка срећном живо-
ту, таквом који ни по чему неће бити подређен ономе што га Бог за себе
има; и са таквим је наговором змија oбрлатила жену, убедивши је да пре-
зре заповест Божију. А онда, након што је она сама окусила плода са дрве-
та живота и остала задовољна његовим укусом, жена је наговорила Ада-
ма да и сам исто поступи. Али одмах пошто су тако учинили, приметише
да су намах постали једно пред другим наги; и осетивши срам да се такви
показују пред осталим сазданим тварима и другим створењима, они убр-
зо нађоше нешто чиме ће се покрити — јер је дрво изоштрило моћ њихо-
вог разумевања — а то беше лишће смоквино. И, већ отпавши од сваке
скромности, они се тако увезаше лишћем, мислећи да су сада срећнији но
што су раније били, будући да су открили нешто без чега дотле као да по-
чиваху у оскудици. Али нетом пошто Бог стиже у врт рајски, Aдам, који је
раније уобичајавао да са Богом разговара, знајући јасном свешћу да је зло
поступио, oдступи од те навике. Овакво понашање је изненадило Бога, те
Он упита који је узрок такве промене у владању, и зашто се Адам, који је
све дотле уживао у свакој прилици разговора, сада од ње уклања и од ње
узмиче. Но како Адам не одговараше, будући свестан да је прекршио за-
повест Божију, Бог му се овако обрати: „На почелу вам предодредих, те-
КЊИГА ПРВА 13
би и жени твојој, како можете водити блажен живот, без иједне патње,
бриге или немира душе; и да све ствари које могу доприносити вашем за-
довољству и уживању морају узрастати по мом провиђењу и уз власти-
то сагласје, без икаквог вашег старања и труда: јер би вас труд и напор-
но старање убрзо постарили и смрт више не би била у недохватној даљи-
ни. Aли сада си ти злоупотребио моју добру вољу и усудио се да непослу-
хом одговориш на моје заповести, те ти тако ћутња није знак врлине, не-
го твоје зле савести.“ Адам, међутим, тада покуша да оправда свој грех, и
да oд Бога измоли опроштај тиме што ће сву кривицу за учињено свали-
ти на своју жену; те тако рече да га је она обманула, чиме према њој пос-
таде оптужитељ; жена, пак, са своје стране, окриви змију. Али Бог Адаму
свеједно додели казну, већ и стога што се овај тако слабовољно повиновао
савету женином — и тако изрече одлуку да земља више неће рађати пло-
довима по свом властитом сагласју, већ да ће чак и уз трудно обделавање
људских руку само неким плодовима рађати, док ће друге надаље одбија-
ти да им дарује. И још Бог осуди жену на патнички напор рађања, и на
оштре болове приликом извођења новорођенчади из утробе у живот —
а ово стога што је Адама убедила истим оним наговором којим је и змија
њу, те га је тако довела до несрећне коби. Бог такође одузе змији моћ гово-
ра, разгневљен њеним злоћудним држањем према Адаму. Поред тога, Бог
унесе отров под језик змијски, и учини је непријатељем људи које упути
да своје ударце вазда усмере на њену главу, што је место где од описаног
дана почива њена пакосна злотворност према људима и где ће се најлак-
ше одмерити њихова освета за учињено. И још Бог одузе змији моћ упо-
требе ногу, и осуди је да пузи по тлу. А када Бог досуди ове казне, он исте-
ра Адама и Еву из рајског врта и прогна их на друго место.
ПОГЛАВЉЕ ДРУГО
О АДАМОВОМ ПОТОМСТВУ И ДЕСЕТ НАСЛЕДНИХ КОЛЕНА ОД
АДАМА ДО ПОТОПА
1) Адам и Ева имали су два сина: старијем дадоше име Каин које, про-
тумачено, означава поседовање; млађег, пак, назваше Авељом, именом
које означава тугу. Oни су такође имали и кћери. А двојици браће беше
удовољено посве различитим начинима живљења: јер је Авељ, млађи, био
љубитељ правичности, а стога што је вера у Господа била присутна у свим
његовим делима, он се одликоваше врлином, и припаде му занимање пас-
тира. Каин, пак, не само да, насупрот брату, беше зао у сваком погледу,
већ је био и сасвим предан пожуди стицања, те тако прво чему се домисли
беше начин на који ће поорати земљу. Зато се и догодило да je Каин убио
Авеља, и то у околностима које описујемо. Двојица браће, наиме, решише
да принесу жртву Господу и стога Каин донесе плодове земље и свога ра-
тарског труда, а Авељ донесе млеко и прворођенчад свога стада; и Бог бе-
ше задовољнији овим потоњим жртвовањем, будући да је оно природно
исходило из оног што је имало његову сагласност, за разлику од оног што
беше добијено као плод домишљаја пожудног човека и насиљем над при-
родом. Oтуда произађе да Каин остаде у гневу према своме брату Авељу
којег Господ испред њега истакну у милости. И тако он посече брата, па
потом сакри његово тело, мислећи да тако избегне откриће злочина. Aли
Господ, који је знао шта је учињено, дође пред Каина и упита га шта се до-
годило са братом његовим којега није видео много дана, иако беше свик-
нут да их раније обојицу виђа у разговору. Каин, затечен, посумња у своју
намеру, и не могаше се одлучити који би одговор дао Господу. Taко испр-
ва рече да je и сâм у недоумици поводом братовљевог нестанка; али по-
том, када га Бог, својом одлучном решеношћу да разоткрије оно што се
догодило, нагна да се изјасни, Каин изјави да није на њему да буде братов
ни чувар ни заштитник, нити да, пак, буде мотрилац онога што се са бра-
том збива. Али Бог тада заузврат оптужи Каина да је брата убио, овим ре-
чима: „Питао сам се откуда то да ти не знаш шта је од твога брата поста-
ло, ти, који си га својом руком погубио.“ Па ипак Бог, уваживши Каино-
во жртвоприношење којим овај исказа молебан да се Господ у одмазди не
поведе за крајности своје срдитости, не досуди Каину казну смрти, већ
закле удесе проклетства њему и његовом потомству до седмога колена.
Он такође прогна Каина и жену његову из земље у којој су дотле живели.
А када се Каин побоја да ће у свом лутању завршити међу дивљим звери-
ма и од њих пострадати, Бог му наложи да се не препушта тој жалобној
сумњи и да пође слободно по васцелом свету не стрепећи да ће му как-
ва патничка коб дотећи од стране дивљих звери. Па положивши над њи-
ме знак проклетства по којем ће се надаље познавати, Бог му заповеди да
напусти земљу.
2) Када Каин пропутова многим крајевима, он, напослетку, са женом
својом, подиже град по имену Нод, што беше и име места на којем је зи-
дање извео, те од њега учини своје даље пребивалиште, у којем такође
стаде и децу подизати. Aли казну своју он не схвати тако као прилику за
поправљање, већ само за увећање своје злобивости; јер је Каин тежио је-
дино за тим да обезбеди себи сваку ствар која му је могла донети ужитак,
иако га је такво настојање приморавало да буде злурад и штетан по своје
суседе. Oн увећаваше иметак свог домаћинства пљачком и насилношћу;
узнемиравао је ближње како би себи прибавио задовољства и добра отета
лоповлуком, те постаде велики предводник људи у злоћудним предузећи-
ма. Такође је увео промене у оно што беше природна једноставност у којој
негда живљаху људи, и постаде изумитељ мера количине и тежине. И та-
мо где су људи дотле живели невино и дарежљиво, будући да нису знали
ништа од тих вештина мерења, oн промени свет у поднебље препредених
лукавштина. Пре свега, он постави границе поседима; затим сазида град
којег утврди зидинама, те породицу присили да у њему живи, а сам град
назва Енох, по своме најстаријем сину. А потомство његово овако се даље
рађаше: Еноху се роди син Јаред, овоме син беше Малалијел, овоме се ро-
ди Матусела чији син, опет, беше Ламех; овај потоњи, пак, имао је седам-
десет и седморо деце са две жене, Силом и Адом. Од ове последње роди се
Џабал, који подиже шаторе и заволе живот пастирски. Брат Џабалов, пак,
по имену Џубал, обучаваше се у музици10 и измисли псалтерион и хар-
фу. С друге стране, пак, Тубал, једно од деце што их изроди Сила, прева-
зилазио је све људе у снази, и беше велики вештак славан у свим умећи-
ма ратничких чинова. Тиме је прибављао све што је могло служити телес-
ним ужицима, а пре свега је изумео прављење месинганог оруђа. Ламех
такође беше и отац једне кћери, по имену Нама. И стога што Ламех беше
веома вешт у свему што је служило откровењу намисли Божијих, он тако
откри да живот проводи кажњен због греха убиства што га над Авељом
почини његов брат Каин, и то откриће пренесе женама својим. Али шта је
то вредело! Јер чак и док Адам још бејаше жив, одлучи се у Богу да ће по-
томство Каиново постајати све грђе у злу, те да ће један наследник за дру-
гим умирати у злу устрајнији но што беше његов претходник. И одиста,
ово потомство беше неподношљиво у рату и дивље у пљачкама. Па чак и
ако који беше понешто уздржан у убијању људи, oнда се зацело истица-
ше у раскалашности, у недостојном владању, и чињењу неправди због пу-
ке добити.
3) Услед тога Адам, који беше први човек и једини који је био саздан
од земље (што се због наше расправе мора утврдити као неупитно знање),
након што Авељ беше посечен а Каин протеран због злочина братоубист-
ва, бејаше забринут за потомство, имајући жарку жељу за децом, иако је
тада имао већ две стотине тридесет година; јер, након тога је живео још
читавих седам стотина година и потом преминуо. Он је одиста имао и
много друге деце11, а међу њима посебно истичемо Сета. У погледу оста-
лих рецимо да би их било тешко све макар и именовати; стога ћу ја узна-
стојати да пружим обавести само о онима који произиђоше од Сета. Jeр
тај је Сет, када узрасте до доба у којем је могао разликовати оно што је до-
бро, постао човек богат врлинама; и како он, отуда, сам поседоваше врс-
тан карактер, тако је за собом оставио и децу која су га опонашала у ње-
говим врлинама; и сва се она показаше добрима по нарави. Сходно томе,
та деца насељаваху исту земљу без размирица и у срећном живљењу, без
иједне недаће која би се на њих оборила, све док у таквом спокојном жи-
вљењу и не помреше. Они су такође изумитељи оне посебне врсте муд-
рости која се тиче небеских тела и њиховог поретка. А да се та сазнања
не би изгубила пре но што постану довољно широко позната и тако обез-
беђена потомству — с обзиром на Адамово предвиђање да ће свет једном
бити разорен ватреном стихијом, а други пут силином и обилношћу на-
дира воде — oни саздаше два стуба12, један од цигле и други од камена, те
у њих оба подједнако урезаше своја открића, и то стога што би у случају
потопа онај од цигле био разорен док би се онај од камена, пак, успео одр-
жати и успешно пренети сва открића људској раси, па између осталих и
то да поред каменог бејаше и други стуб саздан од цигле. Овај стуб тако и
данас постоји у земљи Сирији.
ПОГЛАВЉЕ ТРЕЋЕ
О ПОТОПУ, И НА КОЈИ ЈЕ НАЧИН НОЈЕ СПАСЕН У АРЦИ СА ЦЕЛИМ
СВОЈИМ РОДОМ И КАСНИЈЕ СЕ НАСТАНИО У РАВНИЦИ ШИНАР
1) Tако је Сетово потомство наставило да кроз седам нараштаја слави

Бога као Господара свемира и да у целости штује поуке врлине. Ипак, кас-
није током времена, код наследника ових седам првих нараштаја дошло
је до изопачења и одрицања од обичаја по којима су живели њихови оче-
ви, све дотле док не престаше да приносе оне почасти Богу које беху дуж-
ни да устрајно одржавају, па још и одусташе од сваког обзира у правич-
ном опхођењу према људима. И као што су некада достизали висок сту-
пањ ревности у очувању врлине, сада у чиновима показиваху двостру-
ку ревност у очувању злобивости, све док од Бога не учинише свога не-
пријатеља. Тако се многи анђели13 Божији, заведени од жена људских, са
овима споjише и изродише децу која се показаху неправедна и презира-
ху све што је добро, ослањајући се при том на поуздање које су имали у
своју сопствену голему снагу; због тога се одржало предање да су се ови
људи у својим чиновима показивали налик онима које су Грци називали
дивовима. Како Ноје беше веома забринут оним што су чинили, и неза-
довољан њиховим владањем, он их наговараше да набоље промене своје
заснове, па тиме и чинове који су из њих исходили: но како виде да то не
може уродити плодом, већ да они остајаху робовима својим злим ужици-
ма, Ноје се побоја да ће они и њега погубити скупа са његовом женом и
свим другим синовима и женама са којима ови беху венчани; те тако он
напокон напусти ту земљу.
2) Али је Бог истински волео овог човека због његове исправности; и
стога Он не само да баци проклетство на оне друге људе због њихове зло-
бивости, већ одреди да буде уништена читава раса људска, те да уместо ње
буде створена једна нова, очишћена од зла, са животима чији ће век у од-
носу на прву расу бити скраћен у броју година живљења све до само сто-
тину и двадесет лета. С тим на уму Бог учини да сува земља потоне у мо-
ре, чиме сви други људи бејаху затомљени, те преостаде само Ноје jeр га
Бог посаветова да следи његов упут и вештином пронађе пут до спасења,
а то изгледаше овако: Ноје је требало да начини арку од четири спрата,
три стотине лаката дугачку14, педесет лаката широку, и тридесет лаката
високу; према истом упуту Ноје уђе у ту арку скупа са женом и синовима
својим, као и женама и децом својих синова, и у арку унесе не само попут-
бине неопходне да задовоље све њихове потребе, већ и остатак свих дру-
гих врста живих створења, и то једне као пар мушког и женског пола, ка-
ко би надаље очувао њихов род, а друге у седмицама истородних приме-
рака. Ова је арка имала чврсте зидове и кров, те била подупрта унакрсно
постављеним гредама, тако да ни на који начин није могла бити потопље-
на нити преплављена силином водене стихије. И тако је Ноје успео да оп-
стане, као десети потомак Адамов, јер беше син Ламехов, а овај Матусе-
лин, чији отац беше Енох, син Јаредов, који беше син Малалејев који, ску-
па са многим сестрама својим, представљаше пород Каинана, сина Еносо-
вог; а отац овог Еноса беше Сет, син Адамов.
3) Oва се кобна пропаст догодила у шест стотој години Нојеве упра-
ве, у другом месецу, који Македонци називају Диусом, а Јевреји Марке-
суаном, јер су по томе равнали своју годину у Египту. Али Мојсије ука-
зује да је Нисан, који означава исто што и Ксантикус, требало да буде пр-
ви месец њихових празника, зато што је он извео Јевреје из Египта у то-
ме месецу; тако је остало да тај месец започиње годину у погледу свих
празнујућих свечаности којих се Јевреји придржавају у част Бога, иако је
Мојсије сачувао изворни ред месеци у години у свему другом што се ти-
че свакодневних делања, попут продаје и куповине добара. Отуда Мој-
сије каже да је овај потопни поводањ започео двадесет седмог [седамнае-
стог] дана горепоменутог месеца, а овај је падао у две хиљаде шест стоти-
на педесет шесту [или хиљаду шест стотина педесет шесту] годину броја-
ну од настанка Адама, првог човека. И то је време остало записано у на-
шим светим књигама, будући да су они који су живели у то доба брижљи-
во и са великом поузданошћу забележили једнако датуме живота и уми-
рања славних људи.
4) Јер, доиста, Сет бејаше рођен када је Адаму било две стотине и три-
десет година од његових девет стотина тридесет, колико је укупно живео.
У две стотине педесетој години живота Сетовог од овога настаде Енос,
који је у девет стотина дванаестој години свог живота препустио власт
свом сину Каинану, којег је добио у стотину и деведесетој години живота.
Каинан је исто учинио у својој девет стотина десетој години, када је ос-
тавио власт сину Малалејелу, којег је добио у својој стотину седамдесетој
години. Овај Малалејел, који је живео осам стотина деведесет пет годи-
на, преминуо је оставивши за собом сина Јареда, рођеног у стотину шез-
десет петој години очевог живота. Јаред је живео девет стотина шездесет
две године, када га је наследио Енох, који је рођен када његовом оцу беше
стотину шездесет две године. Енох је, пак, напустио све што је дотле сте-
као и пошао Господу када је имао три стотине шездесет пет година, тако
да они који су га наследили нису могли да оставе никаквих ваљаних пода-
така о његовој смрти. Надаље је Матусел, који беше рођен у стотину шез-
десет петој години очевог живота, добио за сина Ламеха, и то у својој сто-
тину осамдесет седмој години, а овај је Ламех у седам стотина седамдесет
седмој години свог управљања земљом наименовао за свог наследника у
владању над свим људима сина Ноја, којег је добио када је имао стотину
осамдесет две године. Ноје, пак, остаде управитељем људи девет стоти-
на педесет година. Све ове године, сабране заједно, чине временски износ
који смо горе изнели. Али нека се нико не ослања на истраживање датума
смрти ових људи, јер су се њихови животи протезали упоредо са животи-
ма њихових синова и унука: боље ће бити ако се у расуђивању посвећује
само датумима њиховог рођења.
5) Када Бог даде знак, киша поче лити, и вода свеједнако падаше четр-
десет васцелих дана, све док висина њена не достиже петнаест лаката из-
над површи земљине, што је свакако разлог зашто већи број створења
није преживео, будући да није имао куда да утекне. Aли и када је киша
напокон престала падати, вода се не поче одмах осецати, већ њено пов-
лачење започе тек стотину педесетог дана (што значи седамнаестог дана
седмог месеца) када стаде помало опадати. Након тога, арка се заустави
насукана на врху једне планине у Јерменији, када је, уочивши повољније
околности, Ноје напокон отвори; а тада, видевши мали комад земље око
арке, oн се настави успокојавати, и у себи пронађе прегршт разлога за ра-
досну наду да је избављење ипак могућно. А неколико дана доцније, када
се вода, продуживши с опадањем, изразитије повуче, Ноје одасла напоље
гаврана, будући жељан да сазна да ли је још неки део земље остао сув иза
повлачења воде, и да ли може безбедно напустити арку; али се гавран,
нашавши да је читава земља још увек поплављена, поново врати Ноју,
који након седам дана изнова покуша да утврди стање земљино, овог пу-
та пославши голуба који му се врати покривен муљем и носећи у кљуну
маслинову гранчицу — и тако Ноје сазнаде да је потоп над земљом про-
минуо. Почекавши смотрено још седам дана, он затим, по истеку тог вре-
мена, изведе и одасла жива створења из арке, а такође и сâм са породицом
изађе, те прво што учини беше да принесе жртву Богу и око жртве упри-
личи славље са сапутницима својим. Међутим, Јермени ово место нази-
вају Место силаска; јер је арка била спасена на том месту, а њене остатке
мештани и дан данас радо показују.
6) Сви писци повести о варварским народима неизоставно помињу ка-
ко потоп, тако и арку, међу њима и Халдејац Беросус који, описујући окол-
ности у којима је дошло до потопа, казује овако: „Прича се да се извесни де-
лови ове лађе и даље налазе у Јерменији, у Кордијанским планинама, као и
да неки људи носе битуменске комадиће које су однели са тих делова, те их
радо користе као амулете којима ће одагнати свакакве опакости.“ Слично
казује и Хијеронимус Египћанин који је писао о феничанским старинама,
па и Мнасеј и многи други. Тако је Никола Дамаскијац, у својој деведесет
шестој књизи поклонио посебну пажњу овим темама, и то на месту где ка-
зује овако: „У Јерменији, изнад Минијаса, постоји висока планина по име-
ну Барис, о којој постоје извештаји како су многи који су избегли за време
великог потопа на њој пронашли избављење; а такође и да је онај који је ту
доспео збринут у арци, нашао на врху те планине обалу за усидрење пло-
вила чији су остаци балвана још увек у великој мери очувани. Ово би мо-
гао бити човек о којем је писао Мојсије, јеврејски законодавац.“
7) Ипак, што се тиче Ноја, он је и даље био неспокојан: будући да је
знао како Бог беше намеран да уништи човечанство, бојао се да Господ
сваке године неће изнова потопити земљу. Зато Ноје понуди жртве паље-
нице и преклињаше Господа за допуштење да природа може надаље траја-
ти у свом негдашњем току и поретку, а такође мољаше и то да Бог више
не доноси тако страхотне пресуде због којих би читаве врсте створених
бића биле доведене у опасност од уништења — већ да сада, након што је
казнио оне зле, преостале људе поштеди даљег кажњавања, те да се задр-
жи у границама негдашњег суда и овај потоп буде последњи, после којег
ће наследници расе ових људи бити ослобођена нове такве несреће. Јер би
у супротном овима потоњим морало бити још и теже од првих страдал-
ника, будући да би били осуђени на још горе услове него што беху негда-
шњи [којима је искушаван Ноје]: ово стога што би они заправо били већ
предодређени за други потоп, то јест, док још у себи носе немир и ужас-
нутост призорима првог потопа, морају бити спремни на уништење које
им следује услед другог. Ноје је такође молио Бога да прихвати његову жр-
тву и да не допусти да земља икада више буде подвргнута таквим учин-
цима Његове јарости; да људима буде дозвољено да наставе са радосним
узгајањем природе; да подижу градове и срећно живе у њима; и да им не
буде ускраћено ниједно од оних добара у којима су уживали пре потопа;
и да могу достићи до сличне дужине дана и животне старости до којих су
њихови преци раније већ стизали.
8) Када je Ноје изнео ове молебни, Бог, који је волео овог човека због
његове исправности, награди молиоца њиховим потпуним услишењем, и
навести да није Он тај који је донео разорење онечишћеном свету, већ да
су људи сами изазвали освету због својих сопствених злости; и да он не би
ни настањивао људе на земљи да их је смерао уништити, и да би у том слу-
чају свакако био израз веће мудрости да им уопште и није удељивао живот,
него да им га је даривао само зато да их потом доведе до разорења. „Међу-
тим, позледе“, рече Он, „које су људи нанели мојој целовитости и чедности,
присилиле су ме да изведем ову казну над њима. Али ћу у времену које до-
лази одустати од захтева за таквим казнама и учинцима овакве јарости за
њихова будућа злодејства, посебно уважавајући твоје молитве. Стога, ако у
било које доба будем слао олују или кишу у посве ванредним иступима, не-
мој се уплашити пред обимношћу изливања; јер се вода више никада неће
распрострти преко целе земље. Ја од тебе, међутим, захтевам да се уздр-
жиш од проливања људске крви, да се чуваш посве чистим од греха убист-
ва и да кажњаваш оне који почине такав злочин. Допуштам ти да се по
свом нахођењу користиш свим другим живим створењима онако како те
у глади воде твоји укуси; јер сам те учинио господарем свију њих, једнако
оних створења која ходају земљом или пливају водама или, пак, оних која
лете у областима смештеним високо у ваздуху — jeди их све, али с изузе-
тком њихове крви, јер се у крви находи живот. А знак који ћу ти оставити
са поруком да је мој бес проминуо биће лук над земљом“. (Овде се заправо
мисли на дугу, јер древни писци строго одређују да дуга неоспорно пред-
ставља Божији знак.) А када Бог ово рече и обећа што је имао, Он отиде.
9) Након што је Ноје живео још три стотине педесет година после По-
топа, и читаво то време провео у благостању, он премину проживевши
укупно девет стотина педесет година. Али нека нико, разматрајући ову
старост и поредећи животе ових древних људи са нашим животима и са
овом прегршти година што их данас претрајавамо, нека нико, дакле, не
помисли да је оно што смо овде о древнима изнели неистинито; и нека
нико као поткрепљење не наводи краткоћу нашег данашњег живљења,
одричући да, као ни ми, ни они древни нису могли достизати тако дуго
трајање живота — јер ти древни напросто бејаху вољени од Бога, и од са-
мога Бога створени. Осим тога, и то што њихова храна беше прикладна
продужењу живота, могли су они доживети толике старости; поврх све-
га, Бог им је обезбедио продужење живота и као награду за њихову вр-
лост, као и за добро употребљено време у којем стигоше до астроном-
ских и геометријских открића, која им не би допустила довољно време за
предсказања звезданих циклуса, осим ако нису живели шест стотина го-
дина, стога што је за довршење једне Велике године потребан управо то-
лики временски период. Надаље, за оно што рекох сведоке имам у свима
онима који су писали сличне повести о старинама, једнако међу Грцима и
варварима; јер се чак и Мането, који је писао египатску повест, и Беросус,
који је сабрао халдејске записе, и Мохус и Хестијус, а међу овима посебно
Хијеронимус Египћанин или они који су срочили повест о феничанским
старинама, слажу у ономе што овде говорим: Хесиод такође, и Хекацеус, и
Хеланикус, и Акусилеј; а међу овима такође и Ефорус и Николаус наводе
да су древни људски преци живели по хиљаду година. Али нека поводом
овог питања свако на њега гледа онако како мисли да је најприкладније.
ПОГЛАВЉЕ ЧЕТВРТО
О ВАВИЛОНСКОЈ КУЛИ И ПОМЕТЊИ ЈЕЗИКА
Нојевих синова беше тројица: Шем, Јафет и Хам, овај последњи би

рођен стотину година пре Потопа. Њих тројица пре свих других људи
бејаху сишли са планина у равнице и тамо се настанили, убедивши и ос-
тале, који због страха од поплаве зазираху од ниског тла и беху веома не-
вољни да силазе са виших предела, да се ипак усуде и следе пример троји-
це браће. Равница, у којој се испрва населише, звала се Шинар. Бог им, са
своје стране, заповеди да своје живље изашиљу све даље, да подижу на-
стамбе и настањују васцелу земљу, како не би дошли у искушење да међу
собом у тискању и трвењу замећу кавге, већ да слободно и по својим пот-
ребама запоседају и обрађују пространства земљина и у изобиљу ужи-
вају њене плодове. Aли, они се у владању показиваху тако лоше усмере-
ни да престадоше да се повинују Богу. Из тог разлога брзо допадоше не-
даћа и таквим владањем учинише себе подложним греху, због којег поне-
соше кривицу: наиме, када се умножише безбројним потомством Бог их
поново упозори да се даље раселе и оснују нове насеобине; али они — за-
мишљајући да бољитак који уживаху не исходи из милости Божије, већ да
је моћ коју су сами у себи осећали узрок изобиљу у којем се затекоше —
уопште не послушаше Господа. Штавише, они овом оглушењу додадоше
и другу непослушност Божијој вољи, посумњавши да је скривени разлог
због којег беху слани да оснивају настамбе у томе да Бог, нагонећи их ти-
ме на подељеност и раздвојеност, жели да учини да постану подложнији
Његовом нахођењу.
2) Поименце Нимрод беше тај који их је побудио на такво одбијање и
презирање Бога. Био је он унук Хамов и син Нојев, истакнут човек велике
телесне снаге. Он убеђиваше остале да благодат у којој пребиваху не при-
писују Господу и да нису Његовим посредством дошли до срећног жи-
вљења, већ да је њихова властита смеоност оно што их је довело до так-
вог стања. Уз то, Нимрод је такође и постепено преиначавао начин упра-
вљања у тиранију, увидевши да не постоји други начин окретања људи од
страха пред Богом, осим њиховог непрестаног довођења у зависност од
његове сопствене моћи. Такође још говораше да би се он успротивио Богу
када би овај наумио да још једном потопи свет: јер ће он, Нимрод, подићи
кулу толико високу да је вода неће моћи да досeгне! Поврх свега, Ним-
род је тврдио чак и то да ће се он лично осветити Богу за уништење које је
послао на очеве тадашњих људи!
3) Велико мноштво људи беше спремно да следи пут који им је Нимрод
предодредио, и да у потчињавању Богу не виде ништа друго до узор кука-
вичлука. Стога такви, не либећи се никаквог напора нити и у једном тре-
ну показавши немар према подухвату, подигоше кулу која, захваљујући
мноштву руку које око ње пословаху, узрасте веома висока и много пре
но што је ико то могао очекивати. Штавише, ширина њена беше тако го-
лема и она би тако снажно саздана, да ма колико висока се погледу ука-
зивала, ипак тај утисак још и заостајаше за њеном стварном величином.
Била је сложена од печене цигле, са везивом од живог вапна и обложена
битуменом, како би остала отпорна на воду. Када Бог виде да се неима-
ри тако махнито владају Он ипак не одлучи да их сасвим уништи, упр-
кос томе што тако очигледно ништа не научише нити у мудрости узрас-
тоше поучени разорењем грешног нараштаја који им је претходио; умес-
то уништења, дакле, Бог унесе међу њих потпуну пометњу, учинивши да
стадоше говорити различитим језицима, произвевши тако потпуну не-
могућност њиховог међусобног разумевања. Место на којем ти људи по-
дигоше своју кулу данас се зове Вавилон, због пометености оног језика
којим су претходно могли да опште: јер је хебрејско значење речи „Вавел“,
управо пометеност. Сибила такође помиње ову кулу, као и пометњу је-
зика, када казује овако: „Када су сви људи још увек говорили једним јези-
ком, неки међу њима подигоше голему кулу, такву да се њоме хтедоше ус-
пети до неба, али Бог посла на њих бесну олују и разнесе кулу, поврх свега
још свакоме давши његов нарочити језик; и то је разлог зашто се град који
постаде на том месту назива Вавилон.“ Такође постоји помен и о равни-
ци Шинар у земљи вавилонској, a којег износи Хестијус када вели ова-
ко: „Неки од свештеника беху спасени, преузевши свете сасуде Јупитера
Енијалиса, и дођоше у Шинар Вавилонски.“
ПОГЛАВЉЕ ПЕТО
НА КОЈИ СЕ НАЧИН ПОТОМСТВО НОЈЕВО РАСПРОСТРЛО НОВИМ
НАСЕОБИНАМА И НАСЕЛИЛО ВАСЦЕЛУ ЗЕМЉУ
Након овог удеса људи беху расејани диљем земље у различним насео-
бинама, све захваљујући и бивајући натерани различитим језицима који-
ма су надаље морали говорити, при чему свака велика насеобина преузе
онај комад земље на који је набасала путем којим их је Бог водио; и такво
се расејање продужи све док цела земља не беше насељена, једнако пре-
дели приморски и они у унутрашњости копна. Беше такође и оних који у
бродовима пређоше море те населише и острва. Неки од овако насталих
народа и данас су још увек задржали она имена која им дадоше ови пр-
ви утемељитељи; други су ова имена изгубили, док трећи унесоше само
оне промене које та имена чине разумљивијим данашњем становништву.
Међу овима последњим налазе се и Грци који постадоше чести творци
оваквих измена. Јер, када у потоњем добу узрастоше у моћи, они сами-
ма себи објавише сопствену славну прошлост. Дадоше имена другим на-
родима која су њиховом слуху добро звучала и која им омогућише да се
међу собом боље разумеју, те напослетку над тим осталима успостави-
ше прихватљиве облике власти, понашајући се тако као да су народ људи
који су происходили из себе самих.
ПОГЛАВЉЕ ШЕСТО
КАКО ЈЕ СВАКИ НАРОД НАЗВАН ПО СВОЈИМ ИСКОНСКИМ ЗАЧЕТ-
НИЦИМА
1) Taко живљаху унуци Нојеви, а у његову се част народима додељују

имена оног који je међу њима први владао. Јафет, син Нојев, имао је седам
синова: њихово насељавање одвијало се тако да се, почињући од плани-
на Тауруса и Амануса, настављало дуж Азије све до реке Танзиса, и дуж
Европе све до Кадиза. И настањујући се у земљама које су у том кретању
случајно открили и које нико пре њих није насељавао, они назваше тако
створене народе по својим именима. Тако је Гомер основао оне које Грци
данас називају Галаћанима, али који су испрва звани Гомеритима. Магог
основа оне који се од тада називају Магогитима, али који се од стране Грка
зову Сцинтијањанима. Исто је и са Јаваном и Мадајем, синовима Јафето-
вим; од Мадаја потичу Мадајани, које Грци називају Међанима; од Јавана,
пак, потичу сви Јоњани, па и сами Грци. Тобел је основао народ Тобелита,
који се данас називају Иберијцима, док су Мосокењани основани од стра-
не Мосока, али се данас називају Кападокијцима. Још увек постоји знак
који указује на њихово древно име, будући да се у Кападокији налази град
по имену Мазака, што је доказ који може бити довољан онима који су ка-
дри да разумеју, то јест да се истим именом некада називао цели народ.
Надаље, Тирас је оне над којима је владао именовао Тиразијанима, али су
Грци ово име променили у Трачани. Бројне су и државе које имају децу
Јафетову за своје становнике. Од три Гомерова сина, Ашанакс је наденуо
име Ашанаксијанцима, који се данас од стране Грка називају Регињани-
ма. На исти је начин и Рифат утемељио Рифејанце, али се они данас на-
зивају Пафлагоњанима; од Труграма постадоше Труграмејци, којима грч-
ка власт промени име у народ Фриђана. Од три сина Јавана, сина Јафето-
вог, Елиза је својим поданицима дао име Елизејци, који су данас Еољани.
Тарзус је дао име Тарзијанцима, што је старо име житеља данашње Ки-
ликије: јасан показатељ овога је да се њихов најотменији и уједно главни
град назива Тарзусом. Цетимус је присвојио острво Цетиму, које се данас
назива Кипром; с друге стране, пак, одатле потиче обичај да се од стране
Јевреја, сва острва, као и велики део приобаља, и даље називају Цетимом.
Осим тога, на Кипру постоји један град који је успео да сачува свој ста-
ри назив: они који се користе грчким језиком називају га Цитијусом, што
није ништа друго до употребом овог дијалекта измењено име старог Це-
тима. Многи су и народи који су потомци Јафетових синова и унука. Овде
ћу усвојити следећи начин излагања: након што као основну претпостав-
ку имена уведем нешто што Грци не познају, вратићу се и објаснити оно
што сам пропустио; да бих удовољио читаоцима, овде ће имена бити из-
говарана онако како то чине Грци, иако на језику нашег властитог народа
та имена тако не звуче: па ипак та имена у свим случајевима имају један и
исти завршетак, јер је име које ми овде изговарамо као „Ноје“, тамо запра-
во „Ноах“, и у сваком случају задржава исти довршетак.
2) Деца Хамова запосела су земљу од Сирије и Амануса, као и плани-
не Либана, завладавши још и над целим приморјем све до океана и задр-
жавши их као своје властите. Нека од њихових имена су занавек ишчез-
ла, друга су промењена и придодата су им друга звучања те се тешко мо-
гу препознати; па ипак постоји и неколико која су у потпуности сачувала
нетакнутим старе називе. Што се тиче четири сина Хамова, време уопште
није угрозило име Хус: јер се Етиопљани, над којима је владао, све до да-
нашњег дана међу собом, али и од стране људи из Азије, називају Хусити-
ма. Такође је сачувано сећање и на име Месретово, бар у свима нама који
насељавамо ову земљу [Јудеју] звану Египатска Местра, односно народ
њен Египатским Местрејанцима. Фут је, пак, био оснивач Либије, и народ
је по себи назвао Футима, а такође постоји и река у земљи Мавара која
носи то име; отуда потиче да можемо видети како велики број грчких ис-
торичара помиње ту реку и њој придружену земљу именом добијеним по
Футу, али је данашње име, након претрпљене промене, дато по једном од
синова Месраимових, који се звао Либиос. Такође ћемо вас одмах обавес-
тити и о томе шта беше повод да Африка добије своје име. Канаан, четвр-
ти Хамов син, населио је земљу која се данас назива Јудеја, а која се по ње-
говом имену називала Канаан. Деца ове [четворице Хамових синова] би-
ли су: Сабас, који је основао Сабејце; Евила, који је исто учинио са Еви-
ланцима, такође званим и Гетули; Сабатеј је родоначелник Сабатејаца,
који су данас од стране Грка названи Астаборанима; Сабактас је населио
потоње Сабактејце, а Рагмус Рагмењане; овај последњи је имао двојицу
синова, од којих је један, Јудадас, населио Јудадејанце, народ западне Ети-
опије, и оставио им до данас своје име, исто онако као што је Сабас учи-
нио са Сабејцима. Што се тиче Вавилона, већ смо описали начин на који
је добио своје ново име након што је њим деспотски владао Нимрод. На-
даље, читава земља од Газе до Египта била је запоседнута од стране осмо-
рице Месраимових синова, иако је само једна област сачувала успомену
на неког од њих, а тачно је реч о Филистиму, при чему Грци део те земље
називају Палестином. Што се тиче осталих, то јест Лудијема, Енемима,
или Лабима који је сам населио Либију и, наравно, назвао је по себи, као
и Недима, Фетросима, Хеслоима и Цефторима, не знамо ништа о њима
осим њихових имена; разлог овоме је Етиопски рат, који ћемо касније оп-
исати, а током којег су разорени градови који по њима добише имена. Де-
ца Канаанова, пак, били су Сидонус, који је подигао град чије име и данас
нетакнутом чува успомену на оснивача, макар се и грчки називао Сидон,
затим Аматус, који је населио Аматину, или Амату како се данас назива
од стране свог истоименог народа, иако Македонци ову земљу називају
Епифанијом, такође по једном од потомака Аматусових; Арадус је затим
запосео острво Арадус, Аракус Арку, која се налази у данашњем Либану.
Али што се тиче седморице преосталих Канаанових синова, осим њихо-
вих имена — Хетеус, Јебусеус, Амореус, Гергесус, Еудеус, Синеус, Самаре-
ус — не постоји ништа друго у светим књигама, будући да су Јевреји раз-
орили њихове градове, а њихова су се страдања одвијала у околностима
које ћемо управо изнети.
3) Када је, после потопа, читава земља била поново насељена у прво-
битном стању, Ноје је приступио њеној обради. Па када ју је редом најпре
засадио виновом лозом из које потом родише плодови, и када је извео бер-
бу гроздова у доба њиног пуног зрења и прерадио их тако да вино беше
спремно за употребу, он је понудио жртву и узео учешћа у светковини иза
које је остао пијан, те заспао тврдим сном, при чему не вођаше рачуна да је
легао посве наг, и у сасвим неприкладном положају. Када га је таквог видео
његов најмлађи син он се поче смејати и показа оца своме брату, са којим
га скупа покри, не би ли га сачувао од срамоте голотиње. А када Ноје пос-
таде свестан онога што се догодило, он се помоли за добробит својих ос-
талих синова; а што се тиче Хама [који га беше спазио], Ноје није проклео
њега самог — стога што му беше одвише близак по крви — него његово
потомство; а када је остатак потомства избегао ту клетву Бог је пренесе на
децу Канаанову. О овим ћемо збивањима, међутим, говорити касније.
4) Шем, трећи Нојев син, имао је петоро синова и ови населише земљу
која је започињала код Еуфрата и сезала до Индијског океана. Тако је Елам
за собом оставио Еламите, претке данашњих Персијанаца. Асур је живео
у граду Ниниви, и своје је поданике назвао Асирцима, који постадоше
најбогатијим међу свим народима. Арам је имао Арамите, које Грци на-
зивају Сиријцима, а Лауд је основао Лаудите, који се данас називају Ли-
дијци. Од четири Арамова сина, Уз је основао Трахонитију и Дамаскус:
ова земља лежи између Палестине и Келесирије. Ул је утемељио Јерменију,
а Гатер је родоначелник Бактријанаца, баш као и Меса Месанејанаца, с
тим што се њихова земља данас зове Харакс Спасини. Сала је био син Ар-
факсадов, а његов син беше Хебер, према коме се Јевереји изворно нази-
вају Хебрејцима15. Хеберу се родише Јоетан и Фалег: овај други је име до-
био стога што је рођен приликом расејања читаве скупине народа у њихо-
ве нове домовине, јер „Фалег“ међу Јеврејима означава дељење. Од Јокта-
на, још једног од Хеберових синова, родише се Елмодад, Салеф, Аселмот,
Јера, Адорам, Аизел, Декла, Ебал, Абимаел, Сабеус, Офир, Еуилат и Јобаб.
Ови се населише делом Азије који почиње од Кофена, једне од индијских
река. Оволико ће бити довољно oбавештења у погледу Шемових синова.
5) Сада ћу се бавити Јеврејима. Син Халегов, чији отац беше Хебер,
звао се Рагау; његов је син био Серуг, коме се, опет, роди син Нахор; син
Нахоров био је Терах, који беше отац познатог Аврама који, тако, беше
Нојев потомак у десетом колену, и који беше рођен у две стотине деведе-
сет другој години након Потопа. Ова се година може тачно израчунати
јер је Терах добио Аврама када му беше седамнаест година, Нахор Харана
када је имао стотину двадесет година, Нахор је добио Серуга у својој сто
тридесет другој години, Рагау Серуга у сто тридесетој; у истој се доби Фа-
легу роди Рагау, а Хебер је добио Фалега у својој стотину тридесет четвр-
тој години. Он сâм родио се оцу Сали када је овоме било стотину триде-
сет година, а Салу је Арфаксад добио за сина када имађаше стотину три-
десет пет година. Арфаксад је био син Шемов, и био је рођен дванаест го-
дина након Потопа. Пођимо сада даље. Аврам је имао два брата, Нахора
и Харана. Харан је за собом оставио сина Лота, као и две кћери по имену
Сара и Милха. Харан је умро међу Халдејцима, у граду званом Ур, у којем
се и данас показује споменик дигнут њему у част. Нахор и Аврам оженили
су своје братанице, и то први Милху, а други Сару. Будући да је Аврамов
отац Терах мрзео Халдеју стога што он у њој постојано и неутешно жало-
ваше за Илараном, сав његов род пресели се у Харан месопотамијски, где
Терах премину и би погребен у доби од две стотине пет година. Из ово-
га се види да је људски век већ био умањен и да се доб смртне старости
скраћивала у односу на претходно време, што потраја све до рођења Мој-
сијевог, када најдужи век трајања људског живота беше стотину двадесет
година, колико Бог досуди да траје Мојсијев живот. Враћајући се родосло-
ву, рецимо да је Нахор са Милхом имао осморицу синова; беху то Уз, Буз,
Кемуел, Хесед, Асау, Фелдас, Јаделф и Бетуел. Сви они беху законити си-
нови Нахорови, док Теба, Гаам, Тахас и Маака, бејаху рођени из Нахорове
везе са наложницом Реумом; Бетуел је имао кћер Ребеку, и сина Лабана.
ПОГЛАВЉЕ СЕДМО
КАКО ЈЕ НАШ ПРЕДАК АВРАМ НАПУСТИО ЗЕМЉУ ХАЛДЕЈАЦА И
ЖИВЕО У ЗЕМЉИ КОЈА СЕ ТАДА НАЗИВАЛА КАНААНОМ, А ДA-
НАС ЈУДЕЈОМ
1) Будући да Аврам није имао властитог сина, усвојио је Лота, сина ње-
говог брата Харана, и брата његове жене Саре. Напустио је Халдеју када
је имао седамдесет и пет година, и по налогу Божијем прешао је у Канаан,
где се настанио до краја живота, завештавши ту земљу потомцима. Aврам
је био човек велике мудрости, једнако вешт у разумевању свих ствари и
у убеђивању слушалаца, као што је био непогрешив у својим мнењима.
Ово беше разлогом што је досегао узвишеније погледе на значење врли-
не него што их је ико други поседовао, и стога беше предодређен да об-
нови и промени мишљење које су тадашњи људи имали у погледу приро-
де Божије и човековог односа према Њему; јер, Аврам беше први који се
усудио да јасно објави своје [прекретничко] виђење, то јест да нема дру-
гог до једног јединог Господа, Творца свеколиког свемира; и да, што се ти-
че других [богова], ако они и могу допринети нешто срећи људи, то сва-
ки понаособ може учинити тек по Његовом допуштењу и наименовању, а
не по својој сопственој моћи. Ово своје мишљење Аврам је извео из опа-
жања нередовних природних појава, видљивих једнако на земљи и мору,
као и оних које се збивају са Сунцем, Месецом и другим небеским телима,
а што је Аврам срочио овако: „Aко би [говорио је он] ова тела располага-
ла својом властитом моћи, онда би свакако бринула о одржавању својих
равномерних покрета; али будући да не одржавају такву редовност, она
нам заправо чине јасним да све дотле док сарађују са нама доносећи ко-
рист, она то не чине по својем сопственом одређењу, него као да су под-
ређена Ономе који њима заповеда, коме Једином би, отуда, и ми сами тре-
бало да упућујемо наша прослављања и захвалности.“ Управо због ове и
сличних тврдњи, када се Халдејци и други људи у Месопотамији него-
дујући подигоше против њега, Аврам дође до помисли да би било умесно
да напусти земљу; па, по налогу и уз помоћ Божију, он дође и настави жи-
вети у земљи Канаан. А када се једном тамо населио, он подиже олтар, и
поче приносити жртве Богу.
2) Беросус без строгог именовања помиње нашег оца Аврама када ве-
ли овако: „У десетој генерацији после Потопа, међу Халдејцима се нала-
жаше један велики човек потпуне исправности и умешности у небеским
знањима.“ Хекатсус, међутим, нуди више од пуког помињања, будући да
је срочио и за собом оставио целу књигу посвећену Авраму. А Никола Да-
маскијац, у четвртој књизи своје Историје, каже овако: „Aврам владаше
у Дамаску иако беше туђинац који се са читавом војском досели из земље
понад Вавилона, званом земљом Халдејаца. Али после извесног времена
он се подиже и са свим својим људима исели и из те земље па се насели у
земљи тада званој Канаан, а сада Јудејом, а то учини када његово потом-
ство постаде многоструко умножено; што се тиче, пак, овог потомства,
његову повест приповедамо у другој књизи. Данас је Аврамово име још
увек славно у земљи Дамаску, где и дан–данас показују једно село названо
по њему, Станиште Аврамово.“
ПОГЛАВЉЕ ОСМО
O TOME KAKO JE, КАДА ЗАВЛАДА ГЛАД У КАНААНУ, АВРАМ ПО-
ШАО У ЕГИПАТ, ДА БИ СЕ ПОТОМ, НАКОН ШТО ЈЕ НЕКО ВРЕМЕ
ТАМО ПРОБОРАВИО, ПОНОВО ВРАТИО
1) Након свега описаног, када је глад навалила на Канаан а Аврам саз-

нао да у Египту влада изобиље, он беше приморан да пође у туђину, и то
једнако зато да би се и сâм окористио њиховим благостањем, али и да би
слушао њихове свештенике и сазнао шта они казују о боговима, с наме-
ром да их почне било следити уколико су њихова схватања прикладнија
од његових, или да, пак, њих саме преобрати на исправнији пут, уколи-
ко се његова схватања докажу као најистинитија. Видевши, међутим, да
ће морати да поведе и Сару са собом и бојећи се залуђености Египћана за
женама, те да га тамошњи краљ не би убио због велике лепоте његове же-
не, Aврам се дови решењу на следећи начин: реши се да се претвара како
је њен брат, уједно и њу поучивши да се на сличан начин претвара како
му је сестра, рекавши како је то потребно због њеног властитог добра. И
заиста, чим стигоше у Египат све се догоди онако како је Аврам претпо-
стављао да ће бити, јер се о слави лепоте његове жене поче навелико го-
ворити; то, пак, беше разлог зашто је Фараон, краљ Египта, приведе, те се,
бивајући незадовољан искључиво оним што су га о њој други извештава-
ли, припремаше да и сâм у њој ужива; али га Бог заустави у тим његовим
неприличним намерама, пославши унутрашње нереде и завереничку по-
буну против његове власти. А након што је Фараон питао свештенике ка-
ко се може избавити од тих несрећа, ови му одговорише да бедно стање у
којем се нашао потиче од гнева Божијег због његових намера да злоупо-
треби жену једног туђинца. Због тога он, ван себе од страха, упита Сару
ко је она и ко је човек који ју је у Египат довео са собом. Па када му она
напокон откри истину, Фараон се извини Авраму, рекавши како је он са-
мо стога што је претпостављао да је та жена Аврамова сестра а не жена,
према њој развио таква осећања која га подстакоше да у њој побуди жељу
да постане његовом женом — што, дакле, беше значење супротно од по-
жудне склоности да је злоупотреби. Фараон такође учини велики поклон
Авраму и омогући му разговор са најумнијим међу Египћанима — а од
тог разговора порастоше врлина и углед Аврамови и учинише га истак-
нутијим међу другима више но што беше икада раније.
2) Јер, док Египћани претходно беху зависни од различитих обичаја,
и једни другима презираху свете и обичајне обреде, због чега су живели
у узајмном бесу и одбацивању, Аврам је расправљао са сваким понаособ
и побијао расуђивања на која беху свикнути, а исто је чинио и са начи-
нима упражњавања вере сваког од њих, показујући да су таква схватања
узалудна и далека истини. После тога он постаде високо уважаван од сва-
ког од учесника тих расправа као веома разборит човек који показује ве-
лику мудрост у сваком предмету разговора којег се подухвати, и то не са-
мо у разумевању већ и у убеђивању других да прихвате његово мишљење.
Он је, надаље, домаћине поучио аритметици, и пренео им знање о астро-
номији, јер, пре но што је Аврам дошао у Египат они беху неупућени у те
области знања, те се тако догодило да је ова наука у Египат стигла из Хал-
деје, да би потом одатле била пренесена и Грцима.
3) Чим се Аврам вратио у Канаан, он подели земљу између себе и Ло-
та, чему повод беху узбуркане страсти међу њиховим пастирима поводом
пашњака на којима ће напасати своја стада. Аврам је, међутим, посту-
пио тако да је Лоту препустио могућност да бира коју ће земљу преузети,
прихвативши да се сâм задовољи оним што преостане — а то, након Ло-
товог избора, беху низине и подножја планина. Тако се Аврам насели у
Хеброну, који беше град седам година старији од египатског Таиниса. Лот,
пак, запоседе равницу и реку Јордан, недалеко од града Содома, који не-
гда бејаше леп град али је сада по вољи Божијој и Његовом гневу потпу-
но уништен, у околностима које ћу касније приказати на њима примере-
ном месту.
ПОГЛАВЉЕ ДЕВЕТО
ЗАТИРАЊЕ СОДОМИЋАНА АСИРСКОМ НАЈЕЗДОМ
1) У ово доба, када Асирци владаху над Азијом, народ Содома је жи-
вео у изобиљу, једнако у погледу богатства и у бројности њихове младе-
жи. Пет краљева управљаху државним пословима ове земље: Балас, Бар-
сас, Сенабар и Сумобор, заједно са краљем по имену Бела, при чему је
сваки краљ предводио своје властите трупе. Асирци уђоше у рат са њима,
и у војевању разделише војску содомску, те тако она беше подељена на че-
тири дела против којих су Асирци водили борбе. Свака је армија содом-
ска имала свог заповедника, и након што се борба распламса из ње као
победници изађоше Асирци, наметнувши данак краљевима Содомљана
који постадоше робови у наредних дванаест година, то јест током вре-
мена у којем су уредно плаћали наметнути данак. Али се тринаесте годи-
не они побунише, и тада асирска војска, под заповедништвом Амрафе-
ла, Ариоха, Ходорлаомера и Тидала, пође на њих. Ови краљеви опусто-
шише целу Сирију и затреше потомке негдашњих дивова. А када дођоше
наспрам Содома, oни поставише логор у једној долини по имену Глибава
бара, стога што се у то време у њој налазила мочвара; али након разарања
Содома ова је бара постала Асфалтно језеро, како се и данас назива, aли
ћемо о овом језеру ускоро говорити подробније. Kада Содомљани при-
хватише борбу с Асирцима и она се распламса у жилав бој, многи од њих
беху убијени а остатак би заробљен; међу овим заробљеницима нашао се
и Лот, који је дошао да припомогне Содомљанима.
ПОГЛАВЉЕ ДЕСЕТО
КАКО СЕ АВРАМ БОРИО ПРОТИВ АСИРАЦА, НАДВЛАДАО ИХ И
СПАСАО СОДОМИЋАНСКЕ СУЖЊЕ, И КАКО ЈЕ УЗЕО ОД АСИРА-
ЦА ПЛЕН КОЈИ СУ РАТОМ ЗАДОБИЛИ
1) Када је Аврам чуо за ову несрећу, уплашио се за свог рођака Лота,

а уз то сажаљеваше Содомљане, своје пријатеље и суседе. И тако, закљу-
чивши да би им требало понудити помоћ, он више не оклеваше, већ се
журно покрете, и пете ноћи стиже сучелице Асирцима на месту званом
Дан, што је име једног од изворишта Јордана. И пре него што су се Асир-
ци стигли наоружати он их нападе, те неке посече док још почиваху и пре
него што су могли пружити било какав отпор; а друге, који још нису би-
ли позаспали, али беху толико пијани да се нису могли борити, растера
те ови брзо побегоше. Аврам их је, међутим, гонио све док их, по исте-
ку другог дана, не сустиже и свом снагом не салете на месту званом Хоба
које припада Дамаску; свиме овим је, тако, показао да победа не зависи од
бројне премоћи нити од множине руку, већ да ревност и храброст војни-
ка надвладавају многобројније људство, будући да је Аврам однео победу
над тако великом војском имајући са собом не више од три стотине осам-
наест својих слугу и тројицу својих пријатеља; а сви они од Асираца који
успеше побећи, неславно се домогоше дома.
2) Тако се Аврам у миру врати кући након што је избавио заробљене
Содомљане, међу њима и свог рођака Лота. Потом се сусрете са краљем
Содома на месту званом Краљева долина, где их обојицу прими Мелхи-
седек, краљ Салема. Ово име [Мелхиседек] значи правични краљ; и он та-
кав, без сваке сумње, заиста и беше, и то у толикој мери да је због врли-
не био учињен свештеником Божијим; каснији житељи, међутим, Салем
назваше Јерусалимом. Дакле, краљ Мелхиседек oпскрби Аврамову војску
примивши је на крајње гостољубив начин, и даде им хране у изобиљу; па
док ови светковаху, Мелхиседек ода хвалу Авраму и благосиља Господа
стога што му поможе да пода њ подвргне непријатеље. А када Аврам даде
Мелхиседеку десетину свога плена, овај прихвати дар, али се краљ Содо-
ма пожали јер је желео да Аврам ипак задржи плен, преклињући га с обја-
шњењем да он, краљ Содома, мора добити натраг људе које је Аврам изба-
вио од Асираца, стога што они њему припадају. Али Аврам не учини тако,
нити за себе задржа ма који део плена осим онога што његове слуге поје-
доше тог дана; али је зато захтевао да његовим пријатељима који су му у
борби помогли припадне део добити. А међу овима први се зваше Есхол,
а друга двојица Енер и Мамбре.
3) Бог, пак, похвали врлину Аврамову, и рече: „Зар ћеш ипак испусти-
ти награде које си заслужио због свог тако величанственог подухвата?“ А
Аврам одговори: „Али шта бих ја имао од тога што бих задржао награде,
када немам никог ко би их уживао када мене више не буде било?“ — јер он
све дотле не имаше деце. Тада му Бог обећа да ће имати сина, и да ће њего-
во потомство бити веома бројно: и то толико бројно да ће их бити колико
звезда на небу. Када Аврам чу ово, он понуди жртве Господу како га је Он
упутио. А поступак и садржај овог жртвоприношења беху овакви: Аврам
узе трогодишњу јуницу и козу исте старости, затим и трогодишњег ов-
на, грлицу и голуба16, па три прве животиње разуди, али птице не прикла,
након чега, пре но што подиже жртву на олтару око којег птице облетаху
као да су жељне крви, до Аврама допре глас Божији који изјави да ће ње-
гови суседи бити на терету његовом потомству, због чега ће ти потомци
морати да на четири стотине година бораве у Египту; а током тог време-
на мораће се злопатити, али ће потом надвладати непријатеље, победити
у рату Канаанце, и запосести њихове земље и градове.
4) Место у којем се Аврам населио налазило се у близини једног хра-
ста по имену Огигес; место је припадало Канаану, и налазило се недале-
ко од Хеброна. Aли бивајући забринут због због неплодности своје жене,
он је преклињао Бога за допуштење да може имати мушког потомка; а Бог
је, пак, са своје стране захтевао од њега да истраје у бодрости, и рече да
ће му, поврх свих благодети које му је удељивао још од доба када га је из-
вео из Месопотамије, на дар поклонити још и децу. Сходно томе, Сара, по
Божијој заповеди, приведе Aврамовом лежају једну од својих дворкиња,
жену египатског порекла, са захтевом да Аврам с њом добије децу коју ће
слушкиња родити уместо Саре; али када ова помоћница одиста затруд-
ни, она се узохоли и усуди се да увреди Сару, устврдивши да би власт над
свим иметком требало да буде пренесена на дете које је она требало да
роди. Али када се Аврам, чувши ово, реши да преда слушкињу у руке Са-
ри како би је ова по жељи казнила, помоћница ипак успе да одбегне, твр-
дећи да не би могла поднети казне што би јој их Сара у строгости наме-
нила, и преклињући Бога да се на њу сажали. Након тога је на њеном путу
кроз дивљину пресрете анђео Божији, и позва је да се врати својим гос-
подарима, обећавши да ће надаље боље живети уколико се повинује том
савету — jер, узрок што се потуца на тако бедан и недостојан начин није
ништа друго до то што беше незахвална и одбојна према својој господа-
рици. Осим тога, анђео рече да ће, уколико одбаци послушност вољи Бо-
жијој и продужи са истим владањем, напослетку пострадати; али уколи-
ко би се, пак, вратила, могла би постати мајка свом сину који ће једном
владати над том земљом. Жена послуша ова упозорења, поврати се гос-
подару и господарици, и доби опроштај. Мало касније, родила је Ишмае-
ла, што је име које се може растумачити као Чувење Господње, зато што је
Бог чуо молитве његове мајке.
5) Горепоменути син родио се Авраму када је овоме било осамдесет
шест година; али када му је било деведесет и девет, Бог се појавио пред
Аврамом и обећао му да ће добити сина и са Саром, и наложио му да ње-
гово име буде Исак; још му је и указао да ће од његовог сина понићи ве-
лики народи и краљеви, и да ће они ратом задобити читаву земљу кана-
анску од Сидона до Египта. Aли је Бог обавезао Аврама на очување једног
знака којим ће се његово потомство разликовати и одржати непомешано
са другим народима: свој мушкој деци ће обрезивати навлаку полног уда,
а ово ће бити обављано осмог дана по њиховом рођењу; разлог овог обре-
зивања објаснићу на другом месту. А када Аврам упита Бога о Ишмаелу,
да ли ће и тај прворођени син живети, Бог одговори да ће и Ишмаел по-
живети до дубоке старости и бити отац великим народима. Саслушавши
све, Аврам ода захвалност Богу за такве благослове, те се читава његова
породица, укључујући и Ишмаела, одмах обреже; његов је син тада имао
тринаест година, а он сâм деведесет и девет.
ПОГЛАВЉЕ ЈЕДАНАЕСТО
КАКО ЈЕ БОГ OБОРИО НАРОД СОДОМИЋАНА, РАЗГНЕВИВШИ СЕ
ЗБОГ ЊИХОВИХ ГРЕХОВА
1) Негде у ово доба Содомљани се погордише на своја богатства и

имућност; према људима постадоше неправедни, према Богу незахвални
толико да се уопште не сећаху дарова и милости које су некада од Њега
примили; замрзише странце и заокупљаху се својим содомитским радња-
ма. Отуда Бог беше веома незадовољан њима, и одлучи да их казни за њи-
хову гордост, те да разори њихов град и опустоши њихову земљу, све до-
тле док ниједна биљка нити плод не престану из ње расти.
2) Управо када се Бог одлучи да тако иступи против Содомљана,
Аврам, који је крај храста Мамбре седео пред улазом у свој шатор, виде
пред собом три анђела; и, мислећи од њих да су туђинци, он се подиже и
поздрави их, те зажеле да ови послушају његов позив и придруже му се
у гостопримљивом разгаљењу које им нуди; па када ови прихватише, он
истог часа затражи да се приправи и донесе послужење од месних колача;
тако беше заклано теле, његово комађе испечено и под храстом послуже-
но гостима који истом прионуше на обед, током којег упиташе Аврама за
Сару: где је она? А када Аврам одговори да је Сара надослух њима, анђели
узвратише да ће се касније вратити, али да ће тада Сару пронаћи као мај-
ку свога детета. Чувши ово, жена се насмеја, рекавши да њој није могућно
да затрудни, будући да има деведесет година, а Аврам целих стотину. Та-
да анђели престадоше са даљим скривањем, и објавише да су они изасла-
ници Божији, од којих један беше послан да Авраму пренесе благовест о
рођењу сина, а двојица да разоре Содом.
3) Када Аврам ово чу, ражалости се због судбине Содомљана, те намах
уста и стаде преклињати Бога да бар не уништи недужне скупа са злима и
изопаченима. Али Бог узврати да више нема ниједног доброг нити недуж-
ног човека међу Содомљанима, јер уколико би их било бар десет ваљаних
међу тим народом, он такве не би казнио због грехова; чувши то, Аврам
се умири. Анђели стигоше до Содома, и наиђоше на Лота који их замо-
ли да поделе стан са њиме, јер он беше веома племенит и гостољубив чо-
век, што дуговаше својој спремности да опонаша пример Аврамове до-
броте. Али када Содомљани видеше те младиће ванредно лепог лица који
прихватише смештај код Лота, они се решише да те туђинце силом при-
воле на блуд са њима; али Лот позва сународнике на трезвеност, и да не
смерају ништа неприлично са странцима, уважавајући чињеницу да их је
он код себе на стан примио, па чак иђаше и дотле да, уколико се похотне
склоности његових сународника не буду могле зауздати, своје властите
кћери изложи њиховој пожуди као одмену за тела тих странаца. Али чак
ни тај предлог не постиде Содомљане.
4) Бог одиста беше незадовољан њиховим дрским понашањем, тако
да истовремено људе казни слепилом, и прокле Содом на свеопште зати-
рање. Једино Лот, упозорен претходним Божијим обавештењем о пред-
стојећем уништењу Содоме, одбеже водећи са собом своју жену и две кће-
ри, које још увек беху девице jeр они који за њих беху заручени уопште
не помишљаху на оно што се догађа, држећи да су Лотове речи пуко тра-
буњање. Бог затим удари на град грoмовима и спали га скупа са свим ње-
говим становницима; потом и свеколику земљу опустоши истим пожа-
ром, као што сам већ раније помињао пишући о Јеврејском рату. Али се
Лотова жена непрестано освртала погледајући у град из којег је избегла,
одвише радознала да види шта ће се с њим догодити, иако јој је Бог из-
риком забранио да чини тако, под претњом да ће је преобразити у стуб
од соли: а тако се одиста и догоди, и ја сам тај стуб видео, јер он постоји
до данашњег дана. Тако су преостали само Лот и његове кћери, који из-
бегоше на једно малено место окружено ватром, где се и населише; то се
место назива Зоар, јер је то реч којом Јевреји означавају малену ствар.
Ту је надаље Лот морао живети бедним животом, јер није имао никаквог
друштва, и жељно ишчекиваше некакву помоћ.
5) Али његове кћери, мислећи да је цели свет уништен, приђоше жељом
своме оцу, и то довољно смотрено да не буду препознате. Оне учинише та-
ко с помишљу да ће тиме спречити да људска раса безнадежно не ишчез-
не; те тако родише синове: син старије сестре доби име Моаб, што означа-
ва оног који је изведен од свог оца; други, пак, понесе име Амон, што значи
онај који је изведен од рођака. Онај први постаде отац Моабита, који су још
увек велики народ; потоњи беше отац Амонита; а обојица беху житељи
Келесирије. Ето тако изгледаше Лотово одбегнуће од судбине Содомљана.
ПОГЛАВЉЕ ДВАНАЕСТО
О АБИМЕЛЕХУ И О ИШМАЕЛУ, СИНУ АВРАМОВОМ, КАО И О АРА-
БЉАНИМА КОЈИ БЕХУ ЊИХОВИ ПОТОМЦИ
1) Аврам се потом пресели у палестински Герар, водећи Сару под ис-

тим оним лажним представљањем као сестре, веома се бојећи Абимеле-
ха, краља те земље, који је такође био заљубљен у Сару и спреман да је
подмити, али се од задовољења своје пожуде морао уздржати због опас-
не болести која га је задесила одлуком Божијом: и сада, када његови вида-
ри очајаваху због безуспешности лечења, он паде у сан, и у сну чу упозо-
рење да не злоставља жену једног туђинца. Тако се догоди да, када је през-
дравио, Абимелех каза својим пријатељима да га је Бог том болешћу зара-
зио као казном због његовoг повређивања једног странца који, да би мо-
гао заштитити част своје жене, мораде с њом путовати као да му је сестра
а не законита жена. И још је Бог обећао сневачу да ће бити милостив пре-
ма њему уколико том човеку омогући да се осети безбедним и не стрепи
због чувања части своје жене. Па када то изговори, краљ, по савету својих
пријатеља, посла по Аврама и увери га да не буде забринут за своју же-
ну нити за насиље над њеном чедношћу, а ово стога што сâм Бог брине о
њему и да Његовој промисли може захвалити што је жену добио натраг
нетакнуту, јер није претрпела никакву патњу због злостављања. И краљ
се обрати Богу и савести жене Аврамове, па каза да он испрва не би имао
никакве склоности да са њоме ужива да је знао да је она Аврамова жена;
„али будући“, рече он, „да ју је Аврам водио као да му је сестра, ја бејах
крив али ми немој замерити“. Краљ такође преклињаше Аврама да оста-
не у миру с њим, и да приклони Бога да и на њега повољно гледа; па ако
Аврам нађе да је прикладно да настави живот у његовој близини, тада би
добио у изобиљу свега што би пожелео; али ако је решен да га напусти,
биће отпраћен у части, и добиће коју год припомоћ пожели када одлучи
да пође на друго место. Након што краљ ово изрече, Аврам му узврати да
његово претварање да му је Сара рођака заправо и није лаж, зато што је
она кћер његовог брата, и да се он не осећа безбедним у путовањима по
страним земљама без такве врсте скривања. Још рече и то да он нипошто
не може бити узрок краљеве болести, јер се тако понашао само из забри-
нутости за сопствену безбедност; и напослетку још рече да је спреман да
остане са Абимелехом. Чувши ово, Абимелех одмах потом додели Авра-
му земљу и новац; тако они учинише свечан договор да ће надаље живе-
ти заједно без скривених мисли, а један другом ту заклетву дадоше крај
једног извора по имену Беершеба, што би се могло превести као Извор за-
клетве, што је име које остаде међу људима те земље до данашњег дана.
2) Недуго потом, управо како му је Бог предсказао, Аврам доби сина
од Саре којем даде име Исак, што значи Смех. И одиста, детету је име да-
то по томе што се Сара насмејала кад јој је Бог рекао да ће понети сина,
будући да нешто такво није могла очекивати она која је прошла доба за
трудноћу, имајући деведесет година а Аврам целих стотину; тако се до-
годи да је овај дечак обома рођен у последњој години ових децималних
бројева. Осмог дана по рођењу отац и мајка обрезаше дечака, и од тог до-
ба Јевреји продужише са обредом обрезивања синова у оквиру тог прво-
заданог броја дана по рођењу. Што се тиче Арабљана, међутим, они обре-
зују синове тек са пуних тринаест година, будући да је Ишмаел, зачетник
њиховог народа, којег је Авраму родила милосница, био обрезан по исте-
ку тог времена. Што се тиче Ишмаела, одмах ћу и са великом подробно-
шћу дати посебан извештај.
Наиме, када је реч о Сари, она је Ишмаела, рођеног од стране њене
властите слушкиње Хагаре, испрва волела с наклоношћу ништа мањом
од оне према властитом сину, јер је он одгајан тако да би једном стигао до
моћи успешног управљања; али када је и сама родила Исака, није желела
да Ишмаел буде одгајан заједно с њиме, јер је био много старији те би му
могао наудити када им једном отац буде преминуо. Због тога је Сара наго-
варала Аврама да пошаље Ишмаела и његову мајку у неку удаљену земљу.
Аврам се, међутим, испрва није слагао с тиме за шта се она ревносно за-
лагала, па је о таквој могућности, то јест да мало дете и његову мајку оте-
ра — при том им не обезбедивши основне потребе — мислио као о при-
меру највеће свирепости; па ипак, доцније се и Аврам приклонио том за-
снову, стога што Бог беше задовољан оним што је Сара одлучила; тако он
предаде Ишмаела његовој мајци, будући да дечак још није био кадар да
сам пође, те јој наложи да узме чутуру воде и векну хлеба, те да тако кре-
не, и да јој Потреба буде водич на путу. Али чим ова попутбина би пот-
рошена, Хагара се нађе у големој невољи; па када воде у чутури беше ско-
ро сасвим нестало, она одложи своје детешце, које беше на прагу смрти,
под стаблом једне смокве, и сама пође даље, тако да би дете могло умре-
ти док је она одсутна. Али до ње дође анђео Божији, који јој указа на об-
лижњи извор и нареди да се врати бризи за дете стога што ће пронаћи ве-
лику срећу уколико сачува Ишмаела. Оснажена изгледом који јој отвара-
ше такво обећање, она пронађе куражи те, напокон сусревши неке пасти-
ре, успе да се посве избави из невоље.
4) Kада је израстао у младића, Ишмаел се венчао женом рођеном у Еги-
пту, одакле је потицала и његова мајка. Са овом је женом Ишмаел имао
дванаесторо синова, по именима: Намајот, Кедар, Абдеел, Мабсам, Идумас,
Масмаос, Масаос, Ходад, Теман, Јетур, Нафесус и Кадмас. Ови населише
читаву земљу од Еуфрата до Црвеног мора, и назваше је Набатена. Од њих
постаде народ Арабљана, а племенима дадоше своја имена, у славу једнако
своје властите части, али и због достојанства њиховог претка Аврама.
ПОГЛАВЉЕ ТРИНАЕСТО
О ИСАКУ, АВРАМОВОМ ЗАКОНИТОМ СИНУ
1) Аврам је неизмерно волео Исака, будући да је овај био његов једи-

ни наследник17, поклоњен милошћу Божијом на граници старости. Осим
тога, дете се својим родитељима морало омилити тим више што је уп-
ражњавало сваку врлину и једнако ревносно испуњавало како дужности
према родитељима, тако и обожавању Господа. И сâм Аврам је сву своју
срећу полагао на наду у успех свога сина, како би, када једном буде пре-
минуо, могао наследника оставити у безбедним и осигураним условима,
које је, међутим, могао задобити само бивајући у непрестаном сагласју
са вољом Божијом. Бог, пак, са своје стране бејаше жељан да учини је-
дан опит којим би проверио постојаност Аврамове верности према ње-
му. Стога се Бог указа Авраму и поброја му свe благослове којима га је у
прошлости обдарио, сетивши га поврх свега како га је учинио победни-
ком над непријатељима и како је и сâм Исак, као главни разлог његове са-
дашње среће, заправо такође проистекао од милости Божије. Након то-
га Бог објави Авраму да жели његовог сина као жртву и доказ истинског
обожавања. У складу с том објавом Бог заповеди Авраму да поведе сина
до планине Морије, да тамо подигне олтар на којем ће му сина понуди-
ти као жртву–паљеницу, што ће бити најбољи доказ искрености његових
осећања у служењу Господу: јер ће Аврам тако пре изабрати оно што је
удовољење жељи Божијој, но што ће заштитити властитог сина.
2) Аврам мишљаше како нема права да одбије послушност своме Богу
ни у једном захтеву, већ да је дужан да му служи у свим животним окол-
ностима, будући да сва створења уживају свој живот тек захваљујући Бо-
жијој промисли и милости коју Он на њих излива. Сходно томе, Аврам
сакри од жене своје и од свих слугу својих како Божију заповест тако и
своју намеру да ову испуни тиме што ће жртвовати сина, jeр да није учи-
нио тако, свакако би га спречили у испуњењу ове послушности Богу. Тако
он поведе Исака скупа са двојицом слугу, натовари све што је неопходно
за жртвоприношење на једног магарца и крете ка планини. Слуге иђаху с
њим два дана, али трећег дана, чим виде планину, он отпусти ту двојицу
која су га пратила целим путем од равнице, па, узевши са собом само си-
на, попе се на гору. Била је то иста она планина на којој ће краљ Давид јед-
ном подићи Храм. Њих двојица понесоше са собом све што беше потреб-
но за обред, осим жртвене животиње. Исак је тада имао двадесет и пет го-
дина, и како он беше тај који је подигао олтар, најпосле упита оца какву ће
то жртву понудити, будући да са собом немају никакву животињу чијим
би усекнућем посветили олтар, на шта доби следећи одговор: „Сâм Бог је
себи припремио жртву приносницу, будући да је кадар једнако да обезбе-
ди обилну опскрбу људима који ничег својега немају, као и да одузме дру-
гима који већ свога имају али на то одвише полажу; па ако Богу чини за-
довољство и повољним налази труд да буде присутан и крај овог олтара,
он ће себи већ обезбедити жртву.“
3) Те тако, чим олтар беше припремљен, Аврам пристави и дрва за
потпалу, па, док око њега све ствари тако почиваху спремне, рече свом
сину: „О, сине мој, пролио сам безброј молитви како бих добио тебе за де-
те своје, па када ми ти једном одиста дође на свет, не могаше се наћи ничег
од дарова што их у својој огромној брижности за тебе већ не учиних, нити
сам и у једној јединој ствари налазио срећу до у гледању тебе како узрас-
таш до мужевне доби, и како постајеш онај који ће ме у часу смрти насле-
дити као баштиник свега што поседујем. Али, будући да само по вољи Бо-
жијој беше да постанем твојим оцем, а сада је Његова воља да тебе будем
лишен, поднеси ову жртву Богу са великодушним сагласјем; јер ја те при-
носим Богу који, ето, нађе сада примереним да управо тебе затражи као
сведочанство почасти Њему самом коју морам дати у славу свих милости
којима ме је обасуо, бивајући вазда мој подржавалац и бранилац. Сто-
га ти, сине, мораш сада умрети, и то ни на један други начин напуштања
овога света, већ бивајући послан Богу, свепретходећем Оцу свих људи,
руком свог сопственог оца, у чину жртвоприношења. И ја мним да он на-
лази да си ти вредан очишћења од овога света не поводом болести, или
рата, или било којег другог неумитног разлога којим смрт обично долази
људима, већ тако да ће Он сâм прихватити твоју душу скупа са молитва-
ма и светим службама истинске вере, и да ће те Он поставити одмах по-
ред себе тако да ћеш одатле ти бити мојa помоћ и подршка у старости. И
надасве стога ја те, сине, прилажем, те ми, Боже, сачувај овог сина као уте-
шитеља уместо Тебе самог.“
4) Исак, који је имао племениту нарав будући прави син таквог оца,
бејаше задовољан очевим обраћањем, на које узврати рекавши како он не
би ни био вредан рођења када би могао одбити оно што су Бог и његов
отац са њим наумили, и када би могао у себи опозвати жељу да спремно
одговори оним што је њима на задовољство; те би било неправично када
се не би повиновао макар и да је само његов отац тако одлучио, ради чега
он истог трена сâм пође до олтара где је имао бити жртвован. И тај би чин
одиста био извршен да га Бог није зауставио; јер Он гласно позва именом
Аврама, и забрани му да посече грло свога сина, казавши како не беше из
жеље потекле од обичне људске крви Његов налог Авраму да жртвује сво-
га сина, нити је истинска воља Његова да Исака одвоји од онога којег је
Он сâм учинио његовим оцем, већ да жељаше да испроба ваљаност Авра-
мовог ума, да ли ће послушати и такву заповест. Па будући да је сада задо-
вољен Аврамовом ревношћу и запањујућом спремношћу којом је доказао
своју побожност, Бог бејаше усхићен што је Авраму уделио толике благо-
слове. И још Бог рече да не жели да више ма која брига походи Аврама,
нити да ма које дете Божије буде благословено изнад Аврама, као и да ће
овај његов син поживети до веома дубоке старости, водећи срећан живот
и завештавши велико кнежевство својој деци која ће сва бити добра и за-
конита. Бог такође предсказа да ће се Аврамов род развити у много наро-
да, да ће њихови патријарси оставити за собом потомцима вечно трајућа
имена, и да у свој посед треба да добију земљу Канаан на којој ће им зави-
дети сви људи. Рекавши све ово, Бог пред Аврамом и Исаком намах ство-
ри једног овна који дотле не бејаше видљив, како би им послужио за жр-
тву. Тако Аврам и Исак неочекивано задобише један другог, и кад још, по-
врх свега, примише обећања тако великих благослова, они се загрлише; а
када обавише жртвоприношење, вратише се Сари и живљаху срећно, са
Божијом помоћи која им је придолазила у свему год што би пожелели.
ПОГЛАВЉЕ ЧЕТРНАЕСТО
О АВРАМОВОЈ ЖЕНИ САРИ, И КАКО ЈЕ ОНА ОКОНЧАЛА СВОЈЕ ДАНЕ
Недуго потом премину Сара, доживевши стотину двадесет седам го-

дина. Сахранише је у Хеброну, будући да им Канаанци доделише место за
погреб које Аврам откупи за четири стотине шекела од Ефрона, станов-
ника Хеброна. А Аврам и његови наследници такође себи на том месту
подигоше погребна места.
ПОГЛАВЉЕ ПЕТНАЕСТО
КАКО ЈЕ ОД АВРАМА И ЊЕГОВЕ ДРУГЕ ЖЕНЕ КЕТУРЕ ПОТЕКАО
НАРОД ТРОГЛОДИТА
1) Након Сарине смрти Аврам је оженио Кетуру и са њоме изродио

шесторицу синова, људе храбре и мудрих умова, по имену Замбран, Ја-
зар, Мадан, Мадијан, Јосабак и Соус. Синови овог потоњег били су Саба-
тан и Дадан. Синови Даданови, пак, бејаху Латусим, Асур и Луом. Синови
Мадијанови били су Ефас, Офрен, Анох, Ебидас и Елдас. Што се тиче свих
ових синова и унука, Aврам је домислио да их насели по колонијама. Тако
они запосеше Троглодитију, као и земљу звану Срећна Арабија, на самом
додиру са Црвеним морем. О поменутом Офрену се приповеда да је зара-
тио са Либијом и да је успео је да је заузме, те да су је његови унуци, након
што су се у њој настанили, назвали (по његовом имену) Африка. И заис-
та, Александар Полихистор потврђује ово што сам управо написао; јер, он
овако казује: „Пророк Клеодемус, такође називан и Малхус, који је напи-
сао историју Јевреја у сагласју са историјом Мојсија, њиховог законодавца,
приповеда да је постојао велики број синова што их је Авраму родила Ке-
тура; и ево имена тројице од њих: Афер, Сурим и Јафран. По Суриму је
названа земља Сирија, а по именима друге двојице (Афер и Јафран) до-
била је име Африка, стога што су ова двојица били помоћници Херкуло-
ви приликом његове борбе против Либије и Антеуса. Такође се приповеда
да је Херкул оженио кћер Аферову и од ње добио сина Диодоруса, а да је и
Софон био њихов син, по коме је потом народ Софацијанаца добио име.“
ПОГЛАВЉЕ ШЕСНАЕСТО
КАКО ЈЕ ИСАК УЗЕО РЕБЕКУ ЗА ЖЕНУ
1) Када је Аврам, отац Исаков, решио да узме Ребеку, унуку његовог

брата Нахора, за жену свом сину Исаку који је тада имао око четрдесет го-
дина, послао је настаријег међу својим слугама да је заручи, након што га
је обавезао да пренесе најтврђа уверавања о његовој оданости, а то оба-
везивање слуге беше изведено на начин који следи: они један другом ста-
више руке на стегно, и затим зазваше Бога као сведока оног што је треба-
ло да буде урађено. Аврам је такође послао и дарове који су тамо морали
представљати знаке поштовања, с обзиром да се такво што ретко или ни-
када није могао видети у тој земљи. Слуга, међутим, не стиже тамо у оче-
киваном року, будући да му је требало много времена да би прошао кроз
Месопотамију, кроз коју је исцрпљујуће путовати, једнако зими због ду-
бине глиба, и лети због оскудице у води. Поред тога, на путу је долазило
и до пљачкашких препада, које путници нису могли да избегну без прет-
ходних мера опрезности. Слуга ипак напокон стиже у Харан; па када већ
беше у предграђу, срете велики број девојака које су ишле по воду, због
чега се помоли Богу не би ли се међу њима нашла и Ребека, то јест она по
коју га је, као свог слугу, послао Аврам не би ли верио свог сина, јер му
по вољи беше да тај брак буде закључен; тако се слуга помоли да му се та
изабраница покаже следећим тачно одређеним знаком: да му све остале
девојке на молбу ускрате воду за пиће, осим ње која ће му дати да пије.
2) Са овом намером он оде до бунара и затражи од девојака мало воде
за пиће; и заиста, за разлику од свих других које га одбише претварајући
се да им је сва вода потребна за кућу те да је не могу расипати на њега,
нађе се само једна међу девојкама која прекори остале пребацивши им
њихово зловољно понашање према једном туђинцу, рекавши: „Шта бисте
онда икада и уделиле некоме ко је потребит, ако човеку ни воде не бисте
дале?“ Па му затим, са свом предусретљивошћу, понуди да пије. И тек се
тада Аврамов слуга поче надати да његов превелики задатак одиста може
успети. Али, још увек опрезно желећи да сазна пуну истину, он похвали
девојку за њену великодушност и добру нарав због којих се не устезаше
да подели воду са оним коме је потребна, иако је њу зацело коштало труда
да је захвати; потом је упита ко су јој родитељи, казавши да би хтео да им
пожели сву срећу због такве кћери коју у њој имају. „И такође да ти једном
будеш удата“, додаде, „на њихово задовољство, у породицу пријатног му-
жа, коме ћеш на свет донети узорну децу.“ Девојка поново ничим не ома-
ловажи странчево питање, већ спремно удовољи његовој радозналости и
каза му о својој породици. „Моји ме зову Ребека“, рече, „и мој отац беше
Бетуел, али је преминуо. Мој се брат зове Лаван, и скупа са мојом мајком
води бригу о целој породици и он је чувар мога девичанства.“ Када слу-
га чу ово беше веома задовољан оним што се догодило и што му је сао-
пштено, запажајући да је Бог нескривено управљао његовим путовањем.
Па изневши наруквицу и неке друге украсе који се сматрају прикладним
уресима за једну девицу, он их даде девојци у знак признања и награде за
њену љубазност што му је пружила воде да пије, уз то рекавши да је до-
бро што има дарова само за једну девојку, будући да се она показала то-
лико предусретљивијом од осталих. Девојка, међутим, изрази жељу да и
он пође с њом и подели стан са њеном породицом, будући да му прибли-
жавање ноћи не допушта да продужи даље. Чувши то, слуга показа на
своје скупоцене украсе за жене, па одговори како жели да своју безбед-
ност повери ником другом до породици оне која се показала тако вред-
ном поверења; и рече да може сасвим веровати човечности њене мајке и
њеног брата, и да га они засигурно неће онеспокојити, будући да је њихо-
ву узорност упознао преко врлине ње као кћери и сестре. Ипак, он дода-
де и обећање да никоме неће бити на терету, већ да ће платити за понуђе-
но склониште. Али девојка на то одврати да се он не вара у погледу чо-
вечности њених старатеља, aли да греши када их сматра тако шкртим да
би могли од њега узети новац, те да ће он извесно све добити не морајући
ничим да плати. Ипак, додаде она, мораће најпре да пита свога брата Ла-
вана па, уколико јој он одобри, она ће госта увести у кућу.
3) Чим ово последње би обављено, она представи странца; па док Лава-
нове слуге преузеше бригу за његове камиле, он сâм беше уведен на вече-
ру са Лаваном. Након што тако вечераше, слуга Аврамов окрете се Лава-
ну и девојчиној мајци, којој се непосредно и обрати речима: „Аврам је син
Терахов, и ваш рођак; јер је Нахор, деда ово двоје његових унучади, био
брат Аврамов и по оцу и по мајци; управо стога ме је он и послао вама, же-
лећи да ову девојку затражи од вас за жену своме сину. Тај младић је ње-
гов законити син и једини наследник. Његов је отац одиста могао за сина
добити најблагодатнију од свих жена у његовој земљи, али није желео да
га ожени ниједном од њих, већ је, растерећен свих властитих веза, желео
да прилику за сина пронађе овде, из осећања и наклоности које не бих во-
лео да потцените; јер се несумњиво по доброј вољи Божијој одвијаху уде-
си на моме путовању, све док не бејах доведен до ваше кћери и дома вашег.
Наиме, кад се бејах приближио граду ја видех велику скупину девојака где
долази до бунара, те се помолих да међу свима пронађем управо ону коју
тражим, а то беше ваша кћер која ми се од свих издвоји и приђе, сасвим у
складу са мојом молитвом. Знајући сад све ово, да ли ћете одобрити вен-
чање због којег сам послан, a чије је заруке већ потврдило указање Божије?
Да ли ћете показати уважење за Аврама, који ме је послао са толико мно-
го брижности, дајући сагласност за венчање ове девојке?“ Чувши све ово,
мајка и брат разумеше да је реч о вољи Божијој, и здушно потврдише по-
нуду, па послаше кћер онако како је са Аврамове стране и жељено. Тако се
Исак њоме венча, а свеколико очево наслеђе постаде његово; јер деца Ке-
турина већ бејаху отишла до својих удаљених насеобина.
ПОГЛАВЉЕ СЕДАМНАЕСТО
О АВРАМОВОЈ СМРТИ
Недуго потом Аврам премину. Он бејаше човек неупоредиве чести-

тости, и почаствован од стране Господа на начин достојан његове по-
божности. Поживео је стотину седамдесет и пет година, и би сахрањен у
Хеброну, покрај своје жене Саре, од стране синова Исака и Ишмаела.
ПОГЛАВЉЕ ОСАМНАЕСТО
О ДЕЦИ ИСАКОВОЈ, ЕСАВУ И ЈАКОВУ; О ЊИХОВОМ РОЂЕЊУ И ОД-
ГАЈАЊУ
1) Нешто после Аврамове смрти Исакова жена понесе прво дете18; а

кад њен трбух силно нарасте, Исак се веома забрину и упита Бога о исхо-
ду трудноће. Бог одговори да Ребека носи близанце, и да ће два народа по-
нети имена ове двојице синова, те да ће онај који се на рођењу појави дру-
ги, превазићи старијега. Сходно томе Ребека, недуго потом и управо ка-
ко Бог предсказа, роди близанце од којих је старији од главе до ногу имао
грубу кожу и бејаше веома космат; а млађи, пак, задржа пут глатку каква
беше на рођењу. Од њих двојице отац је већма волео старијег, названог,
прикладно његовој грубости, Есав, јер Јевреји такву косматост називају
Есав19 [или Сеир]; млађи, пак, беше вољенији од стране мајке.
2) Када на њихову земљу удари глад, Исак одлучи да пођу у Египат где
земљиште беше добро, те, по Божијој поуци, они отидоше у Герар. Тамо
их прими лично краљ Абимелех, будући да je Аврам некада живео код
њега и да беху пријатељи. Испрва је краљево опхођење било врло љубаз-
но, али га доцније у истом држању спречи завист коју поче осећати пре-
ма Исаку; јер, када виде да Бог чува Исака са свом могућом брижношћу,
краљ му стаде одрицати наклоност. Али се и Исак, када виде како завист
мења Абимелехова осећања према њему, повуче у место звано Вале, неда-
леко од Герара. Тамо се догоди да га, за време док је копао бунар, нападну
пастири како би га спречили у послу, а како није желео да се с њима оти-
ма за то место он се повуче, и поче копати на другом месту; па када, опет,
неки други Абимелехови пастири поново насрнуше на њега он се и ода-
тле повуче, сачувавши таквим трезвеним и смотреним понашањем своју
безбедност. Напослетку му ипак дозволише да без нових узнемиравања
ископа бунар којем даде име Рехобот, што означава велики простор; што
се тиче претходних бунара, један беше назван Ескон, што значи неслога, а
други Ситена, што значи непријатељство.
3) Након овога Исакови се послови увећаше, а повољни услови жи-
вота расцваше, одакле потече и велико богатство. Чак се и Абимелех —
премда је дотле радио супротстављајући се Исаку, а узајамно је сумњи-
чење међу њима постајало све веће па се и јасно указивало дотле скриве-
но непријатељство због којег се Исак и одвојио — поче прибојавати да му
негдашње пријатељство с Исаком неће јамчити безбедност уколико овај
пожели да узврати на увреде које му је нанео. Он зато посла једног од
својих војних заповедника, по имену Филох, да обнови пријатељство са
Исаком. Овај се, пак, ускоро врати краљу, након што доби сва јемства што
их је Абимелех прижељкивао, и то само захваљујући доброти Исакове на-
рави, која учини да се он пре сећао пријатељства што га је Абимелех нека-
да показао према његовом оцу и њему самом, него потоњег гнева.
4) Када Есав, један од двојице Исакових синова и онај кога је отац ви-
ше волео, стиже до доби од четрдесет година, он [самовољно] ожени Ада-
ху, кћер Хелона, и Ахолибамаху, кћер Есебеонову — а Хелон и Есебеон бе-
ху велики кнежеви међу Канаанцима; на тај начин, међутим, понашајући
се као се да сам располаже правом одлучивања о својем браку и чак ни не
питавши оца за савет, он прихвати да над собом има туђине за надређене;
јер, да је на Исаку било да одлучи, он му не би дозволио да се тако приже-
ни, јер не бејаше вољан да улази у било какве савезе са људима те земље;
али, не желећи да буде непријазан према сину заповедајући му да напусти
изабране жене, Исак реши да остане нем.
5) Ипак, када Исак посве остари, и више готово уопште није видео,
он зазва к себи Есава и рече му да га, поред слепила и отказивања очију,
и његова дубока старост спречава у обожавању Господа [обредом жртво-
вања]; стога од сина затражи да пође у лов и када налови што је могуће
више срнетине, да од ње припреми вечеру20, како би после тога Исак мо-
гао учинити молебан Богу да Он остане и Есавов подржавалац и ослонац
током читавог његовог живота; томе додаде да више није сигуран колико
ће још живети, те да је жељан да молитвом обезбеди да Бог буде милоср-
дан према његовом сину.
6) Послушавши оца, Есав пође у лов, али Ребека, мислећи да је исправ-
но да обави такву молебан којом ће, уместо за Есава, придобити Божију
милост за Јакова, и то без сагласности Исакове, затражи од Јакова да за-
коље јариће и припреми вечеру. Јаков послуша мајку, и изврши све њене
налоге. А када вечера беше готова, Јаков узе козју кожу и стави је на своју
руку како би изгледала космата и како би од ње отац помислио да је рука
Есавова; јер они беху близанци и у свему другоме сасвим налик један дру-
гом, осим по маљавости. Ово је, међутим, Јаков чинио ван себе од стра-
ха да би пре но што молебан буде учињена он могао бити ухваћен у пре-
вари, и тако, сасвим супротно намери, био од стране оца проклет уместо
благословен. У таквом стању он изнесе вечеру пред Исака који поверова
да пред собом види Есава. Не посумњавши у превару, он обедова, те се
затим препусти молитвама и залагању код Бога, рекавши: „O, Господару
свих времена и Творче свега постојећег; Ти беше Онај који подари оцу мо-
ме обиље добара, а и мене самог удостоји поклањајући ми све што имам;
Ти беше и Онај који ми обећа да ћеш и потомству мојему бити милости-
ва потпора, па и њему уделити још и веће благослове; учини, онда, потвр-
ду својих обећања, и немој мене превидети због слабости у којој се нала-
зим и због које Ти се најусрдније молим. Буди великодушан и благ према
моме сину, и сачувај га и заштити од свега што је зло. Подари му срећан
живот и поседовање онолико добара колико Твоја милост може дарујући
пред некога положити. Учини га страшним за непријатеље његове, и ува-
жаваним и вољеним међу његовим пријатељима.“
7) Тако се Исак мољаше Богу, верујући да молитве чини за Есава. Али
тек што их он доврши, Есав се врати из лова. А када Исак напокон опа-
зи своју грешку, он оћута: но, сад Есав затражи да постане судеоником у
истим очевим благосиљањима што их је овај већ учинио за његовог бра-
та; али га Исак одби, стога што све његове молитве већ беху потрошене
на Јакова, те Есаву ништа друго не преостаде до да горко жалује због по-
грешке. Ипак, његов отац туговаше због Есавовог плача, те га хтеде уте-
шити рекавши да ће он све друге људе превазићи у умешности лова и сна-
зи руку и тела, и у свакој врсти делања; те да ће стећи велику славу у сва-
кој од тих области не само он, него и читаво потомство његово; па ипак
ће свеједно морати да буде на услузи брату својему.
8) Тек тада мајка ослободи Јакова, будући да је била у страху како ће
његов брат у одмазди због грешке у молитвама Исаковим казном ударити
на њега. Стога она сада поче уверавати Исака да за жену Јакову узме де-
војку родом из Месопотамије која је уз то била и њена рођака; јер је Есав,
пак, без очевог допуштења већ био жењен за Басемату, кћер Ишмаелову,
уопште и не тражећи Исакову сагласност: јер је Есав, знајући у којој је ме-
ри његов отац несклон Канаанцима и колико је осуђивао Есавове претхо-
дне бракове, Басемату и оженио само зато да би му најзад удовољио; јер је
Исак одиста веома волео ову девојку.
ПОГЛАВЉЕ ДЕВЕТНАЕСТО
О ЈАКОВЉЕВОМ БЕКСТВУ У МЕСОПОТАМИЈУ ЗБОГ СТРАХА ОД
СВОГА БРАТА
1) Тако је мајка послала Јакова у Месопотамију како би оженио кћер

Лавана, који је био брат Ребекин. (Овај је брак Исак дозволио, напросто
стога што је увек услужно испуњавао жеље своје жене.) До свога циља Ја-
ков мораде путовати кроз Канаан, а будући да је, као и отац његов, осећао
нетрпељивост према људима те земље, он ни код кога не хтеде да тражи
склониште, већ је биваковао на отвореном, имајући за узглавље само хр-
пу прикупљеног камења. Али он ипак усну, и у том се сну пред њим ство-
ри визија: учини му се да види лестве које сежу од земље до небеса, и
створења која су силазила низ пречке изгледајући дивотније од људских
бића; а напослетку сâм Бог стаде преда њ, сасвим разговетно видљив, Бог
који, зазивајући сневача по имену, говораше овим речима:
2) „О, Јакове, није умесно да ти, као син врснога оца, и унук онога који
је уживао силно уважење због своје ненадмашне врлине, будеш обесхраб-
рен ониме што се око тебе тренутно збива, већ да се надаш бољим време-
нима, јер теби уз моју помоћ следује големо изобиље свега доброга; јер ја
бејах онај који је Аврама негда извео из Месопотамије када га прогоња-
ху његови рођаци, и ја учиних срећнога човека од твога оца, па онда нећу
ништа мање среће даривати ни теби. Стога буди куражан, и под мојим
надзором продужи са овим путовањем, јер ће венчање које тако жарко
прижељкујеш одиста бити извршено. И ти ћеш имати децу одличних осо-
бина, и поврх тога бројем неизмерну; а она ће живети посвуда где могу и
морају множећи се у још бројнијем потомству којем ћу, као и наследни-
цима тих потоњих, дати власт над свим земљама, а њихово ће потомство
најзад испунити сву земљу и море, све дотле док их Сунце видети може; а
ти се немој бојати ниједне опасности, нити устукни пред многим подух-
ватима којe мораш извршити, јер по својем ћу те провиђењу ја водити и
упућивати шта да чиниш како у времену садашњем, тако joш и више у
ономе што ће тек преда те доћи.“
3) Таква беху прорицања што их Бог изрече Јакову, који отуда беше
веома обрадован оним што виде и чу, те проли уље на узглавнo камење,
јер оно беше то на којем је учињено пророчанство тако велике благода-
ти по њега. Taкође се и обавеза чврстим заветом да ће на истом месту из-
вршити и жртвоприношење, уколико поживи и безбедно се врати; у том
случају понудиће десетак свега што има Богу. Па још додели том месту
звање посвећеног и даде му име Бетел, што, преведено на грчки језик, зна-
чи Кућа Божија.
4) Тако он продужи путовање кроз Месопотамију, те напослетку сти-
же до Харана; па, сусревши пастире у предграђу, недорасле дечаке и де-
војке који су седели око неког бунара, он застаде крај њих, жељан да до-
бије воде. Заподенувши разговор са њима, он упита да ли познају човека
по имену Лаван, и да ли је он још увек жив. Они му углас узвратише ка-
ко таквог човека добро познају, будући да он нипошто није тако неуглед-
на особа да би је могли непознавати, те да, осим тога, његова кћер напа-
са очева стада заједно с њима, и право је чудо и штета да она још није до-
шла, јер — рекоше Јакову — свакако ће странац преко ње најтачније саз-
нати оно што га занима о њеној породици. Али нетом што окупљени та-
ко изговорише, то се девојче појави, а са њом и остали пастири. Њени јој
познаници показаше Јакова и рекоше да је он туђинац који је дошао да се
распита о пословима њеног оца. Она, пак, бивајући обрадована Јаковље-
вим доласком онако како већ деца бивају са сваком придошлицом, упита
овога ко је он и када је дошао, и шта би се догодило да је она пропустила
да у тај дан до бунара дође. Још додаде и да жели да је у моћи њене поро-
дице да испуни жеље због којих је до њих допутовао.
4) Aли Јаков беше посве освојен, не толико љубазношћу свих прису-
тних нити осећањима која би се у одговор на то могла у њему подићи,
већ због тренутне љубави коју осети према девојци, и затеченошћу ње-
ном лепотом која беше тако расцветана да би се свега неколико жена ње-
них година са њом у томе могло огледати. Стога он рече: „Ако си ти Лава-
нова кћер, између тебе и мене постоји рођачка веза старија од твога или
мог рођења; јер Аврам беше отац Терахов, баш као и Харана и Нахора; а
од овог последњег, Нахора, син беше Бетуел, твој деда. Мој отац Исак бе-
ше син Аврама и Саре, која беше кћер Харанова. Али постоји чак и бли-
же и позније везиво узајамног сродства којег нас двоје између себе носи-
мо, јер је моја матер Ребека сестра твог оца Лавана од истог оца и мајке,
те смо отуда ти и ја најближа својта. А ја сада стижем да бих те поздравио
и обновио примерену наклоност која између нас мора постојати.“ Чувши
све ово, а посебно на помен Ребекиног имена, девојка — како се то већ до-
гађа младим бићима — заплака, и то због нежности коју је осећала према
свом оцу, те загрли Јакова јер је из очевих прича била добро упозната са
Ребеком и знала колико њено спомињање годи једнако и оцу и мајци. Па
када тако још једном поздрави Јакова, она додаде како oн доноси највеће
и најжуђеније задовољство њеном оцу — који се у честим сећањима увек
спомињао своје сестре — али и целој њиховој породици, па и њој самој;
и још додаде да ће у очевим очима ова вест Јакова учинити једнаким оби-
стињењу најповољнијих околности које би оца могле задесити. Најзад де-
војка замоли Јакова да пође до њеног оца, те да је следи док га она буде
овоме водила, јер оца не би требало дуже ускраћивати за задовољство
таквог сусрета, остајући даље у разговору с гостом.
6) Након што ово изговори, девојка поведе Јакова к Лавану. Будући
одмах прихваћен од стране свог ујака, Јаков код њега намах нађе пуну
безбедност, као да се обрео међу пријатељима којима је својим неочеки-
ваним приспећем донео огромно задовољство. Ипак, недуго по доласку,
Лаван му каза како, истина, не може пронаћи довољно речи којима би из-
разио радост због његовог присуства, али да га свеједно мора упитати за
разлог доласка, и зашто је оставио оца и мајку када они засигурно морају
имати потребе за његовим старањем; уз ово питање Лаван још једном по-
нуди Јакову сву помоћ и подршку којом би он за њега могао располагати.
Тада Јаков изнесе све што беше разлогом и намером његовог путовања, те
напослетку рече да је Исак имао два сина близанца, њега самог и Есава,
који је — будући да није узео учешћа у очевим молитвама за наклоности
Божије, које мудрошћу његове мајке све пређоше у корист Јаковљеву —
вребао прилику да брата убије јер је остао ускраћен за краљевство које му
је по вољи Божијој имало припасти, као и за благослове које је отац мо-
литвама искао од Господа. То су, дакле, околности које га понукаше да се
упути до Лавана, као и мајчин наговор — „јер ми смо сви“, рече он Лава-
ну, „један род, а моја мајка цени везу с твојом породицом много више но
са ма којој другом у нашој земљи; те се тако ја уздам у тебе и у Бога као у
моје чуваре на овом путовању, и држим да сам посве сигуран у околнос-
тима твога окриља“.
7) Лаван одмах обећа да ће се према Јакову опходити са највећом мо-
гућном човечношћу, и то не најпре због њихових заједничких предака,
већ због његове мајке према којој је, како рече, и поред њеног одсуства,
увек показивао најдубљу нежност чији ће садржај сада постати брига за
Јакова; јер, додаде, Јаков ће по одлуци Лаваној постати старешина свих
пастира и добити овлашћења довољна за преузимање таквог положаја; а
када буде пожелео да се врати својим родитељима, биће послат са обил-
ним даровима, како већ и мора бити у част њихове рођачке блискости.
Jaкову беше драго све што је управо чуо, па рече како ће својевољно и са
највећом спремношћу поднети сваки труд за време свог боравка код Ла-
вана, али да заузврат, као награду за све што ће радити, жели да добије за
жену Рахелу која није само део уважавања које осећа према Лавановој по-
родици, већ је и пут којим је до такве милости и доспео, и управо је, рече,
љубав коју осећа према девојци оно што му даје за право да пред њеног
оца изнесе своју понуду. Лаван беше веома задовољан овим признањем, и
сагласи се да Јакову дâ кћерину руку, јер није желео никаквог боље зета до
њега. Али, додаде, да ће ово учинити само ако Јаков неко време остане код
њих, јер он као отац није вољан да шаље Рахелу међу Канаанце, будући
да се каје што је и сестри допустио да тамо ствара брачну заједницу. Сло-
живши се са Лаваном, Јаков пристаде да ту остане седам наредних годи-
на, спреман да толико дуго служи своме тасту и да му у том року покаже
довољно примера своје врлине, како би овај поближе могао сазнати как-
вом човеку даје кћер. И тако, након што овај рок прође и сви прихваћени
услови беху испуњени с Јаковљеве стране, овај направи свадбену гозбу;
али, када дође ноћ, Лаван крадом од Јакова у његову постељу посла своју
другу кћер, која беше не само старија од Рахеле већ и сасвим несличног
лика; а Јаков, не приметивши разлику једнако због пића и мрака, те ноћи
леже са њом. Али, када се развиде, он препозна шта му је учињено, те
пребаци Лавану за непоштено поступање — а овај, заузврат, затражи из-
вињење за поступак који је, како рече, био принуђен да учини, будући да
он није Јакову подметнуо Леу с неком рђавом мишљу, већ стога што га је
савладала друга неодложна потреба која, међутим, ничим не може спре-
чити Јакова да заиста не ожени Рахелу, али под једним условом: потребно
је да Јаков служи Лавана и наредних седам година, након којих ће му овај
најзад дати руку оне коју воли. Јаков се мораде приклонити овом захтеву,
будући да му његова љубав према Рахели није допуштала да поступи дру-
гачије; па када прође још седам година, он најзад узе Рахелу за жену.
8) Тако је Јаков сада имао две жене, а свака од њих је располагала слу-
шкињама које им је поклонио њихов отац: Зилфа беше помоћница Леина,
а Билха Рахелина, при чему оне ни по чему не беху робиње, већ тек по-
слушне дружбенице својим господарицама. Леа, међутим, беше посве не-
срећна због мужевљеве љубави према њеној сестри, верујући да ће је он
више уважавати уколико понесе његову децу. Стога она непрестано пре-
клињаше Бога; па када одиста и роди сина, а њен се муж због тога поми-
рљивије поче према њој опходити, она детету даде име Ребел, јер је Бог
имао милости према њој, дајући јој сина, а то је управо значење тог име-
на. После извесног времена она роди још три сина: Симеона, што је име
које значи да је Бог услишио њене молитве, затим Левија, потврду њиховог
пријатељства, а потом и Јуду, што значи захваљивање. Aли Рахела, стра-
хујући да плодност њене сестре не би умањила страст коју је Јаков осећао
према њој, пусти у његову постељу своју слушкињу Билху која затрудне
и Јакову роди сина Дана, што је име које се на грчком може растумачити
као Божији суд. После Дана Билха је родила и Нефталима, што значи непо-
бедив у борбеним варкама, будући да је Рахела настојала да победи плод-
ност своје сестре овим лукавством. Али и Леа прибеже истом лукавству,
те посла у Јаковљеву постељу своју помоћницу Зилфу, са којојм Јаков доби
сина Гада, што се може превести као богатство, а затим Ашера, што значи
срећни човек, будући да он додаде слави Леиној. Потом се догоди да је Ре-
бел, најстарији Леин син, донео плодове мандрагоре својој мајци. Када их
Рахела виде, обузета снажном жудњом, пожеле да их сестра поклони њој;
али када ова одби молбу, пребацивши Рахели покушаје да спречи благона-
клоност коју би јој Јаков морао указивати, Рахела, настојећи да ублажи сес-
трин гнев, рече овој да ће те вечери припустити мужа њеној постељи. Леа
прихвати услугу, и Јаков остаде те ноћи с Леом да би угодио Рахели. Тако
Леа поново затрудне и потом роди синове Исахара, што значи рођен под
закупом, и Завулона, или оног рођеног као залога добронамерности према
њој, а уз њих и кћер Дину. После неког времена и Рахела доби сина, којег
назва Јосифом, што значи требало би да и други буде њему придодан.
9) Прошло је већ двадесет година како је Јаков непрекидно напасао
стада свог таста, те више није могао одлагати жељу да напусти Лаванов
дом и са женама пође натраг својој кући. Али како му таст не даде дозво-
лу да тако учини, Јаков мораде смислити начин и потајно умаћи. Зато је
пре свега проверио мишљење жена о одласку, и оне се такође показаше
вољним и спремним. Рахела понесе са собом слике својих богова које су,
по обичајима те земље, употребљавали у обреду богоштовља, па побеже
заједно са својом сестром, а сву децу њихову, као и помоћнице и све што
су од иметка поседовали, такође поведоше и понесоше на пут. Са своје
стране, Јаков поведе половину све стоке а да претходно ничим није оба-
вестио Лавана. Разлог, пак, што је Рахела понела слике својих богова упр-
кос томе што је Јаков презирао њихово поштовање, био је веома смотрен:
уколико би били гоњени и потом ухваћени од стране њеног оца, она је мо-
гла потражити заштиту у тим сликама, и тиме задобити његов опроштај.
10) Али је Лаван већ након једног дана био упознат са одласком својих
кћери и Јакова, те се разгневи и крете за њима, водећи са собом одред го-
нилаца; и седмог дана они стигоше бегунце, затекавши их како се одма-
рају на неком брду; али он ипак не насрну нити се грубо умеша, јер до-
гађаји узеше други ток: пред њим се, наиме, у сну појави Бог који га упо-
зори да у миру прихвати свог зета и жене његове а Лаванове кћери; и да
не учини ниједан пренагљен или гневан потез, већ да склопи савез с Јако-
вом. Такође Бог упозори да ће, уколико Лаван с презрењем потцени њи-
хову малобројност и усуди се да их нападне са тако непријатељским на-
мерама, Он сам стати на страну нападнутих. Будући да на тај начин беше
упозорен од стране Господа, Лаван одмах следећег дана позва Јакова к се-
би, намеран да са њим све расправи и упозна га са својим сном; па када,
одговоривши позиву, Јаков с поверењем дође до Лавана, овај га стаде оп-
туживати, устврђујући како га је прихватио када Јаков беше сиромашан
и потребит, и како му је уделио обиље свега од оног са чиме је распола-
гао. „Јер“, рече Лаван, „ја сам с тобом браком спојио своје кћери, претпо-
стављајући да ће твоја захвалност према мени бити већа но икада; али ти
показа да ти није света ни сестринска веза твоје мајке са мном, нити на-
клоност коју смо нас двојица између себе уговорили; нити си се обази-
рао на жене своје које су моје кћери, нити на децу своју која су моји уну-
ци. Већ си у мени видео непријатеља свога, отевши ми половину стоке
и убедивши моје кћери да одбегну од свог оца, поврх свега поневши са
собом свете слике које су моји преци као светиње поштовали, и бивали
почаствовани тим богоштовљем које сам и сâм упражњавао. Укратко, оно
што си учинио било је као да ниси мој рођак, нити син моје сестре и муж
мојих кћери, као да ниси од мене примио све могуће гостопримство и као
да никада ниси јео за мојим столом.“ Након што Лаван све ово изрече, Ја-
ков устаде у своју одбрану, рекавши да он сигурно није једина особа у коју
је Бог усадио љубав према завичају, већ да је такво што учинио природ-
ним у свим људима, и да је, отуда, сасвим разумно да се он, после толико
дуго времена, жели да врати одакле је дошао. „A што се тиче плена за чију
ме отмицу оптужујеш, не мислиш ли да би, када би иједна друга особа
просуђивала, она нашла да веома грешиш? Јер, уместо речи захвалности
што сам се истовремено и старао о твојој стоци и умножавао је, како се ти
то усуђујеш да се са тако неправичним бесом опходиш према мени зато
што сам узео, те и сада имам са собом, само мали део грла? Осим тога, што
се тиче твојих кћери, примети да није последица никаквог мог злог наго-
вора то што ме оне желе пратити на мом путу кући, већ због осећања које
жене сасвим природно гаје према своме мужу. Оне стога, право говорећи,
и не следе толико мене, колико своју децу.“ Управо тако говораше Јаков
у намери да са себе спере свако пребацивање да је неправично поступио.
А овоме додаде и своју властиту осуду и прабацивање Лавану, рекавши:
„Иако бејах син твоје сестре, и ти ми даде своје кћери за жене, изнуривао
си ме грубим заповестима и под њима ме држао двадесет година. Исти-
на је да сам сву ту тегобу подносио без роптања само зато да бих оженио
твоје кћери; али ти ме након венчања подвргну још горим захтевима но
раније, таквима које би и непријатељ радије избегао.“ Ово беше тачно, јер
се Лаван према Јакову одиста опходио веома рђаво; јер, када је видео да
Бог помаже Јакову у свему што овај пожели, он му је обећао да ће му од
све новорођене стоке понекад давати ону чија је кожа бела, а понекад ону
чија је кожа црна; али када пристиже време да са Јаковом по том обећању
подели бројна грла, он не одржа реч, већ рече како ће му стоку дати сле-
деће године, и то само зато што је завидео на бројности онога што је тре-
бало припасти Јакову. И то што обећа он учини по истом реду као и пре-
тходни пут, стога што је веровао да се такав прираст стада више не може
очекивати; али када се опет исто догоди, он Јакова поново превари.
11) Али у погледу светих слика, Јаков допусти да их Лаван сам про-
нађе, и овај на то пристаде. Но Рахела, будући обавештена о томе, склони
слике под седло камиле коју је јахала, и седе на њих, рекавши да је „при-
родно стање“, у коме се налази, спречава да устане; стога Лаван одуста-
де од даље потраге, не посумњавши да би се његова кћер у таквом стању
могла и приближити сликама. Тако он склопи савез са Јаковом и свечано
се обавеза да према њему неће починити никакво зло због онога што се
догодило; и Јаков положи сличан завет, обећавши да ће волети Лаванове
кћери. Ова заветовања они такође потврдише зазивањем имена Божијег
за сведока, које утврдише подизањем стуба у обличју олтара на том брду
које се од тада зове Гилеад, као што се и земља којој брдо припада назива
Земља Гилеада. Па пошто уприличише свечану гозбу поводом направље-
ног савеза, Лаван се врати дому.
ПОГЛАВЉЕ ДВАДЕСЕТО
О СУСРЕТУ ЈАКОВА И ЕСАВА
1) Након што је Јаков продужио путовање према земљи канаанској,

пред њим се указаше анђели и препоручише му да очува добру наду у
повољне околности свог живљења у будућности; стога он то место анђе-
оског указања назва Божијим логором. Потом, жељан да што пре сазна
какве су намере његовог брата према њему, он посла пред собом гласнике
са задатком да прибаве тачан извештај о свакој ствари која га се тицала,
будући да бејаше уплашен због негдашњег непријатељства које је владало
међу њима. Он задужи оне које је послао да кажу Есаву следеће: „Јаков је
сматрао непожељним да живи заједно с Есавом све дотле док је овим овла-
давао гнев против брата, те је стога напустио завичај; а сада се, мислећи
да је дужина његовог одсуства морала учинити своје и поравнати разли-
ке међу браћом, он враћа, доводећи са собом своје жене и децу своју, са
свиме што поседује, те се предаје, скупа са оним што му је најдраже, бра-
ту у руке, сматрајући својом највећом срећом да са њим подели оно што
му је Бог милошћу даривао.“ Такву поруку гласници предадоше и Есав бе-
ше њоме задовољан, али се подиже и крете у сусрет брату са пратњом од
четири стотине људи. Јаков, када чу број оних са којима Есав к њему по-
лази, веома се уплаши, aли сву наду у ослобођење из невоље предаде Бо-
гу, па поче разматрати како би могао, у околностима у којима се нашао,
сачувати себе и оне који беху с њим, и надвладати непријатеље уколико
би га зломислено напали. Тако се домисли да своју пратњу подели на два
дела, те једне посла пред братовљеву скупину, а друге позва да му приђу
посве близу, те да тако, уколико први буду надјачани у случају да на њих
Есав насрне, могу у онима који ступају иза њих наћи прибежиште. Па на-
кон што постави пратњу у том поретку, Јаков посла неколико људи да од-
несу поклоне Есаву. Поклоне су сачињавали стока и велики број разних
четвороножних животиња, таквих да су због своје реткости морале бити
веома прихватљиве за оног ко би их примио на уздарје. Оне који беху та-
ко отпремљени с поклонима Јаков је слао на извесном растојању једног од
другог, тако да би се, појављивани у низу с даровима, могли учинити број-
нији, због чега би се у Есаву, док прима низ поклона, стишавао гнев, уко-
лико је још против брата острашћен. Поврх свега, Јаков је ове дароносце
поучио да благо говоре са оним коме носе поклоне.
2) Након што је Јаков читавог дана издавао таква задужења, присти-
же ноћ, и он покрете напред читаву пратњу, па чим пређоше једну реку по
имену Јабок, Јаков заостаде иза осталих, када се изненада пред њим поја-
ви анђео који га принуди да се порвају. У тој борби Јаков надјача анђела
који, побеђен, поче говорити људским језиком. У том обраћању анђео под-
стицаше Јакова да буде задовољан оним што се управо догодило, те да не
потцени победу коју је извојевао јер она нипошто није мала, будући да је
савладао анђела Божијег: ту победу ваља ценити као знамен великих бла-
гослова који ће се на њега од Бога спустити и чији изданци никада неће
престати да избијају, али и као знак да ниједан човек неће бити одвише
снажан за Јаковљеву моћ. Анђео му такође наложи да себе од сада назива
Израиљом, што на хебрејском језику значи онај који се борио са божанским
анђелом21. Ова обећања су учињена на молбу Јаковљеву; јер када је опазио
да је пред њим анђео Божији, он од овога заиска да му означи шта ће га
убудуће задесити. А када анђео изрече оно што смо већ изнели, он ишче-
зе; али Јаков беше задовољан чувеним, и назва то место Фануел, што зна-
чи лице Божије. И он тада осети бол од минуле борбе у тетиви препоне, те
одлучи да се од тада па завазда уздржи од једења тог дела тела у животиња
припреманих за обед. А у његову част и ми до данас чинимо исто.
3) Када Јаков схвати да је његов брат близу, он нареди женама да пођу
напред, свака понаособ са слушкињама, како би могле гледати држања
људи у борби, уколико Есав буде изазвао сукоб. Јаков затим пође до Еса-
ва и поклони се пред њим, а овај не имаде зло држање према њему, већ га
поздрави и упита о пратњи тих жена и деце с њима; и затражи, након што
је саслушао све што је желео да сазна о њима, да пођу заједно до њиховог
оца; али како се Јаков поче претварати да је стока изнурена, Есав се вра-
ти у Сеир где беше његово место становања, које је он сâм преименовао у
Чупавиште, због своје сопствене космате чупавости.
ПОГЛАВЉЕ ДВАДЕСЕТ ПРВО
О ПОВРЕДИ ДИНИНЕ ЧЕДНОСТИ
1) Јаков потом стиже до места које се до данас зове Шатори (Суцот),

а одатле оде до Шехема, који је канаански град. Будући да су у то време
Шехемљани одржавали празничну светковину, Дина, која беше једина Ја-
ковљева кћер, пође до града како би видела украсе што их носе жене те
земље. Али када је угледа Шехем, син краља Хамора, он је насилно обљу-
би, а будући да се веома заљуби у њу он затражи од оца да му Дину учини
женом. Краљ удовољи овој жељи, и пође до Јакова, тражећи од њега доз-
волу да његов син Шехем може по закону узети Дину за жену. Али Јаков,
не знајући како да одбије жељу таквог достојанственика, aли истовреме-
но и знајући да му није дозвољено да кћер удаје за странца, умоли краља
да му остави времена да обави саветовања поводом онога што овај од ње-
га тражи. Тада га краљ напусти, оставши у нади да ће му Јаков одобрити
жељено венчање. Тако добијено време Јаков искористи да обавести своје
синове о скрнављењу Динином и о поруци Хаморовој, затраживши исто-
времено од њих савет о томе шта би требало урадити. Синови, међутим, у
највећем броју не рекоше ништа, јер нису знали какав би савет дали. Али
се Симеон и Леви, браћа Динина по матери, сложише међу собом да изве-
ду следеће предузеће: будући да је тада било време светковања, када Ше-
хемљани беху предани спокојству и пировању, они се прикрадоше како
би уочили час када ће сви коначно позаспати па онда, ушавши у град, по-
секоше све мушкарце, укључујући и краља и његовог сина међу њима, и
поштедевши само жене. А када то и без очеве сагласности учинише, они
ослободише и са собом поведоше сестру.
2) Јаков беше грдно запањен силином овог чина, и жестоко окриви си-
нове због њега, али Бог стајаше уз њега и наговори га да ипак пронађе у
себи храбрости; те да истовремено очисти своје шаторе и принесе исте
оне жртве што их се заветовао да ће их принети када је први пут пошао
у Месопотамију и видео божанску приказу. Па како се прихвати да очис-
ти и све своје присташе, он набаса на слике Лаванових богова (јер он ра-
није није знао да их је Рахела украла), па их положи на земљу оставивши
их испод једног храста у Шехему. Напустивши то место, он принесе жрт-
ве у Бетелу, месту на којем је видео своја привиђења приликом првог пу-
товања у Месопотамију.
3) А када и одатле пође даље, и пристиже наспрам Ефрате, он тамо са-
храни Рахелу, која је преминула на порођају; те тако она беше једина од
Јаковљеве родбине која није уз почасти сахрањена у Хеброну. А када је
неко време ожали, он сина којег му је она умирући родила назва Венија-
мином, због туге што мајка, родивши га, није с њиме преживела. Те се та-
ко наврши укупан број деце Јаковљеве, дванаест синова и једна кћер. Од
њих осморо беше законито, то јест шест од Лее и двоје од Рахеле, а чет-
воро беше од слушкиња, по двоје од сваке, а имена свих њих већ смо ра-
није изложили.
ПОГЛАВЉЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО
КАКО ЈЕ ПРЕМИНУО ИСАК И БИО САХРАЊЕН У ХЕБРОНУ
Одатле је Јаков дошао у Хеброн, град смештен међу Канаанцима, у

којем је живео Исак, са којим, тако, још кратко време заједно поживе
и његов син; Ребеку, пак, Јаков више није затекао међу живима: његова
мајка већ беше сахрањена у величанственој гробници која им је припада-
ла од њихових предака, и у којој јој се ускоро придружи и Исак, будући да
премину убрзо након Јаковљевог доласка, и беше сахрањен крај жене од
стране својих синова ту, у Хеброну. Исак беше човек којег је Бог веома во-
лео, удостојавши га великих милости провиђења, у чему је наследио свог
оца Аврама. Поживео је до дубоке старости, јер премину након што у вр-
лини поживе стотину осамдесет и пет година.
КЊИГА ДРУГА
садржи период од две стотине дванаест година
ОД ИСАКОВЕ СМРТИ ДО ИЗГОНА ИЗ ЕГИПТА
КАКО СУ ЕСАВ И ЈАКОВ, СИНОВИ ИСАКОВИ, МЕЂУ СОБОМ ПО-
ДЕЛИЛИ СТАНИШТА, ПА ЈЕ ЕСАВ ЗАПОСЕО ИДУМЕЈУ А ЈАКОВ КА-
НААН
1) Након Исакове смрти његови су синови у одговарајућем односу по-

делили расположива станишта, при чему ниједан није задржао све што је
раније поседовао, већ је Есав напустио град Хеброн остављајући га брату
и, населивши се у Сеиру, управљао Идумејом. Он је ову земљу именовао
по себи, јер је он називан и Адомом, што је име које је задобио следећом
пригодом. Једног дана, наиме, он се вратио из напорног лова веома гла-
дан (ово се догодило још у његовом дечачком узрасту) и наишао је у дому
на свог брата који је у том часу за вечеру обедовао супу од сочива, која бе-
ше веома црвене боје; њена је боја учинила да је Есав још жаркије пожели
те он затражи од брата да је и њему да за вечеру: али овај искористи бра-
товљеву глад у своју корист, те га уцени да му препусти своје првенство у
рођењу, на шта Есав, притеран глађу, пристаде, одиста му обећањем пре-
пустивши, под једним храстом, своје првенство. Одатле потиче, с обзи-
ром на црвенило те супе, надимак који су му као подруглицу придали са-
временици, назвавши га Адом, будући да Јевреји оно што је црвено нази-
вају „Адом“; па тако исто име беше дато и земљи, с тим што Грци ово из-
менише у прихватљивији изговор и назваше је Идумеја.
2) Есав постаде отац петорице синова, од којих Јаус, Јалумос и Кореус
беху од једне жене, по имену Алибама; Алифаса му је, пак, родила Ада, а
Рагуела трећа жена, Басемата, и то су сви Есавови синови. Надаље, Али-
фас имаше пет законитих синова по именима Темар, Омер, Сафус, Готам
и Каназ; шести, Амалек, не беше из законитог брака, већ је рођен од стра-
не наложнице по имену Тамна. Они живљаху у делу Идумеје који се нази-
ва Гебалитис, што потиче од имена Амалек, односно Амалекитис; ово сто-
га што је Идумеја била велика земља са јединственим заједничким нази-
вом, док су њени делови задржали имена својих посебних становника.
КАКО СУ ЈОСИФУ, НАЈМЛАЂЕМ ЈАКОВЉЕВОМ СИНУ, ПОЗАВИДЕ-
ЛА ЊЕГОВА БРАЋА КАДА МУ ЈЕДАН ПРЕДСКАЗАЈНИ САН ПРЕДО-
ЧИ ЊЕГОВУ БУДУЋУ СРЕЋУ
1) Тако се догодило да је Јаков напослетку стигао до тако велике среће

какву је ретко који други човек достигао. Био је богатији од свих других
становника те земље, а истовремено су му завидели и поштовали га због
његових веома способних синова, јер не оскудеваху ни у чему од људских
дарова, већ беху широкогруди, једнако у марљивости својих руку и издр-
жљивости у тешком раду, a беху и домишљати у разумевању свега. И Бог
над њиме одржаваше такво старање, такву бригу за његову срећу, шаљући
Јакову највеће благослове, који деловаху чак и у ономе што је морало из-
гледати попут најтугаљивијих околности, које су биле узроком познатог
Изласка наших предака из Египта, то јест њега самог и његових потома-
ка. А околности у којима се ово последње догодило беху следеће. Након
што Јаков доби са Рахелом сина Јосифа, он га заволе више од свих оста-
лих синова, једнако због лепоте његовог тела и блиставости његовог ума,
jeр је дечак надмашивао све у смотрености расуђивања. Али, оваква оче-
ва осећања пробудила су завист и мржњу у Јосифовој браћи, а њих поја-
чаше и његови снови које он пренесе оцу и браћи, а који су му предскази-
вали његову будућу срећу; у овој зависти, међутим, нема ничег неуоби-
чајеног, јер је у људској раси редован случај да се завиди најближим рођа-
цима на њиховом напредовању. А приказања која је Јосиф имао у својим
сновима беху следећа:
2) Када су се налазили у јеку жетве, и Јосиф од стране Јакова беше по-
слан, скупа са својом браћом, да сакупи плодину, он у сну прими сно-
виђење које је веома правазилазило оно што су уобичајена указања када
снивамо; када се Јосиф пробудио, он о овоме исприповеда браћи, да би и
они могли просудити шта сновиђење предсказује. Рече им како је мину-
ле ноћи видео да његов сноп жита још увек стоји на месту на којем га је
оставио, али да су се њихови снопови пресавили до земље пред његовим,
онако како се слуге клањају пред својим господарима. Али чим браћа раз-
абраше да сновиђење прориче како ће Јосиф задобити велику моћ и бо-
гатство, и да ће ова моћ стајати насупрот њима самима, они одлучише да
никакво тумачење не казују Јосифу, као да тобоже они сан нису разуме-
ли; уместо тога, браћа се помолише да се ниједан део онога што су они
сумњали да је исправно тумачење сновиђења никада не обистини; а због
свега овога они само понесоше у себи још већу мржњу према Јосифу.
3) Али Бог, сасвим противно њиховој зависти, посла и друго сно-
виђење Јосифу, које беше још упечатљивије од претходног; јер му приказа
како Сунце узима Месец и све звезде са собом, и силази до земље, те се по-
клања пред сневачем. Он сада рече о сновиђењу и оцу своме, а потом, не
посумњавши ни у шта злонамерно, и браћи својој, када се нађоше заједно,
тe напослетку затражи од Јакова да растумачи шта би сновиђење могло
значити. Јаков беше веома задовољан сном: јер, разматрајући предвиђање
које је собом сновиђење носило, и домишљато и мудро погађајући његово
значење, oн се порадова великим стварима које оно најављује, с обзиром
да навештава будућу срећу његовом сину; и да, благословом Божијим, до-
лази време у којем ће Јосиф бити почашћен толико да заслужи обожа-
вање родитеља и браће своје — ово, јер је Јаков слутио да Месец и Сун-
це значе мајку и оца, стога што оно прво дарује пораст и гајење свега што
постоји, а оно друго даје облик и опскрбљује снагом све што претрајава; а
браћа беху звезде, будући да и њих беше једанаст на броју, као што је једа-
наест и број звезда које своју моћ примају од Месеца и Сунца.
КЊИГА ДРУГА 55
4) И тако Јаков даде свој суд о овом сновиђењу, који беше веома до-
мишљат. Али оваква тумачења проузроковаше велику жалост у браћи Јо-
сифовој; и отада они њега почеше осећати такорећи као туђинца међу со-
бом, гледајући искључиво са завишћу у све оне добре и пожељне ствари
које обећаваху сновиђења, а не и у чињеницу да је њихов ималац брат њи-
хов, са којим би, отуда, вероватно могли бити судеоници у срећи, па ка-
ко су такође били и равноправна деца својим родитељима, да су тако исто
могли бити и примаоци једнаке среће која би снашла ма кога од њих. Тако
се они одлучише да убију јуношу; и, сви се заједно усагласивши у погле-
ду решености, чим прикупљање жетве би свршено они пођоше у Шехем,
који беше земља погодна за прехрану стоке, богата пасиштима; те тако
они тамо напасаху стада, не упознавши оца са тим својим покретом до
удаљених пашњака. Услед тога Јаков осети како се у њему буди горка зеб-
ња у односу на синове, будући да ништа није знао о стању у којем живе на
пасиштима, нити добивши ма какве гласове о правом стању у којем се на-
лазе његова стада; па, стога што у њему узрасте страх за синове, он посла
Јосифа да извиди стада и да сазна прилике у којима му се налазе браћа, те
да потом донесе оцу речи о томе како се они владају.
КАКО БРАЋА, ВОЂЕНА МРЖЊОМ, ПРОДАДОШЕ ЈОСИФА У ЕГИ-
ПАТ; И КАКО ОН ТАМО СТИЖЕ ДО ВЕЛИКЕ СЛАВЕ И ПРИЗНАТО-
СТИ, И ПОТОМ ПОДВРЖЕ СВОЈУ БРАЋУ
1) Чим браћа видеше како им Јосиф долази, они се веома обрадова-

ше, aли не природно, као сусрету са неким блиским, нити као ономе ко-
га им шаље отац, него као каквом непријатељу који им је провиђењем Бо-
жијим предан у руке; и будући да су већ одлучили да га убију, ово је била
прилика која је лежала пред њима и коју нису смели пропустити. Али ка-
да их Ребел, најстарији међу њима, виде у таквом расположењу и слож-
не да изврше постављени циљ, он покуша да их наведе да се уздрже, пре-
дочавајући им гнусност наумљеног предузећа и његову ужасну природу;
он их упозори да би се такав чин показао као сушто зло у очима Божијим
и као безбожништво у очима људи, чак и да им жртва није сродник; али
је тај злочин још и више окрутан и гнусан када је онај кога су намерава-
ли да закољу њихов властити брат, и када се, тиме, неминовно поступа
крајње бездушно према оцу закланог, па и према мајци која ће неизбеж-
но бити безнадно очајна док буде нарицала над сином који јој је отргнут
из загрљаја; све то, дакле, сасвим је изопачено. Тако их он преклињаше
да имају обзира према својој властитој савести, и мудро размотре как-
ва ће их штета задесити због смрти тако ваљаног детета, и уз то њихо-
вог најмлађег брата; и да би се морали бојати Бога, који је уједно мотри-
лац и сведок наума којег имају против свог брата; рече и то да ће их Бог
већма заволети уколико се уздрже, и подарити им прилику за покајање и
поправку; али, уколико продуже са остварењем тог чина, све врсте каз-
ни сручиће на њих Бог због братовљевог убиства, стога што тиме оне-
чишћују Његово провиђење, које је посвуда присутно и које неће преви-
дети оно што се догодило, било да су у пустињи или у градовима; јер, ма
где се човек налазио, мора се претпоставити да је тамо и Бог. Ребел им још
каза и то да ће им њихова савест постати непријатељ уколико покушају
да спроведу тако наказно дело, без обзира да ли ће је они сматрати уми-
реном или ће се огласити онаквом какву ће морати да имају једни према
другима када убију брата. Још додаде да је поред онога што је дотле гово-
рио — да нипошто не може бити исправно убити сопственог брата макар
и да их је он ма чиме повредио — такође веома добро заборавити на не-
миле чинове тако блиских људи и пријатеља, чак и када су они такви да
се осећају као недобронамерни, а да се они, пак, спремају да убију Јосифа
који није крив ни за шта злонамерно према њима, те би у сваком случају
бар немоћ његових младих година морала у њима пробудити милосрђе
и нагнати да се уједине у његовој заштити. Тако би и повод убиства ово
учинио још горим, будући да га они уклањају само због зависти према ње-
говом будућем напредовању, у којем би равноправно и сасвим природно
и они могли учествовати јер нису никакви странци већ најближи рођа-
ци, те би на оно што Бог удељује Јосифу могли рачунати као на своје вла-
стито. Стога морају веровати да ће бес Божији бити још строжи и неми-
лосрднији због овог узрока, јер се они усуђују да посеку онога коме је сâм
Бог досудио да буде вредан таквог напредовања: убију ли га, онемогућиће
да се испуни промисао Божија и намера Његовог доброчинства.
2) Ребел је говорио браћи ово и још много штошта, користећи речи
преклињања и покушавајући на сваки начин да их саклони од убијања
свог брата. Али када виде да их његов говор ни у чему не ублажује, те да
се они, напротив, журе да што пре изведу наумљено, он их посаветова да
умање злочин у који ће се упустити уклањајући Јосифа. Ово, наиме, тре-
ба разумети с обзиром да их је он испрва подстицао да, обуздавши осве-
тољубивост, себе ипак одврате од злодела: али како је решеност да убију
брата у њима ипак превладавала, Ребел им рече да они могу одмазду учи-
нити и тако да се бар не предају тако безмерној кривици, у чему ће успе-
ти уколико послушају бар његов следећи савет кад већ нису претходни:
јер, рече, ако се већ мора прихватити да су они тако горљиво жељни ос-
вете, он сматра да ипак нису толико рђави, већ да су надасве, у тој уну-
тарњој присили којој се не могу отргнути, напросто лакомислени. Он их
зато замоли да не убију брата својим властитим рукама, већ да га баце у
дубоку јаму и пусте да у њој сâм умре, чиме би они сами веома приходи-
ли, будући да тако не би сопствене руке оскрнавили братовљевом крвљу.
Са овим се ти млади људи радо сагласише, те тако Ребел узе Јосифа и веза
га ужетом, те га пажљиво спусти у једну јаму у којој уопште не беше воде;
он сам, пак, након што учини овако, пође да тражи пашњак који би пого-
довао његовим стадима.
3) Али Јуда, такође један од Јаковљевих синова, виде неке Арабљане,
потомке Ишмаелове, како из земље Гилеада носе зачине и сиријску робу у
Египат, па након што се Ребел одвоји од браће, Јуда их посаветова да изва-
де Јосифа из јаме и продају га Арабљанима; јер, тако ће он засигурно ум-
рети међу странцима, а они ће остати слободни од свог безочног чина. Та-
ко и би одлучено, након чега браћа извадише Јосифа из јаме и продадоше
га трговцима за двадесет златника. Он је тада имао седамнаест година. За
то време Ребел, који током ноћи дође до јаме решен да избави Јосифа без
знања остале браће, узалуд дозиваше брата јер из јаме до њега није стизао
одговор, и он се уплаши да су га остали убили док је он био одсутан; а ка-
да ту бојазан провери код браће, ови му испричаше шта се догодило и Ре-
бел отиде од њих плачући.
4) Када Јосифова браћа тако изведоше оно што су са њим наумили, по-
чеше разматрати шта им ваља чинити да би избегли сумњи свога оца. Та-
ко се домислише да од Јосифа узму огртач који је на њему био у часу ка-
да је к њима дошао и када су га спустили у јаму, да га потргају на комаде
које ће потопити у козју крв и потом понети и показати оцу као доказ да
су Јосифа растргле дивље звери. Решивши тако, они по тој намисли сти-
гоше до Јакова, који, међутим, већ беше сазнао за нестанак сина, али је
по својој нарави још увек одбијао да прихвати оно најгоре што се могло
догодити. Браћа, наиме, изјавише оно што се међу собом беху договори-
ли — да они брата нису ни видели, и да не знају какав се несрећан слу-
чај с њим догодио, aли да су његов огртач нашли подеран на комаде и кр-
вав, и да отуда сумњају да је допао дивљих звери и тако пострадао, на-
равно, уколико је то огртач који је он на себи носио када је полазио од
куће. Чувши то, Јаков изгуби пређашњу наду да је његов највољенији син
ипак само заробљен; јер сада, увидевши да је подерани огртач непобитни
доказ, он мораде одустати од других претпоставки, јер се одвише добро
сећао да је нађени огртач управо онај у којем је Јосифа послао браћи. Сто-
га се Јаков надаље посве препусти горком јадиковању, баш као да му је Јо-
сиф једини син, плачући неутешно без одушке и одмора; а патња његова
трајаше већ дуго, јер је осећао ударац несреће и пре но што се срео са ос-
талим синовима, те је и сам нагађајући стрепео да су Јосифа разнеле зве-
ри. Taко се сада напокон сруши на тле одевен у саргију, опхрван најтежим
болом и утучен толико да речи утехе не допираху до њега, баш као што му
ни боли душе нимало не јењаваху са протицањем времена.
О ЈОСИФОВОЈ ЧЕДНОСТИ
1) Човек који је у Египту Јосифа купио од трговаца био је Потифар,

главни кувар египатског фараона. Јосиф је код њега наишао на велико
уважавање, и овај га је поучавао знањима слободног човека, уједно га др-
жећи на исхрани бољој од оне која је додељена робовима. Потифар је вре-
меном Јосифу поверио вођење свог домаћинства. Тако је младић уживао
преимућства повлашћенног положаја, а да при том, упркос промени ус-
лова живљења, није ништа изгубио од врлине која га је раније красила.
Поврх свега је успевао да и у таквој средини управља искушењима која
су искрсавала испред непостојаних страсти његовог младићког живота,
које је, међутим, државо брижљиво скривене, имајући превасходно на
уму свој будући напредак.
2) Тако дође и до тога да се господарева жена заљуби у Јосифа, и то јед-
нако због његове телесне лепоте и вештине у управљању пословима, која
претпостави да ће, уколико му јасно стави до знања своју жељу, лако на-
терати младића да легне с њом, сматрајући да ће он видети срећу у томе
што га на такав начин жели сама господарица; при том, међутим, ова же-
на рачунаше само на његов положај повлашћеног роба, а не и на његову
постојаност која је остала непромењена и поред тога што се тако измени-
ше услови његовог живота. Стога му она јасно објави своје непристојне
склоности, говорећи му да дође к њој да поделе постељу. Он, међутим, од-
би сва њена убеђивања и молбе, имајући на уму како вера не допушта да
иде тако далеко с њом, јер би то значило укаљати и повредити оног који
га је купио и удостојио тако издашних почасти. И зато, насупрот њеној
жељи, Јосиф је подстицаше да обузда своју страст, предочавајући јој раз-
логе немогућности испуњења њене похоте, за коју је држао да ће бити са-
владана уколико је он ничим не подржи у нади да се може остварити. Та-
ко јој рече да ће он, са своје стране, одолети и без попуштања издржати
све на шта буде био присиљаван, јер, иако је допао стања ропства, он није
учинио ништа противно својој господарици, те му може бити опроштено
његово држање у њеним тако противречним захтевима. Али овакво чвр-
сто супротстављање Јосифово, које господарица нипошто није очекива-
ла, њу само учини још насртљивијом; па како већ беше крајње опседнута
својом блудном страшћу, она се одлучи да свој план управи у другачијем
настојању.
3) Тако, када дође време великог свенародног празника у којем беше
обичај да се жене јавно показују у свом најсвечанијем виду, Потифарова
се жена пред мужем направи болесном, уграбивши тако прилику за са-
моћу и доколицу, како би могла поново сколити Јосифа. Чим се, дакле,
таква прилика указала, она у наговарању употреби речи нежније но што
их је икада користила, говорећи да би за њега било добро да се предао
већ њеним првим захтевима, и да јој није одговорио одбијањем, једнако
због поштовања које је морао имати уваживши њу која му се нудила, као
и због горљивости њене страсти која ју је гонила као да није његова гос-
подарица која га је заправо удостојила спуштањем испод свог достојан-
ства; али такође рече да се он и сада може исправити послушавши њен са-
вет и поступити смотреније, отрвши са себе љагу своје претходне непро-
мишљености. Па расуђујући тако као да помишља како Јосиф није очеки-
вао ово тобоже великодушно понављање захтева што га је сада уприлича-
вала са чак још снажнијом пожудношћу него раније (јер беше јасно да је
њено претварање како је болесна учињено само због њега, кога је претпо-
стављала празнику и светковању); или као да је он њеним ранијим увера-
вањима до тада противречио само стога што није веровао да могу бити
озбиљна, док му она, ето, сада даје довољно уверљивих доказа, тим својим
понављањем молбе отклањајући сумњу да је каква превара то што му се
тако пожудно намеће — тек, она га сада увераваше да ће, уколико се по-
винује њеним осећањима, моћи да очекује само увећање свих оних пред-
ности у положају и моћи што их је до сада задобио, јер ће његова пониз-
ност њу обавезати да му помогне; али жена рече и то да он, ако, пак, по-
нови одбијање њених жеља и радије изабере очување гласа о својој чед-
ности но љубав своје господарице, може поуздано рачунати на њену мр-
жњу и освету; тако да ништа неће добити таквим поступањем, стога што
ће га у том случају она оптужити а себе натерати на кривоклетство пред
мужем коме ће казати да је он насрнуо на њену част: a Потифар ће пре
послушати њене речи него његове, макар ове све дотад и биле увек у пу-
ном сагласју с истином.
4) Након што je жена изговорила ове речи, напослетку праћене и суза-
ма у очима, чак ни сажаљење које поче осећати није могло одвратити Јо-
сифа од његове чедности, нити га је страх могао присилити да пристане
на њене захтеве; већ се он и даље супротстављаше њеним убеђивањима
и не уступаше пред преклињањима, страшећи се да учини рђаву ствар и
изабравши да се радије подвргне и најоштријим казнама него да ужива у
тренутним предностима, не чинећи ништа што његова властита савест не
би одобрила као вредно залагања. Он је такође подсети да је она удата же-
на, те да би живот морала делити искључиво са својим мужем, и молећи је
да одговорно разматрање те чињенице за њу буде важније него тренутна
похотљива доколица, због које ће се касније кајати и којом ће само на себе
навући невољу, а да тиме неће исправити оно што је погрешно учињено.
Такође је подсети и на страх који она мора непрестано имати да не буду
ухваћени, те да је предност коју доноси скривање несигурна и да само до-
тле док њена порочност не постане позната [они могу имати мира]; док,
с друге стране, она може уживати у друштву свога мужа без икакве опас-
ности. Овоме додаде да у друштву сопственог супруга она може пронаћи
и велико самопоуздање у својој доброј савести једнако пред Богом и пред
људима. Тако да ће, све у свему, бити боље да се према Јосифу односи као
господарица, и да је боље да свој ауторитет над њиме, док он истрајава у
чедности, користи другачије него да обоје буду осрамоћени за порочност
коју би могли скривити; као и да је, напослетку, боље живети на таквом
добру и искрености, него зависити од нада у скривање рђавих чинова.
5) Казавши тако, па и још више, Јосиф покушаваше да обузда жени-
ну насилну страст, те да њена осећања стиша позивањем на власт разло-
га разума; али она од тога постајаше само још разузданија и пожуднија;
па будући да жена већ очајаваше у свом убеђивању, она стави руке на
младића решена да га присили. Али чим се Јосиф отрже од ње — при че-
му мораде оставити и своју одећу — и успе умаћи из њене одаје, жена се
силно уплаши да ће он одмах открити њену развратност Потифару, ње-
ном мужу, осетивши истовремено и снажан бол због увреде коју јој је Јо-
сиф нанео. Тако се она одлучи да га предухитри, те да лажно оптужи Јо-
сифа пред Потифаром, и тиме се освети за његов понос и презир који је
показао према њој; веровала је да је мудро такво што учинити јер је до-
вољан доказ то што је жена, те да ће тако предупредити његово оптужи-
вање. Сходно томе, она седе растројена и опхрвана жалошћу, лицемер-
но глумећи љутитост и преметнувши до изгледа дубоке ожалошћености,
због тобожњег насртаја на њену чедност, оно што беше само разочара-
ност њене похоте. Тако, када њен муж стиже кући те је, узнемирен ти-
ме што је види у таквом стању, упита за узрок растројености у којем ју
је затекао, она поче оптуживати Јосифа: „О, мужу мој“, рече му, „можеш
ли живети и дана дуже уколико не казниш роба који зажуде да оскрнави
твоју постељу; њега који је био нико и ништа када дође у наш дом, те се
тако мораше опходити са свом смерношћу; нити показа да има на уму ус-
луге које прими од твоје дарежљивости (јер он мора бити веома незахвал-
на особа без обзира што се у сваком погледу понашао на нама угодан на-
чин): овај је човек, рекох, имао скривен план да злоупотреби твоју жену,
и то се имало догодити у време празника, знајући да ћеш ти бити одсутан.
Тако је сада јасно да је његова негдашња смерност била само уздржавање
због страха којег је осећао од тебе, а не последица доиста добре нарави и
разбора, због којих он у твојим очима заслужи да буде почаствован дале-
ко изнад онога што завређује и чему се могао надати — јер ето, до те се
мере он узохоли да се усуди закључити како њему, изабраном пре чак и
најстаријих слугу, коме беше као прикладном поверено твоје имање и уп-
рављање над иметком твоје породице, може бити допуштено и да дирне
у твоју жену.“ Уз то, када доврши своје казивање, жена показа мужу и Јо-
сифову одећу, као да ју је тобоже он оставио након што је покушао да над
њом учини насиље. Потифар не беше кадар да не поверује у оно што су
му женине сузе показивале а речи казивале, нити беше кадар да посумња
у оно што виде очима заведеним љубављу према њој, па ни да се упусти у
испитивање онога што је заиста истина; већ, узевши здраво за готово да
је његова супруга смерна жена, и осудивши Јосифа као злочестог човека,
он га баци у затвор као најгорег злочинца, задржавши, после свега, још и
боље мишљење о својој жени, држећи се њеног сведочења према којем је
она жена изврсне смерности и чедности.
КОЈЕ СУ СТВАРИ ЗАДЕСИЛЕ ЈОСИФА У ЗАТВОРУ
1) Јосиф се, међутим, реши да све препусти Богу, не упуштајући се у

властиту одбрану нити дајући властити тачан приказ чињеница и окол-
ности због којих допаде затвора, већ се ћутке подвргавајући оковима и
болу у којима се обрете, чврсто верујући да ће Бог, који је знао узрок ње-
гове патње и праву истину о збивањима, бити моћнији од оних који ње-
му зададоше такве казне. И заиста, он убрзо доби доказ исправности вере
у овакво провиђење: јер, чувар затвора поклони пажњу Јосифовој дота-
дашњој бризи и оданости у свим господаревим пословима којима се до-
тле предано посвећивао, као и достојанству његовог држања, те му опус-
ти окове и тиме његову несрећу учини лакшом и подношљивијом. Чувар
му такође и омогући бољу исхрану него другим затвореницима. А када би
време њиховог тешког рада било окончано, Јосиф би се упуштао у разго-
вор са својим сапатницима међу сужњима, који пропитиваху једни дру-
ге о околностима због којих су допали затвора; међу овима се налазио и
краљев пехарник којег је владар дуго веома поштовао, али га је потом, у
наступу беса, бацио у окове. Овај човек је делио тамнички простор са Јо-
сифом, и веома се са њиме зближио, па му једном приликом, примећујући
да овај боље разумева ствари од осталих, исприча један сан за чије зна-
чење од Јосифа заиска тумачење, при том се пожаливши да му је, поред
мука којима га је подвргао краљ, још и Бог са своје стране додао патње
сколивши га неразговетним сновима.
2) Сужањ тако каза како је у сну видео три грозда како висе са три
гране винове лозе, већ доспевши до пуне величине и дозрели за бербу;
и да их је он затим почео цедити у пехар који је краљ држао у руци, а за-
тим је тако исцеђени сок дао да пије краљу који га је примио с очиглед-
ном пријатношћу. Ово је, дакле, било оно што је у сну видео затвореник,
који затражи од Јосифа да му, уколико се ишта разуме у ствари тумачења,
одгонетне шта визија предсказује. Јосиф му одмах пожеле добру срећу
будући да очекује да ће бити ослобођен окова за три дана, стога што је
краљу потребна његова служба, те је намеран да га врати на задужење.
Јер, рече Јосиф, Бог удељује људима вино са добром намером. A управо
је такво вино проливено и на сневача, будући да је оно залога верности и
узајамне оданости међу људима; оно ставља тачку на њихове свађе и од-
носи страдање и жаловање из ума оних који се у таквом стању налазе, ис-
пуњавајући их радошћу. „Кажеш да си та три грозда својом руком изгње-
чио, и да је краљ примио сок: јасно је, према томе, да је такво сновиђење
за твоје добро и да ти предсказује ослобођење од тренутнe туге за тачно
онолико дана колико беше грана са којих си убрао гроздове у своме сну.
Али када се ускоро одиста нађеш у повољним околностима, немој забора-
вити мене који сам ти их унапред прорекао, јер нас двојица нисмо у затво-
ру ни због каквог злочина, већ смо због наше честитости и трезвености
прокажени да подносимо казне додељене нам од стране зликоваца, а да
при том нисмо желели да повредимо оног који нас је у патњу гурнуо, иа-
ко би нам то донело задовољење.“ Пехарник се, дакле, што је сасвим при-
родно, обрадова оваквом тумачењу сна, те сад спокојно чекаше извршење
онога што му је тако унапред предочено.
3) Са њима, међутим, бејаше и други високи достојанственик, слуга
краљев, по звању први пекар, који се нашао окован заједно са пехарни-
ком. Чувши Јосифово тумачење и он пронађе разлога за наду, стога што се
и њему самом у сну указала визија. И он, наравно, одмах од Јосифа затра-
жи да му каже шта би могло значити оно што је уснио претходне ноћи. А
ти снови текоше овако: „Чинило ми се да носим три кошаре на глави; две
беху пуне хлепчића, а трећа пуна слаткиша и другог јестива, таквих које
се припремају за краља. Али тада кошаре спопаде нека живина те посве
изједе њихов садржај, не обазирући се на моје покушаје да их отерам.“ Ре-
кавши то, пекар очекиваше предвиђање налик ономе што га је пехарник
добио. Али Јосиф, промисливши и размотривши све што се у сну садржа-
вало, рече да би одиста најрадије сневачу тумачењем предсказао повољ-
не удесе, а не онакве какве их речени сан разоткрива. Јер, рече Јосиф, сан
сневачу казује да му је још само три дана живота преостало, јер те три ко-
шаре означавају да ће у трећи дан бити разапет, те да ће га перад изјес-
ти а да он више неће бити у стању себи да помогне. И тако се догоди да
су оба ова сна исходила тачно оним догађајима што их је Јосиф предска-
зао сваком сневачу понаособ; јер, трећега дана од ових тумачења, када је
краљ прослављао свој рођендан, он наложи да се разапне главни пекар,
али и да се пехарник пусти на слободу и да му се поврати његово раније
намештење.
4) Након што је издржао две године у оковима, сâм Бог ослободи Јо-
сифа из сужањства, будући да никаква помоћ не дође од пехарника који
се не сећаше онога што је претходно обећао. А оно што Бог уреди као на-
чин избављења, изгледаше овако како ћемо описати. Наиме, краљ египат-
ски, фараон, једне је ноћи уснио два сновиђења, а одмах након ових при-
казања у сан му дођоше и њихова тумачења. Али фараон ове потоње од-
мах заборави, док му, напротив, снови осташе у сећању. Осећајући, тако,
узнемиреност ониме што је уснуо, јер му се све чинило испуњено сетом,
он одмах сутрадан позва најмудрије људе диљем Египта, желећи да од
њих сазна значење својих снова. Али када се сви они показаше неодлуч-
ним, краљ се још већма узнемири. И тек тада, када виде растројење у које
допаде фараон, краљевом пехарнику дође у сећање успомена на Јосифа и
његову вештину у тумачењу снова; тако он изађе пред фараона и исприча
му како је у затвору и сâм имао визију, и како су збивања текла онако ка-
ко је проречено; и још додаде како је сновиђење имао и главни пекар, онај
који је разапет истог дана када је он ослобођен, и како се и тај удес дого-
дио сасвим у складу са оним како га је Јосиф предсказао. А тај Јосиф као
роб лежи у оковима, у које га је бацио краљев главни кувар, Потифар, иа-
ко је Јосиф један од најплеменитијих људи јеврејске крви и — како дода-
де пехарник — његов отац је живео у великој раскоши. „Ако, дакле, по-
шаљете по њега и не одбаците га због мноштва његових несрећних уде-
са, сазнаћете шта ваши снови одиста значе.“ Тако краљ заповеди да дове-
ду Јосифа а они којима то заповеди одмах заповест и извршише, довев-
ши Јосифа након што му уредише одећу да изгледаше довољно пријатно
за краљеве навике.
5) Али, мимо обичаја, краљ одмах узе Јосифа за руку и рече му: „О,
млади човече, један од мојих слугу устврдио је и собом сведочи да си ти
најбоља и највештија особа са којом бих се могао посаветовати; удостоји
ме, дакле, истих услуга што си их уделио моме слузи и реци ми какве ми
то удесе унапред предочавају моји снови; но ја бих желео да изговориш
све, не устежући се због страха, нити ми ласкајући речима лажним или
таквим које би ми могле звучати угодно, без обзира што би истина мо-
гла бити по мене неповољна. Дакле, мени се у сну привидело да, шетајући
крај реке, видех седам веома великих и дебелих крава на окупу, како иду
од реке према мочварама; али у исто време видех и седам других крава ка-
ко пресрећу оне прве излазећи из мочвара, но ове друге изгледаху ванред-
но изнурене и болесне, те ове друге поједоше оне прве, али им то не по-
може, будући да не изгледаху ништа боље него пре, ништа мање упадљи-
во погођене глађу. Након што имах ово сновиђење, ја се пробудих, те, би-
вајући посве пометен, стадох промишљати шта би ове приказе могле зна-
чити, и тако поново падох у сан, и у њему добих нове визије, још раскош-
није од претходних, али и такве да ме још већма ужаснуше и узнемирише.
Видех, дакле, седам житних класова како расту из једног корена, са глави-
цама отежалим од терета зрна која су носила, превешене од плодова који
беху дозрели и спремни за бербу; а поред ових видех седам других жит-
них класова, мршавих и слабашних, како вапе за кишом, али се острвљују
и посве изједају и прождиру оне који су били дозрели за бербу, што ме је
бацило у велику зачуђеност.“
6) На све ово Јосиф одговори: „Овај сан“, рече он, „o, краљу, иако је
виђен у два различита обличја, означава један исти след догађаја; јер, када
си видео да дебеле краве, које су животиње саздане за орање и тежак рад,
бивају прождране од стране оних слабашних, те када након тога виде где
житно класје бива поједено од стране оних танушних класова, све то јед-
нако прориче велику глад и оскудицу за плодовима земље исти онај број
година колико им у Египту претходише у условима изобиља; штавише,
снови казују да ће множина плодова ових година изобиља бити потро-
шено у годинама немаштине, те да ће та оскудица неопходних намирница
веома тешко бити надокнађена; на ово, наиме, указује то што се болесне
краве, без обзира што поједоше оне од бољега соја, ипак не успеше заси-
тити. Али Бог, тиме што људима показује шта ће им се догодити, не чини
то стога да би их жалостио, већ зато да би, познајући унапред оно што ће
се збити, могли својом смотреношћу учинити предсказане удесе подно-
шљивијим. Ако ти, дакле, брижљиво располажеш оним изобиљем прино-
са којима ти је земља рађала минулих година, моћи ћеш да обезбедиш да
се предстојећа несрећа не осети међу Египћанима.“
7) Краљ се овде мораде зачудити виспрености и истанчаности ума Јо-
сифовог. Стога га упита на који би он начин, да може, располагао жетвом
из претходних година изобиља, тако да она учини мршаву жетву из пред-
стојећих година подношљивијом. Јосиф у одговор даде краљу следећи са-
вет: да приштеди приносе добре жетве, те да не дозволи Египћанима да
их расипају раскошним живљењем, већ да ризниче све оно што би у рас-
коши потрошили преко неопходних потреба, чиме ће се супротставити
предстојећем добу несташице. Joсиф такође умољаваше фараона да пре-
узме жито од ратара, и да им остави само онолико колико им је потребно
за њихову властиту исхрану. Фараон сада беше још већма изненађен, не
више само Јосифовим тумачењем снова, већ и мудрим саветом којег му
овај даде, те му у награду повери располагање житним приносом. Јосиф
тако доби моћ да учини све што нађе сходним за добробит народа Египта
и самог фараона, који је сматрао да ће се онај ко се први домислио таквом
начину располагања приносом показати и најбољим у надгледању њего-
вог спровођења. Тако Јосифу допаде велика моћ, дата му лично од фара-
она који му допусти да се користи његовим печатом, да се одева у пурпур
и вози у сопственим кочијама широм Египта, те да преузима жито од ра-
тара остављајући свакоме само онолико колико је довољно за сејање и за
прехрану, али при том никоме не откривајући разлог зашто тако чини.
КАКО ЈЕ ЈОСИФ, НАКОН ШТО ЈЕ ПОСТАО ЧУВЕН У ЕГИПТУ, ПОТЧИ-
НИО СЕБИ СВОЈУ БРАЋУ
1) Јосиф тако стиже до своје тридесете године, уживајући велике по-

части од краља који га је називао Псотом Фанех, с обзиром на чудесна по-
стигнућа његове мудрости; ово име, наиме, означава откриваоца тајни.
Такође се Јосиф и оженио женом веома великих врлина, кћерком Пете-
фреовом [Потифаровом], једног од свештеника Хелиополиса, која беше
девица по имену Асенат. Са њом Јосиф доби децу рођену пре но што сти-
гоше године оскудице: Манасеха, старијег сина, чије име значи заборав-
ни, јер он Јосифу донесе срећу која учини да заборави на минуле недаће;
и Ефраима, млађег сина, чије име значи васпостављени, јер је Јосиф тим
именом прослављао свој повратак слободи својих предака. Дакле, када
Египтом прође седам година благостања, осме године, управо у складу са
Јосифовим предсказањем, наступи глад; па будући да оваква глад сколи
Египћане који о њој од раније нису имали искуства, они беху њоме крајње
погођени, и дотрчаше пред краљеве капије; а он тада позва Јосифа, који
им стаде продавати жито, поставши тако по општем признању спасилац
свеколиког египатског живља. Штавише, он не отвори своју тржницу са-
мо људима његове земље, већ су и странци имали слободу да на њој ку-
пују; јер је Јосиф сматрао да и други људи, који су по природи истога рода,
морају добијати подршку од оних који су живели у благостању.
2) Тако се догоди и да Јаков [Јосифов остарели отац], чувши да и
туђинци могу трговати у Египту, посла тамо синове да купе жито, будући
да је и земља Канаан била чемерно погођена глађу која је својом огромном
бедом опустошила васцели свет. Јаков уз себе задржа само Венијамина,
којег му је родила Рахела, и који тако беше брат по мајци са Јосифом. Ови
Јаковљеви синови доиста и стигоше до Египта, и, желећи да купе жито,
пријавише се код Јосифа без чијег се одобрења ниједан посао ове врсте
није могао обавити, јер су сви они који су хтели да стекну какве повласти-
це код краља могли то учинити само водећи рачуна да укажу поштовање
Јосифу. Тако се догоди да, стигавши до Јосифа, браћа нису ништа знала о
њему, док их он, међутим, лако препознаде: јер он бејаше сасвим млад ка-
да их напусти, а сада је стигао до доби у којој су црте његовога лика биле
измењене, те им он остаде непознат; поврх тога, и величина достојанства
у којој им се указао није им дозвољала да уопште и посумњају да би се
пред њима могао налазити њихов брат. Он стога одлучи да над њима из-
веде испитивање о осећањима што су их сада имали о негдашњим удеси-
ма, који су довели до тако несагледивих последица; решивши тако, Јосиф
најпре одби да им прода жито, а потом их набеди да су дошли као уходе
краљевих послова, приспевши из неколико земаља и удруживши се зајед-
но претварајући се да су истога рода, премда није могуће да један отац мо-
же отхранити толико синова, и то тако лепих лица каква беху њихова, бу-
дући да одгајање толико много деце не могу себи лако приуштити ни са-
ми краљеви. Све ово Јосиф изведе како би открио каквог је стања и шта се
догодило с његовим оцем након што је Јосиф од њега отишао, као и да би
сазнао шта се догодило с братом Венијамином; јер Јосиф страховаше да су
они предузели слично непочинство и над млађим братом као што га негда
изведоше над њим самим, те да су и Венијамина уклонили.
3) Чувши Јосифова набеђивања, његова се браћа нађоше у великој
препасти и ужаснутости, мислећи како им се грдна опасност надвила над
главом. Па ипак, ништа од тога не показиваху пред Јосифом, и стајаху
чврсто пред оптужбама које се на њих свалише, препустивши најстаријем
међу собом, Ребелу, да буде гласноговорник њихове одбране. „Нисмо ова-
мо дошли“, рече он, „ни са каквом намером, нити да би смо на ма који на-
чин нанели штету краљевим пословима; ми само желимо да опстанемо,
те смо претпоставили да би нам твоја човечност могла бити уточиште
пред јадима у којима грца наша земља, будући да чусмо за твоју понуду да
продајеш жито не само својим земљацима него и туђинцима, и да си од-
лучио да тим житом располажеш на начин да омогућиш да га прибаве, и
тако се у животу очувају, сви који за њиме имају потребу. А што се тиче
твоје неверице да смо сви ми, које сад оптужујеш, браћа и од исте крви,
да је то истина јасно показује особеност црта наших лица, која се од јед-
ног до другог међу нама не разликује. Име нашег оца, који је хебрејског
рода, јесте Јаков, и он је имао дванаесторицу синова од четири жене; и
нас дванаесторица, док живесмо заједно, бејасмо срећни; али када један
од браће међу нама, по имену Јосиф, премину, све што чинисмо пође на
зло, јер се наш отац не могаше одупрети непрестаном жаловању за неста-
лим сином; те тако сви допадосмо невоље, једнако због братовљеве смрти,
и због очајног стања нашега оца. Тако смо, ето, приспели овамо да бисмо
купили жито, поверивши бригу о оцу и остатку наших породица Венија-
мину, најмлађем брату; па уколико пошаљеш гласника нашем дому, моћи
ћеш да утврдиш да ли смо одиста криви за макар и најмању лажну реч ов-
де изговорену.“
4) Taко Ребел настојаше да увери Јосифа у оправданост бољег мишљења
о њима. Али када Јосиф сазнаде да му је отац Јаков још увек жив а и да ни
Венијамина браћа нису уклонила, он наложи да сви заједно буду ставље-
ни у затвор, намеравајући да их, када му време допусти доколицу, подроб-
није испита о њиховим пословима. Стога их трећег дана изведе напоље и
обрати им се следећим речима: „Будући да ви без одступања тврдите да
нисте овамо дошли да нанесете ма какву штету краљевим пословима, као
и да сте сви међусобно браћа, односно синови једног оца чије сте име сао-
пштили, уверићете ме у истинитост онога што казујете уколико овде оста-
вите једног од вас који никакву позледу с наше стране неће претрпети; за
то ћете време однети жито вашем оцу и потом се опет овде вратити и са
собом повести најмлађег брата за којег рекосте да сте га крај оца остави-
ли; толико ће, ето, бити довољно да ме увери да је истина оно што ми ка-
зивасте.“ Чувши ово, браћа се нађоше у још већем јаду но што беху раније;
почеше плакати и непрестано у присећању један другог осуђиваху за стра-
дање Јосифово, говорећи да су допали ове беде због одмазде коју им Бог
досуди за оно зло што га негда починише над Јосифом. А Ребел беше међу
њима најгласнији у пребацивању за такво одоцнело покајање из којег се
више никакво добро не може изродити за Јосифа; и ревносно их подсти-
цаше да стрпљиво подносе патње које их сада сколише, јер су оне све по-
текле од Бога као казна за оно што се са њихове стране збило са изгубље-
ним братом. Тако они говораху један другом, и не претпостављајући да Јо-
сиф разуме њихов језик. И тек сада се, након Ребелових речи, потпуна туга
распростре по њима, а са њоме и покајање за оно што су некада учинили.
И они сами напослетку проклеше зло које негда извршише, због којег са-
да и сами себи признаше да је правична свака казна којој их Бог подвргне.
Али када Јосиф виде у какву жалост браћа западоше, он беше силно пот-
ресен толико да и сâм бризну у плач па се, не желећи да га они таквог виде,
повуче. После извесног времена он се, међутим, врати, па, узевши Симе-
она као залогу за повратак његове браће, осталима наложи да пођу својим
путем и са собом понесу жито које су купили. Уз то у поверењу заповеди
свом управнику да крадом стави новац који су платили за куповину жита
у њихове торбе, и да их са њиме отпусти; и овај налог беше извршен.
5) Када синови Јаковљеви дођоше у земљу Канаан, испричаше оцу све
што им се догодило у Египту, да беху оптужени да су тамо послани с на-
мером да уходе послове краљеве, те како се беху бранили тиме што ис-
тицаху да су сви међусобно браћа и да су једанаестог брата оставили код
оца — али да им у то није поверовано. Испричаше и како су стога мора-
ли да оставе Симеона код великог намесника, све док се и Венијамин та-
мо не покаже као сведок истинитости онога што су казивали; рекавши то,
браћа замолише оца да се ништа не брине, те да пусти младића да пође са
њима назад у Египат. Али Јаков не беше задовољан ничим од онога што
његови синови беху дотле учинили; сматраше да је већ и Симеоново за-
државање гнусан чин, те да би било будаласто пустити у исту недаћу и
Венијамина. Оставши при таквом ставу, Јаков се не предаде ни Ребело-
вом убеђивању, иако га је овај веома молио, рекавши чак како пристаје да
у одмазду Јаков побије сву његову децу а своје унуке, уколико се ма как-
ва штета догоди Венијамину током путовања. Али све беше узалуд. Тако
браћа осташе у немоћи збуњена, и више не знаше шта би урадили, а поврх
свега догоди се и још једна чудна незгода која их још и више помете — а то
беше откриће новца којег пронађоше скривеног у својим торбама са жи-
том. Тако прође неко време, али чак и када жито што су га купили беше
потрошено, те када их поново спопаде глад и нужда их притера, Јаков се
још увек не одлучиваше да пошаље Венијамина са браћом, иако свима бе-
ше јасно да им нема повратка у Египат уколико са собом не доведу онога
чији су долазак обећали. Глад сваким даном постајаше све већа и синови
непрестано преклињаху оца, aли он уопште и не помишљаше да у овак-
вим околностима промени одлуку. Зато се Јуда, који је оштру нарав имао
и у другим приликама, веома одрешито обрати оцу, рекавши му да се не
мора бојати за свог сина, нити сумњати у најгоре; јер се ништа не може
догодити Венијамину а да то не буде намера Божија, па отуда и неминов-
но збивање, будући да је Јаков тако присан с Богом; зато отац не би смео
проклињати синове пребацујући им наводно очигледно погибељно пона-
шање, нити им због свог неразумног страха за Венијамина даље сме ус-
краћивати обиље хране које могу добити од фараона, већ да мора водити
рачуна о спасавању Симеона, будући да ће таквим спречавањем Венија-
миновог поласка довести до тога да Симеон настрада. Јуда га подстицаше
да бригу о сину повери Богу, и додаде да ће и он сам положити свој живот
како би оцу вратио другог сина. Напослетку успеше убедити Јакова, и он
пусти Венијамина да пође с њима, удвостручивши новац намењен за ку-
повину жита; Јаков такође посла и поклон Јосифу у виду плодова кана-
анске земље, балсама и калофонијума, терпентина и меда. Када дође час
поласка отац проли многе сузе, исто учинише и синови, а разлози за бри-
гу беху различити: отац је стрепео да ли ће му се безбедни вратити са пу-
товања, а синови су се бојали да ли ће оца у добру затећи, и неће ли му се
штогод рђаво десити због жаловања над њиховим одсуством. Ово јадико-
вање потраја цели дан, тако да најпосле старац занемоћа од туге, и не по-
врати се ранијем спокојству. A синови пођоше на пут за Египат настојећи
да ублаже своју жалост, чувајући се тиме за предстојеће недаће, али се и
надајући у боље исходе у будућности.
6) Чим стигоше у Египат, беху одведени до Јосифа: и већ их тада не-
мали страх поче мучити, јер се питаху неће ли бити оптужени да су од Јо-
сифа украли новац којим су платили цену жита. Стога се одмах дадоше у
дуго правдање пред Јосифовим управником, коме рекоше како су одмах
по повратку кући пронашли новац у својим торбама, и да су га сада по-
нели натраг у Египат. Али им он узврати да уопште не зна о чему говоре,
те су се барем тог страха могли да растерете. А када управник ослободи
Симеона и одену га у допадљиву одећу те га пусти да се придружи браћи,
појави се и Јосиф који је долазио из посете краљу. Браћа одмах пред ње-
га изнесоше поклоне, па како их он упита о оцу, одговорише му да су га у
здрављу затекли, на шта их Јосиф, знајући да је Венијамин жив, упита да
ли је он тај кога је, као ново лице, сада могао видети заједно с њима. Они
рекоше да је то заиста Венијамин, а Јосиф узврати да је сâм Бог дотле био
младићев заштитник, и сузе му потекоше од силине осећања, те се мора-
де повући jeр нипошто не хтеде да га браћа виде у таквом стању. Потом
их он све заједно позва на вечеру, за којом седоше у истом реду којим бе-
ху навикли да седе за очевим столом. Па иако се, дакле, Јосиф сада према
свима опходио љубазно, ипак је за Венијаминов обед одвојио дупло већу
порцију но што беше она у остале браће.
7) Када се након вечере беху спремили за починак, Јосиф наложи свом
управнику да им додели њихов износ жита, и при том им поново у тор-
бе сакрије новац којим су жито платили; осим тога, у Венијаминову тор-
бу би сакривен златни пехар из којег је сâм Јосиф понајвише волео да пије
— ово последње је учињено како би Јосиф проверио да ли ће остала браћа
стати уз Венијамина када овај буде оптужен да је украо пехар и над њим се
надвила опасност; или ће га, можда, оставити, те се сами, бивајући неви-
ни, без њега вратити оцу. Након што је слуга извршио све што му је нало-
жено, синови Јаковљеви, не знајући ништа о оном што се догодило, кре-
тоше својим путем и поведоше Симеона са собом, имајући тако двостру-
ки разлог за радост, најпре стога што је он поново са њима, али и зато што
су враћали Венијамина оцу, управо онако како су и обећали. Али истом се
догоди да их пресрете скупина коњаника и међу њима слуга Јосифов који
је у Венијаминову торбу подметнуо златни пехар. Овај посве неочекива-
ни препад од стране коњаника силно их узнемири, те упиташе за разлог
због којег се према њима сада тако опходе они исти који се донедавно код
господара држаху са тако гостољубивом и уважавајућом сусретљивошћу.
Али у одговор — након што најпре беху названи опаким ништаријама
који заборавише на гостољубље и доброту са којом их је дочекао Јосиф
— беху набеђени да нису имали ни толико обзира да домаћина не увре-
де, и да су са собом понели онај пехар из којег им је он тако пријатељски
наздрављао, те да се таквим чином нису осврнули нити на пријатељство
које им је понуђено нити на опасност у којој ће се наћи буду ли ухваће-
ни, повевши се само за безочним добитком. Још сазнаше и да је Јосиф ре-
шио да морају бити кажњени; јер, ако су и могли умаћи његовој прони-
цљивости, који беше само слуга, нипошто нису могли избећи свезнању
Божијем, умакавши са оним што су украли; а када они упитаху зашто их
је потера пресрела, као да никаквог појма нису имали о ономе што се до-
годило, слуга Јосифов им одговори да ће одмах све сазнати из казне која
ће над њима бити извршена. Ово, дакле, и још сличнога изговори им слу-
га свеједнако им пребацујући кривицу; али како браћа посве не разазна-
ваху ништа од онога што им је приписивано, они се насмејаше, оставши у
чуду пред тим увредљивим говором човека који им се обраћао, а који бе-
ше тако истрајан у грубости да оптужи њих, који не тако давно нису себи
дозволили да задрже новац пронађен у њиховим торбама већ су га врати-
ли, што је чин који нико други не би извршио — што све говори колико је
далеко од њих намера да на било који начин увредом одговоре на Јосифо-
ву добронамерност. Поврх тога, уверени да ће управо претраживање њи-
ховог пртљага учинити више за њихову одбрану но што би могло учини-
ти пуко порицање оптужбе, браћа замолише слугу Јосифовог да их одмах
и сам претресе, и да, уколико се и један међу њима покаже крадљивцем,
одмах казни и све остале; ово су, дакако, зборили јер нису били свесни
ма каквог својег греха, говорећи са пуним убеђењем и, како су мислили,
без икакве опасности по себе. И слуге Јосифове су желеле да се спрове-
де претрес, али рекоше да ће се казна ипак морати извести само на ономе
за кога се буде нашло да је крадљивац. И тако се изведе претрага, све док
напослетку не преостаде само Венијамин за чију су торбу слуге, наравно,
знале да је она у којој је сакривен пехар, и да је претраживање свих оста-
лих било изведено само зато да би се свему дао привид веродостојности;
тако се стиже дотле да сва браћа, сада и доказом ослобођена страха од ли-
чне кривице, сву бригу пренеше на Венијамина, при том ипак још увек
бивајући уверени да ће се потврдити и његова невиност; и у таквом уве-
рењу чак пребацише тим људима да су их пресрели само да би их омели
у њиховом путовању које је, међутим, да није тог прекида, дотле већ мог-
ло поодмаћи. Али чим се слуге тражећи упустише у Венијаминову торбу,
они нађоше пехар и намах му га узеше — те се сада све преокрену у плач
и јадиковање. Браћа стргоше са себе одећу и нарицаху због казне којој ће
им брат бити подвргнут због крађе, али и због обмане у којој су оставили
оца, обећавши му да ће најмлађег брата безбедно вратити са собом. Оно
што је очајање чинило још горчим беше чињеница да је тај невесели удес
дошао управо у часу када се беху понели уверењем у сопствену недуж-
ност — па ипак, они нису могли друго до да признају да је сва та несрећа
што је сада сручена на брата, као и потоња жалост очева која ће због ње
уследити, настала њиховом кривицом, јер они беху ти који су присилили
оца да младића пошаље с њима, иако се он томе снажно противио.
8) Koњаници поведоше са собом Венијамина и доведоше га Јосифу, а
његова су га браћа пратила. A Јосиф, када виде како спроводе Венијамина,
и осталу браћу опхрвану жалошћу, рече: „Како дођосте, ви подли зли-
ковци, до такве помисли о мојој љубазности и Божијем провиђењу, поми-
сли која вас доведе до толике дрскости у одговору на моје доброчинство
са којим сам се тако гостољубиво око вас старао?“ Браћа се, међутим,
углас понудише да сви буду кажњени ако би заузврат био помилован Ве-
нијамин, подсећајући се негдашњег злодела према Јосифу којим заслужи-
ше кривицу. Такође међу собом горко признаваху да је, уколико је мртав,
Јосиф и такав сада срећнији од њих, јер се барем ослободио животних ја-
да; а уколико је жив, онда би могао пронаћи задовољење гледајући Божију
освету над њима. Надаље рекоше да су погубни по оца својега, јер ће сада
оном старом очајању због нестанка Јосифовог придодати и нови очај због
судбине Венијаминове. Ребел такође беше неуморан у самооптуживању
на које га нагнаше овакве околности. Али их Јосиф одби, рекавши да овог
пута он никакву кривицу њима не пребацује, и да ће се задовољити тиме
да казни младића; јер, рече да једнако није исправно да га пусти да сло-
бодно оде само стога што остали нису згрешили, нити, пак, да их све
заједно казни премда је само он тај који је казну због крађе заслужио. А
када им обећа да ће остале пустити да безбедно пођу назад, браћа остадо-
ше посве пометена у тешкој ојађености, и не могоше рећи ништа поводом
тако жалосног расплета. Али Јуда, који је и наговорио оца да пусти мла-
дића с њима, а бивајући по нарави веома оштар и енергичан човек, одлу-
чи се да ризикује како би сачувао најмлађег брата. „Истина је“, рече он, „о
намесниче, да наше понашање према теби беше веома злонамерно, и да
стога заслужујемо да будемо кажњени макар и да крађу нисмо сви почи-
нили, већ само један међу нама, и то најмлађи; па ипак преостаје једна на-
да за нас, који бисмо у противном морали пасти у очајање због учињеног,
а она почива у твојој доброти по којој си нам обећао ослобођење из те-
куће опасности. Па те стога молим да не гледаш сада само у нас, нити у ве-
лики грех који смо ти скривили, већ на своју добростиву природу која ће
ти из твоје врлине дати понајбољи савет, уместо да слушаш гнев који се с
правом диже против нас, али који представља страст примеренију ни-
ским природама, будући да у овима показује своју снагу не у узвишеним,
него само у безначајним приликама. Превазиђи, господару, такву страст,
и не допусти да она тобом овлада, и не допусти да она уништи оне који се
више никако не могу уздати у своју безбедност осим преко жеље да она
буде плод твоје воље. Јер, ово не би био први пут да нам је ти дарујеш, бу-
дући да си нас и раније, када дођосмо да од тебе купимо жито, опскрбио
храном у изобиљу, допустивши нам да понесемо онолико колико је по-
требно нашим породицама да би преживеле од пошасти глади. Стога се
чини како нема разлике између oдбијања да се превиде потребе оних који
страдавају у немаштини основних услова постојања, и некажњавања оних
који се чине увредиоцима, а који беху толико несрећни да изгубе пре-
имућство оне узвишене наклоности коју примаху од тебе. Ово друго би,
дакле, било једнаковредном милошћу као оно прво, иако удељеном друга-
чијим начином; јер ћеш на последњи начин спасти оне којима је у моћи да
прехране неке друге; па ако их, по својој дарежљивости, тако оставиш у
животу, сачуваћеш и оне удаљене зависне душе којима нећеш допустити
да страдају од глади — jeр то би била одиста прекрасна и узвишена ствар
када би нас одржао у животу додељеним житом и поклонио нам опроштај
како бисмо, иако тренутно измучени, ипак могли продужити и животе
који од наших зависе. И ја сам спреман да претпоставим како је управо
Бог био вољан да ти пре свега омогући ову прилику којом ћеш показати
своју племениту нарав, најпре нас доводећи у ову несрећу у којој се чини
да нам нипошто не можеш опростити увреде које су ти нанесене, између
осталог и јер би то могао бити пример за уважавање другима који, из би-
ло којих разлога, постоје пребивајући у потреби за твојом подршком; но
се чини да је, ма колико било узвишено чинити добро онима којима је по-
требна храна, још је веће славе заслужно дело којим се избављују они који
заслужују да буду кажњени због гнусних увреда почињених против тебе.
Јер, ако много значи већ и када се опрости онима који су криви за мала
непочинства усмерена на нечији губитак у иметку, те је хвале вредан онај
човек који прелази преко таквих увреда, постоји и много већи подвиг
који некога највише присподобљава истинској природи Божијој: а тај је
да се уздржи од одмазде и наношења патње онима чија је кривица толика
да превасходи над свим другима. И ја ти искрено, са своје стране, могу
рећи како бих те, у случају да немамо оца који је већ открио како страшно
изгледа патња због губитка сина, поштедео иједне речи којом настојим да
сачувам наше животе. Хоћу да кажем да, без обзира на признање изврс-
ности твоје природе због које би се опростом сажалио чак и на оне које
нема ко да оплакује у случају њихове смрти, ми бисмо сами себе предали
казни која би теби донела задовољење; али сада — и то стога што ми не
молимо за милост због нас самих, иако ће нас, уколико сада умремо, смрт
затећи у нашем млађаном добу и пре но што смо одиста стигли да ужива-
мо у животу — имајући у виду нашег оца, и сажаљевајући његову старост,
ми ти ипак учинисмо све ове молбе. Молимо те да нам вратиш ове пре-
суђене животе што их је наша злоба учинила тако мрским и заслуженим
казне; а ово у име онога који сâм ни по чему није зао, нити је он тај који је
нас овако лошим учинио. Он је ваљан човек и није заслужио да се овако
искушава његов спокој, јер ми смо сада одсутни и он је опхрван бригом.
Али када би чуо за нашу смрт, и уз то дознао узрок наше погибије, и он би
сам истог часа преминуо ненаданом смрћу; јер би наше држање, вредно
сваког укора, које нас доведе до пропасти, убрзало његову смрт, и непо-
средно га убило. О, боље би било да му пре стигне каква јадна смрт док он
још сам помишља да изведе себе из овог напаћеног света и утекне у стање
лишено осећаја, но да се вест о нашем жалосном крају рашири диљем све-
та, па тако и до њега стигне. Покушај да овако сагледаш оно што се над на-
ма збива, па иако те наше злочинство изазива на жудњу за одмаздом, ти
нам грехе ипак опрости у име оца нашег, и допусти да саосећање према
њему у теби претегне над теретом наших увреда. Уважи позну старост на-
шега оца којем ће, уколико ми пострадамо, оно време које му је преоста-
ло на земљи проћи у дубокој осами, и он ће веома брзо преминути. Удели
још ову благодат у име светости очинства, јер ћеш тако почаствовати оног
који те најпонизније моли, а такође и самога себе, јер и ти уживаш истои-
мену почаст очинства. И онда буди, по том својству, сачуван и од стране
Бога, Оца свега постојећег — учини то показавши побожно разумевање
којим ћеш се, у случају нашег оца, показати у части пред њиме који с то-
бом дели то исто име очинства. Јер, уколико имаш таквог саосећања пре-
ма нашем оцу, неће ти бити тешко да увидиш како ће јадан он остати уко-
лико га лишиш његових синова! Отуда је сада на теби да нам поново да-
рујеш оно што нам је испрва Бог дао, јер је у твојој моћи да нам то одуз-
меш, па тако и да Богу будеш посве налик у милосрђу; јер је добро корис-
тити ту моћ, којом било дарујеш или ускраћујеш, посве на страни мило-
срдности; и када је у твојој моћи да уништиш, требало би да заборавиш да
си икада том моћи располагао, и да на себе гледаш искључиво као на ону
моћ која допушта опстанак: јер што више онај који таквом моћи распола-
же њу тако само милосрђем унапређује, то већи углед он самом себи обез-
беђује. Зато сада, опростивши нашем брату оно што је, пре свега, на своју
несрећу починио, ти ћеш сачувати све нас, будући да ни ми више не мо-
жемо помишљати на живот уколико њега пошаљеш у смрт, јер се ми више
не усуђујемо да себе без брата покажемо живима пред оцем, чиме ћемо
поново узети учешћа у истој пропасти која је већ задесила његов живот.
Стога те, намесниче, напослетку молимо да уколико осудиш нашег брата
на смрт, истој казни с њим заједно подвргнеш и све нас, као судеонике у
његовом злочину — јер ћемо ми засигурно сматрати да није разумно уз-
држати се од тога да сами себи пресудимо смрћу због жалости над губит-
ком брата, већ ћемо радије и ми за њим поћи будући да смо подједнако
криви за злочин због којег страдава. И још ћу те само на једну последњу
ствар позвати да о њој промислиш, и више ниједну реч нећу изговорити:
а та је да је наш брат починио овај прекршај у доба када је још веома млад,
и још неуобличене разборитости у своме понашању; те да је природно да
људи опраштају тако младим особама. Овде завршавам, не додајући оно
што бих још морао рећи, да ћеш у случају да нас осудиш, и да нас наш
пропуст тако доведе до неповратне пропасти, учинити тако предајући се
овлашћењу да поступиш најстроже; али у случају да нас пустиш на слобо-
ду, ово се може приписати твојој сопственој доброти, које си и сам дубо-
ко изнутра свестан, и која чини да са нас подигнеш осуду; и то не само
вративши нам голи живот, већ нам и уделивши такву милост која ће и нас
саме учинити бољим но што одиста јесмо, будући да ћеш приказати себи
више разлога за наше ослобођење но што ти их ми сами можемо предочи-
ти. Ако се, дакле, решиш да погубиш мог брата, желим да уместо њега ме-
не убијеш, a њега пошаљеш његовоме оцу; или, уколико те више задо-
вољава да га задржиш као роба, ја сам прикладнији да у твоју корист ра-
дим будући да сам, као што видиш, боље припремљен за такве напоре.“
Тако се Јуда, бивајући вољан да се ма чему подвргне како би ослободио
брата, напослетку баци пред Јосифове ноге, жудно настојећи да утажи и
умири његов гнев. За његовим примером пођоше и сва остала браћа, пла-
чући и нудећи свој живот у замену за Венијаминово ослобођење.
9) Јосиф овде беше надвладан осећањима и више није био кадар да
одржава изглед гневног човека, те заповеди да се уклоне сви присутни,
како би се насамо напокон открио браћи; а тада рече: „Хвалим вас због
врлине коју сте овде приказали и због пожртвованости према своме бра-
ту. Налазим да сте бољи људи но што сам могао очекивати, судећи по оно-
ме што сте нада мном некада починили. Све ово што се догодило било је
смишљено само зато да бих искушао вашу љубав према брату; тако са-
да верујем да без обзира на зло које починисте у мом случају, све што се
догодило није због ваше природе која ипак није зла, него због воље Бога
који нам је ево овде сада прибавио свега што нам је потребно за радост;
и, ако Он продужи у овако повољним уприличењима, каквој ли се тек
радости можемо доцније надати! Будући да сада, изван свих очекивања,
знам да је наш отац добро и здраво, и будући да вас видим тако доброна-
мерне према своме брату, више се нећу сећати кривице коју понесте због
оног што сте мени учинили, већ ћу посве одустати од омразе што је пре-
ма вама осећам због негдашњег злочина, и радије к вама окренути своја
захваљивања што сте се сложили с намерама Божијим да ствари доведе
до њиховог садашњег изгледа. Волео бих да је и ви такође заборавите, бу-
дући да је ваша несмотреност ипак довела до оваквог срећног закључења,
и да више не будете забринути нити да црвените због тих ваших увреда.
Немојте стога допустити да вам ваше негдашње зле намере због којих ме
невиног oсудисте, нити горко покајање, које је након тога уследило, буду
извор ваше садашње жалости, јер су, срећом, те намере осујећене. Пођи-
те, зато, својим путем, радујући се ономе што се догодило Божијим про-
виђењем, и о свему обавестите оца, да се не би посве истрошио у бризи
због вас, и тако ме лишили најпријатнијег дела мога блаженства. То јест,
похитајте да се не би догодило да он премине пре но што га моје очи по-
ново виде, и пре но што може саучествовати у добрим исходима који су
се овде догодили. Отидите па се и вратите, и доведите онда, кажем, са со-
бом и нашег оца, и ваше жене и децу, и сву родбину вашу, и преселите се
овде; јер није исправно да особе које су ми најдраже живе далеко од ме-
не, сад када су моји послови тако успешни, и када сви ви морате издржа-
ти још пет гладних година.“ Након што ово изговори Јосиф загрли браћу
своју, која пред овим речима остадоше ганута и у сузама, јер изгледаше да
великодушна љубазност њиховог брата у њима није оставила простора
страху да ће бити кажњени за оно што су против њега учинили; те стога
потом сви заједно светковаху. Поврх свега се и краљ, који је чуо да су Јо-
сифова браћа дошла к њему, показа ванредно задовољан тиме, као да је то
део његове властите добре судбине; па им зато даде многа кола пуна жи-
та, злата и сребра, која је требало испоручити њиховом оцу. Па када још
и више дарова за оца примише од Јосифа, а део од тога као лични дар сва-
ком од њих понаособ, те када Венијамин доби још и више од свих оста-
лих, они напокон пођоше.
О СЕОБИ, ЗБОГ ГЛАДИ, ЈОСИФОВОГ ОЦА СА ЧИТАВОМ ЊЕГОВОМ
ПОРОДИЦОМ У ЕГИПАТ
1) Чим је, по повратку синова своме дому, Јаков сазнао у каквом су

стању ови затекли Јосифа — то јест, да овај не само да је избегао смрти
због које је Јаков и даље живео у свеједнаком жаловању, већ да, штави-
ше, живи животом у срећи и раскоши, те да управља Египтом заједно са
краљем који му је поверио старање над готово свим његовим пословима
— он више и не помишљаше како би ма која од речених му ствари могла
бити невероватна уколико се у обзир узме величина Божијих дела као и
посебна милост коју је Он указивао Јакову, иако се та милост у последње
доба чинила понешто ускраћеном; те тако он намах и са највећом ревно-
шћу крете на пут к Јосифу.
2) Када путујући стиже до бунара Завета (у Биршеби), он принесе жр-
тву Богу, jeр беше уплашен да ће благодат коју очекиваху у Египту до-
вести у искушење његово потомство и навести га да ту земљу заволи и у
њој се насели, надаље више и не помишљајући на повратак у Канаан који
би требало да запоседну и тиме обистине обећање што им га је Бог једном
дао. Осим тога, Јаков се бојао да би, уколико се њихов силазак у Египат
догоди противно вољи Божијој, они могли бити тамо уништени; па ипак,
уједно беше и силно уплашен да ће напустити овај свет а да неће стићи да
још једном види Јосифа; те тако, непрестано премећући у уму ове сумње,
он напокон заспа.
3) Али Бог стаде преда њ и двапут га зазва по имену, a када Јаков упи-
та ко га то позива, Бог рече: „Сигурно не може бити оправдано да ти, Јако-
ве, не препознајеш Бога који је одувек био заштитник и помоћник преци-
ма твојим, a након њих и твој властити; јер, када ти отац твој хтеде ускра-
тити право на наслеђену власт, Ја бејах тај који ти је исту омогућио; и по
мојој се милости догодило да си, када бејаше сасвим сам послан у Месо-
потамију, тамо пронашао ваљане жене и вратио се са много деце и вели-
ким богатством. Taкође је и доцније твоја породица очувана захваљујући
мојем провиђењу; и ја бејах онај који је управљао поступцима твог сина
Јосифа, којег си ти већ сматрао изгубљеним, путем среће и свеколиког на-
претка. Ja га такође учиних господарем Египта, таквог да се у моћи једва
понешто разликује од краља. Због свега тога, сада ти долазим као водич
на овоме твом путу, и проричем ти да ћеш умрети у наручју Јосифовом
и обавештавам те да ће твоје потомство провести многе године у слави и
раскоши, те да ћу их населити у земљу коју сам им обећао.“
4) Охрабрен сном, Јаков много бодрији продужи у Египат, заједно са
својим синовима којима тако напокон припаде свим срцем. Сада их све у
свему беше седамдесет. Некада сам заиста сматрао да је боље да не наво-
дим имена чланова његове породице, и то нарочито с обзиром на тежину
њиховог изговора [од стране Грка]. Али, уваживши све разлоге, мислим
да је ипак неопходно да наведем њихова имена како бих побио мишљење
оних који тврде да ми не потичемо из Месопотамије, већ да смо Египћа-
ни. Јаков је, дакле, имао дванаест синова, од којих је Јосиф на свет дошао
последњи. Одавде ћемо навести имена Јаковљеве деце и унучади. Рубен је
имао четири сина — Aноха, Фалуа, Асарона и Шармија. Симеон је имао
шесторицу — Јамуела, Јамина, Авода, Јахина, Соара и Саула. Леви је имао
три сина — Гершома, Каата и Мерарија. Јуда је имао тројицу по именима
Сала, Фарес и Зелах, а од овог Фареса су рођена два унука, Есром и Амал.
Исахар је имао четири синa, са именима Toла, Фу, Јасоб и Самарон. Забу-
лон је са собом водио тројицу синова — Сарада, Хелона и Јалела. Овим
смо навели потомство Леино, са којим је ишла и њена кћер Дина, те све
у свему ово чини тридесет троје. Рахела је имала два сина, oд којих је Јо-
сиф такође имао два сина, Манасију и Ефраима. Други, Венијамин, имао
је десеторицу синова — Болава, Бахара, Асабела, Гераса, Наамана, Јеса,
Роса, Момфиса, Офиса и Арада. Ових четрнаесторица, додатих на горе
поменутих тридесет и троје, чине четрдесет седморо. И ово је, према то-
ме, број законитих потомака Јаковљевих. Поред ових, он је са Билахом,
слушкињом Рахелином, имао Дана и Нефтлијалија — a овај други је имао
четворицу синова који су га на путу пратили: Јесела, Гунија, Исарија и Се-
лима. Дан је имао само једног сина, по имену Уси. Ако све њих додамо го-
ре сабранима, добићемо број од педесет четворо. Гад и Асер били су сино-
ви Зилфе, која беше служавка Леина. Од ове двојице браће Гад је са собом
водио седморицу синова, Сафонијаха, Аугиса, Суниса, Азабона, Ерина,
Ерокда и Аријела. Асер, пак, имаше једну кћер, по имену Сара, и шесторо
мушке деце, чија имена беху: Јомне, Исус, Исуј, Барис, Абар и Мелкијел.
Ако сада број ових последњих, који износи шеснаесторо, додамо претход-
ном збиру од педесет четворо, заокружићемо првопоменути број, у који
Јаков није убројао себе самог.
5) Када је Јосиф сазнао да долази и његов отац — стога што је Јуда, Јо-
сифов брат, пожурио пре осталих и обавестио га о очевом приспећу — oн
је и сâм изишао у сусрет оцу, са којим се напокон сусрео у месту по имену
Херополис. Али је Јаков готово преминуо од тако изненадне и силне ра-
дости; ипак, Јосиф га васкрсну, премда је и сам једва налазио снаге да се
уздржи од сличне потресености која га обузе силом једва мањом од оне
којој је отац готово подлегао. После овога, он затражи од Јакова да даљи
пут настави спорије, а он сам узе петорицу своје браће са собом и похита
краљу, желећи да га обавести о приспећу Јакова и целе његове породице,
што беше вест која овога веома обрадова. Штавише, краљ одмах упита Јо-
сифа за омиљени начин живота којег су браћа његова свикла водити, како
би им могао омогућити да такав живот и под његовим окриљем без пре-
кида наставе. На ово Јосиф одговори да су они добри пастири, те да ни-
су навикли ни на какво занимање другачије од тога. Сходно овоме, краљ
уреди тако да свој браћи омогући заједнички живот на истоме месту, на
којем ће уједно водити бригу о своме оцу; поврх тога, oн их тиме уједно и
обезбеди да буду прихватљиви Египћанима, јер тим упослењем они нису
чинили ништа што је с овима заједничко, будући да је Египћанима било
забрањено да се баве напасањем стада.
6) Kaда је Јаков стигао пред краља и, поздравивши га, пожелео сваки
напредак његовој владавини, фараон га заузврат упита за његове године:
колико је сада Јаков стар? Па када у одговор чу да је Јакову стотину триде-
сет година, у краљу још више узрасте поштовање због тако дугог живот-
ног века. А када, поврх тога, Јаков додаде да он сâм још не живи онолико
дуго колико живљаху његови преци, краљ одмах, из највеће наклоности,
одлучи да породици Јаковљевој допусти боравак у Хелиополису, будући
да су управо у томе граду краљеви пастири имали своје пашњаке.
7) Међутим, временом глад поче притискати и Египат, а ова тешка каз-
на постаде људима још тегобнија стога што нити се река више изливала и
плавила тле, већ остајаше испод негдашње висине свог водотока, нити је
Бог слао спасоносну кишу на земљу; осим тога, народ себи није обезбедио
ни најмање залихе, јер беше посве неупознат са оним што се могло дого-
дити. Тако је избављење удељивао Јосиф, који је људима продавао жито
испрва за новац, али, када новца понестаде, они беху приморани да у за-
мену за жито дају стоку и робове; а ако је иједан међу њима имао какав
комад земље, мораде и њега напослетку дати како би прибавио себи хра-
не, што је заправо значило да је краљ тако постајао власник свеколиког
народног поседа. Људи због тога бејаху расељавани с једног на другог ме-
сто, како би поседовање њихове негдашње земље било чврсто зајамчено
краљу, а то је значило читавог Египта с изузетком поседа свештеникâ који
су и даље остали власници својих раније стечених земљишта. Стога се мо-
же рећи како је ова мучна пошаст глади учинила од људских умова, баш
као и од тела, робове, напослетку их присиливши да храну за опстанак
обезбеђују оваквим понижавајућим начином. Али када је беда минула, и
река поново поплавила земљу учинивши је плодном и изобилном, Јосиф
стаде обилазити све градове и окупљати људе, те им редом поче враћати
земљу коју су раније поседовали a којом је, с њиховим пристанком, краљ
могао продужити да сасвим сам располаже и ужива добијане приносе. Јо-
сиф је такође подстицао људе да на додељену земљу гледају као на њихов
властити посед и да се ратарству посвете с радошћу, а да као данак краљу
плаћају само петину приноса убираних са земље коју им је краљ, у часу
када она беше искључиво његова властита, милосрдно повратио. Ови се
људи силно узрадоваше том посве неочекиваном враћању у посед онога
чега се већ беху лишили, те сасвим будно процењиваху милост која им је
учињена. Таквим поступањем Јосиф себи обезбеди још и већи углед међу
Египћанима, и још већу њихову љубав за свога краља. А том је приликом
уведени закон плаћања данка од петине приноса остао на снази све до
њихових последњих краљева.
ПОГЛАВЉЕ OСМО
О СМРТИ ЈАКОВА И ЈОСИФА
1) Након што је Јаков проживео седамнаест година у Египту, тешко се

разболе и премину у присуству својих синова — али не пре но што је из-
говорио молитве за њихово благостање и сваковрснo напредовање, а уз
то и пророчанску реч о томе како ће се сваки од њих једном населити у
земљи Канаан. Али се ово обистинило тек много година доцније. Јаков
је такође још једном похвалама узвеличао Јосифа22, стога што није, зло-
памтећи, за неопростиву кривицу узео својевремено непријатељско др-
жање његове браће према њему, већ је, напротив, био љубазан према њи-
ма, удељујући им толико много доброчинстава колико ретко када дру-
ги људи приме од стране својих добротвора. Јаков још заповеди својим
синовима да поштују Јосифове синове Ефраима и Манасију, те да их уб-
роје међу себе и када једном буду делили земљу канаанску да равнопра-
ван део и њима двојици припадне — а овиме ћемо се ми касније бавити.
Напослетку он као последњу молбу изложи да буде сахрањен у Хеброну,
после чега премину, доживевши безмало пуних стотину педесет година,
тачније свега три године мање. За живота он не заостајаше ни за којим од
својих предака у богоштовљу, добијајући, уосталом, за ту усрдност од Бо-
га такву надокнаду које су удостојени само они који по доброти беху као
што је он увек био. Те тако Јосиф, са краљевим допуштењем, понесе, уз ве-
лике трошкове, очево тело до Хеброна, и тамо га раскошно сахрани. При
том се, међутим, догоди да браћа испрва одбише да се с Јосифом врате у
Египат, у страху да ће се он сада, када оца више нема, променити, и да ће
их накнадно казнити за њихово негдашње рђаво владање и скривање зло-
чина — jeр, мишљаху, сада је нестао онај због кога је Јосиф према њима
био тако великодушан. Али их Јосиф убеди да не морају страховати ни од
какве штете која би им могла бити нанесена, те да одбаце сваку сумњу у
његово будуће поступање. Тако их он ипак поведе натраг са собом, и за-
иста сваком удели велики иметак и никада их надаље не остављаше без
такве бриге коју је довека само према њима указивао.
2) Јосиф је, пак, преминуо када стиже до стотину десете године старо-
сти, бивајући до самог краја човек неизмерне врлости и уважавања, који
је разумно управљао свим пословима којих би се подухватио. За живо-
та је свој углед користио с обзирном умереношћу, чиме је стекао велику
омиљеност међу Египћанима, без обзира што је међу њих доспео из друге
земље, и у таквим неповољним околностима какве смо већ описали. На-
послетку и сва његова браћа поумираше, након што су срећно проживе-
ли у Египту, а њихови потомци након извесног времена понеше њихове
земне остатке и сахранише их у Хеброну; али, што се тиче Јосифа, њего-
ве мошти беху пренесене у земљу Канаан тек много доцније, у време када
су сви Јевреји напустили Египат, што је сâм Јосиф од њих и затражио као
заветно обећање. А шта се догађало и каквим је постао сваки од ових љу-
ди, и уз какве су напоре oни дошли у посед канаанске земље, биће показа-
но касније, након што најпре будем објаснио под каквим су околностима
Јевреји напустили Египат.
О СТРАДАЊИМА КОЈА СУ ЗАДЕСИЛА ХЕБРЕЈЕ У ЕГИПТУ ТОКОМ
ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ГОДИНА
1) Током времена догодило се да су Египћани постајали све лењи и

одбојнији према ма каквој трудољубивости, те се одаваху ужицима, а
међу овима посебно страсти за ма каквом победом и добитком. Такође
су постајали све злонамернији према Јеврејима, обузети завишћу према
њиховом напредовању. Јер, када видеше како се народ Израиља расцве-
тава, а његови људи постају истакнути у изобиљу и богатству које стица-
ху захваљујући својој врлини и природној љубави према раду, Египћа-
ни помислише да је успон Јевреја повезан са њиховoм сопственим губит-
ком и пропашћу. Па током времена, посве заборавивши на услуге што
их је њиховим очевима учинио Јосиф, а тим пре што је круна сада доспе-
ла у посед друге владарске породице но што беше она у Јосифово време,
Eгипћани посташе веома злонамерни према Израелитима, смишљајући
мноштво начина којима би их кињили. Тако им они налагаху да просе-
цају велики број канала за развођење речног тока, или да подижу зиди-
не египатским градовима као и такве бране које би по потреби могле или
задржати реку, или, пак, спречити њену стагнацију тиме што ће учини-
ти да се прелива преко властитих обала. Tакође су их терали да подижу
пирамиде и, све у свему, изнуривали су их оваквим тешким упослењима,
присиљавајући их да се обучавају у сваковрсним механичким вештинама
и привикавају себе на нужност тешког телесног рада. Тако прође четири
стотине година током којих су Јевреји трпели оваква мучења, јер се и они
и Египћани упињаху једни против других, при чему су Египћани желели
да Израелите овим пословима сасвим сатру, а Израелити да упркос свему
под Египћанима устрају и опстану.
2) За време док су послови Јевреја протицали у оваквим општим окол-
ностима, дошло је до једног догађаја који је Египћане учинио још забри-
нутијим и, сходно томе, склонијим затирању нашег народа. Наиме, један
од оних светих писара који су веома разборити у прорицању искључиво
оних будућих збивања која ће се одиста и догодити, рекао је краљу да ће
се отприлике у то време међу Израелитима родити дете које ће, уколико
буде успешно одгојено, довести до опадања египатске превласти и, насу-
прот томе, до уздизања хебрејског народа, као и да ће превазићи све људе
у врлини и себи обезбедити славу која ће остати упамћена кроз сва време-
на. Овакво је обавештење толико престрашило краља да је он, равнајући
се према мишљењу поменутог пророка, заповедио да се свако мушко де-
те рођено у то време међу Израелитима баци у реку или буде убијено; та-
кође је наложио да египатске бабице надгледају порођај сваке Јеврејке, те
да мотре на то којег је пола новорођено дете, што је и учињено будући да
се одиста нађоше жене које су по заповести пружале услугу примаља a
због строге заданости извршења краљеве воље не могаху прекршити ње-
гова наређења. Он је такође заповедио да у случају неповиновања ма којег
родитељског пара који би се усудио да сачува у животу своје мушко де-
те, они сами, као и целокупна њихова породица, буду уништени. Ово бе-
ше одиста окрутно мучење онима које је погађало, јер такви људи не само
да су били ускраћени за живот сопствених синова, него као њихови роди-
тељи беху принуђени да сарађују на уништењу не само властите деце не-
го и — преко убијања мушког потомства, те тако и постепеног гашења на-
следника — затирању читавог народа, чему су фараонове заповести запра-
во и смерале, и због чије је одлучности опасност постајала веома велика а
њене последице ненадокнадиве. Такво је, све у свему, веома безнадно, би-
ло стање у којем су се нашли Јевреји. Али нико не може бити довољном
препреком да се обистини замисао Божија, макар и покренуо десет хиља-
да превејаних начина да циљ оствари; јер је то дете, чију је судбину свети
писар прорекао, било ипак рођено и склоњено од пажње надгледника што
их је краљ наименовао. A исти пророк није погрешио ни у погледу онога
што ће се догодити уколико дете преживи, будући да су последице биле
доведене до предсказаног исхода на начин чији опис даље износимо:
2) Неки човек, по имену Амрам, који је по отмености припадао вишем
слоју међу Јеврејима, бејаше уплашен за цели свој народ, бринући да не
би почео нестајати стога што надаље више није смео одгајати мушко по-
томство; осим тога, овај човек беше и лично забринут будући да је њего-
ва жена тада била носећа, што га све заједно остављаше у мучној недоу-
мици шта би предузео. Не нашавши ништа боље, он се одаде молитвама
Богу кога је усрдно преклињао да има саосећања према људима који ни-
пошто нису прекршили законе Његовог обожавања, те да им омогући из-
бављење из беде у којој тада претрајаваху, и да учини да посве побаце на-
де њихових непријатеља у уништење јеврејског народа. Бог чу овог човека
и имаше милости према њему, јер беше дирнут његовим преклињањем.
Taко Бог стаде пред Амрама када овај усну и подстакну га да престане
очајавати у погледу будућности и пажње којом ће га Бог удостојити. Oн
надаље рече да нипошто није заборавио на њихову побожност према Ње-
му због које ће их увек награђивати, баш као што је некада као награду
изливао своју милост на претке њихове, учинивши да се од неколицине
умноже до тако великог броја. Oн га подсети да је Аврам посве усамљен
пошао из Месопотамије у Канаан, али да ипак најпосле бејаше веома бла-
гословен, и то ни из једног другог разлога до тог што је његова жена, која
дотле беше јалова, најзад ипак успела да прими мужевљево семе и поне-
се му синове. Подсети га да је Он оставио Ишмаелу и његовом потомству
земље Арабије, као што је и синовима Кетуре доделио Троглодитију, а си-
новима Исаковим земљу Канаан. Уз моју је помоћ, рекао је надаље Бог,
Исак извео велике подвиге у рату, које бисте, уколико нисте постали без-
божни, морали још увек памтити. Што се тиче Јакова, и он је постао до-
бро познат међу странцима по достигнућима у многим областима, чије је
плодове уживао и које је оставио синовима својим; а тај је Јаков у Египат
дошао са не више од седамдесет душа, а вас сада има више од шест стоти-
на хиљада. Стога знај, рече Бог, да ћу вам ја прибавити све што вам је од
добара потребно, као и да ћу посебно теби уделити оно што ти је нужно
да би постао славан; јер то дете, због којег су, ван себе од ужаса, Египћани
осудили хебрејску децу на уништење, биће твоје властито, и биће скриве-
но од очију оних постављених да мотре како би га убили; а након што оно
буде спасено на начин који ће све изненадити, оно ће избавити јеврејски
народ из недаћа које подносе под Египћанима. Сећање на њега и слава ње-
гова трајаће докле свет буде трајао, и то не само међу Јеврејима, већ јед-
нако и међу туђинцима: све ово, дакле, биће учинак моје милости учиње-
не теби лично и твоме потомству. То ће дете такође имати и таквог брата
коме ће у дужност и звање предати свештенослужење, а његово ће потом-
ство исто звање задржати до краја света.
4) Након што га је сновиђење обавестило о свим овим стварима, Амрам
се пробуди и све пренесе својој жени Jохебеди. Но се сада у њима страх са-
мо појача с обзиром на пророштво исказано у Амрамовом сну: јер они по-
чеше брижно стрепети не само над дететом, већ и над остварењем велике
среће која му је према навештењу имала припасти. Ипак, мајчин порођај
беше управо такав да је потврђивао oно што је Бог прорекао, jeр остаде
непознат онима који су на њу мотрили, што због дотадашње лакоће тру-
дова, што због тога што је ни сами порођајни болови нису сколили теш-
ко подношљивом жестином. Након оваквог рођења, родитељи у тајности
одгајаху дете током три месеца; али када ово време прође, Амрам се — у
страху да ће бити откривен и тако постати предметом великог краљевог
гнева, због којег ће и он и његово дете пострадати а Божије обећање тиме
бити обеснажено — одлучи да је упутније да надаље Богу препусти без-
бедност и старање над дететом него да оно зависи од Амрамовог скри-
вања које му изгледаше све неизвеснијим, при чему су обоје — и дете тако
одгајано у тајности и oн сâм — морали да живе под непрестаном опасно-
шћу. Томе насупрот, Аврам вероваше да ће Бог пронаћи начин да осигура
безбедност детету како би тиме обезбедио и обистињење свога пророчан-
ства. Па након што су родитељи тако одлучили, они начинише ковчежић
од рогозине у облику колевке и величине толике да је дете могло да буде
положено а да му при том живот не буде угрожен. Потом су ковчег према-
зали смолом, чиме су спречили да вода продре кроз отворе између упле-
тене рогозине, након чега су у њега положили дете и пустили га да плута
по реци, препустивши тако његов опстанак у потпуности Богу. Река, да-
кле, прими на себе ковчег и понесе га својим током, када га Мирјам, сес-
тра дететова, мимоиђе прошавши наспрам њега обалом онако како јој је
мајка претходно наложила, желећи да се увери да ли ће ковчег одиста би-
ти збринут, чиме ће Бог показати да обична људска разборитост не значи
ништа наспрам воље Свевишњег који је кадар да изврши све што му је у
намери: па, према томе, и да учини да они који услед бриге за своју безбед-
ност на смрт осуђују друге и улажу велике напоре не би ли такво што из-
вршили, ипак бивају осујећени у злим намерама; али и да ови други, сас-
вим супротно, успевају не само да на изненађење свих преживе, већ и да
обезбеде себи повољне околности и започну напредовање такорећи усред
најжешћих несрећа. С тим, бар ја мислим, што су опасности које носе те
недаће такве да их, заправо, као искушење поставља сам Бог. И заиста, уп-
раво таква је промисао развијана над судбином овог детета, што показује
стварну моћ Божију.
5) Управо у то време се краљева кћер, по имену Термутис, упутила
према обали, те је, видевши колевку ношену речном струјом, послала по
некога ко би могао допливати до ње и коме би могла наредити да јој до-
несе ковчежић. Па када се они који беху послани с тим захтевом појави-
ше носећи колевку, oна виде малено дете у које се одмах веома заљуби
због његове величине и упадљиве лепоте — јер је сâм Бог предузео вели-
ку бригу у Мојсијевом обликовању, учинивши га таквим да буде вредан
одгајања и обезбедивши га од опакости свих оних који би, ношени стра-
хом због његовог рођења, донели најкобније одлуке не само по њега, већ
и по даљи опстанак oстатка јеврејског народа. Тако Термутис заповеди да
се доведе жена кадра да детету буде дојиља, али то беше узалуд, јер дете не
хтеде пристати уз дојку ни те, а ни многих других жена које Термутис по-
том доведе. При том се догодило да је у близини била и Мирјам, сестра де-
тетова, али не као могућна дојиља, већ само као једна од позваних да виде
дете; oна искористи прилику и рече: „Узалуд је, о краљице, да даље зовеш
жене које би подојиле дете a које нису од његовог соја: aли уколико би на-
ложила да се доведу жене јеврејског рода, можда ће дете прихватити дој-
ку неке од њих, будући да вероватно припадају истом народу.“ Будући да
јој је то што је рекла изгледало трезвено, Термутис нареди Мирјам да се
сама постара за извршење тог предлога, и да доведе јеврејске жене кадре
да детету дају подој. Добивши такво допуштење, Мирјам се врати до де-
тетове мајке коју без зазора доведе са собом, будући да је нико од прису-
тних није познавао. И чим она приђе, дете се радосно прихвати њене дој-
ке, тако да изгледаше да се тесно приљубљује уз њу. Tако се напослетку
догоди да је, по жељи краљеве кћери, дојење детета сасвим поверено ње-
говој рођеној мајци.
6) Термутис је била та која је детету наденула име Мојсије (Моше, Мо-
шес), учинивши тако због чињенице да је дете било бачено у реку; Египћа-
ни, наиме, воду означавају речју Мо, а оне који су из реке избављени име-
ном Шес. Па тако, спојене уједно, ове две речи образују име које је детету
припало. А од тог детета постаде човек који је, по свеопштем признању
и према Божијем предвиђању, најистакнутији међу свим Јеврејима јед-
нако по величини свог ума и по презирању тешкоћа, а његов предак по
седмом нараштају унатраг био је Аврам. Ово стога што је Мојсије био син
Aмрама, који је био син Кaaтов; отац Каата био је Леви, који је био син Ја-
ковљев, a Jaков је био син Исака, а овај, напокон, Аврамов син. Ускоро се
Мојсијево знање и разумевање показало надмоћно над свима његовог до-
ба, и далеко изнад ма чега уобичајеног: јер, када бејаше подучаван он по-
казиваше много брже схватање но што би се очекивало по његовом уз-
расту, a његови тадашњи поступци обећаваху истинску људску величину
када буде доспео до узраста одраслог човека. Бог му је такође дао и висок
стас, и већ у доби од три године он изгледаше прекрасно. И управо због
такве његове лепоте није било никога ко би се према њему понашао неуч-
тиво, будући да су сви, чим би га видели, остајали затечени складношћу
његовог лика. Често се догађало да они који би га срели у мимоходу беја-
ху приморани да се окрену како би га поново видели; или би остављали
оно чиме су дотле били заузети и још неко време стајали само у њега гле-
дајући; јер лепота његова беше по много чему тако изразита и природна,
да је то задржавало посматраче и приморавало их да у њега дуго зуре.
7) Примећујући да је дете изузетно, Tермусис га је усвојила као сина,
тим пре што није имала сопствене деце. И када је једном приликом пове-
ла Мојсија њеном оцу како би му га показала, она изјави како је науми-
ла да то дете учини краљевим наследником уколико Божијом удовољено-
шћу остане да она не добије своје сопствено дете, а затим додаде: „Дове-
ла сам дете божанског изгледа и племенитог ума; а будући да сам га доби-
ла као поклон из реке, сматрала сам да је исправно и да га усвојим, те да
га као свог сина понудим за наследника твог краљевства.“ Изговоривши
то, она положи дете у руке свога оца који га преузе и приви уз груди, па,
удовољивши кћери, нежно положи дијадему на главу детета; али је Мој-
сије одмах баци на тле и поче је, у детињастом изливу, вртети у круг и га-
зити стопалом, што све заједно мораде изгледати као зло знамење у вези
египатског краљевства. Али када свети писар виде ово (a то беше управо
онај који је прорекао да ће Мојсијево рођење довести до обарања власти),
он учини насилан покушај да дете убије, те вичући престрашено, изусти:
„Ово је, о краљу, оно дете за које нам је Бог прорекао да ћемо бити ван
опасности само уколико га убијемо; па и оно само је учинило напор да
нам потврди проречено, одбацивши знак твоје власти и газећи по твојој
дијадеми. Зато га одстрани, и ослободи Египћане страха којег подносе
због његовог постојања, уједно осујетивши Јеврејима наду коју ће гајити
охрабривани његовим даљим опстајањем.“ Писар би и сам тражено одмах
и извршио, али га Термусис у томе спречи, отргнувши дете и узевши га к
себи. Па ни краљ не хиташе да погуби дете, јер је сâм Бог, чија је проми-
сао бдила над Мојсијем, нагнала фараона да га поштеди. Тако се догодило
да је он васпитаван са великом пажњом, због чега су Јевреји полагали ве-
лике наде у оно што би се преко њега за њих могло учинити, док су, с дру-
ге стране, Египћани били веома сумњичави у шта ће се такво помно об-
разовање напослетку изродити. Па ипак, да је Мојсије био погубљен, тада
не би било никога, ни истокрвног нити усвојеног, који би на својој страни
имао пророчанство као залогу полагања права на краљевску круну; сто-
га су његов живот тако и процењивали — као залогу очувања постојеће
краљевске лозе — услед чега су се и уздржавали од убиства.
КАКО ЈЕ МОЈСИЈЕ ПОВЕО РАТ ПРОТИВ ЕТИОПЉАНА
1) Tако је Мојсије, након што је одмах по рођењу одгајан на горе оп-

исан начин, доспео до доба пунолетства, и почео показивати јасне знаке
своје врлине; исто тако је,међутим, показивао и наговештаје свог послања
да Египћане обори а Израелићане уздигне. Тако је једна од околности у
којој је јасно показао да у животу неће дозволити неправду, изгледала
овако: Етиопљани, који беху први суседи Египћана, учинише упад у њи-
хову земљу коју на неко време приграбише скупа са свим приносима, због
чега разгневљени Египћани са њима поведоше рат, не би ли им узврати-
ли за претрпљену увреду. Али у том рату Египћани претрпеше поразе, те
неки од њих беху побијени, a oстали се разбежаше на сасвим срамотан
начин, jeдва извлачећи живу главу; али их Етиопљани почеше гонити и,
сматрајући да би било знаком кукавичлука када у таквим околностима
не би подјармили целу земљу, са још се већом жестином бацише на зау-
зимање и других области. У таквим узастопним освајањима ослади им се
укус египатске земље, те увидеше да им се нипошто не исплати да одуста-
ну од даљег вођења рата; па како се најближе покрајине не усуђиваху да
им се супротставе, они наставише поход најпре до Мемфиса, па затим и
до самог мора, и тако редом све док више не беше ниједног града који би
им могао одолети. Египћани, пак, јадно сузбијени овом навалом, са своје
стране прибегоше прeдсказањима и пророчанствима; а када им Бог даде
савет да упосле Јевреја Мојсија и искористе његову помоћ, краљ затражи
од кћери да Мојсија доведе како би од њега учинио заповедника њихове
војске. Сходно томе, након што је од оца добила обећање да Мојсију неће
нанети никакво зло, Термутиса га доведе краљу, сматрајући и сама да ће
бити од велике помоћи њеном народу. Уз то она не пропусти прилику да
прекори свештеникe који се, иако су раније саветовали Египћане да убију
дете, сада нису стидели да од истога ишту помоћ.
2) Тако се Мојсије, убеђиван једнако од стране Термутис и самог краља,
радо подухвати задатка; па и свети писари обају народа беху задовољни:
Египћани стога што су се надали да ће Мојсијевом срчаношћу убрзо над-
владати непријатеље, али и да ће у истом подухвату и сам Мојсије поги-
нути; Јевреји су се, пак, надали да ће напокон умаћи Египћанима стога
што је Мојсије добио чин главнокомандујућег њихове војске. Преузевши
заповедништво, Мојсије претече Етиопљане, и поведе своју војску у на-
пад пре но што сe непријатељи стигоше обавестити о предстојећем наср-
тају; јер он се није кретао уз реку, него копном, давши тиме одмах доказ
о својој виспрености; јер, будући да је земљу било тешко прегазити бр-
зим маршом због великог мноштва змија (које су се ту излегале у огро-
мном броју и, осим тога, биле по много чему јединствене и непостојеће
у другим земљама, а свака беше гора од друге у моћи и злоћудности, као
и од необичне дивљине у погледу, те се неке нагло и дотле неопажене ус-
тремљиваху са тла, а друге долетаху ваздухом, на тај начин лако стижући
до неупозорених људи и чинећи им погибељна зла), Мојсије се домисли
изванредног поступка којим ће војску очувати безбедном и неповређе-
ном: даде, наиме, да се направе тршчане корпе, налик сандуцима, и на-
пуни их ибисима, које тако затворене понесе са собом. Познато је, наиме,
да су ове птице највећи непријатељи змија које беже на само приближа-
вање ибиса, будући да их ови хватају и прождиру лако као да су, реци-
мо, велики јелени; aли су ибиси иначе безопасна створења, и природни
непријатељи искључиво змијама. О њима, пак, засад не могу ништа ви-
ше рећи, будући да су ове птице Грцима непознате. Чим је, дакле, Мој-
сије стигао до земље која је врвела од ових змија, oн је ослободио ибисе и
тиме змије растерао, користећи на тај начин ове птице као истурену по-
моћ која наступа пре људског дела војске. Наставивши са успешном при-
меном истог поступка, он је до етиопске војске стигао великом брзином,
пре но што га је ико могао очекивати. Ни надаље не оклевајући, он одмах
поведе битку с њима, те их и порази, посве их осујетивши у намери да по-
стигну трајне успехе у рату против Египћана и продуже са освајањем њи-
хових градова. Исход беше тај да је дошло до великог покоља поражених
Етиопљана. Али сада, када су искусили сласт победе, Египћани под Мој-
сијем не сусташе у својем полету, већ стадоше гонити Етиољане толико
да овима запрети опасност да листом постану робљем а њихова земља
претрпи страховита разарања. Напослетку се Етиопљани повукоше у Са-
бу, која беше њихов престони град, којег је касније Камбис преименовао у
Меро, по имену његове властите сестре. Овај је град било веома тешко за-
посести, будући да је био укруг сасвим опкољен Нилом, а друге две реке,
Астапус и Астаборас, беху такве да су чиниле веома тешким покушај њи-
ховог прелажења. Тако је, дакле, град био подигнут на повученом месту
и насељен на начин каквог острва, окружен бедемима и имајући пред со-
бом реке које су га штитиле од непријатеља, а поврх свега и јаке грудобра-
не између зидина и река, толико моћне да их вода, макар и да највећом си-
лином набуја и надире, није могла подлокати. Ти су грудобрани чинили
готово немогућим упад чак и у случају успешног прелажења преко река.
Међутим, док је војска почивала без покрета (јер се непријатељ није усу-
дио да изађе и прими битку), a Мојсије већ осећао узнемиреност, догоди
се следеће: Тарбис, која беше кћер етиопског краља, видела је Мојсија ка-
ко предводи и у храбрости надмашује Египћане у борби око зидина; па,
поштујући истанчаност његових војних потеза, и увиђајући да је он одго-
воран како за египћанске потоње успехе —који су сменили њихове дота-
дашње очајничке и узалудне покушаје да се ослободе — тако и за велику
опасност у којој су се сада нашли Етиопљани насупрот свом негдашњем
разметању великим победама, она се свим срцем заљуби у њега. Бивајући
надвладана таквом страшћу, она посла најоданијег од својих слугу да са
Мојсијем преговара о могућностима њиховог брака. Мојсије пристаде на
понуду, али под условом да oна обезбеди предају града, док се он, са своје
стране, заветом обавезао да ће је заузврат узети за жену, те да када једном
буде дошао у посед града своје обећање неће прекршити. И тек што је овај
договор склопљен, он одмах доведе до потпуног остварења свега догово-
реног: јер када Мојсије напокон посве порази Етиопљане, oн се захвали
Богу, узе Тарбису за жену и поведе Египћане натраг у домовину.
КАКО ЈЕ МОЈСИЈЕ ПОБЕГАО ИЗ ЕГИПТА У МИДИЈАН
1) Али, иако беху опстали захваљујући Мојсију, Египћани се опет при-

хватише мржње према њему, и беху веома ревносни у заснивању смрто-
носних намера против њега, страхујући да ће он искористити прилику
свог великог успеха и подићи устанак, те увести новине у Египат; зато не-
умољиво рекоше краљу да Мојсије мора бити погубљен. Фараон је и сам
већ размишљао у истом правцу, јер бејаше веома завидан на Mojсијевом
величанственом подухвату на челу војске, а дакако да беше и ван себе од
страха — који су посебно подстицали свети писари — да ће бити свр-
гнут, те тако и он беше сасвим спреман да предузме убиство. Али Мој-
сије, након што je унапред сазнаo за заверу у којој је имао бити погубљен,
потајно побеже; а будући да су јавни друмови били под присмотром, он
се у бекство даде кроз пустињу, то јест онуда куда његови непријатељи и
не помишљаху да би могао кренути; иако је оскудевао у храни, он ипак
продужи даље, срчано презревши и ту тегобу; па када стиже у град Ми-
дијан, који је лежао на обали Црвеног мора и носио име по имену једног
од Аврамових синова са Кетуром, Мојсије застаде украј једног кладенца,
одмарајући се након мукотрпног путовања и тражећи окрепу од недаће у
којој се обрео. Било је то око поднева, и како место није било далеко од
града, он смишљаше како да искористи прилику коју му је нудила нова
средина. У нади да ту владају обичаји према којима би могао чинити само
оно што му препоручује његова честитост, разматрао је како би у таквим
околностима најпре могао побошљати своје изгледе.
2) А будући да је та земља оскудевала у води, пастири би обично за-
поседали кладенце пре но што би се ма ко други осим њих појавио, иначе
би њихова стада остала жедна — напросто стога што би у супротном вода
била потрошена пре њиховог утажења. Tако се догодило да је до извора
[у чију је близину пристигао Мојсије] дошло седам девичанских сестара,
кћери свештеника Рагула, кога људи те земље гледаху као вредног највећег
уважавања. Ове девице, које су се старале о стадима свога оца, што је би-
ло занимање уобичајено и примерено за жене Троглодитије, стигоше прве
до бунара и захвативши онолико воде колико им беше довољно да напоје
стада насуше је у валове који су служили за ту намену. Али када потом на-
иђоше пастири и отераше девојке како би сами надзирали расподелу во-
де, Мојсије је, затекавши се на том месту, и гледајући то насиље сматрао
да би био вредан прекора када би допустио да девојке остану жртвом так-
вог неправичног поступка и одузимања њиховог права пуком насилно-
шћу. Стога се он умеша и најпре отера те људе који нису желели да са дру-
гима поделе воду, а затим и поможе девојкама које, примивши такву пле-
мениту услугу од странца, отидоше до оца и испричаше како беху вређане
од стране пастира све док им у помоћ не пристиже тај туђинац, због чега
су молиле оца да не допусти да тако великодушно дело прође узалуд и без
награде с његове стране. Чувши све, отац као ваљану препозна ту жељу
својих кћери да буде обдарен њихов доброчинитељ, те их замоли да овога
доведу како би га могао наградити како заслужује. А када се Мојсије поја-
ви, отац му пренесе сведочења кћери o његовој помоћи, те додаде како га
и он засигурно мора поштовати због таквог понашања, и да своју помоћ
нипошто није уделио људима који су неосетљиви на добра дела, већ су, на-
против, једнако спремни и жељни да узврате на учињене им љубазности,
па, уколико је могуће, и да их надмаше у племенитости. Тако свештеник
учини Мојсија својим сином и даде му једну од кћери за жену, те га наи-
менова за чувара и надзорника свe својe стoке: јер je за те древне и при-
просте људе свеколико богатство почивало у располагању стоком.
О ГОРУЋЕМ ГРМУ И МОЈСИЈЕВОМ ШТАПУ
1) Тако је Мојсије, након што је заслужио такву награду Јетрову (што

беше једно од имена свештеника Рагула), остао ту напасајући стадо. Али,
недуго затим, догоди се да је стада упутио ка гори Синајској, наумивши да
на тамошњем пасишту начини успутно станиште. Синај је највиша пла-
нина у околини и најбогатија пашњацима, са веома добром травом: па
ипак, она раније никада није била коришћена, будући да су људи сма-
трали да њу насељава Бог, те се пастири нису усуђивали да се на њу поп-
ну. Управо ту се, дакле, пред Мојсијем, након што се попео на планину,
одигра потресно чудо: јер се пред његовим очима запали један трнови-
ти жбун, при чему зелено лишће и цветови на њему остадоше нетакну-
ти, а ватра ни најмање не дотицаше плодне гране, иако пламен беше го-
лем и силно распаљен. Мојсије испрва остаде уплашен тим тако необич-
ним збивањем са којим се неприпремљен суочио, али његова се невери-
ца још силно увећа када ватра проговори људским гласом, те га зазва по
имену и обрати му се јасним речима које му указаше колико је он, Мој-
сије, био непромишљено смеон попевши се до места где људска нога ни-
када није крочила. будући да је оно било под божанском заштитом. Сто-
га га глас посаветова да се што је могуће даље уклони од ватре, те да буде
задовољан оним што је видео; и још глас рече да је он, Мојсије, честит чо-
век, и изданак племенитог соја, те да се не мора више молити, будући да
ће свакако понети славу и почасти понад свих људи, бивајући благосло-
вљен Божијом милошћу; тако, ето, Мојсију намах пророкова глас из го-
рућег грма. Али му глас такође и заповеди да одатле одмах, и с поверењем
у казивано, пође натраг у Египат, како би постао заповедник и управи-
тељ народу јеврејском, и коначно га избавио од неправди које његови су-
народници подносе у земљи Египћана. „Јер“, рече Бог, „они ће населити
ону благородну земљу коју je твој праотац Аврам настањивао, и уживаће
срећу у свему добром.“ И још га глас поучи да се, када једном буде извео
Јевреје из Египта, обавезно врати до тог места и понуди жртве захвални-
це за срећно избављење. Eто таква беху божанска пророчанства која про-
истекоше из горућег жбуна.
2) Али Мојсије стајаше обузет оним што је видео, а још и више оним
што је чуо, те рече: „Мислим да би било примером огромне махнитости,
о Господе, када бих, после свега што досад примих од Тебе, посумњао у
Твоју моћ, те када бих своје обожавање запоставио и заборавио на све
оно што си од милости тако очигледно уделио мојим прецима. Па ипак, и
даље остајем у сумњи како бих ја, обичан човек, и без икаквих способно-
сти, могао приволети своје сународнике да напусте земљу у којој су сви-
кли да пребивају, и да пођу за мном у земљу у коју си ми наложио да их
водим? И још, чак и када би њих и убедио, како бих могао присилити фа-
раона да допусти да они оду, када Египћани своје богатство и напредак
заснивају на раду и делима којима им Јевреји удовољавају?“
3) Али га Бог увераваше да остане чврст и одважан у свим приликама,
и обећаваше да ће Он бити с њиме и припомагати му, како у речима који-
ма ће убеђивати људе да га следе, тако и у делима преко којих ће изазива-
ти чуда. Бог надаље заповеди да као знамен истинитости Божије речи ба-
ци свој штап на земљу и види шта ће се догодити: и заиста, бачени штап
намах пропуза и постаде змија која се стаде увијати и обртати око себе,
дижући при том главу спремна да се освети ономе ко би је повредио; по-
сле чега се опет претвори у штап какав бејаше и раније. Након тога Бог
наложи Мојсију да увуче десну руку у своја недра; он послуша, па када
поново извади руку она беше бела, боје креде, али се убрзо поче враћати
уобичајеној боји. Tакође по Божијој заповести Мојсије узе мало воде која
му је стајала надохват, те је проли на тле, и виде да она има боју крви. И
тако, посредством тих чуда којa се откриваху у свим знацима, Бог га под-
стицаше да пронађе храбрости, уверавајући га да ће Он остати од највеће
помоћи Мојсију у свим потоњим подухватима. Још му наложи да надаље
слободно располаже управо учињеним знамењима, како би задобио по-
верење свих људи „да си ти одиста од мене послан, и да све што чиниш
бива по мојој вољи. Сходно томе, сада ти заповедам да више не оклеваш,
већ да похиташ до Египта путујући ноћ и дан, и да не отежеш с временом
и тако oд Јевреја чиниш робље a њихове патње пушташ да дуже трају.“
3) Мојсије сада непобитно виде и чу да га та чуда уверавају у истини-
тост обећања што му га даде Бог, те у њему више не остаде места за било
какву неверицу: решен да пође, он је још молио Бога да му ту истинску
моћ удели и када буде био у Египту, и преклињаше да га удостоји познања
Његовог правог имена — јер, сада кад је Господа видео и чуо, жеља му бе-
ше да се Богу може Његовим правим именом обратити, те да, када буде
приносио жртву захвалницу може призивати то истинско име у својим
молитвеним обраћањима. Смиловавши се, Бог заиста и објави своје свето
име Мојсију, што никада дотле не беше казано ниједноме човеку, а о чему
би од мене било незаконито да изговорим ма шта више. Тако су ови знаци
пратили Мојсија не само тада, већ сваки пут када би за њих замолио: а од
свих тих знамења он је најприсније поверење гајио према приказању го-
рућег грма. Тако је, верујући да ће Бог заиста остати његова великодушна
потпора, Мојсије у себи нашао наде да одиста може бити кадар да ослобо-
ди свој народ и донесе несрећу Египћанима.
КАКО СУ СЕ МОЈСИЈЕ И АРОН ВРАТИЛИ ФАРАОНУ У ЕГИПАТ
1) Сазнавши да је преминуо фараон за чије је власти био принуђен

да одбегне, Мојсије упита Рагула за допуштење да га напусти и пође у
Египат, како би донео добро своме народу. Taко са собом поведе и Зипо-
ру, кћер Рагулову за коју бејаше ожењен, као и децу коју је имао с њом,
то јест Гершома и Елеазара, те похита у Египат. Што се тиче имена ове
двојице синова, Гершом на хебрејском означава неког, то јест Мојсија, ко
је био у страној земљи; а Елеазар, опет, означава да је Мојсије, уз помоћ
Бога његових отаца, побегао oд Египћана. Када се приближише граници,
пред њих изађе Арон, брат Мојсијев, нагнан заповешћу Божијом; и ње-
му Мојсије пренесе оно што му се догодило на гори Синајској, и све запо-
вести што му их тамо предаде Бог. Исто се понови и када заједно пођоше
даље: највиђенији људи међу Јеврејима, сазнавши да долазе, такође изађо-
ше пред њих, па и њима Мојсије пренесе знамења која је видео; па како му
они нису могли да поверују, oн их понови пред њима. Taко и они нађоше
снаге за надање при погледу на та запањујућа и посве неочекивана зна-
мења, те почеше веровати у своје коначно ослобођење, будући да ће се сâм
Бог побринути за њихов опстанак.
2) Утврдивши најпре да ће се Јевреји повиновати свему што их он бу-
де упутио да чине, те знајући да их, осим обећања које му дадоше, води
још и љубав према слободи, Мојсије дође до новог краља који је не мно-
го пре тога преузео власт, те га подсти колико је добра он раније учинио
Египћанима када беху понижени и презрени од стране Етиопљана, а њи-
хова земља почиваше опустошена; опомену га и како је он био заповед-
ник њихове војске, и устрајно ратовао заједно с њима као да су они његов
властити народ; напослетку каза и у каквој се опасности нашао током тог
похода, и како никакву награду заузврат није добио за све што је учинио.
Поврх тога, он сасвим разговетно изнесе краљу све што му се догодило на
Синају, а најпре то шта му је Бог саопштио и какве му је знаке дао, како
би га уверио у снагу и неопозивост заповести које му је издао. Oн је ус-
то и молио краља да поверује његовим речима, те да се не супротставља
вољи Божијој.
3) Али, како се на све те речи краљ поче ругати Мојсију, овај га уозбиљи
показивањем знакова што их је примио на гори Синају. Но то само раз-
бесне краља који га назва шарлатаном, који је најпре побегао из ропства
под Египћанима, да би се сада вратио са преварантским триковима и чу-
дима и магијским чинима, како би га запањио и обрлатио. А након што то
изговори, он позва свештенике да и сами дођу и упознају се са истим чу-
десним знацима, знајући да су и они вични тим необичним знамењима, и
да Мојсије није једини који познаје вештину којом се може кривотворити
располагање божанским моћима — јер, како краљ рече, то што је он пред
њим извео такве чаробњачке представе може проћи само код неуких љу-
ди. И заиста, и свештеници бацише своје штапове на тле и они такође пос-
таше змијама. Али Мојсије не беше тиме обесхрабрен, већ рече: „О, краљу,
ја нипошто не потцењујем мудрост Египћана, али тврдим да је оно што ја
чиним много изнад сличних магијских чини и трикова, и то тачно оноли-
ко колико Божија моћ превазилази моћ човекову. Зато ћу показати да оно
што чиним није плод никаквог умећа, нити је кривотворитељско предста-
вљање нечег што иначе није истина, већ да је покренуто провиђењем и
моћима Божијим.“ Па када то изговори, он баци свој штап на земљу и за-
поведи му да се преобрати у змију. А штап га послуша, и постаде змија која
се поче кретати унаолоко и прождирати штапове Египћана који изгледаху
као змајеви, све док их све не прогута. Напослетку се змија поново врати у
обличје штапа, којег Мојсије изнова узе у руку.
4) Краљ, међутим, овим последњим не беше ништа више дирнут од
онога што му је раније показано, већ само још већма гневан те рече Мој-
сију како ништа неће задобити тим лукавштинама и препреденостима ус-
мереним против Египћана. Уместо свега, он му заповеди да буде главни
надзорник Јеврејима, и да им не дозвољава никаквог одмора од тегобних
послова, већ, штавише, да их натера на покорно лишавање и потчиња-
вање још већој стези него раније; тако, на пример, док им је пре давао да
користе плеву за прављење цигли, сада им то ускрати, те их тако поче го-
нити да цели дан посвете тешком раду прављења опека, а потребну пле-
ву морали су сами скупљати и то искључиво током ноћи. И тако, будући
да им је сада посао био удвостручен, Јевреји за то окривише Мојсија, про-
суђујући да су њихови напори и беда сада због његовог уплитања поста-
ли гори него што су икада били. Али Мојсије не допусти да му храброст
клоне због краљевих претњи, нити да му се ревност смањи због преба-
цивања Јевреја; већ он самог себе ободри, и душу своју одлучно против-
стави и једнима и другима, те се ослони само на своју властиту неумор-
ну марљивост како би обезбедо слободу својим земљацима. Стога, сле-
деће што учини било је да поново оде до краља кога стаде наговорати да
допусти Јеврејима да пођу до горе Синајске и тамо принесу жртву јер им
Бог тако заповеда. Такође га убеђиваше да не oмета испуњење наума Бо-
жијег, већ да поштује милост Његову изнад свега, те да им допусти да оду,
да се не би, пре но што тога и буде свестан, нашао као сметња на путу ис-
пуњења Божијих заповести и тако дао повода да и сâм пострада од казни
којима засигурно мора бити подвргнут свако ко спречава извршење Бо-
жијих заповести — a oво стога што је познато да најстроже и најнеочеки-
ваније напасти искрсавају из сваке ствари пред онога ко изазива бес Бо-
жији против себе. Јер, рече Мојсије, такви више немају ни земљу ни ваз-
дух за своје пријатеље, нити им плодови из утробе природе више служе,
већ је свака противна и непријатељски окренута према њима. И још рече
да би Египћани све то већ морали знати по свом жалосном искуству из
прошлости, и да ће Јевреји у противном отићи из њихове земље и без њи-
хове сагласности.
О ДЕСЕТ ПОШАСТИ КОЈЕ НАПАДОШЕ ЕГИПЋАНЕ
1) Али када краљ с презиром дочека и ове речи Мојсијеве, и никак-

вог обзира не поклони упозорењима, тешке пошасти сколише Египћане,
a ја ћу сваку од њих описати, најпре стога што никада ниједна о тих напа-
сти није задесила ниједан народ осим тадашње Египћане, а затим и стога
да бих показао да у односу на дата обећања Мојсијe нијe заказао ни у јед-
ној ствари коју је предсказао, а потанко ћу ове удесе описати напослет-
ку и зато што је за сваког човека добро да упозна и као упозорење прими
оно што се догодило, схвативши да не треба чинити било шта што није
по вољи Божијој, да не би био изазван гнев Његов и освета за недела која
су против Њега почињена. Тако, дакле, погнано заповешћу Божијом, еги-
патскoм рeком потече крв уместо воде, и то толико густо да се она ви-
ше није могла пити, што беше погибељно јер Египћани нису имали дру-
гог питког извора до тога; али при томе вода не само да беше бојом про-
мењена, већ они који се ипак усудише да је пију задобише велике боло-
ве и допадоше горких утробних раздирања. Али таква вода беше само за
Египћане: Јеврејима, пак, она oстаде слатка и подобна за пиће, и ни по че-
му различита од њеног природног стања. A како краљ отуда не знаше шта
би учинио у таквим неочекиваним околностима, а и бејаше у страху за
Египћане, он одмах издаде заповест којом се Јеврејима омогућава да оду;
али када се пошаст због тог обећања прекиде, он промени одлуку и опоз-
ва заповест, и не испуни казано већ Јевреје поново задржа.
2) Aли када Бог виде како је краљ незахвалан, и како по прекиду ове
пошасти не постаде нимало мудрији, он посла другу пошаст на Египћане.
Наиме, огромно мноштво жаба поче харати плодове земљине; осим тога,
и рекa их беше препуна, толико да је онај ко би из ње желео да пије од те
намере морао одустати, зато што она беше отрована крвљу тих животиња,
јер оне цркаваху и биваху до кужне трулежи разложене водом; осим то-
га, и сва земља беше прекривена поганом слузи од њиховог рађања и уми-
рања; тако и посуђе које су Египћани користили по кућама беше прља-
во од жабље слузи, коју су налазили и у храни и у креветима својим. Од
ње се посвуда ширио одвратан задах, и смрад се непрестано дизао из жа-
ба које су се у њему и плодиле и умирале. И сада, кад Египћани беху под
притиском ових јада, краљ нареди Мојсију да поведе Јевреје са собом и
да напусте Египат. Истог часа читаво то мноштво жаба наједном ишчезе,
a земља и вода вратише се своме природном стању. Али чим фараон ви-
де да је земља поштеђена и ове пошасти, он заборави њен узрок, и поно-
во задржа Јевреје. Па како је имао на уму да испита природу ове и других
сличних осуда, он још увек не допусти Мојсију и његовом народу да пође,
jeр не беше кадар да такву милост додели због добрих намера, већ искљу-
чиво нагнан страхом.
3) Сходно томе Бог казни ову лажљивост новом пошашћу коју дода-
де претходнима. Тако, Он сада по телима Египћана расу безброј ваши од
којих су, зли какви беху, они ужасно страдавали, не бивајући кадри да
ову гамад уклоне било прањем било мастима. Од ове грозне казне еги-
патски краљ беше сасвим растројен и до безумља обузет ужасом у којем
се обрео, то јест страхом да ће његов народ бити уништен, и да ће разлог
овоме уништењу за њега бити посве постидан; те тако краљ беше при-
сиљен да своју злу нарав бар донекле поново доведе до здравијег расуђи-
вања, јер још једном допусти Јеврејима да сами одлуче о свом одласку.
Aли чим због тога пошаст умину, он нађе да је исправније да од јеврејских
мужева захтева да оставе своје жене и децу своју као залогу свог повра-
тка; овим је, наравно, само изазвао Бога да буде још јароснији у свом гне-
ву према њему, тако дрско иштући од Бога да Он сам наметне своју про-
мисао, или, пак, безумно сматрајући да је само Мојсије, а не и Бог, онај
који кажњава Египћане због недела према Јеврејима. Стога Бог сада испу-
ни земљу најразличнијим зaразним створењима са најразличитијим куж-
ним својствима, таквим створењима која никада пре не изађоше пред вид
људски, и због којих они горко страдаваху, те тако земља остаде лишена
својих ратара и без њиховог труда престаде рађати; па ако које створење
и избеже уништењу од ових заразних бића, њега убише злоћудни људи
који и сами потпадоше под свеопшту зараженост злобом.
4) Али чак ни тада се фараон не повинова вољи Божијој, јер је, премда
је допустио мужевима да поведу жене са собом, ипак и даље захтевао да
њихова деца остану. Бог се намах реши да казни његову злобу са неколи-
ко нових несрећа, таквих које беху чак и горе од претходних а које су и са-
ме доносиле свеопшти јад и смрт. Јер, тела Египћана се осуше чиревима,
који се надимаху у пликове, док њихови удови занемогоше; и огроман бе-
ше број таквих који пострадаше од ових приштева. Али када се фараон не
уразуми ни овом пошасти, киша с градом беше послана на њих са небеса,
а град беше такве разорности какав eгипатска клима дотле није познава-
ла, па чак ни такав какав друге области познају у зимско доба, већ беше
већи и од оног који другде пада усред пролећа на оне који настањују се-
верне и северозападне пределе земљине. Овај град покрши све гране које
се дотле повијаху под воћем. Затим наиђе и најезда скакаваца те опусто-
ши и оно семење које дотле остаде поштеђено од града. Тако, напослетку,
Египћанима беше уништено све у шта су од будућих плодова земље пола-
гали наду у опстанак.
5) Moгло би се помислити да су горе поменуте несреће довољне за
оног ко је само будаласт, али иначе незлобив, да постане трезвенији и
осетљивији за оно што треба чинити у корист властитог добра, Aли фа-
раон, вођен не толико глупошћу колико злим намерама, чак и ако је до-
бро сагледао узрок свих несрећа, ипак продужи да се супротставља Бо-
гу, и својевољно одбијаше приклањање добрим поривима. Тако овог пута
допусти Мојсију да поведе и жене и децу са собом, али да при том своју
стоку оставе Египћанима којима њихова властита марва беше пострада-
ла. Али када Мојсије узврати да је таква жеља неправична, будући да уп-
раво од те стоке Јевреји морају принети жртве Богу, и време поласка се
поново одужи због овог новог неспоразума, дебела тама, без и најмањег
зрака светлости, паде преко Египћана, чиме њихов вид остаде запречен а
дисање отежано од густине ваздуха, те они почеше умирати у грчевима,
и гоњени безумним ужасом да неће како прогутати и отровати се мрач-
ним облацима. Али када се тама, након три дана и исто толико ноћи, нај-
зад ипак поче растурати, и када се фараон ни тада не покаја и не допусти
Јеврејима да пођу, Мојсије се поново појави пред њим и рече му: „Колико
ћеш дуго ти још одбијати послушност Богу? Јер управо Он од тебе захте-
ва да допустиш одлазак Јеврејима. И не постоји ниједан други начин да се
ослободиш несрећа под којима страдава твој народ, осим да учиниш што
се од тебе захтева.“ Али краљ беше само разгневљен тим речима, и зап-
рети Мојсију да ће му следећи пут одрубити главу буде ли га и даље узне-
миравао истим захтевима. На то му Мојсије узврати да одиста више неће
говорити о томе, будући да су по истој жељи он сâм и старешине Јевреја
чврсто решени да сви Јевреји морају поћи. Па кад то изговори, Мојсије
се уклони.
6) Али када Бог знамењем потврди да ће са још једном заразом приси-
лити Египћане да пусте Јевреје, он нареди Мојсију да своме народу пре-
несе како њихове жртве морају бити спремне, те да се и сами имају при-
премити за полазак почев од десетог дана месеца Ксантикуса па до четр-
наестог дана истог месеца (који се код Египћана назива Фармут, a код
Јевреја Нисан, али га Македонци називају Ксантикус), као и да мора по-
вести Јевреје заједно са свим њиховим иметком. Сходно томе, Мојсије
окупи све своје сународнике и припреми их за полазак, унапред их поде-
ливши у племена и објединивши их на једном месту. A када дође четрна-
ести дан, и када сви беху спремни да пођу и понесу своје жртвене пону-
де, они последњи пут посветише своје куће крвљу, користећи за ту наме-
ну снопље мандрагоре којом су шкропили крв, те када вечераше они за-
палише остатке меса, управо тако као да би свакога трена могли поћи. Tа-
ко је утврђен начин на који ми још увек нудимо жртве до дана данашњег,
и тај празник називамо Пасха, што значи празник преласка. Јер тога дана
Бог пређе преко нас, и посла помор на Египћане; велики број прворођене
деце пострада те ноћи, те Египћани који су живели у близини фараонове
палате дођоше и наговараху фараона да безусловно допусти Јеврејима да
оду. Тако присиљен, он позва Мојсија и нареди му да поведе своје људе,
претпостављајући да ће, када једном Јевреји напусте његову земљу, Eги-
пат напокон бити слободан од толиких страдања. Штавише, краљ и ње-
гов народ чак су почаствовали Јевреје поклонима: неки су то учинили ка-
ко би их приволели да што брже пођу, а други зато што им беху суседи и
што су имали пријатеље међу њима.
КАКО СУ ЈЕВРЕЈИ ПОД МОЈСИЈЕМ НАПУСТИЛИ ЕГИПАТ
1) Тако Израелићани напустише земљу, док Египћани осташе утуче-

ни, жалећи што су дотле тако кињили Јевреје. А пут је oвe водио до Лето-
полиса, места које у то време беше напуштено, али које ће доцније, у до-
ба када ће Камбис опустошити Египат, изградити Вавилонци. Али како
су журно одмицали, трећега дана стигоше до места по имену Беелсефон,
смештеног надомак Црвеног мора. Па како je око њих била само пустиња,
они су морали непрестано јести векне умешене од брашна и подгрејане
на благој ватри, које су им потрајале тридесет дана, јер им количина коју
су понели из Египта за дуже није достајала. А да би и та количина могла
равномерно припасти сваком понаособ, они су могли да једу само толи-
ко колико беше довољно за опстанак, али нипошто не и за ситост. Одатле,
од сећања на страшну глад у којој смо се тада налазили, потиче празник
који славимо осам дана, а који се зове празником бесквасног хлеба. Што
се тиче броја свих који напустише Египат, укључујући жене и децу, њега
је тешко сабрати, али је број оних који беху у доби спремној за ратовање
износио шест стотина хиљада.
2) Египат су напустили у месецу Ксантикусу, петнаестог дана лунар-
ног месеца, четири стотине тридесет година након што је наш праотац
Аврам дошао у Канаан, али само две стотине петнаест година након што
се Јаков доселио у Египат. У то је време Мојсије имао осамдесет година, а
Арон три више. Са собом су носили и Јосифове мошти, баш како је покој-
ник обавезао своје синове да учине.
3) Али Египћани убрзо зажалише што су Јевреји отишли, а и краљ бе-
ше опхрван помишљу да је све што се збило изведено захваљујући ма-
гијским вештинама Мојсијевим, те се тако сви заједно решише да крену
за Јеврејима. Сходно томе они узеше оружје и сва друга ратна оруђа, па
кретоше у потеру за Јеврејима, у намери да, када их једном сустигну, ове
врате натраг у Египат; Египћанима је остало само насиље, зато што ви-
ше нису могли полагати право да се обрате Богу против Јевреја, сад када
су им сами већ једном допустили да оду. Рачунали су да ће их веома ла-
ко надвладати, будући да Јевреји нису имали оклопе, а и беху уморни од
путовања. Тако се Египћани журно дадоше у гоњење, распитујући се ус-
пут код сваког кога сретоше о правцу којим су Јевреји отишли. И заиста,
том је земљом било тешко путовати не само за војску, већ и за усамљене
појединце. Али је Мојсије управо тај правац изабрао да би, у случају да
се Египћани предомисле и пожеле да их гоне, Јевреји некако ипак могли
да их казне за њихову злонамерност и вероломно кршење датог обећања.
Други разлог што је народ повео управо тим путем тицао се Филистина-
ца који су били у завади са Јеврејима и давнашњој омрази, па је било по-
жељно да не сазнају о јеврејском одласку, а будући да земља Филистина-
ца беше с једне стране сусед Египту Мојсије је морао поћи другим прав-
цем. Oтуда изабрани пут не смеде бити онај који води у земљу Филисти-
наца, већ је Мојсије с разлогом желео да путују управо кроз пустињу, ка-
ко би, после тако дугог путовања и изложености многим тегобама, напо-
кон ипак могли стићи до Канаана. Осим ових, један oд разлога почивао је
и у заповести Божијој, јер им је Он наложио да обиђу гору Синајску, ка-
ко би му управо тамо принели жртве. И тако, када су Египћани сустиг-
ли Јевреје, они су, захваљујући својој припремљености за борбу и много-
бројности, сатерали противнике на узак простор — јер je број оних који
су се упустили у гоњење био шест стотина бојних кола, педесет хиљада
коњаника и две стотине хиљада пешака, у потпуности наоружаних. Они
су се такође домогли и прелазâ за којe су претпостављали да би Јевреји
кроз њих могли одбећи, затварајући их тако између непролазних литица,
с једне, и мора, са друге стране, будући да су се ту одасвуд протезали пла-
нински гребени који су се завршавали тек у мору, гребени тако сури да
се њима није могло проћи, те су са те стране онемогућавали бекство. Та-
ко се заиста догоди да Египћани својом војском притиснуше Јевреје, са-
бијајући их тамо где стрмени беху затваране морем, истовремено држећи
делове војске на врховима планина како би и са те стране спречили ма ка-
кав пробој и бекство у равницу.
4) Јевреји се, будући такорећи дословно опкољени, нипошто нису мог-
ли одржати, зато што су, с једне стране, очајно потребовали намирница, a,
са друге, јер нису видели никаквог начина да побегну; поврх свега, узалуд
беше и помишљање на борбу јер нису имали никаквог оружја; све у свему,
могли су очекивати потпуно уништење уколико се не би предали Египћа-
нима. Стога се дадоше на проклињање Мојсија, заборавивши на све оне
знаке што их је Бог уредио да би им вратио слободу. Ово је, пак, хуљење
ишло дотле да се почеше бацати камењем на пророка у исто време док их
је он охрабривао и обећавао им избављење; али га они не слушаху и при-
клонише се одлуци да се предају Египћанима. И ускоро је све што се мог-
ло видети било само туговање и жалопојке међу женама и децом, будући
да су они пред собом видели једино уништење, тако опкољени планина-
ма, морем и непријатељем, не разабирајући никаквог пута којим би мог-
ли утећи.
3) Али се зато Мојсије уопште не обазираше на дивље погледе народа
који га гневно стрељаше, већ је презирао сваку опасност и сву своју веру
положи у Бога за кога је знао да, омогућивши им већ прве кораке који су
водили ка њиховом ослобођењу што га је сам прорекао, не би допустио да
сада буду покорени од стране непријатеља, што значи или да опет поста-
ну робовима или да буду сатрвени. И тако, стојећи усред светине, Мој-
сије рече: „Није правично од нас да показујемо неповерење према оним
исправним људима који су некада добро управљали нашим потребама,
сумњичећи их да надаље неће бити исти; а како ли би се онда другачије
до махнитошћу морало назвати преварно неповерење у Провиђење Бо-
жије захваљујући чијој су се моћи одиграле све оне ствари што нам их је
обећао, a до којих је дошло без обзира на то што их ви сами нипошто ни-
сте очекивали — при том мислим на све оно у шта сам био уплетен пово-
дом вашег oслобођења и одбегнућа из ропства. Сада када смо у највећој
могућној невољи, и када нам, као што можете видети, не преостаје друго
до вера у помоћ од стране Бога, Оног истог који нас је и довео до овог ус-
ког и безизлазног места, сада, дакле, верујте да ће Он бити тај који ће нас
извести и из ових тешкоћа које би иначе биле сасвим непремостиве, и из
којих нити ви нити непријатељи ваши не виде начина да се може избави-
ти, али ће до тога доћи управо зато што Он тако може у један мах пока-
зати своју праву моћ и неумољивост своје промисли која лебди над нама.
Јер, не може бити да Бог дарује само незнатну припомоћ онима које иза-
бере, већ је он понајвећма издашан онда када више нико не може виде-
ти ниједну наду у побољшање свог положаја, наду која би могла бити по-
ложена у ма ког човека. Зависимо, дакле, од таквог Заштитника који мо-
же учинити да мале ствари постану велике, и пред чијом се моћи сва ова
људска сила против нас показује тек слабашном претњом; не бојте се, да-
кле, египатске војске, и не очајавајте пред изгледом беспомоћности стога
што вам море пред вама и планине иза вас не откривају никакву могућ-
ност за бекство, јер чак и ове планине, aко је Богу тако воља, могу постати
равницом за вас, а море се преобратити у суву земљу.“
КАКО СЕ ПРЕД ЈЕВРЕЈИМА МОРЕ ПОДЕЛИЛО НА ДВОЈЕ У ЧАСУ
КАДА СУ ИХ ЕГИПЋАНИ СУСТИЗАЛИ, ДАЈУЋИ ИМ ТИМЕ ПРИЛИ-
КУ ДА ПОБЕГНУ ОД СВОЈИХ ГОНИЛАЦА
1) Након што Мојсије ово изговори, он поведе народ до мора, док су

Египћани пажљиво мотрили на њих, jер су им Јевреји били на видику. Но
Египћани беху толико изморени од великог напрезања да потером што
пре сустигну Јевреје, те тако нађоше исправнијим да одложе борбу до сле-
дећег дана. Али када Мојсије стиже до морске обале, он подиже свој штап
и учини молебан Богу, позивајући га да и сада буде њихов подржавалац и
избавитељ, овим речима: „Не чини се да не увиђаш, о Господе, да је с оне
стране људских моћи и домишљаја да избегнемо тешкоћама у којима се
сада обретосмо; већ Ти свакако знаш да сада мора бити Твоје дело ску-
па с нама извршено, такво које ће омогућити избављење ове војске која
је Египат напустила по Твоме налогу. Више се не можемо надати ниједној
другој помоћи или сналажењу, и прибегавамо само нади која нам у Тебе
преостаде; па ако је претекао још и један начин који нам може омогући-
ти бекство по промисли Твојој, ми га сада од Тебе иштемо. Учини да то
решење брзо пристигне, и покажи нам своју моћ кроз њега. Уздигни ти-
ме у овоме народу нову храброст и наду у ослобођење, овом народу који
је потонуо у стање дубоког безнађа и неутешности. Јер ми јесмо на без-
надежном месту, али још увек је то место које Ти запоседаш; још увек је
ово море твоје, твоје су и планине које нас опкољавају. Па ће се стога ови
масиви отворити уколико им Ти тако заповедиш, и море ће такође, поже-
лиш ли Ти тако, постати сувом земљом. А ако се можемо избавити само
летећи ваздухом, онда ћемо и то учинити aко ти одредиш да такав мора
бити пут нашег спасења.“
2) Након што се тако обрати Богу, Мојсије својим штапом снажно уда-
ри по мору, а ово се истог трена под ударцем расцепи и раздвоји, па, по-
вукавши воду у сабране половине, остави по средини суво тло, као пут и
смер бекства за Јевреје. Када Мојсије виде ово указање Божије, и да је мо-
ре напустило своје властито лежиште и оставило оцедиту земљу, он први
крочи на тај новооткривени пут, и заповеди Јеврејима да га следе дуж тог
божанског друма, те да се веселе опасности у којој ће се наћи непријатељи
уколико буду за њима пошли; а затим се захвали за тај начин изненадног
избављења који се пред њиме показа.
3) А након што Јевреји без оклевања ревносно кретoше напред вође-
ни Божијим присуством, Египћани испрва помислише да су полудели, и
да су брзоплето јурнули у сусрет очигледном уништењу. Aли када видеше
где они прођоше напред без икакве позледе, те да им се никаква препре-
ка нити недаћа не испречи на путу, Египћани и сами похиташе у потеру,
надајући се да ће море и за њих остати мирно и повучено. Они потераше
коње напред, па затим и сами загазише у море. Али су Јевреји поодмакли
у бекству за време док су Египћани стављали своје оклопе и тако потро-
шили време, па им умакоше толико да већ стигоше до земље с оне стране
мора без икаквих губитака. Овај успех охрабри и Египћане који се још од-
важније дадоше у потеру, надајући се да се ни њима ништа штетно не мо-
же догодити: али они не беху свесни да су пошли путем који беше створен
само за Јевреје, и ни за кога више; да је тај пут био пробијен за избављење
оних који су у опасности, а не за оне који би га свом ревношћу користили
за уништење других људи. И зато, чим читава египатска војска беше за-
газила у повучено море, оно се покрете и врати у своје лежиште, оборив-
ши се бујицама дигнутим под олујним ветром и преплавивши Египћане.
Кишни пљускови такође се обрушише с неба, а са њима и стравична гр-
мљавина и муње с ватреним бљесковима. Громови се осуше по њима, те
се тако употпуни приказ Божијег беса у којем не изостаде ниједна поја-
ва која се мора разумети као израз гнева Божијег, закључно са посве там-
ном и суморном ноћи која их притиште. И тако сви ови људи погибоше,
те не остаде ни један једини међу њима да пренесе вест о њиховом помо-
ру остатку Египћана.
4) Јевреји се не могаху уздржати од радости због свог величанственог
избављења и истовременог уништења њихових непријатеља, напокон за-
иста чврсто поверовавши да су ослобођени сада када су они који су их
присиљавали на робовање уништени и када нађоше тако очигледним да
је Бог заиста њихов заштитник. На тај начин ови Јевреји измакоше опас-
ности у коју упадоше, а поред тога и видеше своје непријатеље кажњене
на начин који никада ниједан човек, ма где живео, није упознао, те се пре-
дадоше радости, и читаву ноћ проведоше у певању слављеничких песама
и несуздржаном весељу. Мојсије је такође срочио песму посвећену Богу,
која садржи његова величања и захвалнице за милост коју им је Он уде-
лио, а све у стиховима у форми хексаметра.
5) Што се мене тиче, ја сам пренео сваки део ове повести онако како
сам је нашао у светим књигама, стога нека се нико не чуди — одлучујући
о томе да ли се све догодило по Божијоj вољи или стицајем природних
околности — необичности у начину приповедања oних људи старих вре-
мена који су били лишени безбожности модерног доба. Ипак, наведимо
и један сличан пример: у извештајима оних који су пратили Александра
који је живео упоредо у времену или нешто пре описаних догађаја, твр-
ди се, наиме, да се Памфилијанско море повукло и тек том својом осе-
ком омогућило Aлександровој војсци даље наступање23, будући да није-
дан сличан пролаз дотле није постојао — а ја држим да је овде реч такође
о Божијој вољи да буде уништена Персијска краљевина, тим пре што се
ово потврђује као истинито од стране свих оних који су писали о Aлек-
сандровим подухватима. Aли, што се тиче горе описаних догађаја, нека
свако одлучује како му одговара.
6) Следећег дана Мојсије је сакупио оружје остало иза Египћана, које
до хебрејског логора беше донела морска струја a силина ветра сачува-
ла од потонућа. Он нагађаше да се и то догодило по намери Божијег Про-
виђења, како Јевреји надаље не би оскудевали у оружју. И тако, након што
је заповедио Јеврејима да се наоружају, Мојсије их поведе према плани-
ни Синај како би понудили жртве Богу и захвалили се за то многостру-
ко спасење, баш као што се Мојсије раније и обавезао да ће након свега
учинити.
КЊИГА ТРЕЋА
покрива период од две године
ОД ОДЛАСКА ИЗ ЕГИПТА ДО БОЖИЈЕГ ОДБА-
ЦИВАЊА ТОГ НАРАШТАЈА ЗБОГ ЊЕГОВЕ НЕ-
ПОСЛУШНОСТИ
КАКО ЈЕ, НАКОН ШТО ЈЕ НАРОД ИЗВЕО ИЗ ЕГИПТА, МОЈСИЈЕ ПО-
ВЕО ЉУДЕ ДО ГОРЕ СИНАЈСКЕ, АЛИ НЕ ПРЕ НО ШТО СУ ПОДНЕЛИ
МНОГО МУКА НА СВОМЕ ПУТОВАЊУ
1) Након што су Јевреји на тако волшебан начин ослобођени, земља у

којој се нађоше донесе им много патњи, будући да је у потпуности била
пустињска и без ичега чиме би се могли прехранити. У њој такође беше и
ванредно мало воде, те оно што затекоше бејаше недовољно не само за на-
пајање стоке, већ и за људе, јер је земља била посве спржена и није имала
у себи довољно влаге да би омогућила раст и рађање ма којем биљу. Стога
Јеврејима не преостаде друго до да журно путују преко те земље, будући
да се ниједној другој више нису могли окренути. Истина је и то да су они,
под упозорењем и заповешћу свог смотреног вође, носили са собом воду
коју су црпли из земље којом су претходно путовали, али када ова беше
потрошена били су принуђени да извлаче воду из затечених бунара, што
је било веома мучно због њене засићености сољу. Штавише, вода коју су
тако добијали била је горка и непитка, а такође и оскудна у количини; па
како су ипак непрестано путовали, они касно увече стигоше до места по
имену Мар, које је име добило управо по рђавости своје воде, јер Maр оз-
начава горчину. Тамо они стадоше измучени како мукотрпношћу дугог
путовања, тако и жестоком глађу, јер им тада беше сасвим понестало хра-
не. Но тамо се бар налазио извор који им, премда не беше довољан да за-
сити толику војску, ипак омогући какав–такав предах, то јест онолико ко-
лико се може очекивати на таквом пустињском месту. Осим тога, од оних
који су послани напред да извиђају дознадоше да се ништа друго не може
наћи уколико би даље путовали. Ипак, напослетку се показа да је и та во-
да коју су затекли горка, и да је непитка не само људима, већ беше непод-
ношљива чак и за стоку.
2) Када је Мојсије видео колико су дубоко људи потиштени, и да се
разлог томе не може оспорити, будући да народ нису чинили само вој-
ници кадри да се са мужевном одлучношћу супротставе притиску свако-
врсне оскудице, већ и велики број деце и жена одвише слабих да би их тек
разборити разлози убедили да истрају, а који отупљиваху храброст и му-
жевима — све то је представљало велику тешкоћу Мојсију који је несрећу
сваког понаособ доживљавао као своју властиту, јер су сви они к њему
прибегавали, и сви само њега преклињали: жене су молиле за децу, а му-
жеви за своје жене, тражећи да их не запостави, већ да обезбеди овај или
онај начин за њихов опстанак. Стога се Мојсије поново предаде молитви
Богу, тражећи да воду коју су затекли из њеног непитког стања претво-
ри у течност безбедну за пијење. A када Бог удовољи и тој његовој жељи,
Мојсије узе врх штапа који му је лежао пред ногама, па га преполови и де-
лове постави уздужно. Затим их положи у воду и стаде уверавати Јевреје
да је Бог послушао његову молбу и да је обећао да ће од воде учинити оно
што Мојсије затражи, али под условом да они буду увек послушни пред
оним што им Он заповеди да учине, и да касније, када невоља прође, то
не занемаре из пуког нехата. А када народ упита шта је то што би требало
да ураде како би се вода претворила у питку, Мојсије наложи да се најс-
нажнији међу мужевима који ту стајаху упну да поцрпе воду, рекавши им
да ће, када највећи део воде буде тако извучен, остатак бити подобан за
пиће. Mужеви тако и урадише, све док вода, промућкана и избистрена, не
беше безбедна за пијење.
3) Покренувши се затим даље, Јевреји стигоше до града Eлима, који
је издалека изгледао привлачно због погледа на гај палминог дрвећа, али
када приђоше ближе пред њима се указа пустошно место са неких седа-
мдесетак стабала која беху кржљава и обореног пузавог грања, усахла од
жеђи, јер земља свуда унаоколо беше сува, лишена влажности која би пал-
ме учинила родним и људима уливала наду. Оно што је од воде стизало
до стабала потицало је од кладенаца, којих беше дванаест, али они запра-
во беху пре тек мало влажнија места него живи извори, будући да у њима
вода уопште није избијала из тла, нити је одатле било шта истицало, те је
отуда и није било довољно да накваси дрвеће. Па тако, када дошљаци по-
чеше копати песак, они уопште не наиђоше на воду, а оно неколико капи
што се задржаше на рукама не беше употребљиво јер је било помешано с
блатом. Дрвеће, наравно, беше одвише слабо да би могло родити плодо-
вима, узалуд жеђајући за другачијим старањем и животношћу коју доно-
си само вода. И тако Јевреји поново почеше хулити на свога предводни-
ка, предајући се све тежим оптужбама на његов рачун, говорећи да своје
очајно стање и трпљење огромне немаштине дугују управо њему. Jер, то-
га се дана навршило пуних тридесет дана како путоваху, и за то су вре-
ме потрошили све што су од намирница понели са собом, па, не нашавши
ни на том месту никаквог олакшања, бејаху у стању потпуне утучености.
Везујући пажњу искључиво на своје тренутне недаће, спречаваху себе да
се присете избављењâ која им је уделио Бог, заједно са мудрошћу и врли-
ном Мојсијевом. Због свега тога беху веома огорчени на свога вођу, и по-
казаше се веома ревносни у покушају да га каменују, видећи у њему непо-
средног виновника њихове садашње безнадне ојађености.
4) Али што се тиче самог Мојсија, у исто време док је гомила била раз-
дражена и кивна на њега, он се радосно уздаше у Бога, и на свест о Ње-
говом извесном старању о јеврејском народу. И зато Мојсије смело дође
усред народа, не обазирући се на то што су они дизали повику на њега,
нити што су у рукама држали камење спремни да га погубе; с друге стра-
не, он је одувек располагао очаравајуће пријатним изгледом, и беше врло
умешан да својим речима придобије људе; сходно томе, он поче ублажа-
вати њихов бес и подстицати их да се приберу и не буду претерано обзир-
ни према својим тренутним недаћама, те да тако допусте да све оне благо-
дати које им раније беху удељиване напросто ишчиле из њиховог сећања.
Тражио је од њих да нипошто не дозволе да због нелагода које их сада за-
окупљају сметну с ума оне безбројне милости и дарове што су их већ до-
КЊИГА ТРЕЋА 101
били од Бога, већ да с надом очекују спасење из ових нових невоља, без
обзира што се ни на који начин сами не могу из њих избавити, јер ће им
припомоћи Провиђење Божије које над њима од почетка бди. Нека уви-
де да Бог вероватно искушава њихову врлину и стрпљење пред налетом
невоља, не би ли се тако јаснијим показало каквом постојаношћу распо-
лажу, и у каквој успомени чувају раније учињена прекрасна дела Божија
у њихову корист, то јест да ли их се бар каткад сећају у околностима све-
општих јада што их сада осећају. Још им рече како се ипак чини да они ни-
су заиста добри људи, нити по стрпљењу нити по спомену на добро које
им је учињено, jер понекад нескривено омаловажавају заповести Божије,
иако су их те исте заповести извеле из Египта, а каткад се понашајући та-
ко злобно према њему, Мојсију, који је само слуга Божији, не марећи за то
што их он никада досад није изневерио, било обећањима било избором
онога што им је заповедио да учине слушајући налог Божији. Он их та-
кође подсети свега онога што је остало иза њих: како су Египћани униш-
тени када су, противно одлуци Божијој, покушали да их поново поробе; и
како је из истог извора потекло то да је вода која другима беше крвава и
неупотребљива, њима самима била слатка и сасвим питка; и како су пош-
ли новим путем посред мора које се размицало пред њима чиме је њих са-
ме од себе сачувало, али jе зато њихове непријатеље уништило, те да се то
догодило управо у часу када они нису имали оружја којим би се оборужа-
ли, те им на тај начин Бог у изобиљу и њега удели — и тако Мојсије при-
зиваше све оне посебне прилике у којима је изгледало да они морају би-
ти уништени, али их је Бог увек избављивао на величанствен и непред-
видљив начин. А Он, Бог, још увек има исту моћ, па се стога они ни са-
да не смеју предати очајању и сумњати у извршење дела Провиђења. Због
свега тога Мојсије их подстицаше да остану спокојни и да верују како им
помоћ ни сада неће стићи одвише касно, будући да ће свакако бити с њи-
ма пре но што им се догоди нека заиста велика несрећа. Они, говорио је
Мојсије, морају расуђивати овако: да Бог одлаже да им помогне не стога
што их превиђа или занемарује, већ стога што најпре жели да испита њи-
хову постојаност и задовољство које налазе у својој слободи, како би та-
ко утврдио да ли они имају душе кадре да због Њега поднесу немаштину
хране и лишеност воде, или су, пак, радије вољни да буду сужњи тако као
што стока робује ономе који је поседује и повремено је ослобађа само за-
то да би му била кориснија у ропској служби. A што се тиче њега самог,
рече Мојсије, oн се уопште не брине за свој властити опстанак, јер, буде
ли неправично погинуо, никаква зломисао неће од њега потећи и за грех
се рачунати, већ он чак и сада брине само за њих који у рукама камење др-
же: да не би насртајем на њега заувек себи уписали грех проклињање Бо-
га самог.
5) Tако је Мојсије умирио народ и, задржавши га од каменовања, до-
вео до покајања због оног што су намеравали да ураде. А због тога што
је мислио како је немаштина у којој су се обрели њихову острашћеност
учинила мање неопростивом, он сматраше да је обавезан да се обрати
Богу новом молитвом и преклињањем. И тако, попевши се на узвиши-
цу, он умоли Бога да подари утажење људима као и да им омогући нала-
жење пута избављења из свих потребитости у којима се налазе, зато што
је само у Њему, у Њему једином, сва њихова нада у спасење. И још Мој-
сије мољаше да Бог опрости људима оно што их је њихова немаштина на-
гнала да ураде, будући да је таква природа људског рода којем је тешко
угодити, и који се пред првим тешкоћама одмах одаје јадиковању. А Бог,
удовољивши молитви, обећа да ће повести бригу о њима, и да ће посла-
ти утажење за којим вапију. Задовољан оним што од Бога чу, Мојсије тада
сиђе са узвишице и прикључи се мноштву које га је жељно и с надом че-
кало. И заиста, чим га видеше озареног због обећања која је добио од Бо-
га, они променише израз лица из невеселог у радосно. Тако се он постави
у само средиште окупљених и рече да је дошао да им од Бога објави из-
бављење из невоља у којима су се налазили. И уистину, недуго потом на
њих налете огроман број препелица, птица које су у том делу Арабијског
залива бројније од свих других, а које летијаху поврх мора све док не за-
лебдеше изнад јеврејског живља, сасвим изморене мукотрпним летом и,
као и обично, летећи посве ниско при земљи, све док не почеше падати по
Јеврејима, а ови их стадоше спремно хватати, задовољивши тако глад, уз
то с правом претпостављајући да њихов наилазак беше начин којем је Бог
прибегао да би их опскрбио храном. Због тога Мојсије oдмах узврати Бо-
гу захвалницама што им је помоћ уделио тако изненадно и брже него што
су они на основу обећања могли очекивати.
6) Али то не би све што им беше од Бога даривано. Јер, убрзо након
тог првотног опскрбљивања храном, Бог им посла и друго: наиме, чим је
Мојсије подигао руке у молитви, он осети како га једна кап погоди павши
с неба; па кад виде да му се залепила за руку, он одмах претпостави да је и
то такође храна коју им Бог шаље. Он лизну и проба палу кап, па, приме-
тивши да људи не разазнају шта је по среди, јер одмах помислише да па-
да снег, верујући да је то нешто уобичајено за то доба године, он обавес-
ти људе да те капи не падају с неба на начин и изгледом који они претпо-
стављају, већ да долазе због њиховог опстанка и одржања. Тако он први
окуси палу кап, па затим даде и другима да пробају, да би се и сами мог-
ли безусловно уверити у оно што им говори. И заиста, они редом почеше
опонашати свог предводника и беху задовољни храном, јер je била угодна
и слаткастог укуса налик меду, мада је својим изгледом подсећала на смо-
лу мире, једног од слатких зачина, а величином налик семену коријанде-
ра. Окусивши храну, они се ревносно бацише на њено сакупљање, али им
при том беше наређено да је прикупљају за сваког подједнако, у размери
од по једног омера24, а ово беше изводљиво јер им је та храна пристизала
у великим количинама, али на начин који је угрожавао оне слабије међу
њима, будући да они не би могли обезбедити своје следовање бивајући
лако надјачани снажнијима и окретнијим у прикупљању. Али и за ово Бог
наметну решење: јер, они снажнији, када би прибрали количину већу од
оне која им је намењена, ипак не стицаху више од других, већ се само све
више умараху сакупљајући је; Бог учини да они нису ни могли наћи ви-
ше од једног oмера по особи, па тако и привид преимућства који добијаху
беше посве излишан, јер је оно што су налазили било покварено, како од
ларви које су се у нађеном множиле, тако и од одурне горчине укуса. Та-
ко је божанствена и прекрасна била та храна! Штавише, она је такође за-
довољавала потребу и за сваком другом врстом хране у онима који би се
њоме хранили. Па чак и данас, на читавом том простору, ова твар и даље
пада с кишом, сагласно ономе што је још Мојсије обезбедио код Бога, на-
име да је шаље људима за њихово одржање. Додуше, Јевреји ову врсту
хране називају мана: јер се језички члан ман у нашем језику односи на ко-
рен у постављању питања, то јест: Шта је то? Било како било, Јевреји та-
да беху веома радосни због онога што им је послано с неба, те се свикоше
употребљавати ману и наредних четрдесет година, или, тачније, онолико
дуго колико су лутали дивљином.
7) Убрзо након што су одатле пошли даље стигли су до Рефидима, би-
вајући до крајњих граница издржљивости измучени жеђу; и док су у ми-
нулим данима наилазили на неколико малених студенаца, сада доспе-
ше до земље потпуно лишене воде, те се опет нађоше у веома злокобним
околностима. И, као и пре, они поново уперише свој бес према Мојсију;
он, пак, испрва избегаваше суочење с гневом гомиле, а затим се изнова
предаде молитви Богу, преклињући га да, као што им је уделио хране ка-
да бејаху у највећој глади, oвога пута утажи њихову жеђ, будући да ми-
лост учињена даровањем хране губи на вредности уколико немају шта
да пију. А Бог ни овога пута није одлагао да им удели тражено, већ обећа
Мојсију да ће их опскрбити извором, и из њега изобиљем воде, на месту
где такво што нипошто не би очекивали. Тада Он заповеди Мојсију да
штапом снажно удари о стену коју видеше да ту лежи, рекавши му да ће
из тог места потећи воде довољно да свима утажи жеђ: јер Бог се поста-
рао да вода до њих доспе без потребе за ма каквим њиховим уложеним
трудом. Када је Мојсије примио ове заповести од Бога, он се одмах упу-
ти према окупљеној светини која га је очекивала пажљиво посматрајући
његово кретање, jeр су већ видели како журно силази са узвишице. И
чим пристиже, он објави да ће их Бог избавити и из ове тренутне невоље,
удељујући им сасвим неочекивану милост; и обавести их да ће само због
њих река потећи из стене. Али они испрва беху затечени и чак разочара-
ни оним што чуше, будући да су претпостављали како је нужно да сте-
ну исеку на комаде, што беше напор за који беху одвише изнурени жеђу
и мукотрпним путовањем. Али тада Мојсије само снажно удари штапом
о стену, и тако направи отвор, из којег намах покуља вода у изобиљу и
велике чистоте. Људи сада беху толико задивљени тим величанственим
учинком да им се, такорећи, жеђ утажи већ и самим погледом на чудо. А
затим почеше пити ту тако пријатну, тако слатку воду, која таква и мора-
де бити, а тако се и очекиваше када Бог беше њен дародавац. Људи сада
беху и пуни поштовања према начину на који је Мојсија Бог почаствовао,
те учинише узвратне жртве захвалнице Господу што их је својим Про-
виђењем опет сачувао. Тако нас и Свитак, који се чува у Храму, обавешта-
ва да је Бог прорекао Мојсију да ће вода на такав чудесан начин бити на-
гнана из стене.
КАКО СУ АМАЛЕКИТИ И ДРУГИ СУСЕДНИ НАРОДИ УШЛИ У РАТ
ПРОТИВ ХЕБРЕЈА И БИЛИ ПОРАЖЕНИ, ИЗГУБИВШИ ПРИ ТОМ ВЕ-
ЛИКИ ДЕО СВОЈИХ ВОЈСКИ
1) Име Јевреја већ је постајало посвуда познато, и гласине о њима про-

носиле су се надалеко. Ово је улило немали страх у становнике оближњих
земаља. Због тога они почеше слати изасланства једни другима, узајамно
се подстичући да се дигну у властиту одбрану и узнастоје да униште те
дошљаке. Они који су највише наговарали остале да тако поступе били
су становници Гоболитиса и Петре. Припадници овог народа, звани Ама-
лекитима, од свих околних народа беху најсклонији ратовању, и њихови
краљеви подстрекаваху најпре једни друге, а затим и своје суседе да неиз-
оставно пођу у рат против Јевреја. Тврдили су како војска туђинаца, која
је одбегла из ропства под Египћанима, долази спремна да их покори. Ту
војску не треба, говорили су, чак и из разлога обичне смотрености и бри-
ге за сопствену безбедност, потценити, већ се треба с њима сударити пре
но што приберу снагу и почну напредовати, и онда вероватно све њих пр-
ви нападну са крајње непријатељским намерама, поневши се због млита-
вог одбијања староседелаца да их у нападу предухитре. И још Амалекити
говораху како би се требало осветити за оно што су Јевреји радили у пус-
тињи, али да се то неће моћи ваљано урадити једном када они положе ру-
ке на туђе градове и добра. Уосталом, како рекоше, онај који се реши да
скрши неку силу у њеном раном придизању мудрији је од оног који пође
да исту силу заустави онда када је њено напредовање доведе до моћи: јер
се чини како ови последњи бивају разљућени само због развитка других,
док они први својим непријатељима не остављају никаквог места потоњем
стицању способности за узнемиравање других. Па након што изаслаше
таква посланства околним народима и иста разменише међу собом, Ама-
лекити се решише да у једној одсудној бици поразе Јевреје.
2) Овакви поступци људи околних земаља помели су и узнемирили
Мојсија који није очекивао такве злослутне ратне припреме. И док ти на-
роди већ беху спремни на борбу, целокупно мноштво Јевреја, примора-
но да искуша срећу у рату, беше тиме затечено, будући да су се нашли у
потпуном расулу и оскудици свега за живот неопходног, а пред њима је
стајао задатак уласка у рат са људима који су били у потпуности спрем-
ни за војевање. Тада Мојсију не преостаде ништа друго до да почне охраб-
ривати сународнике, подстичући их да пронађу у себи срчаности и да се
уздају у помоћ Бога који их је већ довео до ослобођења, те ће у њима под-
ржати и наду у победу над онима који стоје спремни да се против њих
боре, намерни да Јевреје осујете у продужењу таквих Божијих благосло-
ва. Мојсије их увераваше како би требало да буду убеђени да чине војс-
ку која је веома бројна и свиме задовољена, таква којој није потребно ни
новог оружја, ни новца, ни намирница, нити каквих других преимућста-
ва због којих се, када их људи поседују, могу неустрашиво борити: они, да-
кле, треба да просуђују како све ове погодности и предности имају сабра-
не у једноме, то јест у Божијој помоћи. Такође би требало да претпоста-
ве како је противничка војска малобројна, ненаоружана, нејака, и надас-
ве лишена оних предности за којима би сада морали чезнути када је Бо-
жија воља поуздано таква да непријатељи Јевреја буду поражени. А коли-
ко је скупоцена Божија помоћ, то су већ искусили у обиљу дотадашњих
кушњи, таквих које заправо беху много ужасније од рата, јер су у рату про-
тив њих само људи, док оне претходне борбе беху против глади и жеђи,
односно противникâ који су у људској природи одиста несавладиви; а та-
кође и против планина и против мора који им не допуштаху никаквог из-
лаза за узмицање; па ипак су све те недаће биле савладане захваљујући Бо-
жијој великодушној милости према њима. Тако, ето, Мојсије подстицаше
свој народ да буде храбар, и да увиди како њeгов целокупни напредак за-
виси од садашње победе над непријатељима.
3) Овим је речима Мојсије осоколико Јевреје, а затим је позвао на јед-
но место кнежеве и заповеднике свих племена, најпре одвојено а затим
све заједно. Младе људе је обавезао да се покоравају својим старијима, а
старије да слушају своје вође. Tако се у људима подигоше воља и одлуч-
ност, те беху решени да окушају срећу у борби, надајући се да ће се тако
напокон решити свих својих јада. Штавише, они су тражили да их Мој-
сије одмах, без и најмањег одлагања, поведе против њихових непријатеља,
како никаква спорост не би била сметња њиховој тренутној oдлучности.
На то је Мојсије разврстао све оне који беху способни за ратовање у раз-
личите трупе, и поставио Јошуу, Нуновог сина из племена Ефраима, као
општег заповедника. То беше човек велике храбрости и кадар да поднесе
големе напоре; осим тога и велике способности разумевања и казивања
онога што је исправнo, те поврх свега још и веома предан у величању Бо-
га; све у свему, умногоме је био саздан попут Мојсија, свог учитеља у бо-
гоштовљу. А Мојсије још наложи и једној изабраној скупини наоружаних
људи да остану поред воде, и да се брину о деци, женама и о читавом ло-
гору. И тако се читаве ноћи припремаху за битку; свако ко је имао иоле
ваљано саздано оружје сада га је узео, те је чврсто пристао уз своје запо-
веднике, спреман да јурне у борбу чим би Мојсије изговорио заповедну
реч. Мојсије је такође остао будан, поучавајући Јошуу у каквом ће порет-
ку одржавати војни табор. Али када свану дан, Мојсије још једном поз-
ва Јошуу и поново од њега затражи да потврди свој углед таквим делима
каква је дотле људе свикао да очекују од њега, и да у очима свих којима за-
поведа задобије славу захваљујући подвизима у овој бици. Потом Мојсије
пружи и додатна ободрења највиђенијим људима међу Јеврејима, те но-
вим обраћањем окуражи и целу војску која наоружана стајаше пред њим.
А када је тако покренуо људство, једнако речима и делима, и припремио
сваку ствар, он се повуче на планину и препусти војску Богу и Јошуи.
4) Тако војске започеше битку у којој дође до блиске борбе прса о пр-
са, при чему су обе стране показале велику ревност а борци се узајамно
охрабриваху. Заправо, беше тако да су се све док је Мојсије уздизао своје
руке према небу25, Јевреји показивали тврдим орахом за непријатеље; али
како он није био кадар да непрестано држи руке дигнуте увис (па оноли-
ко често колико их је морао обарати, толико је и хебрејска војска у одоле-
вању попуштала), Мојсије напослетку нареди своме брату Арону да ста-
не с једне, и Хуру, мужу своје сестре Мирјам, с друге његове стране, те да
му придрже руке и не дозволе да их умор обори, одржавајући сталном
њихову испруженост. А када ово би учињено, Јевреји победише и сатре-
ше главнину Амалекита, јер ови уистину сви пострадаше, осим оних који
су преживели стога што је долазак ноћи Јевреје приморао да одустану од
даљег убијања. Тако наши очеви задобише најзначајнију и крајње благов-
ремену победу: јер њоме не само да су надвладали оне са којима су се бо-
рили, већ су и згрозили све околне народе, а поврх свега још и задобили
велики и раскошан плен којег су по цену огромних напора освојили од
својих непријатеља. Наиме, када су запосели непријатељски логор, увиде-
ше да су постали власници големог ратног плена како за цели народ, тако
и сваки понаособ за себе лично и своју породицу, будући да све дотле они
не располагаху никаквим не само обиљем, већ чак ни нeопходном опскр-
бом у храни. Управо окончана битка, када једном из ње изађоше као по-
бедници, постаде тако зачетком њиховог напредовања не само у том на-
раштају, већ и у свим потоњим добима. Јер они не само да поробише те-
ла својих непријатеља, него такође потчинише и њихове умове, те након
те битке постадоше страх и трепет за све који насељаваху околне земље.
Осим тога, они задобише и немала, разноврсна и трајна блага, будући да
је велика количина злата и сребра остала у непријатељском логору, као и
месинганог посуђа које отад постаде уобичајеном употребом у њиховим
домаћинствима; надаље, ту беше и много украсног прибора сваке врсте,
како оног што беше изаткано, или оног што је ресило њихове оклопе, као
и оног што беше прикладно за одевну и радну употребу једној породици,
или као намештај њеномe стану. На крају, али нипошто не и најмање ва-
жно, плен је чинила и стока и све оно што прати један војни логор док се
помера с једног места на друго. И тако Јевреји сада почеше себе више це-
нити због испољене храбрости, и одлучније у себи полагаху право на за-
слугу због поседовања прикладних врлина. Очврснуше себе за непреста-
но подношење тешких напора, увидевши да захваљујући таквом трпљењу
могу надвладати сваку тешкоћу. Ето такве све беху последице ове битке.
5) Следећег дана Мојсије је поскидао тела мртвих војника и сакупио
оклопе оних који су побегли, те наградио оне који су се истакли у борби, а
понајвећом је хвалом уздигао Јошуу, главног заповедника, за чија храбра
дела посведочи цела војска, будући да су сви присуствовали величанстве-
ним подвизима што их је у боју извео. У борби ниједан хебрејски борац
није пострадао, али је зато посечених непријатеља било толико да се ни-
су могли пребројати. Зато Мојсије понуди жртве захвалнице Богу, и поди-
же олтар којег назва Господ Освајач. Он такође прорече да ће Амалекити
у потпуности бити уништени и да ни један једини међу њима неће оста-
ти, стога што су напали Јевреје док су се они потуцали по дивљини и би-
ли у невољи. Напослетку, Мојсије освежи војску великом гозбом. И тако
се оконча прва битка коју су после изласка из Египта морали водити про-
тив свих оних који су им се супротстављали. А када Мојсије тако просла-
ви празник због ове победе, он допусти одмор од неколико дана, а затим
војску одведе с попришта борбе, опремљену и у правом бојном поретку:
јер су они сада располагали са много лако оклопљених војника. Посте-
пено напредујући, напокон стигоше до планине Синај, три месеца након
што су напустили Египат. На овој су се планини, као што смо раније кази-
вали, Мојсију приказали горући жбун и друга прекрасна указања.
КАКО ЈЕ МОЈСИЈЕ ЉУБАЗНО ПРИМИО СВОГ ТАСТА ЈЕТРА, КАДА ЈЕ
ОВАЈ ДОШАО К ЊЕМУ НА СИНАЈСКУ ГОРУ
Када је Рагул, отац Мојсијеве жене, уочио у каквим се победоносним

околностима сада налази Мојсије, он својевољно дође да га посети, а Мој-
сије и његова деца беху веома задовољни његовим доласком. А након
приношења жртве, он приреди гозбу за све људе скупа са њиховим поро-
дицама, и то у близини жбуна из којег му се Бог први пут обратио. Рагу-
ла, међутим, к себи узе Арон, те заједно с њим певаше песме у славу Бога,
Њега који беше покретач њиховог избављења из ропства и обезбедитељ
новостечене слободе. Такође прослављаху и предводника Мојсија, зах-
ваљујући чијој се врлини све одвијаше са успехом. Рагул такође, уз при-
чесну орацију у част Мојсија, изговори и велику похвалну беседу свеко-
ликом народу јеврејском. Јер, одиста, Рагул и није могао друго до да сил-
но поштује Мојсија због његове непоколебљиве постојаности, као и због
човечности коју је показао у ослобађању својих сународника.
КАКО ЈЕ РАГУЛ ПОСАВЕТОВАО МОЈСИЈА ДА РАЗВРСТА СВОЈ НА-
РОД, КОЈИ РАНИЈЕ НЕ ИМАШЕ ЧВРСТОГ ПОРЕТКА, У СКУПИНЕ ОД
ХИЉАДУ И СТОТИНУ, КАО И ДА НАД ОВИМА ПОСТАВИ УПРАВИ-
ТЕЉЕ, И КАКО ЈЕ МОЈСИЈЕ УСАГЛАСИО СВЕ СТВАРИ УПРАВЉАЊА
УЗ САВЕТ СВОГ ТАСТА
1) Следећег дана Рагул виде Мојсија упосленог усред гомиле народа, јер
он расправљаше различите притужбе између људи који му се обраћаху, бу-
дући да је свако налазио за сходно да дође до њега, верујући да ће правду
обезбедити само онда ако Мојсије буде пресудитељ; они, пак, који су ње-
говом пресудом изгубили спор, не осећаху се оштећеним, мислећи да су
га изгубили оправдано, а не нечијом пристрасношћу. Рагул, међутим, том
приликом не рече ништа, не желећи да буде сметњом онима који дођоше
да се окористе врлином свог предводника. Али касније Рагул позва Мој-
сија, те га, кад се нађоше насамо, поучи у ономе што би требало да учи-
ни; посаветова га да препусти решавање лакших случајева другима, а да
се сам позабави само тежима и онима који се тичу безбедности људи, јер
ће се међу Јеврејима засигурно наћи они који би били прикладни за реша-
вање многих лашких спорова, али да свакако не постоји нико осим Мој-
сија који би на себе могао примити бригу за сигурност толико многих де-
сетина хиљада људи. „Буди стога“, рече му Рагул, „обазрив према сопстве-
ној јединственој врлини, и према ономе што си служећи Богу учинио у
очувању народа. Допусти, дакле, да решавање обичних случајева обављају
други, а себе посвети само Божијем следству и трагању за начинима очу-
вања свег људства од њихових текућих невоља. У погледу људских послова
прихвати поступак који сам ти изложио; изврши смотру војске и наименуј
изабране заповеднике, најпре над десетином хиљада, а затим и над хиља-
ду људи; потом подели ове у петстотине, затим у стотине и у педесетице, и
постави управитеље над сваком скупином, такве који ће их даље моћи раз-
лучити у тридесетице и држати их у чврстом поретку. Последњи број који
твори скупину нека буду двадесетице и десетине људи, над којима допусти
да увек буде по један одговорни заповедник изабран од стране самих оних
којима заповеда, али и такав за кога цели народ налази, и бива потврђено,
да је добар и честит човек26. А онда пусти да такви управитељи одлучују у
споровима што их људи имају једни против других. Aли ако се појави неки
тежи случај, учини да одлучивање о њему буде пренесено до управитеља
вишег достојанства, а ако искрсне таква велика тешкоћа у решавању која
превазилази чак и њихово просуђивање, нека напослетку буду послани к
теби. На овај ћеш начин постићи две предности: Јевреји ће уживати ваља-
ну управу, a ти ћеш се моћи непрестано обраћати Богу, и обезбеђивати да
буде све милостивији према твом народу.“
2) Такав бејаше Рагуелов савет, којег Мојсије дочека веома љубазно,
прихвативши да убудуће равна своје понашање према таквој препоруци.
Штавише, он никоме не сакри да је таквом поступању посаветован, нити
се претвараше да је он његов изумитељ, већ обавести народ ко је по том
питању његов саветодавац; штавише, он и у књигама што их је писао име-
нова Рагула као човека који је осмислио поменути начин управљања љу-
дима, мислећи да је право да пружа истинита сведочења о вредним oсоба-
ма, иако је могао прибавити још бољи глас приписујући себи вредне пло-
дове размишљања других људи: одавде, дакле, већ можемо сазнати o ве-
ликој људској врлини којом се одликовао Мојсије. Aли ћемо о таквом др-
жању пуном врлине имати још боље прилике да говоримо на другим мес-
тима у овим књигама.
КАКО СЕ МОЈСИЈЕ ПОПЕО НА СИНАЈСКУ ГОРУ И ТАМО ОД БОГА
ПРИМИО ЗАКОНЕ КОЈЕ ЈЕ ПОТОМ ПРЕДАО ЈЕВРЕЈИМА
1) Мојсије поново окупи народ око себе и саопшти му да од њих на не-

ко време одлази на гору Синајску како би разговарао с Богом, намеран
да од Њега прими, и њима донесе, живу реч Божију; али им истовремено
наложи да подигну своје шаторе у близини планине, и тако изаберу ме-
сто за живот најближе Богу, пре него неко удаљено. Када то изговори, он
се попе уз Синај, који беше највиша планина у тој земљи, на коју је вео-
ма тешко попети се не само због висине њених врхова, већ и због оштри-
не њених литица; чак, право говорећи, у њу је тешко и гледати без бола у
очима; поврх тога, планина је деловала застрашујуће и недоступно и због
гласина које су о њој кружиле, да се, наиме, Бог тамо настањује. Јевреји
тако померише своје шаторе онде где им је Мојсије наложио, и запосеше
најниже делове планине, бивајући у мислима веома нестрпљиви, јер оче-
киваху да ће се Мојсије вратити са Божијим обећањем испуњења повољ-
них ствари уколико прихвате Његове понуде. Тако они светковаху и че-
каху повратак свог предводника, три дана одбијајући присуство жена, ка-
ко им је раније и заповеђено да учине, и одржавајући себе чистим и у сва-
ком другом погледу. Tакође мољаху Бога да с милошћу прими Мојсија на
разговор, и удели им такве дарове који ће им омогућити да надаље лагод-
није живе. И у погледу исхране они током тог чекања беху издашнији, а
своје жене и децу обукоше у раскошније и привлачније хаљине но што су
их ови обично носили.
2) Тако проведоше два дана празнујући на овај начин. Али трећега дана,
пре но што се Сунце подиже, један облак замрачи цели логор, такав как-
вог никада нико није видео, и опаса место где су подигли шаторе; па док
посвуда другде ваздух остаде чист, на њих наиђе снажан ветар, који нанесе
велике кишне млазеве, који убрзо прерастоше у силну олују. Уз то иђаху и
бљескови муња, такви да их беше страшно видети, а грмљавина се сручи-
ваше одозго објављујући Божије милосрдно присуство, какво је Мојсије и
молио да према њима буде. На овом месту морам застати и рећи да, што се
тиче ових појава, о њима сваки мој читалац слободно мисли како му драго;
али ја сам обавезан да пренесем ову приповест онако како је она oписана у
светим књигама. Дакле, поглед на околину и запањујући звук који је доспе-
вао до њиховог слуха, доведоше Јевреје до крајње потресености и узнеми-
рења, будући да на такво што не беху навикли; и управо тада стара гласи-
на да Бог посећује ту планину запоседе њихове мисли, те се они жалостиво
скутрише у својим шаторима, очекујући истовремено да ће Мојсије бити
сатрт бесом Божијим, и да ће истo разорење стићи и њих саме.
3) Али, док они још беху под влашћу оваквих предосећања, појави се
Мојсије, радостан и с изгледом силног озарења на лицу. Када га видеше,
људи се ослободише страха, и допустише себи ведрије помисли у погле-
ду онога што је имало доћи. Па и ваздух се, на појаву Мојсијеву, такође
рашчисти од претходних непогода. A Moјсије тада позва људе на свопште
окупљање, како би чули оно што им је Бог имао да каже; па када се сви
заједно сабраше, Мојсије стаде на узвишицу на којој га сви могаху виде-
ти, и рече: „Бог ме је, о Јевреји, примио једнако милосрдно као што је и
пре чинио, и саопштио ми је начин за очување нашег благословеног жи-
вовања, као и овековечења народне управe каква је сада присутна у лого-
ру. Зато вас сада обавезујем, у име Бога и свих Његових дела, и у име све-
га онога што досад учинисмо Њиме поучавани и вођени, да не потцени-
те оно што ћу вам рећи, да чувено не омаловажите зато што је мени за-
повеђено да исте речи сада и вама пренесем, то јест зато што вам те запо-
вести казује обичан језик људски. Већ ако у себи имате одговорности пре-
ма великој важности ових ствари по вас саме, разумећете величину Бо-
га чија вам начела преносим, и који није сматрао недостојним да их мени
преда за наше заједничко добро. Зато нипошто не треба претпоставити
да је творац ових упутстава пуки Мојсије, син Амрама и Јохебеде, већ Он
који је због вас натерао Нил да потече крвљу, и укротио охолост Египћа-
на најразличитијим врстама казни. Он, који је за нас отворио пут преко
мора, који је пронашао начин да нам пошаље храну са небеса када бејас-
мо измучени глађу; Онај, који је учинио да вода потече из стене онда ка-
да ми сами једва да је још имасмо; Онај, чијим посредовањем Адаму бе-
ше дато да ужива плодове земље и мора, уз чију је помоћ Ноје избегао по-
топу, Онај, чијом је потпором наш праотац Аврам, окончавајући лутања,
постао наследником земље канаанске, Онај, чијом је вољом Исак рођен
родитељима који бејаху веома стари и захваљујући којем је Јаков обдарен
дванаесторицом врлих синова; Он је, најзад, тај чијом је помоћи Јосиф
постао моћни господар над Египћанима — eто, Он је, дакле, тај који је
предао ова упутства вама, позвавши ме да будем Његов тумач. Учините,
дакле, да их будете достојни, и браните много ревносније својим делима
него што би то делима својим чинили ваша деца и жене ваше; јер, уколико
их будете следили, водићете срећан живот и земљу налазити у изобиљу,
море ће за вас бити мирно а плод утробе мајчине рађаће се целостан, ка-
ко природа налаже; бићете такође и страх и трепет за ваше непријатеље,
јер ја приступих говору Божијем и чух Његов непропадљиви глас како ми
казује своју велику бригу за наш народ и његово вечно трајање.“
4) Након што ово изговори, Мојсије поведе људе, заједно са женама и
децом, тако близу планине да су могли и сами чути како им Бог говори о
прописима којих су од сада па надаље имали да се држе у сваком свом чи-
ну; овако вођа учини да смисао онога што је требало да буде пренесено
можда не би био угрожен изношењем jeзиком обичног човека, макар тај
човек био и Мојсије, језиком који се може показати као недовољно савр-
шен преносилац за опште разумевање тог пресудног смисла. И тако сви
окупљени чуше глас који се на све њих изли са висине, разговетан толико
да им ниједна реч не измаче, a све речи Мојсије записиваше на две плоче:
то што је Мојсије бележио, било би, међутим, од нас незаконито да овде
непосредно преписујемо, али ћемо значење тих речи посредно објавити.
4) Прва заповест учи нас да нема другог Бога осим Њега јединог, и да
само Њега морамо обожавати. Друга нас поучава да не правимо слике
ниједног живог створења како бисмо је обожавали. Трећа упозорава да се
не смемо криво у Бога заклињати. Четврта је да морамо седми дан сачу-
вати као дан одмора од сваке врсте посла. Пета налаже да морамо пошто-
вати своје родитеље. Шеста упозорава да се морамо уздржати од убиства.
Седма нам забрањује да починимо прељубу. Oсма упозорава да никада не
смемо красти. Девета, да не смемо лажно сведочити. Десета забрањује да
се икада предамо жељи за поседовањем ствари која другоме припада.
6) Када народ чу да сâм Бог даје упутства о којима им је Мојсије гово-
рио, људи се силно порадоваше ономе што је речено, а потом се тај сабор-
ни скуп разиђе. Али следећих дана они дођоше до Мојсијевог шатора и
затражише да им он, поред примљених, пода још и друге Божије законе.
И Мојсије им, услишивши их, уистину прописа такве законе, те их кас-
није разграна и обавести људе како би се морали понашати у свим разли-
читим случајевима — а ове ћу законе ја поменути у делу књиге који је за
то најпримеренији, премда ћу већину ових закона сачувати за друго своје
дело27, и тамо изложити потанко објашњење сваког од њих.
7) Када су ствари довде доведене, Мојсије поново отиде до планине Си-
нај, о чему је претходно обавестио народ. Штавише, он се попе наочиглед
њимa, и за дуго време током којег је тамо боравио (јер он одсуствоваше
четрдесет дана), страх обузе Јевреје, страх да се Мојсију не би догодило не-
ко зло: јер за њих ниједна ствар не беше тако жалосна, и не беше ничег због
чега би толико туговали, као та могућност да Мојсије некако може постра-
дати. Различита нагађања управљаху њиховим осећањима: једни су гово-
рили да је допао дивљих звери, а они који су заступали ово мишљење били
су углавном они који беху злонамерни према њему; други су, пак, сматрали
да се он коначно од њих одвојио и отишао к Богу; они мудрији, међутим,
беху вођени разумом, не налазећи да би било које од ова два мишљења тре-
бало усвојити као једино задовољавајуће, и сматрајући да се, иако се поне-
кад дешава да људи зађу међу дивље звери и тако пострадају, са довољно
вероватноће може мислити и да се Мојсије одвојио и заслужено отишао к
Богу због његове врлине; ови последњи, отуда, остадоше мирни и очекива-
ху расплет догађаја; па ипак, они беху ванредно ожалошћени могућношћу
да су лишени предводника и заштитника, таквог да га заиста никада више
неће моћи да пронађу; а ова им сумња, опет, не остављаше могућности да
очекују било какав повољан исход у погледу судбине овог човека, нити су
у себи могли сузбити бол и сету због таквог расплета. Било како било, љу-
ди се за све то време нису усуђивали да помере логор, будући да им је Мој-
сије раније наредио да остану на том месту.
8) Али када четрдесет дана и исто толико ноћи беше окончано, Мој-
сије сиђе с планине а да све то време није окусио ништа што људи кори-
сте за исхрану. Његова појава испуни мноштво задовољством, a он им
одмах каза о бризи коју Бог над њима показује, и о начину живљења који
би требало да следе како би могли срећно пребивати. Рече им и то да му
је Бог током одсуства такође поверио и да би требало да за Њега подигну
табернакул у који би могао силазити када дође к њима, и који би требало
да носе са собом када се буду с тог места даље покренули. Додаде и да за
њега самог, Мојсија, више неће бити прилике да се пење на гору Синајс-
ку, али да ће Бог сам доћи и подићи табернакул међу њима, и бити прису-
тан у јеврејским молитвама; а тај табернакул мора бити тако тачно саздан
и таквих мера какве му је Он показао, те сада сви заједно морају приону-
ти на посао и марљиво га извршити. Када све то изговори, Мојсије пока-
за људима две плоче са десет заповести урезаних у њима, по пет на свакој
плочи; а рукопис на њима припадаше Богу.
О ТАБЕРНАКУЛУ КОЈИ ЈЕ МОЈСИЈЕ НАПРАВИО У ПУСТИЊИ У
ЧАСТ БОЖИЈУ, А КОЈИ ИЗГЛЕДАШЕ КАО ХРАМ
1) Израелићани се обрадоваше ономе што су видели и чули од њихо-

вог предводника, и, сходно својим способностима, дадоше се на посао,
не штедећи се у марљивости. Јер, одмах донесоше злато, сребро и месинг,
као и најбоље врсте дрвета, таквог које никада не би могло иструлити ни-
ти сагњити; такође донеше и камиље длаке и овчије коже, неке од ових
обојене у плаву а неке у скерлетну боју. Једни донеше цвећа за добијање
пурпурне боје, други за добијање беле, трећи прибавише вуну коју ће тим
цветним тоновима бојити. Затим стиже и меки лан и драго камење, так-
во које се користи за скупоцене орнаменте уметнуте у златне огрлице; на-
послетку донеше и велике количине зачина. Од свег овог материјала Мој-
сије направи табернакул, који се није много разликовао од каквог покрет-
ног и путем ношеног храма. А када све ове ствари беху донесене са ве-
ликом ревношћу (јер је сваки човек за себе желео да унапреди заједнич-
ки посао, предајући му се и преко граница својих способности), Мојсије
упосли главне неимаре као надзиратеље зидања, и ово, наравно, по запо-
вести Божијој. И заиста, веома сличнo као што су људи између себе иза-
брали вође, тако је и у погледу ових неимара избор био заједнички. Њи-
хова су имена забележена у светим књигама, и они беху следећи: Безале-
ел, син Урије, из племена Јуде, унук Мирјам, сестре Мојсијеве, и Ахоли-
аб, син Aхисамаха, из племена Дановог. Људи сада наставише тако по-
летно са започетим прикупљањем и задатке извршаваху са тако великом
марљивошћу, да их Мојсије мораде задржавати, рекавши им да је оно што
је дотад донесено сасвим довољно, јер су га занатлије тако обавестиле. Tа-
ко се људи сада окретоше дизању табернакула. Мојсије им oнда пренесе,
и даље само следећи Божија усмеравања, колике мере морају бити и са ко-
ликом пространошћу коју покривају, a такође и колико сасуда табернакул
мора садржавати да би здање могло ваљано служити приношењу жртава.
Жене такође беху веома укључене у подухват, будући да су припремале
одећу свештеницима и пословале у свему ономе што би се од њих моглло
тражити, као и у украшавању и вршењу припрема за богослужење.
2) Када је сабрано и припремљено све што је потребно — злато, сребро,
као и месинг — и када је изаткано све што је од тканина било неопходно,
Мојсије одреди да ће по свршетку припремних радова најпре сви праз-
новати, а да жртвоприношење мора бити сразмерно могућностима сваког
понаособ; после светковања одреди да се ваља предати коначном дизању
табернакула, а оно изгледаше овако како даље следи. Најпре је одмерио
отворено двориште, пет кубита широко и стотину дугачко, а затим је по-
ставио месингане стубове, пет кубита високе, по двадесет са сваке дуже
стране, и позади десет стубова по ширини, при чему је сваки од стубова
имао прстен. Њихови капители беху сребрни, али основа им беше месин-
гана. Личили су на оштре врхове копаља и беху од месинга, причвршће-
ног за тле. Кроз прстенове су била провучена ужад, која су својим даљим
крајевима била везана за месингане клинове, лакат дугачке, који су, код
сваког стуба, били заривени у под, спречавајући тако да табернакул би-
ва потресан налетима ветра. Завеса од финог платна водила је около свих
стубова, висећи слободно и набрано са њихових капитела и затварајући
читав простор, уопште не наликујући ни на какав зид. Оваква је, дакле,
била грађа три стране ове ограде; али са четврте стране, која се протезала
педесет кубита у дужину и била истурена, двадесет њених кубита28 при-
падало је отварању двери, где стајаху два стуба са сваке стране, по узору
на раскриљене капије. Ови стубови беху направљени од сребра, затим уг-
лачани, а потом у целости, изузев постоља, пресвучени месингом. Са сва-
ке, пак, стране капије налазила су се, даље, по три мања стуба, који су би-
ли уметнути у удубљена постоља стубова капије, и беху овима саобраз-
ни; около њих је била извучена завеса од финог платна, али је зато на са-
мим дверима, које су имале двадесет кубита у ширину и пет у висину, за-
веса била направљена од пурпурнe, скерлетне и плаве тканине, и извезена
најразличитијим врстама фигура, осим фигурама животиња. Унутар ове
капије налазио се бакарни умиваоник, који је под собом имао базен, где су
свештеници могли да оперу руке и попрскају стопала. Овако је, дакле, из-
гледала орнаментална грађа затвореног простора који је представљао дво-
риште табернакула, који је, међутим, стојао изложен на отвореном.
3) Што се тиче самог табернакула, Мојсије га је сместио у средиште тог
дворишта, са предњом страном према истоку, како би Сунце при свом из-
ласку могло прве зраке слати к њему. Његова дужина, након што беше по-
стављен, износила је тридесет лаката, а ширина десет. Један од његових
зидова био је окренут југу, а други изложен северу, док му је задња стра-
на гледала на запад. Било је неопходно да његова висина буде једнака ши-
рини [десет кубита]. Ту су се такође налазили дрвени стубови, њих два-
десет са сваке стране; били су истесани у четвороугаоној форми, лакат и
по у ширину, а дебљине од четири прста; имали су танке плочице од зла-
та причвршћене за њих са oбе стране, споља и изнутра. Сваки од стубова
имао је по два припадајућа клина, уметнута у њихова постоља, и који бе-
ху од сребра, а за њихово прихватање сваки је стуб у основи имао два ча-
шична држача. На западном зиду налазило се шест таквих стубова. Сва-
ки од тих клинова и држача беспрекорно су пристајали један другом, и то
толико да су спојеви били невидљиви, а сви су заједно изгледали као је-
дан целовит и непрекинут зид, јер је сваки саставак такође био прекри-
вен златом. Број стубова је био једнак на супротним странама, што значи
са сваке стране по двадесет, и сваки од њих беше трећину педља дебео. На
тај је начин између њих била покривена дужина од тридесет кубита. Али
што се тиче задњег зида, где су шест стубова творили само девет кубита,
постављена су још два стуба, исечена у једном целом кубиту, и смештена
у углове, а затим обрађена да одговарају осталима. Сваки од ових стубо-
ва имао је златнe прстенoве причвршћене са њихове спољне стране, тако
као да су пуштали корење у стуб, и ови су образовали две истурене вр-
сте једну изнад друге, кроз које беху провучене позлаћене шипке, свака
по пет кубита дугачка, које су, заправо, на известан начин држале стубо-
ве везаним, при чему је глава једне шипке улазила у другу, на исти начин
као што су и клинови били међусобно спојени. Што се тиче задњег зида,
тамо је постојао само једaн низ шипки који је пролазио кроз стубове, а у
те су шипке, јасно, улазили завршеци шипки које су обрубљивале дуже,
бочне зидове. Мушки и женски део били су тако стегнути у саставним
зглобовима, да су целину конструкције чврсто држали на окупу. Разлог
овакве снажне учвршћености зглобова почивао је у предупређивању мо-
гућног потресања, било силом ветра или неком другом, обезбеђујући та-
ко постојаност, чврстину и стабилност целог здања.
4) Што се тиче унутрашњости, њу је Мојсије поделио на три дела. На
удаљености од десет кубита од најтајнијег места, поставио је четири сту-
ба чија је врхунска занатска оствареност била сасвим истоветна као и
код осталих. Осим тога, сасвим налик осталима горе описаним, и ови су
стојали на основи налик постољу, и сваки беше на малој удаљености од
преостала три. Простор између ових стубова био је најсветије место у та-
бернакулу. Остатак унутрашњости, пак, био је доступан свештеницима.
Треба знати да је са пропорцијама свих мера у табернакулу покушано да
се опонаша начин устројства света; јер је та трећина која се налази уну-
тар четири стуба, и у којој ни свештеницима није дозвољен приступ, за-
мишљена као небо које је подобно и својствено само Богу. С друге стра-
не, околни простор од двадесет кубита такорећи представља земљу и мо-
ре, на којима живе људи, те је стога овај део примерен само свештеници-
ма. Сасвим напред, где је направљен улаз, постављени су златни стубови,
којих је било седам и који су стојали на месинганим стопама. Преко це-
лог табернакула беху раширени велови од извезеног финог платна у пур-
пурној, скерлетној и плавој боји. Први вео је имао десет кубита у сваком
правцу, и беше распрострт преко стубова који су делили храм и унутар
себе чували скривено најсветије место; и управо је тај вео онемогућавао
да било ко погледа унутра. Иначе је читав храм назван Светим местом;
али је тај део унутар међа четири стуба, у који нико није смео ући, наз-
ван Светињом над светињама [Светост светости]. Овај је вео био вео-
ма украшен, извезен свим могућним цвећем које на земљи успева; а уну-
тар цвећа беше још додатно уткано све што се може користити као украс,
изузев животињских облика. Следећи вео био је онај који је покривао пет
стубова који су се налазили на улазу. По величини, текстури и боји био
је налик претходном; а у углу сваког стуба по један прстен је задржавао
вео на висини од врха до половине стубова, док је други прстен обезбеђи-
вао улаз за свештенике, који би такорећи упузавали испод њега. Преко
овога беше вео од ланеног платна, исте пространости као претходни; он
се могао повлачити овамо или онамо помоћу ужади, чији су прстенови,
причвршћени, с једне стране, за текстуру вела, а, са друге, за ужад, служи-
ли повлачењу и навлачењу вела, и његовом учвршћивању за угао, да ода-
тле не би било сметње погледу на светилиште, посебно у свечаним дани-
ма; aли током других дана, а посебно када је могао пасти снег, овај се вео
могао раширити и послужити као прекривач велу у различитим бојама.
Oдатле је изведен наш обичај да се по отварању храма преко улаза развла-
чи платнени вео. Aли ту беше и још десет других завеса, по четири кубита
у ширину и двадесет осам у дужину; ове су завесе имале златне штипаљ-
ке које су служиле за њихово међусобно повезивање, што је учињено тако
прецизно да се чинило како је реч о једној јединственој завеси. Ове беху
раширене преко читавог храма и покривале су све врхове и делове зидо-
ва, како са страна тако и позади, висећи до једног кубита од тла. Беху ту и
друге завесе исте величине као претходне, са једном више по броју и дуже
од оних, будући да су имале тридесет кубита у дужину. Ове, међутим, бе-
ху изаткане од косе, и са не мањом тананошћу од оне којом су биле ткане
завесе од вуне, и беху лабаво распуштене преко тла, изгледајући као тро-
угаоно чело и надвратак на капији, јер једанаеста завеса беше употребље-
на само у сврху постизања оваквог изгледа. Понад ових налазиле су се
и треће завесе, сачињене од кожа, које су обезбеђиваху прекривеност и
заштиту онима изатканим, jеднако од врелих и кишних дана. И увек је
било велико изненађење оних који би ове завесе видели са удаљености,
јер се оне скоро уопште и нису разликовале од боје неба. Али оне које бе-
ху направљене од косе и кожа допирале су до тла на исти начин као и вео
на улазу, штитећи унутрашњост од онога што би могла произвести киша
или врелина сунца. Такав, дакле, беше начин на који је подигнут храм.
5) Унутра се такође налазио и један ковчег, посвећен Богу, од најот-
порнијег дрвета, таквог да се готово никако није могао оштетити. На на-
шем језику је назван Ерон, а његов склоп и састав беху овакви: у дужину је
имао пет спанова, а у висину и ширину по три. Сав је био прекривен зла-
том, једнако споља и изнутра, тако да се дрвени део уопште и није видео.
На себи је такође имао и поклопац, на прекрасан начин спојен златним
шаркама; овај се поклопац беспрекорно слагао са ковчегом, никаквом из-
разитом засебношћу не реметећи њихову прецизну сливеност. Осим то-
га, ту су се налазила и два златна прстена на обема дужим плочама, про-
лазећи кроз цели ковчег, и кроз њих су дуж сваке плоче биле провучене
позлаћене шипке, тако да се помоћу њих ковчег могао померати или пре-
носити, у зависности од прилика; јер он није био ношен у колима које би
вукле теретне животиње, него су га на раменима носили свештеници. На
овом су се поклопцу налазиле две слике које Јевреји зову Керубинима: а то
су летећа створења, чији облик, међутим, није налик ниједном створењу
које људи могу видети, премда је Мојсије рекао да је таква бића видео у
близини трона Божијег. У овај је ковчег Мојсије положио оне две плоче на
којима су записане речи десет Божијих заповести, по пет на свакој табли,
и по две и по на обема странама сваке од њих; и ковчег је потом сместио
на најсветијем месту.
6) На истом светом месту поставио је и један сто, налик ономе у Делфи-
ма. У дужину је имао два кубита, у ширину један, у висину три спана. Овај
је такође имао и ногаре, чији је доњи део био у облику потпуног стопала,
налик онима које Дорани стављају као креветна постоља; али је горњи део
био обрађен у квадратном облику. Сто је имао отвор према свакој стра-
ни, са первазом од четири прста дебљине, који је обилазио целом дужином
стола, једнако на горњем и доњем делу његовог тела. У свакој од основа сто-
них ногу био је уметнут по један прстен, недалеко од поклопца, кроз које су
одоздо пролазиле шипке од позлаћеног дрвета, које су се по потреби могле
извадити, будући да се на месту где су оне биле спојене са прстеном нала-
зило удубљење; то, заправо, не беху потпуни прстенови, већ су се на месту
где би се заокружили у пун круг завршавали оштрим врховима, од којих је
сваки био уметнут у истакнути део стола, а други у стопало; на овај је на-
чин и сто преношен током путовања. На овом столу, који је био смештен
на северном делу храма, недалеко од најсветијег места, лежало је туце беск-
васних хлебова, по шест на свакој хрпи, један изнад другог; они беху напра-
вљени од два децима најчистијег брашна, од којих је један децим хебрејска
мера за тежину која садржи седам атинских котилона. Изнад ових хлебо-
ва биле су смештене две фиоле пуне тамјана. Након седам дана хлебови су
мењани и други стављани на њихова места, на дан који ми обично назива-
мо Сабат, јер је такав наш назив за седми дан у недељи, али ћемо о приго-
дама током којих се постављају ови хлебови говорити на другом месту.
7) Изнад и наспрам овог стола, у близини јужног зида, налазио се
свећњак од ливеног злата, изнутра шупаљ, тежине од око стотину омера,
које Јевреји називају шиншар, а што би преведено на грчки значило та-
лант. Овај свећњак био је сав саздан од украсних преплета, љиљана и на-
рова, као и чинија чији је број орнамената износио тачно седамдесет; на тај
начин се осовина свећњака извијала високо изнад постамента, протежући
се у онолико грана колико има планета, укључујући међу ове и Сунце. За-
вршавао се са седам глава у једном низу, које су све међусобно паралелно
стајале, a oве су гране на себи носиле једну за другом седам лампи, опона-
шајући седам планета. Ове су лампе гледале према истоку и југу, будући да
јe свећњак био укосо постављен.
8) Између овог свећњака и стола, који су се, како рекосмо, налазили
у светилишту, почивао је жртвени (мирисни) олтар, направљен од ис-
тог оног дрвета од којег и горе поменути сасуди, таквог које није подлож-
но труљењу. Олтар је одозго био у потпуности обложен златном плочом.
Ширина сваке његове стране износила је по кубит, али је у висину имао
двоструко више. Изнад њега се налазила златна ограда, која је на себи це-
лим обухватним кругом носила златну круну, на којој су се налазили пр-
стенови и шипке помоћу којих су свештеници носили олтар приликом пу-
товања. Испред целог табернакула такође се налазио олтар, који је, исти-
на, био направљен од месинга, али је његова унутрашњост била дрвена, по
пет кубита са сваке стране осим у висину где је имао три кубита, и који је
на начин сличан описаном био украшен бакарним плочама које су сијале
попут злата. Овај олтар је такође имао и месингано огњиште, од којег је
простор до земље испод олтара добијао топлоту, будући да овај олтар није
имао зидану основу. Поред овог олтара лежале су зделе, фиоле и кадиони-
це, као и казани, сви од злата; али су остали сасуди, употребљавани прили-
ком жртвовања, били од месинга. Такав је, дакле, био садржај табернакула,
са намештајем и посудама који му припадаху.
О ОДЕЋИ СВЕШТЕНСТВА И ПРВОСВЕШТЕНИКА
1) Постојао је посебан збир комада одеће који је обухватао читаву одеж-

ду намењену свим свештеницима једнако, а који су називали Коаное [свеш-
теничка] одећа, а постојао је и збир намењен само високом свештенству,
који су називали Коаное Раба, и који, наравно, означава одело таквих висо-
ких свештеника. Таква је била њихова основна одећа, али када би свеште-
ник пришао светилишту, он би се подвргавао својеврсном очишћењу које
прописује закон; пре свега, на себе би стављао оно што се назива Машана-
се, што заправо значи „Нешто што је чврсто везано“. Реч је о појасу, напра-
вљеном од фино уплетених платнених влакана, и који се ставља преко ин-
тимних делова тела, при чему се у њега увлаче ноге као у чакшире, али је на
пола висине ових појас исечен те сеже само до бедара, где је чврсто везан.
2) Преко овога свештеник носи хаљу, направљену од дуплог ланеног
платна, која се назива Хитон, што дословно и значи платно, јер ми платно
називамо хитон. Ова одећа сеже до стопала и тесно приања уз тело, a има
и рукаве који су чврсто везивани уз руке; припасана је око груди мало из-
над лаката, а појас иде укруг, четири прста широк, али је тако лабаво ис-
плетен да би се помислило како је реч о змијској кожи. Извезен је цвећем
пурпурне, скерлетне и плаве боје, од фино уплетених влакана, са основом
искључиво од платна. Почетак овог вијугања је на грудима, а када заврши
круг, појас је на том месту везиван, и одатле лабаво виси све до чланака.
Ово стога што се свештеник не налази увек у захтевној служби, те се тако
у овом положају приказује на начин најпријатнији посматрачима; али ка-
да је упослен припомагањем у приношењу жртава и у њему додељеном бо-
гослужењу, у којем поступци не смеју бити скривени његовим покретима,
он забацује појас улево, и носи га на рамену. Мојсије је овај ремен називао
Албанет, али смо ми од Вавилонаца научили да га називамо Емија, јер га
они управо тако називају. Овај део одеће нема ниједно лабаво или шупље
место на себи, већ само прорез за врат, и везан је посебним пантљикама
које висе надоле од краја груди и леђа, а причвршћене су за свако раме.
Овa пантљика се назива Масабазан.
3) На глави свештеник носи капу, која се нити извија у купаст облик
нити прекрива целу главу, већ покрива само пола ње, и назива се Мазна-
емфтес; направљена је тако да личи на круну од дебелих трака, са платне-
ном потком; она се подуплано овија неколико пута и потом зашива; поред
овога, комад танког платна прекрива капу са горње стране сежући до чела
где покрива спојеве трака, који би у противном ружно штрчали; овај ко-
мад тесно приања уз чеони део главе, и ту је тако снажно свезан да нипош-
то не може спасти током службе приношења жртви. Овим смо завршили
опис онога што углавном [независно од чина] од одеће носе свештеници.
4) Високи свештеник је, заправо, украшен истом одећом коју смо ма-
лопре описали, не пропуштајући ниједан комад, осим што преко свега об-
лачи одежду плаве боје. Ово је такође дуга хаљина, која сеже до стопала
[на нашем се језику она зове Меир], и везана је појасом, извезеним истим
цвећем и бојама као и горе описани, с утканим златним нитима. На доњем
крају ове хаљине висе ресе боје нара и са златним звончићима29, сложеним
у необичном и прелепо смишљеном поретку, тако да између два нара виси
звонце, а између два звончића нар. Ова хаљина, међутим, није састављена
из два дела, нити је, пак, зашивена на врату или странама, већ је то једна је-
дина дуга хаљина са прорезом за врат, и није наборана већ таква да равно
пада преко груди и леђа. Једна је первазна трака на њу нашивена, и служи
томе да ни прорез за врат не би изгледао неприкладно; хаљина је такође
била разрезана и на местима где су излазиле руке.
5) Поред ове, високи свештеник облачи и трећу врсту одеће, коју ми
називамо Ефод, који личи на грчки Eпомис. Он је био направљен на сле-
дећи начин: био је изаткан до дубине од кубита, у неколико боја протканих
златом, и имао је на себи вез, при чему је место на средини груди остајало
празно. Такође је имао и рукаве, тако да се није много разликовао од крат-
ке тунике. Али је на месту где ова одећа имала отвор — на грудима — би-
ло уметнуто парче величине педља, везено златом и другим бојама ефода,
и тај је је комад називан Eсен [то јест „грудна плоча“], што на грчком језику
значи пророчанствo. Овај комад, дакле, са савршеном помношћу покрива
остављено празно место на ефоду. Са овим је, пак, био у сваком углу спојен
златним прстеновима, таквим да су изгледали као додаци ефода, а за њихо-
во спајање била је коришћена плава врпца која је пролазила кроз прстено-
ве. Да простор између прстенова не би изгледао празан, творци су се досе-
тили да га покрију петљама плаве врпце. На ефоду су се такође налазила и
два златна сардоникса, и то на раменима где су причвршћивали ефод слу-
жећи као дугмад. На овима су била угравирана имена Јаковљевих синова
у нашем властитом писму и језику, по шест на сваком камену са сваке ње-
гове стране; при том су се имена старијих синова налазила на десном ра-
мену. Дванаест додатних каменова налазило се на грудној плочи, ванред-
не величине и лепоте; и сви су они представљаљи украсе које човек није
могао купити, будући да беху непроцењиве вредности. Ови су драги ка-
менови стојали у три врсте, по четири у свакој, и сваки је понаособ умет-
нут у грудну плочу преко малих златних ложа повезаних са грудном пло-
чом и направљених тако да нису могле стати ниже од последњег низа којег
су чинили сардоникс, топаз и смарагд. Други низ творили су мрки гранит,
јаспис и сафир. Први камен у трећем низу била је легура, други беше аме-
тист а трећи ахат. Први у четвртом низу био је кризолит, следећи оникс, а
последњи међу свима беше берил. Имена сваког од синова Јаковљевих била
су једно по једно угравирана у припадни камен, јер ми њих прихватамо као
главе наших племена, те је тако сваки камен био почаствован једним име-
ном, и то оним редоследом како су се рађали синови Јаковљеви. А тамо где
је појединачни прстен бивао превише слаб, направљена су два додатна пр-
стена на крају оног дела грудне плоче који је сезао до врата, а беху утисну-
ти у саму текстуру грудне плоче, да би примили ланчиће веома лепо об-
рађене, који су повезивали ове прстенове са златним oмчама на раменима,
чија jе изводна трака била окренута унатраг и улазила у прстен на истак-
нутом задњем делу ефода; а ово је служило сигурности ефода, да не би слу-
чајно спао са свог места. Постојала је још и трака зашивена за грудну плочу,
и која такође беше од горе описаних боја протканих златом, трака која би,
након што је једном описала круг, била везана једним порубом, па пуште-
на да виси уназад. Такође су се ту налазиле и златне омче, које су пуштале
своје ресе на сваком краку те грудне траке, потпуно их прекривајући.
6) Митра високог свештеника била је истоветна оној коју смо горе оп-
исали, односно била је израђена као и оне заједничке свим свештеницима;
али се преко ове налазила још једна, са плаво извезеним завојима, а около
ове је долазила златна углачана круна, у три кружна низа један изнад дру-
гог, изван које се издизала златна купа која личи на биљку коју ми нази-
вамо Сакарус, али коју Грци, упућени у ботанику, називају Хиоскамус. Ја
ћу сада дати њен опис, употпуњујући знање ономе ко је видео ову биљку
а да при том није знао њено име нити је упознао њена својства, или оном
који, пак, зна њено име али не би препознао биљку када би је видео. Ова
биљка је, дакле, најчешће висока око три педља, али је њен корен налик ре-
пи (те стога није грешка уколико би их упоредили), иако јој је лишће налик
лишћу нане. Изван грања она пушта чашице које су прилепљене уз гране, а
око тих чашица омотана је овојница која бива одбацивана под притиском
растућег плода. Ова чашица је величине кости малог прста, али је у кругу
свог отвора налик пехару. Ово ћу још подробније објаснити, како би ко-
ристи могли имати они који ову биљку нису познавали. Замислимо лопту
подељену на два дела, горњи и доњи, али да при том има још један сегмент
који израста са површине доње половине лопте; претпоставимо затим да
тај сегмент постепено постаје све ужи, те да његова шупљина постаје све
мања, па се онда поново постепено шири почев од руба, тако као што ви-
димо на пупку нара са његовим ушицама. И заиста, такав омотач расте
преко ове биљке обликујући је у полулопту, такорећи као да је прецизно
обрће на грнчарском точку, извлачећи њене ушице да стоје на тој хемис-
фери баш као код нара, с тим што се ове ушице оштре и завршавају се са-
мо трновима. Плод је у развитку заштићен овим чашичним омотом, а он
сам налик је семену биљке по имену Сидеритис, која избацује цвет налик
оном код булке. Дакле, по угледу на ову биљку направљена је круна која се-
же од затиљачног дела лобање до сваке од слепоочница; али овај Ефиелис,
јер се тако може назвати ова чашица, не прекива чело непосредно, јер је
сама покривена једном златном плочицом, која на себи има светим писме-
нима урезано име Божије. Tакви, дакле, беху украси високог свештеника.
7) Овде би се неко могао зачудити због злонамерности коју људи гаје
према нама, и за коју признају да се односи на наше презирање оног Бо-
га којег се они претварају да поштују. Јер, ако неко не уважи ништа друго
него само састав табернакула, те погледа одећу високог свештеника и са-
суде које ми употребљавамо приликом обављања свете службе, неминов-
но ће пронаћи да је наш законодавац био божанска особа, и да смо сасвим
неправедно предмет туђих оптужби; јер, ако било ко процењује без пред-
расуда, и разложно судећи посматра све ове ствари, наћи ће да су оне све
до једне створене с идејом опонашања и представљања устројства свеми-
ра. Када је Мојсије јасно поделио табернакул на три дела30, и од њих два до-
делио свештеницима као места њима доступна и заједничка, он је заправо
означио копно и море који су доступни свима; али је сасвим одвојио трећи
део као онај намењен искључиво Богу, стога што је небо недоступно љу-
дима. Надаље, када је наредио да се поставе дванаест бесквасних хлебова
на сто, он је заправо означио годину, будући да је она подељена на толико
месеци. Разгранавши свећњак у седамдесет делова, он је потајно означио
Декани, или седамдесет одељака планета; а што се тиче седам лампи над
свећњаком, оне указују на путање планета, којих је седам на броју. И вело-
ви такође, који су направљени од четири слоја, заправо означавају четири
елемента, при чему је исправно да танко платно означава земљу, зато што
лан израста из земље; пурпур означава море, стога што је та боја добије-
на из крви морске остриге; плава је, наравно, прикладна да означи ваздух,
баш као што скерлетна боја природно указује на ватру. Сабравши сад све
ово знање, приметимо да је одежда свештеника направљена од платна, које
означава земљу; плава на њему означава небо, са муњама извезеним бојом
нара и са звуцима звончића који указују на грмљавину. A што се тиче ефо-
да, он показује да је Бог направио свемир од четири елемента, док у погледу
утканог злата претпостављам да оно указује на блиставост којом су обасја-
не све ствари. Мојсије је такође смишљено наложио да грудна плоча буде
смештена у средишту ефода, како би тиме личила не земљу која је смеште-
на у средиште свега створеног. Појас који пуним кругом опасује свеште-
ника указује на океан који такође окружује земљу и укључује свемир. Два
сардоникса говоре нам о постојању Сунца и Месеца — бар ја мислим да је
таква природа дугмади на раменика високог свештеника. А што се тиче
дванаест драгих каменова, било да их разумемо као месеце, или их схвата-
мо као број знакова оног круга којег Грци називају Зодијаком, нећемо по-
грешити у њиховом значењу. Митра, пак, са својом плавом бојом, чини
ми се да представља небо: јер како би у супротном име Божије могло би-
ти уписано на њој? Ово је такође поткрепљено и круном као и златом, због
блистања које мора бити пријатно Богу. Нека ово објашњење31 засад буде
довољно, будући да ће ми се ток мога приповедања често, и у многим при-
ликама, пружати могућност да увеличам врлину нашег законодавца.
О АРОНОВОЈ СВЕШТЕНИЧКОЈ СЛУЖБИ
1) Када је оно што је досад описивано [поводом подизања табернаку-

ла] напокон закључено, и само још дарови нису били принесени, Бог се
указа Мојсију и наложи му да чин високог свештеника додели свом бра-
ту Арону, будући да он, као најдостојнији од свих, зарад бројних врлина
којима располаже, најпре заслужује да добије ту част. Па кад је тим пово-
дом Мојсије окупио народ око себе, oн их подсети на Аронову истакну-
тост у свaкој врлини и његову добронамерност према свом народу, као и
на опасности што их је због њих морао поднети. А након што народ уз-
врати одобравањем свега што је чуо и показивањем спремности да Аро-
на прихвате, Мојсије им рече: „О Израелићани, ово дело је већ доведе-
но до свршетка, на начин Богу најугоднији и према нашим најпримере-
нијим способностима. И сада, када видите да је Он примљен у овај табер-
накул, ми пре свега имамо потребу за неким ко ће за нас вршити обред, ко
ће прислуживати приношењу жртви, и чије ће молитве бити у наше име
упућене Богу. Па будући да је потрага за таквим човеком остављена мени,
морам пронаћи разлога да себе сматрам особом довољно вредном ове час-
ти, једнако стога што сви људи природно воле себе, и зато што сам свес-
тан да сам поднео велике муке за ваше избављење; но је, ево, сада сâм Бог
одлучио да је Арон достојан ове узвишености траженог звања, и изабрао
је њега за свештеника, познајући га као најисправнијег човека међу вама.
Зато ће, дакле, он понети одежду која је посвећена Богу; он ће бринути о
олтарима и обезбеђивати потрепштине потребне за жртве. Он је таj који
мора ваше молитве упутити Богу који ће их спремно саслушати, и то не
само стога што је Он сам забринут за наш народ, већ и зато што ће жртве
бити уредно приношене од стране онога који је изабран за ту службу.32“
Јевреји беху задовољни оним што је Мојсије изговорио, те дадоше своје
одобрење за избор онога кога је и Бог одредио; јер је Арон заиста од свих
Јевреја највише заслуживао ту част, најпре због његове обучености и да-
ра за пророковање, али и због врлине његовога брата. У то је време Арон
имао четири сина, по имену Надаб, Aбиху, Елеазар и Итамар.
2) Потом Мојсије нареди да се прикупе и употребе сва додатна сред-
ства која беху неопходна за опрему табернакула, као што је спољни пок-
ривач самог табернакула, свећњака, жртвеног олтара и сасуда, како се ови
ни на који начин не би оштетили приликом путовања, било од кише или
од дигнуте прашине. Па када поново окупи народ, Мојсије заповеди да
свако треба да приложи износ од пола шекeла као дар Богу; шекел је хе-
брејска новчана јединица која износи четири атинске драхме33. Народ је
спремно послушао и овај Мојсијев налог, те је тако прикупљен износ од
шест стотина пет хиљада сто педесет шекела. Овај новац је, дакле, добијен
од стране свих слободних људи који су имали између двадесет и педесет
година, а све што је прикупљено намењено је за потребе табернакула.
3) Moјсије је затим извршио очишћење табернакула и свештеника; а
ово очишћење је изведено на следећи начин: заповедио је да се узме пет
стотина шекела изабране измирне, затим иста количина касије, као и по-
ла те тежине цимета и каламуса (ово последње је врста слатког зачина);
затим да се све то заједно иситни и потом навлажи количином од једног
хина маслиновог уља (један хин је мерна јединица наше земље, и садр-
жи два атинска коаса, или конгиусеса); читава та смеса се потом поме-
ша и прокува, и тако припреми на начин припремања лека у апотекар-
ској вештини, будући да је крајњи облик ове смесе онај слатке помаде. У
коначној употреби, овом се помашћу мажу свештеници, баш као и табер-
накул и жртве. Поред ових беше ту многих и разноврсних слатких зачи-
на који припадају табернакулу, па и таквих који су веома на цени а који се
користе за златни жртвени олтар; природу ових ја сада нећу описивати,
да не би било одвише напорно за праћење мојим читаоцима; али је жрт-
ва34 морала бити приношена два пута дневно, пре Сунчевог изласка и за
време заласка. Такође се још морало обезбедити и већ прочишћено уље
за лампе, од којих су три морале давати светлост читавог дана35 на светом
свећњаку, док су остале биле паљене само увече.
4) Када је коначно све било завршено, Бешалеел и Ахолијаб показаше
се највештијим међу занатлијама, јер су створили лепша дела од било ко-
га пре њих и поседоваху изузетне способности да усвоје знања о ономе у
шта се раније нимало нису разумевали. Од њих двојице, пак, Бешалеел је
био сматран бољим. Време током којег су они били заокупљени описаним
радом износило је седам месеци; након овог периода навршилa се и пр-
ва година од њиховог одласка из Египта. И тако, почетком друге године, у
месецу Ксантикусу — како га зову Македонци — или месецу Нисану, ка-
ко га зову Јевреји, за прве Месечеве четврти они напокон посветише та-
бернакул и све његове свете сасуде, на начин који сам горе описао.
5) Бог се, пак, показа задовољним радом Јевреја и не допусти да њихов
труд буде узалудан, нити је сматрао недостојним да употреби оно што је
коначно направљено, већ је дошао и проборавио с њима те подигао свој
табернакул у светој кући. A Oн је до њих дошао на следећи начин. Небо
је било чисто, само је изнад табернакула почивала магла окружујући га
облаком али не тако густим и дубоким какав се може видети током зиме,
али ни тако прозирним да би се кроз њу могла јасно разабрати било која
ствар, већ је из те магле капала слатка роса, таква која показује присуство
Божије онима који то присуство желе и у њега верују.
6) У то је време велика несрећа задесила Aрона, поштованог једнако
као оца и као човека уопште, али ју је он поднео са истинском постоја-
ношћу, јер је заиста поседовао чврстину душе у оваквим удесима, сма-
трајући да је и таквe невољe допао само по вољи Божијој; јер, догодило се,
једном приликом, да од његових горепоменутих четворице синова двоји-
ца старијих међу њима, Надаб и Aбиху, нису принела оне жртве Богу које
им је Мојсије наложио да принесу, иако су дотле то уредно чинили. После
овог пропуста, задеси се, на невољу, да их је обојицу изненада захватила
ватра, па када несрећници почеше горети нико им није могао помоћи и
ватру угасити, те они пострадаше на ужасан начин. Дошавши до њих, већ
преминулих, Мојсије рече њиховом оцу и браћи њиховој да узму њихо-
ва тела и изнесу их из логора, те да их достојно сахране. Народ их опла-
киваше и беше дубоко потресен њиховом смрћу која их је тако изненад-
но задесила. Aли је Мојсије преклињао њиховог оца и браћу њихову да не
очајавају због покојникâ, и да се радије предају одавању почасти Богу не-
го туговању за несталима; и Арон већ беше за такво чињење обукао своју
свету одећу првосвештеника.
8) Мојсије је, иначе, одбијао ону свеколику почаст коју је народ био ре-
шен да лично њему указује, не желећи да се бави ничим другим до служ-
бом Богу. Више није ишао до горе Синајске, али је одлазио у табернакул
и одатле доносио одговоре Божије на оно за шта је молио. Али у осталим
тренуцима његово понашање у свим околностима беше сасвим као и у
осталих људи, јер он сам никада није желео да се ма по чему разликује од
других, и једино што је допуштао да на њему буде упадљиво била је стал-
на брига за друге људе. Такође се посветио и писању регула управе над
јеврејским народом, са таквим законима чије је послушање водило живо-
те људи правцем који је био угодан Богу и омогућавало да они међу собом
не бивају завађени. Ти закони што их је записивао беху, међутим, само
пренос онога што му је Бог саветовао; тако ћу ускоро подробније говори-
ти о том облику владавине и законима на којима је овај почивао.
9) Најпре, ипак морам изложити нешто важно на шта сам претход-
но пропустио да укажем, разматрајући изглед одеће високог свештеника.
Мојсије, наиме није прихватао ниједан вид недовољно чистог или злог уп-
ражњавања обраћања Богу, којем су се иначе приклањали лажни пророци;
aли ако би когод од њих покушао да злоупотреби Божији ауторитет, Мој-
сије се није мешао, остављајући Богу да по Својој вољи присуствује или
одсуствује жртвеноприношењу које такав човек изводи. И његова је жеља
била да ово буде свима познато, и то не само Јеврејима, него и странци-
ма који би се код њих затекли. А поводом овог присуства Божијег у чину
правоверног жртвеноприношења којег су обављали изабрани свештени-
ци, морам рећи понешто што се тиче оног драгог камења, за које смо пре-
тходно приповедали да их свештеници носе на раменима, и који беху од
сардоникса (а мислим да је овде излишно разматрати њихову природу, бу-
дући да је она свакоме позната), при чему је један од њих увек исијавао у
случају када би Бог присуствовао приношењу жртава од стране свештени-
ка којег је тај камен украшавао; мислим да је то било у природи дугмета на
његовом десном рамену, када се догађало да светли зраци стрељају из ње-
га, бивајући видљиви чак и онима који беху најудаљенији; а ово блистање
претходно нипошто није бивало природно за овај камен, све док није на-
шао своје место на свештеничкој одежди36. Ово свакако мора изгледати
прекрасном и сасвим прихватљивом појавом некоме ко се није предалеко
упуштао у филозофију, будући да ова презире помињање Божијег откри-
вења. Ја ћу, међутим, сада казивати о нечему што је још и чудесније од овог
управо изнесеног. Jер је Бог раније објавио, поводом оних дванаест каме-
нова што их високи свештеник носи на својим грудима а који су уметнути
на његову грудну плочу, да ће они доносити победу у борби; ово стога што
се из њих редовно појављује такво величанствено блистање пре но што ће
се војска покренути у марш, да сви окупљени људи постају непобитно уве-
рени у присуство Бога као њиховог помоћника. Ова је појава стигла и до
знања оних Грка који имају дубоко поштовање за наше законе, те се отуда
и догодило, будући да јој они ни на који начин не могу противречити, да су
ту грудну плочу на прсима првосвештеника прозвали Пророчанство. Ов-
де, међутим, треба имати у виду да су та грудна плоча и ти сардоникси још
увек сијали и две стотине година пре но што сам ја саставио ову књигу, али
Бог [у међувремену] бејаше незадовољан кршењем Његових закона — што
су ствари о којима ћу расправљати када наиђу њима погодније прилике. А
сада ћу наставити приповедање на месту које сам најавио.
10) Табернакул је сада био посвећен, установљен је и законити ред у
погледу свештеничких чинова и обавеза, и народ је просуђивао да Бог и
надаље обитава с њима, те су се људи могли предавати жртвовањима и
хваљењу Господа, као да су сада слободни од очекивања ма којег зла и као
да отворено гаје наду у ишчекивање бољих времена у будућности. Изно-
сили су Богу поклоне, како оне који беху заједнички целом народу, тако и
оне који су били особени за појединца, или се пак разликоваху од племе-
на до племена. Иначе су старешине племена сарађивале у ношењу табер-
накула, схватајући и то као заједничко посвећење, сваки доводећи кола с
паром ујармљених волова. Тако су се прикупљали до збира од шест кола,
и помоћу њих преносили табернакул када су морали путовати. Поред то-
га, сваки старешина племена доносио је велику чинију, пладањ и каши-
ку од десет дарика, пуне тамјана. Тај пладањ и чинија били су од сребра и
заједно су тежили две стотине шекела, али је само чинија вредела не мање
од седамдесет шекела. Чиније беху пуне финог брашна помешаног с уљем,
оног који се на олтару користи приликом жртвовања. Доносили су још и
јуне, овна, као и једногодишње јагње, за пуну жртву–паљеницу, а такође
и јарца за опроштење грехова. Сваки од старешина племена доносио је и
друге жртве, назване миротворним понудама, свакога дана по два бика и
пет овнова, са једногодишњим јагњетом и јарићима. Ове старешине пле-
мена проводили су дванаест дана у жртвоприношењу, при чему је сваком
припадао по један дан. Као што сам раније рекао, Мојсије се више није ус-
пињао на гору Синајску, већ је одлазио у табернакул и од Бога сазнавао
шта да чине и какве је законе требало донети, а то значи: какве законе тре-
ба пре других изабрати по мери људског разумевања и таквом лаком и
чврстом запажању и упражњавању како би остали непромењени за сва бу-
дућа времена, јер се за те законе веровало да су дар Божији, и то толико да
Јевреји нису повредили ниједан од њих, без обзира да ли их је текуће вре-
ме у којем су живели искушавало плодовима мира и раскоши, или да су их
угрожавали рат и светски потреси. Али овде засад нећу више говорити о
њима, будући да сам решио да приредим једно засебно дело које би се ба-
вило само нашим законима.
НАЧИН ПРИНОШЕЊА НАШИХ ЖРТВЕНИХ ПОНУДА
1) Сада ћу поменути неколико наших закона који се односе на посту-

пак сакралног очишћења као и на саму свету службу приношења жртви,
будући да сам и нехотице у приповедању доспео до питања жртвоприно-
шења. Дакле, свето жртвовање се за нас појављује у два облика: једaн је
онаj којим се моли за тачно одређене појединце, а други за људе уопште,
па се, сходно томе, оно и изводи на различит начин. У првом случају, оно
што је заклано бива у целости спаљено, што и говори име: жртва паљени-
ца; друго је жртва захвалница, и намењена је светковању оних који жр-
твују. Најпре ћу говорити о првој. Претпоставимо да неко приватно ли-
це приноси жртву паљеницу; он најпре мора заклати бика, јагње или jaре,
при чему ово двоје последњих морају имати једну годину, док је у случају
бикова била дозвољена и старија доб; оно што је, пак, свима заједничко
јесте да животиња мора бити мушког пола. Након што су животиње за-
клане, свештеници попрскају њихову крв око олтара, затим очисте њихо-
вe трупове и исеку их на делове које затим посоле и најзад их положе на
олтар, то јест на хрпу дрвених цепки послаганих једна на другу, која твори
ломачу на којоj труп гори. Затим брижљиво очисте ноге и изнутрицу жи-
вотиње, па то придруже остатку тела да буде ватром очишћено за време
док свештеници преузимају одране кожe. Такав је, дакле, начин нуђења
жртава–паљеница.
2) Они који, пак, приносе жртве–захвалнице, заправо жртвују истe
животиње, али само оне које су без иједне мрље на кожи и старије од једне
године; они, међутим, могу користити животиње оба пола. Свештеници
такође крвљу прскају олтар, на ватру полажу бубреге и постељицу, сву
масноћу и јетру, као и тртицу јагњета; потом они који нуде жртву дају
груди и десно раме свештеницима, а затим се и сами могу гостити остат-
ком животиња још два дана; уколико нешто потом остане, и то спале.
3) Жртве за опроштење грехова изводе се на исти начин као и жрт-
ве–захвалнице. Они који себи не могу да приуште целе тражене жртве-
не животиње, приносе два голуба или грлице; од ове две, једна се пали
као жртва–паљеница Богу, а друга се даје свештеницима за храну. Овде,
међутим, морамо застати и прецизније размотрити даривање ових живо-
тиња у oквиру овог нашег казивања о жртвовању. Наиме, уколико особа
почини грех из незнања, она мора принети на жртву јагње женског пола,
или јаре женског пола и истог узраста. Свештеници и у овом случају пр-
скају крвљу олтар, али не иста места као у горњим примерима, него угло-
ве олтара. Приносиоци такође доносе до олтара бубреге и остатке сала,
као и јетру, за време док свештеник узима кожу и месо и употребљава их
на светом месту истог дана, будући да му закон не дозвољава да их оста-
ви све до јутра. Али ако је неко свесно згрешио иако нема никога ко би
то доказао, он на жртву нуди овна јер га управо на то приморава закон, a
месо жртвоване животиње истог дана једу свештеници, као и у претход-
ном случају, на светом месту. A aко народни управитељи приносе жрт-
ве за њихове грехе, oни доносе исте жртвене дарове као и приватна лица,
осим што је избор жртве сасвим другачији, јер они доносе бикa или јаре
мушког пола.
4) Закон надаље захтева да се у оба случаја, и у приватном и у јавном
жртвоприношењу, донесе још и најфиније брашно, и то уз јагње тежи-
на од једног дила, уз овна се доносе два дила, и уз бика три дила браш-
на које се освећује на олтару помешано с уљем, а и ово уље такође доно-
се жртвоприносници, и то у пратећој количини од пола хина за бика, јед-
ну трећину хина за овна, и једну четвртину исте мере за јагње. Хин је ста-
ра хебрејска мера за тежину, и вреди приближно два атинска хoaса (или
конгиусеса). Поред овога, у истој количини са уљем приносници доносе
и вино које изливају преко олтара. У случају да неко не приноси потпуну
животињску жртву, већ доноси само фино брашно као залогу свог свеча-
ног обећања, он просипа прегршт брашна преко олтара као своје прве да-
рове, а остатак за храну узимају свештеници, било кувано или помешано
с уљем, које затим пеку у хлебове. Али шта год да сâм свештеник прино-
си као жртву, то у целости мора бити спаљено. Осим свега реченог, закон
нам још налаже да не смемо било коју жртвену животињу приносити на
жртву заједно са његовом мајком, нити, пак, животиња сме бити млађа од
осам дана. Друге врсте повода жртвоприношења тичу се, на пример, ук-
лањања од заразе или сличних непријатности, у којем се случају, упоре-
до с паљењем, и једе месо жртвоване животиње од које се, према закону,
ниједан део не сме оставити до следећег дана, oсим што остатке могу за
сопствене потребе узети свештеници.
О ПРАЗНИЦИМА, И КАКО ТРЕБА ПОСМАТРАТИ СВАКИ ДАН ДА-
ТОГ ПРАЗНИКА
1) Закон захтева да се, на трошак заједнице, коље по једно једного-

дишње јагње сваког дана, на почетку и на крају дана; aли седмог дана,
који се назива Сабат, кољу се два јагњета и жртвују на исти начин. За пр-
ве појаве Месечеве четврти свештеници уједно приносе дневне жртве и
још додају два бика и седам једногодишњих јагањаца, као и једно јаре, за
окајање грехова, то јест уколико се згрешило у незнању.
2) Aли седмог месеца, којег Македонци називају Хиперберетаус, свеш-
теници имају и додатак свему набројаном, те тако, све у свему, тада жр-
твују бика, овна, седам јагањаца и јаре којим искупљују грехове.
3) Десетог дана, истог лунарног месеца, они посте све до вечери, а
тог дана жртвују једног бика, два oвна, седам јагањаца и једно јаре за ис-
купљење грехова. Поред овога, приноси се још и додатaк у виду два јаре-
та; једно од ова два се шаље живо у дивљину, изван граница логора, које
отуда служи као окајање за цели народ37; друго се јаре, пак, доноси на ме-
сто велике чистоте унутар граница логора, и тамо спаљује у целости и без
икаквог претходног чишћења. Са овим се јаретом спаљује и бик, али њега
не приноси народ него високи свештеник o свом властитом трошку. Крв
овог бика након клања свештеник доноси, заједно са крвљу јаради, до ол-
тара, и прстoм најпре шкропи таваницу и под седам пута, па онда прска у
правцу најсветијег места и златног олтара. Поред овога, свештеник на ол-
тар полаже и донесенe удове, бубреге, сало и jетру. На исти начин високи
свештеник напослетку приноси још и овна као жртву–паљеницу.
4) Петнаестог дана истог месеца, када годишње доба прелази у зиму,
закон нас обавезује да подигнемо мали табернакул у свакој од наших кућа
да бисмо се заштитили од зимске хладноће, као и зато да бисмо могли
стићи до наше властите земље и до града којег ћемо једном моћи да зове-
мо својом престоницом; тамо ћемо сазидати наш трајни храм и светко-
вати осам дана, нудити жртве–паљенице и приносити жртве–захвални-
це, да бисмо затим могли у рукама носити изданак мирте, врбе и палми-
ну грану са додатком лимуна. Прва жртва–паљеница у тим данима ди-
зања приватних табернакула мора бити састављена од тринаест бикова
и четрнаест јагањаца, петнаест овнова и једног јарета за искупљење гре-
хова; следећег дана жртвује се исти број овнова и јагањаца, али већи број
јарића; при том се сваког наредног дана жртвује још по један бик све док
њихов број не достигне седам. Осмог ће дана сваки рад бити обустављен,
a тада ће, као што смо раније рекли, Богу бити жртвовани јуне, ован и се-
дам јагањаца, са једним јаретом за окајање грехова. То је, дакле, обичајно
празновање Јевреја, када подижу своје властите табернакуле.
5) У месецу Ксантикусу, којег ми називамо Нисан и који се налази на
почетку наше године, четрнаестог дана лунарног месеца, када је Сунце у
Овну (јер се у том месецу догодило наше избављење из египатског роп-
ства), закон нам налаже да сваке године принесемо ону жртву о којој сам
раније говорио да је принесена када смо изашли из Египта, и која је назва-
на Пасхом. Тако ми тај празник славимо у друштву, не остављајући није-
дан остатак жртве до сутрашњег дана. Празник бесквасних хлебова сле-
ди пасхални, и пада у петнаести дан истог месеца, трајући седам дана то-
ком којих се једу бесквасни хлебови, а сваког од тих дана жртвују се по
два бика, један ован и седам јагањаца. Ова јагњад се у целости спаљују, а
поред њих и једно јаре које је додато због искупљења грехова, будући да
је жртвовање намењено за гозбу свештенику сваког од тих дана. Другог
дана празника бесквасних хлебова, који је шеснаести дан у месецу, свеш-
теници први пут једу плодове земље jер их се све до тог дана нису доти-
цали. Па будући да сматрају да је то исправно као почаст Богу од којег су
добили изобиље намирница, људи пре свега нуде први принос јечма, и то
на следећи начин: узимају руковети класова, осуше их и наситно измрве
и очисте од мекиња, а затим подигну једну десетину дила до олтара, к Бо-
гу; потом, стављајући једну прегршт у ватру, остатак остављају за употре-
бу свештенику. И тек након тога могу сами или заједно убирати своју же-
тву. Приликом овог приношења првих плодова земље такође се жртвује и
јагње, као жртва–паљеница Богу.
6) Након што прођу недеље после овог жртвовања (тачније, четрдесет
девет дана), петнаестог дана, који означава Духове, али се код Јевреја у до-
словном преводу назива Асарта, Јевреји доносе векну умешену од пше-
ничног брашна и са додатим квасцем, а за жртву два јагњета; па након
што их само представе Богу, они их припремају за вечеру свештеницима,
при чему, наравно, није дозвољено оставити било шта за сутрашњи дан.
Tакође, за жртву–паљеницу кољу три јунета и два овна, као и четрнаест
јагањаца уз два јарета за искупљење грехова. И више нема ниједног праз-
ника у којем би се нудиле жртве–паљенице. Треба додати и да је у сваком
од ових празника људима дозвољено да се предају одмору. Закон, међу-
тим, при сваком од благдана прописује како морају изгледати те неопхо-
дне жртве да би се у потпуности могло уживати у њиховом благовању.
7) Међутим, независно од уобичајених обавеза, печени хлеб [се поста-
вља на посебни сто за бесквасни хлеб]; он је умешен без квасца, од два-
десет четири десетине дила брашна, јер је управо тачно толико прописа-
на количина потрошеног брашна. Дан пре Сабата напеку се две гомиле
овог хлеба, али се на свето место доносе у јутро Сабата, и по шест векни
се ставља на свети сто, при чему векне леже једна на другој; преко њих се
стављају два златна пехара пуна тамјана, и све то тако остаје до следећег
Сабата, а затим се друге векне доносе на место старих које се потом дају
свештеницима за храну, а тамјан се баца у ватру где сагорева са свим ос-
талим принесеним жртвама, при чему се, наравно, нови тамјан поставља
на место старог. Високи свештеник такође, о свом трошку, приноси жр-
тву, и то два пута у току дана. То чини са брашном помешаним са уљем
и потом благо испеченим на ватри; количина утрошеног брашна износи
једну десетину дила; половину спремљеног теста свештеник пече ујутру,
а другу половину увече. Извештај о овим жртвама изнећу детаљније неш-
то касније, а мислим да је засад о њима довољно речено.
О СВЕТИМ ОЧИШЋЕЊИМА
1) Мојсије је наименовао племе Левијево за општење са остатком на-

рода и издвојио га као посвећено племе; очистио га је водом из сталних
извора и са таквим жртвама које се обично приносе Богу у сличним окол-
ностима. Такође је припадницима овог племена уручио табернакул и све-
те сасуде, као и посебне завесе намењене прекривању табернакула, тако
да се могло увек прислуживати под управом свештеника који је већ био
посвећен за службу Богу.
2) Мојсије је такође одредио и све што се тицало употребе животиња:
које од њих могу бити коришћене за храну, а од којих се мора уздржава-
ти; ово ћу питање шире објаснити касније, када ми oвај рад буде дао при-
лике, те ћу тада говорити и о разлозима због којих је неке означио као по-
годне за исхрану а друге као нејестиве забранио. Он је, међутим, у сваком
случају строго забранио коришћење животињске крви у нашој исхрани,
сматрајући да се у крви налазe душа и дух. Такође нам је забранио да једе-
мо месо животиња које су угинуле природном смрћу, баш као и постељи-
цу и сало коза, оваца и бикова.
3) Надаље је Мојсије одредио да они чија су тела заражена губом или,
пак, имају сифилис, не смеју улазити у град38; наложио је и склањање же-
на, у периоду њиховог природног онечишћења, све до седмог дана, на-
кон којег их је поново сматрао чистима те им дозвољавао повратак. Закон
је такође допуштао да се и они који су избивали због учешћа у погреби-
ма могу вратити након истог броја дана; али ако би ма ко продужио оп-
стајање у ма којем стању нечисти и даље но што је допуштао дозвољени
број дана, морао је принети два јагњета на жртву, од којих је једно спаљи-
вано, а друго су свештеници узимали себи. На исти су начин приноси-
ли жртве они који су имали сифилис. Онај који је испуштао семе у сну,
уколико би се окупао у хладној води, добијао је исте повластице као они
који су законито општили са својим женама. Што се тиче губаваца, њи-
ма уопште није допуштан улазак у град, нити пак живот са другима, бу-
дући да они заправо беху мртви људи; али ако је ма који од њих од Бога
молитвама добио излечење од те заразе и повратио здрав изглед, тај је уз-
враћао захвалницама Богу неколиким врстама жртвовања о којима ћу на-
даље говорити.
4) Овде није могуће не насмејати се онима који казују да je и сâм Мој-
сије био заражен губом када је побегао из Египта, те да је постао заповед-
ник оних који су из истог разлога напустили ту земљу и повео их у Ка-
наан; јер, да је ово истинито, Мојсије не би донео такве законе који су по
њих неповољни, већ се на основу тога пре чини да је истина потпуно су-
протна а његово настојање уперено против оних који су се трудили да и
губавце уведу у заједницу: ово стога што губаваца има много у свим на-
родима и другде су неретко носиоци уважавања, то јест не само да су сло-
бодни од пребацивања и избегавања, већ су чак и на положајима високих
војних заповедника, или им се поверавају значајна задужења и положаји
у републикама, те напослетку имају и повластицу улажења у света места
и храмове. У том смислу ништа није стајало на путу да било сам Мојсије,
или народ који је био с њим, буду незазорно повезани са људима који бе-
ху унесрећени таквим стањем, у којем би случају донео законе у њихову
корист и с предностима за њих на уму, те не би допустио да им се за жи-
вот постављају било какве препреке. Сходно томе, сасвим је очигледно да
се такви извештаји у погледу нашег порекла могу доносити само на осно-
ву злонамерних предрасуда. Мојсије је, дакле, био лишен ма какве сличне
заразе, и живео је са земљацима једнако чистим, те је управо стога и до-
нео такве законе који су се односили на оне који беху заражени. Он је и то
учинио у част Божију. Али, на крају крајева, нека o oвоме свако размишља
на начин какав налази да га задовољава.
5) Што се тиче жена, одмах након што би се породиле Мојсије им је
забрањивао да посећују храм или да додирују жртве пре но што прође
четрдесет дана, и то у случају да је новорођено дете мушког пола; у слу-
чају, пак, да је реч о девојчици, закон налаже да мајци не може бити до-
пуштен приступ пре но што прође двапут дужи период. А када их након
тог прописаног времена поново позове, оне су дужне да понуде жртве
које свештеници даље преносе Богу.
6) Уколико неко сумња да му је жена крива за прељубу, он доноси де-
сет дила јечменог брашна; од тога се једна прегршт даје Богу а остатак од-
лази као храна свештеницима. Један од свештеника поставља жену на ка-
пију која је окренута према храму и скида вео с њене главе, исписује име
Божије на пергаменту и захтева од жене да да се закуне да ни на који на-
чин није увредила супруга, те да жели да, уколико је оскрнавила своју
част, њено десно бедро буде изглобљено, да јој се трбух надује у гуку, те да
због тога може умрети; али уколико је њен супруг пренаглио вођен сили-
ном својих осећања и помрачујућом љубомором, те се предао неоправда-
ној сумњи, жена под заклетвом изговара жељу да након десет месеци ро-
ди мушко дете. Након што су ова заклињања окончана, свештеник бри-
ше име Божије с пергамента и сипа воду у фиолу. Затим узима прашину
из храма, уколико се ова тамо затекне, и малу количину усипа у фиолу,
те даје жени да пије. Надаље жена, уколико је неправедно оптужена, за-
трудњује и узгаја дете у утроби; али уколико је прекршила оданост браку
са својим мужем, и криво се заклела пред Богом, она умире на сраман на-
чин; њено се бедро одваја од ње, а трбух јој отиче од водене болести. Так-
ве су, дакле, церемоније које се тичу жртвовања и очишћења која припа-
дају жртвовању, а које је Мојсије обезбедио својим сународницима. Он
им је такође преписао и следеће законе.
НЕКОЛИКО ЗАКОНА
1) Браколомство је Мојсије у потпуности забранио, процењујући да

је веома срећна и богоугодна могућност да људи могу бити мудри у брач-
ним пословима, те да је пробитачно и за град и за породицу да деца мо-
гу бити препозната као законита. Такође се гнушао легања људи са њихо-
вим мајкама, видећи у томе један од највећих злочина; томе је слично и
легање са очевом женом, са теткама, сестрама и женама синова, као јед-
наким примерима ужасне порочности. Такође је забранио да муж леже са
својом женом када је она запрљана њеним природним крварењем, а та-
кође је најстроже забранио и да се са жељом прилази бесловесним живо-
тињама. Мушкарцу није дозвољено ни легање са другим мушкарцем, као
тражење незаконитих задовољстава под изговором лепоте. За оне који су
скривили овакво незазорно понашање, Мојсије је прописао казну смрти.
2) Што се тиче свештеника, за њих је прописан двоструки степен
очишћења, будући да им је забрањивао све горе описане порочности, а
поврх свега их и законом спречавао да се жене блудницама, једнако као
и робињама, заробљеницама и таквима које су за живот зарађивале пре-
варама или држањем крчми, као и женом која је из ма којег разлога на-
пустила мужа. Штавише, Мојсије није сматрао довољно исправним ни
то да високи свештеник ожени удовицу, иако је осталим свештеницима
ово последње било допуштено. Другим речима, високом свештенику би-
ло је дозвољено да ожени и уз себе задржи само девицу. Надаље, високи
свештеник није смео долазити у близину мртваца, иако осталим свеште-
ницима није брањено да долазе у близину своје преминуле браће, роди-
теља или деце. И у сваком другом погледу свештеници су морали остати
неукаљани. Уколико би се, пак, неки од њих на било који начин упрљао
грехом, таквом је било дозвољено да узима удела у радњама са осталим
свештеницима, aли се није смео пењати до олтара, нити улазити у свету
кућу. Такође им је било наређено да одржавају чистоту не само у светим
прислужењима, него и у свакодневним разговорима, који су морали оста-
ти беспрекорни. Због свега овога се очекује да онај који носи свештенич-
ку одежду буде без икакве љаге, и да се истиче по својој чистоти и трез-
вености; сходно томе, њима није било дозвољено да пију вино док су у
свештеној одећи. Надасве су морали водити рачуна да њихова жртвопри-
ношења буду потпуна, и да жртве на себи немају никаквих недостатака.
3) Све им је ове одредбе уистину прописао Мојсије, јер су их се држа-
ли, на начин на који смо поменули, још за његовог живота; па иако су они
тада боравили у пустињи, ипак је он унапред припремио такве законе
на које су се могли ослонити и када једном буду преузели Канаан. Нало-
жио је да се земља мора одморити од орања и сејања сваке седме године,
баш као што је и људима прописао да се морају одмарати од рада сваког
седмог дана. Такође је заповедио да све оно што по Божијој сагласности
расте из земље треба да као заједничко припада свима који се тиме мо-
гу користити, не правећи при том разлике између његових сународника
и странаца. Наложио је да се обрађивање и сејање земље може понавља-
ти седам пута на сваких седам година, што укупно чини педесет година,
при чему се педесета година код Јевреја зове Јубилеј, и у њој дужници би-
вају ослобођени својих дугова, а робови бивају ослобођени ропства. При
том су робови постали робљем тако што су, премда бивајући истог порек-
ла са господарима, прекршили неке законе чије казне нису биле од оних
најстрожих, већ су подразумевале западање у ропство. Те се јубиларне го-
дине такође и земља повраћала њеном претходном власнику, и то на сле-
дећи начин: када дође Јубилеј — а то је реч која значи слободу — онај који
је земљу продао и онај који ју је купио састану се и направе, с једне стра-
не, обрачун прикупљених приноса, и, са друге стране, износа уложеног у
земљу. Уколико вредност приноса премашује вредност земље, онај који
је земљу продао ову узима назад у власништво; али ако трошкови ула-
гања премашују вредност приноса, садашњи власник прима од претход-
ног разлику коју потражује, и оставља му земљу; а ако је вредност добије-
них приноса и она трошкова уладања једнака, садашњи власник уступа
земљиште претходном. Мојсије је исти закон увео у употребу и када је реч
о кућама које су продате у селима, али је донео другачији закон за оне које
су продате у граду; јер, ако је онај који је кућу продао понудио купцу исти
новац натраг у року од једне године, купац је био обавезан да му кућу вра-
ти; али уколико је прошла година дана, купац је могао и даље да слободно
располаже оним што је купио. Тако је изгледао збир закона што их је Мој-
сије примио од Бога док је логор био дигнут у подножју планине Синај, а
који је он потом у писаном облику уручио Јеврејима.
4) И сада, када се чинило да је установљење закона било ваљано оба-
вљено, Мојсије је сматрао да је умесно да у целости изврши смотру свег
људства, нашавши да је време да се припреми за случај ратних изазова.
Стога је наложио старешинама свих племена, с изузетком племена Ле-
вијевог, да сазнају тачан број оних који су способни да иду у рат; што се
тиче Левита, они су били посвећени служби Божијој, и као такви осло-
бођени војничких обавеза. Када је ова заповест спроведена, избројано је
шест стотина хиљада људи способних за рат, старости од двадесет до пе-
десет година, поред три хиљаде шест стотина педесет [који нису били ка-
дри за ратовање]. Уместо Левија, Мојсије је уврстио Манасију, Јосифовог
сина, међу остале старешине племена, као и Ефраима уместо Јосифа. Ово
је била највећа жеља самог Јакова, својевремено изражена Јосифу: да му
допусти да синови Јосифови усвојењем постану његови [Јаковљеви] вла-
стити, као што сам, уосталом, то раније приповедао.
5) Након што су подигли табернакул, поставили су га у средиште ло-
гора, при чему су три племена подигла шаторе са сваке његове стране, а
пут је био просечен кроз средину ових шатора. Средиште је изгледало
као врхунски уређена тржница, на којој је свака ствар била спремна за
продају у одговарајућем поретку, баш као што су се и све врсте занатлија
могле наћи у радњама; све у свему, логор је понајвише био налик једном
граду који је повремено остајао утаборен, а повремено се кретао. Свеш-
теници су заузимали прва места око табернакула; затим Левити којих је
— зато што су се у њихов збир убрајали људи почев од тридесет дана ста-
рости — било двадесет три хиљаде осам стотина осамдесет мушкараца.
Током времена за којег је облак стајао над табернакулом, они су сматрали
да је исправно да остају на истом месту, претпостављајући да се Бог тада
населио међу њима; али када би се облак подигао, и они су такође по пот-
реби могли кренути на пут.
6) Поврх свега, Мојсије је изумео и посебну врсту хебрејске трубе, на-
прављене од сребра, која је у дужину имала нешто мање од једног куби-
та и била склопљена од уске цеви, понешто дебље од оне код флауте, али
опет и довољног обима да прими дах из човекових уста. Завршетак је био
у облику звона, баш као и код обичне трубе. Њен звук је на хебрејском је-
зику назван Асосра. Свега су две овакве трубе биле направљене, од којих
се једна оглашавала приликом сазивања свеопштег свештеног сабора. Ка-
да би прва дала сигнал, то је био знак да се старешине племенa састану и
договоре око послова у њиховој надлежности; али када је сигнал долазио
из обе трубе, то је био знак за окупљање читавог народа. Када је таберна-
кул подизан у покрет због путовања, то се изводило у следећем свечаном
реду: на први зов трубе, они који су живели у источној четврти први су
се припремали за покрет; на други сигнал исто су чинили они насељени
у јужној четврти; потом је табернакул био растављан у делове и ношен у
средишту између шест племена којa су ишла напред, и других шест која су
се кретала позади; на трећи позив трубе покретао се народ насељен на за-
паду, а на четврти преостало живље насељено у северној четврти логора.
Oсим тога, трубе су се употребљавале и у светом прислуживању при об-
реду заједничког редовног приношења жртава у данима Сабата и у оста-
лим [празничним] данима. Сâм Мојсије је нудио жртву на дан који је наз-
ван Преласком [Пасхом] у пустињу, будући да је он био први који је при-
нео жртву по одласку из Египта.
МОЈСИЈЕ НАПУШТА ГОРУ СИНАЈСКУ И ВОДИ НАРОД ДО ГРАНИ-
ЦА ЗЕМЉЕ КАНААНСКЕ
Недуго по завршетку табернакула Мојсије се подиже и поведе народ

са Синаја, па, прошавши кроз неколико покрајина, о којима ћемо још го-
ворити, доспео је до места званог Хазерот у којем се народ поново побу-
ни против њега због недаћа претрпљених током путовања. Али надасве
разлог беше то што је Мојсије натерао људе да напусте плодну земљу на
којој су дотле обитавали и да је смене том дивљином у којој се обретоше,
те да повољне услове живљења замене поновним лутањем у јадном стању,
будући су да већ осећали несташицу воде и хране, јер беху дотле доведе-
ни да би, у случају да мана не падне на њих с неба, потпуно пострадали. И
тако, док су говорили многе мучне и острашћене ствари о Мојсију, међу
њима беше један који их наговараше да буду безобзирни према свом вођи
и свим оним патњама што их је он поднео зa њихову заједничку безбед-
ност, као и да се не надају узалуд помоћи од Бога. Због тога народ поста-
де још разузданији и бунтовнији против Мојсија, који је, без обзира што
беше тако сурово нагрђен, ипак и даље охрабривао свој народ и обећавао
му да ће обезбедити довољно прехране за све, и то не само за неколико
већ за много дана унапред. Народ му, међутим, није веровао, и када један
међу њима упита Мојсија како би могао обезбедити толику количину хра-
не коју је обећао, овај одговори: „Нити Бог нити ја још не чусмо тако беш-
часан говор као овај ваш, али због тога нећемо напустити труд око вас: а
оно што сам обећао ускоро ће се догодити.“ И заиста, чим он ово изгово-
ри, цели се логор испуни препелицама, које људи одмах окружише и та-
ко их прикупише огроман број. Ипак, не прође дуго а Бог поче кажњава-
ти Јевреје за њихову oхолост и за све погрде које су му упућивали, те не-
мали број њих убрзо премину; и све до данашњег дана то место чува успо-
мену на то време уништења, будући да носи име Кибротатавах, што зна-
чи Гробови пожуде.
КАКО ЈЕ МОЈСИЈЕ ПОСЛАО ИЗВИДНИКЕ ДА ИСТРАЖЕ ЗЕМЉУ КА-
НААНИТА И ВЕЛИЧИНУ ЊИХОВИХ ГРАДОВА; И КАКО ЈЕ НАДАЉЕ,
КАДА СЕ ОНИ ШТО ИХ ЈЕ ПОСЛАО ВРАТИШЕ ПОСЛЕ ЧЕТРДЕСЕТ
ДАНА С ОБАВЕШЋУ ДА СУ КАНААНИТИ, ЧИЈУ СУ МОЋ УЗДИЗА-
ЛИ, ОДВИШЕ ЈАКИ ЗА ЊИХ, НАРОД ПАО У ОЧАЈАЊЕ И ЉУТЊУ, ТЕ
СЕ ЉУДИ РЕШИШЕ ДА КАМЕНУЈУ МОЈСИЈА И ВРАТЕ СЕ У ЕГИПАТ
ДА БИ ОПЕТ СЛУЖИЛИ ФАРАОНУ
1) Након што је Мојсије повео народ даље, до места званог Паран, које
се налазило у близини канаанске границе и одакле је било тешко настави-
ти даље, он окупи народ у сабор и, ставши у његово средиште, рeче: „Од
две ствари што их је Бог одредио да нам их удели, а то су слобода и посе-
довање Обећане земље, једну смо већ задобили захваљујући милости Бо-
жијој, а другу ћете ускоро примити; јер ево нас сада где пребивамо покрај
границе са Канаанитима, и ништа нас више не може спречити да њихову
земљу не запоседнемо сада када смо напокон до ње доспели: кажем, дакле,
не само ниједан краљ нити град, већ ни читава раса људска, када би се на-
спрам нас окупила, не би нас могла спречити да узмемо што нам је обећа-
но. Стога се припремимо за делање, јер нам Канаанити неће препустити
своју земљу без борбе, већ је од њих морамо отети кроз велике ратне бит-
ке. Зато сада пошаљимо уходе које ће испитати вредност земље и снагу та-
мошњег народа; ипак, више од свега будимо једнодушни, и одајмо почаст
Богу који је изнад свега наш избавитељ и подржавалац.“
2) Када Мојсије ово изговори, народ му узврати одобравањем, те
изабраше дванаесторицу ухода, све најистакнутије људе, по једног од сва-
ког племена који, прешавши целу земљу Канаан од границе са Египтом,
дођоше све до града Хамата на гори Либанској. Сазнавши тако све о при-
роди земље и о њеним становницима, они се вратише кући, потрошивши
четрдесет дана на испуњење задатка. Са собом су понели и плодове који-
ма та земља рађа; тако су по повратку свом народу могли показати одлич-
ност тих плодова и поткрепити извештај о великим богатствима којима та
земља располаже, што беше снажан подстицај за народ да крене у рат. Али
их уходе одмах престрашише упознавши их и са огромним потешкоћама
које стоје на путу задобијања земље; то јест, да су реке толико дубоке и
широке да их они не могу прегазити, као и да су брегови толико високи да
их они не могу прећи, те да су им градови опасани непробојним зидови-
ма са чврстим утврдама около њих. Осим тога рекоше им и да су у Хебро-
ну затекли потомство дивова. Тако су ове уходе, које су виделе земљу Ка-
нааан, схватиле да су препреке и недаће које их чекају веће од свега што су
дотле претрпели од када су изашли из Египта, те су се силно уплашили и у
оправданост своје препасти настојали да убеде и цели народ.
3) Чувши ово, људи претпоставише, на основу свих ових сазнања, да је
ту земљу немогуће заузети. Па када се разиђоше са саборовања, мушкар-
ци, заједно са женама и децом, продужише јадиковање, утврђујући се
у помисли да им Бог заиста није од помоћи, већ да им само даје празна
обећања. Такође поново почеше проклињати Мојсија и дизати глас про-
тив њега и његовог брата Арона, високог свештеника. Због тога прове-
доше ноћ у веома јадном расположењу и препуни погрдних речи против
двојице браће; а ујутро поново сами сазваше сабор, намеравајући да ка-
менују Мојсија и врате се натраг у Египат.
4) Али између послатих ухода били су и Јошуа, син Нанов из племе-
на Ефраимовог, и Калеб из племена Јудиног, и ови се уплашише последи-
ца насиља те се поставише усред окупљеног мноштва и почеше га уједно
упозоравати и подстицати на већу храброст; рекоше им да не проклињу
Бога, безумно тврдећи да им Он говори лажи, нити да слушају оне који их
застрашују говорећи им оно што није истина о Канаанитима, већ да се с
поверењем приклоне онима који их храбре вером у коначни успех; надас-
ве би, рекоше, требало приграбити ту срећу која им је обећана, будући да
нити висина брегова нити дубина река не може зауставити људе истинске
храбрости да се са овима ухвате укоштац, посебно када знају да ће Бог би-
ти уз њих са својом помоћи. „Па пођимо онда“, рекоше они, „против не-
пријатеља, и немајмо никакве сумње у могућност лошег исхода, поверив-
ши се Богу да нас води и пратећи оне које је Он наменио да нам буду пред-
водници.“ Тако су ова двојица наговарала мноштво, настојећи да сузбију
гнев који беше у људима. А Мојсије и Арон падоше на земљу и почеше
преклињати Бога не за своје сопствено избављење, већ да заустави људе
у ономе што су у крајњој несмотрености наумили да учине, те да њихове
умове доведе до смирености, будући да су се сада налазили у растројству,
под влашћу узаврелих страсти. И тада се над свима њима поново указа
облак који стаде изнад табернакула, тако им непобитно oбјавивши при-
суство Божије на томе месту.
КАКО СЕ МОЈСИЈЕ ОСМЕЛИО И ПРОРЕКАО ДА ЋЕ БОГ БИТИ РА-
СРЂЕН, ЗБОГ ЧЕГА ЋЕ ЈЕВРЕЈИ НАСТАВИТИ ЈОШ ЧЕТРДЕСЕТ ГО-
ДИНА ДА ЛУТАЈУ ПУСТИЊОМ, ЗА КОЈЕ СЕ ВРЕМЕ НЕЋЕ НИТИ
ВРАТИТИ У ЕГИПАТ НИТИ ЋЕ ЗАПОСЕСТИ КАНААН
1) Мојсије тада смело дође усред окупљеног мноштва и обавести их да

је Бог потресен и расрђен њиховим погрдама, те да ће им због тога намет-
нути казну, али не такву какву заслужују због својих грехова, већ онакву
какву родитељи задају деци својој како би се ова поправила. Јер, рече, за
време док се он налазио у табернакулу и оплакивао пропаст која се над
њима спрема, Бог га је подсетио на све оно што је за њих дотле учинио и
какве су све милости од Њега примили, указавши тиме колико су они не-
захвални, јер су сада, побуђени престрашеношћу ухода, поверовали пре
њиховим речима него ономе што им је Бог обећао; због тога ће им Он, из-
бегавши да заиста уништи или затре њихов народ којег је награђивао ви-
ше него иједан други, ипак забранити да дођу у посед земље Канаан и да
ту стигну до уживања у својој срећи; већ ће учинити да лутају у пустињи,
и живе без сталног боравишта или властитог града током наредних четр-
десет година, као казну за њихов прекршај; али је Бог уз то поново навес-
тио да ће ту обећану земљу дати деци њиховој и њих учинити власници-
ма свих оних добара што су их њихови очеви својом непромишљеношћу
сами себи ускратили.
2) Након што им је Мојсије ово изговорио према упутствима добије-
ним од Бога, народ поче јадиковати, пренувши се у својој несрећи, те поче
преклињати Мојсија да им обезбеди помирење с Богом и омогући им Ње-
гово допуштење да ипак не лутају даље у пустињи, већ да им удели градо-
ве у којима ће становати. Али им Мојсије одговори да Бог не би допустио
никакав сличан покушај, будући да се Он не може склонити да промени
своју одлуку ни због какве људске лакоумности или љутње, већ је правич-
но сам одлучио да их осуди на испаштање. Овде не смемо поверовати у то
да би сâм Мојсије, који ипак беше само слабомоћни човек, умирио толико
десетина хиљада разгневљених људи и привео их до умерености и трезве-
ности; истина је, пак, та да је Бог био с њим, и припремио начин којим ће
успети да убеди толико мноштво; осим тога, како су они и дотле у многим
приликама бивали непослушни, већ су научили да их такво поступање са-
мо води до по њих саме штетних последица, те да ће тек услед тога запа-
сти у тешке недаће.
3) Па ипак је Мојсије био човек веома поштован због своје врлине, и
моћан у прибављању поверења ономе што је говорио људима, и то не са-
мо за време трајања његовог овоземаљског живота; јер чак и данас нема
ниједног Јевреја који би се понашао другачије него као да је Мојсије и даље
присутан, спреман да га казни за свако понашање које је недолично; шта-
више, нема никога ко не био био послушан ономе што закон заповеда, чак
и ако би се прекршаји могли сакрити. Поред овога, постоји и много других
показатеља да је Мојсијева моћ била виша од уобичајене, јер још увек има
оних који због њега долазе из крајева с оне стране Еуфрата, путујући че-
тири месеца и пролазећи кроз многе опасности и уз велике трошкове, ка-
ко би одали почаст нашем Храму; па ипак, и када дају своје дарове, они не
могу узети учешћа у жртвовањима, будући да је Мојсије то забранио из-
весним ставкама у закону које им то изриком не допуштају, или, пак, стога
што им се нешто догодило а што се показује несагласно са нашим древним
обичајима; неки од њих уопште не изводе жртвовања, а други своје жртво-
вање остављају непримереним; многима испрва није допуштено ни да уђу
у Храм, већ морају пронаћи пут унутра најпре тиме што ће се повинова-
ти Мојсијевим законима пре но што испуне своје сопствене склоности, а
то све не зато што би се морали бојати да ће их неко осудити, већ само из
страхопоштовања према својој властитој савести коју је Мојсије пробу-
дио. Тако је ово законодавство, које се чини божанског порекла, учинило
овог човека цењеним као да у њему бива сагледаван неко ко је надмоћан
сопственој људској природи. Надаље, мало пре овог рата који се сада во-
ди, када је Клаудије био велики император а Ишмаел наш првосвештеник,
и када нас је сколила тако велика глад да је једна десетина дила [пшенице]
продавана за четири драхме, и када је не мање од седамдесет товара жит-
ног брашна било донесено у Храм за празник бесквасних хлебова (овај је-
дан товар вреди тридесет и једну сицилијанску, односно четрдесет и једну
атинску медимну), ниједан од свештеника није се осмелио да поједе иједну
мрвицу од тога за време док се тако велика глад надвијала над земљом39,
и то због страха од закона и беса који Бог не штеди према онима који зло
поступају, макар и не било никог ко би оптужио починиоце. Због свега то-
га не смемо се чудити свему ономе што је учињено, када још и данас тек-
стови што их је Мојсије написао имају толику моћ, да чак и они који нас
мрзе морају признати да је онај који је положио такве темеље морао бити
сâм Бог који је искористио Мојсија и његову врлину; па ипак, што се тиче
овог питања, препустићу свакоме да суди онако као сматра прикладним.
КЊИГА ЧЕТВРТА
покрива период од тридесет осам година
ОД БОЖИЈЕГ ОДБИЈАЊА ТОГ НАРАШТАЈА ДО
МОЈСИЈЕВЕ СМРТИ
БОРБА ЈЕВРЕЈА СА КАНААНИТИМА БЕЗ МОЈСИЈЕВЕ САГЛАС-
НОСТИ И ЊИХОВ ПОРАЗ
1) Живот у пустињи био је Јеврејима тако тегобан и непријатан, и они

га примаху као тако тешку муку, да се не обазираху на Божију забрану
њиховог тренутног мешања у послове Канаанита, нити су се могли нате-
рати на послушност Мојсијевим речима и мировање до Божије заповести
да се почну другачије владати; већ, претпостављајући да су ипак довољно
јаки да, и без Мојсијевог одобрења, потуку непријатеље, они свога вођу
оптужише клеветом да их он намерно настоји одржати у мучним окол-
ностима, како би сав народ заувек остајао потребит његове помоћи. Зато
се решише да на своју руку започну борбу са Канаанитима, рекавши себи
да ће им Бог свакако подарити своју помоћ, али не више због уважавања
Мојсијевог посредовања, већ стога што Он, у име њихових предака, бри-
не над целим јеврејским народом чије је послове од самога почетка узео
под своје окриље. Људи такође умислише да им је и ослобођење из роп-
ства Бог омогућио због њихове сопствене врлости, те вероваху да ће им
Његова помоћ придоћи и сада када су спремни да за њу поднесу ратне на-
поре. Осим тога, они сами себе увераваху како поседују довољно способ-
ности да поразе своје непријатеље, упркос томе што су сумњали да Мој-
сије можда има намеру да их одаљи од Божије помоћи; штавише, држаху
да су сада, без Мојсија, чак и у предности, стога што су сами себи госпо-
дарима, те говораху како нипошто не може бити да су се толико веселили
ослобођењу од понижавања под Египћанима само зато да би подносили
Мојсијеву тиранију и да би били заваравани његовим настојањем да живе
како њему одговара, као да је Бог сва она повољна збивања прорекао са-
мо због Његове љубазности према Мојсију, односно као да и сви они нису
једнако потомци Аврамови. Одбијаху да поверују да је Бог једино Мојсија
учинио поседником свеколиког знања којим Јевреји располажу, толико
да се и даље морају стално од њега учити; подржаваху једни друге у по-
мисли да је питање части да се супротставе Мојсијевој одбојној умишље-
ности, те да своје поверење поклоне Богу једином, и да се напокон одлуче
и преузму под своје ту земљу која им је обећана — а не да више поклањају
пажњу Мојсију који им по том питању, а под изговором тобожњег пола-
гања права на Божији ауторитет, забрањује да тако учине. Размотривши,
дакле, мучно стање у којем су се тренутно налазили, те да на тим дивљим
местима по којима су се потуцали могу очекивати само још горе околнос-
ти по себе, одлучише се да започну рат против Канаанита, потчинивши се
једино Богу, њиховом врховном Заповеднику, и не чекајући више никакву
подршку од стране свога законодавца.
2) Када су тако дошли до ове одлуке као по њих најбоље, они пођоше
на своје непријатеље; али ти непријатељи уопште не беху затечени ни са-
мим нападом нити бројношћу војске која га је извела, већ примише бор-
бу са великом срчаношћу. Многи од Јевреја тада беху побијени, а остатак
војске је у потпуном расулу борбених јединица био гоњен све док се није,
на срамотан начин, само један део успео извући и умаћи до свог логора.
Ова их неочекивана несрећа сада доведе до потпуне утучености, у којој
више нису видели ничега доброг по себе, будући да закључише како је
пропаст дошла због беса Божијег, јер су у брзоплетој наглости похитали у
борбу без Његовог допуштења.
3) Али, када Мојсије виде како су дубоко погођени тим поразом, а та-
кође се и прибојавши да ће се њихови непријатељи због победе узохоли-
ти и пожелети да задобију још већу славу, због чега ће овог пута они њих
напасти, он одлучи да је најисправније да повуче војску још дубље у пус-
тињу, како би се нашли на што већој удаљености од Канаанита; сада му се,
међутим, народ поново предаде, јер људи напокон схватише да без Мој-
сијевог старања над њима њихово живљење не може поћи набоље; те та-
ко Мојсије нареди пораженом људству да се покрене за њим који се упути
дубље у пустињу, намеравајући да им тамо допусти опоравак и спречи их
да предузимају даље борбе против Канаанита пре но што им Бог обезбе-
ди повољније околности.
ПОБУНА КОРЕ ПРОТИВ МОЈСИЈА И ЊЕГОВОГ БРАТА АРОНА, А
ПОВОДОМ СВЕШТЕНИЧКЕ СЛУЖБЕ
1) Појава до које често долази код велике војске, поготову у случају

њеног тешког неуспеха — да ју је тешко задовољити и још теже њоме уп-
рављати — сада је задесила Јевреје. Јер, њих беше шест стотина хиљада, те
због своје множине не беху спремни да се лако покоре својим заповедни-
цима ни у доба повољних удеса, а камоли сада, када бејаху више но об-
ично љутити, једнако једни на друге и сви заједно на свога вођу, свакако
због несреће до које су сами себе довели и због разорних претњи којима
су и даље били изложени. Услед тога, међу њима се распламта таква побу-
на, да сличне примере не можемо наћи ни међу Грцима нити међу варва-
рима, а због које би засигурно дошли у опасност да буду посве уништени
да их, упркос свему, није поново спасао Мојсије, који је пустио да му забо-
рав прекријe — и да им тако за зло не узме — чињеницу да су они смерали
да га на смрт каменују. А ни сам гневни Бог ипак није одбио да и овог пу-
та спречи њихово уништење; јер, без обзира на понижавања којима под-
вргоше свога законодавца и његове законе, и без обзира на непокорност
заповестима што их је Бог послао преко Мојсија, Господ их је и овог пута
избавио од надвијања тих ужасних пропасти до којих би их, да није би-
ло Његовог провиђењског старања, довела ова побуна. Тако ћу ја најпре
објаснити поводе због којих је буна подигнута, а затим и дати извештај о
њој самој, као и о томе до каквих је исхода по начин управљања она дове-
ла након њеног окончања.
КЊИГА ЧЕТВРТА 141
2) Кора, Јеврејин великог угледа у народу једнако по пореклу и по свом
богатству, а такође и неко ко је умео говорити веома добро и својим го-
ворима лако друге убеђивати, гледао је како Мојсије стиже до за све дру-
ге недостижног достојанства, и због тога не само да му завидеше (а био је
из његовог племена, па чак и његов рођак) већ и озбиљно од зависти жа-
ловаше, сматрајући да он сâм пре Мојсија заслужује такав почасни поло-
жај, како због свог иметка, тако и својим пореклом, будући да ни по ово-
ме ни најмање није уступао законодавцу. Тако Кора поче дизати глас про-
тив Мојсија међу Левитима који беху његово властито племе, а такође и
међу својим најближим рођацима, говорећи: „Веома је жалосна ствар да
ви превиђате како Мојсије брижљиво трага и крчи пут сопственој сла-
ви коју обезбеђује изопаченим вештинама, претварајући се да је под Бо-
жијом заповешћу, премда је очигледно да је, противно законима, доде-
лио највише свештено звање Арону, заобишавши одлуку народа и сам га
на то звање изабравши, као да га је неко позвао да удељује чинове и дос-
тојанства онако како се њему свиди.“ То Кора рече, и још додаде да је тај
прикривени начин наметања заправо много грубљи и безобзирнији пре-
ма народу него да је наметање изведено отворено, јер овако не само да им
је одузео моћ без њиховог одлучујућег допуштења, него су још и остали
потпуно необавештени о његовим домишљајима против њих. Јер, ко год
о себи мисли да заслужује било какво достојанство настоји да га задо-
бије каквим пажљивим и опрезним начином, а не путем отворене приси-
ле. Они који знају да им је немогуће да праведно задобију почасти, пра-
ве представу од тобожње доброте и либе се тога да уводе силу, те уместо
тога подмуклим триковима стижу до незаконите моћи. Зато је исправно
да људи казне такве, чак и када ови о себи мисле да су успешно прикрили
своје истинске намере; исправно је и да им не буде допуштено да задобију
толику снагу да се напокон пред људима, бивајући безбедни у нагомила-
ној моћи, могу показати као отворени непријатељи. „С каквим је правом“,
додаде Кора, „Мојсије позван да даје, зашто је он тај који удељује свеш-
теничко првенство Арону и његовим синовима? Јер, ако је Бог одредио
да ова почаст буде указана племену Левијевом, ја сам је више завредео од
њега; по својој сам породици раван Мојсију, а изнад њега једнако по бо-
гатсву и по старости; али ако је Бог одредио да ова милост буде удељена
најстаријему, онда би је најправичније Рубен морао понети, а за њим Да-
тан, Абирам и Он [син Пелета]. Јер ово су најстарији људи тог племена, а
такође и моћни због њиховог великог иметка.“
3) Говорећи овако, Кора је желео да себе представи као неког ко се
брине о општем добру, али је уистину настојао да за себе обезбеди оно
достојанство које на појединца бива пренесено народном вољом. Тако је
он, по свом злоћудном плану, најпре говорио људима његовог властитог
племена; али када се ове речи постепено проширише до већег броја љу-
ди, и када слушаоци овоме додаше оно што су желели од клевета, читава
војска напокон беше овима испуњена. Оних који су сплеткарили заједно
са Кором било је две стотине педесет, а међу њима је било и угледних љу-
ди, жељних да свештеничко првенство буде одузето Мојсијевом брату, а
он сам да падне у немилост; тако је и сама светина била раздраживана на
побуну, те је покушала да каменује Мојсија, окупљајући се на недоличан
начин, у јаросној збрканости и нереду. А онда су сви распомамљени из-
били пред табернакулом, да би одагнали тиранина и ослободили народ од
робовања пред њим који је, под изговором посредовања божанских упут-
става, на њих навлачио јарам насилних забрана; јер, ако је заиста Бог тај
који бира појединца власног да понесе првосвештеничку службу, он би
таквога унапред уздигао до свима прихватљивог достојанства, а не би до
те почасти произвео неког ко по много чему заостаје за другима, и так-
вом уделио свету службу; па ако је чак Бог и просудио тако да је умесно
ту службу уделити Арону, онда би Он и омогућио народу да стане иза тог
избора, а не би препустио његовом рођеном брату право да удељује и ру-
кополаже.
4) Иако је Мојсије већ дуго уназад предвиђао ову Корину клевету и
увиђао размере раздражености у народу, ипак се није уплашио, већ је,
знајући добро колико их је исправно саветовао у свим њиховим дотада-
шњим пословима, и знајући да је његов брат Арон постао носилац првос-
вештеног звања по Божијој заповести а не због повластице Мојсијеве ли-
чне благонаклоности, он сам без страха дошао до саборишта; а тамо, што
се тиче светине, он јој није ни реч упутио, већ се, што је гласније могао,
обратио искључиво Кори; па будући да је захваљујући природном дару —
jeдном међу многима које је имао — био вешт у држању говора којим је
могао дубоко покренути масу, он рече: „О, Кора, једнако ти и сви ови с то-
бом (при чему показа на две стотине педесет људи), изгледа да сте вредни
ове почасти; уопште се не претварам када изјављујем да читаво ово твоје
друштво може заслуживати сличну част, иако можда и нису сви тако бо-
гати и тако угледни као што си ти сам. Али чуј: нити сам ја преузео и до-
делио ову службу свом брату зато што он надмашује друге богатством,
јер је сасвим истина да нас ти обојицу надмашујеш величином свог имет-
ка, нити због тога што га истиче углед његове породице, јер је Бог, дајући
нам заједничке претке, учинио наше породице равноправним; али, ис-
то тако, нисам ни из братских осећања подарио њему оно што би и дру-
ги могао ваљано обављати, јер је извесно да ја, иако сам уделио ову по-
част по вољи Божијој и Његових закона, нисам ову наменио себи самом
већ је пренео другоме, иако сам ја самом себи свакако ближи од мог бра-
та, и приснијим осећам себе самог него што ћу икада осећати њега; јер,
сигурно не би било мудро од мене да се излажем опасностима прекршаја
закона, удељујући срећну заштиту тумачења ове службе некоме другом.
Ништа од тога, дакле, није разлог, јер сам ја изнад таквих бедних чињења,
баш као што ни Бог не би превидео оваква збивања и допустио да буде та-
ко презиран, нити би вам допустио да будете у незнању онога што чини-
те, како би себи угодио; већ је Он сам изабрао једног који ће за Њега из-
водити свету службу, и тако нас остале ослободио те бриге. Тако, дакле,
није реч о ствари на коју ја полажем право њеног удељивања, већ сам све
чинио према одређењу Божијем. Због тога предлажем да се за ту службу
и даље боре они који у њој налазе задовољштину, тражећи само да оно-
ме који је већ изабран, и који је службу већ добио, може бити допуштено
да и сам понуди себе за кандидата. Јер он ће пре изабрати ваш мир и ва-
ше живљење без побуњености, него ово часно намештење, иако је исти-
на да га је он преузео са вашим допуштењем; јер, иако Бог беше давалац,
ипак Га нисмо увредили када сматрасмо да је умесно службу прихватити
уз сагласност ваше добронамерности; осим тога, био би то пример без-
божности када би се одбила таква уважена служба када је Бог нуди; шта-
више, било би превише неразумно да, када већ сâм Бог сматра умесним
да то звање неко завазда прими на себе, те га још чини безбедним и поуз-
даним за примаоца, овај такво што одбије. Али нека сада поново Бог бу-
де тај који ће пресудити коме ће поверити извођење жртвовања и који ће
равнати питањима религије; јер је бесмислено да Кора, који гаји амбиције
према том звању, може спречити Бога у Његовој моћи да службу додели
ономе кога сам изабере. Хајдемо, дакле, да ставимо тачку на вашу побу-
ну и узнемиреност по овом питању; и нека сутра ујутру сваки од вас који
желите да преузмете службу првосвештеника донесе кадионицу од куће
и дође овамо с тамјаном и ватром; а онда и ти, о, Кора, немој себе правити
већим од Бога, већ препусти Њему пресуду, и причекај да видиш за коју
ће се страну Он овом приликом одлучити. Али и ти неизоставно дођи, да
би надметање око ове цењене службе могло добити разрешење. А претпо-
стављам да и Арону без увреде можемо допустити учешће, како би и он
себе подвргао испитивању, будући да је и он истог соја са тобом и током
свог свештенослужења није учинио ништа што би га учинило подложним
изузимању. Дођите, онда, сви заједно, и понудите свој тамјан јавно пред
народом; а када учините тако, онај чију жртву Бог буде прихватио биће
постављен на врх свештеног сталежа, и биће чист од клевета које сада па-
дају на Арона — да је, наиме, добио ову милост захваљујући томе што је
мој брат.“
КАКО СУ, ПО ВОЉИ БОЖИЈОЈ, УНИШТЕНИ ОНИ КОЈИ СУ ПОКРЕ-
НУЛИ ПОБУНУ; И КАКО ЈЕ АРОН, БРАТ МОЈСИЈЕВ, СЕБИ И СВОМЕ
ПОТОМСТВУ ЗАДРЖАО ВЛАСТ НАД СВЕШТЕНСТВОМ
1) Након што Мојсије ово изговори, мноштво напусти необуздано по-

нашање којем се до тада одавало, као и сумње поводом Мојсија, те поздра-
ви оно што је рекао; јер су изнесени предлози били исправни и у људима
изазвали поштовање. Због тога се, после свега, окупљени мирно разиђо-
ше. Али следећег дана они поново дођоше на сабор, како би присуство-
вали жртвовању и избору који ће бити направљен између кандидата за
највише свештено звање. Но се и овај скуп показао немирним, будући
да окупљено мноштво беше у великој напетости, ишчекујући оно што ће
догодити; јер би неки од њих били веома задовољни када би Мојсије био
осуђен за зла чинодејства, док су, томе насупрот, они мудрији међу њи-
ма желели да напокон буду ослобођени текућег нереда и растројства, јер
су се бојали да ће, уколико побуна буде потрајала, одлични поредак њи-
хове државне заснованости бити разорен; али је ипак највећи део наро-
да природно уживао у повици против њихових управитеља, и, мењајући
своје мишљење према хушкањима сваког говорника, узнемиравао јавни
ред. Мојсије је послао гласнике Абираму и Датану и наложио им да се
прикључе скупу, и тамо сачекају свете службе које су имале да буду извр-
шене. Али су они гласницима одговорили да не само да се неће одазвати
Мојсијевим позивима, већ ни да, штавише, неће превидети његово пона-
шање које за њих постаде одвише погорђено злим поступањима. Када је
Мојсије чуо овакве одговоре, он затражи да га народне старешине прате,
те оде до Датанове странке, не налазећи ничега страшног у одласку до тих
дрских људи — те се и други, видевши његово држање, не успротивише
и пођоше с њим. Али када Датан и његове присташе схватише да Мојсије
и народни угледници долазе к њима, они се и сами подигоше те, ставши
пред своје шаторе заједно са женама и децом, чекаху изглéдајући шта ће
Мојсије урадити. Уз себе су имали и слуге спремне да их бране, у случају
да Мојсије против њих употреби силу.
2) Али он приђе ближе, подиже руке к небу, па повикавши најгласније
што је могао како би га читаво мноштво чуло, рече: „O, Господару бића
која су на небу, земљи и у мору; Ти си најверодостојнији сведок онога
што сам чинио, сведок да све то беше рађено према Твоме налогу, баш као
што Ти беше тај који нам је нудио помоћ у свему што настојасмо да пре-
дузмемо, показујући милосрђе према Јеврејима у свим њиховим несрећа-
ма. Дођи, онда, и сада, и послушај све што казујем, и нека ниједна мисао
моја или чин не измакну Твоме знању, и немој ме презрети ускративши
ми да, бранећи ми, говорим оно што је истина не обазирући се на незах-
вална подметања ових људи. Што се тиче дела чињених пре мога рођења,
Ти их знаш најбоље, будући да си их сазнавао гледајући их непосредно а
не из прича, јер си им присуствовао док су се пред Тобом одвијала. Али
што се тиче потоњих и недавних делања, у која се ови људи, иако им вео-
ма добро знају ток и својства, претварају да сумњају, Ти буди мој сведок!
Усред провођења живота у мирној приватности ја напустих све оне добре
ствари које, захваљујући својој радиности и промишљању, уживах зајед-
но са тастом Рагулом, и предадох се свом народу, због кога допадох мно-
гих страдања. Такође сам на себе преузео велика и трудна дела потреб-
на да би народ довео до слободе, а касније да бих учинио да може опста-
ти, увек се показујући спремним да му помажем у свакој његовој невољи.
Сада, међутим, будући да сам под сумњом људи који своје постојање ду-
гују управо мом труду, дођи, о Боже, јер ми разум говори да се Твом до-
ласку смем надати; дођи, кажем, Ти који си ми се указао у ватри на гори
Синајској, и учинио ми чујним глас који ми се из ње обраћаше, као што и
вид мој насели неколицином чудеса што си ми их на том месту приказао,
заповедивши ми да пођем у Египат и народу објавим Твоју вољу; дођи, о
Ти, који си нарушио самозадовољство Египћана њиховом влашћу и посе-
дима, давши нам прилику да од њих одбегнемо, учинивши утицајну моћ
фараонову слабијом од моје; дођи, Ти који си за нас од мора учинио су-
во тле у часу када више не знасмо куда би са собом, Ти који потом спречи
пролаз Египћанима, повративши разорне таласе који се за нас беху раз-
двојили; дођи, као и онда када си голотињу нашу обезбедио наоружавши
нас оружјем непријатеља, или када си пресахле изворе покренуо и за нас
спасоносно питким учинио, не ускративши нам потом ни чудо источења
воде из стене када без ње жеђасмо на самрти; дођи, Ти који си нам живо-
те најпре сачувао плодовима са мора када нам је земља своје ускратила,
а потом нам са неба послао утажење какво никада нико раније није ви-
део; дођи, о Ти, који си нам указао на знање о законима Твојим и припре-
мио нас за прихватање исправне владавине — дођи, кажем, о Ти, Госпо-
дару васцелог света, дођи као врховни Судија и Сведок мој кога ништа не
може поткупити, и покажи како ја никада нисам прихватио ниједан про-
тивзаконит дар од ма кога Јеврејина и никада, за рачун неког богаташа,
нисам оптужио човека кога је требало оправдати, баш као што никада ни-
сам ни покушао да позледим ову нашу заједницу. Ево ме сада овде опту-
женог за ствари које су бескрајно далеко од мојих намера, јер ми се под-
меће да сам Арону уделио звање првосвештеника не по Твојој заповести,
већ по личној наклоности. Зато сада Ти покажи да је све што сам чинио
било управљано Твојим провиђењем, и да ништа од свега није плод слу-
чаја отргнутог од чврстог извршења воље Твоје која је све водила и дове-
ла до циља. Такође покажи да Ти беше тај који се стараше о извршењу до-
бра над Јеврејима — покажи, велим, све то кажњавајући Абирама и Да-
тана који те проглашавају удаљеним и непојамним бићем, таквим кога ја
надвладавам својим лукавствима. Покажи исправност мојих речи нано-
сећи такве разговетне казне овим људима који се тако безумним супро-
тстављањем бацају у лице Твојој слави, учини тако што ћеш их уклонити
са земног света, али не никаквим посебним начином, већ тако да се чи-
ни да умиру онако како свет напуштају и остали људи: учини, дакле, да
се земља којом корачају под њима отвори и прогута их скупа са породи-
цама и свим добрима њиховим. Нека то буде силно уприличење дејства
Твоје моћи, а такав начин патње и скончавања наук свима онима који би
хтели да се горде осећањима која Тебе унижавају. На тај ћу начин и ја ос-
тати осведоченим слугом Твојим, у служби поука које си ми уделио. Али
уколико су клевете што их против мене подигоше истините, онда сачувај
ове људе од сваког зла, и сва она погибељ и сатирање што их мољах да на
њих буду сручене, учини да мени западну. А када будеш наметнуо те каз-
не онима који су настојали да неправду чине своме народу, заврши дело
тако што ћеш људима уделити слогу и смирење. Спаси ово мноштво које
следи Твоје заповести, сачувај га слободним од сваке штете и не допусти
да други ма како отрпе због кажњавања оних који згрешише; јер Ти нај-
боље знаш да није правично да због злобе појединих људи читав народ
Израелита подноси терет одмазде.“
3) Чим Мојсије ово изговори, док му из очију леваху сузе, земља се из-
ненада покрете, а потрес којег то померање тла произведе био је налик
ономе које ветар производи са таласима морским. Људи се ужаснуше, а
земља која дотле мирно почиваше под њиховим шаторима наједном по-
тону уз страховит тресак, и у своју урвину повуче све оно што беше дра-
го побуњеницима који тако потпуно без трага пострадаше, да се на томе
месту потом није могао видети никакав наговештај да ту донедавно бе-
ху живи људи — јер се земља отворила само због њих, и потом се изнова
затворила, и све се поврати у стање и изглед какви бејаху пре, до те мере
без икакве промене да неко ко би касније гледао у то место не би могао
ни наслутити да се какав страхотан удес ту одиграо. И тако ти људи по-
страдаше, напослетку поставши само поводима за уприличење непојам-
не Божије моћи. А након свега заиста не беше никог да их је ожалио, и то
не због несреће која их је задесила — а која би иначе заслуживала наше
саосећање — већ стога што се њихови рођаци чак радоваху страдањем
бунтовника: јер, на поглед ове жалосне одмазде која показа сву оправда-
ност пресуде њихове кривице, људи посве заборавише на родбинске везе
које су их спајале, налазећи да су људи попут Датана кужни по заједницу,
па да су као такви с правом и одстрањени, и уопште се за њима у жалос-
ти не окретоше.
4) А Мојсије тада позва оне који се беху наумили надметати за првос-
вештену службу, спреман да отпочне поступак који ће одлучити о ономе
који је могао бити првосвештеником, а који беше једноставан: онај, на-
име, чијим жртвовањем Бог буде понајвише задовољан, могао је с непо-
битним правом бити наименован на тај положај. До тог попришта, дакле,
дођоше две стотине педесет људи које је светина истински уважавала не
само због моћи њихових предака, већ и због њихове властите вредности
којом су надмашивали остале — а међу њима такође и Арон и Кора. Те та-
ко сви они понудише паљени тамјан у кадионицама што их донеше са со-
бом пред табернакул. А овде се изненада разбукта таква ватра какву нико
дотле не виде, и за коју нико нити чу нити је могао претпоставити не само
да је људском руком запаљена или произведена познатим трењем дрве-
та једно о друго, већ ни ерупцијама земљиним што их је погнало подзем-
но пуцање ужарених стена: ова је ватра, наиме, била ванредно бљештава
и имала је страховит пламен, такав који је могао бити ужган само запо-
вешћу Божијом — а провалом овог огња цели скуп, укључујући и Кору,
беше тренутно уништен, и то тако потпуно да од њихових спаљених тела
не остаде ни једног јединог трага. Од свих је, дакле, само Арон преостао,
и он ни најмање не беше ватром позлеђен, јер је Бог огањ послао само на
оне који су морали бити спаљени. А Мојсије, након што сви ти људи бе-
ху уништени, пожеле да се сећање на овај страшни суд пренесе за потом-
ство, те да и будућа доба буду упозната с оним што се догодило; због тога
он наложи Елеазару, сину Ароновом, да положи њихове кадионице крај
бакарног олтара, како би ове биле успомене за потомство на оно што су
њихови власници морали претрпети због примисли да се моћи Божијој
може умаћи. Тако, након свега, на Арона више није падала сумња да је
власт над свештенством задобио због наклоности Мојсијеве, већ по јав-
ном суду Божијем; стога су он и потомство његово могли у миру ужива-
ти у тој часној служби.
ШТА СЕ ДОГАЂАЛО С ЈЕВРЕЈИМА ТОКОМ ТРИДЕСЕТ ОСМОГО-
ДИШЊЕГ ЛУТАЊА У ПУСТИЊИ
1) Побуна, пак, о којој је било речи, далеко од тога да последњим стра-

дањима бунтовника беше окончана, већ је, напротив, постајала све снаж-
нија и неподношљивија. А узрок који је такво погоршавање чинио неми-
новним лежао је у томе што су недаће које сколише Јевреје изгледале као
да неће престати, већ да ће трајати дуго времена; јер су људи, већ чврсто
верујући да све што се догађа не бива без надзора Провиђења Божијег,
закључивали да у свим тим тешким збивањима заједничка мора бити и
очигледност Божије наклоности према Мојсију — отуда је народ окри-
вљавао свога законодавца за то што је Бог на њих толико гневан, те да све-
му што се догађало поводом уклањања бунтовника разлог није толико у
злобивости оних који су кажњени, већ у томе што је Бог изашао у сусрет
Мојсијевој жељи за кажњавањем; сходно томе, поче се говорити да ти љу-
ди и нису уништени због својих грехова, већ само због тога што беху рев-
носни у обожавању Бога, а да је онај који је заиста одговоран за проређи-
вање Јевреја уништавањем толиких људи — и то, наводно, најбољих међу
њима — поред тога што је сâм посве избегао свакој казни, још успео и да
свештенослужење додељено његовом брату потврди тако чврсто да га ви-
ше нико није могао оспоравати, будући да више никог није ни могло би-
ти ко би се усудио да на то звање полаже право, након што је видео ка-
ко су јадно пострадали они који су се први опробали да то покушају. По-
врх свега, штавише, и рођаци оних који су уништени преклињаху народ
да отупи одбојност коју осећа према Мојсију, будући да је по њих најбез-
бедније да тако учине.
2) Мојсије, пак, добро уочивши да у људимо поново ври незадо-
вољство, побоја се да ће ови покушати са неким новим испадима којих
ће нека нова велика и жалосна несрећа бити неминовна последица. Сто-
га он сазва народ у сабор, те стрпљиво саслуша шта су имали рећи у своју
одбрану, ничим не противречећи како у гомили не би још више потпи-
рио жучност; једино што је затражио беше да старешине племена донесу
са собом своје штапове који су на себи имали уписана именима племена
чији они беху вођи, понудивши предлог да првосвештенство добије онај
на чијем штапу Бог покаже знак прихватања. Ово би прихваћено, те та-
ко сви донеше штапове, а међу њима и Арон, на чијем штапу беше упи-
сано име племена Левита. Сакупивши их, Мојсије положи ове штапове у
табернакул Божији. Сутрадан он изнесе напоље штапове које су један за
другим препознавали они који су их донели, будући да су их лако разли-
ковали како они сами, тако и окупљено мноштво, те су могли утврдити
да их је Мојсије све враћао у истом оном облику и стању у којем их је и
примио, осим штапа Ароновог, на којем сви спазише пупољке и гране ка-
ко избијаху из њега, скупа са зрелим плодовима бадема, будући да је штап
био издељан од овог дрвета. Људи беху веома запањени овим необичним
призором, па ако су Мојсије и Арон дотле и били донекле омражени, љу-
ди сада ту омразу потиснуше у себи, и почеше поштовати Божију одлу-
ку која се овим начином у њихову корист пројавила; те тако ускоро по-
чеше пљескањем поздрављати оно што је Бог овиме озаконио, па без от-
пора допустише Арону да даље у миру упражњава своје свештено старе-
шинство. Јер је на овај начин, дакле, Бог три пута указима Aрону додељи-
вао службу, коју је овај надаље заиста могао уживати без икаквих узне-
миравања. Осим тога, овим последњим знаком је и побуна Јевреја, која
одиста беше велика и бурна и која немало времена трајаше, напокон би-
ла окончана.
3) Будући да је племе Левита, посвећено обожавању Бога, Мојсије из-
двојио од осталих ослободивши га обавезе ратовања и сличних безбед-
носних задужења да не би, паштећи се око трагања за задовољењем ос-
новних животних потреба, запоставили Храм, Мојсије заповеди остатку
Јевреја да, према Божијој вољи, запоседну земљу Канаан, како би што пре
преписали четрдесет осам берићетних градова Левитима, омогућивши
им да уживају у њиховим предграђима протезаним највише две хиља-
де кубита од градских зидина. Поред тога, прописао је и да људи морају
плаћати десетак од својих годишњих приноса, једнако Левитима и свеш-
теницима. Тако је унапред решено шта је ово племе имало да прима од ос-
татка народа; али мислим да је неопходно да изнесем шта је то што је од
стране свих других плаћано свештеницима засебно.
4) Пре свега, Левитима је наложено да од својих четрдесет осам градо-
ва тринаест имају препустити свештеницима, те да за њих издвајају десе-
ти део оног десетка који су од народа сами добијали сваке године. Осим
тога, људи су морали Богу приносити прве плодове свега што су при-
купљали од приноса земљиних, баш као што су и тачно одређени посе-
дници били у обавези да прворођене од свих четвороножних животиња
— уколико та прворођенчад беху мушког пола — доводе за жртвовање,
односно да их доносе свештеницима који ће их клати, како би они и њи-
хове породице могли имати меса за обедовање у светом месту; они, пак,
власници прворођене стоке који према законима наше земље нису би-
ли задужени да свештеницима намирују износ животиња потребан за
жртвовање, морали су давати један и по шекел у корист свештеника, с
тим што су за свако новорођено мушко дете морали давати пет шекела;
ови су такође морали давати прву стрижевину овчијег руна, а када би пе-
кли хлебно жито и од овога правили векне морали су део давати свеште-
ницима за исхрану. Осим тога, када је ма ко полагао какав свети завет —
при чему мислим на оне које су називали Назаренима, који су пуштали
да им расте дуга коса и који су се уздржавали од пијења вина — када би
освештавао своју косу40 и понудио је на жртву, био је обавезан да посече-
не власи додели свештеницима [како би је ови сагорели у ватри]. Такође
и они који себе посвећују Богу, као корбани, које Грци називају даровани-
ма, када желе да буду ослобођени од таквог заветовања морају положи-
ти новац свештеницима, тридесет шекела ако је реч о жени, педесет ако
је мушкарац; али ако је неко од њих одвише сиромашан да приложи то-
лику суму, свештенику је допуштено да одреди износ за који сматра да је
прикладан. Уколико ма ко коље животињу за неко лично празновање које
није религиозне природе, обавезан је да донесе желудац, бок [или груди]
и десно раме жртвоване животиње свештеницима. Свиме овиме Мојсије
је осмислио начин да свештеници буду задовољавајуће издржавани, че-
му још треба додати и све оно што људи прилажу жртвујући за опроштај
грехова, а што сам ја потанко изнео у овој књизи. Осим овога, Мојсије је
наложио да мимо свега што је додељено свештеницима, и њихове слуге,
[њихови синови] њихове кћери и њихове жене, могу од прилога користи-
ти све, баш као и они сами, с изузетком онога што је добијено понудама
жртава за опроштај грехова; јер су од овога последњег могли јести само
мушкарци свештеничких породица, и то такође искључиво у Храму и са-
мо истога дана када је жртвовање обављено.
5) Након што је донео све ове уредбе а побуна била окончана, Мојсије
је покренуо целу војску и стигао до граница Идумеје. Потом је краљу ове
земље послао изасланике, тражећи да им буде допуштен пролаз кроз ње-
гову земљу; при том бејаше спреман да овоме положи било које тражено
јемство, како би га обезбедио од ма које могућне штете. Осим овога, тра-
жио је од краља и слободу да његова војска може куповати намирнице, а,
уколико овај тако буде захтевао, Мојсије беше спреман да плати колико
је потребно и за воду коју би успут потрошили. Али краљ Идумеје не бе-
ше задовољан оваквим Мојсијевим посланицама, те стога не допусти пре-
лаз јеврејској војсци, већ поведе своје наоружане људе да их пресретну и
спрече уколико покушају да насиљем обезбеде пролаз. Због оваквог се
одговора Мојсије мораде посаветовати са пророчанством [или ораклом,
тј. Умимом и Туримом], које му, међутим, не дозволи да први започне
рат; стога за Мојсија и војску није било другог решења до да се повуку и
путују обилазећи Идумеју, кроз дивље и ненастањене пределе.
6) У то је време окончању живота стигла Мирјам, сестра Мојсијева, на-
вршивши четрдесету годину од када је напустила Египат, а њена смрт па-
де у први дан лунарног месеца Ксантикуса. Народ је овим поводом уп-
риличио величанствен и раскошан погреб, а њено тело беше сахрањено
на планини коју називаху Син. А када прође тридесет дана током којих
је оплакиваше, Мојсије очисти људе на следећи начин: он поведе јуницу
која никада није служила орању нити парењу, и која беше посве здрава и у
целости црвене боје, и доведе је на извесно место у близини логора, савр-
шено чисто. Јуницу је ту заклао првосвештеник, и њену крв прстом попр-
скао седам пута пред табернакулом Божијим; после овога, читаво је тело
жртве спаљено, заједно са кожом и дробом, а у средиште ватре беху баца-
ни дрво кедра, миндрак41 и скерлетна вуна; потом је један од очишћених
људи сакупио сав пепео и положио га на место такође претходно очишће-
но; па када је ма која особа у процесији потом пролазила поред тела по-
којнице, они стављаху мало тога пепела у изворску воду заједно са минд-
раком, и, потапајући део пепела у њу, они су ову воду прскали по себи, и
то како трећег тако и седмог дана, након чега се свако од оних који је тако
чинио могао сматрати чистим. А исти је поступак Мојсије наложио да бу-
де учињен и онда када племена буду крочила у њихову властиту [Обећа-
ну] земљу.
7) Када је довршено ово очишћење што га је Мојсије, како је описа-
но, извршио у част окончања жалости због смрти његове сестре, он на-
ложи војсци да поново крене у марш кроз пустињу и кроз Арабију; а ка-
да дођоше до места окруженог високим планинама које су Арабљани сма-
трали својом престоницом, и чије претходно име беше Арка а сада но-
си име Петра, Арон се, након што изјави Мојсију да је спреман за уми-
рање, наочиглед целе војске попе на један од врхова који су се извијали
наспрам њих. Ту он скиде своју првосвештеничку одежду и уручи је сво-
ме сину Елеазару, којем је првосвештени чин имао припасти стога што је
био старији од двојице Аронових синова; и тада, тако изложен погледи-
ма мноштва, Арон премину. Умро је исте године када је изгубио и сестру,
проживевши стотину двадесет и три године. Преминуо је првог дана лу-
нарног месеца којег Атињани називају Хекатомбеон, Македонци Лоус, а
Јевреји Аба.
КАКО ЈЕ МОЈСИЈЕ ПОРАЗИО СИХОНА И ОГА, КРАЉЕВЕ АМОРИТА,
И УНИШТИО ЧИТАВУ ЊИХОВУ ВОЈСКУ А ПОТОМ ПОДЕЛИО ЊИ-
ХОВУ ЗЕМЉУ НА ДВА ПЛЕМЕНА И ЈОШ ЈЕДНУ ПОЛОВИНУ ТРЕЋЕГ
ПЛЕМЕНА ЈЕВРЕЈА
1) Људи оплакиваху Арона тридесет дана, а када се наврши ово време

жалости, Мојсије покрете војску одатле и стиже до реке Арнон која је, ис-
тичући из Арабијских планина, и протичући кроз беспутне пределе, уви-
рала у језеро Асфалтитис, постајући природном границом између земље
Моабита и земље Аморита. Ова је земља веома плодна и кадра да одржи
у животу велики број људи, захваљујући разноврсним добрима којима
рађа. Мојсије отуда посла изасланике Сихону, владару те земље, са јед-
ном већ раније израженом жељом: да његовој војсци допусти пролаз, тра-
жећи заузврат коју му год драго залогу безбедности; и обећа уз то Мој-
сије да никакву штету неће проласком учинити, ни земљи којом Сихон
влада, ни њеном становништву, те да је спреман да намирнице плаћа по
цени коју домаћин у своју корист одреди, макар и тражио да им продаје
обичну воду. Али Сихон одби ову понуду и постави своју војску у борбе-
ни поредак, те предузе све што беше потребно да Мојсију спречи прела-
зак преко Арнона.
2) Када Мојсије виде да је аморитски краљ спреман да уђе у неприја-
тељство с њима, он нађе да не би смео прећи преко такве увреде; па, ре-
шивши да одврати Јевреје од њиховог малодушног расположења и спре-
чи растројство које одатле неминовно проистиче, а које и беше узроком
њихове минуле побуне (иако и сада беху далеко од тога да у себи гаје пи-
томе мисли), он упита Бога: да ли би их требало погнати у битку? А ка-
да му Бог на ово питање обећа победу, Мојсије се веома окуражи, те беше
спреман да настави са припремом за борбу. Сходно томе, он одмах ста-
де храбрити војнике, желећи да у њима разбуди одушевљење због пред-
стојеће битке, сада када им је Бог за то дао допуштење. И заиста, војска се
сада, прихвативши Божију понуду, предаде ономе за чиме је дуго чезну-
ла, ставивши на себе оклоп и без оклевања извршивши све потребне при-
преме. Али се аморитском краљу нимало не допаде ова решеност Јевреја
да га нападну, те се веома препадоше како он, тако и његова војска која се
недавно показивала као веома храбра, но се сада нађоше ужаснутим; те
тако они не могаху одолети ни првом налету, а још мање беху кадри да се
даље носе с Јеврејима, већ убрзо побегоше сматрајући да ће им то повла-
чење донети много повољнији исход него прихватање борбе, јер су тиме
ступали у окриље својих градова, који беху веома јаки. Али од овог се на-
ума они не окористише, јер им градови нису могли донети никакву пред-
ност будући да се Јевреји, видевши да непријатељи напуштају бојиште,
одмах устопице дадоше у потеру; па када пробише њихове линије, Јевреји
их силно престрашише, те се целина војске распаде а један њен део поче
бежати према градовима; али су Јевреји и ове бодро гонили, упорно ус-
трајавајући у послу који су започели; па, бивајући веома вешти стрељању
из праћки и спретни у одапињању стрела или ма којој другој вештини
исте врсте, а такође и захваљујући томе што на себи нису имали ништа
друго до лагани оклоп који их није ометао у брзом кретању, они потпуно
уништише непријатеље; а оне који међу овима беху у бекству понајдаље
одмакли, Јевреји досегнуше праћкама и луковима, те тако велика већина
Аморита би погубљена. Они, пак, који избегоше погибију, беху тешко из-
рањавани те пострадаше много више од жеђи него од оних против којих
су се борили, будући да је било летње доба. Па када се огромна већина
ових одбеглих доможе реке жељна воде, Јевреји их опколише и побише
све до једног, а међу њима и краља Сихона. Јевреји потом опљачкаше мрт-
ва тела, а затим се предадоше молитви. Земља коју су заузели била је кр-
цата изобиљем плодова, и војска се без страха креташе посвуда, при том
успут прикупљајући стоку. Осим тога, заробили су и велики број живља
поражених Аморићана, будући да их ни на који начин нису могли спре-
чити да се предају, јер су сви њихови људи под оружјем већ били побије-
ни. Такво, дакле, беше страхотно разорење Аморићана, који нити беху
мудри у расуђивању, нити храбри на делу. Јевреји посве заузеше њихову
земљу, која се налази између три реке и природно наличи каквом остр-
ву: река Арнон беше на југу; Јабок је омеђаваше са севера, а његове воде,
утичући у Јордан, губе своје име и преузимају друго, оно Јордана, док сâм
Јордан протиче на западној страни.
3) А када су већ ствари дотле доведене, Ог, краљ Галада и Гауланитиса,
нападе Израелићане. Он је повео војску журећи да помогне свом прија-
тељу Сихону; али, без обзира што га је већ нашао погубљеним, он ипак
не одустаде од намере да дође и упусти се у борбу с Јеврејима, верујући,
с једне стране, да може бити одвише тврд орах за њих, а, с друге, жељан
да опроба њихову вредност. Али, његове наде беху узалудне, јер у бици
и сам погибе, баш као што и читава његова војска беше уништена. Та-
ко је Мојсије прешао и Јабок, и прегазио краљевство Ога. Заузео је њи-
хове градове и погубио све њихове становнике који су у имућности пре-
вазилазили све људе у том подручју, због плодности земљишта и најраз-
новрснијег другог богатства. Па и сам краљ Ог једва да је за живота имао
некога себи равног, било у величини тела или у укупној привлачности
појаве. Био је такође и човек веома жустрих покрета, те тако његове кре-
тње нису заостајале за величином његовог стаса и привлачности тела. А
Јевреји су лако могли погодити колика беше његова снага и величина када
су отели његов кревет у Рабату, краљевском граду Амонита; био је гвоз-
дене конструкције, ширине четири кубита, а у дужину имаше кубит ви-
ше од двоструке ширине. Пад овог силног краља не само да је побољшао
околности у којима су се тренутно налазили Јевреји, већ је његова смрт
била повод и њиховим будућим успесима; јер они редом заузеше шезде-
сет градова који дотле беху краљеви и сви одреда опасани одличним зи-
динама, а својом унутрашњошћу, сви заједно и сваки понаособ, освајачи-
ма донеше велики плен.
О ПРОРОКУ ВАЛАМУ И О ТОМЕ КАКАВ ОН БЕШЕ ЧОВЕК
1) Након што је превео своју војску преко реке Јерихона, Мојсије по-
диже логор у великој равници наспрам истоименог града, који је заузи-
мао веома добар положај и располагао одличним условима за узгајање
палминог дрвећа и балзама. Стање у редовима Јевреја сада већ беше пуно
поноса због постигнутих победа ради којих су, сходно томе, показивали
велику глад за новим биткама. Имајући то у виду, Мојсије, након што је
неколико дана одвојио за приношење жртава захвалница Богу и светко-
вање народа, посла део оклопљене војске да опустоше земљу Мидијанаца
и заузму њихове градове. Околности под којима се Мојсије решио да уђе
у рат са Мидијанцима, изгледаху овако.
2) Када је Балак, краљ Моабита, који је још од предака наследио прис-
но пријатељство и савезништво са Мидијанцима, видео у какву величину
израстају Изралићани, веома се уплашио за своју властиту и безбедност
свог краљевства; ово стога што он није био упознат с тиме да се Јевреји
неће више мешати у поседе других земаља, већ се морају задовољити по-
седовањем Канаана, због чега им је Бог забранио да иду у даља освајања42.
Стога он, са више журности него мудрости, одлучи да покуша да напад-
не Јевреје речима, будући да је сматрао како би било несмотрено упушта-
ти се у војне окршаје с њима после њихових последњих ратних успеха из
којих чак изађоше срећнији но што беху пре оног негдашњег пораза; а на-
чин којем се Балак домислио састојао се у покушају да их спречи у даљем
снажењу тако што ће послати изасланике и затражити помоћ Мидијана-
ца. Са своје, пак, стране ови су Мидијанци познавали извесног Валама,
који је живео покрај Еуфрата и био један од највећих пророка тог времена
и у пријатељству с њима; к њему су, дакле, Мидијанци упутили једног од
својих кнежева, заједно са Балаковим изасланицима, како би измолили од
пророка сагласност да пође с њима и изговори речи клетве за уништење
Јевреја. Валам је заиста радо примио изасланике и љубазно се са њима оп-
ходио, те, када вечераше, он се осами да би испитао вољу Божију и сазнао
како стоји с тим разлогом због којег су Мидијанци дошли к њему. Али ка-
да сазнаде да се Бог одупире његовом поласку, Валам изиђе пред изасла-
нике и рече им да је он сâм, истина, веома вољан и жељан да изиђе у су-
срет њиховом захтеву, али да је Бог противан таквим његовим намерама,
онај Бог који га је и довео до тако великог угледа због истинитости њего-
вих предвиђања; јер је та војска, због које су они дошли како би га умоли-
ли да на њу баци клетве, у милости Божијој, због чега их он саветује да се
врате кући и да више не истрајавају у непријатељству према Израелити-
ма; па када им даде такав одговор, он отпусти изасланике.
3) Балак се, међутим, није могао помирити са оваквим саветом, већ
убеди Мидијанце да још једном пошаљу изасланике к Валаму, што они
и учинише попустивши пред жарким Балаковим преклињањима и наго-
варањима, а овај пророк, жељан да удовољи гостима, поново испита Бо-
га који, међутим, беше у себи веома незадовољан и овим другим испи-
тивањем, те овом приликом, с намером да казни дрзнике, пророку нало-
жи да више нипошто не противречи изасланицима. Валам, међутим, није
схватио да му је Бог издао такву заповест с намером да га обмане, те тако
одиста и пође с изасланицима; али када га је божански анђео пресрео на
путу у часу када се Валам затече у једном уском кланцу и беше заграђен
зидом с обе своје стране, мазга коју је пророк јахао препознала је да се
пред њима обрео божански дух, те притиште Валама уз један од зидова не
обазирући се на ударце што их је овај задавао будући да је био пригњечен
зидом; али када мазга због анђеловог непрестаног узнемиравања и због
задаваних удараца паде на тле, она по вољи Божијој проговори људским
гласом и пожали се на Валама који ју је неправично повређивао; јер, без
обзира што никада раније није могао пронаћи ниједан прекршај у њеном
служењу, он јој је овом приликом задавао ударце, не разумевајући да му
она сада ускраћује послушност због нечега што се управо догађа по на-
логу Божијег провиђења. И након што се Валам најзад узнемири чувши
људски глас из мазге, анђео се отворено појави и пред њим, и изгрди га
због удараца што их је задао мазги, обавестивши га да живинче није по-
грешило, већ да се он сâм појавио како би осујетио то путовање, будући
да је оно противно вољи Божијој. Од ових се речи Валам уплаши, и при-
преми се за повратак; па ипак га Бог нагна да продужи са намераваним
путовањем, али са овом додатном забраном, тако да Валам [услед ових
двосмислених порука] није могао као поуздано утврдити ништа више до
онога што би препоручио самом себи.
4) Након што му је Бог упутио ову заповест, Валам стиже до Балака,
па када га краљ угости на величанствен начин, он затражи од придошли-
це да пођу до једне планине како би одатле сагледали стање јеврејског
логора. Тако и учинише, те сам Балак, кренувши на планину, поведе, уз
краљевску пратњу, са собом и пророка. А ова се планина простираше ви-
соко над главама Јевреја, на удаљености од шездесет фурлонга од лого-
ра. Након што је све добро сагледао, Валам затражи од краља да му по-
дигне седам олтара, те да му доведе што је могуће више бикова и овно-
ва — а тој жељи краљ одмах и удовољи. Пророк потом закла животиње
и понуди их као жртве–паљенице, не би ли можда преко њих опазио ка-
кав наговештај бекства Јевреја. А затим рече: „Срећан је овај народ којем
Бог удељује у поседовање безброј добрих ствари и обдарује га сопственим
провиђењем да му буде помоћ и водич; јер нема ниједног народа у свеко-
ликом човечанству који би био уважаван као њима надмоћан у врлини,
баш као ни у ревносном упражњавању најбољих животних правила, так-
вих да су чиста од сваког зла и бивају даље завештавана њиховој крепос-
ној деци; а све ово због бриге коју Бог чува за тај народ, и обезбеђивања
таквих околности које га могу учинити срећнијим од ма којег другог на-
рода под Сунцем. О, Јевреји, требало би да задржите ту земљу према којој
вас је Бог послао, и која ће довека остати под влашћу деце ваше; и једна-
ко земља и море биће испуњени вашом славом, а ви ћете бројношћу бити
довољни да испуните цели свет и сваку област посебно живљем вашег по-
рекла. И заиста, земља Канаан вас сада може примити, јер вас засад има
мало у односу на то колико ће вас бити; али знајте да вам је цели свет по-
нуђен да заувек буде ваше место становања. Велики број ваших потома-
ка живеће једнако на острвима као и на континенту и биће их више него
звезда на небу. А и када будете постали тако бројни Бог вас неће оставити
без свога старања, већ ће вас обезбедити изобиљем свих пожељних ства-
ри у доба мира, као и победом и надмоћношћу у доба рата. Могу потомци
ваших непријатеља гајити намеру да се боре против вас, могу бити веома
срчани када дође до говора оружја, и могу вас напасти у бици, али се они
неће вратити с победом, нити ће њихов повратак бити пријатан њиховој
деци и женама. Јер ћете до таквог ступња недодирљивости бити уздигну-
ти провиђењем Бога, Њега, који је кадар да умањи богатство једних и ис-
пуни све жеље других.“
5) Тако је по надахнућу говорио Валам, а изречено не потицаше од ње-
гове воље, већ га је на говор покретао Дух Божији. Али Балак беше вео-
ма незадовољан оним што, тако, мораде чути, и рече да је пророк развр-
гао уговор који су направили, будући да је до њих дошао на позив његов
и његових савезника, како би им навестио велике дарове: а он, уместо да
прокуне њихове непријатеље, о њима казује похвалне беседе и лично им
се обраћајући проглашава их најсрећнијим међу свим људима. На ово је,
међутим, Валам одговорио: „О, Балаче, ако разложно размотриш целу ову
ствар није ли исправно претпоставити да је у нашој моћи једино да оста-
немо неми и ниједном се речју не умешамо, када Дух Божији посегне за
нама? Јер Он ставља речи које сâм хоће у наша уста и испуњава их гово-
ром којега ми нисмо свесни. Веома се добро сећам са каквим сте ме мол-
бама ти и Мидијанци радосно довели овамо, и са каквом сам помишљу
пристао на ово путовање. Својом молитвом нисам желео никакву увреду
да вам упутим, већ управо да одговорим на оно што сте од мене тражили;
али је Бог моћнији од циља којег сам себи, да бих вам служио, поставио,
јер би онима којима је дато да проричу то било немогуће када би почива-
ло на њиховим властитим снагама, баш као што би било немогуће да само
по својој вољи изговоре оно што им Бог саветује, или, пак, да се Његовој
вољи насилно супротставе: напротив, када нас Он припреми и уђе у нас,
све што кажемо није наше властито. Ја, дакле, нисам намеравао да хвалим
ову војску, нити да откривам неколике изванредне ствари што их је Бог
намеран да испуни њиховом народу; али, будући да им је Он толико на-
клоњен и толико спреман да им удели срећан живот и вечну славу, Он ми
је и поверио објављивање тих намера; али сада, будући да ми је жеља да
учиним услугу теби самом и Мидијанцима, чије молбе није пристојно да
са своје стране одбијем, пођимо и подигнимо друге олтаре, те поновимо
жртве које смо на овоме првом принели, како бих видео да ли ми је мо-
гуће да Бога наговорим за допуштење да вежем ове људе клетвама.“ Ово,
међутим, иако је Балак понуду прихватио, Бог поново није дозволио, јер
и при другом жртвовању не допусти проклињање Израелићана. А затим
се у лице обрати Валаму, проричући несреће које ће задесити неколицину
краљева ових народа, као и најистакнутије градове, од којих неки најста-
рији и не беху одвише настањени; а ти ће удеси погодити неколико раз-
личитих народа, и то једнако у претходним добима и у овом нашем, све
до мог властитог сећања, једнако на мору и на копну. А из досадашњег
обистињења свих ових предвиђања што их је Валам учинио, лако се може
закључити о неминовном испуњењу и осталих, у времену које долази.
6) Али Балак беше веома бесан што Израелити осташе без клетви, те
отера Валама не сматрајући га више вредним никакве части. Па ипак, ка-
да је већ одмакао у свом повратку, у часу када је требало да пређе Еуфрат,
пророк посла по Балака и мидијанске кнежеве, па кад ови дођоше, он им
рече: „О, Балаче, и ви овде присутни Мидијанци, будући да се и без Бо-
жије воље осећам дужним да вам одговорим, морам рећи да је истина ка-
ко никакво потпуно разорење не може стићи народ Јевреја — дакле, ни
оно потекло од рата, нити пошасти, нити од немаштине плодова земљи-
них, нити било какав неочекивани удес може бити узрок њиховог свеу-
купног страдања; јер је по провиђењу Божијем одлучено да буду сачува-
ни од такве несреће, и ниједној тако погибељној опасности није допуште-
но да на њих наиђе и угрози њихов укупни опстанак; али некакве мање
и краткотрајније недаће, преко којих би се они могли унизити, још увек
их могу снаћи; али ће после ових они поново процватити, на ужас оних
који им својим поступањем донесоше такве недаће. И зато, уколико сте
наумили да над њима на кратки рок однесете победу, ову ћете задобити
следећи ова моја упутства. Потребно је, наиме, да изведете оне међу ва-
шим кћерима које су најпривлачније и најистакнутије по својој лепоти,
подесне да се наметну и освоје скромност и уздржаност оних који их пос-
матрају, бивајући искићене и украшене у највећој могућој мери. Затим
ове девојке доведите у близину јеврејског логора, и ставите им у задатак
да у младим Јеврејима потакну жељу за допуштењем да им приђу. Па када
утврде да су младиће опчиниле, ви им са своје стране дајте тражена одо-
брења. А уколико их они буду молили да остану с њима, пустите девојке
да дају свој пристанак све дотле док младиће не наговоре да се отргну од
послушности њиховим властитим законима, те да се од обожавања Бога
који их је засновао преобрате у обожаваоце богова Мидијанаца, због че-
га ће Бог на њих бити гневан.“ Након што их овако посаветова, Валам их
напусти и оде својим путем.
7) Тако, када Мидијанци послаше своје кћери онако како их је Валам
поучио, јеврејски мушкарци беху заведени њиховом лепотом, те их усрд-
но мољаху да их не спутавају у уживању у таквој телесној красоти, ни-
ти да одбијају општење с њима. Ове кћери Мидијанаца са задовољством
примише ове речи, те се са њима сложише и усвојише их као своје. Али
када мушкарци признаше да су у њих заљубљени, а њихове намере према
њима дозреше до опипљивих чинова, жене тобоже почеше размишљати
о томе да их напусте. Оваква намера, међутим, учини да мушкарци пос-
тадоше веома неутешни због одласка жена, те их стадоше наговарати да
их не напуштају, већ да продуже боравак с њима и постану њиховим же-
нама, уз то им обећавши да ће као господарице поседовати све што они
имају. Ово, штавише, изговорише у облику завета, и позваше Бога као
судију над положеним обећањем. Сузе беху у очима мушкараца и одава-
ху све знаке дубоке забринутости, показујући отворено колико се јадни-
ма осећају без тих жена, не би ли у овима побудили самилошће. И тако
жене, чим увидеше да су успеле да од њих учине робове, те да су их посве
потчиниле намером да се од њих сачувају, почеше говорити мушкарци-
ма на следећи начин:
8) „О, ви сјајни младићи! Знајте да ми и своје млађане мушкарце код
својих кућа имамо, баш као и изобиље добара заједно са рођеним роди-
тељима и оданим пријатељима. Није, дакле, ни из какве наше жеље за ма
којом од тих ствари потекао разлог нашем доласку да са вама разговара-
мо. Нити смо ваш позив прихватили с намером да продамо лепоту нашег
тела зарад какве добити, већ смо, препознајући да сте храбри и врли љу-
ди, решили да се са вашим захтевима сложимо, те да се према вама опхо-
димо са онаквим почастима какве захтева гостопримљивост. А сада, ви-
девши вас како говорите да према нама осећате велику привлачност, те
да вас тишти могућност нашег одласка, ми се нећемо одупирати вашим
молбама. Па ако од вас можемо добити таква јемства ваше добронамер-
ност за која сматрамо да могу сама по себи бити довољна, биће нам драго
да можемо водити животе као ваше супруге. Али се бојимо да ћете с вре-
меном постати уморни од нашег друштва, те да ћете нас злоупотребити
и најпосле вратити нашим родитељима на начин који се једино срамот-
ним може назвати.“ И, сходно овоме, жене затражише да им буде опрош-
тено што траже заштиту од ове опасности. Али на то млади људи одмах
прихватише да им пруже било које уверење које жене затраже, ниједном
речју не противречећи њиховом захтеву, јер тако силна беше страст коју
су према њима осећали. „Ако је, дакле“, рекоше оне, „то ваша одлука, бу-
дући да ви следите обичаје и водите животе посве различите од свих дру-
гих људи, те је чак и храна коју у себе уносите само вама својствена, а исто
је и са пићем које користите, биће безусловно неопходно, ако нас желите
имати за своје жене, да уместо свега тога почнете поштовати наше богове.
Нити може бити било које друге потврде наклоности за коју тврдите да је
према нама гајите, као ни потврде обећања што сте нам га дали, од овога
да обожавате исте богове које и ми. Јер, да ли би ма ко могао имати разлог
за жаљење због тога што, сада када стигосте у ову земљу, морате обожати
истинске богове те земље? Ово нарочито стога што су наши богови зајед-
нички свим људима, а ваши не припадају никоме другом до само вама.“
Тако, дакле, жене заправо изјавише да мушкарци или морају пристати уз
начин богоштовања каквог и други људи упражњавају, или у супротном
морају тражити друга станишта, где могу живети сами са собом, искљу-
чиво према својим сопственим законима.
9) Младићи, међутим, беху гоњени приврженошћу коју су осећа-
ли према тим женама, и приморани да сматрају како су ове веома до-
бро говориле. Тако и сами потврдише оно на шта су их оне наговарале,
те прекршише своје сопствене законе и прихватише да постоји мноштво
богова, а они сами одлучише да приносе жртве према ономе што им на-
лажу закони те земље; уједно беху и усхићени туђинском храном, и поче-
ше се понашати у свакој прилици онако како су од њих жене тражиле, не
марећи што тиме противрече законима Јевреја. Толико је одиста ово кр-
шење узело маха кроз читаву војску младих људи, да напослетку они по-
дигоше побуну много гору но што беше претходна, уз опасност потпуног
укидања њихових властитих прописа; јер, када је младеж једном проба-
ла укус ових страних обичаја, одмах је у себи развила незаситу склоност
према њима; па ако је и било неколико утицајних људи који беху истак-
нути због врлине њихових очева, напослетку и они постадоше искваре-
ни заједно са осталима.
10) Тако се онда догоди да се чак и Зимри, старешина племена Симе-
оновог, спојио са Козби, Мидијанском женом, која беше кћер Сура, вео-
ма угледног човека те земље; па будући да је жеља његове жене била да јој
муж занемари законе Мојсијеве и следи оне које је она упражњавала, он
се удружи с њом у заједничком жртвовању на начин различит од његовог
властитог, што за њега беше неумитна последица узимања туђинке за же-
ну. Видевши како се ствари одвијају, Мојсије се уплаши да зло не поста-
не још и веће те сазва народ на саборовање, али том приликом никог по-
именце није оптужио, бивајући несклон да доведе до очајања оне који би,
заваравајућим прећуткивањем, можда ипак могли доћи до покајања; већ
рече само то како они не чине оно што је достојно њих самих, или њихо-
вих очева, при том мислећи на одступање од живота угодног Богу и вође-
ног према Његовој вољи; рече и то како би било умесно да промене ток
којег узеше новим понашањем сада, док су њихови послови још увек у до-
бром стању, при чему морају схватити да је истинска постојаност она која
се њиховим законима не обраћа насиљем и прекршајима, већ она која за-
уздава људску пожуду. Поред тога, он рече како не може бити разложно
да се, сада када су већ успели да трезвено преживе у пустињи, махнито
понашају у тренутку када њихов народ напредује, и како не би смели да
дозволе да изгубе, сада када располажу изобиљем, оно што су задобили
док су као своје имали веома мало тога. Тако, дакле, говорећи, Мојсије је
настојао да поправи лењу младеж, те да их доведе до кајања због онога у
шта су се упустили.
11) Али Зимри устаде после њега, и рече: „Истина је, Мојсије, да си ти
у слободи настојао да утаначиш такве законе којима си веома привржен,
те си хитао, навикавајући нас на њих, да их учиниш постојаним; у против-
ном, да ствари не беху такве, већ би често раније бивао оповргнут, те би
спознао да се Јевреји не могу лако њима приволети; али у мени више нећеш
имати следбеника својих тиранских заповести, јер ти досад ништа друго
ниси чинио до тога да си нас, опонашајући законе и повиновање Богу, из-
опачено гурао у ропство и задобијао сопствену превласт међу Јеврејима,
осујећујући нас у лепотама живљења, које се састоје у владању сваког пре-
ма властитој вољи, што је право истински слободних људи, таквих који
над собом немају господара. Штавише, овај је човек“, и ту показа на Мој-
сија, „Jеврејима заправо тежи но што беху Египћани, јер он узима право да
кажњава, према његовим властитим законима, сваки онај чин који некога
гради најзадовољнијим. Али заправо си ти сам, о, Мојсије, онај који најпре
заслужује кажњавање, ти који си се усуђивао да свакоме укидаш право на
знање о томе шта је за њега најбоље, тежећи тако да своје властито искљу-
чиво мишљење учиниш таквим да има већу снагу од мишљења свих дру-
гих заједно. А оно што сада чиним, при том мислећи да је исправно, јесте
да више нећу одбијати да се управљам према својим властитим осећањи-
ма. Оженио сам, као што си истинито рекао, странкињу, и ти чујеш о то-
ме од мене лично као од некога ко је слободан, јер ја заиста нисам намеран
да било шта скривам. Такође признајем да сам приносио жртве оним бо-
говима за које ти сматраш да им нипошто није умесно нудити дарове, јер
ја мислим да је исправно доспети до истине испитујући велики број људи,
а не, попут оних који живе под тиранском влашћу, подносити да сва нада
личног живота сме зависити само од једног човека. Ја, дакле, никада више
нећу допустити да мноме заповеда онај који изјављује да располаже већом
власти над мојим чиновима од мене самога.“
12) Након што Зимри изговори ова признања о ономе што су он и не-
ки други, препустивши се пороку, урадили, људи сачуваше мир, али беху
уплашени оним што им се може догодити, стога што видеше да њихов за-
конодавац није вољан да даље јавно подноси Зимријеву дрскост, али нити
да се отворено с њим сукоби: Мојсије је то избегавао да не би код мноштва
произвео опонашање Зимријевог бесрамног говора, те тако даље узбудио
гомилу. Због тога се сабор мирно разиђе. Али се злонамерни покушај не би
на томе зауставио, да Зимри не беше први посечен, што се догодило под
следећим околностима: — Финес, човек у многом погледу бољи од остатка
младих људи, а такође и неко ко је превазилазио остале савременике у дос-
тојанству наслеђеном од оца (јер он беше син првосвештеника Елеазара и
унук Мојсијевог брата Арона), и који се веома забрину оним што је Зимри
учинио, у својој се ревности одлучи да овога казни пре него што његово
бешчасно понашање постане још утицајније, а наравно и стога да би спре-
чио да се ово кршење закона даље не настави, што би се неминовно дого-
дило уколико коловође не би биле одмах осујећене. Овај Финес беше човек
велики у сваком погледу, једнако у снази ума и тела, и такав да када би пре-
дузео неки, чак и веома опасан покушај, он га не би напустио све до потпу-
ног разрешења и коначне победе. Тако он неустрашиво уђе у Зимријев ша-
тор и посече овога својим џилитом, а са њим посече такође и канаанитску
жену Козби. Видевши ово, многи млади људи који су имали обзира пре-
ма врлини и стремили славним делима, угледаше се на Финесову срчаност
те, опонашајући овога, посекоше оне за које утврдише да су криви по истој
оној кривици по којој и Зимри. Тако, дакле, велики број оних који прекр-
шише законе пострадаше од велике смелости ових младих људи, док сви
остали прекршитељи скончаше од куге коју на њих посла разљућени Бог.
Исто се догоди и свој њиховој родбини која — уместо да их спречава у так-
вим порочним понашањима, што је неминовно требало да учини, ове још
и подстрекаваше да у њима наставе — беше од стране Бога оцењена као са-
учесник у изопачености, те једнако изгибе. Све у свему, у целој војсци тако
пострада не мање него четрнаест хиљада људи у кратком року.
13) Ово је био разлог због којег Мојсије сада беше подстакнут да по-
шаље војску против Мидијанаца, о којем ћемо походу говорити касније,
након што прво испричамо оно што смо засад пропустили. Јер, не би тре-
бало изоставити доличну беседу о нашем законодавцу поводом његовог
држања у овим осетљивим околностима — када је, наиме, видео како је
Валам, позван од стране Мидијанаца да прокуне Јевреје, и упркос томе
што га је у овоме спречило Провиђење Божије, ипак успео да непријатеље
посаветује тако да су били на путу да готово цели јеврејски народ изопа-
че својим завођењима, учинивши несумњиво толико да су немали број
људи дубоко заразили својим веровањима, Мојсије је, међутим, и поред
оваквог Валамовог понашања, овоме учинио велику част, забележивши
његова пророчанства у својим списима. И премда је био сасвим властан
да сам полаже право на славу овог пророковања и да остави потомство у
уверењу како је овде реч о његовим властитим предсказањима, будући да
не беше никог ко би могао бити сведок против њега и оптужити га за так-
во дело, он је ипак потврдио Валамов дар и учинио му част поменувши га
као истинског пророка. А ми ћемо свакоме препустити да о оваквом из-
бору размишља како му драго.
КАКО СУ СЕ ЈЕВРЕЈИ БОРИЛИ ПРОТИВ МИДИЈАНАЦАИ НАДВЛА-
ДАЛИ ИХ
1) Из горе описаних разлога Мојсије је, како већ рекосмо, напокон

одлучио да пошаље војску против Мидијанаца, војску која је све у све-
му бројала дванаест хиљада бораца, при чему је узео подједнак број из
сваког племена, а за њиховог заједничког заповедника наименовао је
Финеса. Овога смо Финеса малопре помињали као истакнутог заштит-
ника јеврејских закона и онога ко је насмрт казнио Зимрија када их је
овај прекршио. Мидијанци су, међутим, унапред сазнали да Јевреји до-
лазе, схвативши да ће се ови изненадно наћи пред њима. Стога су сабра-
ли сву своју војску и утврдивши прилазе својој земљи очекивали долазак
непријатеља. А када се ови појавише, заметну се битка у којој паде огро-
ман број Мидијанаца — толико беше мртвих да се нису могли пребројати,
а међу њима погибоше и сви њихови краљеви, петорица на броју, то јест
Еви, Зур, Реба, Хур и Рекем, од којих овај последњи носи исто име које и
главни и престонички град Арабије, а који се до данас од стране свих ара-
бијских народа назива Арекем по имену тог краља који га је подигао, али
је његово грчко име — Петра — много познатије. Након што су неприја-
тељи разбијени, Јевреји похараше њихову земљу и отеше велики плен, уз
то побивши све становништво, жене као и мушкарце; у животу су једи-
но сачували девице, будући да такав беше Мојсијев налог Финесу који је
војску са похода вратио без претрпљене штете и са огромним пленом: пе-
десет две хиљаде грла рогате стоке, седамдесет пет хиљада и шест стоти-
на оваца, шест стотина хиљада мазги, са безмерном количином златног
и сребрног покућства што су их Мидијанци употребљавали у својим до-
маћинствима; јер они беху толико имућни да су се олако могли предава-
ти раскоши. Са собом је Финес довео и тридесет две хиљаде заробљених
девица43. Потом је Мојсије разделио плен и један педесети део дао Фине-
су и двојици свештеника а други исти толики део уделио Левитима, а за-
тим остатак разделио народу. Након тога почеше срећно живети због за-
добијања обиља вредних ствари, а недаће их нису посећивале нити спре-
чавале да уживају у свом благостању.
2) Али је тада дошло време у којем Мојсије стиже до дубоке старости, и
он наименова Јошуу за свога наследника, једнако у добијању заповести од
стране Бога, и као врховног војног заповедника уколико Јевреји икада по-
ново буду морали да за таквим осећају потребу; а ово је наследно повера-
вање бриге за јавно добро учињено по наредби Божијој. Надаље је Мојсије
поучио Јошуу о свим знањима која се тичу како законâ, тако и самог Бога.
3) У ово време два су племена — Гадово и Рубеново — као и половина
племена Манасијиног, киптела од обиља стоке, као и од свих других посе-
да који указују на благостање; они се стога састадоше и њихови поглава-
ри пођоше до Мојсија, те овога преклињаху да им додели, као њихов по-
себан удео, земљу Аморићана задобијену правом рата, а која беше плод-
на и погодна за напасање стоке. Али Мојсије, претпостављајући да се они
боје борбе са Канаанитима, и да су се домислили разлога обезбеђивања
сточне испаше као згодног изговора за избегавање рата, прозва ове људе
опаким кукавицама, рекавши им да су иза свог доласка заправо смисли-
ли тобоже пристојан изговор за свој кукавичлук, будући да им је једино
стварно на уму да живе у раскоши и лагодности, док су сви остали Јевреји
морали и даље да мукотрпно делају како би задобили земљу сличну оној
коју су они сада жудни да присвоје. Рече им Мојсије још и то како зна да
су невољни да даље наступају и подвргну се даљим тешким служењима
сада када би требало, по Божијем обећању, да пређу Јордан и напокон по-
беде оне непријатеље на које им је Бог указао и да освоје њихову земљу.
Али се ова племена, када видеше да је Мојсије киван на њих, и када не мо-
гоше порећи да је он оправдано незадовољан њиховим захтевом, поче-
ше бранити, рекавши да нису због страха од опасности, нити због своје
лењости учинили овај захтев, већ да би плен који су освојили могли оста-
вити на безбедном месту, те се тако брже кретати, спремније подносити
тешкоће и напокон се окретније борити. Овоме додадоше и то да ће, уко-
лико им он допусти да подигну градове у којима ће моћи да похране и са-
чувају своју децу, жене и сав иметак, они безусловно поћи даље са остат-
ком војске. Мојсије беше задовољан овим последњим што чу од тих пле-
мена, те позва првосвештеника Елеазара, Јошуу и старешине свих племе-
на, и овим молиоцима допусти да запоседну земљу Аморићана, али само
под условом да се одмах придруже својим сународницима у рату, то јест
чим буду довршили све што им је за насељавање потребно. Под тим усло-
вом, дакле, они преузеше земљу Аморићана, подигоше у њој чврсте гра-
дове и у ове уведоше своје жене и децу, те довршише све остало што беше
сметња укључењу у напоре будућих ратних похода.
4) Мојсије такође подиже десет градова од оних четрдесет и осам [на-
мењених Левитима], од којих три додели онима који су нехотице посе-
кли неку особу и због тога одбегли, одредивши их као места прогонства,
које је морало трајати током читавог живота првосвештеника за чије се
власти убиство и одбегнуће догодило; а након смрти тог првосвештени-
ка Мојсије је допуштао кажњенику да се врати дому. А за време њего-
вог изгнанства рођаци убијеног смели су, по закону, пронаћи и погуби-
ти убицу, али само уколико би га ухватили изван граница града у који је
одбегао, а ово допуштење освете за убиство није било дато ниједној дру-
гој особи. Градови који су издвојени за ове бегунце били су: Безер, на гра-
ници са Арабијом, Рамот, у земљи Галад, и Голан, у земљи Башан. Такође
су, по Мојсијевој заповести, од градова намењених Левитима имала бити
додељена још три града за живот оваквим бегунцима, али не пре но што
Јевреји уђу у посед Канаана.
5) У то време до Мојсија дођоше угледници племена Манасијиног, и
обавестише га да је преминуо један истакнути човек њиховог племена,
по имену Зелофехад, који иза себе није оставио синове већ само кћери, те
га упиташе да ли ове кћери могу наследити очеву земљу или не. Мојсије
одговори да, уколико се оне буду удале унутар њиховог племена, могу са
собом понети очински посед, али уколико се одлуче да пођу за мужа из
другог племена, мораће своје наследство оставити очевом племену. Тако
је отада остало од Мојсија заповеђено да свачије наследство мора остати
унутар племена у којем је наслеђено.
О ДРЖАВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ КОЈУ ЈЕ МОЈСИЈЕ УСТАНОВИО, И КАКО
ЈЕ ПОТОМ НАПУСТИО СВЕТ
1) Када се наврши четрдесет година лутања, у року од тридесет дана

Мојсије окупи сабор поред реке Јордан, на месту на којем данас стоји град
Абила, богат палминим стаблима; па када се цели народ сабра, он им ова-
ко проговори:
2) „О, ви Израелити и моји ратни другови, који ми бејасте садрузи на
овом дугом и нелагодном путу! Будући да воља Божија, и терет позних
година којих бројим стотину и двадесет, захтевају да напустим овај жи-
вот; и будући да ми је Бог забранио да вам будем покровитељ и предвод-
ник у ономе што је преостало да буде урађено с оне стране Јордана, сма-
трам да је умесно да ни сада не напустим своја настојања у погледу ваше
добробити, већ да учиним највише што могу да вам осигурам вечно ужи-
вање ваљаних ствари, као и спомен на мене када будете окружени вели-
ким обиљем и благостањем. Допустите ми, дакле, да вас посаветујем на
који ћете начин постићи и сачувати срећу, те је оставити као заувек бла-
гословен посед деци својој после вас — допустите ми да то кажем, а онда
допустите да напустим свет. И мислим да не заслужујем ма шта мање од
вашег пуног поверења у ове моје последње речи, једнако због свега онога
немалог што сам већ за вас учинио, али и стога што, када се душе спремају
да напусте тело, оне говоре с најистинитијом разрешеношћу. Чујте, дакле,
о децо Израела! Постоји само један извор среће за читаво човечанство, а
то је милост Божија, јер је Он једини кадар да подари добра онима који их
заслужују, али и да их ускрати онима који противе Њега греше; и управо
према том једином извору, уколико се понашате према Његовој вољи и
према ономе што вас ја, који довољно добро разумевам Његове намисли,
бодрим да чините, бићете једнако почаствовани благословом и уважава-
ни од стране свих људи, и никада нећете допасти недаћа нити ће ваша
срећа престати; само тако ћете одржати у свом поседу све оно добро што
већ имате, и брзо стићи до поседовања онога што тренутно прижељкује-
те — али то само уколико будете послушни онима које вам Бог даје да их
следите. Уз то не смете бирати ниједан начин владавине другачији од за-
кона које сте добили, баш као што не смете занемарити начин обожавања
Господа којег сада упражњавате, нити га заменити претпоставивши ње-
му ма који други облик богоштовања. А ако будете овако чинили, бићете
најхрабрији међу људима у подношењу терета ратовања, и ниједан вас не-
пријатељ неће моћи лако покорити: јер, све док је Бог са вама као помоћ
у делима можете очекивати да ћете бити кадри да презрете омразу остат-
ка човечанства, због чега су управо вама обећане велике награде у час-
ти људској — но и то само уколико будете кадри да такву часност проне-
сете и сачувате целим својим животом. Ово кажем јер је част људскости
уистину главна и прва међу свим наградама, и само по њој бива удеље-
но обиље других; а то значи да ће само непрестано упражњавање врли-
не часности према другим људима учинити ваш властити живот срећним
а ваше име славнијим но што иједно страно може бити, осигуравши вам
и непорецив углед међу потомством. Ове ћете благослове моћи да задо-
бијете само уколико будете слушали и држали се закона које сам вам, по
Божијем откривењу, пренео, а то значи да пре свега и поврх свега непрес-
тано размишљате о мудрости која се у њима находи. Ја сâм, пак, одлазим
од вас, наређујући вам да задовољство налазите у ваљаним делима, и пре-
поручујући вас мудром вођењу вашег закона, баш као и тако прикладном
поретку ваше државне владавине и врлинама ваших вођа који ће бринути
о ономе што је у корист свију вас. А тај Бог, који је све досад био ваш ис-
тински Предводник, и по чијој сам вам вољи и ја био управљан, неће са-
да ставити тачку на бдење својег провиђења над вама, већ ћете, све дотле
док будете желели да Њега имате за заштитника у вашој потрази за врло-
шћу, уживати и Његово старање за вас. Ваш првосвештеник Елеазар, као
и Јошуа са сенатом и старешинама ваших племена, ићи ће пред вама и са-
ветовати вам оно што је по вас најбоље, а што ће, уколико то будете слу-
шали, учинити да ваша срећа траје; њима треба, дакле, да свој слух окре-
нете без устезања, осетљиви на то да ће само они који добро науче да бу-
ду управљани моћи добро и другима да управљају, што значи: уколико
се и сами буду уздигли до узора у послушању. А ви немојте сматрати да
се слобода састоји у противљењу оним упутствима за које ваши управи-
тељи сматрају да су по ваш заједнички опстанак и живљење најумеснија
— као што сада своју слободу не смештате ни у шта друго до у опадање
ваших добротвора, што је погрешка чије би избегавање могло учинити да
у временима које долазе ваши послови доспевају до срећнијих околности
но што досад беше случај. Уз то, не би се требало предавати толикој коли-
чини страсти у тим питањима, као што сте често чинили бивајући веома
гневни на мене; јер ви знате да сам ја много чешће био у смртној опаснос-
ти од вас него од непријатеља наших. Али ово што сада желим да речи-
ма у вама постигнем не чиним из пребацивања, јер нипошто не сматрам
исправним да сада, када напуштам овај свет, себе таквог приведем у ва-
ше сећање, оставивши вас у љутњи према мени — уосталом, зашто бих
то сада чинио, када се ни у доба када сам од вас доживљавао само тего-
бе, ипак на вас нисам срдио; већ вам ово говорим како бисте надаље би-
ли мудрији, и да вас поучим ономе што је добро за вашу властиту безбед-
ност. Да никада, дакле, више не будете неправедни према онима који вас
воде, чак и онда када будете имућни, као што ћете у великој мери бити
када пређете Јордан и запоседнете земљу Канаанску. Али када једном бу-
дете тако далеко доспели у богатству, у случају да презрете и занемарите
врлину једнако ћете лако бити лишени и наклоности Божије; а ако од ње-
га направите свог непријатеља, тада ћете бити поражавани у сваком ра-
ту, а земља коју сте једном запосели биће поново освојена од стране ва-
ших противника, а све уз велике укоре вашем понашању. Бићете расути
диљем света и као робови ћете испунити земљу и море; а када једном бу-
дете искусили оно што вам сада казујем, тада ћете се покајати и поново
сетити закона које сте погазили, али тада ће бити прекасно. Зато вас сада
саветујем да, уколико сте намерни да сачувате своје законе, не остављате
у животу ниједног непријатеља свога када га победите, већ да као на своју
повластицу гледате на могућност да их све уништите, да не бисте, уколи-
ко им допустите да живе, доцније пробали њихове обичаје и њима разје-
ли своје властите навике. Надаље вас такође преклињем да разорите њи-
хове олтаре и свете гајеве, и каква год [обредна места] и храмове да међу
њима нађете, те да напослетку све на исти начин спалите, цели њихов на-
род па и свако сећање на њих; јер ће вам само на тај начин бити осигура-
но постојање вашег благословеног поретка. А како бих предупредио ваш
пад у непознавање врлине, и изопачавање ваше природе у грех, устано-
вио сам вам, по савету Божијем, законе и облик управљања, који су то-
лико ваљани да ћете, уколико их се држите, бити од свих цењени као нај-
срећнији међу људима.“
3) Након што ово изговори Мојсије им уручи законе и устројство вла-
сти, записане у књизи. На све ово људи стадоше плакати и показаше се
силно дирнути осећањем неисказиве потребе за својим предводником,
стога што се присетише кроз колико је опасности прошао и са каквом се
преданошћу старао о њиховом опстанку; људи клонуше духом на поми-
сао шта ће се с њима догодити када њега једном не буде, те најзад поми-
слише како више никада неће имати таквог вођу какав је он био. Поврх
свега страховаху да се Бог више неће једнако о њима старати када више
међу њима не буде Мојсија, који се тако много за њих заузимао. Такође
зажалише због свега онога што су му у љутњи изговорили у пустињи, те
се због свега тога нађоше у дубокој жалости, толико да цели народ као је-
дан поче плакати тако горко, да је превазилазило моћ било којих речи да
им олакшају њихов јад. Па ипак, сâм Мојсије им подари какву–такву уте-
ху, позвавши их да размисле какве вредности за њега може сада имати то
што за њим плачу, те их још једном замоли да сачувају облик власти как-
вог им иза себе оставља; и са тим речима се тога пута сабор растури.
4) Сходно свему реченом, сада ћу најпре описати облик владавине
који беше толико примерен достојанству и врлини Мојсијевој; тако ћу
оне који читају ове Старине обавестити какво беше наше изворно држав-
но уређење, а потом ћу продужити са приповедањем даљих повести. На-
чела овог устројства још увек постоје записана онако како их је Мојсије
оставио; и ми опису нећемо додати ништа од украса, нити, пак, иједан
став који нам сâм Мојсије није завештао; једина промена коју ћемо увес-
ти биће учињена да би се неколико врста закона сабрало у један веродос-
тојан систем; јер су они у његовом рукопису остављени тако као да су слу-
чајно расути онако како су њему изношени, односно онако како их је ре-
дом сазнавао испитујући Бога. Ову сам напомену сматрао да је неопход-
но унапред изнети, да ме не би когод од мојих земљака прекоревао др-
жећи како сам због предстојећих речи крив ради богохуљења. Толико о
томе. Одмах ћу рећи да један део нашег општег поретка укључује законе
који припадају политичком устројству наше државе. Што се тиче оних за-
кона што их је Мојсије оставио као начин регулисања нашег заједничког
општења и међусобног опхођења, њих сам сачувао за део разматрања који
ће се тицати нашег начина живота, односно таквих прилика које ти зако-
ни уређују; а то сам намеран да напишем, уз Божију помоћ, након што бу-
дем завршио дело на којем управо сада радим.
5) [Овако је говорио Мојсије:] „Када једном будете запосели земљу Ка-
наан, и будете доспели до доколице у којој ћете моћи уживати у свим до-
брима што се у њој налазе, и када се касније будете решили да подиже-
те градове, будете ли чинили оно што је мило Богу, задобићете трајно др-
жавно благостање. Нека буде онда један град у земљи Канаанској, и не-
ка његов положај буде такав да буде најпогоднији за сва његова ваљана
својства и по изгледу достојан његовог значаја, и нека онда тај град сâм
Бог изабере преко пророчког откривења. Нека се у њему потом нађе један
храм, и у њему олтар, али такав да није дигнут од тесаног камења, већ од
стења што ћете га ви сви заједно без реда сакупити; а ово стење, када га
будете избелили кречом, добиће велику привлачност и биће на око пре-
красно. Нека приступ храму не буде преко степеника44, него косином уз-
дижућег тла. И нека осим тога не буде више ниједног олтара и ниједног
храма ни у једном другом граду; јер је Бог један и народ је јеврејски је-
дан.“
6) „Онај који богохули нека буде каменован. И нека потом обешен виси
на дрвету целог дана, и нека затим буде неприметно и бедно сахрањен.“
7) „Нека они који живе тамо докле ће досезати границе земље у поседу
Јевреја, три пута годишње долазе до града у којем ће се налазити храм, ка-
ко би захвалили Богу за све претходне добробити и како би га могли мо-
лити за све што убудуће од Њега желе да добију; и нека они на овакав на-
чин одржавају међусобно пријатељско општење преко сусретања и зајед-
ничких светковања, јер је веома пожељно да они који припадају истој ло-
зи, и који живе према истим законским узусима, не остају једни другима
далеки. А ова познанства одржаваће се општењима, кроз виђења и раз-
говоре, током којих ће обнављати успомене на ово јединство; јер ако они
међусобно не буду стално општили, једни другима више неће бити ништа
друго до пуки странци.“
8) „Нека се од ваших плодова издвоји десетина, поред оног што је
одређено да морате давати свештеницима и Левитима. Ове плодове мо-
жете издавати и у унутрашњости, али они морају бити употребљени о
празницима и жртвовањима која се прослављају у светом граду; јер је по-
штено да можете уживати у плодовима земље коју вам је Бог дао у посед,
те да преко њих носите част дародаваца.“
9) „Нећетe нудити жртве од најамнине жене која је проститутка45,
јер Бог није задовољан ничим што потиче из такве злоупотребе приро-
де, а ниједна не може бити гора од злоупотребе сопственог тела. На сли-
чан начин, нико не може утврђивати цену онога што покрива такву же-
ну, или онога што се користи у лову или при чувању оваца, и потом од то-
га жртвовати Богу.“
10) „Нека нико не хули на оне богове које други градови уважавају;
нити било ко сме украсти оно што припада туђим храмовима, а ни узима-
ти дарове који су намењени ма којем божанству.“
11) „Нека нико oд вас не носи одећу направљену од вуне или лана, јер
су ови намењени само за одећу свештеника.“
12) „Када се народ састане заједно сваке седме године у светом гра-
ду да би принео жртве током празника табернакула, нека се првосвеште-
ник попне на високи сто одакле се може чути, и нека чита законе народу;
и нека ниједна жена нити дете не буду спречени у чувењу овог читања, па
чак нити иједан слуга. Јер је добро да ови закони буду урезани у њиховим
душама и сачувани у њиховом памћењу, те да се тамо више не могу оне-
чистити; јер ће на овај начин они бити криви и због оног греха за који се
више не буду могли бранити незнањем онога што им закон налаже да чи-
не. Осим тога, закони ће над њима имати већи утицај уколико им јасно
проричу шта ће их снаћи уколико их прекрше. Утискујући у њихове ду-
ше оно што им је заповеђено да чине, може им увек бити на уму које су
намере закона презрели и погазили, те тако сами били виновницима соп-
ствених несрећа. Нека и деца уче законе као прво чему бивају поучавани,
а што ће бити и оно најбоље што имају сазнати, јер ће бити узроком њи-
хове будуће среће.“
13) „Нека се свако пред Богом спомиње повластица што нам их је Он
уделио приликом избављења из Египта, и то нека се чини два пута днев-
но, када почиње дан и када наилазе сати намењени починку; јер је захвал-
ност већ по својој природи исправна, и служи не само као начин окре-
тања прошлости, већ и као начин призивања будућих милости. Нека љу-
ди такође урежу главне благослове које примише од Бога на своја врата,
и иста подсећања на њих нека покажу и на својим рукама; и нека такође
носе на својим челима и рукама она чуда која објављују моћ Божију и Ње-
гову добронамерност према нама, како би се Божија спремност на благо-
сиљање могла посвуда упадљиво показати.“
14) „Нека у свакоме граду буде по седам судија, и то таквих који су пре-
тходно били најревноснији у упражњавању честитости и правичности.
Нека сваки судија има по двојицу службеника додељених му из племе-
на Левија. Нека они који су изабрани да суде у више градова буду вео-
ма почаствовани, и нека у њиховом присуству никоме не буде допуште-
но да ружи кога другог човека, нити да се дрско понесе према њима; ово
све, јер је природно да страхопоштовање према онима који носе високе
положаје међу људима у њима произведе и страхопоштовање према Богу.
Нека онима који суде буде допуштено да доносе одлуке према ономе што
сматрају да је исправно, осим ако неко може доказати да су примали ми-
то, изопачавали правду, или ако може навести било који доказ оптужбе
против њих, а због којег се може очигледно показату да су донели какву
неправичну пресуду; јер није примерено да парнице буду јавно решаване
с обзиром на могућу добит, или на достојанство парничара, већ онај који
суди треба да пре свега другог процењује шта је то што је исправно, иначе
би при супротном поступању Божија воља била презрена и као подређе-
на оном утицајном човеку који страшећи судију својом моћи проузрокује
неправичну пресуду; јер је управо у правди моћ Божија. Такав судија на-
грађује оне са великим достојанством, чиме претпоставља да су они моћ-
нији од самог Бога. Али уколико те судије нису кадре да дају исправну
пресуду у случају који се појави пред њима (а овај случај није редак у људ-
ским пословима), нека тај случај буде као нерешен послан у свети град, и
нека тамо првосвештеник, пророк и веће синхедриона одлуче онако како
се њима чини да је исправно.“
15) „Али нека се никада не верује једном сведоку већ тројици, или нај-
мање двојици, и то само таквима чије сведочење може бити потврђено
њиховим исправним дотадашњим живљењем. И нека женама не буде до-
пуштено сведочење, због лакомислености и дрскости њиховог пола46, баш
као ни слугама, због нискости њихове душе, будући да је вероватно ка-
ко неће говорити истину било због наде у какву добит или због страха од
какве казне. Али ако ико поверује да може лажно сведочити, треба га осу-
дити када му кривица буде доказана, да поднесе исте оне казне што их је
добио или требало да добије онај против кога је лажно сведочио.“
16) „Ако на било којем месту буде почињено убиство а починилац не
буде пронађен, нити има било какве сумње на некога да је мрзео убијеног
те да га је због тога убио, нека буде спроведена веома марљива потрага за
убицом, и награде обећане ономе ко га буде открио; али ако се и даље ни-
каква обавештења не пронађу, нека се високе судије и сенати оних градо-
ва који леже близу места на којем је извршено убиство састану заједно и
измере раздаљину од места где лежи мртво тело. Нека затим високи су-
дија најближег града одатле прибави јуницу и доведе је у долину, до мес-
та где земља никада није заорана нити дрво засађено, и нека исече тети-
ве јуници. Нека онда свештеници, Левити, као и сенат тог града, узму во-
де и оперу руке изнад главе јунице, те нека отворено изјаве да су њихове
руке чисте у том убиству, те да га нису сами починили, нити на било који
начин помогли ма коме ко га је починио. Нека такође замоле Бога да бу-
де милостив према њима, те да више ниједан тако ужасан злочин не буде
учињен на тој земљи.“
17) „Аристократија, и начин живота под њом, најбољи је од свих
друштевних поредака, и никада не би требало да имате склоности према
ма којем другом облику владавине, као што је и добро да увек волите тај
облик у којем ћете имати законе за своје једине управитеље, а сами упра-
вљати своје понашање према њима: ово, јер вама није потребан саврше-
нији управитељ од Бога. Али ако будете желели краља, нека то онда бу-
де неко из вашег властитот народа, и нека се увек и непрестано брижно
стара око правичности и других врлина. Нека се потчини законима и не-
ка процењује Божије заповести као највишу мудрост; али му не допусти-
те да ма шта учини без првосвештеника и гласова сенатора; не допусти-
те му да има велики број жена, нити да јури за изобиљем богатстава ни-
ти множином коња, јер би се могао одвише узохолити да би више био ка-
дар потчинити се законима. А ако буде заражен ма којом од тих штетних
страсти, нека буде зауздан, да не би постао толико моћан да његова власт
постане неспојива с вашим благостањем.“
18) „Нека не буде цењено као законито померање граница, нити на-
ших властитих, нити оних народа са којима живимо у миру. Старајте се
о томе да не уклањате међаше који су такорећи божански и непомерљи-
ва оивичења права што их је сам Бог поставио да трају заувек; ово стога
што је прелажење преко граница, и отимање земље другима, повод за рат
и побуне, а они који померају границе нису далеко од покушаја да потко-
пају законе.“
19) „Онај који засади комад земље стаблима која доносе плода пре
четврте године, неће доносити никакве првородне плодове Богу, нити ће
их он сам користити, будући да нису произведени у исправно доба; јер ка-
да се природи силом намеће да рађа у доба које није сама одредила, пло-
дови нису исправни ни за Бога нити за властиту употребу; али нека вла-
сник сакупи све што је узрасло у четвртој години, јер је тада право до-
ба за рађање. И нека тај што је сабрао плодове ове донесе у свети град и
потроши их, заједно са десетком његових осталих плодова, на гозбе са
својим пријатељима, са сирочићима и удовицама. Пете године, пак, пло-
дови припадају само њему, и може их користити како му драго.“
20) „Не треба семеном сејати комад земље који је засађен виновом ло-
зом, јер је довољно да земља прехрани ту биљку, те да не буде додатно
кињена орањем. Земљу би требало да орете воловима, и да не терате друге
животиње под исти јарам с њима, већ обрађујте своју земљу животиња-
ма које су истог соја. Семење такође мора бити чисто, без додатних меша-
вина, и не треба да буде сложено од две или три сорте будући да се при-
рода не радује јединству ствари које нису сличне по својој природи; ни-
ти би требало дозволити да се укрштају животиње различитих врста, јер
постоји разлог за страх да ће се оваква неприродна злоупотреба са жи-
вотиња различитих врста проширити на људе, иако своје прво јављање
развија из рђавих упражњавања поводом таквих незнатнијих ствари. Ни-
ти треба дозволити иједну појаву чијим се опонашањем ма који ступањ
подривачког дејства може увући у државни поредак. Ни закони такође
не смеју пренебрегавати важност ни најнезнатнијих питања, већ и так-
ва треба обезбедити могућношћу лаког опхођења с њима на један приме-
рен начин.“
21) „Нека они који жању и сакупљају пожњевено жито ово упласте у
стогове, али нека оставе неколико руковети за оне који у оскудици немају
довољно да преживе, како би им помогли и опскрбили их довољно за голи
опстанак. На исти начин, када убиру грожђе, нека оставе мало гроздова
за сиромашне, и нека такође за њих издвоје мало маслина када њих буду
сакупљали, допустивши да у раздеоби учествују и они који немају ничег
свога: све ово стога што корист која исходи из узимања свеколиког при-
носа сигурно није тако значајна као корист која се добија од захвалности
сиротих. А Бог ће обезбедити да земља још вољније рађа ониме што је по-
требно за исхрану људи у случају да не бринете само о сопственом добит-
ку, већ имате обзира и према помагању других. Немојте забрњичити уста
волова док газе житне класове на поду за вршење, јер није правично за-
државати животиње које су наши садрузи у раду, као и све друге који са-
учествују у послу, да са своје стране и својом мером уживају плодове сво-
га рада. Такође немојте бранити оним намерницима који пролазе покрај
родне земље у време када плодови дозревају да ове додирну, већ их сами
позовите да се насите ониме што сте од земље добили. И нека се ово јед-
нако односи на ваше земљаке и на туђинце — јер треба бити захвалан на
прилици да уделите своје дозреле плодове, при чему, опет, није законито
дозволити им да ове са собом и понесу. Такође нека берачи грожђа, након
што убране гроздове понесу до муљача, не одбију успутне намернике да
грожђе пробају; јер је неправично из злобе спречавати оне који су грожђа
жељни да узму удела у уживању добара која су нам доспела захваљујући
Божијој вољи, и то док је сезона бербе у јеку а зрење напредује како је Бо-
гу угодно. Штавише, уколико неко из бојажљивости зазире од тога да се
дотакне ових плодова, нека буде охрабрен да се њиме користи (при чему
мислим на Израелите) као да су такви и сами власници и господари, сто-
га што међу свим Израелитима постоји родбинска веза. Нека чак и жуд-
ни људи из других земаља узму учешћа у овим знацима пријатељства што
их је Бог доделио у њима одређеном годишњем добу; јер не треба сма-
трати за узалудно потрошено оно што рођаци међусобно једни другима
од дарова прослеђују, будући да је Бог уделио велики број добрих ствари
људима, не само да би сами уживали користи, већ такође да би их и дру-
гима препуштали у име великодушности; поред тога, Бог је жељан да на
овај начин и другима стави до знања своју посебну милост коју указује
људима Израела, и колику им безграничну Он приноси благодат, када и
они изобилно удељују своје вишкове приноса чак и потпуним странци-
ма. У случају да неко не поступа по овом закону, нека се избичује са четр-
десет мање један удараца47 од стране јавног џелата. Нека поднесе ову каз-
ну, која је једна од најсрамотнијих за слободног човека, а ово стога што је
поступио попут роба и због добити укаљао своје људско достојанство; јер
је исправно да ви који имате искуство страдавања под недаћама у Египту,
као и под онима у пустињи, будете потпора онима који се нађу у слич-
ним околностима; и сада када сте, захваљујући милосрђу и Провиђењу
Божијем, задобили изобиље за себе, правично је да део тог изобиља раз-
делите, са истом наклоношћу коју је Бог вама указао, онима којима је то у
немаштини потребно.“
22) „Поред она два десетка за које вам рекох да их морате плаћати сва-
ке године — један за Левите а други за празнике — обавезни сте и да сваке
треће године разделите и трећи десетак онима који су тога потребити48,
такође и женама које су удовице, и деци која су сирочад. А што се тиче
зрелих плодова, нека се они најпре похране у Храму; а када Бог буде бла-
гословљен за оно што је земља људима понела и што је Он људима дао на
поседовање, и када власници такође понуде све оне жртве које им закон
прописује да принесу, нека се онда први принос да свештеницима. Али
када неко уради овако, и када донесе десетак од свега што има, заједно са
оним првородним приносима за Левите и за празнике, па када се потом
врати дому, нека тај онда стане пред свету кућу и узврати захвалнице Бо-
гу за то што је Јевреје избавио из сатирућег опхођења према њима у Еги-
пту, и за то што им је дао добру и пространу земљу чије су плодове надаље
слободни уживати. Па када затим отворено посведочи да је у потпуности
исплатио дужне десетке [и друга задужења] према Мојсијевим законима,
нека онда умоли Бога да довека буде милосрдан и благ према њему, и да
такав исти продужи да буде свима Јеврејима, једнако тиме што ће сачува-
ти сва она добра што им их је већ дао, и овоме још придодати све оно што
је у Његовој моћи да им убудуће удели.“
23) „Нека се Јевреји жене, када доспеју до година за то примерених,
девицама које су слободне и рођене од добрих родитеља. А онај који не
ожени девицу нека не саблажњава жену другог човека, и њу жени па та-
ко ојађује њеног бившег мужа. Нека слободни људи не жене робиње, ма-
кар и да према њима осећају снажну привлачност; јер је пристојно, и пи-
тање достојанства самих тих људи да управљају својим осећањима. На-
даље, нико не сме женити проститутку чије брачне жртвене понуде, које
потичу од продаје тела, Бог неће примити. Јер ће само на овај начин нара-
ви деце бити слободољубиве и склоне врлинама — мислим, онда када ни-
су рођена од искварених родитеља и од пожудног здруживања са таквом
женом која није слободна. Ако неко венча жену за коју мисли да је деви-
ца а касније пронађе да она то није, нека слободно ради тако да је оптужи
и позове се на утврђене показатеље49 како би довољно снабдевен докази-
ма подржао своју оптужбу. И нека отац или брат ове жене, или неко ко је
после њих њен најближи рођак, ову одбрани уколико она обезбеди пре-
суду у своју корист, према којој она није крива, те нека је остави да живи
са својим мужем који ју је оптужио, при чему муж надаље више неће има-
ти никакво право да је отера, осим уколико му дâ веома велики повод за
сумњу, такав да му се ни на који начин не може противречити. Али онај
који оптужбу и клевету против своје жене изнесе на срамотан и прена-
гљен начин, нека буде кажњен са четрдесет мање једним ударцем бича, и
уз то плаћањем педесет шекела женином оцу. Уколико се, пак, докаже да
је жена оскрнављена, и уз то потиче од профаног света, нека буде каме-
нована стога што није сачувала своје девичанство све док није законито
венчана; у случају, пак, да је кћер свештеника, нека буде жива спаљена.
Уколико неко има две жене, а при том веома поштује и љубазан је само
према једној од њих, било због својих осећања било због њене лепоте или
каквог трећег разлога, а другу при том не уважава, и уколико је син воље-
не жене млађи од сина рођеног од стране друге жене, али настоји да пра-
во прворођености присвоји захваљујући очевој љубазности према својој
мајци, те на тај начин добије двоструки део очеве имовине јер сам му тај
двоструки износ ја доделио законима — нека ово не буде дозвољено, јер
није правично да онај који је старији по рођењу буде ускраћен за оно што
му припада, само на основу очевог располагања сопственом имовином, а
због тога што се према његовој мајци отац не опходи једнакомерно. Онај
који оскрнави жену удату за другог мушкарца, а у случају да је за то имао
њен пристанак, нека и он и она буду осуђени на смрт, јер су обоје једна-
ко криви; мушкарац зато што је наговорио жену да се својевољно потчи-
ни најнечистијем чину, претпоставивши га брачној заједници, а жена за-
то што је наговорена да допусти да буде оскрнављена, било због задо-
вољства или због добити. Aко, међутим, мушкарац приђе жени када је
она сама, и присили је на блуд тамо где никога нема ко би јој притекао у
помоћ, нека само он буде убијен. Нека онај који је оскрнавио још невен-
чану девицу буде приморан да је ожени, али уколико га девичин отац не
жели за њеног мужа, нека плати педесет шекела као цену за њено скрна-
вљење. Нека онај који се из било којег разлога жели развести од своје же-
не (а много таквих случајева се дешава међу мушкарцима), нека, дакле,
тај пружи писмено уверавање да је више никада неће користити као своју
жену, јер на тај начин она постаје слободна да се уда за другог мушкарца,
будући да јој, пре но што је дат овај доказ развода, то није дозвољено. Али
уколико се исто понови и са другим мужем, или ако, у случају да други
муж премине, онај први затражи да се поново за њега уда, није законито
да му се она врати. Ако женин муж умре и остави је без деце, нека је оже-
ни његов брат, и нека сина којег добије с њом назове по братовљевом име-
ну, и одгаја га као наследника његовог иметка, јер ће овакво поступање
служити општој добробити будући да се на тај начин породице неће га-
сити, а посед ће остати међу родбином. Ово ће такође бити и на утеху же-
нама у несрећи, да се удају за следећег сродника њихових покојних муже-
ва. Али уколико је брат не жели узети за жену, нека жена дође пред сенат
и отворено просведује због тога што је овај не прихвата за жену, већ вређа
успомену на свог покојног брата док је она, пак, вољна да остане у поро-
дици и понесе његову децу. А када сенат испита разлоге тог човека због
којих се противи овом браку, било да су ти разлози ваљани или неоправ-
дани, спор мора доћи до следећег исхода: жена ће развезати сандале тог
брата и пљунуће му у лице, и рећи да он заслужује такво њено прекорно
поступање будући да је увредио успомену на покојника. И нека он онда
напусти сенат и довека на себи носи овај укор, а нека се њој допусти да се
уда за кога јој драго, таквог који брак са њом тражи. Надаље, уколико ма
ко узме заробљеницу, било да је девица или таква да је већ била удата, и
намеран је да је ожени, нека му не буде дозвољено да је доведе у своју по-
стељу или да с њоме живи као са женом пре но што она обрије своју гла-
ву и на себе обуче одећу ожалошћене, те оплаче своје рођаке и пријатеље
који су посечени у борби, јер на тај начин она може дати одушку својој ту-
зи за њима, а после тога се може посветити празновању и удаји; јер је до-
бро за њега да узме жену, како би имао деце са њом, те да буде предусре-
тљив према њеним склоностима, а не да се искључиво поводи за својим
задовољством не водећи рачуна шта је њој угодно. Али након што прођу
тридесет дана као време за оплакивање, јер је толико довољно за смотре-
не људе да ожале своје најближе, нека онда њих двоје продуже до оства-
рења брака; али у случају да је мушкарац задовољио своју пожуду а на-
даље је одвише горд да би жену узео за супругу, нека више не буде у њего-
вој моћи да је има као робињу, већ нека је пусти да иде куда јој драго, до-
бивши повластице слободне жене.“
24) „Што се тиче оних младића који презиру своје родитеље и не ука-
зују им дужне почасти, већ их вређају било стога што их се стиде или зато
што налазе да су сами мудрији од њих — нека их родитељи најпре речима
укоре (јер су они по природи узора подобни да постану њихове судије), и
нека им кажу овако: да они станују заједно не због задовољства, нити због
увећања њиховог богатства удруживањем прихода, већ да су они одгаја-
ли децу како би ова о њима бринула у старости, те да преко њих могу та-
да добијати оно што им је потребно. И нека им даље кажу: ‘Када ти бејаше
рођен, ми смо те са радошћу одгајали и већма захваљивасмо Богу за твој
долазак, и време ти поклањасмо с великом бригом, и не штедесмо ни у че-
му што је могло бити корисно за твој опстанак и твоје поучавање у оно-
ме што је најбоље. А сада, будући да је разумно опростити грехове онима
који су тако млади, нека ти буде довољно онолико знакова твог презирања
што си нам их већ показао; промени се, и владај се мудрије у времену које
долази; сети се да је Бог незадовољан онима који су дрски према својим
родитељима, будући да је и Он сâм Отац читаве људске расе, те се чини да
и Он мора понети део тoг срамоћења које пада на оне који носе исто име
онда када немају достојног узврата од стране своје деце. А таквој деци за-
кон досуђује неумољиве казне, такве какве ти никада ниси искусио.’ Уко-
лико је дрскост младих људи овиме излечена, нека они прођу без укора
који је њихово претходно понашање заслуживало; јер ће се на овај начин
показати доброта законодавчева а родитељи ће бити задовољни, будући
да не гледају радо на то да било њихова кћер или син буду кажњени. Али
уколико се догоди да се ове речи и поуке, саопштене како би се човек по-
правио, покажу бескорисним, тада увреда налази у законима неумољиве
непријатеље тих дрскости којима је позледио родитеље. Нека он зато буде
одведен изван града50 од стране својих родитеља, са мноштвом људи која
их следи, и нека буде каменован; и када тамо мртав остане да лежи чита-
вог дана, тако да га сви људи могу видети, нека буде сахрањен по ноћи. На
овакав начин ми сахрањујемо све оне које закон осуди на смрт, ма који да
је разлог пресуде. Нека и наши непријатељи који су пали у борби такође
буду сахрањени, и нека ниједно мртво тело не почива на земљи, или под-
носи казну изван граница онога што правда захтева.“
25) „Нека нико не посуђује ниједном Јевреју са зеленашком добити,
нити нека не зеленаши на оном што је поједено или попијено, јер није
правично извлачити корист из несреће ма којег од твојих сународника;
већ треба да се покажеш самилосним у његовим потребама, мислећи ка-
ко си већ довољно добио уколико си од њега примио захвалност; а уз то
не занемари награду која ће ти стићи од Бога, због људскости коју си пре-
ма другоме показао.“
26) „Они који су посудили било сребро или ма коју врсту плодова, су-
вих или влажних (под овим мислим на време када ће, по благослову Бо-
жијем, послови Јевреја зависити само од њих самих), нека их посудиоци
врате у целости и на задовољство оних који су им посудили, полажући их
такорећи у њихове ризнице и оправдано очекујући да могу посудити по-
ново, уколико се за тиме поново јави потреба. Али уколико су посудио-
ци бесрамни, и не поврате што су посудили, нека посудитељ не одлази до
куће посудиоца или сâм задржава оно што је код њега заложено, пре него
што буде донесен суд поводом тога; већ нека он пред судом затражи за-
ложено и нека дужник врати дуг без и најмањег супротстављања, будући
да се посудитељ налази под заштитом закона. Уколико је онај који је за-
ложио богат, нека зајмодавац задржи залогу све док му дуг не врати онај
ко је посудио; али уколико је заложник сиромашан, нека му се заложено
врати пре заласка сунца, посебно уколико је заложена одећа, како би дуж-
ник то могао задржати као покривач у сну, будући да и сам Бог природно
показује милосрђе према сиромашнима. Такође није законито дати у за-
логу воденички камен, нити оно што од прибора уз њега иде, да заложни-
ци не би били ускраћени за оруђе којим производе храну, те да не би по-
страдали од немаштине.“
27) „Нека смрт буде казна за оног ко покраде човека; али нека онај који
је украо злато или сребро плати дупло. Ако неко убије човека који краде
нешто из његове куће, нека се сматра без кривице, чак и ако је крадљи-
вац само прешао преко зида. Нека онај који је украо стоку плати четво-
роструко више но што је другоме отето, осим у случају вола, за којег ло-
пов треба да плати петоструко. Нека онај који је толико сиромашан да не
може платити буде оглобљен, те нека буде слуга ономе коме је било до-
суђено да плати.“
28) „Ако је ма ко продат неком из његовог сопственог народа, нека
служи шест година, и нека седме буде пуштен на слободу. Али уколико
има сина са слушкињом у кући његовог господара, и ако је, због своје до-
бронамерности према господару и природних осећања према жени и де-
ци, вољан да и даље остане слугом, нека онда буде ослобођен само по до-
ласку године Јубилеја, која је свака педесета година, и нека тада са собом
поведе своју жену и децу који се тада имају такође сматрати слободним.“
29) „Ако било ко пронађе злато или сребро на путу нека потражи оно-
га ко га је изгубио и нека објави место где је благо нашао, те нека нађено
врати ономе ко је изгубио, не мислећи да је правично да сам заради на не-
чијем губитку. Истог се закона мора држати и у случају стоке која се нађе
како лута на усамљеном месту. Ако се власник не нађе, нека онај који је
пронашао задржи нађено за себе, и нека се обрати Богу рекавши да није
покрао оно што припада другоме.“
30) „Није законито проћи поред иједне животиње која је у невољи, ка-
да је олуја или се заглибила у мочвари, већ треба настојати да се она сачу-
ва, имајући саосећања према њеном болу.“
31) „Такође је дужност показати пут онима који га не знају, и нипо-
што не треба гледати као на игру када друге спречавамо у напредовању
шаљући их на погрешан пут.“
32) „На сличан начин, нека нико не ружи особу која је слепа или глува.“
33) „Уколико се људи боре један против другог, и немају гвозденог
оружја, нека онај који је надвладан буде одмах освећен, кажњавајући ис-
том казном онога који га је савладао. Али уколико оборени, након што је
одведен кући, лежи болестан много дана и потом умре, нека онај који га је
оборио нипошто не избегне казну; а уколико онај оборени избегне смрт,
али његов опоравак захтева велики трошак, онај који га је повредио пла-
тиће све што је потрошено током времена болести повређеног, као и све
оно што је овај морао платити лекару. Нека онај који удара жену с дете-
том, тако да она побаци, плати новчану казну у висини коју судије буду
одредиле, будући да је умањио бројност народа уништењем онога што је
било у мајчиној утроби; и нека новац буде дат женином мужу од стране
онога ко ју је ударио; али уколико она од ударца умре, нека и он буде по-
губљен, јер закон пресуђује да је правично да живот иде за живот.“
34) „Нека нико од Израелита не чува ниједан отров који може про-
узроковати смрт, или ма какву штету другоме; али ако ма ко буде ухваћен
с отровом, нека буде кажњен смрћу, и тако претрпи потпуно исту несрећу
коју би он нанео ономе за кога је отров био приправљен.“
35) „Oнај ко било кога осакати нека исто и сам поднесе, и нека буде ли-
шен истог оног уда којег је он лишио другог, осим уколико онај који је оса-
каћен уместо тога не прими новац, јер закон допушта да онај који је патио
сам просуди вредност онога што је изгубио, осим ако се осакаћени не по-
каже превише строгим.“
36) „Нека онај ко је власник вола који насрће својим рогом, овога
убије; али уколико во гура и пробада некога на стази за вршење, нека бу-
де убијен каменовањем и нека се не сматра прикладним за јело. Уколико
се докаже да је његов власник знао каква је нарав тог вола, а ипак га није
задржао, нека и он такође буде кажњен смрћу, будући да је био узроком
због којег је во убио човека. Али уколико је во убио слугу или слушкињу,
нека буде каменован, а нека његов власник плати тридесет шекела госпо-
дару онога ко је убијен. Али уколико је жртва други во који је оборен и
убијен, нека оба вола, и онај који је убијен и онај који је убио, буду прода-
ти, и нека добијени новац власници поделе између себе.“
37) „Нека онај који копа бунар или јаму положи дашчану ограду преко
њих, те их тако чува затвореним, и то не зато да би спречио другу особу да
црпе воду, већ да не би било опасности од упадања у понор. Али уколико
било чија животиња пропадне у тако ископану јаму или бунар који нису
затворени и пострада, нека власник јаме или рупе плати цену животиње
њеном власнику. Нека се около кровова ваших кућа подигне грудобран
уместо зида, како би се спречило да се неко скотрља доле и пострада.“
38) „Нека онај ко од некога прими неку ствар на поверење, о овој бри-
не као о светој и божанској ствари; и нека се нико не довија да смисли не-
какво лукавство којим би од повериоца одузео оно што му је поверено,
било да је реч о мушкарцу или жени; нека се тако не чини и ако он или она
добију огромну суму злата, а ово се не може доказати од стране ниједног
[законског] тела; јер је умесно да човекова властита савест, која најбоље
зна какви јесмо, у сваком случају човека обавезује да чини најбоље што
може. Нека ова савест буде његов сведок који у њему чини тако да увек
дела на тај начин да га други могу препоручити; али нека он првенствено
води рачуна о Богу, од којег ниједан порочни човек не може сакрити своје
лажи; али уколико онај коме је нешто поверено, без икаквог свог удела из-
губи оно што му је поверено, нека се он појави пред седам судија и закуне
пред Богом да ништа није изгубио својевољно или са рђавом намером, те
да се није окористио ниједним делом тога, па нека буде пуштен без икакве
осуде; али ако се покаже да се окористио ма и најмањим делом онога што
му је поверено а затим изгубљено, нека буде осуђен да плати све што је
изгубио. Нека се на начин исти као у овим приликама поступи и уколико
неко превари онога који се подвргао телесном раду за њега. И нека заувек
буде запамћено да не смемо закидати сиромашног човека за његове над-
нице, разумевајући да их је Бог овоме доделио уместо земље и других по-
седа; штавише, плаћање ових нипошто се не сме ни одлагати, већ се мора
извршити тог истог дана када је рад окончан, будући да Бог није вољан да
ускрати радника за тренутно уживање онога за шта је радио.“
39) „Немојте кажњавати децу за грешке њихових родитеља, јер због
својих властитих врлина она пре заслужују сажаљење, стога што су најпре
рођена од порочних родитеља, а потом омражена што су наследници ло-
ших људи. Такође не смемо приписивати грехове деце њиховим роди-
тељима, будући да се млади људи упуштају у многе чини различите од
оних којима су поучавани, и то пуни охолости што такве поуке одбијају.“
40) „Нека се над онима који су себе учинили евнусима људи згража-
вају; и избегавајте сваки разговор са онима који су себе лишили своје
мушкости и оног плода стварања којег је Бог дао људима како би увећали
своју врсту: нека такви буду отерани као да су убили своју децу, будући
да су унапред изгубили оно што човека обезбеђује децом; јер је очиглед-
но да су, док је најпре њихова душа постала мекушна, oни поред тога то
мекуштво прелили такође и у тело. На сличан начин опходите се и према
оним који на први поглед одају чудовишну природу. Такође није закони-
то ушкопљивати људе или било коју животињу.51“
41) „Нека ово буде устројство ваших закона у доба мира, а и Бог ће би-
ти тако милосрдан да сачува ово одлично утемељење слободним од узне-
миравања: и можда никада и неће доћи време које може било коју напи-
сану ствар сменити новом, или је променити у њену супротност. Али бу-
дући да се мора рачунати да ће човечанство запасти у невоље и опасности,
било нехотице или с намером, углавимо неколико прописа који се тичу и
таквих околности, да би се унапред могли упознати с оним што је потреб-
но чинити, те да можете имати спасоносне савете спремне у часу када вам
буду неопходни, и да не морате трагати за оним што је потребно уради-
ти бивајући необезбеђени и тиме још подложнији западању у безизлазне
околности. Можете ви постати сасвим радини људи, и навикавати своје
душе часним понашањима, и тако поседовати и наследити земљу без ра-
това; тако да никакав туђин неће повести рат за њу и тако вас напасти,
нити ће се ико некаквом унутрашњом побуном за њом машити, при чему
можете чинити ствари које су супротне ономе што су предузимали ваши
очеви, и тако занемарити законе које су они установили. А можете и нас-
тавити да се придржавате тих закона што их је Бог потврдио и вама уру-
чио. Сходно томе, нека све врсте ратних дејстава, било да вас задесе сада
у ваше властито доба, или касније у доба ваших потомака, буду извођене
изван ваших граница: али када будете решени да пођете у рат, пошаљите
изасланике и гласнике онима који су ваши својевољни непријатељи, јер је
правично да према њима најпре употребите речи пре но што дође до упо-
требе оружја; и уверите такве да иако имате бројну војску, опскрбљену
коњима и оружјем и, поврх свега, Бога, милосрдног према вама и спрем-
ног да вам помогне, ви ипак не желите да будете присиљени да се против
њих борите, нити да од њих узимате оно што поседују, а што ће у случају
борбе заиста и бити наша добит, али што они немају никаквог разлога да
желе да ми присвојимо за себе. Па ако вас они послушају, биће исправно
да са њима сачувате мир; али ако се они уздају у сопствену снагу као над-
моћнију од ваше и неће да учине праведну ствар, поведите војску на њих,
учинивши од Бога вашег врховног Заповедника, али задуживши као Ње-
говог намесника онога међу вама који је најхрабрији; јер је постојање ви-
ше различитих заповедника, осим тога што је препрека дејствима која мо-
рају бити изненадно изведена, само сметња онима који под њима војују.
Водите војску која је чиста и саздана од изабраних људи, таквих који рас-
полажу ванредном снагом тела и чврстином душе; али уклоните из ње
плашљиве да не би одбегли за време борбеног дејства и тако донели пред-
ност непријатељима. Такође допустите да оду они који су у последњи час
себи подигли куће, те тако нису у њима живели током године; као и оне
који су посадили винограде и још нису пробали своје плодове — сви так-
ви нека продуже до своје земље, а такође и они који су заручени или су не-
давно венчани, да не би такви у којима су снажна осећања према раченим
стварима били одвише обзирни према својим животима и, штедећи себе
за оваква уживања, због својих жена постали добровољне кукавице.“
42) „Када подигнете ваш логор, водите рачуна о томе да не чините
ништа што је окрутно. И када сте заузети опсадом, и када тражите брв-
на за прављење ратних направа, не огољујте земљу тако што ћете сећи
стабла која носе плод, већ их поштедите увиђајући да су она створена за
добробит људи, и када би могла говорити с правом би вас укорила стога
што, иако ни на који начин нису узроци рата, од њега пате јер се непра-
вично према њима опходите, те би се, да су за то кадра, покренула и одсе-
лила у другу земљу. Када поразите своје непријатеље у бици, побијте оне
који су се против вас борили, али оставите остале у животу, да вам мо-
гу плаћати данак, с изузетком народа Канаанита: јер њих морате у потпу-
ности уништити.“
43) „Водите рачуна, поготову у биткама, да ниједна жена не носи одећу
мушкарца, нити мушкарац одећу жене.“
44) Ово је облик државне управе којег нам је оставио Мојсије. Штави-
ше, он је већ предао законе у писаном облику четрдесете године [након
изласка из Египта], а о њима ћемо говорити у нашој следећој књизи. Што
се тиче наредних дана (јер је Мојсије у низу дана непрестано окупљао на-
род) он током њих пренесе благослове свима, а клетве онима који не бу-
ду живели у складу са законима већ буду кршили дужности којих им бе-
ше наложено да се држе. Након овога, он прочита народу једну песму на-
писану у шестостопном стиху и завешта им је у светој књизи; она је садр-
жавала предвиђање онога што ће се касније догодити, и заиста су нам се у
складу са њом све ствари до данас и догађале, а и догађају се још увек, и у
њој се Мојсије ниједном и ни најмање није удаљио од истине. Сходно ово-
ме, он предаде све ове списе првосвештенику, заједно са ковчегом у који
је такође положио и оних десет заповести урезаних у плочама. Затим их је
пренео у табернакул и замолио људе да, када буду освојили земљу и у њој
се населили, не забораве увреде Амалекићана, већ да поведу рат против
њих и казне их за несрећу коју им ови нанеше док Јевреји беху у пустињи;
и да када буду поседовали земљу Канаанита, и када, као што морају учи-
нити, буду затрли све живље које ову настањиваше, подигну олтар који
ће стајати наспрам излазећег сунца, недалеко од града Сихема и између
две планине — горе Гаризин, смештене с десне стране, и оне зване Ебал,
са леве. И нашу би војску требало тако поделити да по шест племена ста-
ну на сваку планину, а са њима Левити и свештеници. А онда нека најпре
они који почивају на гори Гаризин почну молити за најблагодатније бла-
гослове онима који беху ревносни у обожавању Бога и у држању закона,
и који нису одбијали оно што им је Мојсије говорио; за њима и други тре-
ба да такође молитвама зажеле сваку врсту среће; а када ови последњи до-
врше сличне молитве, нека их они први хвале. После тога нека се клетва-
ма проклињу они који су прекршили законе, при чему две скупине једна
другој нека наизменично одговарају на начин потврђивања онога што је
речено. Мојсије је такође написао и ове благослове и клетве, да би их они
могли у целости унапред научити и да никада не буду заборављени у вре-
менима која долазе. А када беше спреман да умре, он записа ове благосло-
ве и клетве на олтар, са сваке његове стране; потом рече народу да уста-
не и принесе жртве и понуди жртве–паљенице, јер после тога дана они на
том олтару више никада неће поново жртвовати, јер ће то бити незако-
нито. Ово, дакле, беху прописи Мојсијеви, а народ јеврејски још увек жи-
ви према њима.
45) Следећег дана Мојсије поново окупи народ у сабор, заједно са же-
нама и децом, с тим да чак и робови беху присутни како би се и они са-
ми преко завета могли обавезати на испуњавање ових закона, те да, пра-
вилно разумевајући значење Бога у њима, не могу, чак ни у корист својих
рођака или из страха за ма кога, или из ма којег другог порива, помисли-
ти да иједну другу ствар претпоставе овим законима и тако их прекрше.
У случају да ма ко њихове крви, или из неког посебног града, покуша да
преиначи или поништи устројство њихове власти, требало би се одмах
таквима осветити, једнако сви заједно и свако понаособ; а када такве не-
послушнике поразе, требало би разорити њихове градове до темеља, и,
уколико је могућно, не оставити ни најмањи траг те махнитости; али уко-
лико нису кадри да предузму такву освету, требало би да просведују го-
ворећи да им је то што је учињено наметнуто против њихове воље. Мој-
сије ово наложи, а народ се заветом обавеза да ће тако и чинити.
46) Мојсије их такође поучаваше на који ће начин њихове жртве би-
ти најприхватљивије Богу; и какви морају полазити у рат, користећи све-
то камење (на сакралном прснику њиховог првосвештеника) као путо-
каз52, као што сам раније објашњавао. И Јошуа такође прорицаше у при-
суству Мојсијевом. Па након што Мојсије подсети на све оно што је учи-
нио за очување народа јеврејског, једнако у ратовима и у миру, и како им
је саставио основе закона и опскрбио их одличним обликом управљања,
он предсказа, по ономе што му је Бог објавио, да ће, уколико буду прекр-
шили такво установљено богоштовље, искусити следеће патње: њихова
земља биће испуњена ратним оруђима њихових непријатеља, њихови ће
градови бити разорени а храмови њихови спаљени како би могли бити
продани као робље, јер се за такве људе неће имати сажаљења у њиховим
страдањима; и они ће се тада покајати, али им тада то покајање неће до-
нети никакво олакшање у њиховим патњама. „Па ипак ће“, рече Мојсије,
„Бог који је основао ваш народ, обновити градове вашем становништву,
све заједно са храмом; али ви ћете губити све ове предности Божије до-
бродати не само једном, него често.“
47) Након што Мојсије поново охрабри Јошуу да поведе војску против
Канаанита, говорећи да ће му Бог помагати у свим његовим ратним преду-
зећима, и након што благослови цели народ, он најпосле рече: „Будући да
одлазим својим прецима, а Бог је одредио да овај дан буде дан мог поласка
к њима, ја му узвраћам захвалношћу док сам још жив и овде окружен вама,
благодарећи му за дарове провиђења што их је над вама изливао, а који не
само да нас избављаху из патњи под којима страдавасмо, него и удељива-
ху што је потребно за наше благостање и напредак; такође захваљујем и за
то што Он стојаше као помоћ уз мене у свим невољама која морадох под-
носити, и у свим домишљањима до којих сам се морао довинути у својој
бризи за вас, како бих побољшао услове вашег живљења; хвала му, дакле,
за све оне прилике у којима се показиваше нама тако неизмерно наклоње-
ним. Јер биће најпре истина да Он беше тај који је управљао свим нашим
подухватима и доводио их до срећног разрешења, учинивши од мене тек
свог опуномоћеног заповедника и посредника у свим оним збивањима у
којима Он беше вољан да вам донесе добра. Због тога сматрам исправним
да благословим ту божанску силу која ће се о вама старати и у временима
која долазе, како бих бар тим благословом могао узвратити за све што сам
Њему дужан, те да за собом оставим памћење према којем смо обавезни да
Га уз све почасти обожавамо, чувајући ове законе који су најодличнији дар
од свега онога што нам је уделио или што ће нам, ако продужи са истом
наклоношћу, уделити у потоњим временима. Извесно је да је људски зако-
нодавац грозан непријатељ када су његови закони повређени и учињени
безвредним. А нека никада не искусите оно незадовољство Божије које би
било последица вашег одбијања Његових закона што их је Он, који је ваш
Творац, вама једном дао.“
48) Након што Мојсије изговори ово на крају свог живота, и након што,
уз последње благослове, прорече шта ће се догодити сваком од јеврејских
племена, народ поче нарицати толико да чак и жене ударањем у груди да-
доше одушка дубокој стрепњи пред оним што их чекаше када он буде пре-
минуо. Деца још и више плакаху, будући немоћна да уздрже своју жалост,
показујући тако да су чак и у свом раном узрасту била свесна Мојсијеве
врлине и његових величанствених дела; и заиста, тада изгледаше као да се
одвија такмичење између младих и старих у томе ко ће највише жаловати
за вођом. Стари туговаху јер су знали каквог брижног чувара бивају ли-
шени, те тако оплакиваху наредна времена у којима ће морати да буду без
њега; али млади туговаху не само због тога, већ и зато што се тако задеси
да буду остављени без њега пре него што су у пуној мери могли појмити
и искусити његову врлину. И не беше никог ко би правио питање од неу-
мерености ове туге и јадиковања целога народа због онога што ће се до-
годити самом законодавцу; јер, иако он беше од Бога упућен да неће сме-
ти да буде свладан у часу наиласка смрти, будући да је његов одлазак био
угодан вољи Божијој и у складу са природним законом, ипак га оно што
се догађало с народом намах обузе, те и он сам поче плакати. Па када на-
покон пође до места где је требало да ишчезне из погледа људства, они га
следише наричући; али Мојсије махну руком онима који од њега беху да-
леко, и замоли их да у миру остану позади, док оне који беху близу пре-
клињаше да не чине његов одлазак још тужнијим. Чувши то, они нађо-
ше да су дужни да му учине ту услугу, и да га пусте да оде на начин који
је сам изабрао; те се тако уздржаше од даље пратње, ипак се још свеједна-
ко један к другом повијајући под теретом плача. Једини који преосташе у
пратњи беху чланови сената, Елеазар, првосвештеник, и Јошуа, наследни
заповедник. Па чим стигоше до планине зване Абарим (која је врло висо-
ка, и смештена наспрам Јерихона, а која онима који се на њој нађу пружа
поглед на највећи део земље канаанске), Мојсије распусти сенат. Па како
пође да још једном загрли Елеазара и Јошуу, и док је још размењивао речи
с њима, изненада се над њим заустави један облак и он ишчезе у извесном
процепу, онако како је сâм у светим књигама навестио, да и он као смр-
тник без страха умире, да се људи не би усудили да кажу како је због своје
узвишене врлости једноставно [без смрти] отишао Господу.
49) Мојсије је живео стотину и двадесет година, а трећину овог вре-
мена мање један месец он је био народни владар. Преминуо је последњег
месеца у години, који Македонци називају Диструс, а ми Адар, и то првог
дана у месецу. Био је човек који је све што од људи икада живљаше пре-
вазилазио у проницљивости, као и у налажењу најбољег начина примене
онога што му је та проницљивост саветовала да учини. Имао је веома благ
и умилан начин говора и обраћања мноштву, а у погледу других својста-
ва мора се истаћи његов потпуни надзор над својим страстима — то јест,
уколико је он уопште имао таквих нагона у својој души, или их је пре по-
знавао само по имену, препознајући их у другима али не и у себи самом.
Био је и такав војни заповедник какав се ретко виђа, баш као и пророк
каквог свет никада пре није упознао и у толикој мери поуздан да се за све
оно што је објављивао није могло другачије него веровати да бива изго-
варано гласом самог Бога. Тако га народ оплакиваше тридесет дана; и ни-
када ниједна туга није тако дубоко ожалостила Јевреје као што је учини-
ла смрт Мојсијева; и не само да они који су искусили његово управљање
истовремено беху и људи који га довека осташе жељни, већ су и они који
су касније проучавали законе што их је за собом оставио имали снажну
жељу за његовом присутношћу — јер преко тих закона прибираху у цели-
ну величанствену врлину којом је располагао овај велики човек. И нека
ово буде довољно казивања о начину смрти Мојсијеве.
КЊИГА ПЕТА
обухвата период од четири стотине
седамдесет и шест година
ОД СМРТИ МОЈСИЈЕВЕ ДО СМРТИ ИЛИЈИНЕ
ПРВО ПОГЛАВЉЕ
КАКО ЈЕ ЈОШУА, ЗАПОВЕДНИК ЈЕВРЕЈА, ПОВЕО РАТ ПРОТИВ КА-
НААНИТА, ПОБЕДИО ИХ И ЗАТРО, И ПОТОМ ПОДЕЛИО ЊИХОВУ
ЗЕМЉУ ПЛЕМЕНИМА ИЗРАЕЛА
1) Када је Мојсије одведен од људи на већ описан начин, и када су

окончане све свечаности које су пратиле његово оплакивање а туговање
за њим било свршено, Јошуа заповеди народу да се спреми за ратни по-
ход. Такође је одмах послао уходе преко Јерихона како би откриo каквим
снагама располаже противник и какве су његове намере. При том je по-
дигао логор у строгом поретку, намеравајући да што скорије пређе Јор-
дан када за прелазак буде погодно годишње доба. Затим позва к себи вође
племене Рубеновог, као и старешине племена Гадовог [и половине пле-
мена Манасијиног], будући да је другој половини овог последњег племе-
на допуштено да се, заједно са Рубенитима и Гадитима, насели у земљи
Аморићана, која је по величини била седми део земље Канаан, а затим све
окупљене подсети на оно што је обећао Мојсију, те их наговараше да се
— у име старања што га је Мојсије показивао за њих, не марећи при том
за све оне патње што их је због њих поднео — сада, управо сада када је он
мртав, и у име опште добробити, сви заједно припреме и испуне оно што
су обећали. Тако он поведе педесет хиљада људи који су га пратили у бр-
зом наступању од Абиле до Јордана, дакле путем у дужини од шездесет
фурлонга.
2) Чим је подигао логор послане уходе се изненада вратише, током
свог одсуства добро се упознавши са укупним стањем Канаанита; оно
што су пре свега открили беше исход потанког осматрања положаја града
Јерихона, којем су се могли одати без узнемиравања, захваљујући чему су
могли разабрати који делови градских зидина баху јаки а који за одбрану
непоуздани, као и које су међу капијама толико слабе да могу обезбедити
поуздан улаз њиховој војсци. Они људи које су успут срели, нису на њих
обратили посебну пажњу, будући да су их сматрали само за странце који
су веома радознали да запазе све на граду, те их не држаху за непријатеље.
Али, када су се одморили у извесној гостионици која се налазила близу
зидина, а у коју су дошли спремивши се да вечерају, те када закуска бе-
ше готова а они помишљали како ће поново изићи, сазнаше да се пово-
дом њих градом раширио глас који је стигао и до краља — да се, наиме, у
земљи налазе извесни људи који су дошли из јеврејског логора да као ухо-
де осмотре град, те да се они налазе у крчми чија је власница извесна Ре-
хаб — те уходе посташе веома забринуте због велике могућности да бу-
ду откривени. Краљ је, пак, са своје стране одмах послао људе по њих, на-
ложивши им да их ухвате и доведу до њега, како би их могао ставити на
муке и таквим испитивањем сазнати са каквим су послом дотле доспе-
ли. Чим је Рехаб схватила да долазе ови краљеви људи, она сакри уходе
иза ланених копрена, које су се сушиле на врху њене куће. А када краље-
ви гласници дођоше она, пак, рече да су код ње заиста мало пре заласка
Сунца вечерали неки непознати странци, али да су отишли, при чему за-
сигурно могу још увек бити лако ухваћени уколико представљају какву
претњу за град, или сличну опасност за самог краља. Тако ови гласници
беху обманути од стране ове жене, те, не посумњавши ни на какву удеше-
ност приче, пођоше својим путем не упуштајући се одвише у претресање
гостионице, већ се одмах дадоше у гоњење оним путевима за које сматра-
ху да су највероватнији правци одласка тражених људи, а посебно оним
који је водио до реке — али о гоњенима не чуше више никаквог гласа, те
тако одусташе од даљих напора. А након што се пометња смирила, Рехаб
позва Јевреје да сиђу, пожелевши да њихов народ што је могуће пре дође
у посед Канаана, када ће бити у могућности да је награде одговарајућом
надокнадом за то што их је сачувала, памтећи у какву је опасност она се-
бе због њих довела. Јер, у случају да је била ухваћена у њиховом скривању,
она и њена породица не би могли избећи језивом мучењу; због свега тога,
дакле, она умоли уходе да што пре пођу натраг к својима. Уз то затражи
од њих да јој се закуну да ће њу и њену породицу поштедети када једном
буду освојили град и при том побили све његове становнике, као што су
се заветовали да ће учинити, а о чему она није имала никакве сумње, бу-
дући да је већ била уверена у победу Јевреја преко свих оних божанских
предсказања о којима је била обавештена. Тако јој уходе потврдише да јој
заиста дугују захвалност за све оно што је већ за њих учинила и при том
се заклеше да ће јој узвратити љубазност, и то не само речима већ и дели-
ма. Али јој уз то дадоше и следећи савет: да када примети да ће град бити
заузет, због сопствене безбедности спусти сва своја добра, и целу породи-
цу, у крчму, па да овеси скерлетне конопе испред својих врата [или про-
зора], да би заповедник Јевреја могао препознати њену кућу и побринути
се да јој не буде нанесена било каква штета. „Јер“, рекоше гласници, „ми
ћемо заповедника обавестити о свему што се догодило, а надасве о тво-
ме старању да нас сачуваш. Али, уколико било ко од твоје породице стра-
да у борби, немој за то нас кривити; ми, пак, усрдно молимо Бога у којег
се заклињемо да те не учини незадовољном нама, те да о нама помислиш
као о људима који су погазили своју заветне речи.“ Потом ови људи, ка-
да се на описан начин договорише са женом, пођоше, и то тако што им за
бекство послужи уже којим се спустише низа зид, па ускоро дођоше до
јеврејског логора и испричаше народу све што им се догодило при њихо-
вом обиласку града. А Јошуа такође пренесе првосвештенику Елеазару,
као и сенату, оно на шта су се уходе зарекле жени по имену Рехаб, а сви
они обећано примише на себе као сопствени завет.
3) Ипак Јошуа, главни заповедник, беше у страху због преласка Јор-
дана, будући да је река брзо протицала због јаке струје, а није се могла
прећи ни мостовима јер на том месту преко ње ови никада дотле и не бе-
ху постављени; па док он тако закључиваше да би, уколико би и покушао
да подигне мост, непријатељи спречили његово довршавање, а од сплаво-
ва Јевреји такође немаху ниједнога — њему се обрати Бог с обећањем да
ће Он уредити реку тако да преко ње прелазак буде могућ, и то тако што
ће повући највећи део њених вода. И тако Јошуа, после два дана, запове-
ди војсци и целом народу да пређе преко на следећи начин: — Пре свих
пођоше свештеници, носећи са собом ковчег завета; за њима су ишли Ле-
вити носећи табернакул са свим оним светим сасудима који су припада-
ли обреду жртвоприношења; потом је следило целокупно народно мно-
штво, сређено по племенима, са женама и децом у средини, због тога што
се бојаху да ће ови бити повучени и однесени матицом. Али чим су свеш-
теници први закорачили у реку она се изненада показа прегазивом, бу-
дући да се водена матица уздржа у дубини а нагомилани се песак показа
на дну, због чега струја не беше нити толико јака нити превише брза да
би могла односити својом сопственом силом; тако сви пређоше реку без
икакве бојазни, будући да препознаше да се она налази управо у онак-
вом стању у каквом је Бог обећао да ће је за њих довести; но свештеници
и даље стајаху у средини реке, чекајући да цели народ прође и безбедно
се домогне обале; а када сви срећно пређоше, свештеници и сами крето-
ше изван корита, допустивши струји да потече слободно како је навикла.
Сходно томе, река се, чим Јевреји из ње изиђоше, намах поново подиже,
достижући своју претходну величину.
4) Јевреји потом напредоваху педесет фурлонга, те подигоше логор на
удаљености десет фурлонга од Јерихона. Ту Јошуа подиже олтар од каме-
нова што су их старешине свих племена, на заповест пророка, извадили из
речних дубина, како би касније били подсетници на раздвајање водене ма-
тице те реке, и служили за понуду жртава Богу. На том месту они, дакле,
прославише прелазак, а у околини нађоше велики број ствари које су до-
тле прижељкивали: јер пожњеше затечено жито Канаанита, које тада беше
управо дозрело, и узеше друга остављена добра као ратни плен; то беше у
прави час, јер им се тада догоди да њихова дотадашња храна, коју су нази-
вали мана, и којом су се хранили четрдесет година, први пут заказа.
5) Будући да их за време док су Израелити све ово чинили Канаанити
не нападоше, већ остадоше мирни унутар зидина свог града, Јошуа се од-
лучи да започне опсаду. Те тако првог дана празновања [преласка] свеш-
теници пронесоше ковчег завета, са извесним бројем наоружаних људи
као чуварима. Ови свештеници пођоше напред, дувајући у својих седам
труба и заклињући војску да се покаже храбром, па затим кретоше уоколо
града, праћени сенатом; и након што свештеници дунуше у трубе, задр-
жавши се засад искључиво на томе, они се вратише у логор. А када ово ис-
то поновише још шест наредних дана, седмога дана Јошуа окупи сву војс-
ку и остатак народа, те им изговори следеће добре обавести: да ће град
тога дана бити заузет стога што ће се сâм Бог постарати да им га управо
тог дана додели, захваљујући рушењу зидова до којег ће доћи без икаквог
њиховог труда. Он им, међутим, наложи да усмрте свакога кога се домог-
ну, те да се нипошто не уздржавају од убијања њихових непријатеља, би-
ло због умора или из сажаљења, али и да се не одају грабежи, јер ће тиме
бити одвраћени од гоњења непријатеља док ови буду бежали; рече им и да
при том такође убијају и животиње, али свеједнако не узимајући ништа за
своју личну корист. Он им такође заповеди да сви заједно донесу све оно
што буде освојено од сребра и злата, како би ово могло бити издвојено
као принос првородних плодова Богу ради Његовог величанственог под-
вига, будући да ће та блага бити понесена из града којег су првог преузе-
ли. Од свих људи, међутим, у животу треба да оставе само Рехаб и њене
рођаке, због завета којим су се тој жени заклеле уходе.
6) Након што ово изговори, Јошуа постави војску у борбени поредак,
довевши је наспрам града; те тако они опет обиђоше около његових зиди-
на, са ковчегом завета који иђаше испред њих, док свештеници подстре-
киваху људе да буду ревносни у борби; па када укруг прођоше око града
седам пута, и још на кратко застадоше, зид градски сам од себе поче па-
дати, а да при том никакво ратно оруђе, нити иједна друга сила, не беше
против њега примењена од стране Јевреја.
7) Тако они уђоше у Јерихон и посекоше све људе које су тамо затекли,
док ови бејаху препаднути изненађујућим урушавањем зидина, због чега
њихова храброст намах постаде бескорисна а они сами не беху више ка-
дри да се бране; тако су побијени, оставши закланих грла, неки на ули-
цама а други затечени у њиховим кућама; и нико им не понуди помоћ, те
тако пострадаше сви, чак и жене и деца; а град беше испуњен мртвим те-
лима, и нико не успе побећи. Јевреји потом такође спалише цели град и
земљу око њега, а у животу оставише само Рехаб и њену породицу, који
су успели умаћи у крчму. А када ову жену доведоше до њега, Јошуа јој по-
тврди да њој дугују захвалност за очување живота ухода, и уз то рече ка-
ко он неће допустити себи да иза ње заостане у добротворству, после че-
га је одмах дарива комадом земље, а и надаље је према њој гајио велико
уважавање.
8) Уколико је иједан део града дотле избегао ватри, сада га Јошуа разо-
ри до темеља. Затим јавно огласи клетву53 против његових становника, и
против сваког ко икада буде желео да га поново изгради; а учинак клетве
требало је да буде тај да онај који покуша зидање одмах по утемељењу ње-
гових зидова буде лишен најстаријег сина, и да, након што га доврши, та-
кође остане и без најмлађег мушког наследника. Али о ономе што се по-
том овде догодило говорићемо касније.
9) Након разарања у граду нађоше огромне количине сребра и злата,
а поред ових и бакра, и све то сакупише изван града након што овај бе-
ше разорен, и нико од војника не прекрши заветну реч, нити ишта пок-
ра за своју личну корист. И тако све што беше отето Јошуа предаде свеш-
теницима, да буде положено у њихове ризнице. И тако пострада Јерихон.
10) Али међу њима беше извесни Ахар, син [Хармије, сина] Зебедије,
из племена Јудиног, који пронађе краљевску одежду у целости изаткану
од злата, као и комад злата који је тежио две стотине шекела; и — по-
мишљајући да је веома неправедно да те трофеје што их је нашао ризи-
кујући живот сада мора вратити и понудити Богу који за њима нема пот-
ребе, док он, пак, који их одиста жели мора поћи без њих — он и ископа
дубоки јарак у своме шатору, и положи благо унутра, претпостављајући
да га неће сакрити само од својих сабораца, већ такође и од Бога.
КЊИГА ПЕТА 187
11) Место где је Јошуа подигао логор називало се Галгал, што означа-
ва слободу, јер све откад пређоше Јордан, они себе гледаху као ослобође-
не од страдања која поднеше под Египћанима и у пустињи.
12) Неколико дана након пропасти која је задесила Јерихон, Јошуа
посла три хиљаде наоружаних људи да заузму Аи, град смештен на гори
изнад Јерихона. Aли, бивајући на нишану људима из Аија, они беху од-
бијени и изгубише тридесет шест својих људи. Када је вест о овоме стигла
Израелићанима, учини их веома тужним и крајње неутешним, не толико
због односа у којима су били са изгинулим људима — иако су ти који бе-
ху побијени сви били ваљани, и људи који су надасве заслуживали уважа-
вање — колико због очајања до које их овај догађај доведе. Јер, они су, на-
име, поверовали да су заправо већ запосели земљу, те да увек могу враћа-
ти војску из борби без губитка, као што им је Бог претходно обећао, а са-
да неочекивано видеше како се њихови непријатељи осмелише успехом.
Тако они навукоше саргију преко одеће, и наставише са оплакивањем и
јадиковањем читавог дана, ни најмање не осећајући потребу за храном,
одиста тешко примивши к срцу оно што се догодило.
13) Када Јошуа виде војску тако силно погођену, уз то и обузету злим
слутњама у погледу целог похода, он се окористи присношћу с Богом, ко-
ме рече: „Нисмо дошли овако далеко ни због какве наше властите нагло-
сти, иако сматрасмо себе кадрим да покоримо ову земљу нашим власти-
тим оружјем, већ подстакнути Мојсијем, Твојим слугом у овоме циљу,
због тога што нам Ти преко многих знакова обећа да ћеш нам ову земљу
дати у посед, и да ћеш нашу војску увек учинити надмоћном над нашим
непријатељима, те да ће нас, сходно томе, успех увек пратити јер је у скла-
ду с Твојим обећањима; али стога што смо сада неочекивано осујећени,
и зато што изгубисмо известан број наших војника, ми смо тиме ожало-
шћени, те се нађосмо у страху да оно што си нам Ти обећао, а Мојсије про-
рекао, не зависи од нас. И још нас више муче очекивања од будућности,
стога што се сретосмо са таквом пропашћу при нашем првом покушају.
Али нас Ти, о Господе, ослободи ових сумњи, јер си Ти кадар да нађеш лек
за ову пометеност, дарујући нам победу која ће уједно одагнати жалост у
којој се тренутно обресмо, и спречити наше неповерење у оно што у бу-
дућности има доћи.“
14) Оваква заузимања Јошуа упути Богу, говорећи тако док, као беспо-
моћан, лежаше ничице, на шта му Бог одговори да би требало да се најпре
усправи и очисти свој дух од примисли које су у њега ушле; јер су, рече,
„неке ствари које су ми посвећене безочно од мене украдене“, те да је то
разлог због којег им се догодио пораз. Па га упути да ће се, када потраже
и казне увредитеља, Он постарати да задобију победу над њиховим не-
пријатељима. Ово Јошуа одмах пренесе народу; и позвавши првосвеш-
теника Елеазара и људе од утицаја, он баци коцке за свако племе посеб-
но. А када коцка показа да је ово злодело починио један из племена Јуди-
ног, Јошуа поново понуди коцку неколицини породица које том племену
припадаху, чиме се разоткри истина да то злодело припада породици За-
харовој; а када испитивање беше спроведено од човека до човека, они ух-
ватише Ахара који, након што га Бог доведе до ужасне невоље, није могао
да порекне чињеницу. Тако он признаде крађу и донесе оно што је узео у
средиште окупљених, после чега одмах беше погубљен, те тако не пости-
же ништа друго до да буде сахрањен по ноћи и на сраман начин, а такво
што и беше примерено осуђеном злочинцу.
15) Након што је тако спрао грех с људства, Јошуа их поведе против
Аија; па залегавши током ноћи у бусију око града, он нападе непријатеље
чим свану; али, будући да су се ови због своје пређашње победе накупи-
ли срчаности против Израелита, Јошуа учини тако да поверују како се
Јевреји повлаче, те их на тај начин извуче далеко изван града, будући да су
Канаанити с презрењем веровали да се све догађа као у претходној бор-
би и да они одиста гоне своје непријатеље; али Јошуа изненада заповеди
својој војсци да се окрене и постави се наспрам противника. Затим даде
знак онима који су дотле лежали у заседи, позвавши тако и њих у борбу,
те на тај начин они изненадно провалише у град у којем остатак станов-
ништва беше посве збуњен, јер се затекоше на зидинама док осматраше
шта ће се догодити са онима који су напустили град. Тако тај део Јошуи-
не војске заузе утврду и посече све које су затекли, а сâм Јошуа натера оне
који су га гонили на блиску борбу у којој их разби, те ови почеше бежати
према граду; али када већ беху догнани до града, верујући да их ту неће
моћи досегнути, чим схватише да је овај заузет и спаљен заједно са њи-
ховим женама и децом, почеше распршено лутати по пољу, не бивајући
више кадри да се одбране, јер нису имали никога ко би их у томе подр-
жао. Пошто ова пропаст људи Аија беше довршена иза њих остаде велики
број деце, жена и служинчади, као и огромна количина покућства. Јевреји
присвојише још и многа стада разне стоке, као и велику суму новца, јер то
беше богат крај. А када се Јошуа врати у Галгал, он све што је отето разде-
ли међу војницима.
16) Али када Гибеонити, који су живели у близини Јерусалима, виде-
ше каква је беда снашла становнике Јерихона и оне из Аија, па, увидевши
да и њих у најскорије време чека исто ужасно страдање, нађоше да је бес-
корисно да траже милосрђе од онога који је повео рат чији је исход морао
бити потпуно уништење народа Канаана; већ они позваше људе Цефира-
ха и Кирјатјерима, који беху њихови суседи, да са њима направе савез, ре-
кавши им да нико од њих неће моћи да избегне опасности у којој се сви
заједно налазе уколико их Израелити предухитре и пођу на њих. Па када
их тако наговорише, и ови се решише да узнастоје да избегну снаге Из-
раелита. Сходно томе, они заједно и према договору послаше изаслани-
ке Јошуи како би с њим успоставили пријатељски савез, а ови изасланици
беху они међу грађанима који за такву мисију беху најдоказанији и најс-
пособнији да учине оно што је најбоље за све. Ови изасланици, међутим,
нађоше да је одвише опасно да признају да су Канаанити, уверени како ће
само уз помоћ извесног лукавстсва успети да избегну опасност — гово-
рећи, наиме, како немају никакве везе са Канаанитима, већ да пребивају
на великој удаљености од њих; и још додајући како су прешли дуг пут и
дошли издалека због угледа којег је Јошуа стекао својом врлином. Па када
се тако и догоди, они као знак истинитости изговореног показаше одећу у
којој беху, јер ова, рекоше, беше нова када су пошли, али од дужине пута
постаде веома похабана — док је истина била да су они понели поцепану
одећу за такав случај при којем би Јошуу морали уверавати у своје речи.
Тако они стадоше усред јеврејског мноштва и изјавише да су послани од
стране народа Гибеона и околних градова, који сви беху веома удаљени од
земље у којој се сада нађоше, како би направили пријатељски савез са њи-
ма, и то под условима који беху уобичајени међу њиховим прецима; јер
када схватише да је, по милости Божијој и Његовом дару Јеврејима, овима
удељено поседовање земље Канаана, изасланици рекоше да им је због тога
веома драго, те да желе да буду признати у број њихових грађана. Тако су
говорили изасланици, те, показујући знаке свога дугог путовања, замоли-
ше Јевреје да пристану на склапање пријатељског савеза с њима. Сходно
томе, Јошуа, који поверова у то што рекоше — да не припадају народу Ка-
наанита — ступи у понуђени савез, а првосвештеник Елеазар се, заједно
са сенатом, закле да ће их уважавати као пријатеље и савезнике, те да неће
покушати ништа што би било неправично према њима; поврх свега, и ос-
тало људство се сагласи са заветима које дадоше дошљацима. Тако ови
људи, добивши преваром оно што су желели, пођоше кући; али када Јо-
шуа поведе војску до земље у подножју планина тог дела Канаана, он нај-
зад увиде да Гибеонити пребивају недалеко од Јерусалима, и да припадају
лози Канаанита; те он посла по њихове владаре и прекори их због прева-
ре којој су га изложили; али се ови у прилог свом понашању позваше на то
како нису имали другог начина да се спасу до тог, те да су стога били при-
сиљени да прибегну варци. Чувши то, Јошуа позва Елеазара и сенат, који
су сматрали да је правично да од ових људи направе заједничке слуге, али
да не крше завет којег су им дали; па затим владарима наложише да се по
томе равнају. И такав, дакле, беше начин што га ови људи смислише како
би нашли безбедност и сигурност испред пропасти која већ беше спрем-
на да се на њих обори.
17) Краљ Јерусалима, међутим, прими к срцу то што су Гибеонити
пребегли Јошуи; стога он, напротив, сад позва краљеве суседних наро-
да да се удруже и пођу у рат против Јевреја. Када Гибеонити видеше ове
краљеве, којих беше четири, поред јерусалимског краља, и схватише да
су ови подигли логор покрај једног извора недалеко од њиховог града,
при том, по свему судећи, решени да га опсаде, они позваше Јошуу у по-
моћ; јер такав беше њихов положај: будући да су очекивали да ће бити
уништени од стране ових Канаанита, они претпоставише да — због скло-
пљеног пријатељског савеза са Јеврејима — могу бити спасени од стране
оних који су дошли да униште Канааните. И заиста, Јошуа похита са свом
својом војском у помоћ, те се, марширајући ноћ и дан, наједном појави
пред непријатељима управо у часу када су они затварали опсаду; па када
их у борби порази, он их поче јурити, гонећи их низ обронке планина. То
место беше звано Вет–Орон, а Јошуа ту такође препозна да је Бог уз њега,
јер се овај огласи муњама и грмљавином, као и пљуском који беше обил-
нији него обично. Поврх тога, догоди се да дан беше продужен како ноћ
не би одвише брзо дошла, те да буде сметња ревности са којом су Јевреји
гонили своје непријатеље; а ово трајаше толико да Јошуа ухвати краљеве,
који се беху сакрили у једној пећини у Македаху, и потом их погуби. Да
је овај дан тако био продужен, те да је трајао дуже но обично, казано је у
књигама положеним у Храму.
18) Након што су тако уништени краљеви са којима је заратио а који
су желели да казне Гибеоните, Јошуа се поново врати у планинске делове
Канаана; а када начини велики покољ међу тамошњим живљем и задоби
велики плен, повуче се у логор у Галгалу. Због свега учињеног крете ве-
лики глас међу суседним народима о храбрости Јевреја, а они који чуше
колики је број људи већ уништен силно се уплашише. Те се тако краље-
ви који су пребивали на гори Либану, а који беху Канаанити, и они Кана-
анити насељени у равници, скупа са савезницима из земље Филистина-
ца, удружише и подигоше логор у Бероту, граду у горњој Галилеји, неда-
леко од Кадеша, који се и сам налази у Галилеји. Број ове војске износио
је три стотине хиљада оклопљених пешака и десет хиљада коњаника, као
и двадесет хиљада бојних кола. Оволико мноштво непријатеља застраши
једнако Јошуу и све Израелите, те они, уместо да буду испуњени надама
у нови успех, беху празноверно уплашени, затечени под притиском изне-
надног ужаса. Али их Бог прекоре због тог страха у којем се нађоше, те их
упита да ли им је потребна већа помоћ од оне коју им Он може пружити,
истовремено им обећавши да ће савладати непријатеље; при том им из-
да и непосредну заповест да онеспособе коње непријатеља и запале њи-
хова бојна кола. Од ових се обећања Јошуа испуни храброшћу и реши се
да изненада пође на непријатеље, па се након пет дана марширања поја-
ви пред њима и ступи у тако страховиту битку да они који су о њој чули
нису могли поверовати у број побијених људи. Јошуа је поново предузео
и гоњење пораженог противника, и тако уништио читаву непријатељску
војску с изузетком неколико преживелих, а сви су њихови краљеви пали
у борби. Покољ беше такав да док су узалуд трагали за новим људима које
би убијали, а Јошуа покла и њихове коње и спали њихова кола, те прође
целом земљом без икаквог даљег отпора, јер се више нико није усуђивао
да ступи против њега у борбу. А он је продужио даље са освајањима, оп-
сађујући градове и убијајући сваког на кога би наишао.
19) Тако је прошла и пета година, и не беше више ниједног Канаани-
та да је преостао, осим оних који су се повукли у утврђена места најснаж-
нијег отпора. Зато је Јошуа померио логор до планинског дела земље и
сместио табернакул у граду Силоху, јер се овај чинио за то прикладним
због лепоте свог положаја, све док им њихови послови не буду допусти-
ли да изграде храм. Одатле је Јошуа пошао до Сихема, заједно са свеколи-
ким народом, и подигао олтар на месту на које је Мојсије претходно упу-
тио. Затим је поделио војску и једну њену половину сместио на планини
Гаризин, а другу на планини Ебал на којој се и налазио олтар, а ту је та-
кође задржао и Левите, као и свештенике. А након што су принели жртве
и огласили [благослове и] клетве, те их оставили урезане на олтару, они
се вратише у Силох.
20) Али сада Јошуа већ беше стар, и уочаваше како најтврђи градови
Канаанита неће бити лако запоседнути, не само стога што су ови заузима-
ли неосвојиве положаје, већ и због снаге самих зидина који беху подигну-
ти свуда около градова; укратко, природни положај терена био је такав да
је онемогућавао опсаду и морао непријатеље довести до безнађа у погле-
ду њиховог освајања. Јер, како су Канаанити благовремено сазнали да су
Израелити пошли из Египта како би њих уништили, они су све то време
провели у ојачавању својих градова. Због тога Јошуа сазва народ у сабор
на планини Силох; а када људи дођоше са великом журбом и ревношћу,
он им указа на то какве су све велике успехе задобили и каква су славна
дела већ учињена, таква да су одиста достојна Бога који им је све то омо-
гућио, као што су и вредна врлине закона које су они следили. Такође им
скрете пажњу на то да су савладали тридесет једног краља који се усудио
да против њих ступи у борбу, те да је свака војска, ма колико велика била
и ма колико се уздала у своју снагу, која је ушла у борбу против њих, би-
ла потпуно уништена, тако да, све у свему, није више преостало много од
наследника тих поражених непријатеља. А што се тиче градова, иако су
неки од њих заузети, ипак ће морати освојити и друге, али ће за то бити
потребни дуже време и исцрпљујуће опсаде, једнако због снаге њихових
зидина и због поверења што га због те снаге браниоци имају у себе. Узев-
ши све у обзир, Јошуа беше мишљења да је разумно да она племена која
су са њима кренула дошавши с оне стране Јордана, и која су узела учешћа
у свим дотад поднесеним опасностима, јер сви међусобно беху рођацима,
сада могу бити распуштена и људи послани домовима, примивши захвал-
ност за сав труд што су га поднели скупа са остатком јеврејског народа.
Осим тога, Јошуа је сматрао да је упутно послати по једног човека од сва-
ког племена — и то таквог који би располагао осведочењем своје ванред-
не врлине — који ће верно премерити земљу, и без икаквих злоупотреба
или варања обавестити остале о њеној стварној величини.
21) Након што је овако говорио, Јошуа нађе да окупљено мноштво
уважава и потврђује његове предлоге. Тако он посла људе да премере њи-
хову земљу, а с њима посла и неколицину геометара, који се нису могли
лако преварити у погледу истине о њеној величини, захваљујући њиховој
великој вештини у том знању. Јошуа им такође даде у задатак и да проце-
не који је то део земље који је најплоднији, а који није толико добар — јер
је таква природа земље Канаан, где се могу видети велике равнице, так-
ве које су ванредно погодне за обделавање, и које се, упоређене с осталим
деловима земље, могу држати прекомерно плодним; али, уколико би биле
упоређене са пољима око Јерихона, као и са онима која припадају Јеруса-
лиму, изгледале би као посве безвредне. Па иако се испостављало да ови
људи имају веома мало овакве врсте земље, а да је остатак углавном пла-
нинског састава, ипак ови последњи не заостајаху много за осталима због
њихове велике крепкости и лепоте. Због ових разлога Јошуа сматраше да
би земља требало да племенима буде раздељена према процени вреднос-
ти њених својстава, а не по величини, будући да се често дешава да јед-
на акра одређене врсте земљишта вреди колико хиљаду акри неке друге
врсте. Тако људи који беху послати с овим задатком, а којих беше десето-
рица, пропутоваше целом земљом, и направише процену њених делова,
и после седам месеци дођоше до Јошуе у Силох, где су Јевреји подигли та-
бернакул.
22) Тако Јошуа узе крај себе Елеазара и сенат, а са њима и старешине
племена, па расподели земљу на девет племена и још половину племена
Манасијиног, водећи рачуна да пространост делова буде у складу са ве-
личином сваког племена. И тако, када бацише коцке, Јуди припаде горњи
део Јудеје, досежући све до Јерусалима, а ширином до језера Содом. Осим
тога, у коцки овог племена беху и градови Акарон и Газа. Коцка Симеоно-
ва, који беше други, укључивала је део Идумеје која се граничи са Егип-
том и Арабијом. Што се тиче Венијамита, њихова коцка паде тако да им
припаде земља која је дужином сезала од реке Јордана до мора, али шири-
ном беше ограничена Јерусалимом и Бетелом; тако је ова коцка додељи-
вала најужу земљу, а због њене вредности, јер је укључивала у себе Јери-
хон и Јерусалим. Племе Ефраимово коцком доби земљу која је у дужину
сезала од реке Јордана до Гезера, али у ширину све од Бетела па до Велике
равнице. Половина племена Манасијиног доби земљу од Јордана до града
Дора, али у ширину досезаше до града Бехема, који се данас зове Скито-
полис. После ових на ред је дошло племе Исахарово, чијој земљи граница
у дужину беше гора Кармел и река, а у ширину гора Тавор. Земља племе-
на Завулоновог укључивала је простор који се протезаше све до Гениса-
ретског језера, и којем припадаху Кармел и море. Племе Асерово добило
је део који се називао Долином, јер он долински и беше, као и сав онај део
земље који лежи наспрам Сидона; град Арк, који се још назива и Актипус,
такође је припао Асеру. Нефталити добише најисточнији део, све до гра-
да Дамаска и Горње Галилеје, према гори Либан и изворима Јордана који
истичу из те планине; то јест, све до оног дела чије границе припадају гра-
ду Арку. Земља која је припала Данитима укључивала је онај део Долине
који је гледао према страни Сунчевог заласка, и беше омеђена Азотусом
и Дором; такође су добили и целу Јамнију и Гат, почевши од Екрона па до
оне планине где почиње посед племена Јудиног.
23) На овај је начин Јошуа поделио шест народа који носе имена сино-
ва Канаана, заједно са њиховом [негдашњом] земљом, да буду запоседну-
те од стране девет и по јеврејских племена; Мојсије је, пак, већ расподелио
земљу Аморићана, који су и сами такође названи по имену једног од си-
нова Канаанових, на два и по племена, као што смо раније показали. Али
делови око Сидона, као и они који су припадали Аркитима, Аматитима и
Арадијанима, још не беху у њиховом пуном располагању.
24) Али је сада Јошуа био спречен својим годинама да доврши оно што
је намеравао (а они који су га наследили у управљању мало су бринули о
ономе што је опште добро); тако он заповеди сваком племену да не оста-
ве у животу ниједног од расе Канаанита у земљи коју су деобом добили
у посед, јер их је Мојсије унапред уверио да је то услов да могу мирно по-
чивати у благостању, као и да њихова властита сигурност и држање зако-
на у потпуности зависе од тог услова — нестанка Канаанита. Поред свега,
Јошуа им наложи да дају тридесет осам градова Левитима, будући да су
ови већ добили десет градова у земљи Аморићана; а три од ових он про-
писа за оне који беже од освете, како би се у њима могли безбедно наста-
нити; јер Јошуа беше веома обзиран да не буде ништа неиспуњено од оно-
га што им је Мојсије заповедио. Ови градови, дакле, беху: од племена Ју-
диног, Хеброн; од племена Ефраимовог, Сихем; и од племена Нефталија,
Кадеш, који се налази у горњој Галилеји. Такође је и разделио оно што је
од плена још увек остало нерасподељено, а тога беше веома много; због
тога они имаху приливе великих богатстава, како сва племена заједно, та-
ко и свако понаособ, а која се састојаху од злата, одеће и покућства, поред
мноштва грла стоке, чији се број не може ни утврдити.
25) Када је све ово окончано, Јошуа сазва читаву војску, те овако про-
збори војницима оних племена која беху насељена с друге стране Јордана
— јер је од ових било педесет хиљада својеручно наоружаних људи који
су пошли у рат заједно са осталима: „Будући да нам је Бог, који је Отац и
Господар јеврејског народа, сада дао ову земљу у посед и обећао нам да ће-
мо је заувек уживати као своју властиту, и будући да сте ви по Његовој
заповести са готовошћу понудили своју помоћ када год нам је она била
потребна — сматрам да је правично да сада, када су све тешкоће оконча-
не, вама буде допуштено да уживате у доколици, те да бисмо се ми огре-
шили о вашу предану помоћ када бисмо је даље продужавали; дакле, уко-
лико ми икада будемо поново имали потребе за њоме, можемо је спрем-
ну добити у свакој будућој нужди, те вас сада више нећемо оптерећива-
ти даљим испомагањем у садашњим околностима. Зато вам ми, дакле, уз-
враћамо захвалношћу за учешће у свим опасности које сте прошли с на-
ма, и ту захвалност не чувамо само за ову прилику, већ ћемо увек према
вама бити тако расположени. Јер је свакако добро памтити своје прија-
теље, и чувати у сећању какве смо користи од њих имали; памтићемо ка-
ко сте због нас одложили уживање у својој властитој срећи, и старали се
за оно што смо сада, по вољи Божијој, задобили, док ви бејасте решени да
не уживате у вашем властитом напредовању све док нам понуда ваше по-
моћи буде била потребна. Ипак, и ви сте, удружујући своје напоре с на-
шима, задобили велика богатства, и кући односите много плена, злата и
сребра, али и, што је много важније од свега, нашу добронамерност пре-
ма вама, и мисли спремне да вам узврате и надокнаде за вашу љубазност
према нама, у ма којем случају да вам устребамо; јер ви нисте пропусти-
ли ниједну ствар коју је Мојсије раније од вас затражио, нити сте његове
жеље пренебрегли стога што је он преминуо и од вас отишао, тако да уис-
тину нема ничега што би умањило ту захвалност коју вам по свему ду-
гујемо. Стога вас сада отпуштамо да радосно уживате у своме властитом
наслеђу, и молимо вас да сматрате да нема постављених граница које могу
сузити присност односа који постоје између нас, те да никада не помис-
лите, зато што је једна река уметнута између нас, да сте ви нека друга раса
од нас, и да нисте Јевреји. Јер ми смо сви потомци Аврамови, једнако ми
који живимо овде, и ви који сте се тамо настанили. И исти је Бог који је
у свет довео ваше и наше очеве, исти је Бог о чијем се исправном начину
обожавања и облику управљања старамо, а које нам је он заповедио а ми
их се брижљиво држимо. Стога, уколико ви будете продужили штовање
ових закона, Бог ће се такође показати милосрдним и вашим помагачем;
али уколико почнете опонашати друге народе, и одрекнете се ових закона,
Бог ће изопштити ваша племена.“ Након што Јошуа ово изговори, те их
све поздрави, како једног по једног старешину тако и читаво људство, он
сам остаде ту где бејаше и пре, али његови људи почеше пратити ова пле-
мена на њиховом путовању, и то не без суза у очима, јер они заиста једва
да се могаху одвојити једни од других.
26) Када племе Рубеново и оно Гадово, заједно са многим Менаши-
тима који су их следили, пређоше реку, они подигоше олтар на обала-
ма Јордана, као споменик потомству и знак њихове везе са онима који су
настањени с друге стране. Али када они који осташе да живе с ове стра-
не чуше да су они које су са захвалношћу отпустили подигли олтар, а при
том не чуше са каквом су намером они то учинили, већ претпоставише да
је реч о некој новотарији којом се уводе туђи богови, ови који су остали
не беху склони да у то посумњају; већ, сматрајући да је такав клеветнич-
ки извештај — према којем је олтар подигнут ради обожавања туђих бо-
гова — веродостојан, они се намах наоружаше, решени да се освете они-
ма који су олтар подигли; и већ беху спремну да пређу реку и одмах каз-
не отпадничка племена због подривања закона њихове земље, јер више
не помишљаху да је умесно посматрати ове с обзиром на њихову љубаз-
ност или постојаност о којима су дали доказа, већ искључиво с обзиром
на вољу Божију и начин на који Он жели да буде обожаван; те се тако ови
људи опремише за рат. Али их Јошуа, првосвештеник Елеазар и сенат за-
држаше и наговорише да најпре испитају речи које говоре о намери пре-
коречних племена, те да тек пошто утврде да су те намере можда одиста
зле, продуже са припремама и ступе у рат против њих. Сходно томе, они
као изасланике послаше Финеса, Елеазаровог сина, и још десеторицу љу-
ди који беху цењени међу Јеврејима, да од ових племена сазнају шта су то
имали на уму када, прешавши реку, подигоше олтар на њеној обали. И за-
иста, чим изасланици пређоше реку и дођоше до племенâ у крету, окупи
се сабор, у којем Финес устаде и рече да је увреда за коју су ови оптужени
одвише гнусна да би била кажњена само речима, или њиховим обећањем
да ће се у будућности поправити; па ипак, он рече да девет и по племе-
на с оне стране Јордана ипак нису на одвратност прекршаја гледали као
на разлог прибегавању оружју и машању за битком као начином њиховог
тренутног кажњавања, већ да су, због минуле љубазности њихових рођа-
ка с ове стране, и вероватноће да се они могу поправити, изабрали овај
начин слања изасланика „... како бисмо, сазнавши истините разлоге који
вас покренуше да подигнете овај олтар, могли спречити да пренаглимо
са оружаним нападом уколико се покаже да сте олтар направили из пра-
вичних побуда, или да бисмо вас с пуним оправдањем казнили уколико
се оптужба покаже истинитом. Јер ми тешко да можемо претпоставити
да бисте ви — који сте упознати са вољом Божијом и који бејасте послуш-
ници ових закона што их је Он сам нама свима дао — да бисте сада, када
се одвојисте од нас и пођосте до сопствене тековине коју сте, кроз милост
Божију и провиђење што га је упутио к вама, задобили коцком, могли
Њега заборавити и оставити онај олтар и ковчег завета који су само нама
својствени, па увести стране богове и опонашати порочне обреде Канаа-
нита. Ово би ипак могао бити опростив злочин уколико се сада покајете и
не продужите у својој махнитости, већ одате дужно поштовање законима
ваше земље и увек их држите на уму; али уколико истрајете у вашим гре-
ховима ми нећемо бити невољни да учинимо потребне напоре да зашти-
тимо наше законе, већ ћемо прећи Јордан и одбранити их, а са њима и Бо-
га, сматрајући вас за људе који се ни у чему не разликују од Канаанита и
које ћемо уништити као што смо и њих уништили. Јер, немојте замишља-
ти да сте, отишавши преко реке, у исти мах отишли и изван досега силе
Божије. Свуда сте и увек на месту које Њему припада и није могуће прећи
преко Његове моћи и казне којом ће достићи људе. Али ако мислите да ће
ваше насељавање овде представљати ма какву сметњу вашем одношају са
оним што је добро, ништа нас не може спречити да поново са вама поде-
лимо земљу и оставимо ову стару да служи само напасању оваца. Дакле,
добро ћете учинити уколико се вратите својим обавезама и оставите се
нових прекршаја, а ми вас преклињемо вашом децом и женама — немојте
нас присиљавати да вас казнимо. Равнајте се, дакле по овим речима раз-
мишљајући о поводу овог нашег окупљања, схватајући да је овде у питању
ваша властита безбедност, као и безбедност оних који су вам најдражи, те
поверујте како је за вас боље да будете покорени речима него да продужи-
те у вашој намери и зато искусите дела и рат.“
27) Када Финес ово изговори, окупљене старешине, као и цели народ,
почеше се бранити због онога за шта су неправично оптужени. Те тако
рекоше да нити би икада напустили однос који имају са осталим Јевреји-
ма, нити би подигли олтар туђим боговима; рекоше да они све што имају
дугују једном и истом Богу са свима Јеврејима, и да имају само онај брон-
зани олтар који почива пред Божијим табернакулом свих Јевреја, на којем
ће и они нудити своје жртве; а што се тиче олтара којег су подигли, а због
којег су тако осумњичени, он уопште и није подигнут у сврху обожавања,
„већ да би заувек могао бити знак и споменик наших веза с вама, као и
неопходно упозорење нама самима да се владамо мудро, продуживши са
поштовањем закона наше земље, нипошто их, дакле, не намеравајући да
прекршимо, као што ви сумњате. Па нека Бог буде нашим веродостојним
сведоком да је само то што рекосмо разлог нашем дизању олтара. Због то-
га вас молимо да имате боље мишљење о нама, те да нам не приписује-
те такву ствар због које би сваки од потомства Аврамовог завредео само
пропаст, то јест покушај да се уведу нови обреда, такви који се разликују
од наших установљених светих служби.“
28) Након што они тако одговорише, а Финес их због тога похвали,
овај се врати Јошуи и пред људима објасни какав је одговор добио. Јо-
шуа беше веома задовољан тиме што не имаде разлога да људе поставља
у борбени поредак, нити да их води да проливају крв водећи рат против
људи њиховог властитог соја; те, сходно томе, он понуди жртве захвал-
нице Богу због таквог исхода. Одмах потом Јошуа распусти тај велики
скуп и људе разасла према њиховим властитим одскорашњим станиш-
тима, док он сам остаде да живи у Сихему. Али двадесет година након
ових последњих догађаја, када већ беше веома стар, он позва на окупљање
највеће достојанственике, такве који су располагали великим угледом и
утицајем, из неколико градова, као и сенат и уз њих што је већи број об-
ичних људи. А када сви они дођоше, он их подсети свега онога што им
је Бог уделио, а што се не може другачије назвати до безмерним, будући
да из крајње понижавајућег положаја беху унапређени до тако високог
ступња славе и изобиља којег сада уживају; затим их замоли да непреста-
но мотре на намере Бога који беше тако благ према њима, рекавши уз то
и да ће Господ своју наклоност продужити само у случају њихове побож-
ности, а да је за њега, Јошуу, исправно да им сада, када се спрема да на-
пусти живот, остави такав савет. Па напослетку затражи да у сећању чу-
вају ову његову молбу.
29) Тако Јошуа премину након што ово изговори, проживевши сто-
тину десет година, од којих је четрдесет живео с Мојсијем, учећи уз за-
конодавца оно што ће касније бити од користи како свима тако и њему
самоме. Он бејаше заповедником Јевреја током двадесет пет година које
наступише после Мојсијеве смрти. Био је човек који није морао тражити
ни мудрости ни говорничке вештине да би пренео своје намере људима,
будући веома истакнут у обема овим људским моћима. Располагао је ве-
ликом племенитошћу у свим поступцима, као и храброшћу у опасности-
ма, и беше веома брижан у обезбеђивању мира међу људима, показујући
велику врлину у свим временима. Сахрањен је у граду Тимнабу, у племену
Ефраимовом54. Негде у исто време преминуо је и првосвештеник Елеазар,
остављајући то свето звање своме сину Финесу. Његов споменик, као и
гробница, налазе се у граду Габати.
КАКО СУ, НАКОН СМРТИ ЊИХОВОГ ЗАПОВЕДНИКА ЈОШУЕ,
ЈЕВРЕЈИ ПРЕКРШИЛИ ЗАКОНЕ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ И ИСКУСИЛИ ВЕЛИ-
КЕ НЕСРЕЋЕ; А КАДА СЕ ПОДИГЛА ПОБУНА, ПЛЕМЕ ВЕНИЈАМИ-
НОВО БЕШЕ УНИШТЕНО, ИЗУЗЕВ САМО ШЕСТ СТОТИНА ЉУДИ
1) После смрти Јошуе и Елеазара Финес прорече да према Божијој

вољи треба да повере управљање племену Јудином, и да то племе треба да
уништи расу Канаанита; ово Финес прорече јер народ беше забринут да
сазна Божију вољу. Племе Јудино у овом свом послању узе као помоћ пле-
ме Симеоново, али под тим условом да када буду истребљени они који су
као даваоци данка потчињени племену Јудином, такође исто буде урађе-
но и са онима потчињеним племену Сименовом.
2) Послови Канаанита, међутим, беху тада у процвату, и они са вели-
ком војском очекиваху Израелите у граду Безеку, предавши власт у руке
Адонибезеку, чије име означава Господара Безека, будући да Адони на хе-
брејском језику значи господар. Они су се уздали да су одвише јаки за Из-
раелићане, сада када је Јошуа био мртав; али када се Израелити упустише
у битку с њима — при чему мислим на два горе поменута племена — они
се славно борише, и посекоше око десет хиљада Канаанита, а остале на-
тераше у бекство, а у потери ухватише Адонибезека који, када му одсеко-
ше прсте на рукама и ногама, рече: „Нисам, заиста, увек лежао скривен
од Бога, какав сам сада под овим што подносим, док не бејах осрамоћен,
јер сам ово исто чинио седамдесет двојици потчињених краљева.“55 Тако
га они поведоше живог све до Јерусалима; а када он премину, сахранише
га у земљи и продужише да освајају градове. А након што их у највећем
броју заузеше, они почеше и са опсадом Јерусалима; а када заузеше доњи
град, за шта им не беше потребно значајније време, они побише све ста-
новништво. Али се горњи град није могао заузети без великих тешкоћа
због снаге његових зидина и природе свог положаја.
3) Из тог разлога они померише логор до Хеброна, а када освојише и
њега, посекоше све житеље. Тамо се све дотле налазио остатак расе диво-
ва, који су имали тела тако велика и ликове толико различите од других
људи, да беху запањујући на поглед и ужасавајућег гласа. Кости ових људи
показују се до данашњих дана, као лишене ма какве природне везе са дру-
гим људима. Освојивши Хеброн, племена Јуда и Симеон дадоше овај град
Левитима као изванредан поклон, са предграђима од око две стотине на-
сеља. Али земљу која је овоме припадала дадоше као расположиви поклон
Калебу, а по заповести Мојсијевој. Овај Калеб био је један од ухода што
их је Мојсије био послао у Канаан. Такође доделише и земљу за настањи-
вање потомака Јетра, Мидијанца, који беше таст Мојсијев; јер су ови љу-
ди напустили своју властиту земљу и пратили Јевреје, придруживши им
се и у пустињи.
4) Потом племена Јуде и Симеона заузеше градове који беху у планин-
ском делу Канаана, а такође Акарон и Азот од оних који се налазе у бли-
зини мора. Али Газа и Екрон избегоше освајање, јер су ови градови, почи-
вајући на отвореној равници, и располажући великим бројем бојних ко-
ла, жестоким ударцима узвраћали онима који су их нападали. Тако се ова
племена, када посташе веома богата од добијеног плена, повукоше у своје
властите градове, одложише оружје и обуставише ратовања.
5) Венијамити, пак, са своје стране, којима је припао Јерусалим, до-
пустише староседеоцима да плаћају данак. Тако се они свега дотадашњег
оканише, јер једни престаше да убијају Канааните, остали, пак, да се изла-
жу ма каквим опасностима, те су сада имали времена да обрађују земљу.
И остала племена почеше опонашати Венијамите, чинећи исто, па, би-
вајући задовољни данком који им је плаћан, допустише Канаанитима да
живе у миру.
6) Борци племена Ефраимовог, међутим, након што су опсели град Бе-
тел, даље од те опсаде не успеше да напредују, те тако ни да остваре исход
вредан толиког утрошеног времена и напора уложених у ту опсаду. Па
ипак они истрајаваше у томе, свеједнако боравећи пред градом, иако су
трпели велике недаће на том положају. Али, након неког времена, они ух-
ватише једног житеља града који мораде доћи к њима скољен немоћи да
задовољи основне животне потребе, те му дадоше довољно уверавања да
ће, уколико им буде помогао у предаји града, он и његова породица бити
поштеђени, на шта их он заузврат убеди да ће им, под тим условима, по-
моћи и предати град у руке. Па тако и би, а тај који издаде свој град беше
са својом породицом једини поштеђен, будући да Израелити побише све
становништво а град себи задржаше.
7) Али после овога Израелићани посташе одвише мекушни да би се
даље могли борити против непријатеља, већ се посветише обрађивању
земље која им поче рађати огромним количином приноса и доносити ве-
лико богатство, услед чега се временом одалечише од одржавања пропи-
саног начина живљења унутар својих насеобина, одајући се раскоши и за-
довољствима, уз то више не бивајући ни обзирни да слушају законе који
припадаху њиховој државној управи. Овиме Бог беше највећма расрђен,
те их подсети како су, супротно Његовим упутствима, поштедели Канаа-
ните, и потом како су ти исти Канаанити, јер су им околности ишле на ру-
ку, њих заузврат увели у своје варварске обичаје. Али Израелити, иако се
нађоше у неприлици због ових Божијих упозорења, још увек не беху вољ-
ни да пођу у рат, а како су добијали велики данак од Канаанита и нипо-
што не беху склони да одустану од стечене раскоши, они допустише да и
њихова аристократија постане искварена; више, такође, нису образовали
ни сенат нити иједан други судски орган којег су захтевали њихови зако-
ни, већ се још више предадоше обрађивању својих поља, како би стекли
још већи иметак. Оваква немарност, међутим, доведе до страховитог ме-
тежа међу њима, који се продужи све дотле док се међусобно не сукоби-
ше, у следећим околностима.
8) Беше један Левит56, човек простог порекла, који је припадао племену
Ефраимовом и међу њима живео. Овај је човек оженио жену из Витлеје-
ма, града који припадаше племену Јудином. Он беше веома заљубљен у
ту жену и обузет њеном лепотом, али га то није чинило срећним, будући
да му она није узвраћала једнаким осећањима већ, напротив, беше према
њему одбојна, што је, међутим, само додатно у њему распаљивало страст
према њој, услед чега су се непрестано свађали. Напослетку жени ове пре-
пирке постадоше толико мрске, да напусти мужа и врати се својим роди-
тељима четвртог месеца након венчања. Муж беше веома несрећан због
њеног одласка, а све због дубоке привржености, па похита и дође до своје
тазбине где прекиде свађе са женом, те се њих двоје помирише а он оста-
де тамо четири дана, за које се време њени родитељи љубазно опходише
према њему. Петог се дана он одлучи да крене своме дому, али успе поћи
тек с вечери, јер родитељи његове жене беху несклони да се од ње одвоје,
те одлагаху одлазак све док се дан не оконча. Једва једном пошавши, они
са собом поведоше једног слугу и једну мазгу на којој је жена јахала; а ка-
да се нађоше у близини Јерусалима, већ прешавши готово тридесет фур-
лонга, слуга их посаветова да негде потраже смештај, да их каква несрећа
не би задесила због путовања по ноћи, посебно с обзиром на то да не бе-
ху далеко од непријатеља, јер је то доба давало разлога за сумњу у опас-
ности које су као претња долазиле чак и од стране оних који су се иначе
сматрали пријатељима. Али муж не беше задовољан овим саветом, нити
вољан да тражи смештај међу странцима, јер је град припадао Канаани-
тима, већ радије изабра да пође још двадесет фурлонга даље како би уто-
чиште нашли у неком израелитском насељу. Сходно томе, он и спроведе
своју намеру, те стиже до Гаваја, града који је припадао племену Венија-
миновом, у време када је већ био мркли мрак. Но како га нико ко је ста-
новао на тржници не позва да преноћи код њега, пред њих, дошавши из
поља, изађе један старац који је припадао племену Ефраимовом, али бе-
ше настањен у Гавају, те пресрете дошљака и упита га ко је он и због чега
је приспео тако доцкан, те зашто тражи намирнице за вечеру када је већ
пала ноћ. На ово човек одговори да је Левит и да води своју жену од ње-
них родитеља, те да је на путу кући, додавши и то да његово насеље при-
пада племену Ефраимовом. Чувши ово, онај старац, једнако стога што се
испостави да су рођаци, као и зато што су живели у истом племену, а и
због тога што се тако случајно сретоше, позва дошљака на преноћиште
код њега. Догоди се, међутим, да неки младићи, житељи Гаваје, видевши
жену на градској тржници и оставши задивљени њеном лепотом, када
чуше да је она одсела код старца, дођоше на његова врата, у бахатости се
не осврћући на слабост и малобројност старчеве породице; а када старац
затражи од младића да се уклоне с врата, те да се не понашају тако насил-
но и увредљиво, они му одговорише да је довољно да им допусти да из-
веду туђинку, те да му онда никакве штете неће учинити. А када старац
изјави да му је Левит рођак, те да ће младићи бити криви за ужасан зло-
чин уколико допусте да буду надвладани сопственом пожудом и жесто-
ко повреде јеврејске законе, они презреше његова оправдана упозорења
те му се уз смех наругаше, при том запретивши да ће га убити уколико бу-
де сметњом њиховим намерама. Тако се старац нађе у великој невољи, па
ипак не беше вољан да препусти своје госте и види их страшно нагрђе-
ним, већ понуди младићима своју сопствену кћер, рекавши им да ће бити
мање кршење закона уколико своју пожуду задовоље њоме него да оскр-
наве његове госте, надајући се да ће бар на овај начин спречити да икак-
ва повреда буде нанесена овим недужним придошлицама. Али како мла-
дићи нимало не одустајеше од своје жудње за туђинком, старац их поно-
во поче преклињати да не згреше никаквим неправичним чином, но све
беше узалуд. Они жену силом отеше, одајући се, само додатно распаље-
ни отпором, још жешће својим насилним склоностима, те одведоше же-
ну својој кући; па када читаву ноћ проведоше задовољавајући пожуду над
њом, они је тек у свитање пустише да оде. Тако се она врати до места где је
имала бити угошћена, дубоко потиштена и сломљена несрећом која јој се
догодила, толико да се од срамоте није усуђивала да погледа мужа у лице,
јер је закључивала да јој он никада неће опростити оно што се догодило;
те, тако, на том месту паде и испусти душу. Њен муж, међутим, помисли
да му је жена само приспала, па је, и не помишљајући да се догодило неш-
то много жалосније, покуша да придигне, решен да умирујуће говори с
њом, будући да се она није добровољно изложила пожуди оних младића,
већ је на силу одведена њиховој кући. Али чим примети да је жена мртва,
он се понесе онолико смотрено колико му допусти велика несрећа, те по-
ложи своју мртву жену на животињу и понесе је кући. Затим је исече, ко-
мад по комад, на дванаест делова, које посла за уручење свој дванаестини
јеврејских племена, наложивши онима који понеше ове делове распарча-
ног тела да обавесте племена о ономе што је било узроком женине смрти,
и о насиљу које је над њом извршено.
9) Људи који примише поруку осташе силно узбуђени, како оним што
видеше, тако и свиме чувеним, јер никада раније нису такав удес доживе-
ли. Тако се, обузети големим и праведним гневом, окупише у граду Си-
лоху и одржаше велики сабор пред табернакулом, решени да одмах узму
оружје и, видевши у житељима Гибеоха непријатеље, пођу на ове и одмах
изврше одмазду. Али их сенат задржа од таквог поступка, уверивши их
да не смеју тако пренагљено поћи у рат против људи који припадају ис-
том народу, пре него што речима расправе све што се тиче оптужбе која
на овима почива; јер беше делом њихових закона да чак ни против стра-
наца не дижу војску, уколико се ови владају увредљиво, а да им претходно
не пошаљу гласника који ће проверити да ли су вољни или не да се покају.
Сходно томе, сенат наговори људе да учине оно што морају повинујући
се закону, што значи да пошаљу [поруку] становницима Гибеоха којом ће
сазнати да ли су вољни да им изруче злочинце, те ако их предају, да бу-
ду задовољени кажњавањем само тих злочинаца; али уколико ови с пре-
зрењем одбију поруку, да их све казне дигавши се на оружје против њих.
Тако, према том договору, они послаше поруку житељима Гибеоха, и от-
пужише оне младиће за злочине почињене у случају Левитове жене, па од
њих затражише те људе који су поступили супротно закону, како би мог-
ли бити кажњени, с правом заслужујући да умру због онога што су почи-
нили. Али житељи Гибеоха одбише да изруче младиће сматрајући да је за
њих одвише срамно да се, због страха од рата, повинују туђим захтевима,
хвалишући се при том како они ни за ким не могу заостајати у случају су-
коба, нити у бројности, нити у храбрости. Остатак њиховог племена та-
кође се поче припремати за рат, јер беху колико незазорно махнити, толи-
ко и решени да силу сузбију силом.
10) Када Израелитима би пренесено шта су одлучили становници Ги-
беоха, они најпре дадоше завет да нико од њих неће дати своју кћер у
брак са Венијамитима, већ да ће ући у рат са већом бесомучношћу но што
смо научили да су наши очеви ратовали против Канаанита. Те тако од-
мах послаше војску од четири стотине хиљада, док њима насупрот стаја-
ше двадесет пет хиљада и шест стотина Венијамита, од којих пет стоти-
на беху изврсни у бацању камења левом руком, и то толико да када от-
поче битка код Гаваје Венијамити потукоше Израелите, од којих паде две
хиљаде људи. Па би вероватно и више њих било побијено да не паде ноћ
и спречи покољ, прекинувши битку; тако се Венијамити радосни врати-
ше у град, а Израелити у свој логор веома онеспокојени оним што се до-
годило. И следећег дана, када се поново сукобише, Венијамити их пора-
зише, а осамнаест хиљада Израелита беше посечено, док остатак напусти
логор плашећи се још већег покоља. Тако стигоше до Бетела, града који се
налазио у близини њиховог логора, и следећег се дана одадоше посту; а
преко првосвештеника Финеса мољаху Бога да обузда своје гнев против
њих, те да буде задовољан са ова два пораза, и напокон им пода победу и
премоћ над њиховим непријатељима. А Бог им, преко Финесовог проро-
чанства, одиста то и обећа.
11) Када тако осокољени поделише војску у два дела, они током ноћи
поставише једну њену половину у заседу око града Гаваја, док другом по-
ловином нападоше Венијамите који најпре устукнуше а затим их, узвра-
тивши нападом, почеше гонити, при чему су се Јевреји веома споро пов-
лачили, намерни да Венијамите сасвим извуку из града. Ових их, пак, ус-
топице гонише, све док чак и старци и сасвим млади мушкарци, који су
дотле остајали у граду као одвише слаби за борбу, не истрчаше напоље
јурећи заједно са осталима, жељни да у потпуности потуку непријатеље.
Али, када се нађоше веома далеко од града, Јевреји престаше бежати, па
се изненада окренуше да би прихватили борбу, уједно пославши уговоре-
ни знак онима који су дотле лежали у бусији, а који сада усташе и са вели-
ком се буком обрушише на непријатеља. А ови, када намах приметише да
су обманути, више нису знали шта би урадили; јер, како беху сатерани на
извесно ужљебљено место које се налазило у удолини, беху стрељани од
стране оних који су их ту опколили, све док нису били сви побијени, осим
њих шест стотина, који су од себе образовали једно јединствено збијено
тело од мноштва људи и пробили пролаз посред непријатеља, разбегавши
се потом према оближњим планинама у којима су се, једва их се докопав-
ши, напокон и задржали. Али сви остали, њих око двадесет пет хиљада,
беху побијени. Израелити потом спалише Гавају, те поклаше жене и ма-
лодобну децу, а потом исто учинише и са другим градовима Венијамита;
и заиста, они беху толико разбешњени, да послаше дванаест хиљада људи
издвојених из војске да униште и [иначе невенијамитски] град Јабеш Га-
лад, само зато што им се овај није придружио у борби против Венијами-
та. И тако та послана војска заиста посече, поред мушкараца спремних за
рат, још и жене и децу њихову, поштедевши само четири стотине девица.
До такве су разјарености били доведени не само стога што су морали да
освете убиство Левитове жене, већ и погибију својих властитих војника.
12) Ипак, овим Израелитима касније беше жао због пропасти коју до-
неше Венијамитима, те због тога себи одредише пост иако су сматрали да
су ти људи правично пострадали због њиховог огрешења о законе; потом
преко изасланика позваше назад оних шест стотина који су успели по-
бећи. А ови пребиваху на једној стени по имену Римон, која се налазила у
планинској дивљини. Нашавши их, изасланици с њима оплакиваху про-
паст која је задесила не само побијене Венијамите, већ и ове одбегле, због
уништења њихове родбине; и наговараху их да с кроткошћу прихвате бол,
рекавши им да су дошли да би се с њима опет сјединили а не да би преко
њих дали свој допринос коначном уништењу племена Венијаминовог; па
још додаше: „Дајемо вам слободу да преузмете читаву земљу Венијамино-
ву за себе, и онолико плена колико можете понети са собом.“ Тако ови љу-
ди с тугом признаше да се све што се догодило ипак збило у складу с одлу-
ком Божијом, а због њихове властите порочности; па се сагласише са сви-
ме што рекоше они који су их натраг позвали, и сиђоше к своме властитом
народу. Израелити им такође дадоше четири стотине девица из Јабеш Га-
лада за жене; а што се тиче преосталих две стотине које су недостајале [jер
преживелих Венијамита беше шест стотина], они се премишљаху како би
могли прикупити довољан број жена за њих, те да сви могу добити деце;
па будући да су, пре но што је рат започео, дали завет да нико од њих неће
дати кћери за жену Венијамиту, неки међу њима саветоваху остале да се
не обазиру на то што су обећали, стога што завет не беше дат промишље-
но и разборито, већ у страсти, образлажући савет тиме да се не може учи-
нити ништа противно Богу уколико се тиме спасава племе које је у опас-
ности од затирања; другим речима, да је кривоклетство једнако жалосна и
опасна ствар само онда када је учињено са злом намером, а не и када је из-
нуђено због потребе опстанка. Али како сенат ипак беше ужаснут на сам
помен кривоклетства, неки човек рече како им може показати начин по-
моћу којег би могли преосталим Венијамитима обезбедити довољно же-
на, а уједно и одржати свој завет. На то га они одмах упиташе који је ње-
гов предлог. Он рече да три пута годишње, „приликом наших сусрета у
Силоху, наше жене и кћери долазе пратећи нас на путу; нека тада буде до-
пуштено Венијамитима да се прикраду и отму кћери, те да ожене оноли-
ко жена колико могу ухватити, при чему их ми нећемо ни подстицати ни-
ти их спречавати; а када њихови родитељи то узму за зло, и пожеле да их
стигне казна, ми ћемо им рећи да су сами узрочници онога што се догоди-
ло, јер су занемарили чување својих кћери, те да не смеју бити одвише љу-
ти на Венијамите, будући да је гневу међу нама већ исувише допуштено да
узрасте.“ Тако Израелити беху наговорени да следе овај савет, те се зареко-
ше да ће Венијамитима бити допуштено да украду себи жене. Па када пр-
ви празник дође, ових две стотине Венијамита залегоше у заседу пред гра-
дом, по двојица и тројица заједно, и чекаху наилазак девица по виногра-
дима и другим местима где су могли да леже сакривени. Девице одиста и
наиђоше, заузете игром, ни најмање не сумњајући на оно што ће им се до-
годити, те шетаху посве незаштићене, све док се они који су лежали расу-
ти уз пут не усправише и почеше их хватати. На овај начин, дакле, Венија-
мити дођоше до жена, па се убудуће посветише пољодељству, свом сна-
гом се старајући да поврате своје раније срећно стање. Тако, према томе,
стоје ствари са овим племеном Венијамита, након што беху у опасности од
потпуног истребљења, и када ипак беху спасени на горе поменути начин,
захваљујући мудрости Израелита; и заиста, они одмах почеше напредо-
вати и ускоро се умножише до новог великог мноштва, уз то повративши
све могућне изгледе и ступњеве среће и благостања. И такав беше закљу-
чак овога рата.
КАКО СУ ИЗРАЕЛИТИ ПОСЛЕ ОВЕ НЕСРЕЋЕ ПОСТАЛИ СЛАБИ И
ПОЧЕЛИ СЛУЖИТИ АСИРЦИМА; И КАКО ИХ ЈЕ БОГ ОСЛОБОДИО
ПРЕКО ОТНИЈЕЛА, КОЈИ ЈЕ ПОТОМ ВЛАДАО ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА
1) Догоди се потом да је племе Даново пострадало на начин сличан пле-

мену Венијаминовом, а до овога је дошло следећим поводом: — Након што
су Израелити већ напустили свакu обуку у ратној вештини и сасвим се пос-
ветили ратарству, Канаанити их презреше и заједно сакупише једну војску,
и то не зато што су очекивали да ће под Јеврејима патити, већ стога што су
одувек гајили непоколебљиву наду да ће се једном моћи зло понети према
Јеврејима када им то буде одговарало, те се тако у својим властитим градо-
вима моћи настањивати са већом сигурношћу. Тако они припремише своја
бојна кола, и сабраше заједно све своје војнике, при чему су њихови гра-
дови међусобно сарађивали, повукавши са собом и Акарон и Екрон, који
су се налазили у оквиру племена Јудиног, као и многе друге који су почи-
вали у равници. Тако они натераше Даните да побегну у планинске делове
земље, не оставивши им ни толико слободног дела равнице да на њега мо-
гу стати ногом. Будући да се ови Данити нису могли у борби носити са Ка-
наанитима, они послаше петорицу својих људи у средишње пределе Кана-
ана, како би потражили земљу у коју би могли преселити своје станиште.
Тако ова петорица стигоше све до суседства горе Либан и до извора доњег
Јордана, у велику равницу Сидон, на дан путовања од истоименог града. А
када обухватише земљу погледом, нашавши да је добра и ванредно плодна,
они упознаше цело племе с њом, након чега одмах пођоше тамо, штићени
војском, и подигоше град Дан, дајући му, дакле, исто име које је имао син Ја-
ковљев, и наравно, име по којем се разликовало њихово сопствено племе.
2) Израелити постадоше тако немарни и неспремни на подношење на-
пора, да све теже несреће почеше на њих наилазити, што је такође дели-
мично потицало и од њиховог занемаривања службе Господу; јер када су
једном испали из одржавања редовности своје политичке управе, они се
надаље одадоше стихијном живљењу према властитим ужицима и про-
извољностима личног нахођења, све док се не испунише злим чињењима
која беху уобичајена међу Канаанитима. Због тога Бог беше гневан на њих,
те они изгубише сву ону срећу коју су некада заслужили безбројним труд-
ним делањима, заменивши их жеђу за животом у раскоши. Тако, када Ху-
шан, краљ Асирије, против њих поведе рат, они изгубише много бораца у
наметнутој бици, а убрзо пошто их опседе, асирска их војска и посве надја-
ча. Штавише, беше међу њима и оних који се без страха одмах добровољ-
но потчинише Хушану, па премда данак којег им овај наметну беше такав
да су га једва могли сносити, они га ипак плаћаху, подносећи све могућне
врсте притисака током осам година, након којих ипак беху ослобођени од
Асираца, и то на следећи начин: —
3) Беше међу њима човек по имену Отнијел, син Кеназов, из племена
Јудиног, предузимљив човек велике храбрости. Њему се указа Бог и опо-
мену га да не прелази преко такве несреће у којој су се Израелити тада на-
лазили, већ да се срчано посвети напорима како би им донео ослобођење.
Те тако, када Отнијел обезбеди неколицину пратилаца који би му помо-
гли у опасном предузећу (а то беху они у којима је, било услед срамоте
због околности у којима су живели, било због жеље да ове промене, могла
превладати одлука да му помогну), он најпре уништи тамошњу надзорну
посаду Асираца коју је Хушан над њима поставио; а када народ примети
да Отнијел није пропао у том свом првом покушају, све више људи му се
придружи и понуди помоћ. Тако напослетку они заметнуше одсудну бит-
ку против Асираца, и све их потераше пред собом, натеравши их да пређу
Еуфрат. Тиме је Отнијел, који је дао такве непобитне доказе своје вреднос-
ти, заслужио да од народа прими власт и утицај, те да суди људима; па на-
кон што је над њима владао четрдесет година, он премину.
КАКО ЈЕ НАШ НАРОД СЛУЖИО МОАБИТЕ ОСАМНАЕСТ ГОДИНА И
ПОТОМ БИО ИЗБАВЉЕН ИЗ РОПСТВА ЗАХВАЉУЈУЋИ ИЗВЕСНОМ
ЕХУДУ, КОЈИ ЈЕ ЗАДРЖАО ВЛАСТ ТОКОМ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА
1) Када је Отнијел умро, послови се Израелита, међутим, наново уру-

шише до потпуног расула; па док они нити указиваху Богу почаст коју
му дуговаху, нити беху послушни законима, њихове невоље постојано
нарасташе, све док Еглон, краљ Моабита, не дође до тако великог пре-
зрења према Јеврејима због небриге у њиховом управљању државом, да
поведе против њих рат и надвлада их у неколико битака, натеравши и
најхрабрије да му се потчине, напослетку и у потпуности покоривши њи-
хову војску, и наметнувши народу плаћање данка. А када он себи поди-
же краљевску палату у Јерихону57, не пропусти ниједан начин којим би их
могао мучити; и заиста, он их током осамнаест година унизи до потпуног
сиромаштва. Али када се потом Бог једном поново сажали на Израелића-
не због њихових страдања, подстакнут самилошћу зазваном молитвама
које су му упућивали, Он их ослободи од тешких услова које трпљаху под
Моабитима. А ово им је избављење донео на следећи начин; —
2) Постојао је у то време један млади човек из племена Венијаминовог,
по имену Ехуд, син Гера, човек веома велике храбрости у подухватима у
којима се тражила срчаност, и веома снажног тела кадрог да се подухва-
ти најтежих послова, али је његова највећа моћ лежала у левој руци којом
је, уз велику снагу, још и баратао веома умешно. Овај човек, дакле, обита-
ваше у Јерихону, и током времена постаде присан са Еглоном због дарова
којима је награђивао краљеве услуге, чинећи да овај о њему постепено сти-
че све повољније мишљење, поред тога бивајући такође вољен и од стране
оних који су окруживали краља. Када једном прилику Ехуд донесе поклоне
краљу, водећи са собом двојицу слугу, он причврсти и крадом склони каму
на свом десном боку, па уђе унутра. Беше то усред једног летњег дана, ка-
да стража није одвише строго пазила, једнако због врућине и због тога што
је Ехуд дошао у време обеда. Тако млади човек, након што понуди покло-
не краљу који је тада становао у малој гостинској соби подесној за избега-
вање врућине, поче с владаром разговарати, јер сада беху сами, будући да
је краљ наложио слугама да се постарају око својих послова због тога што
је желео да насамо разговара с Ехудом. Како је седео на свом трону, Ехуда,
док га гледаше, страх обузе због могућности да ће његов убод промаши-
ти, не усмртивши жртву; због тога се усправи и рече краљу како има да му
по Божијој заповести саопшти један сан, на шта краљ поскочи с трона ка-
ко би већма уживао у јаснијем слушању садржаја поменутог сна; тако га је
Ехуд могао снажно ударити право у срце, па, оставивши каму у краљевом
телу, изађе напоље и затвори врата за собом. А краљеве слуге осташе веома
мирне, претпостављајући да се краљ припремио за починак.
3) Након тога Ехуд тајно обавести житеље Јерихона о ономе што је ура-
дио, наговарајући их да поврате своју слободу; а они га са задовољством
слушаху, те пођоше по оружје и разаслаше гласнике по земљи како би
и други могли чути звук труба од овнујских рогова; јер такав беше наш
обичај, да преко њих сазивамо окупљања. За то време, послужиоци Егло-
нови бејаху и даље у незнању онога што их је задесило, али, негде око ве-
чери, плашећи се да се није догодио неки неуобичајен удес, они уђоше у
краљеву одају, па када га нађоше мртвог посве се пометоше, јер нису зна-
ли шта би урадили. И пре но што стража стиже да се окупи, до њих про-
вали мноштво Израелита, тако да неки од њих беху одмах посечени, а
неки се дадоше у бекство, те заједно са својим народом похиташе пре-
ма земљи Моаба како би се тамо покушали спасти. Оваквих бројем бе-
ше преко десет хиљада. Израелитски гонитељи их се, међутим, домого-
ше у плићацима Јордана, те их ту све до једног посекоше, не допустивши
да им ниједан побегне из руку. На тај се, дакле, начин Јевреји ослободише
ропства под Моабитима. Због своје пресудне заслуге Ехуд беше уздигнут
до положаја управитеља над целим народом, а премину након што је ову
власт држао осамдесет година58. Он беше човек вредан сваке хвале, чак и
ако се не рачуна горе поменути одсудни подвиг. После њега је на управ-
ни положај изабран Шамгат, син Анатов, али овај премину већ прве годи-
не своје владавине.
КАКО СУ КАНААНИТИ ПОРОБИЛИ ИЗРАЕЛИТЕ И ДРЖАЛИ ИХ У
СУЖАЊСТВУ ТОКОМ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА, НАКОН КОЈИХ СУ ОВИ
ОСЛОБОЂЕНИ ОД СТРАНЕ БАРАКА И ДЕБОРЕ, ЧИЈА ЈЕ ВЛАСТ ПО-
ТОМ ТРАЈАЛА ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА
1) Слобода је кратко потрајала, будући да Израелити из пређашњих

недаћа не извукоше никакве поуке у погледу исправљања начина на који
су водили живот — јер, нити се вратише исправном обожању Господа,
нити се потчинише законима — те не прође дуго а пороби их Јабин, краљ
Канаанита, због чега једва да су имали времена довољног да искусе сло-
бодно дисање после робовања под Моабитима. Овај Јабин беше из Хаз-
ора, града смештеног изнад Семехонитиса, и имао је три стотине хиљада
плаћених пешака и десет хиљада коњаника, а уз њих и нешто мање од три
хиљаде бојних кола. Заповедник све ове војске звао се Сисера, који је ујед-
но био и главни миљеник краља Јабина. Он у бици тако жестоко порази
Израелићане, да им намах наметну плаћање данка.
2) Тако Израелити продужише са мучним живљењем и наредних два-
десет година, будући да не беху довољно мудри да се уче на сопственим
несрећама. А и Бог беше намеран да обузда њихову својеглавост и незах-
валност према Њему; те када се они напослетку покајаше, и напокон уви-
деше да њихово пропадање потиче од дуготрајног презирања властитих
закона, они сколише преклињањима Дебору, извесну пророчицу која је
пребивала међу њима (а чије име међу Јеврејима означава пчелу) да умоли
Бога да се на њих сажали, те да их више не занемарује, сада када су пони-
жени од стране Канаанита. И заиста, Бог се смилова и удели им ново из-
бављење, те им изабра новог војног заповедника по имену Барак, из пле-
мена Нефталијевог. А Барак на хебрејском језику значи муња.
3) Тако Дебора посла по Барака и нареди му да одабере десет хиљада
младих људи који ће поћи на непријатеља, зато што је сâм Бог овај број
навео као довољан и обећао им победу. Али када Барак рече како он војс-
ку неће предводити уколико и Дебора као заповедник не буде пошла с
њим, она из озлојеђености његовим речима узврати: „О, Бараче, тако је
бедно да моћ одлучивања коју ти Бог даде стављаш у руке једне жене, а да
је ја не могу одбити!“ Те тако они сакупише десет хиљада људи и подиго-
ше логор на гори Тавор; до горе такође стиже и Сисера по заповести ка-
наанског краља, па и сам подиже логор недалеко од непријатеља; видев-
ши то, Барак и Израелити беху толико уплашени бројношћу непријатеља
да би свакако одступили да их Дебора није задржала и заповедила да ис-
тог тог дана уђу у борбу с противником, јер га могу победити, а Бог ће би-
ти њихов помагач.
4) И тако битка започе; а када борци дођоше до блиске борбе, са не-
ба се спусти грдна олуја са силним пљуском и зрнима града, и ветар заду-
ва у лице Канаанитима те им толико помрачи вид да им њихове стреле и
праћке не беху од користи, баш као што бритка хладноћа ваздуха не до-
зволи војницима да употребе мачеве — док, њима насупрот, ова олуја не
омете Израелите, стога што су им њени налети долазили с леђа. Осим то-
га, они се веома охрабрише препознавши да им то Бог помаже, те наср-
нуше у сâмо срце непријатељске војске и побише велики број људи, услед
чега међу овима настаде расуло, те неке посекоше Израелити, неке изга-
зише властити коњи, а немали број пострада и од гажења сопственим бој-
ним колима. Напослетку Сисера, када увиде да је поражен, побеже с по-
пришта и стиже до једне кенитске жене по имену Јаел, која га прими када
јој он затражи да га сакрије; а када је још замоли и да му да нешто да пије,
она му понуди укишељено млеко, од кога је пио толико неумерено да од-
мах заспа. Али док он спаваше, Јаел узе један гвоздени ексер и чекићем
га укуца кроз Сисерине слепоочнице, закуцавши га тако за под. А када
Барак мало касније наиђе, она му показа прикуцаног Сисеру: и тако је
ову победу напослетку задобила жена, управо како је Дебора предсказа-
ла. Барак се потом с Јабином борио и у Хазору, те га при том судару и уби,
након чега, после заповедникове погибије, Барак разори град до темеља и
остаде да управља над Јеврејима наредних четрдесет година.
КАКО СУ СЕ МИДИЈАНЦИ И ДРУГИ НАРОДИ БОРИЛИ ПРОТИВ
ИЗРАЕЛИТА И ПОРАЗИЛИ ИХ, А ПОТОМ ПУСТОШИЛИ ЊИХОВУ
ЗЕМЉУ ТОКОМ СЕДАМ ГОДИНА, И КАКО ИХ ЈЕ ПОТОМ ОСЛОБО-
ДИО ГЕДЕОН КОЈИ ОСТАДЕ ДА ВЛАДА ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА
1) Након што у исто време преминуше Барак и Дебора, Мидијанци

позваше Амалеките и Арабијце да им помогну, те сви заједно поведоше
рат против Израелита, при чему беху одвише јаки да би им ико могао одо-
лети. Тако провалише у земљу Јевреја, те попалише све плодове земљине,
а оно што остаде понеше као плен. Овако су чинили три године, а народ
се Израелићана повуче у планине, напустивши све што је дотле насеља-
вао од равнице. Такође направише јаме и пећине под земљом, те су тамо
похрањивали оно што су могли склонити испред непријатеља; јер су се
Мидијанци дизали у походе у доба жетве, али су Јеврејима допуштали да
ору земљу зими, како би, када ови заврше са својим напорима, они могли
са собом без труда однети приносе. Иза оваквог поступања морали су, на-
равно, уследити оскудица хране и велика глад, због чега Јеврејима не пре-
остаде друго до да се предају молитвама Богу, преклињући га да их спаси.
2) Међу другим људима је и Гедеон, син Јоашов, један од главних осо-
ба у племену Манасијином, крадом доносио своје житно снопље, и вр-
шао га у винској преси, будући да се одвише плашио непријатеља да би
вршање изводио на гумну. Негде у то време пред њим се појави обличје
једног младића који му рече како је он, Гедеон, срећан човек, и од Бога
веома вољен. На шта Гедеон одмах узврати: „О, какав је то величанствен
знак Божије наклоности, да сам присиљен да жито вршим у винској пре-
си уместо на гумну под ногама волова!“ Али га младићева појава уверава-
ше да буде храбар, и да зачне покушај којим би Јевреји повратили слобо-
ду. На ово Гедеон одговори како му је немогуће да слободу поврати, сто-
га што племе којем он припада нипошто није бројно, али и стога што је
он одвише млад и несмотрен да би могао размишљати о тако великом по-
духвату. Али му младићева појава обећа да ће га Бог опскрбити ониме у
чему оскудева, те да ће Израелитима обезбедити победу под Гедеоновом
заповешћу.
3) Када је Гедеон све ово испричао неколицини младића они му пове-
роваше, и ускоро се створи војска од десет хиљада људи спремних за бор-
бу. Али Бог стаде пред Гедеона док овај беше у сну, и рече му да су људи
одвише себи привржени и непријатељи онима који се уздижу у врлини, те
да сада Јевреји нипошто не смеју заобићи Бога већ Њему приписати побе-
ду, не замишљајући будаласто да су је задобили сопственом снагом, сто-
га што, ма колико да су бројни и кадри да се надмоћно боре са неприја-
тељима, морају признати да победу дугују Његовој помоћи. С тим упозо-
рењем Бог посаветова Гедеона да поведе своју војску у подне, у време нај-
жешће жеге, до реке, те да оне који се спусте на колена како би пили про-
цени као храбре људе; али да у онима који бучно лапћу треба да препозна
понашање из страха и ужаснутост пред њиховим непријатељима. Па ка-
да Гедеон учини како га је Бог посаветовао, нађе се три стотине људи који
бучно грабише воду рукама; тако му Бог наложи да узме баш ове људе и
нападне непријатеља. Сходно овоме, они подигоше логор крај реке Јорда-
на, спремни да је следећег дана пређу.
4) Али се сада сâм Гедеон нађе у великом страху, јер му је Бог претход-
но рекао да би на непријатеље требало да навали током ноћи; али Господ,
вољан да га ослободи овог страха, наложи му да узме једног од својих вој-
ника, и пође у близину мидијанских шатора, јер ће на том месту његова
храброст узрасти и срце постати смелије. Гедеон и ово послуша, те пође
и са собом поведе свог слугу Фураха; па када се нађе у близини једног од
шатора, он откри да су они који у њему бораве још увек будни, те да је-
дан од њих приповеда саборцима један свој сан, и то тако разговетно да
га је Гедеон могао чути. А сан беше овај: — Сневач снатрише да је видео
један огроман јечмени колач, такав да га гомила људи не може изјести, а
тај колач беше гадан, и одједном се поче котрљати кроз логор те прега-
зи краљевски шатор, а са њиме и шаторе свих војника. Чувши ово, дру-
ги један војник растумачи да ово сновиђење значи уништење војске, а по-
том и објасни разлог који га је навео да тако нагађа. Рече, наиме, да је зр-
но јечма од свих јестивих најгадније, а да су Израелити познати као нај-
гаднији међу свим народима Азије, сасвим сродни зрнима јечма, и да је
оно што изгледаше велико међу Мидијанцима био овај Гедеон и војска
која је с њим; „па будући да ти рече како је колач преврнуо наше шаторе,
бојим се да ће Бог Гедеона наградити победом над нама.“
5) Када Гедеон чу овај сан, у њега притекоше храброст и добра нада;
те он заповеди својој војсци да се наоружа, и при том им исприча о сно-
виђењу њихових непријатеља. Од чувеног се такође и војници окуражи-
ше, те беху спремни да изврше оно што им Гедеон заповеди. Тако Геде-
он подели своју војску на три дела, и поведе је негде око четвртог ноћ-
ног сата, при чему је сваки део бројао стотину људи. Сви су они носили
празне крчаге и упаљене лампе у њима, да њихов јуриш не би могао би-
ти откривен од стране непријатеља. Са собом су такође имали и овчији
рог у десној руци, који је Гедеон намерио да употреби као трубу. Неприја-
тељски логор се простирао преко земљишта велике површине, јер се до-
годило да су они имали велики број камила; а како су били подељени у
различите народе, то је сваком табору припадао по део заједничког кру-
га. Па када Јевреји учинише онако како им је претходно заповеђено у на-
чину приласка непријатељу, и када се, на дати знак, огласише својим ро-
говима, те када поломише своје крчаге и лампама навалише на неприја-
теље уз силну повику и покличе „Победа Гедеону, уз Божију помоћ“, по-
метња и страх обузеше људе који беху у полусну јер је било позно доба
ноћи. Исход беше тај да неколицина њих би посечена од стране Јевреја,
али највећи број пострада од стране њихових властитих војника, а због
различитости њихових језика; јер када једном беху доведени у стање ра-
сула, сви они убијаху све што су затицали пред собом, сматрајући да су то
њихови непријатељи. И тако се направи велики покољ. А када извештај о
Гедеоновој победи дође до Израелита, они узеше оружје и стадоше гонити
непријатеље, те их потукоше у једној долини окруженој планинским буји-
цама, на месту преко којег се није могло прећи; тако их ту Јевреји опколи-
ше и побише све до једног, заједно са њиховим краљевима, Оребом и Зеб-
ом. Али избегли заповедници канаанитске војске поведоше своје преос-
тале војнике, којих беше око осамнаест хиљада, и подигоше логор на ве-
ликој удаљености од Израелита. Гедеон, међутим, не пожали труда, већ их
поче гонити са свом својом војском, па најпосле заподену битку против
њих и посече целокупну непријатељску војску, и зароби њихове преос-
тале вође, Зеба и Залмуна. Све у свему, у овој бици погибе око сто и два-
десет хиљада Мидијанаца и њихових савезника Арабијаца, а Јевреји за-
добише велики плен у злату, сребру и одећи, као и велики број камила и
мазги. А када Гедеон стиже у своју сопствену земљу Офру, он тамо погу-
би мидијанске краљеве.
6) Племе Ефраимово, међутим, беше тако незадовољно оваквим Геде-
оновим успесима, да се реши да поведе рат против њега, оптуживши га
да њима није рекао о свом смераном походу против заједничких неприја-
теља. Али Гедеон, који беше благ и умерен човек, и такав који се истицаше
у свакој врлини, узврати да није било исходом његовог властитог утицаја
и расуђивања оно што га је навело да непријатеље нападне без Ефраими-
та, већ то беше заповест Божија, а победа припада свима једнако, Ефра-
имитима као и онима који су је у војсци извојевали. Охладивши ова-
ко њихове успламтеле страсти, Гедеон задоби више надмоћи међу свим
Јеврејима но што је стекао успехом постигнутим против непријатеља, јер
их је тако ослободио побуне која се међу њима већ подизала; па ипак ово
племе доцније мораде поднети казну због оваквог увредљивог опхођења
према Гедеону, о чему ћемо дати извештај када томе дође право време.
7) Након свега, Гедеон би најрадије одустао од владања, али беше над-
владан убеђивањима да власт прихвати, те је тако он уживаше четрдесет
година и за то је време свима равном мером удељивао правду, јер су му
људи долазили са свим својим размирицама, а само оно што би он одлу-
чио бејаше уважавано од стране свих. А када премину, он беше сахрањен
у свом властитом граду Офри.
КАКО СУ СУДИЈЕ КОЈЕ НАСЛЕДИШЕ ГЕДЕОНА ПОВЕЛЕ ДУГ РАТ
ПРОТИВ ПОГРАНИЧНИХ НАРОДА
1) Гедеон је имао седамдесет правоваљаних синова са великим бројем

законитих жена. Али је имао и једног ванбрачног сина са милосницом по
имену Друма, а име овог сина беше Авимелех, који се после очеве смрти
повуче у Сихем родбини своје мајке, јер су они пребивали у том месту.
Па када Авимелех доби новац од оних међу њима који су се истицали по
многим примерима правичности, он се с њима врати очевој кући, и поби
сву своју браћу, изузев Јотама коме се осмехнула срећа те је успео да по-
бегне и преживи. Тако Авимелех успостави тиранску власт у којој прогла-
си себе за господара који може радити што му је воља, уместо да се потчи-
ни законима; а најокрутније се понашао према онима који беху заштит-
ници правде.
2) Догоди се потом да се, после извесног времена, приликом народ-
ног празника у Сихему на којем се окупило велико мноштво људи, Јо-
там, Авимелехов брат чије смо бекство малочас поменули, попео на гору
Гаризин, која се надвија над Сихемом, и повикао тако да га је могло чу-
ти мноштво које према њему беше предусретљиво. Он најпре затражи да
пажљиво размотре оно што ће им рећи, па када настаде тишина, он на-
стави с говором, рекавши да када је дрвеће једном располагало људским
гласом, и окупило се у заједнички скуп, оно изабра смокву да њима уп-
равља; али када је потом то дрво одбило да се овога подухвати, због тога
што је задовољно само тиме да ужива у оној части коју му пружају плодо-
ви што их носи, а не и оној части која би му споља могла придоћи, те ка-
да остало дрвеће ипак не одустаде од намере да добију владара, они нађо-
ше да је исправно да исту понуду учине виновој лози; али када тако лоза
беше изабрана, она употреби исте оне речи што их је смоква већ изгово-
рила, и извини се због одбијања да се прихвати власти; па када још и мас-
лина учини исто, преостаде шипак, од кога дрвеће најпосле затражи да
преузме краљевство (а ово је дрво добро за потпалу), те шипак обећа да
ће се примити власти и бити марљив у њеном упражњавању, али да ос-
тала стабла морају стати под његову сенку, и уколико би сковали заверу
против њега којом би га уништили, начело ватре које се налази у њему
уништиће њих саме. Јотам им рече да то што је управо изговорио не тре-
ба да схвате као повод за смех; јер, иако су искусили многе благослове од
Гедеона, ипак су превидели Авимелеха који је над свима загосподарио, те
су му се придружили у покољу његове браће, па да према томе он, Авиме-
лех, није ништа бољи од саме ватре. Те када и ово изговори, он се уклони,
и три године живљаше скривен у планинама, због страха од Авимелеха.
3) Мало после овог празника, Сихемити, који су се сада покајали због
покоља Гедеонових синова, протераше Авимелеха једнако из њиховог
града и из племена њиховог, због чега се он поче домишљати како би за-
узврат могао ојадити њихов град. Било је тада доба бербе, и људи стра-
ховаху да изађу и уберу своје плодове, бојећи се да би им Авимелех мо-
гао учинити какву несрећу. Догоди се, међутим, да до њих тада дође један
угледан човек по имену Гал, који проборави с њима, водећи са собом на-
оружане људе и своје рођаке. Тако Сихемити од њега затражише да им он
обезбеди заштиту током бербе, што он и прихвати, те тако људи изађоше,
а са њима и Гал на челу својих војника. Захваљујући томе, они безбедно
сакупише своје гроздове, па када пођоше обедовати у неколико скупина,
усудише се да отворено проклињу Авимелеха, а усто поставише и заседе
на извесним местима око града, и ухватише многе Авимелехове следбе-
нике, које одмах побише.
4) Али беше међу Сихемитским судијама и човек по имену Зебул, који
је прихватао Авимелеха. Он, дакле, посла гласнике и обавести овога коли-
ко је Гал разјарио људе против њега, те саветом подстаче Авимелеха да по-
стави заседе испред града, јер ће он, Зебул, наговорити Гала да пође против
Авимелеха, чиме ће га довести на дохват освете; а када се то буде догоди-
ло, Зебул обећа да ће испословати Авимелехово помирење с градом. Тако
Авимелех заиста и постави заседе, а у једну од њих и сам залеже. Гал, пак,
пребиваше у предграђу, готово и не бринући за своју безбедност, а Зебул
беше с њиме. Када Гал опази да к њему крадом долазе наоружани људи, он
то пренесе и Зебулу, на шта овај, међутим, одговори да то беху само сенке
великог камења; али када људи приђоше ближе, Гал коначно увиде шта се
збиља догађа, те рече: „То нису сенке, већ људи који леже у бусији.“ А Зеб-
ул узврати: „Ниси ли ти пребацио Авимелеху кукавичлук? Зашто онда ти
не покажеш колико си сам храбар, и не пођеш и са њим се бориш?“ Тако
Гал, збуњен и изазван, прихвати борбу против Авимелеха, и неки од њего-
вих људи падоше, али се он окрете и побеже у град, водећи остатак својих
људи са собом. Али је Зебул у међувремену тако уредио стање у граду, да је
од људи добио сагласност да Гала протерају, оптуживши га за кукавичлук
у тој борби против Авимелехових присталица. А Авимелех, када је сазнао
да су Сихемити поново кренули да скупљају гроздове, изнова постави за-
седе испред града, па када људи изађоше, трећина његове војске запосе-
де градске капије како би спречили грађане да се врате натраг, док је оста-
так војске послао да гоне оне који се растурише, због чега посвуда дође до
покоља. А затим разори до темеља град који није могао поднети опсаду, и
његове рушевине посу сољу, док се он са својом војском настави јаросно
светити, све док сви Сихемити не беху поклани. Што се тиче оних који се
растурише по земљи измакавши тако опасности, они се сви заједно оку-
пише код једне снажне стене, на којој се и населише, спремни да око ње
подигну и зид. Али Авимелех сазнаде за њихове намере, те их предухитри
и стиже до њих са својом војском, па положи свежњеве сувог дрвета около
тог места, лично доневши неке међу снопљем, охрабривши тако сопстве-
ним примером војнике да учине исто. Па када стена беше посве опкољена
овим свежњевима, они запалише ватру, те у њу бацаху све оно што при-
родно најлакше сагорева; услед тога се подиже огроман пламен, и нико не
могаше умаћи са стене, већ сви људи грозно пострадаше, скупа са женама
и децом, све у свему око петнаест стотина мушкараца, и осталих такође
велики број. Таква беше пропаст која задеси Сихемите; и човечна жалост
ради њих била би много већа да и сами нису донели толико много несреће
човеку који је од њих заслужио свако добро, и да и сами нису проценили
да је све што се им догодило казна за то њихово недело.
6) Власт сада преузе Јаир Галадит59 из племена Манасијиног. Он беше
човек благословен у много чему, али посебно у деци, која сва беху добре
нарави. Било их је укупно тридесет, и беху веома вешти у јахању коња, и
поверено им је управљање градовима Галада. Јаир је задржао власт током
двадесет две године, и преминуо у дубокој старости; сахрањен је у Камо-
ну, граду Галада.
7) У то се време сви послови Јевреја одвијаху с неизвесним исходом,
бивајући редовно склони нереду и презирању Бога и закона. Због тога
су их Амонити и Филистинци с правом омаловажавали, пустошећи им
земљу великом војском. Па када заузеше целу Переју, они се узохоли-
ше и покушаше да заузму и све друго што је Јеврејима преостало. Али се
Јевреји, напокон се исправивши због несрећа које су их редом сустизле,
посветише молитвама Богу, приносећи му жртве, преклињући га да не
буде одвише строг према њима, већ да допусти да га дирну њихове молит-
ве и учине да одустане од свога беса. И заиста, Бог постаде милосрднији
према њима, и спреман да им буде од помоћи.
8) Када Амонити поведоше један поход у земљу Галад, њени становни-
ци их чекаху на једној планини, али беху без заповедника. Ипак, међу њи-
ма беше човек по имену Јефта, који је, једнако због врлине његовог оца и
због војске коју је одржавао о сопственом трошку, био моћан човек. Из-
раелити зато послаше по њега с молбом да им дође у помоћ, и обећаше му
власт над њима током читавог његовог живота. Али он не попусти овим
салетањима; напротив, оптужи их да ни они њему нису пружали помоћ
када су се према њему са сасвим очигледном неправичношћу опходила
његова браћа; јер су га браћа одбацила стога што није имао исту мајку са
њима, већ га је родила мајка која је у породицу дошла захваљујући очевој
љубави; а ово су браћа урадила из гађења према његовој немоћи [да се на
било који начин одбрани]. Тако се он населио у земљи Галаду, где је и при-
мио у војску све оне који дођоше к њему ма откуда долазили, и плаћао им
најамнине. Ипак, када гласници устрајаше у настојању да прихвати власт
над Јеврејима, и заклеше се да ће му предати управљање за цели његов
животни век, он их напокон поведе у рат.
9) Чим Јефта преузе старање над њиховим тренутним пословима, он
постави своју војску у граду Миспеку, и посла поруку амонитском краљу,
жалећи се на његово неправично отимање јеврејске земље. Али му краљ
одговори пославши поруку супротног садржаја, пожаливши се на излазак
Јевреја из Египта, и тражећи од њега да напусти земљу Аморита, препус-
тивши је њему, јер је то пре свега његово родитељско наслеђе. Али Јефта
опет узврати следећим одговором: да краљ нема право када се жали на Је-
фтине претке поводом земље Аморита, већ да би пре морао да им се зах-
вали што су земљу Амонита овима оставили у поседу, иако је Мојсије и њу
могао заузети; и још додаде да нипошто неће узмакнути са те земље која је
њихова властита јер им је ову Бог доделио, а они је сада настањују [више
од] три стотине година, већ да ће се против Амонита за њу борити.
10) И када даде такав одговор, он посла изасланике назад. Па након
што се помоли за победу, и заветова се да ће испунити све свете службе,
а уколико се безбедно врати кући да ће жртвовати које год живо биће да
прво сретне на путу60 — он уђе у битку с непријатељем, и извојева вели-
ку победу, а у потери која уследи за пораженим Амонитима сатираше их
све до града Минита. Он затим пређе и у њихову земљу, и разори многе од
амонитских градова, односећи велики плен и ослобађајући свој властити
народ који је тамо робовао током минулих осамнаест година. Али, за вре-
ме повратка, он допаде страдања које ни на који начин није имало везе са
великим подухватима што их је управо извео. Наиме, догоди се да му у
сусрет прва изађе кћер, која беше његово једино дете и при том девица [а
његов је завет био да ће жртвовати прво створење које сретне на повра-
тку]. Због тога Јефта поче горко јадиковати над величином своје несреће,
и окривљаваше своју кћер што беше тако ревносна да га види, јер он са-
да беше заветом обавезан да је жртвује Богу. Ипак, овај чин који над њом
мораде бити извршен њој самој не изгледаше немилосрдан, будући да ће
умрети у околностима велике очеве победе и ослобођења њених сународ-
ника. Једино што је оца молила било је да јој допусти да на два месеца оде
и оплаче своју младост са најближим суграђанима; а са овим се он сложи,
с тим да му до горепоменутог времена омогући да дела у складу с датим
заветом. Сходно томе, када то време би окончано, он жртвова своју кћер
као жртву–паљеницу, нудећи тиме дар који нити беше примерен закону
нити прихватљив Богу, нити он, Јефта, сам вагаше какво ће мишљење љу-
ди имати о оваквом чину.
11) Сада се, међутим, племе Ефраимово подиже на њега, с образло-
жењем да их није повео са собом у поход против Амонита, и то зато што
је желео да читав плен задржи за себе, и да сву славу за оно што је учиње-
но припише себи. На ово им он најпре одговори да Ефраимити нису били
необавештени како су се његови рођаци против њега борили, а онда када
их је он позвао у помоћ они се нису одазвали, док би у ствари правично
било да су тада хитро пристигли, чак и пре но што их је он позвао. А на-
даље им рече да су и сада поступили неправедно: јер премда раније нема-
ху довољно храбрости да се сами боре са својим истинским непријатељи-
ма, сада се журно дижу против властите родбине; али ће их он дочека-
ти тако да ће, уз Божију помоћ, за своју дрскост бити кажњени, осим ако
не постану мудрији. Али када их не успе убедити да се промене, он уђе у
борбу с њима са оним снагама што их је послао на Галад, и направи вели-
ки покољ међу њима; а када их потуче, настави их гонити и докопа их се
на обали Јордана оним делом војске што га је раније за такав случај тамо
послао, и свеукупно их поби око четрдесет две хиљаде.
12) Након што је владао шест година, Јефта премину, и би сахрањен у
својој властитој земљи, у Себи, месту у земљи Галада.
13) После Јефтине смрти управљање на себе преузе Ибзан, из племена
Јудиног и града Витлејема. Имао је шездесеторо деце, од чега тридесето-
рицу синова. Сви су га они надживели, и свима кћерима је нашао муже-
ве, а свим синовима жене. За седам година свог управљања народом није
учинио ништа вредно бележења, или такво да заслужује памћење. Умро је
као старац, и био сахрањен у домовини.
14) Након што је Ибзан овако преминуо, ни Хелон, који га је за наред-
них десет година наследио у власти, такође није учинио ништа значајно;
он сâм припадао је племену Завулоновом.
15) После Хелона, на место врховног управитеља постављен је Абдон,
син Хилелов, из племена Ефраимовог, рођен у граду Пиратону. О њему је
забележено једино то да је био благословљен због своје деце; што се тиче
јавних послова био је одвише мирољубив, и одвише обазрив, тако да ни
он није могао извести ма какав славан подухват. Имао је четрдесеторицу
синова, и преко њих тридесеторицу унука. Водио је државу са овом седа-
мдесеторицом, који сви беху вешти у јахању, и који сви осташе живи по-
сле његове смрти. И он је преминуо у позној доби, и био у величанстеном
погребу сахрањен у Пиратону.
О ИСТРАЈНОСТИ САМСОНОВОЈ, И О ТОМЕ КАКВЕ ЈЕ НЕСРЕЋЕ
ДОНЕО ФИЛИСТИНЦИМА
1) Након што премину Абдон, Филистинци савладаше Израелите и

наметнуше им данак током наредних тридесет година, а из ове се несреће
избавише на следећи начин: —
2) Беше међу Јеврејима човек по имену Мано, тако велике врлине да
му је мало било равних, и који без икакве сумње беше најважнија лич-
ност своје земље. Имао је жену славну по својој лепоти, по којој је над-
машивала све своје савременице. Мано, међутим, није имао деце, те би-
вајући забринут због неудовољене жеље за потомством, он мољаше Бога
да му допусти да њега и жену његову наследи семе њихових тела; и с том
намером он је непрестано одлазио у предграђа61, заједно са својом же-
ном; а ова се предграђа налазе у Великој равници. Али, Мано беше до лу-
дила заљубљен у своју жену, и због тога безмерно на њу љубоморан. Јед-
ном приликом, када она беше сама, њој се привиде једна утвара; био је то
анђео Божији и личио је на високог и лепог младића, који јој донесе бла-
говести да ће имати сина, рођеног вољом провиђења Божијег, и који ће
бити ваљан дечак, велике снаге, преко којег ће, када буде одрастао до оче-
вог наслеђа, Филистинци бити унесрећени. Он ју је такође молио да не до-
пусти да детету буде подрезивана коса, као и да мора бринути да оно из-
бегава све друге врсте пића (јер је тако Бог заповедио) и буде задовољно
само водом. И потом анђео, након што уручи ову поруку, пође својим пу-
тем, а његов долазак беше учињен по вољи Божијој.
3) Када је њен муж дошао кући, жена га обавести о ономе што јој је на-
вестио анђео, који се, рече жена, показао тако прекрасан у младићкој ле-
поти и висини, да муж, чувши то, остаде запрепашћен и ван себе од љу-
боморе, те жену нападе сумњама које беху подстакнуте његовом страшћу.
Она, међутим, беше искрено жељна да неразумна туга њеног мужа буде
одагната, те, сходно томе, замоли Бога да јој анђела пошаље наново, но
овог пута тако да га и њен муж може видети. Тако анђео, по милости Бо-
жијој, дође поново, и то док су боравили у предграђу, али и овом прили-
ком док она беше сама. Но она затражи од анђела да остане довољно дуго
да она стигне да доведе мужа, а том захтеву и би удовољено, те она похита
да позове Мана. Али чак и када је видео анђела, Мано се не ослободи сас-
вим сумње, већ сада затражи од анђела да га обавести о свему ономе што
је рекао и његовој жени; али када анђео узврати да је довољно да жена бу-
де упозната са оним што је изговорио, муж затражи од њега да му каже ко
је, да би, када се дете буде родило, могао узвратити захвалношћу, и дати
му поклон. Али анђео одговори да не жели никакав поклон, јер му и није
донео благовести о рођењу сина због жеље да ма шта заузврат добије. А
када га Мано замоли да бар остане и ужива његово гостопримство, анђео
ни на ово не даде свој пристанак. Па ипак, беше наговорен ревносним
Мановим молбама да остане бар толико дуго док му овај не донесе не-
ки знак своје гостољубивости; тако Мано закла једно јаре, и умоли жену
да га скува. Када све беше готово, анђео му наложи да постави хлеб и ме-
со, али без посуђа, на стену; а када приђоше, анђео дотаче месо штапом
што га је држао у руци, и то месо, на које тако сукну пламен, беше прогу-
тано, заједно са векнама; а анђео се, наочиглед њиховим погледима, попе
пут неба, у виду дима. Сада се, међутим, Мано уплаши да ће му се штогод
опасно догодити због овог виђења Бога; али га жена замоли да буде хра-
бар, јер се Бог појавио за њихово добро.
4) Тако жена затрудне, и бејаше брижљива у испуњавању оних забра-
на које су јој дате; а када се дете роди, они га назваше Самсон, што је име
које означава онога ко је снажан. А дете је нагло расло, и бејаше очигледно
да ће постати пророк62, једнако због умерености његове исхране, и због
пуштања његове косе да расте без скраћивања.
5) Једном када је са својим родитељима дошао у Тамнат, град Филисти-
наца, у време када се тамо одржавала велика светковина, Самсон се заљу-
би у девојку из те земље, и затражи од родитеља да му омогуће да та де-
ва постане његовом женом: али га они одбише, због тога што она не беше
јеврејског рода. Али, пошто је овај брак био по замисли Бога, који је сме-
рао да га преобрати у корист Јевреја, Он ипак натера Самсонове родитеље
да омогуће девојци удају за њиховог сина. А након што Самсон поче ре-
довно да одлази до девојчиних родитеља, догоди се да једном приликом
срете лава па, иако беше необоружан, он прихвати напад животиње, и за-
дави лава голим рукама, након чега баци звер у пошумљени комад земље
који је лежао уз пут.
6) А када следећи пут пође до деве, он виде рој пчела како праве саће
на грудима лавље цркотине. Па, издвојивши одатле три медена саћа, он их
даде, заједно са остатком поклона, својој деви. Али људи Тaмната, ужас-
нути спознањем младићеве снаге, доделише овоме током његове свадбе-
не гозбе (јер их је том приликом он све угостио) тридесет најснажнијих
међу њиховим младићима, под изговором да му праве друштво, а запра-
во да стражаре над њим, како их он ни на који начин не би могао узнеми-
рити. Док су они весело пили и играли, Самсон рече, што беше и обичај у
таквој прилици: „Хајде сад, уколико вам задам загонетку, и ви је решите
у року од седам дана, свакоме ћу дати ланену кошуљу и свечане хаљине,
као награду за вашу мудрост.“ Па како они беху веома вољни да задобију
славу мудрих људи заједно са наградама, сватови затражише да им поста-
ви загонетку. А он рече: „Од онога који прождире изиђе слатко јело, иако
он сам беше неукусан.“ Па када младићи не беху кадри да у току наредна
три дана открију значење загонетке, они затражише од деве да одгонетку
сазна од њенога мужа, и њима их пренесе, при чему јој запретише да ће је
спалити уколико их не послуша. Када жена замоли Самсона да јој открије
значење загонетке, он је испрва одби, али када она клече пред њим и поче
плакати, рекавши како ово одбијање сматра знаком његове нељубазности
према њој, он је обавести о томе како је погубио лава, и како је пронашао
пчеле на грудима мртве звери, и потом одатле понео три медена саћа што
их је њој донео на поклон. Тако је, дакле, ни најмање не посумњавши на
превару, о свему обавести, а она откриће пренесе онима који су га од ње
тражили. И онда, седмога дана, када беше уречено њихово одгонетање
постављене им загонетке, младићи из сватова се сви нађоше пре сунчевог
заласка, и рекоше: „Ништа није непријатније од изгледа лава ономе ко га
погледа, и ништа слађе од меда ономе ко га употреби.“ А на ово Самсон
узврати: „Ништа није превртљивије од жене, јер таква беше особа која
вам је открила моје тумачење.“ Сходно обећању, он им ипак даде њихове
поклоне, али начин на који је је дошао до тих дарова био је следећи: он те
хаљине скиде као плен са тела Акаронита, који беху филистинског рода,
а које је он побио након што их је киван срео на путу. Али се од своје же-
не разведе, а она посве презре његов гнев, и преудаде се за његовог друга
који је раније уговорио брак између ње и Самсона.
7) Оваквим увредљивим опхођењем према њему Самсон беше толико
раздражен, да се реши да казни све Филистинце, баш као и бившу жену;
то беше у летње доба, а плодови земљини беху готово дозрели за бербу, и
Самсон ухвати три стотине лисица, па свезавши упаљене буктиње за њихо-
ве репове, посла их у филистинска поља, због чега сво жито сагоре. А када
Филистинци сазнаше да је Самсон виновник паљевине, знајући при том и
шта је повод томе, они послаше своје старешине у Тамнат, и спалише њего-
ву бившу жену, и све њене рођаке, који бејаху узрок њиховим несрећама.
8) Након што потом Самсон посече многе Филистинце у равници, он
се насели у пећини Итама, једне велике стене у поседу племена Јуде. Због
тога Филистинци покретоше поход против овог племена, али им ови него-
дујући рекоше како се Филистинци тиме не понеше правично према њи-
ма, кажњавајући их упркос томе што они уредно плаћају данак, и то само
због увреда једног човека, Самсона. Филистинци, пак, узвратише да им,
уколико не желе да буду окривљени, Јевреји морају изручити Самсона, и
оставити га њима на располагање. А ови, будући жељни да избегну кри-
вицу, дођоше до стене у скупини од три хиљаде наоружаних људи, и по-
жалише се Самсону поводом дрских увреда што их је нанео Филистинци-
ма, који беху људи кадри да због тога донесу несрећу целом јеврејском на-
роду; па му рекоше да су дошли да га ухвате и изруче Филистинцима, пре-
пустивши га њима на располагање; стога затражише да им се он својевољ-
но преда. А када Самсон од њих под заклетвом прими уверавања да му по
предаји неће нанети друге штете осим што ће га изручити у руке његових
непријатеља, он сиђе са стене и предаде се под власт својих сународника.
Они га затим свезаше са два ужета, и поведоше у намери да га изруче Фи-
листинцима; па када дођоше до места које се данас зове Чељусна кост, у
част великог подухвата што га је ту извео Самсон (иако од давнина ово
место није носило никакво посебно име), Филистинци, који подигоше
свој логор недалеко одатле, дођоше, с радошћу и виком, да се с Јевреји-
ма сретну, као да су учинили велику ствар добивши оно што су тражи-
ли. Али Самсон тада искида ужад у парампарчад, па узевши једну чељуст
од лешине магарета која је лежала пред његовим ногама, нападе своје не-
пријатеље, те их силовито удараше овом кости, побивши тако хиљаду љу-
ди, а остатак потеравши у бекство у потпуном расулу.
9) Због овога покоља Самсон беше веома поносан, и рече да до то-
га није дошло уз помоћ Божију, већ је тај успех приписивао искључиво
својој сопственој храбрости, хвалишући се како се због страха од њега
догодило да неки од његових непријатеља падоше а остали се разбежа-
ше пред чељусном кости којом их је салетао. Али се у то време догоди да
Самсона поче мучити велика жеђ, и он тако познаде да људска храброст
по себи није ништа, и даде своје посведочење да све што се догодило мо-
ра бити приписано Богу, којег је он сада усрдно молио да се више не гне-
ви ни на једну ствар коју је из охолости изрекао, те да га нипошто не пре-
да у руке непријатеља његових већ му буде од помоћи у његовој несрећи и
избави га од недаће од које је тада страдавао. Чувши то, Бог беше дирнут
његовим преклињањима, те пред њим подиже извор обилне воде у стени
на том месту што га Самсон прозва Чељусном кости, именом које овоме
остаде и до дан–данас.
10) После ове борбе Самсон поче с презиром пркосити Филистинци-
ма, те дође до Газе, где узе смештај у једној крчми. Када владари Газе беху
обавештени о његовом доласку, они замандалише градску капију, и по-
ставише људе у заседи око ње, како Самсон не би могао побећи а да не бу-
де опажен; али он, бивајући упознат с њиховом завером, устаде око по-
ноћи и силом се проби преко капије, разневши њену стражарску посаду
и греде и сву осталу дрвену опрему, коју понесе на раменима, те је однесе
до планине изнад Хеброна, и тек је тамо одложи.
11) Ипак, Самсон напослетку прекрши законе своје земље, проме-
ни свој редовни начин живота, и поче опонашати обичаје странаца, што
беше почетак његовог срозавања и пропасти; јер, између осталог, он се
заљуби у жену која је била проститутка међу Филистинцима; њено име
беше Далила, и он поче живети с њом. Због тога они који су управљали
јавним пословима Филистине дођоше к њој и, поткупивши је обећањима,
наговорише је да од Самсона извуче признање о томе шта је узрок његове
снаге помоћу које је постао тако непобедив својим непријатељима. Сход-
но томе, када се њих двоје поднапише и започеше разговор, Далила поче
хинити дивљење према подухватима што их је Самсон извео, настојећи
да подмуклим лукавством из њега извуче истину о ономе захваљујући че-
му он тако неизмерно све друге превазилази у снази. Самсон, међутим, у
намери да обмане Далилу, будући да још није био изгубио власт над чу-
лима, одговори да када би он био свезан са седам једрих жила винове ло-
зе које се још могу савити, он би постао слабији од било ког другог чове-
ка. Жена није више ништа рекла, али је ово пренела владарима Филисти-
наца, и сакрила известан број војника у заседи унутар куће. Па када Сам-
сон беше већ растројен од пића и када напокон усну, Далила га што је мо-
гла брже веза жилама, а затим га пробуди, рекавши му да га траже неки
људи; али он покида жиле и успе да се одбрани, иако су га држали. Али на
овоме се не заврши, Јер се Далила, са којом је Самсон и даље непрестано
општио, другом приликом направи да је веома разочарана тиме што је он
имао толико мало поверења у њена осећања према њему, због чега јој није
рекао истину о оном што је од њега тражила, као да она не би сакрила оно
што зна уколико је његов интерес да то остане скривено. Самсон је, међу-
тим, поново обману, рекавши јој да када би био везан са седам ужади, си-
гурно би изгубио снагу. Али када она ни овога пута, упркос поступању
према његовим речима, ништа не постиже, он јој трећи пут рече да би ње-
гова коса морала бити уплетена у мрежу; но када ни овога пута, упркос
њеном напору да поново изведе што јој је рекао, истина не беше откриве-
на, напослетку Самсон, попустивши Далилиним молбама (јер њему беше
суђено да допадне несреће), пристаде да јој удовољи, па јој рече да се Бог
о њему стара, и да је он рођен вољом провиђења, па додаде да „ја пуштам
косу да ми расте, јер ми је Бог наложио да је никада не подрезујем, те оту-
да моја снага зависи од непрекидности раста моје косе“. Када Далила ово
сазнаде, и потом га лиши косе, она га изручи непријатељима, будући да
Самсон више није имао снаге да се одбрани од напада којим га ови најзад
сколише; тако му они најпре ископаше очи, потом га свезаше и као роба
одведоше к себи.
12) Али током времена Самсонова коса поново поче расти. Па када
дође до јавне светковине међу Филистинцима, и владари и најистакну-
тији људи се гостише заједно (а соба у којој су се налазили имала је кров
подржан са два стуба), они послаше по Самсона, и он беше доведен на
њихову гозбу, да би га могли у свом пијанству вређати. Но Самсон нађе
да га већа несрећа не може снаћи од тога да се не може осветити када је
тако наруживан, те он увери дечака који га је водио за руку да је уморан
и да се жели мало одморити, због чега замоли да га доведе у близину сту-
бова; па чим се то догоди, и он приђе стубовима, Самсон свом снагом на-
срну на њих, и разори здање урушивши његове потпорње, са три хиља-
де људи затечених унутра, који тако сви беху побијени, заједно са Самсо-
ном. Такав, дакле, беше крај овог човека, који је владао Израелитима два-
десет година. И заиста, овај човек заслужује да буде поштован због своје
храбрости и снаге, као и величине показане у часу смрти, када је његов
бес против непријатеља отишао тако далеко да је са њима погубио и се-
бе. А то што је био заведен од стране жене, то се мора приписати људској
природи, која је одвише слаба да одоли искушењима тога греха; али смо
дужни да будемо сведоци истине да је у свим другим својствима он био
човек ванредне врлине. Након смрти, Самсонови рођаци однесоше њего-
во тело и сахранише га у Сарасату, у његовој домовини, заједно с остат-
ком његове породице.
КАКО ЈЕ ПОД ИЛИЈИНОМ ВЛАДАВИНОМ ИЗРАЕЛИТИМА ВОЗ
ОЖЕНИО РУТУ, КОЈА РОДИ ОБЕДА, ДЕДУ ДАВИДОВОГ
1) После Самсонове смрти Израелитима је управљао првосвештеник

Илија. За време његове власти, када земља беше опхрвана глађу, Елимелех
из Витлејема — града који је припадао племену Јудином — не бивајући
кадар да одржи своју породицу под тако жестоком оскудицом, узе своју
жену Нојемину, и децу коју са њом имаше, Хилона и Малона, и пресели се
у земљу Моаб; па након срећног развоја и напредовања у новој средини,
он узе за своје синове жене Моабићанке, Орпу за Хилона и Руту за Мало-
на. Али, у року од десет година умреше један за другим најпре Елимелех, а
мало после њега и његови синови. Нојемини беше веома тешко због овак-
вих удеса, и она не беше кадра да подноси такав усамљенички живот са-
да када они који јој беху најдражи почиваху мртви, они због којих је не-
када отишла из своје земље, у коју се сада пожеле вратити, јер до ње сти-
гоше обавештења да је тамо сада поново благостање. Њене снахе, међу-
тим, и не помишљаху да се од ње одвоје, па када решише да и саме с њом
напусте земљу, она их није могла од тога одвратити, упркос томе што им,
када оне истрајаше у томе, она пожеле срећније бракове но што су их има-
ле са њеним синовима, као и боље услове и напредак у сваком погледу. Па
видевши како њени сопствени послови стоје веома ниско, Нојемина их
убеђиваше да остану ту где јесу, и да не помишљају на напуштање своје
земље, суделујући у тој неизвесности под којом се она мора вратити. Ове
речи учинише да Орпа заиста остане; али Руту поведе са собом, будући
да се ова не даде наговорити, већ усрдно гајише жељу да срећу потражи са
свекрвом, па каквима се год околности показале.
2) Када је Рута са својом свекрвом дошла у Витлејем, догоди се да је
Воз, који беше близак рођак Елимелехов, угости; па како је Нојемина
тим именом звана од стране својих ближњих суграђана, она, говорећи о
свом правом имену, рече: „Истинитије би било када бисте ме звали Ма-
ра“. Наиме, Нојемина на хебрејском језику означава срећу, а Мара — тугу.
У Витлејему, пак, беше време жетве; и Рута, са допуштењем своје свекр-
ве, пође да се прикључи пабиркињама, како би укућани могли сабрати
довољне залихе жита за исхрану. Догоди се, тако, да она дође до Возовог
поља, а после неког времена ту наиђе и сâм Воз, па када виде девојку, он
се о њој распита код слуге који беше постављен за надзорника жетеоци-
ма. Слуга се мало раније већ био обавестио о свим њеним околностима,
па их сада пренесе господару, који одмах љубазно загрли девојку, једна-
ко због његових осећања према њеној свекрви, и због сећања на тог Ноје-
мининог сина за кога је била удата, па јој пожеле да ускоро доживи боље
и за напредак повољније услове живота; уз то од ње затражи да не пабир-
чи већ пожњевено жито у снопове, већ да сама пожање онолико колико
је у стању, па јој то пожњевено допусти да понесе кући. Он такође и за-
поведи слузи да је не спречава када буде пошла кући, те му још наложи и
да јој да обед, као и да јој допусти да пије када жели, као и остали жетео-
ци. Оно, пак, жита што је Рута добила од Воза она сачува за своју свекр-
ву, којој се врати с вечери, доневши јој са собом на поклон житно класје;
а Нојемина тако задржа за себе део оне хране коју су јој њени суседи та-
ко обилно уделили. Рута такође обавести свекрву и о ономе што јој је Воз
рекао; а када је ова друга заузврат обавести да је он њихов блиски рођак,
и вероватно побожан човек када их је тако опскрбио намирницама, Рута
се одлучи да и следећег дана пође како би пабирчила класје заједно са Во-
зовим слушкињама.
3) Не прође много дана након што Воз, пошто јечам беше расплевљен,
заспа на своме гумну. Када се Нојемина обавести о овоме, она се домис-
ли томе да Рута легне крај њега, јер је сматрала да би могло испасти у њи-
хову корист када би он разговарао с девојком. Сходно томе, она је посла
да спава крај његових ногу, а ова послуша што јој је наложено, будући да
је мислила да није у сагласју с њеном обавезом да противречи ма којој за-
повести њене свекрве. Тако она најпре леже скривена од Воза, будући да
је он брзо заспао; али када се он пробуди око поноћи, и опази жену која
лежи крај њега, он је упита ко је; а када она рече своје име, и затражи да
јој опрости он кога је она држала својим господарем, он тада више ништа
не рече. Али ујутру, пре но што слуге почеше да се припремају за посао,
он пробуди девојку, и наложи јој да узме онолико јечма колико са собом
може понети, и однесе то свекрви пре но што ико може приметити да је
спавала крај њега, јер беше смотрено избећи ма какав приговор који би
одатле могао произићи, посебно када се између њих није догодило ништа
што би било неприлично. Али што се тиче главне ствари којој је Рута те-
жила, Воз јој рече овако: „Догодиће се тако да ће се онај који је твој бли-
жи рођак но што сам ја, упитати да ли те жели узети за жену: ако каже да
жели, ти ћеш га следити; али уколико он одбије, ја ћу те оженити, јер за-
кон тако налаже.“
4) Када је о свему обавестила свекрву, оне беху веома задовољне учиње-
ним, јер су се надале да ће их Воз опскрбити потребном храном. Негде око
поднева, међутим, Воз сиђе до града, и окупи сабор, а затим позва Руту, а
са њом и њеног најближег рођака; а када овај дође, Воз га упита: „Да ли си
ти задржао наслеђе Елимелеха и његових синова?“ Овај призна да је тако
учинио, и то стога што је било законом допуштено, будући да је он њихов
најближи рођак. Али Воз тада рече: „Не смеш се закона сећати само на-
пола, већ сваке ствари која их се тиче; јер је жена Малонова овде дошла,
и ти си је према закону морао оженити, у случају да желиш задржати њи-
хова поља.“ После овога овај човек препусти и поља и жену Возу — који
и сам беше рођак оних који су преминули — бранећи се тиме да он већ
има жену и децу; тако Воз позва сабор да буде сведоком реченог, и нареди
жени да изује обућу, и према закону њоме удари најближег рођака у ли-
це; а када се и ово учини, Воз узе Руту за жену, и наредне године они до-
бише сина. Нојемина сама беше дадиља детету, и према савету жена даде
му име Обед, јер он беше рођен како би мајци служио као потпора у ње-
ној старости, а Обед на хебрејском значи слуга. Син Обедов био је Јес, а
син Јесов беше Давид, који постаде краљ и остави круну својим наслед-
ницима за наредних двадесет један нараштај. Ову причу о Рути био сам
обавезан да испричам јер сам желео да на њој покажем моћ воље Божије
који, без икакве тешкоће, може уздићи до највишег достојанства и блис-
тавости оне чији су родитељи скромног порекла; управо тако је подигао и
Давида, иако он беше рођен од пореклом незнатних родитеља.
О РОЂЕЊУ САМУИЛА; И КАКО ЈЕ ОН ПРОРЕКАО ПРОПАСТ КОЈА
ЈЕ ЗАДЕСИЛА СИНОВЕ ИЛИЈИНЕ
1) Недуго потом, стање међу Јеврејима и њихов положај постадоше

толико рђави, да су морали ући у рат против Филистинаца; а повод беше
следећи: Илија, првосвештеник, имао је двојицу синова, Хофнија и Фи-
неса. Ови синови Илијини беху криви за неправде које су наносили љу-
дима као и због своје отворене безбожности, те се не уздржаваху ни од
какве врсте порочности. Неке од приношених дарова задржавали су као
припадне свом часном упослењу; остале би, пак, насилно присвајали. Та-
кође су били криви и за срамно понашање према женама које би дошле да
обожавају Господа у табернакулу, силом терајући неке да се потчине њи-
ховој пожуди, а друге намамљујући митом. Све у свему, цели ток њихо-
вог живота није био ништа друго доли тиранско угњетавање. Њихов отац
беше веома киван због њихове порочности, и очекиваше да их Бог нена-
дано казни због свега што су већ починили. Па и народ их је гледао с гну-
шањем. И тек када Бог прорече каква ће пропаст задесити Илијине сино-
ве, што је учинио једнако преко самог Илије и пророка Самуила који та-
да беше још увек дете, Илија отворено показа своју тугу због уништења
својих синова.
2) Најпре ћу, пак, изнети оно што имам да кажем о пророку Самуи-
лу, а потом продужити казивање о Илијиним синовима и јадима што су
их они донели целом јеврејском народу. У то је време живео извесни Ел-
кана, Левит, један од добростојећих људи међу oближњим грађанима, са
станом у Раматајиму, граду племена Ефраимовог. Он је оженио две жене,
Хану и Фенину. Са овом другом је имао деце, али је прву више волео, иако
она беше нероткиња. Догоди се да је Елкана дошао са женама у град Си-
лох на жртвоприношење, јер то беше град у којем је био постављен табер-
накул Божији, као што смо већ рекли раније. Када је, након што је принео
жртве, разделио порције свечарског меса својим женама и деци, и када је
Хана видела како друга жена седи окружена својом децом, она бризну у
плач оплакујући себе због своје јаловости и самотности. Жалост коју је
подносила надјача мужевљево тешење, те она пође у табернакул како би
молила Бога да јој удели плодност и учини је мајком; обавеза се и заве-
том да ће свог првог сина посветити служби Богу, и тако да његов начин
живота неће бити као онај код обичних људи. Па како је она продужава-
ла с молитвама, првосвештених Илија, који је седео испред ње у таберна-
кулу, нареди јој да оде, мислећи да је пометена пијанством; али када она
узврати да је пила само воду, али да тугује у жудњи за децом за коју пре-
клиње Бога, Илија јој наложи да се препусти радости и рече да ће јој Бог
послати децу.
3) Тако се она врати своме мужу испуњена надом, и обедова додељено
месо с великим задовољством. Па када се вратише своме дому, она нађе
да је трудна, те им се потом роди и син коме дадоше име Самуило, што би
се могло превести као „онај који је питао за Бога“. Родитељи отуда пођо-
ше до табернакула и понесоше своје десетке са собом како би понудили
жртве за рођење детета; женa је, међутим, памтила завете што их је учи-
нила Богу поводом њеног сина, те препусти овога Илији како би Самуила
посветила Богу чији би пророк он могао постати. Сходно томе, они пус-
тише да дечакова коса израсте, а од пића је пио само воду. Тако је Самуи-
ло био настањен и одрастао у храму. А Елкана је са Ханом добио још си-
нова, као и три кћери.
4) Када је Самуило имао дванаест година, он започе са прорицањем: и
једном приликом, када беше уснуо, Бог га позва по имену, а он, мислећи
да га је то зазвао првосвештеник, пође к овоме; али када првосвештеник
изјави да није он тај који га је позвао, Бог понови исто још три пута. Илија
овиме беше толико озарен да рече: „Заиста, Самуило, ја сам и сада оћутао
као и раније, да тај што те позива није други него Бог; покажи му се, онда,
рекавши: овде сам, и за Тебе спреман.“ И тако, када дечак чу да му се Бог
поново обраћа, он пожеле да му буде омогућено да изговори пророчан-
ства која су Богу угодна, јер он неће пропустити ниједну службу за коју би
Он нашао да је сходно упослити га; а на ово Бог одговори: „Будући да ре-
че како си спреман, слушај сада и познај какви ће јади наићи на Израели-
те — заиста такви да их речи не могу описати, нити ум у њих поверовати;
јер ће синови Илијини умрети у једноме дану, а достојанство свештенич-
ко биће пренесено потомству Елеазаровом; јер Илија више воли своје си-
нове него чистоту мога обожавања, и то у толикој мери да им она не мо-
же донети користи.“ Илија обавеза пророка заветом да и њему пренесе
ову поруку, јер у супротном Самуило не беше склон да реченим овога за-
сигурно веома растужи. Чувши тако и сам поруку Божију, Илија сада бе-
ше посве уверен у неумитност очекивања пропасти својих синова; а сла-
ва Самуилова све више поче расти, јер се све оно што би пророковао по-
казиваше истинитим.
ОВДЕ СЕ ИЗНОСИ ОНО ШТО ЈЕ ЗАДЕСИЛО СИНОВЕ ИЛИЈИНЕ,
КАО И О КОВЧЕГУ И ЉУДСТВУ, И О ТОМЕ КАКО ЈЕ САМ ИЛИЈА БЕ-
ДНО СКОНЧАО
1) Негде у то време Филистинци поведоше рат против Израелита, и

подигоше логор у близини града Афека. Будући да их нешто касније Из-
раелити очекиваху спремни за борбу, већ следећег дана отпоче битка из
које Филистинци изађоше као победници, побивши око четири хиљаде
Јевреја, а остатак људства гонећи све до њиховог логора.
2) Тако се Јевреји почеше плашити најгорег и послаше по сенат и пр-
восвештеника, затраживши да изнесу ковчег Божији како би, поставивши
се у борбени поредак у његовом присуству, могли постати непобедиви за
непријатеље. Ово, међутим, мишљаху уопште се не досећајући да је Онај
који их је осудио на подношење ових несрећа био већи од ковчега, јер је
тек у Његово име тај ковчег и био поштован. Тако ковчег беше донесен,
у пратњи синова првосвештеникових, који су од оца примили завет да
се, уколико себи буду допустили право да надживе отмицу ковчега, пред
њим више не појављују, јер је Финес већ био рукоположен за првосвеш-
теника [па тако и одговоран за ковчег] будући да му је због позних годи-
на Илија већ препустио службу. Тако Јевреји беху испуњени храброшћу,
верујући да ће доласком ковчега постати одвише јаки за непријатеље; па
чак и Филистинци беху веома забринути и уплашени тиме што је ковчег
изнесен међу израелитску војску. Ипак, закључак свега не потврди очеки-
вања обеју страна, јер, када битка отпоче, победа коју су Јевреји очекива-
ли припаде Филистинцима, а онај пораз којег се Филистинци прибојава-
ху погоди велики број Израелита, због чега ови нађоше да су узалуд по-
лагали своје наде у ковчег, јер беху потучени чим ступише у блиску бор-
бу с непријатељем, кojoм приликом изгубише око тридесет хиљада људи,
мођу којима беху и синови првосвештеника; а напослетку Филистинци
отеше и ковчег.
3) Када вести о поразу дођоше до Силоха, заједно са оном о заробља-
вању ковчега (јер један младић, Венијамит, који је учествовао у борби,
дође као гласник), цели се град испуни јадиковањима. А првосвештеник
Илија, који је седео на високом трону на једној од капија, слушаше њихове
ожалошћене крикe, те претпостави да је неки несрећни удес задесио њего-
ву породицу. Зато он посла по младог гласника, па када схвати шта се дого-
дило у бици, не беше толико сневесељен ониме што се догодило његовим
синовима, па чак нити оним што је уз то снашло војску — јер је већ преко
Божијег откривења и сопственог гласа био упознат са свиме што ће се до-
годити, а што беху вести које као неочекиване углавном потресоше друге
људе — него, чим сазнаде да су ковчег са собом као плен однели неприја-
тељи, он од тога паде у горку жалост, јер тај удес беше посве супротан од
онога што је очекивао; тада он паде с трона и на месту премину, живећи
укупно деведесет осам година, од којих је пуних четрдесет делио правду.
4) Истога дана премину и његова снаха, жена његовог сина Финeса, не
бивајући кадра да преживи несрећу свога мужа и свекра: јер јој је о њихо-
вој смрти било речено док беше носећа. Ипак, она умирући роди сина од
седам месеци, који преживе, и коме дадоше име Ихавод, што означава не-
милост — јер војска у то време беше у немилости поражена.
5) Илија је био први из породице Итамара, другог Ароновог сина, који
је располагао влашћу; јер је најпре Елеазарова породица обављала дуж-
ност првосвештеника, при чему је сваки син преузимао ту почаст од сво-
га оца откад је Елеазар ово завештао своме сину Финесу. После овога је
звање примио Абиезер, затим га предао свом сину чије име беше Буки, а
од овога је звање наследио син Ози. После њега је првосвештеник постао
Илија [потомак Итамаров], о којем смо овде говорили, а потом је његово
потомство задржало звање све до времена Соломоновог краљевства, ка-
да га је поново преузело потомство Елеазарово.
КЊИГА ШЕСТА
обухвата период од тридесет две године
ОД ИЛИЈИНЕ ДО САУЛОВЕ СМРТИ
УНИШТЕЊЕ КОЈЕ ЈЕ СНАШЛО ФИЛИСТИНЦЕ И ЊИХОВУ ЗЕМЉУ,
А КОМЕ УЗРОК БЕШЕ БЕС БОЖИЈИ ЗБОГ ЊИХОВОГ ОТИМАЊА И
ЗАРОБЉАВАЊА КОВЧЕГА; И НА КОЈИ СУ НАЧИН ОНИ ВРАТИЛИ
КОВЧЕГ ЈЕВРЕЈИМА
1) Након што су Филистинци заробили и као плен однели ковчег, а

што сам малочас описао, они га однесоше у град Азот и ставише поред
њиховог властитог божанства по имену Дагон63, као један од опљачканих
трофеја; али када следећег јутра грађани Aзота дођоше у храм како би се
посветили обожавању, они свог идола нађоше како исто обожавање пос-
већује ковчегу, јер је он лежао упроштац, као да је оборен с трона на којем
је стајао; они га стога подигоше и поново поставише на постоље, али се
веома забринуше због онога што се догодило. Па како они почеше учест-
ано долазити до Дагона увек га налазећи како лежи ничице на поду, у по-
ложају обожавања ковчега, они се нађоше у још већој пометњи и бриж-
ности. Напослетку Бог посла страховито разорну заразу на град и земљу
Азота, јер живље поче умирати од срдобоље или крварења, као и од жес-
токе псеће куге која је доносила изненадну смрт оболелима: јер пре не-
го што би се душа могла, како је уобичајено у природној смрти, посте-
пено ослободити тела, њима би се дизала утроба и бљували би све што
су појели, а што беше потпуно заражено пошашћу. А што се тиче плодо-
ва земљиних, огромно мноштво мишева подиже се из земље и изједе их,
не поштедевши нити биљке нити плодове. И тек пошто неко време људи
Азота страдаваху од ових недаћа, не бивајући кадри да на ма који начин
себи помогну под овим сравњујућим ударцима, они напокон увидеше да
узрок толиком страдању лежи у ковчегу и у победи којом су га задоби-
ли, као и у његовом присвајању које очигледно не беше на њихово добро.
Због тога они послаше по људе из Акарона, и затражише да они код себе
приме освојени ковчег. Ова жеља људи Азота не би непријатна Акаронци-
ма, те им тако они захвалише на овој услузи. Али чим ови добише ковчег,
исте несреће и њих задесише, будући да је ковчег са собом носио пошасти
од којих су патили Азоћани, преносећи их онима који су ковчег прими-
ли. Тако и становништво Акарона проследи ковчег даље, али се он не за-
државаше много ни код других: јер, идући редом од града до града, ста-
новништво беше присиљено да га предаје суседима, те ковчег тако редом
обиђе пет градова Филистине, као да изнуђује ове пошасти као данак који
су морали да плате сви који би га код себе примили.
2) Када се они који су доживели овакве јаде напокон од њих посве из-
нурише, и када они који чуше о ковчегу напокон увидеше да не би треба-
ло да га код себе примају због скупог данка којег му морају плаћати, Фи-
листинци напослетку почеше смишљати начин на који би га се могли ос-
лободити. Тако се управитељи ових пет градова, Гата, Екрона и Акарона,
као и Газе и Азота, нађоше заједно и разматраху шта би било умесно да
учине; испрва помислише да је најбоље да ковчег врате његовом власти-
том народу, допуштајући да је Бог осветио његову крађу, и да су несреће
које су поднели дошле с њиме, односно да су на њихове градове послане
због његовог присуства. Ипак, међу њима беше и оних који рекоше да не
би требало да то учине, те да не допусте да буду заварани приписујући уз-
рок несрећа ковчегу, стога што ковчег не може располагати таквом моћи
и силом над њима, јер, да је Бог имао такву намисао с њиме, не би га ни
предавао у њихове руке. Тако ови наговараху остале да остану мирни и да
стрпљиво подносе оно што их је снашло, те да претпоставе да томе нема
другог узрока до оног дејства природе која, у одређеним временским раз-
мацима, производи такве промене у људским телима, као и у тлу и биљка-
ма, и у свему што израста из земље. Али савет који превлада над свима
овде описаним потече од извесних људи за које се веровало да су се у ми-
нулом времену истакли по својој разборитости и смотрености, и који из-
гледаху као да у датим околностима говоре исправније од свих других.
Они, наиме, рекоше да није добро нити да враћају ковчег, нити да га за-
држе, већ да посвете пет златних слика, по једну за сваки град, као жр-
тву захвалницу Богу због тога што је бринуо о њиховом опстанку и одр-
жао их када је изгледало да ће им животи бити угрожени таквим зараза-
ма са којима се они нису могли носити. Такође би требало да направе пет
златних мишева налик онима који су прождирали и уништили њихову
земљу64, те да их ставе у торбу и положе у ковчег; а затим и да направе но-
ве таљиге за ковчег у које ће ујармити млечне краве65, али да затворе њи-
хову телад и одвоје их од мајки, да их не би ометала у кретању, и да би се
ове могле брже вратити због чежње за својом телади; па да тако погнају
ове краве које вуку ковчег, и оставе их на месту где се сустичу три пута, те
да се краве саме одлуче којим им је путем драго да пођу; па у случају да се
упуте правцем Јевреја, и почу се успињати ка њиховој земљи, Филисти-
нци треба да поверују како је ковчег узрок њихових несрећа; али ако кра-
ве крену другим путем, они ће рећи: „Ми ћемо га пратити, и закључити
да таква сила у њему не пребива.“
3) Тако се сви сложише да су ови људи добро говорили, a то своје
мишљење одмах потврдише тиме што поступише према њиховим савети-
ма. Па када беше изведено све што смо већ описали, oни доведоше таљиге
до места где се срећу три пута, па их тамо оставише и пођоше својим пу-
тем; aли краве кретоше десним путем, и управо као да их неко гони, док
су их, у ствари, владари Филистине следили идући на одстојању за њима,
знатижељни да сазнају где ће краве застати, и према коме ће даље поћи.
Показа се да оне кретоше према извесном селу Јудиног племена, по имену
Вет–Семес, па иако се пред њима протезала пространа равница којом су
могле наставити, оне зауставише таљиге на том месту и не хтедоше поћи
даље. Био је то призор за људе из села, којим беху веома задовољни; јер
то беше у време лета, и сви су сељани били у пољу скупљајући жито, па
су тако сада могли прекинути напорни рад, и порадовати се, чим видеше
ковчег и потрчаше према таљигама. Пришавши, они одмах спустише ков-
КЊИГА ШЕСТА 229
чег и сасуд у којем су се налазиле слике, као и златни мишеви, па их све
ставише на једну стену која се налазила у пољу. Пa након што понудише
величанствену жртву Богу, и направише гозбу, они таљиге и краве при-
неше као жртву–паљеницу; а када господари Филистине видеше ово, ок-
ретоше се и вратише натраг.
4) Али се потом догоди да бес Божији захвати Јевреје oвога села, и ње-
гови ударци погодише седамдесеторицу људи Вет–Семеса који, иако ни-
су били свештеници, те су тако били недостојни да се машају ковчега, овај
ипак дотицали. Сељани оплакиваху оне који су тако пострадали, и жало-
ваху као што је и природно због тако велике несреће послане од Бога; и
свако јадиковаше за својим сродником. Па будући да су знали како нису
достојни да ковчег пребива код њих, они послаше поруку заједничком се-
нату Јевреја, обавестивши га да су Филистинци њима повратили ковчег —
на шта ови, чим сазнаше за вест, дођоше и пренесоше ковчег до Кирјатје-
рима, града у близини Вет–Семеса. У том је граду живео извесни Абина-
даб, по рођењу Левит, који беше веома уважан због своје правичности и
побожног начина живота; тако ковчег донесоше њeговој кући, као месту
прикладном за боравак Божији, будући да је у њему становао праведан чо-
век. Његови синови такође прислуживаху ковчегу, и беху његови главни
старатељи током двадесет година; јер је толико година ковчег остао у Ки-
рјатјериму, након што је четири месеца био у рукама Филистинаца.
ПОХОД ФИЛИСТИНАЦА ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА, И ПОБЕДА ИЗРАЕЛИТА
ПОД ЗАПОВЕШЋУ ПРОРОКА САМУИЛА, КОЈИ БЕШЕ ЊИХОВ ГЛАВ-
НОКОМАНДУЈУЋИ
1) Сада када је град Кирјатјерим код себе имао ковчег, читаво се ста-
новништво одаваше дугим молитвама и жртвоприношењима, те изгле-
даше веома посвећено и ревносно у обожавању. Због тога пророк Саму-
ило, видевши их тако спремне да обављају своју дужност, сматраше да је
повољан тренутак да им се обрати сада док се налазе у добром располо-
жењу, а поводом настојања за поновним задобијањем слободе Јевреја, и
благослова који прате такав подухват. Сходно томе он је бирао такве ре-
чи за које je сматрао да су најпримереније за побуђивање такве намере и
наговор да се упусте у њено остварење. „О, ви Израелити“, рече он, „који-
ма су Филистинци још увек најмучнији непријатељи, али према којима ће
Бог бити великодушан, ни од какве користи није само желети да задобије-
те слободу, већ је потребнo пронаћи начине помоћу којих ћете је и стећи.
И не можете бити задовољни само склоношћу да се ослободите ваших
владара и господара, док још увек чините оно што ће продужити вашу
потчињеност. Будите зато праведни, и избаците порочност из својих ду-
ша, и с обожавањем упутите молитве величанству Божијем свим својим
срцем, и истрајте у почасти коју му указујете. Јер, будете ли се тако пона-
шали, уживаћете у напредовању, бићете ослобођени ропства и задобиће-
те победу над непријатељима, што су све благослови које не можете доби-
ти било оружјем, било снагом својих тела или множином ваших помага-
ча; јер Бог и није обећао да подари ове благослове ниједном од ових начи-
на, већ само онима који су добри и праведни људи. Па ако ви будете так-
ви, ја ћу вас водити у жељи да будете они који остварују Божија обећања.“
Након што Самуило изговори ово, окупљено мноштво поче пљескати ње-
говом говору, задовољно оним на шта их је наговарао, те дадоше приста-
нак да се посвете ономе што је угодно Богу. Taко их Самуило поново оку-
пи у граду по имену Миспек, што на хебрејском језику значи кула осма-
трачница; тамо они захватише воду и проливши је за Бога светковаху це-
ли дан и одаваху се молитвама.
2) Ово њихово окупљање није измакло Филистинцима; те када ови
сазнаше да се окупило тако велико мноштво, они их нападоше бројном
војском и моћним наоружањем, уздајући се у неодољивост јуриша када
га Јевреји не очекиваху нити за њега беху припремљени. Овакав ток до-
гађаја уплаши Јевреје, и доведе их до пометње и ужаснутости; стога они
дотрчаше до Самуила, и рекоше да су им душе обузете страхом и слика-
ма минулог пораза, „па због тога лежимо непомични, да не бисмо подста-
кли моћ наших непријатеља против нас. Па док си нас ти овде довео да уз-
дигнемо к Богу наше молитве и жртве, и да дајемо завете [наше послуш-
ности], наши непријатељи кретоше у поход против нас голих и ненаору-
жаних; отуда немамо друге наде у избављење до оног начина којег си нам
ти препоручио, да ће нам стићи помоћ Божија због наших молитви и да
ћемo преко ње задобити ослобођење од Филистинаца.“ На ово Самуило
узврати налогом да устрају у нади и још једном им обећа да ће им Бог по-
моћи; па узевши једно јагње које још беше дојенче, он га жртвова за на-
род, и усрдно замоли Бога да држи своју заштитничку руку над њима док
се буду борили против непријатеља, те да их не запостави и не допусти да
и по други пут дођу под удар нове несреће. Бог послуша ове молитве, и
прихвати жртву са милостивом намером да им буде од помоћи, те им на-
послетку удели победу и премоћ над непријатељима. Па док је на олтару
још увек лежало тело жртве, јер ова још не беше посве прогутана светом
ватром, непријатељска војска крете из свог логора и постави се у борбе-
ни положај у нади да ће се показати победником, будући да Јевреји беху
затечени у неповољним околностима, jeр нити су имали оружја, нити ту
уопште беху окупљени како би се борили. Али се ствари почеше одвија-
ти тако да би се тешко могло поверовати да их је неко таквима предска-
зао. Јер, пре свега, Бог посве узнемири непријатеље изненадним земљо-
тресом, померивши тле под њима толико да поче подрхтавати, због че-
га се филистинска војска у трешњи толико заљуља да се многи не успеше
одржати на ногама те попадаше на земљу која се, опет, на другим местима
отвори урвинама у које се сручи остатак војске. После тога Бог посла тако
јаросно бучну грмљавину над њима, и учини да ужарене муње бљештаху
тако стравично око њих, као да су намерне да им опале лица; напослетку
им истрже и оружје из руку, па се оно што остаде од њих разбежа и гото-
во обнажено врати кући. Самуило са својим људима поче ове гонити све
до места по имену Вет–Сар, где подиже големи камен као спомен–међаш
победе Јевреја и бекства непријатеља, и назва га Каменом моћи, као зна-
мен снаге коју им је Бог уделио против њихових непријатеља.
3) Тако Филистинци, после овог ударца, више не предузимаху похо-
де против Израелита, већ почиваху мирни зарад страха и присећања на
оно што их је задесило; а она храброст коју су дотле Филистинци пока-
зивали према Јеврејима, сад се прeнeсe Израелићанима. Јер сада Самуи-
ло покрете поход против Филистинаца, и многе од њих поби, те сасвим
понизи њихова горда срца, и оте им земљу коју су они, победивши нека-
да Јевреје, отргли од поседа Израелита, а та се земља протеже од граница
Гата до града Екрона. Остатак Канаанита, пак, тада бејаше у пријатељству
са Јеврејима.
КАКО ЈЕ САМУИЛО, НАКОН ШТО ЈЕ ТОЛИКО ОРОНУО ПОД ТЕРЕ-
ТОМ ГОДИНА ДА ВИШЕ НИЈЕ МОГАО БРИНУТИ О ЈАВНИМ ПО-
СЛОВИМА, ОВЕ ПРЕПУСТИО СИНОВИМА; И КАКО ЈЕ ПОТОМ ЗБОГ
ЊИХОВОГ РЂАВОГ УПРАВЉАЊА НАРОД БИО ТОЛИКО ГНЕВАН
ДА ЈЕ ТРАЖИО КРАЉА КОЈИ БИ ЊИМЕ ВЛАДАО, ИАКО ЈЕ САМУИ-
ЛО ТИМЕ БИО ВЕОМА НЕЗАДОВОЉАН
1) Након што је управљао пословима људи на прикладан начин, и на-

именовао управни град свакој области, заповедивши људима да одлазе у
те градове како би њихове међусобне несугласице биле тамо решаване,
пророк Самуило је, пак, и сам у те градове одлазио двапут годишње и та-
мо делио правду; и на тај их је начин држао у ваљаном реду током дугог
времена.
2) Али је касније осетио притисак година, и више није био у стању да
влада како је дотле навикао, те је препустио управљање и старање о наро-
ду својим синовима, oд којих се старији звао Јоил, док је име млађем би-
ло Aвија. Такође им је заповедио да стално пребивају и суде људима, je-
дан у граду Бетелу, а други у Биршеби, а народ је поделио у области које ће
бити под судским надзором сваког од њих. Ови су нам Самуилови сино-
ви, међутим, обезбедили очигледан пример и показали како нека деца не
располажу истим својствима као њихови родитељи; већ понекад деца би-
вају добра и умерена, иако су потекла од порочних родитеља; али каткад
се покажу рђавима иако им родитељи беху ваљани; тако се синови Саму-
илови окретаху од добрих дела својих отаца, живећи на начин супротан
њиховом, изопачујући правду за нечист новац дарова и мита, и доносећи
пресуде не према истини већ према количини примљеног поткупа, те се
окретаху раскоши и растрошном начину живљења. Тако су, све у свему,
пре свега радили на начин супротан вољи Божијој а затим и супротно од
онога што беше воља њиховог оца, који се силно старао о правди, чинећи
брижљиве кораке како би и народ могао постати правичан.
3) Aли људи беху веома незадовољни поступањем Самуилоових сино-
ва због увреда и прекршаја наношених законитом устроју и начину вла-
давине, те напослетку похиташе до пророка, који је тада живео у граду
Рами, како би га обавестили о прекршајима што их чине његови сино-
ви. Па му рекоше да, будући да је он одвише стар и превећ од година слаб
да би могао прикладно надгледати оно што његови синови чине, од њега
траже и моле га да одабраног човека наименује за њиховог краља, таквог
који би могао владати народом и осветити се Филистинцима, који морају
бити кажњени за њиховo раније насиље. Ове речи веома ојадише Саму-
ила због његове дубоке привржености правди, али и због мржње коју је
осећао према краљевини као облику владавине, будући да је сам био вео-
ма одан аристократији, јер је ова створена од стране људи кадрих да је ко-
ристе за божанске и племените склоности; тако он због бриге и опхрва-
ности ониме што му је народ рекао више није могао ни јести ни спавати,
те је целу ноћ пробдио премећући по глави таква њихова снатрења.
4) Док он још беше у оваквом расположењу, Бог му се указа и утеши
га рекавши му да не сме бити незадовољан ониме што жели народ, зато
што није он, Самуило, тако дрско презрен, већ Бог, и да неће бити само
један краљ Јевреја, као и да су Израелити о томе размишљали од првога
дана изласка из Египта. Oсим тога, Јевреји ће се убрзо жестоко покојати
због онога што су учнили, aли да то покајање неће моћи да поништи оно
што је већ урађено и што ће остати као последица за будућност; поврх то-
га, биће довољно укорени због њиховог презира и незахвалног понашања
према Богу и Самуилоовом пророчком савету. „Стога ти заповедам да
над њима наименујеш за краља онога кога ћу ти ја претходно одредити,
aли тек пошто им ти најпре предочиш какве ће им несреће донети влада-
вина краљева, и отворено посведочиш у какву велику промену свога по-
ложаја они тиме срљају.“
5) Након што је ово саслушао, Самуило позва народ рано изјутра и
призна људима да му је наложено да им одреди краља; али им рече да ће
им најпре описати шта иза тога даље следи, какво ће опхођење њихови
краљеви имати према њима, и са каквим ће се све недаћама људи морати
да боре. „Пре свега“, рече он, „они ће од вас одвојити ваше синове, па ће
једнима заповедити да буду возачи њихових кочија, другима да им буду
коњушари или телохранитељи, а затим и да буду њихова претходница и
заповедници војних стотина или хиљада; такође ће од ваших синова на-
правити своје занатлије, творце оклопа, кочија и разних оруђа; учиниће
од њих своје ратаре и старатеље над њиховим властитим пољима, као и
копаче њихових винограда. И неће бити ниједне ствари коју ваши синови
неће извести на њихову заповест, као да су робови купљени новцем. Та-
кође ће и ваше кћери упослити као своје кројачице, куварице или пекар-
ке, те ће и оне бити обавезне да обављају све оне послове који припадају
робињама, а којима се морају повиновати из страха од бичевања и му-
чења. Поред тога, од вас ће узимати ваше поседе и додељивати их својим
евнусима и стражарима, а ваша ће стада делити својим слугама. Па ћу
рећи то и укратко: бићете слуге своме краљу, и ни на који се начин нећете
издизати изнад његових робова; па када будете све ово подносили, сетите
се свега овога што сам вам сада рекао. А када се због учињеног покајете,
преклињаћете Бога да се на вас сажали и подари вам брзо ослобођење од
ваших краљева; али Бог неће прихватити ваше молитве, већ ће вас одби-
ти, и пустиће да подносите патње које ваше зло понашање заслужује.“
6) Али светина и даље остаде махнита, као да је глува за сва ова пред-
сказања онога што ће је задесити, превише осорна и зловољна да допусти
да она одлука коју су већ једном непромишљено донели ишчили из њи-
хових мисли; јер се они више не могаху окренути од своје намере, нити се
обазреше на речи Самуилоове, већ одлучно истрајаваху на својој одлуци,
захтевајући да им одмах одреди краља, не оптерећујући себе страховима
због онога што ће се касније догодити — јер им је, рекоше, неопходно да
над собом имају некога који ће водити њихове битке и осветити их код
њихових непријатеља, па и да то ни на који начин не може бити бесмисле-
но, будући да сви њихови суседи имају краљеве за владаре, то што и они
желе да прихвате такав начин управљања. И тако, када Самуило увиде да
све што је изговорио не може људе скренути од њиховe намере, већ да и
даље остају одлучни у њој, oн им рече: „Засад се разиђите кућама; када то
буде примерено послаћу по вас, чим будем од Бога сазнаo ко је тај кога ће
вам Он дати за краља.“
ПОСТАВЉЕЊЕ КРАЉА, ЧИЈЕ ИМЕ БЕШЕ САУЛ, НАД ИЗРАЕЛИТИ-
МА ПО ЗАПОВЕСТИ БОЖИЈОЈ
1) У племену Венијаминовом налазио се човек из добре породице и

карактера пуног врлина; његово име било је Киш. Он је имао сина пријат-
ног лика, високог стаса, aли су његово разумевање и његов ум били окре-
нути ономе што је видео у себи: људи су га звали Саул. Овај је Киш имао
неколико магарица које су одлутале са пашњака на којем су биле напаса-
не, а он се забрину јер беше задовољнији овима него било којом другом
стоком коју је имао; те тако Киш посла свога сина, заједно са једним слу-
гом, да потражи животиње; али када овај узаман прође целим својим пле-
меном трагајући за магарицама, он се окрете и другим племенима, па када
ни тамо не нађе тражено, он се одлучи да пође назад кући, да не би своме
оцу пружио никаквог разлога брижности за сина. Али када му слуга, који
га је пратио, рече да се налазе у близини града Раме, и да се један истин-
ски пророк налази у томе граду до којега би могао поћи како би сазнао
свршетак те потраге за магарицама, Саул одговори да уколико би отишли
до пророка, немају чиме овога да награде за његово пророчанство, јер су
потрошили новац понесен за издржавање. Слуга на ово узврати да он још
увек има четвртину шекела, те да ће пророка тиме даровати; јер су они
грешили из незнања, не знајући да прави пророк не прима такве награде.
И тако они пођоше до пророка, па када се нађоше пред његовом капијом,
спазише неке девојке које су пошле да донесу воду, те их упиташе која је
пророкова кућа. Девојке им показаше кућу, али им рекоше да пожуре пре
но што пророк седне да вечера, јер је позвао много гостију на гозбу, a да
je пророков обичај био да седи пред онима који су позвани. Али је Саму-
ило тога дана oкупио толико много људи на гозбу управо због онога што
се имало догодити са Саулом; jер пошто је свакога дана молио Бога да
му укаже кога ће учинити краљем, Бог га је претходног дана обавестио о
приспећу тога човека, рекавши да ће му послати младића из племена Ве-
нијаминовог који ће доћи управо у тај час тога дана — па је Самуило при-
сео на кровној плочи своје куће у очекивању тога часа. А када је дошло
време, он сиђе доле и пође да вечера, те тако срете Саула, и Бог му откри
да је управо он човек који ће над њима владати. Тако се Саул попе до Са-
муила и поздрави га, желећи да га овај обавести која је пророкова кућа,
јер рече да је странац и да већ дуго времена лута. Након што му Самуило
одговори да је он та особа коју тражи, поведе га на вечеру и успут га уве-
ри да ће магарице које тражи бити нађене, али да је њему, Саулу, зајамче-
но највеће од свих добара. На ово Саул одговори: „Ја сам превише безна-
чајан да бих се томе могао надати, и потичем из племена одвише малог да
би краљ из њега могао произићи, уз то још и из породице незнатније од
већине других; али ти ми то казујеш у шали, и oд мене правиш предмет
подсмеха када са мном разговараш о питањима од већег значаја но што
за њима имам потребе.“ Пророк га, међутим, уведе на гозбу, и постави за
сто њега и слугу који га је следио, и то изнад свих других гостију које је
позвао, њих седамдесет на броју66, a слугама рече да краљевску порцију
послуже пред Саулом. А када дође време одласка у кревет, остали устадо-
ше, и сваки од њих пође кући; али Саул остаде код пророка, као и слуга
његов, и спаваху код домаћина.
2) Чим свану, Самуило подиже Саула и поведе га пут његовог дома; а
када се нађоше изван града, он затражи да слузи буде наложено да пође
напред, стога што му има рећи нешто чему нико други не сме бити сведо-
ком. Послушавши, Саул одасла слугу који је дотле ишао за њима, а про-
рок узе сасуд са уљем и проли га по младићевој глави, па му, пољубивши
га, рече: „Буди краљ, по заповести Божијој, против Филистинаца и за ос-
вету Јевреја за све оно што су под њима претрпели; о овоме ћеш има-
ти знамен, који ћу учинити да ти буде приметан: — Чим се будеш одавде
удаљио, на путу ћеш наићи на три човека који иду на богослужење у Бе-
телу. Првог кога будеш видео носиће три векне хлеба, други ће носити ја-
ре, а трећи ће их следити носећи боцу вина. Ова три човека ће те поздра-
вити, и љубазно са тобом говорити, те ће ти дати две своје векне, које ћеш
ти примити. Одатле ћеш стићи до места које се зове Рахелин споменик,
где ћеш срести оне који ће ти рећи да су твоје магарице пронађене. Након
овога, када стигнеш у близину Габате, придружићеш се скупини пророка,
и бићете захваћени Божанским Духом67 и пророштвом које уз њега иде,
све дотле док свако ко те буде видео не остане запрепашћен и упитан, ре-
кавши, ‘Како то да је син Кишов доспео до таквог ступња среће?’ А када
ти се ова знамења догоде, знај да је Бог с тобом. Затим поздрави свога оца
и своју децу. Такође ћеш, када пошаљем по тебе, доћи у Галгал, да бисмо
могли понудити жртве захвалнице за ове благослове.“ Након што Саму-
ило ово изговори, и предсказа ствари које ће се догодити, он посла мла-
дића његовим путем. А све што се потом догоди Саулу беше истоветно
ономе што је Самуило пророковао.
3) Али чим Саул дође до куће свога рођака Авенира, кога је заиста во-
лео више од остатка родбине, овај га упита о његовом путовању и о уде-
сима који су га у избивању задесили. А Саул му ништа од споредног не са-
кри, нити његов долазак до пророка Самуила, нити како му је овај рекао
да ће магарице бити пронађене; али му не рече ништа о краљевању, нити
о свему ономе што овоме припадаше, за шта је сматрао да ће изазвати за-
вист, а и неповерење, будући да је, када се такве ствари чују, у њих тешко
поверовати. Штавише, није сматрао ни да је смотрено рећи о тим ствари-
ма овом рођаку, без обзира што је овај изгледао пријатељски расположен
и што га је волео више од осталих, знајући — бар тако претпостављам —
каква је заиста људска природа, да нико није поуздан пријатељ, нити међу
присним познаницима, нити нашим рођацица: јер они не могу сачувати
такво држање и љубазан став када Бог уздигне човека до великог благос-
тања, већ постају једнако злонамерни и завидни према онима који се нађу
на истакнутим положајима.
4) Потом Самуило позва људе на окупљање у граду Миспеку, па им го-
вораше следећим речима за које устврди да их изриче по заповести Бо-
жијој. Рече им, наиме, да када их је некада довео до слободе, а њихове не-
пријатеље гурнуо у завистан положај, они посташе слепи на ове милости,
и одбише Бога мислећи да он не може бити њихов Краљ, не размишљајући
о томе да за њихово властито добро не може бити боље него да њима вла-
да најбоље од свих бића — јер Бог јесте најбоље од свега што постоји —
а они, пак, уместо Њега изабраше да добију човека за краља; а краље-
ви ће користити своје поданике као бесловесне животииње, према сили
своје властите воље, склоности или страсти, у целости гоњени жудњом за
моћи, али се неће трудити да сачувају људску расу као своје сопствено де-
ло и творевину, што је управо разлог због којег се једини Бог тако о љу-
дима стара. „Али будући да сте стигли до тако чврсте решености, и такво
је увредљиво опхођење према Богу над вама преовладало, поделите се по
вашим племенима и знамењима, и бацајте коцке.“
5) Након што Јевреји учинише тако коцка паде на племе Венијамино-
во; а када коцка беше бацана за породицу овог племена, она које се нази-
вала Матри беше извучена; а када коцка беше бацана за посебну особу из
те породице, Саул, син Кишов, постаде овим избором њихов краљ. Како
је младић ово већ знао, он предухитри [њихово слање по њега], те се ис-
тог трена удаљи и сакри. Мислим да то беше стога што он није мислио да
својевољно прихвати управљање; штавише, он показа такав ступањ са-
мосавлађивања и скромности, јер тамо где највећи број људи не би био
кадар да уздржи своју радост, чак и у задобијању малих користи, већ би
је одмах јавно показивао свим људима, овај човек не само да није открио
ништа од такве природе, након што беше постављен за господара толико
многих и тако великих племена, већ се искрао и утекао погледима оних
над којима је требало да краљује, те их натерао да га траже, и то уз мно-
го муке. Па тако када се људи нађоше збуњени и забринути због Сауло-
вог ишчезнућа, пророк замоли Бога да му каже где се налази млади чо-
век, те да га изведе пред народ. Те чим сазнадоше од Бога место где се Са-
ул сакрио, они послаше људе да га доведу; а када он напокон стиже, они га
уведоше у средиште мноштва. Ту се показа да је он виши од свих других,
и његов стас изгледаше одиста величанствено.
6) А затим пророк рече: „Бог вам је дао овог човека за краља, и пог-
ледајте како је он виши од сваког од вас, и вредан своје превласти.“ Те
тако чим људи учинише гласно одобравање узвикнувши „Да Бог спаси
краља!“ пророк записа у књигу све што ће се потом догодити, те прочи-
та то на ухо краљу, а књигу положи у ковчег Божији, да буде сведок по-
тоњим генерацијама онога што је он прорекао. Па када тако Самуило до-
врши овај подухват, он распусти народ, а сâм пође у град Рајну, који беше
у његовој властитој земљи. Саул такође отиде у Гавају, где беше рођен, и
тамо се нађе много добрих људи који му одмах одаваху почаст дужну ње-
говом положају. Али највећи број чињаху злуради људи који се подсме-
ваху осталима, и који нити му донеше поклоне, нити му било показаним
осећањем, или каквом речју, на било који начин удовољише.
САУЛОВ ПОХОД ПРОТИВ НАРОДА АМОНИТА И ПОБЕДА НАД ЊИ-
МА, КОЈА ЈЕВРЕЈИМА ДОНЕСЕ ТРОФЕЈЕ ШТО ИХ ПОНЕСОШЕ СА
СОБОМ
1) Након једног месеца, рат који Саул поведе против Наса, краља Амо-
нита, донесе му поштовање од стране народа; јер је овај Нас наносио ве-
лике патње Јеврејима који су живели с друге стране Јордана, у походи-
ма у које је против њих полазио на челу велике и за рат врло опремљене
војске. Такође је њихове градове свео на послушничке, и то не само тиме
што би их тренутно потчинио силом и окрутношћу, већ и тиме што их је
стално слабио подмуклостима и лукавствима, тако да се ни касније ни-
су могли очистити од трагова ропства које су подносили под њим. Јер је
он имао обичај да ископа десно око свима онима који би му се препусти-
ли било уговорима, или што их је покорио ратовима; а ово је чинио зато
да би, када њихово лево око било у борби закривено њиховим истуреним
штитом, они могли остати потпуно неупотребљиви у ратном судару68. Ка-
да је краљ Амонита на овај начин поробио оне преко Јордана, он поведе
своју војску против оних који беху звани Галадитима, па подигавши свој
логор пред престоницом његових непријатеља, која беше град Јависа, он
им посла изасланике, заповедивши било да му се предају, под условом да
допусте да им десно око буде ископано, или да буду подвргнути опсади,
после чега ће њихови градови бити разорени. Он им, дакле, понуди избор
да ли ће жртвовати мали део свога тела, или ће потпуно пострадати. Га-
ладити, међутим, беху толико престрашени понудом оваквог избора, да
не имадоше храбрости да кажу ма шта било о једном или другом, нити да
ће се добровољно предати, нити, пак, да ће се борити. Они ипак затражи-
ше да им се допусти седам дана предаха, током којих ће послати гласни-
ке својим земљацима и замолити за њихову помоћ: па ако им ови дођу у
помоћ, ући ће у борбу; али уколико буде немогуће добити помоћ од њих,
они рекоше да ће се предати и поднети било коју казну за коју он нађе да
ће га задовољити.
2) Тако Нас, омаловаживши Галадите и одговор који су дали, допус-
ти овима предах и омогући им да слободно пошаљу по кога год им дра-
го у помоћ. А ови одмах послаше по Израелићане, и то идући од једног до
другог града, обавештавајући све о ономе што је Нас запретио да ће им
учинити, и у каквој су невољи због тога. Људи одмах падоше у плач и жа-
ловање чувши оно што су им пренели изасланици из Јависе, али им ужас
у којем се нађоше не допусти да учине било шта више. А када гласници
дођоше до града краља Саула, и објавише погибељ у којој се налази жи-
ваљ Јависе, људи се показаше једнако болно узбуђени као и њихови су-
народници у другим градовима, те оплакиваху пропаст оних који им бе-
ху сродници; тако, када се Саул врати са пољских радова у град, он нађе
своје суграђане уплакане; па када, испитавши их, утврди узрок пометње
и туге у којој су се нашли, обузе га помамни бес, те посла натраг изасла-
нике Јависе с обећањем да ће им доћи у помоћ трећег дана, и да ће потући
непријатеље пре Сунчевог рођења, како би Сунце по изласку могло виде-
ти да су Јевреји већ победили и ослободили се страхота у којима су живе-
ли; уз то Саул нареди некима од гласника да остану како би му показали
прави пут до Јависе.
3) Желећи да покрене људе у овај рат против Амонићана страхом због
запрећених губитака које ће у супротном морати да поднесу, а и да би се
што брже могли окупити заједно, он пререза тетиве својим воловима, и
запрети да ће урадити исто свакоме који сутра под оклопом не дође до
Јордана, пратећи њега и пророка Самуила куда год их они поведу. И тако
људи заиста дођоше у наложено време, плашећи се навештених губитака.
Такво се мноштво у огромном броју саста у граду Весеку, а Саул нађе да
број окупљених, поред оних племена Јуде, износи седам стотина хиљада,
док број оних из Јудиног племена беше седамдесет хиљада. Саул их одмах
нагна у покрет, и они наступаху целе ноћи прешавши растојање од триде-
сет фурлонга, те дођоше до Јависе пре свитања. Он одмах подели војску у
три скупине, и изненадно нападе непријатеља са свих страна, када они не
очекиваху никакав удар, приморавши их да прихвате битку у којој поги-
бе највећи део Амонита, заједно са краљем Насом. Овај величанствен по-
духват предводио је Саул, и он је са великим хвалама препричаван међу
свим Јеврејима, због чега и Саул и вредност његовог дела постигоше ве-
лики углед. Па иако дотле беше оних који га осуђиваху, сада и они про-
менише мишљење и указиваху му част, уважавајући га као најбољег међу
људима. Јер он не беше задовољан ослобођењем само становника Јави-
се, већ покрете поход у земљу Амонита коју потпуно опустоши и одатле
донесе огроман плен, тек тада се у пуној слави вративши у своју земљу.
Народ тако беше веома задовољан тим одличним начином којим им се
представи Саул, те се веселише што су њега изабрали за краља, али се уз
то почеше и подбуњивати против оних који су наводили да он неће бити
од користи њиховим пословима, па се стога наглас питаху — „Где су са-
да ти људи? Доведимо их да буду кажњени“ — са свим сличним стварима
које светина обично казује када је понесена успехом, а против оних који
су претходно сумњали у творца тог успеха. Али Саул, иако је веома љуба-
зно примио добронамерност и наклона осећања људи, ипак се уздржа од
тога да види иједног од својих земљака посеченог тог дана, због очиглед-
не бесмислености мешања те победе коју им је Бог дао са крвљу и одмазд-
ним погубљењем оних који беху истог рода с њима самима, те да је стога
много природније да сви заједно остану људи пријатељског настројења и
да се сви скупа предају заслуженом празновању.
4) Када Саул рече људима да ће морати да потврди краљевство својим
другим рукоположењем, они сви дођоше у град Галгал јер им је управо та-
мо Самуило заповедио да дођу. Тако Самуило помаза Саула светим уљем
на очиглед мноштва, и по други пут га прогласи за краља, чиме је начин
управе Јевреја промењен у краљевски, јер су у данима Мојсија, као и они-
ма његовог ученика Јошуе, они живели у аристократском уређењу, али
након Јошуине смрти, и током наредних осамдесет година, народ више
није имао установљен начин владавине, већ су живели у безвлашћу; по-
сле тога се вратише претходном облику управљања, допустивши себи да
им буде суђено од стране оних који су се показали као најбољи ратници
и најодважнији међу њима, због чега су тај период управљања називали
временом Судија.
5) Тада пророк Самуило позва на још једно окупљање, те рече људима:
„Свечано вас заклињем Свевишњим Богом који нам је у свет донео ону
одличну браћу, а овим мислим на Мојсија и Арона, и који је извео наше
очеве из Египта и избавио их из ропства. Али зар су зато издржали у роп-
ству, да ви никад не бисте говорили оно чиме бисте ме наградили, нити се
одрекли иједне ствари због страха од мене, нити у себи надјачали иједну
жудњу? Реците: шта сам ја то икада урадио што беше сурово или непра-
вично? Или шта сам ја то урадио због добити и грамзивости, или да бих
друге наградио? Будите сведоци против мене, уколико сам присвојио как-
вог вола или овцу, или ма шта слично, а чије је узимање за добробит људи
било икада оцењено као срамотно; и да ли сам икада узео каквог магарца
за сопствену употребу а на нечију туђу жалост? Нека ме неко, дакле, оп-
тужи за такав злочин, сада када смо у присуству вашега краља.“ Али људи
повикаше да ниједну такву ствар он није починио, већ да је столовао над
народом на начин узвишен и правичан.
6) Надаље Самуило, када му сви дадоше такво сведочанство, рече: „Бу-
дући да прихватате да нисте кадри оптужити ме ни за једну рђаву ствар,
дођите онда амо и послушајте што вам говорим с потпуном разрешено-
шћу. Тражећи за себе краља, криви сте за велико непоштовање Бога. По-
требно је да се сетите да је наш праотац Јаков пошао у Египат због глади,
са свега седамдесет душа које су тада чиниле нашу породицу, а да се кас-
није његово потомство тамо умножило до много десетина хиљада, а све
њих су Египћани подвргли ропству и тешком искушењу; тада је Бог усли-
шио молитве ваших очева и послао Мојсија и Арона, који беху браћа, и дао
им моћ да избаве народ из несреће, а све ово без краља. Та су нас браћа до-
вела до ове земље коју ви сада поседујете: и премда сва преимућства што
их над другима имате уживате захваљујући Господу, ви ипак занемарује-
те Његово обожавање и славу; штавише, и када сте доспевали под руке ва-
ших непријатеља, Он вас је избављао, најпре вас учинивши надмоћнијим
од Асираца и њихових снага, а потом вас довевши до победе над Амони-
тима и Моабитима, те напослетку и Филистинцима, што беше постигнуто
под управом Јефте и Гедеона. Каква вас је онда махнитост обузела да се од
Бога одметнете и пожелите над собом краља? Па ипак, ја сам вам поставио
онога краља што га је Он изабрао. Али, да бих вам учинио јасним да је Бог
незадовољан и гневан вашим избором краљевског управљања, ја ћу са Бо-
гом уредити тако да вам разговетно све ово потврди веома упечатљивим
знацима, таквима које нико од вас раније није видео, при чему мислим на
зимску олују усред летње жетве, за коју ћу умолити Бога, а он ће је учини-
ти вама видљивом.“ И заиста, чим он ово изговори, Бог показа таква ве-
лика знамења у виду грмљавине, севања муња и стропоштавања града, као
потврду свега онога што је пророк изрекао, а то беше тако убедљиво да су
људи били уједно очарани и ужаснути, и признаше да су згрешили, и у тај
грех пали из незнања. А потом почеше преклињати пророка, као оног који
према њима беше попут нежног и благог оца, да учини Бога тако милосрд-
ним да заборави њихов грех, који они додадоше оним увредама којима су
га већ од раније нападали и кршили законе против Њега. Тако им пророк
обећа да ће молити Бога и наговарати га да им опрости грехове. У међу-
времену их посаветова да буду правични и добри, и да се увек сећају не-
срећа које су их задесиле због њиховог отпађења од врлине, као и да се
сећају чудесних знакова што им их је Бог показао, и збира закона које име
је Мојсије предао, уколико имају жељу да буду сачувани и живе срећно са
својим краљем. Али им рече и то да ће, уколико буду ширили небрижљи-
вост у односу на речене ствари, велике осуде од Бога дотећи против њих
и њиховог краља. И након што Самуило овако пророкова Јеврејима, он их
распусти кућама, потврдивши краљевство Саулово по други пут.
КАКО СУ ФИЛИСТИНЦИ ПОКРЕНУЛИ НОВИ ПОХОД ПРОТИВ
ЈЕВРЕЈА И БИЛИ ПОРАЖЕНИ
1) Потом Саул изабра из народа три хиљаде људи, па од ових узе две
хиљаде да буду његови телохранитељи и насели их у месту Ветиљу, а оста-
так даде своме сину Јонатану, да буду његови чувари. А затим их посла у
Гавају где опседе и заузе тамошњу филистинску војну посаду недалеко од
Галгала; јер су Филистинци Гаваје потукли Јевреје и отели им оружје, и за-
тим поставили наоружане посаде на најутврђенијим местима у земљи, уз
то забранивши Јеврејима да носе било које гвоздено оружје, или да уопште
користе гвоздено оруђе ма којом пригодом. А последицом ове забране би-
ло је и то да су ратари, уколико су имали потребу да наоштре ма које од
њихових оруђа, било рало или ашов, или ма коју ратарску алатку, морали
да дођу до Филистинаца. Но чим Филистинци чуше за покољ њихове по-
саде, они побеснеше и, видевши у овом нападу страшно и увредљиво пот-
цењивање, они поведоше рат против Јевреја са три стотине хиљада пеша-
ка, тридесет хиљада бојних кола и шест хиљада коња, при чему подигоше
логор у граду Михмасу. Када Саул, краљ Јевреја, о овоме беше обавештен,
он се спусти према граду Галгалу и учини проглас широм целе земље ка-
ко би требало да покушају да поново освоје слободу. Па све људе позва у
рат против Филистинаца, умањујући њихове снаге и потцењујући их као
не одвише значајне, у сваком случају не толико велике да се не би могла
окушати срећа у бици против њих. Али када су људи око Саула примети-
ли колико су бројни Филистинци, беху силно пренеражени, па се неки од
њих склонише у пећине и јазбине под земљом, а већи део побеже у крајеве
с друге стране Јордана, који су припадали племену Гадовом и Рубеновом.
2) Али Саул посла по пророка с позивом да се заједно посаветују о ра-
ту и државним пословима; пророк му, пак, узврати налогом да застане и да
припреми све за жртвовање, а да ће он доћи до њега у року од недељу да-
на, тако да би могли понудити жртве седмог дана и потом ући у борбу про-
тив непријатеља. Тако је краљ чекао, онако како му је пророк и наложио да
треба чинити. Па ипак, он се није до краја држао заповести која му је да-
та, већ када виде да пророк не стиже дуже но што је он очекивао, и да су
га војници напустили, он сâм узе жртве и поче их нудити; а када у тај час
чу да стиже Самуило, он изађе да се с њим сусретне. Али му пророк одмах
рече како није поступио добро тиме што се оглушио о забране које му је
послао, јер није чекао на његов долазак који је био уречен по вољи Божијој,
а, што је најважније, краља закон спречава да нуди оне жртве и изговара
оне молитве које је само свештенику допуштено да изговара мноштву, те
да је отуда извео богослужења на потпуно рђав начин, посежући за њима
брзоплето и бесправно. На овај се прекор Саул поче бранити, рекавши да
је чекао онолико дана колико му је пророк наложио, а да је у нуђењу жрта-
ва био толико брз због нужде у којој се нашао и због тога што су га војни-
ци напустили плашећи се непријатељског логора у Михмасу, јер се ширила
вест да они силазе к њему у Галгал. На ово је Самуило одговорио: „Извесно
је, уколико си био праведан човек, и уколико ми ниси био непослушан, ни-
ти се оглушивао о заповести што ми их је Бог саветовао поводом текућег
стања послова, и ако се ниси понашао плаховитије него што захтевају тре-
нутно околности, биће ти дозвољено да владаш дуго времена, као и твоје
потомство после тебе.“ Тако се Самуило, жалећи због оног што се догоди-
ло, врати кући. Али Саул, заједно са сином Јонатаном, дође до града Гаваје,
водећи са собом свега шест стотина људи, од којих већина није ни имала
оружје због реткости гвожђа у тој земљи, баш као и због непостојања оних
који би оружје направили — јер, као што смо раније указали, Филистинци
им нису допуштали да поседују гвожђе нити да имају мајсторе коваче. Фи-
листинци поделише своју војску на три дела, па запосеше многе путеве и
опустошише земљу Јевреја, док су краљ Саул и његов син Јонатан морали
гледати та недела не бивајући кадри да земљу заштите, будући да су са со-
бом имали само шачицу војника. И тако, док су краљ, његов син, и првос-
вештеник Авијам који беше потомак првосвештеника Илије, седели на јед-
ном веома високом брду и гледали то пустошење земље, осећали су снаж-
ну потресеност виђеним призором. Тада се Саулов син договори са својим
штитоношом да тајно пођу до непријатељског логора и тамо направе не-
ред и пометњу. Па када штитоноша обећа да ће следити господара где год
га овај поведе, макар и ако би при том могао погинути у подухвату, Јона-
тан се уз помоћ овог младића спусти с брега па пође до њихових неприја-
теља. Овај се логор налазио над једним понором који је имао три камене
главе које су се завршавале малим али оштрим и дугим врховима, а такође
су их окружавале и стене, чинећи нешто попут природне линије кадре да
спречава нападе непријатеља. Тако се могло догодити да предстража није
била постављена због таквог заштићеног положаја логора, али и стога што
су Филистинци мислили да је, све у свему, немогуће не само попети се до
логора с те стране, већ нити му се уопште приближити. Отуда, чим стиго-
ше до логора, Јонатан охрабри свог штитоношу, рекавши му: „Хајде, на-
паднимо непријатеље; па ако нам, видевши нас, наложе да се попнемо до
њих, узмимо то као знак победе; али ако не кажу ништа, као да немају на-
меру да нас позову да се попнемо, онда ћемо се вратити.“ И тако, када се
приближише непријатељском логору одмах након сумрака, а Филистинци
их видеше, ови рекоше једни другима: „Јевреји су изашли из њихових јаз-
бина и пећина“, а Јонатану и његовом штитоноши довикнуше: „Хајдете,
попните се овамо, како бисмо могли правично да казнимо ваш брзоплети
долазак.“ И тако Јонатан прихвати позив као знамен који предсказује ње-
гову победу, па истог часа напусти место где су их непријатељи дотле ви-
дели; променивши положај, он се попе до стене на којој није било страже
због њене — мислили су Филистинци — природне отпорности и неосвоји-
вости. Одатле се успузаше навише уз велике напоре и потешкоће, надвла-
давани дивљином предела, све док не беху у положају да се боре с неприја-
тељима. Јер, њих двојица бануше међу њих када ови беху позаспали, те по-
бише двадесетину њих чиме остале испунише пренераженошћу и поме-
тњом, толико да неки од непријатеља одбацише своје оклопе и побегоше,
али највећи број њих, будући да се нису међусобно познавали стога што су
потицали из различитих народа, видеше једни у другима непријатеље (јер
нису могли ни замислити да су се свега два Јевреја до њих попела), те се по-
чеше између себе борити, па неки од њих погибоше у тој борби, а други се
стрмоглавише низа стену у покушају да побегну.
3) Утом Саулов осматрач рече краљу да је Филистински логор у потпу-
ној пометњи, због чега овај одмах испита да ли из његове војске ма ко не-
достаје; па када чу да су одсутни његов син Јонатан и његов штитоноша,
он наложи првосвештенику да обуче одежду свог звања, те да му проро-
чанством каже какав су успех ова двојица постигли; а овај то и учини, и
одговори да су однели победу и надвладали непријатеље. Чувши то, Саул
подиже војску и пође на Филистинце, које затече у међусобном убијању.
Ове вести брзо доспеше и до Јевреја који беху побегли у пећине и јазби-
не, те који сада, чувши о Сауловој победи, изађоше и дотрчаше до њега.
Па када се број Јевреја пристиглих до Саула подиже до десет хиљада, он
поче гонити непријатеље који беху расути по земљи. Али овом приликом
он изведе покушај који се показа веома несрећан и заслуживаше велику
осуду. Јер, било због незнања или због радости што је победа извојева-
на на тако необичан начин (јер се често догађа да тако срећне особе нису
кадре да потом сходно искористе свој разум), као да је жељан да се освети
и изврши достојно кажњавање Филистинаца, он јавно огласи клетву69 над
Јеврејима: да ако се било ко заустави у убијању непријатеља како би пре-
дахнуо или јео, и одустане од гоњења и убијања пре него што падне ноћ,
мора бити проклет. Па након што је Саул објавио ову клетву, а будући да
су се тада налазили у шуми која је припадала племену Ефраимовом и која
беше густа и пуна пчела, Саулов син, који није чуо обзнану клетве, нити
је чуо потврду коју је овој дао народ, разби комад једног саћа и од њега
поједе један део. Али у међувремену он ипак сазнаде са каквом је клетвом
његов отац забранио ма коме да проба ма које јестиво пре смираја: те сто-
га он преста јести, и рече како његов отац није учинио добро овом забра-
ном, будући да би, када би се успут могли заложити, људи могли и гонити
непријатеља са већим полетом и ревношћу, па једнако и достићи и поби-
ти много више својих противника.
4) Када тако они посекоше много десетина хиљада Филистинаца, по-
чеше напокон пљачкати непријатељски логор, али не пре касно у ноћи.
Тако отеше велику количину плена и стоке коју побише, те њено месо је-
доше заједно с крвљу. Ово је, међутим, било пренесено краљу од стране
писара — да је мноштво згрешило против Бога у погледу жртвовања, јер
су месо јели пре него што је крв добро испрана а месо учињено чистим.
Стога Саул заповеди да једна велика стена буде докотрљана у њихово сре-
диште, па објави да на њој морају убијати своје жртвене животиње, и не
хранити се месом с крвљу, јер то за Бога није прихватљиво. А када сав на-
род учини како му је Саул наложио, краљ на том месту подиже олтар, и
понуди жртве паљенице Богу70. То, дакле, беше први олтар којег је Саул
подигао.
6) Тако се Саул, након што погуби око шездесет хиљада непријатеља,
врати кући у свом властитом граду, и управљаше срећно. Такође се борио
против суседних народа, те је тако најпосле потчинио Амоните, Моабите,
Филистинце, Едомите и Амалеките, баш као и краља Зове. Имао је троји-
цу синова, Јонатана, Исаја и Мелхисуа, а уз њих и кћери по имену Мера-
ва и Михала. Имао је такође и Авенира, сина свога стрица, за заповедни-
ка свег оружаног људства. Име тог стрица било је Нир, и он беше брат Са-
уловог оца Киша. Саул је поседовао огроман број бојних кола и коњаника,
и враћао се као победилац ма против кога да је ратовао, те је унапредио
Јевреје до високог ступња успеха и благостања, учинивши их надмоћним
над свим другим народима. Поред тога, створио је и личну гарду од мла-
дића високог стаса и велике привлачности.
САУЛОВА БОРБА ПРОТИВ АМАЛЕКИТА И ОСВАЈАЊЕ ЊИХОВЕ
ЗЕМЉЕ
1) Потом Самуило дође до Саула и рече му како га је Бог послао да

овога подсети на то да га је Он сâм изабрао испред осталих, и поставио
га за краља, те да је отуда дужан да буде послушан и потчини се Његовом
ауторитету, увиђајући да је, иако располаже влашћу над племенима, ипак
Бог тај који влада над њиме, као и над свим другим бићима и стварима.
Сходно томе, Бог му поручује „да стога што су Амалекити донели много
несрећа Јеврејима док су ови лутали пустињом, а сада су Јевреји по из-
ласку из Египта нашли пут до те земље која је сада њихова властита, на-
ређујeм ти да казниш Амалеките повевши рат против њих; па када их бу-
деш покорио, да не оставиш ниједног од њих у животу, већ да их гониш
без обзира на доб и побијеш све, почев од жена и деце, а њихову смрт да
захтеваш као казну за све несреће које су донели вашим прецима; не по-
штеди никога, ни магарце нити друге животиње, нити сачувај било ко-
га од њих за своју личну корист и поседовање, већ их све заједно посвети
Богу и, послушавши заповести Мојсијеве, уклони име Амалека заувек са
лица земљиног.“71
2) Тако Саул обећа да ће учинити што му је заповеђено; па сматрајући
да ће његова послушност Богу бити показана не само у спремности да по-
веде рат против Амалекита, већ и много потпуније у одлучности и жур-
ности његових следећих корака, он не допусти никакво одлагање, већ ис-
тог трена окупи све своје снаге; па када их је све збројио у Галгалу, нађе
да има четири стотине хиљада Израелита, поред племена Јудиног, јер је то
племе само за себе довело тридесет хиљада бораца. Не оклевајући, дакле,
Саул учини провалу у земљу Амалекита, и постави много људи, подеље-
них у неколико скупина, у заседе крај реке, тако да Амалекићима не доне-
се пропаст само отвореном борбом, већ и могућношћу неочекиваних на-
пада са разних страна, чиме би напослетку успео да их све опколи и по-
бије. И заиста, у бици која започе он потуче противнике, а затим их про-
гонише, све док их потпуно не уништи. А када се тај подухват заврши ус-
пехом и у складу са ониме што је Бог прорекао, Саул крете на амалекитске
градове. Опсађивао их је једног по једног и силом преузимао, делимично
захваљујући ратним направама, делимично поткопавајући њихове беде-
ме, а делимично и подижући зидове са спољње стране. Неки су гинули од
изгладнелости, а неке усмртише другим начинима; најпосле се Саул по-
духвати убијања и жена и деце, при том не мислећи да на тај начин чини
нешто варварско и нељудско. Ово најпре зато што су ти према којима је
тако чинио припадали најогорченијем непријатељу, а затим и што то бе-
ше учињено по заповести Божијој, коју је било опасно не послушати. Та-
кође је успео и да зароби Агага, непријатељског краља, чијој се лепоти и
висини стаса толико дивио да је сматрао вредним да га сачува у животу.
Па ипак, ово последње није било учињено према вољи Божијој, већ дајући
одушка људској страсти, у којој је Саул допустио себи да буде понесен не-
умесном самилошћу, и то у тачки у којој не беше за њега безбедно да јој
се препусти: јер је Бог мрзео народ Амалекита у толикој мери да је запо-
ведио Саулу да нема сажаљења чак ни према деци која су по својој при-
роди вредна самилости; а Саул је поштедео њиховог краља од оне несреће
коју су Јевреји већ донели свим другим Амалекитима, чиме као да је пре-
тпоставио непријатељеву привлачну појаву сећању на оно по шта га је Бог
послао. Осим тога, беше крив и народ јеврејски, једнако као и Саул, јер су
ови поштедели стада и крда, узевши их као плен, иако је Бог заповедио да
ни они не буду поштеђени. Са собом су такође понели и остатак блага и
сваковрсног иметка; али уколико беше и једне ствари која није била вред-
на, они су је уништили.
3) Након што је поразио све Амалеките који су настањивали земљу
која се протезала од Пелузијума у Египту до Црвеног мора, потпуно је
опустошио и остатак њихове земље. Али што се тиче народа Шехемита,
њих није ни дирнуо, иако они беху насељени у средишту земље Мидија-
на; но им је Саул пре битке послао поруку и наложио им да пођу одатле,
да не би и они постали судеоници у пропасти Амалекита; јер је имао оп-
равдан разлог за њихово избављење, будући да они беху рођаци Рагула,
Мојсијевог таста.
4) Одатле се Саул радосно поврати кући, јер славни подухвати беху из-
ведени тим освајањем и уништењем непријатеља, али и зато што је сма-
трао како није одбио ниједну ствар коју му је пророк наложио да учини
када је полазио у рат против Амалекита, и како се у потпуности држао све-
га што је морало бити извршено. Али је Бог негодовао што је краљ Амале-
кита остављен у животу и што је војска приграбила стоку као плен, сто-
га што је ово било учињено без Његове дозволе. Јер је сматрао недопусти-
вим да они савладају и освоје непријатеље и њихову земљу захваљујући
моћи коју им је Он дао, а да потом покажу толико много презира и непо-
слушности према Њему, да их чак ни обичан земни краљ не би могао под-
нети. Бог стога објави пророку Самуилу како се каје што је од Саула учи-
нио краља, јер овај није испунио оно што му је наложио, већ се одао својим
властитим склоностима. Самуило остаде пометен након што чу ове речи,
и поче преклињати Бога да буде помирљив према Саулу и да стиша гнев;
али Бог не удели онај опроштај за који је пророк молио, не сматрајући за
примерено да подари опроштај [таквим] гресима, будући да увреде не би
толико ни узрастале да није нехајног расположења оних који су увређени;
јер су људи често вођени жељом да буду сматрани за благе и добродушне,
доцкан постајући свесни да тиме производе све веће грехе. Чим је Бог од-
био пророково заузимање, и чим је постало јасно да Он неће променити
мишљење, Самуило у сумрак дође до Саула у Галгал. Када га краљ виде,
он потрча к пророку, загрли га, и рече: „Узвраћам захвалност Богу, који
ми је подарио победу, јер сам извео сваку ствар коју ми је заповедио.“ На
ово Самуило одговори: „Како то да сам чуо блејање оваца и мукање круп-
није стоке у логору?“ Саул одговори да их је народ одредио за жртвовање,
а да је, што се тиче народа Амалекита, овај у потпуности уништен, управо
као што је и гласила заповест Божија, те да ниједан човек није преостао,
осим што је поштедео живот њиховог краља, те да га је довео до Самуи-
ла како би се о њему, рече Саул, могли заједно посаветовати шта би учи-
нили с њим. Али Самуило одговори: „Бог није задовољан жртвовањима,
већ добрим и правичним људима, таквима који следе Његову вољу и Ње-
гове законе, и никада не помишљају да је иједна ствар добро урађена с њи-
хове стране осим када је изведена онако како им је Бог заповедио. Али да,
с друге стране, од оних који га не поштују, нити испуњавају ону дужност
која је једино истинито и прихватљиво обожавање, Он неће љубазно при-
мити њихове дарове, макар и то што нуде било веома једро и многоброј-
но, и макар поклони које за Њега прилажу били украшени, па чак, шта-
више, и да су направљени од злата и сребра — Он ће их одбити, и у њима
гледати примере порочности а не побожности. А насупрот овиме, Он је
задовољан људима који постојано држе на уму једну једину ствар, наиме
како да чине оно, ма шта то било, што је Бог објавио или им заповедио да
учине, те да радије изабирају смрт него да прекрше иједну од ових запо-
вести, због чега, Он, дакле, од ових и не тражи толико много жртвоприно-
шења. Јер када овакви људи приносе жртве он их радије прихвата, макар
оне биле сиромашне понудама, од таквих скупоцених даривања која до-
лазе од најбогатијих али самовољних људи. Због тога прими к знању да се
понашаш изазивајући бес Божији када омаловажаваш и одбијаш оно што
ти је Он заповедио. Како онда можеш претпоставити да ће Он уважавати
жртвовање таквих ствари које је осудио на уништење — осим ако можда
не замишљаш да је готово своједно понудити је на жртву и уништити је?
Очекуј онда да ће ти краљевство бити одузето вољом Онога којег си зло-
употребио таквим охолим понашањем, пренебрегавши оно што ти је Бог
уделио.“ Тада је Саул признао да се понео неправично, и не поричући даље
да је згрешио стога што је прекршио пророкове забране; али рече да је то
било због страха од војника, како их не би задржао и поставио им забрану
у часу када су посегнули да приграбе плен. „Али ми опрости“, рече Саму-
илу, „и буди милосрдан према мени, јер ћу бити обазрив да се о тебе не ог-
решим у времену које следи.“ Он такође замоли пророка да се врати с њим,
како би могао принети жртве захвалнице Богу; али се Самуило одлучи да
пође кући, стога што виде да се Бог неће са Саулом помирити.
5) Али се Саул на то показа толико жељан да задржи Самуила, да га ух-
вати за огртач, а пошто плаховитост Самуиловог одласка учини да покрет
испадне насилан, огртач се подера. На то пророк рече да ће на исти на-
чин и краљевство бити отргнуто Саулу, како би га добар и праведан чо-
век могао преузети; да ће Бог устрајати на ономе што је одлучио поводом
њега; да је бити променљив и непостојан у ономе што је одлучено, приме-
рено само људским страстима, али није прихватљиво божанској моћи. На
ово Саул рече да је рђаво поступио, али да се оно што је учињено више не
може поништити: отуда замоли Самуила да му укаже бар толико пошто-
вања да народ може видети како заједно учествују у обреду. Тако му Са-
муило учини ту услугу, и пође с њим да изведу богослужење. Такође му
беше доведен и Агаг, краљ Амалекита. А када га краљ упита: колико гор-
ка да му буде смрт? Самуило рече Агагу: „Као што си учинио да многе
јеврејске мајке оплакују и наричу над губитком своје деце, тако ћеш и ти
својом смрћу учинити да твоја мајка такође нариче.“ Сходно томе, краљ
даде наређење да Агаг буде одмах посечен у Галгалу, а затим оде према
граду Рами.
КАКО ЈЕ, ПОСЛЕ САУЛОВОГ КРШЕЊА ПРОРОКОВИХ ЗАПОВЕСТИ,
САМУИЛО КРАДОМ ЗАПОВЕДИО ДА ДРУГА ОСОБА БУДЕ КРАЉ, А
ЊЕГОВО ИМЕ БЕШЕ ДАВИД, КАКО МУ ЈЕ БОГ И НАЛОЖИО
1) Саул, пак, беше свестан у какве је очајне околности себе довео, те да

је од Бога начинио свог непријатеља, па се упути до своје краљевске па-
лате у Гаваји — што је име које означава брдо — и после једног дана сти-
же тамо, али не више у присуству пророка. А када се Самуило пред Бо-
гом ражали над Сулом, Бог му наложи да одустане од старања над њиме,
те да узме свето уље и пође у Витлејем до Јесеја, сина Обедовог, и да пома-
же оног од његових синова на којег му буде указао као на будућег краља.
Али Самуило примети да се плаши неће ли Саул овога, када то буде саз-
нао, убити, било на неки потајан начин или чак отворено. Ипак, послу-
шавши Божији савет да безбрижно и неоклевајући пође тамо, он стиже до
горепоменутог града; а када га сви поздравише и упиташе којим је пово-
дом дошао, он им рече да је стигао да би принео жртву Богу. Када, отуда,
све беше спремно за жртвовање, он позва Јесеја и његове синове да узму
учешћа у обредима; а када виде да је његов најстарији син висок и привла-
чан човек, он по његовој љупкости помисли да ће он бити њихов будући
краљ. Али је овог пута погрешио судећи о предмету Божијег провиђења:
јер, када Самуило упита Бога да ли ће помазати тога младића пред којим
се толико задивио и проценио га вредним краљевства, Бог рече: „Људи
не виде исто што и Бог. Ти заиста поштујеш племениту појаву овог мла-
дића, и зато га процењујеш вредним краљевства, док ја нудим краљевство
као награду не лепоти тела, већ врлини душа, и трагам за ониме ко је са-
вршено пристао у том погледу. При том мислим на онога ко је истрајан у
побожности, уз то и правичан и постојан, и који је напослетку и послу-
шан, јер се од ових састоји ваљаност душе.“ Након што Бог ово изгово-
ри, Самуило наложи Јесеју да му покаже све своје синове, на шта овај до-
веде и петорицу преосталих, од којих је Елиав био најстарији, Аминадав
други, Шамал трећи, Натанијел четврти, Раел пети и Асам шести. А када
пророк виде да ови по лику ни у чему не заостају за најстаријим, он упи-
та Бога којег је од њих изабрао за краља. Али када Бог рече да није нијед-
ног од њих, пророк упита Јесеја нема ли он и неке друге синове осим ових.
Овај му одговори да има још једнога, по имену Давид, али да је он пастир
и да се стара о стадима, на шта му Самуило нареди да га одмах доведе, јер
све док и он не дође неће бити могуће да седну за гозбу. И тако, чим отац
посла по Давида и он убрзо стиже, испостави се да је то младић светлог
тена, бистроумног изгледа и особа пристала и у сваком другом погледу.
Ово је онај, рече крадом Самуило самом себи, којим је Бог задовољан да
буде наш краљ. Па тако он седе за трпезу, и постави младића подно се-
бе, баш као и Јесеја, са осталим његовим синовима; након чега узе уље у
Давидовом присуству па га помаза, и прошапта му на ухо упознавши га
са Божијим избором њега за краља; затим га замоли да буде правичан и
послушан Његовим заповестима, јер ће на тај начин његово краљевство
трајати дуго времена, а његова ће кућа бити веома раскошна и слављена у
целом свету. Такође му рече и да ће срушити Филистинце, и да ће против
којег год народа буде водио рат остати као победник и преживети борбу;
и да ће за све време живота уживати славно име, а такво име такође и за-
вештати своме потомству.
2) Потом Самуило отиде, након што му је пренео ова предсказања.
А божанска сила напусти Саула, и пресели се у Давида који, након овог
усељења Божијег Духа у његово биће, поче прорицати. Али што се тиче
Саула, неки чудни и демонски неред уђе у њега, и донесе му таква гушења
као да га жели задавити. Овоме лекари нису могли наћи ниједан други лек
до тога да се пронађе особа која може опчинити ова запоседања певањем
и свирањем на харфи. Стога лекари посаветоваше да буде потражен та-
кав вештак, и да се пажљиво мотри на час када ови демони улазе у Саула
и почну га мучити, те да се краљ побрине да таква особа тада може стаја-
ти над њим и свирати на харфи, и уз то му рецитовати свечане песме72.
Чувши ово Саул није оклевао, већ издаде заповест да се тражи таква осо-
ба. А када један присутни човек рече како је у граду Витлејему видео Је-
сејевог сина, који једва да је прерастао детиње доба, али који беше љубак
и леп, и у сваком погледу неко ко заслужује велико поштовање, те да је тај
младић вешт у свирању харфе и певању свечаних песама [и одличан вој-
ник у рату], Саул посла по Јесеја и затражи му да одвоји Давида од ста-
да и пошаље га к њему, јер је радознао да га види будући да је чуо повољ-
не ствари о његовој присталости и значају нарави. Тако Јесеј посла сина,
и даде му поклоне које ће предати Саулу. А када младић дође, Саул беше
задовољан њиме и постави га за свог штитоношу, гајећи према њему ве-
лико уважавање; јер он је успео да зачара Саулову поседнутост, и беше је-
дини кадар да се супротстави мукама које потицаху од демона, ма када да
су ови у њега улазили, и то рецитовањем свачаних песама и свирањем на
харфи, чиме је враћао Саулу стање присебног ума. Због тога Саул посла
поруку Јесеју, оцу дететовом, у којем затражи за допуштење да Давид ос-
тане с њим, јер је краљ усхићен његовим изгледом и друштвом; а овај ос-
танак Јесеј, не могући да противречи Саулу, допусти.
КАКО СУ ФИЛИСТИНЦИ ПОВЕЛИ И ДРУГИ ПОХОД ПРОТИВ
ЈЕВРЕЈА ЗА ВРЕМЕ САУЛОВОГ КРАЉЕВАЊА; И КАКО БЕХУ НАД-
ВЛАДАНИ ЗАХВАЉУЈУЋИ ДАВИДОВОМ УСМРЋЕЊУ ГОЛИЈАТА У
ЈЕДНОМ ЈЕДИНОМ ОКРШАЈУ
1) Филистинци се, међутим, недуго потом поново окупише, и састави-

ше велику војску, те поведоше рат против Израелита; и докопавши се по-
ложаја између Сокота и Азике, ту подигоше свој логор. Саул је такође до-
вео своју војску насупрот њима; па подигавши логор на једном брду, он
присили Фислистинце да напусте њихов претходни логор, те да се преселе
на сличан други брег, повише и наспрам оног на којем је почивала Сауло-
ва војска, тако да је долина, која се налазила између два брда са војскама,
као уметнута делила њихове логоре. Изненада се догоди да из логора Фи-
листинаца сиђе један човек, чије име беше Голијат, из града Гата, оријаш
велике масе, јер је имао четири кубита и један спан у висину, а са собом је
носио оружје примерено величини његовог тела, јер је имао грудни оклоп
тежине пет хиљада шекела; такође је имао бронзану кацигу и панцир, то-
лико велики да би се природно очекивало да покрива удове тако гломаз-
ног тела. Његово копље је било такво да није ношено попут лаког предме-
та у његовој десној руци, већ га је држао положеног на раменима. Такође је
имао и џилит од шест стотина шекела, а многи су ишли за њим носећи ње-
гов оклоп. Тако је овај Голијат стао између две војске, као да су у бојном по-
ретку, и повикао снажним гласом, обративши се Саулу и Јеврејима: „Осло-
бодићу вас борбе и опасности; јер зашто је неопходно да ваша војска пад-
не и буде ојађена? Дајте ми вашег човека који ће се борити против мене, и
онај који победи добиће награду победника и одлучиће рат: јер ће они од
којих долази поражени служити оне којима припада победник. И свакако
је много боље и смотреније да добијете оно што желите стављањем на ко-
цку једног човека него свих.“ Када ово рече, он се повуче у свој логор; али
следећег дана он дође поново и употреби исте речи, све док Саул и његова
војска не беху тиме препаднути, поставивши себе у борбени поредак као
да ће се сукобити, али до блиске борбе ипак не дође.
2) Док се одвијао овај рат између Јевреја и Филистинаца, Саул је послао
Давида младићевом оцу Јесеју, задовољивши се оном тројицом синова
што их је Јесеј послао Давиду као помоћ, и као његовим садрузима у опас-
ностима рата. Испрва се Давид вратио напасању својих оваца и сточних
стада; али се недуго потом врати у јеврејски логор по наредби свог оца, да
би, наиме, донео намирнице за браћу и да би сазнао шта они раде. И тако,
када Голијат дође поново и изазва их и уз то поче вређати, рекавши како
они међу собом немају вредног човека који би се усудио да се са њим бо-
ри, Давид је управо у исто време разговарао са својом браћом о послови-
ма због којих га је отац послао, те младић чу како Филистинац грди и ру-
жи војску, и одмах браћи показа озлојеђеност тим увредама, и уз то не-
надано рече: „Ја сам спреман да се сукобим у двобоју са овим противни-
ком.“ На ово га Елијав, његов најстарији брат, прекоре рекавши да гово-
ри одвише брзоплето и неприлично за некога његових година, те му на-
реди да се врати својим стадима и оцу. Тако Давид беше постиђен брато-
вљевим речима, па се удаљи, али и даље говорећи неким војницима да је
вољан да се бори са тим човеком који их изазива. А када обавестише Са-
ула о одлучности тог младог човека, краљ посла по њега; а када краљ упи-
та шта овај има да му каже, Давид одговори: „О краљу, не буди снужден
нити уплашен, јер ћу ја понизити охолост овог противника, и сићи ћу до-
ле и борити се против њега, те ћу га имати под собом у свој његовој голе-
мости, све док не буде довољно исмејан, а твоја војска буде задобила ве-
лику славу, будући да ће Филистинац бити погубљен од стране неког ко
још није у мужевном добу, нити дорастао за борбу, нити кадар да му буде
поверено наступање с војском или ступање у битку, већ изгледа попут де-
тета, и заиста и није по година старији од каквог дечака.“
3) Сада се Саул зачуди Давидовој дрскости и готовости за борбу, али
се због младићевих година не усуди да прихвати за чињеницу његову спо-
собност, већ рече како он мора бити одвише слаб да би се борио против
неког ко је обучен у вештини ратовања. „Ја ћу се подухватити овог задат-
ка“, рече Давид, „уздајући се да ће Бог бити уз мене, јер сам ја већ иску-
сио Његову помоћ, будући да сам једном приликом гонио и сустигао ла-
ва који је напао моја стада, и од њега отео једно јагње; отргао сам плен из
чељусти звера, и када је он разјарено скочио на мене, ухватио сам га за реп
и треснуо о земљу. На исти сам се начин осветио и медведу. Па нека овај
наш противник буде процењен као нека од ових дивљих звери, јер већ је
дуго како он ружи нашу војску, и вређа нашег Бога, који ће га стога уни-
зити под мојом моћи.“
4) Саул се, међутим, поче молити да крај не буде, уз Божију помоћ, не-
повољан по дрскост и готовост тог детета, а затим рече: „Пођи својим пу-
тем и бори се.“ И тако стави на њега свој прсник, припаса му свој мач и
причврсти своју кацигу на његову главу, па га отпусти. Али Давид беше
оптерећен тежином Сауловог оклопа, јер није на њега био навикнут, нити
је учио да с њиме хода; и зато рече: „Нека овај оклоп остане твој, о краљу,
јер си кадар да га носиш; а мене пусти да се борим као твој слуга, и онако
како ја желим.“ Сходно томе он одложи оклоп, узе свој штап и спусти пет
каменова из потока у пастирску торбу, па, поневши праћку у десној ру-
ци, пође према Голијату. Али га противник, видевши како на такав начин
долази, погледа с висине и подсмехну му се што са собом не носи оружје
које је уобичајено када се боре два човека, већ такво које се користи у те-
рању и избегавању паса; па рече: „Зар ме ти не сматраш за човека, већ за
пса?“ На шта Давид одговори: „Не, не за пса, већ за сподобу гору од пса.“
Ово до беса доведе Голијата, који му опсова име Божије, и запрети да ће
дати његово месо земаљским бештијама и птицама небеским, да их на ко-
мађе растргну. На ово Давид одговори: „Ти долазиш к мени с мачем и ко-
пљем, и грудним оклопом; али ја имам Бога за свој оклоп док на тебе по-
лазим, и Он ће уништити тебе и сву твоју војску мојим рукама, јер ћу ти
овог дана одсећи главу и бацити остале делове твог тела псима, и сви ће
људи сазнати да је Бог заштитник Јевреја, а да су наш оклоп и наша снага
у Његовом провиђењу, као и да су без Божије помоћи све друге ратне при-
преме и моћи потпуно бескорисне.“ Филистинац је, међутим, био оме-
тан тежином свог оклопа у покушају да журно пресретне Давида, па сто-
га пође споро, као да га презире, уздајући се у то да ће без икаквих теш-
коћа посећи тог противника који, осим што је био ненаоружан, такође
беше и дете.
5) Али младић изиђе пред противника, имајући у пратњи једног не-
видљивог помагача, који не беше нико други до сâм Бог. Па узевши један
од каменова што их је покупио из потока и положио у пастирску торбу, он
га учврсти у своју праћку, и најсполе га хитну на Филистинца. Овај камен
паде на његово чело и зарину му се до мозга, толиком снагом да Голијат
паде као покошен, ничице на тле. Тада Давид притрча, па стаде над про-
тивником док је овај лежао под њим, и одсече му главу његовим власти-
тим мачем, јер он свога није имао. Због пада Голијата Филистинци су били
пренеражени, те побегоше; јер, чим видеше да се њихов првак простро по
земљи, они се уплашише за свеукупни исход њихових послова, па се ре-
шише да не остају више ни тренутка, већ се одадоше срамном и недолич-
ном бекству, настојећи да се на тај начин избаве из опасности у којој су
се нашли. Али Саул и читава јеврејска војска подвикнуше и срнуше пре-
ма њима и посекоше велики број Филистинаца, гонећи остатак до грани-
ца Гарба и до капија Екрона; тако је све у свему побијено тридесет хиља-
да Филистинаца, и двапут толико рањено. А Саул се напокон врати у свој
логор, па растави своје утврђење у делове које потом запали; Давид, пак,
узе Голијатову главу у свој шатор а мач посвети Богу [у табернакулу].
САУЛ ЗАВИДИ ДАВИДУ НА ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВЕНОМ ПОДВИ-
ГУ, И КОРИСТИ ПРИЛИКУ ДА ГА УХВАТИ У КЛОПКУ УЗ ПОМОЋ
ОБЕЋАЊА ДА ЋЕ МУ ДАТИ СВОЈУ КЋЕР ЗА ЖЕНУ, АЛИ ПОД УСЛО-
ВОМ ДА МУ ОВАЈ ДОНЕСЕ ШЕСТ СТОТИНА ГЛАВА ФИЛИСТИНАЦА
1) Жене су, пак, биле повод Сауловој зависти и мржњи према Давиду,
јер оне изиђоше да дочекају победничку војску са цимбалима и бубње-
вима и свим другим знацима радости, те певаху овако: „Поби Саул своју
хиљаду Филистинаца“, али девице одговараху „Давид поби своју десети-
ну хиљада“. Када је краљ чуо да овако певају, те да је њему припао мањи
удео у њиховим хвалоспевима, у којима је већи број, десет хиљада усмрће-
них непријатеља, био приписан младићу, па када увиде да се од Давида
није могло тражити, после такве бујице одушевљења, друго до да преузме
краљевство, он постаде уплашен и сумњичав према младићу. Сходно то-
ме, он га уклони са положаја на којем се претходно налазио — јер он беше
краљев штитоноша, што се овоме, бојазном и онеспокојеном, сада чини-
ло положајем у одвише великој близини; зато он сада постави Давида за
заповедника јединице од хиљаду војника, и тако му удели службу која је
по себи заиста била вреднија, али на коју је циљао више због своје сопс-
твене безбедности. Јер је краљ имао на уму да пошаље Давида против не-
пријатеља у тешке битке, надајући се да ће бити убијен у таквим смрто-
носним окршајима.
2) Али је Давид имао Бога у пратњи ма куда пошао, те је захваљујући
томе веома напредовао, при чему је било очигледно да је постигао вели-
чанствен успех, толики да се Саулова кћер, која још увек беше девица,
заљуби у њега. А њена осећања је толико обузеше да се нису могла сакри-
ти, те их је тако и њен отац морао препознати. Тиме је Саул, међутим, био
задовољан, јер је смислио начин да своју кћер искористи како би поста-
вио замку Давиду, надајући се да ће се она потврдити као извор опаснос-
ти и уништења за младића. Тако он обавести Давида о осећањима своје
кћери, изјавивши да је вољан да Давиду дâ њену руку, рекавши још: „Оба-
везујем се да ћу венчати своју кћер за њега уколико ми донесе шест сто-
тина непријатељских глава73, претпостављајући да ће понуда тако велике
награде, праћена и Давидовом жељом да постигне још већу славу преду-
зимањем ствари тако невероватних и опасних, учинити да се овај одмах
подухвати задатка, и тако пострада од руке Филистинаца. А овакав мој
план поводом њега добро ће ми пристајати, јер ћу га се ослободити, при
чему ће га убити неко други, а не ја.“ Taко Саул нареди својим слугама да
испитају колико Давиду одговара понуда за брак са девојком. Послушав-
ши, слуге стадоше да говоре Давиду како га Саул воли, баш као и сав на-
род, те да жели да сазна мишљење о браку са девојком. На ово Давид одго-
вори: „Да ли се вама чини малом ствари бити краљев зет? Мени се не чи-
ни тако, посебно што припадам породици ниског положаја, и без икакве
славе или почасти.“ А када слуге обавестише Саула о Давидовом одгово-
ру, он рече: „Реците му да од њега не тражим никакав новац нити мираз,
јер би онда било боље кћер продати него је оженити; већ желим искљу-
чиво таквог зета у коме пребивају постојаност и све остале врсте врли-
не“, које види да Давид поседује, а да је његова жеља да од њега не прими,
као услов венчања са његовом кћери, нити злато нити сребро, па ни да му
донесе какво богатство из очеве куће, већ искључиво прилог освети над
Филистинцима, тачније шест стотина њихових глава, од којих му пожељ-
нији или славнији поклон не може бити донесен, јер ће овај много радије
примити него ма који уобичајени мираз за његову кћер — то јест, то да ће
она бити удата за човека таквог карактера који располаже сведочанством
да је потукао своје непријатеље.
3) Када су ове Саулове речи пренесене Давиду, овај је био задовољан
њима, верујући да је Саул заиста искрен у наклоности према њему; и тако,
без даљег оклевања или оптерећивања тиме да ли је оно што је понуђено
уопште могућно, да ли је тешко остварљиво или није, он са својим садру-
зима одмах пође на непријатеље, решен да испуни оно што беше услов
брака. Сходно томе, захваљујући чињеници што је Бог чинио све ствари
лаким и остварљивим Давиду, он је побио многе [међу Филистинцима],
и одсекао главе шест стотина њих, и потом дошао до краља па, показав-
ши му главе Филистинаца, затражио његову кћер како би је могао ожени-
ти. Саул више није могао повући своје обећање о зарукама, мислећи да је
иста ствар испасти лажовом када је већ Давиду обећао овај брак, или се
понашати вероломно, постављајући нови немогућ задатак како би Давид
био убијен, те му даде кћер за жену: њено име било је Михала.
КАКО ЈЕ САУЛ ПОСТАВЉАО ЗАМКЕ ДАВИДУ, КОЈИ ЈЕ ИПАК ИЗ-
БЕГАО ОПАСНОСТИМА У КОЈИМА СЕ ОБРЕО ЗАХВАЉУЈУЋИ БРИ-
ЗИ ЈОНАТАНОВОЈ И ЛУКАВСТВИМА ЊЕГОВЕ ЖЕНЕ МИХАЛЕ; И
КАКО ЈЕ ДОШАО ДО ПРОРОКА САМУИЛА
1) Саул, међутим, није био расположен да дуго одржи стање у којем се

нашао, јер када је видео да Давид постаје све цењенији, једнако од стра-
не Бога и народа, он се уплаши. И не умејући да прикрива страх у погле-
ду тако значајних ствари какве су његов живот и краљевство, чије је уг-
рожавање представљало велику опасност за њега, он се одлучи да погуби
Давида, те заповеди Јонатану и његовим најоданијим слугама да га убију.
Али се Јонатан чудио очевој промени у односу са Давидом, и томе како
је могла бити доведена до таквог ступња, од показивања немале доброна-
мерности до смишљања начина којим би га убио. Па због тога што је во-
лео младића и поштовао га због његове врлине, он га обавести о очевој
тајној наредби и откри му какве беху Саулове стварне намере у погледу
Давида. Стога га посаветова да се побрине да буде одсутан следећег дана,
јер ће он, Јонатан, поздравити свог оца и, уколико се укаже повољна при-
лика, затражити разговор о Давиду како би сазнао разлог Саулове нетр-
пељивости и показао колико мало има основа за такво нешто, те да због
тога не мора убијати човека који је учинио толико много добрих дела за
народ, па чак и њему самом био доброчинитељ, што је разлог због којег би
могао добити опроштај чак и да је био крив за највеће злочине; и на крају
додаде: „Затим ћу те обавестити о одлуци свог оца.“ Давид се сложи са
таквим корисним саветом, и одмах се склони из краљевог видокруга.
2) Следећег дана Јонатан дође до Саула чим виде да се овај налази у
веселом и радосном расположењу, и започе разговор о Давиду: „Какав
си неправичан чин, о оче, било мали или велики, нашао тако прекорним
код Давида, који те је подстакао да нам наредиш погубљење човека који
је био од велике користи твом властитом опстанку, и још већег значаја
имао у кажњавању Филистинаца? Човека који је ослободио Јевреје ру-
жења и исмевања који су трајали четрдесет дана, када је само он имао до-
вољно храбрости да издржи изазов противника, а потом и да донесе оно-
лико глава наших непријатеља колико му је и било наложено, и добио,
као награду за исти подвиг, моју сестру за жену. Његова би нас смрт вео-
ма ожалостила, не само због његове врлине, већ и због блискости наших
односа; јер и твоја кћер би морала бити повређена његовом смрћу, и мо-
рала би искусити удовиштво, и то пре но што је и стигла да ужива у пред-
ности њиховог узајамног општења. Размотри и уважи ове ствари и дове-
ди ум у милосрдније расположење, и немој унесрећити човека који нам је,
пре свега, учинио највећу љубазност сачувавши твој живот; јер, када су
те обузели зли духови и демони, он их је истерао и излечио остатак твоје
душе од њихових насртаја; а затим нас је осветио код наших непријатеља,
због чега је заиста ниска ствар заборавити таква његова корисна дела.“
Тако Саул беше умирен овим речима, те се закле свом сину да неће на-
нети никакве штете Давиду, јер се овај правични говор показао одвише
убедљивим за краљев срџбу и бојазан. Тако Јонатан посла по Давида, и
пренесе му добре вести од свог оца, према којима је имао бити поштеђен.
Такође је потом Давида довео до свог оца, те тако овај настави да живи с
краљем као и раније.
3) У ово се време догодило и то да је због новог похода Филистинаца
против Јевреја краљ послао Давида на челу војске како би се с њима су-
кобио; па како је и та битка завршена поразом и погубљењем многих Фи-
листинаца, Давид се после победе врати краљу. Али пријем на који је на-
ишао код Саула није био онакав какав је очекивао због постигнутог успе-
ха, јер је Саул био ожалошћен због његовог напредовања, те је сматрао да
ће за њега бити опасније уколико се буде понашао са благонаклоном уз-
вишеношћу: па када је демонски дух поново ушао у њега, намучивши га
и довевши га до растројства, он позва Давида у спаваћу собу у којој је ле-
жао, и, држећи копље у руци, заповеди овоме да га омађија свирањем на
харфи и певањем свечаних песама; а када се Давид по наредби овога од-
мах прихвати, краљ великом снагом завитла копље на њега, али је Давид
на време предосетио овај напад и избегао погибељи, те умаче својој кући
где проборави целог тог дана.
4) Али с вечери краљ посла војне старешине, и заповеди да Давид мо-
ра бити чуван све до јутра да не би побегао пре но што буде доведен до
судске дворане и тамо изручен, па потом осуђен и погубљен. Али када
Михала, Давидова жена и краљева кћи, схвати шта је краљ наумио, она
дође до свог мужа имајући мале наде у његово избављење и бивајући вео-
ма забринута и за свој властити живот, јер она не би могла живети у слу-
чају када би била њега лишена; и стога она рече: „Нека те Сунце не затекне
овде када сутра изађе, јер ако се то догоди, биће то последњи пут да га мо-
жеш видети. Стога побегни док ти ноћ пружа ту могућност а Бог је можда
због тебе продужи; јер, знај ово, уколико те мој отац овде затекне, бићеш
мртав човек.“ Тако га она уз помоћ ужета спусти кроз прозор и избави
га: а након што то уради, она се попе у његов кревет чинећи се као да је
она болесни Давид, и испод ноћне одеће стави козју јетру, а када њен отац
чим свану посла људе да се докопају Давида, она рече онима који дођоше
да се њен муж није осећао добро те ноћи и показа им прекривени кревет,
учинивши да поверују, због поскакивања јетре која је чинила да се помера
и ноћна хаљина, како Давид дише попут некога ко има астму. Па када они
који су послани рекоше Саулу да се Давид те ноћи није осећао добро, он
им нареди да га доведу и у таквом стању, јер је он намеран да га убије. Али
када се стражари вратише и, разоткривши кревет, схватише женино лу-
кавство, они је одадоше краљу; а када јој се отац пожали да је спасла ње-
говог непријатеља а њега самог изневерила, она се досети пристале одбра-
не, и рече да је Давид запретио да ће је убити, те да је она само из страха
за себе обезбедила ту помоћ којом га је спасила; због тога јој, дакле, њен
поступак мора бити опроштен, стога што није учињен по слободној вољи,
већ из нужде: „Јер“, рече она, „не верујем да ти је толико стало да убијеш
свог непријатеља, колико да ја будем спасена.“ И тако је Саул морао оп-
ростити девојци. Али Давид, након што је умакао овој опасности, дође
до пророка Самуила у Раму и рече му какве му је клопке краљ поставио,
и колико је био близу смрти када је Саул хитнуо копље на њега, иако ни
због чега није био крив у односу према њему, нити је био кукавица у бор-
бама с непријатељима, већ је уз Божију помоћ пожњео успех у свим бит-
кама, што је заправо и био узрок Саулове мржње према Давиду.
5) Након што се пророк упознао с краљевим неправичним поступци-
ма, он поведе са собом Давида до извесног места по имену Најот где ос-
таде с њим. Али када краљу беше речено да је Давид заједно с пророком,
он посла војнике по њега са заповешћу да га заробе и доведу; но када ови
дођоше до Самуила, и на том месту затекоше сабор пророкâ, и они са-
ми постадоше судеоници у Божијем Духу, те и они почеше прорицати.
Чим Саул чу шта се тамо догодило, он посла друге људе по Давида, али
и ови почеше прорицати на исти начин као и претходни, те он поново
посла и трећу скупину; па када и ови трећи једнако посташе обузети про-
роштвом, он се напослетку разљути и у великој журби и сам пође тамо.
Али чим се нађе у близини чудесног места, Самуило, и пре но што га ви-
де, и њега учини пророком. Тако, када се Саул појави пред њим, већ бе-
ше потпуно растројеног ума и ватрено узнемиреног духа; па, скинувши
одећу са себе, он леже на тле и остаде тако лежећи цели тај дан и ноћ, у
присуству Самуила и Давида.
6) Давид потом пође и стиже до Јонатана, Сауловог сина, и пожали му
се на замке што их је постављао његов отац; и рече да, иако он ни за как-
во зло није крив, нити је краљу нанео какву увреду, овај жарко жели да га
убије. На то га Јонатан замоли да не верује таквим својим сумњама, ни-
ти сплеткама оних који шире такве обавести, уколико таквих има, већ да
се ослони на њега и остане храбар; јер, да је његов отац заиста имао так-
ве намере, он би са њима упознао свог сина и прихватио његов савет, као
што је имао обичај да се с њим саветује у свим другим пословима. Али му
се Давид закле да је тако као што је рекао; и затражи од Јонатана да му пре
поверује и постара се за његову безбедност него да омаловажи оно што
му он, с великом оданошћу, говори; да ће му поверовати онда када га бу-
де и сâм видео већ убијеног, или када буде о томе сазнао од других људи;
а да је разлог због којег му његов отац није рекао ништа о тим збивањи-
ма тај што је знао за пријатељство и наклоност што их Јонатан гаји пре-
ма Давиду.
7) Када Јонатан ипак напокон увиде да је таква Саулова намера довољ-
но убедљиво потврђена, он упита Давида шта би желео да за њега учи-
ни. На ово Давид одговори: „Свестан сам да си вољан да ме наградиш у
свакој ствари и обезбедиш ме оним што пожелим. Сутра је младина, и
постало је обичајем да седим са краљем за вечером; дакле, уколико и те-
би то изгледа прикладно, ја ћу изићи из града и крадом се сакрити на до-
говореном месту. А ако Саул буде питао зашто сам одсутан, реци му да
сам пошао у свој родни град Витлејем, како бих присуствовао празнику
са својим властитим племеном; а такође додај и то да си ми ти допустио
да тако урадим. Па ако он каже — као што обично каже за пријатеље који
су отишли подаље — да је добро што је тај отишао, тако ћеш се увери-
ти да се никакве прикривене несреће или непријатељства не треба боја-
ти као да пребивају у његовој руци; али ако одговори некако другачије, то
јест да је у мом одласку поуздан знак да имам неке планове против њега
— биће јасне његове намере, и сходно томе ти ћеш ме о њима обавестити;
а све то због саосећања према мом случају и због твог пријатељства пре-
ма мени — а управо као примере тог пријатељства удостојићеш се да при-
миш моја уверавања о љубави коју према теби носим — уз оно сажаљење
које господар може имати према своме незаштићеном слузи. Али ако ти
сам откријеш ма шта злонамерно у мени, предухитри свог оца, и убиј ме
својом руком.“
8) Јонатан, међутим, саслуша ове последње речи с озлојеђеношћу, те
обећа Давиду да ће учинити како је овај тражио, и да ће га обавестити
уколико очев одговор подразумева ма какав призвук огорчености, и ма
каквог непријатељства према њему. Па да би се Давид могао чвршће по-
уздати у њега, Јонатан га одведе на отворено поље, на чист ваздух, и тамо
се закле да неће одбити ништа што би могло служити очувању Давидовог
живота; и још рече: „Позивам се на оног Бога који је, као што видиш, пос-
вуда присутан, и који зато познаје моју намеру и пре но што је ја објасним
речима, као сведока овог мог завета с тобом, да нећу одустати од провере
циљева мога оца све док не сазнам да ли постоји ма какво вребајуће не-
задовољство у најскривенијим деловима његове душе; а када то сазнам,
нећу сакрити од тебе, већ ћу ти одмах пренети, па био он племенито или
зловољно настројен. Јер ово сâм Бог зна, да га молим да увек буде с то-
бом, јер је он с тобом сада, и неће те напустити, и учиниће те надмоћним
над твојим непријатељима, макар то био и мој отац, или, чак, био такав и
ја сâм. Ти се само сећај овога шта сада чинимо. Па уколико се догоди да ја
умрем, сачувај моју децу у животу, и узврати њима ону љубазност коју са-
да ти сам примаш.“ Па након што даде овакав завет, он отпусти Давида,
наложивши му да пође до извесног места у оној равници где је навикао да
изводи своја вежбања; јер ће тамо, чим буде сазнао мисли свог оца, он, Јо-
натан, доћи к њему, у пратњи само једног слуге. „А ако“, рече он, „хитнем
три стреле у мету, и потом наложим свом слузи да донесе те три стреле,
при том му рекавши да се оне налазе иза њега, ти знај да не постоји не-
срећа које се мораш бојати од краља. Али ако ме чујеш где кажем супро-
тно [то јест да су стреле пред њим], очекуј супротно и од краља. Било ка-
ко било, преко мене ћеш стећи сигурност, и ни на који начин ти неће бити
нанесена ма каква штета. Али се потруди да не заборавиш шта сам од те-
бе затражио у времену твога напредовања, и буди на услузи мојој деци.“
И тако Давид, примивши ова уверавања од Јонатана, пође путем према
заказаном месту.
9) А следећег дана, који паде у Месечеву младину, краљ пође на вече-
ру након уобичајеног очишћења. И кад је тамо крај њега засео његов син
Јонатан с десне стране, и Авенир, заповедник његове страже с друге стра-
не, краљ виде да је Давидово место празно, али не рече ништа претпо-
ставивши да се није очистио будући да је био у друштву своје жене, те да
стога није могао бити присутан; али када виде да Давида нема ни друго-
га дана у месецу, он упита Јонатана зашто Јесејев син није дошао на ве-
черу нити на гозбу, ни тога нити претходног дана. На то Јонатан одгово-
ри да је Давид отишао, према њиховом договору, до свог родног града,
где је племе одржавало светковину, и да је за то добио његову дозволу,
као и да је и њега позвао да дође на њихово жртвовање; „и“, рече Јонатан,
„ако ми допустиш да одем, ја ћу тамо отићи, јер знаш моју добронамер-
ност према Давиду.“ И тада је Јонатан напокон увидео очеву мржњу пре-
ма Давиду, и разговетно препознао читаву његову тајну склоност; јер Са-
ул није могао суздржати бес, већ поче пребацивати Јонатану назвавши га
сином–отпадником и непријатељем; и још рече да је он саучесник Дави-
дов и његов помоћник, и да је таквим понашањем показао да нема обзи-
ра према себи или према својој мајци, јер иначе не би био наговорен на
то — јер докле год је Давид жив, њихово краљевство им није осигурано;
стога је он, Саул, одмах наложио да пошаљу по младића, како би могао
бити кажњен. А када Јонатан у одговор упита: „Шта је он то урадио да га
желиш казнити?“ Саул се више не задовољи тиме да свој бес изрази пу-
ким речима, већ зграби свој мач и скочи према Јонатану, жељан да ово-
га убије. Ипак, у овоме није успео јер су га спречили пријатељи; али ови-
ме је његовом сину постало непобитно јасно да краљ мрзи Давида, и да је
силно жељан да га погуби, толико да је због тога умало властитим рукама
убио рођеног сина.
10) Одмах потом краљев син журно одступи од вечере; и бивајући не-
моћан да због жалости ма шта стави у уста, он плакаше целу ноћ, једнако
стога што је и сам био близу уништења, и зато што је Давидова смрт би-
ла одлучена. Али чим свану сутрашњи дан, он изиђе у равницу пред гра-
дом, претварајући се да иде да вежба, али стварно зато да би обавестио
свог пријатеља какве намере његов отац има према њему, као што је то с
Давидом и утаначио. А када Јонатан испуни оно што је било договорено,
он пусти слугу који га је пратио да се врати у град, а сам пође у пустињу,
и дође у близину Давида који се појави и паде пред Јонатанове ноге, пок-
лонивши се и назвавши га чуваром његове душе; али га Јонатан поди-
же са земље, те се узјамно загрлише уз дуге поздраве, и то не без суза. Та-
кође оплакиваху и своју младу доб, и ту присност које ће их краљева за-
вист лишити, као и раздвојеност коју сада морају очекивати, а која њима
не изгледаше ништа боља од смрти. Једва се, напокон, прибравши од жа-
ловања, и умоливши један другог да имају на уму завете којима су се један
другом заклели, они се разиђоше.
КАКО ЈЕ ДАВИД ИЗБЕГАО ДО АХИМЕЛЕХА И КАСНИЈЕ ДО КРАЉЕ-
ВА ФИЛИСТИНАЦА И МОАБИТА, И КАКО ЈЕ САУЛ ПОГУБИО АХИ-
МЕЛЕХА И ЊЕГОВУ ПОРОДИЦУ
1) Тако Давид побеже од краља и од смртне опасности, те дође до гра-

да Ноба код свештеника Ахимелеха који се зачуди када виде да он долази
сам, без слуге или пријатеља, и пожеле да сазна узрок томе што никог није
било са њиме. На ово Давид одговори да му је краљ заповедио извесне
ствари које су морале остати тајне, а због којих, држећи на уму колико
много тога зна, није имао разлога да га било ко прати: „Ипак, наредио
сам својим слугама да ме сачекају на извесном месту.“ Тако Давид затра-
жи од свештеника да му пода штогод за јело, јер ће, у случају да га свеш-
теник обезбеди храном, то бити ваљан чин од стране једног пријатеља и
од помоћи послу којим је сада задужен. Па када доби оно што је тражио,
Давид такође упита свештеника да ли има неко оружје код себе, било мач
или копље. Догоди се, међутим, да се у Нобу задесио један слуга Саулов,
по рођењу Сиријац, чије име беше Дег, један од оних који је чувао краљеве
муле. Првосвештеник рече како он нема такво оружје, али, додаде, „Овде
је мач Голијатов којег си, када си убио Филистинца, посветио Богу.“
2) Када Давид поново прими тај мач, он побеже из земље Јевреја у
ону Филистинаца, којима је тада владао краљ Ахис. Али будући да га је
краљев слуга Дег препознао, овај похита да о томе обавести и самог краља
Ахиса, па када краљеве слуге известише овога да је реч о човеку који је
побио много десетина хиљада Филистинаца, Давид се уплаши да ће га
краљ осудити на смрт, те да ће тако ипак искусити ону опасност због које
је побегао од Саула; тако се он поче претварати да је вас себе и махнит, то-
лико да му је пљувачка избијала из уста, а чинио је и друге сличне испаде
пред краљем Гата, како би овога оставио у уверењу да сви они происходе
из такве болести. Сходно томе, краљ беше веома љут на своје слуге због
тога што су му довели суманутог човека, те издаде заповест да морају од-
мах избацити Давида [из града].
3) Када је на овај начин Давид побегао из града Гата, он стиже до пле-
мена Јудиног, и настани се у пећини поред града Адулама. Најзад се негде
примиривши, он посла по своју браћу, обавестивши их где се налази, на
шта ови одмах дођоше са свим њиховим рођацима и са још много других
људи који су или били прогањани од стране Саула, или га се бојали, а који
дођоше и стопише се у једно тело, чији му гласник саопшти да су спремни
да се повинују његовим наредбама: све у свему, било их је четири стотине.
Због тога се Давид охрабри, јер је сада изненада уз њега стала таква сила и
неочекивана помоћ. Стога се он поново покрете и дође до краља Моаби-
та, и затражи од њега да угости Давидове родитеље у својој земљи, током
времена у којем се стање његових послова налази у тако злослутној неиз-
весности. Краљ му додели ову милост, и поклони велику пажњу Давидо-
вим родитељима све време док они беху с њим.
4) Што се тиче Давида, он послуша пророкову заповест да напусти
пустињу и оде у земљу племена Јудиног и тамо се настани; па, дошавши
у град Харет, који је припадао том племену, он тамо и остаде. Када, Саул,
међутим, чу да је Давид виђен окружен мноштвом, он се не мало узнеми-
ри и забрину; па како је знао да је Давид дрзак и смео човек, краљ пове-
рова да ће овај сасвим неочекивано, али такође и на отворен начин, доћи
до њега, а што ће га довести до јада и унесрећити. Због тога он позва к се-
би своје пријатеље и војне заповеднике, као и племе из којег је сам поте-
као, на брдо где се налазила његова палата; па, седећи на месту које се зва-
ло Арора, окружен својим дворанима и телесном стражом, овако им је го-
ворио: „Ви, који сте људи мога племена, верујем да се сећате помоћи коју
сте од мене добијали, као и да сам неке од вас учинио земљопоседници-
ма или, пак, заповедницима, и уделио вам почасне службе а неке међу ва-
ма уздигао изнад обичног света а друге изнад простих војника; стога вас
питам, да ли очекујете више и већих поклона од сина Јесејевог? Јер знам
да сте му сви наклоњени, а чак је и мој син Јонатан тог мишљења и наго-
вара вас да исто с њиме поделите. Јер нису ми непознати завети и угово-
ри између њега и Давида, као и да је Јонатан саветник и помоћник онима
који кују заверу против мене, а нико од вас се не брине, већ остајете не-
ми и посматрате, да бисте видели какав ће бити исход ових ствари.“ На-
кон што краљ заврши с говором, нико од оних који беху присутни ништа
не одговори. Али Сиријац Дег, који је напасао његове муле, рече да је ви-
део Давида када је дошао до града Ноба код првосвештеника Ахимелеха,
те да је тамо сазнао будућност из Ахимелехових пророчанстава; такође је
Давид од првосвештеника примио и храну и Голијатов мач, и био безбед-
но од њега испраћен куда је желео да пође.
5) Због овога Саул посла по првосвештеника и сву његову родбину,
па им рече: „Какву сте то страшно и немилосрдно искушење због мене
претрпели, да сте морали примити сина Јесејевог, и опскрбити га храном
и оружјем, сад када он сплеткари да би освојио краљевство? И надаље,
зашто сте му изрекли пророчанства која се тичу будућности? Јер вама
не може бити непознато да је он побегао од мене, и да мрзи моју породи-
цу.“ Првосвештеник не прибеже порицању онога што је урадио, већ од-
важно признаде да је опскрбио Давида тим стварима, али не да би награ-
дио Давида, него самог Саула; и још рече: „Нисам знао да је он твој про-
тивник, већ твој слуга који ти је био одан, као и заповедник једне хиљаде
твоје војске и, што је од свега важније, твој зет и рођак. Људи не бирају да
поверавају такве почасти својим противницима, већ онима за које про-
цењују да могу понети највише наклоности и поштовање. Нити је ово би-
ло први пут да за њега проричем, јер сам то често чинио, у другим време-
нима управо као и сада. И како ми је он рекао да си га управо ти послао
са великом журношћу да нешто учини, у случају да га нисам ничим оп-
скрбио од онога што је тражио морао бих мислити да је то пре управљено
против тебе него против њега. Због свега тога немој гајити никакво лоше
мишљење о мени, нити имај сумње поводом онога што сам тада сматрао
чином људскости, јер нисам знао ништа од онога што си сада рекао о Да-
видовим поступцима против тебе, већ сам се према њему понашао као
према твом пријатељу и зету, и заповеднику хиљаде, а не као према твом
противнику.“
6) Али чак иако је овако говорио, првосвештеник није успео да увери
Саула у којем је толико превладавао страх да није могао поклонити по-
верење одбрани која је била веома оправдана. Стога он издаде заповест
својим наоружаним људима да устану и убију Ахимелеха и сву његову
родбину; али како се ови нису усуђивали да додирну првосвештеника, ви-
ше се плашећи да одбију послушност Богу него краљу, краљ наредбу пре-
несе на Дега Сиријца. Овај, пак, послуша, и, уз помоћ људи једнако злих
какав је био и сам, он поби Ахимелеха и сву његову породицу, којих све у
свему беше три стотине осамдесет пет. Саул такође посла војску у Ноб74,
град свештеника, и поби све који се тамо затекоше, не штедећи ни жене
ни децу нити старце, и потом их све спали. Успео је да побегне само је-
дан Ахимелехов син, по имену Авијатар. Ипак, све ово догодило се упра-
во онако како је Бог предсказао првосвештенику Илији, када је рекао да ће
његово потомство бити уништено због прекршаја његове двојице синова.
7) Тако75 краљ Саул — починивши такав варварски злочин, и поби-
вши целокупну породицу првосвештеничког звања, немајући милости
ни према деци, нити поштовања према старцима, уз то разоривши град
што га је Бог изабрао за власништво и подршку свештеницима и проро-
цима који су се тамо налазили, као и с наменом да буде једини град до-
дељен образовању таквих људи — даде свима пример за разумевање и
увиђање нарави људи, који, док су анонимне особе, и налазе се на ни-
жим положајима, стога што нису у моћи да се одају својој правој приро-
ди, нити да се усуде да добију оно што желе, бивају непристрасни и уме-
рени, не следећи ништа што није правично, и посвећују све своје мисли и
дела у том правцу; тада такође имају и такву веру у Бога, да је Он прису-
тан у свим поступцима њихових живота, и да Он не само да види извр-
шена дела, већ да такође зна и њихове мисли, из којих поступци тек про-
исходе. Али када једном буду уздигнути до моћи и власти, они тада од-
лажу сва слична схватања, и, као да нису ништа друго до глумци у позо-
ришту, најзад скидају своје маске и навике, и посежу за дрскошћу, охоло-
шћу и презирањем једнако људских и Божијих закона, и то управо у вре-
ме када су им посебно потребни побожност и правичност, стога што су
они тада највише изложени зависти, и све што мисле или говоре праћено
је погледом свих људи; тада, дакле, они постају тако незазорни у својим
поступцима, те мисле да их Бог више не види, или их се можда прибоја-
ва због њихове нове моћи; шта год било, истина је да се они почињу би-
ло плашити гласина које чују, или мрзети према суду мрачних склоности,
или волети без разлога, премда све то њима изгледа веродостојно, чвр-
сто и истинито, угодно и Богу и људима; али у погледу онога што ће доћи
они немају ни најмањег обзира. Они заиста уздижу до почасти оне који су
због њих подносили патњу, а после таквог уздизања почињу их мрзети; а
када их доведу до високог достојанства, они не само да их лишавају онога
што су им доделили, већ такође, из истог разлога, и њихових живота, и то
на основу злих оптуживања, таквих која су, ако се има у виду изванредна
природа оптужених, невероватна. Они такође кажњавају људе због њи-
хових поступака који нипошто не заслужују осуду, само на основу клеве-
та и окривљавања без провере; а овакво се поступање протеже не само на
оне који наводно заслужују да буду кажњени, него и на све оне које су ка-
дри да убију. Овакво размишљање отворено нам потврђује пример Саула,
сина Киша, који је био први краљ који је нама владао након што су окон-
чане аристократска и владавина судија; то је пример покоља три стотине
свештеника и пророка, само због његове сумње у Ахимелеха, и уз додат-
ни злочин разарања њиховог града, а овим као да је настојао да осирома-
ши храм једнако у свештеницима и пророцима, а које је настојање пока-
зао убијајући толико много њих, не допустивши да им остане ни сам град
који им је припадао, како би их бар неко други могао наследити.
8) Али Авијатар, Ахимелехов син, који је једини успео да се спасе од
читаве породице свештеника што их је побио Саул, побеже к Давиду и
обавести га о пропасти која је задесила његову породицу, а пре свега о по-
гибији његовог оца, на шта Давид одговори да није неочекивано то што се
догодило са њима када је код њих видео Дега; јер је већ тада имао сумње
да ће овај лажно оптужити првосвештеника; но Давид себе окривљава-
ше што је био узрок ове несреће. Потом затражи од Авиатара да остане с
њим, будући да је то место на којем је могао бити сакривен боље него би-
ло где другде.
КАКО ЈЕ ДАВИД, ИАКО ЈЕ ДВА ПУТА ИМАО ПРИЛИКУ ДА УБИЈЕ СА-
УЛА, ИЗБЕГАО ДА ТО УЧИНИ, КАО И О СМРТИ САМУИЛА И НАВАЛА
1) Негде у ово време Давид је чуо како су Филистинци учинили упад у

земљу Кеила, и опљачкали је; тако се он понуди за борбу против њих, уко-
лико му Бог, након што се буде саветовао с пророком, буде навестио по-
беду. А када пророк рече да је Бог дао знак да ће победа припасти Дави-
ду, овај учини изненадни јуриш на Филистинце са својом пратњом, те та-
ко проли много њихове крви и однесе плен, оставши потом са житељима
Кеила све док се ови безбедно не окупише у жетви и берби плодова. Вест
о овом догађају је, међутим, пренесена краљу Саулу, будући да се вели-
ка победа код Кеила није могла задржати међу учесницима када су ства-
ри већ учињене, већ се њена слава почела посвуда ширити дошавши та-
ко и до слуха других, па су, дакле, како чињенице, тако и име њиховог ви-
новника, стигле и до Сауловог уха. Али је Саул био задовољан чувши да
је Давид у Кеилу, те рече: „Бог га је сада ставио у моје руке, будући да га
је натерао да дође у град који има зидине, капије и решетке.“ Тако он из-
ненада заповеди свом људству да крене у опсаду и убије Давида. Али ка-
да Давид увиде тај покрет, и од Бога сазнаде да ће га људи Кеила изручити
Саулу уколико ту остане, он поведе својих четири стотине људи и повуче
се у пустињу наспрам града по имену Енгеди. Па када краљ чу да је Давид
побегао од људи Кеила, и он обустави поход против њега.
2) Потом се Давид поново покрете и стиже до места званог Ново ме-
сто, које је припадало граду Зифу; а ту до њега дође Јонатан, син Саулов,
и поздрави га, замоливши га да остане бодар и да надаље очекује бољитак
у погледу развоја догађаја, и да не буде обесхрабрен због текућих окол-
ности, јер ће постати краљ и под собом имати све снаге јеврејског народа.
Још му Јонатан рече да таква срећа обично долази уз велики рад и напоре;
па потом обојица дадоше завет да ће, током целог свог живота, наставити
са добронамерношћу и верношћу једног према другом. А Јонатан позва
Бога за сведока, и да какво год проклетство баци на њега уколико икада
прекрши уговор с Давидом и преобрати своје држање у супротност. Тако
га Јонатан остави на том месту, донекле умиривши своју бригу и страхо-
вање, па се врати кући. Али се потом догоди да људи Зифа, да би награ-
дили Саула, обавестише овога да Давид станује код њих, и [уверише га]
да ће му, уколико дође до њих, изручити Давида, јер, уколико се Саул до-
могне теснаца Зифа овај више неће моћи да пребегне другим људима. За
ово их краљ похвали, признајући да има разлога да им захвали, јер су му
доставили обавештење о његовом непријатељу, те им обећа да неће проћи
много а да ће им узвратити њихову љубазност. Он такође посла људе да
пронађу Давида, помно претражујући дивљину у коју је одбегао, обећав-
ши овим трагачима да ће и он ускоро поћи за њима. Сходно томе, ови љу-
ди пођоше испред краља да гоне и улове Давида, и беху веома ревносни,
не само како би показали добру вољу према Саулу и обавестили га где се
налази његов непријатељ, већ и да се још очигледније докажу тиме што ће
гоњеног изручити на располагање краљевој моћи. Али ови људи омануше
у таквим својим неправичним и злим жељама, јер су они, иако се не би из-
ложили никаквој опасности уколико и не би Саулу одали да су разоткри-
ли Давидово скровиште, ипак лажно оптужили и обећали да ће изручити
човека драгог Богу, таквог чија је смрт неправично захтевана, и који би у
супротном могао остати скривен, а све ово само због улагивања и очеки-
вања добити од краља. Јер, када је Давид био обавештен о злоћудним на-
мерама људи Зифа, и о Сауловом приближавању, он је напустио теснаце
којима је обиловала та земља, и одбегао на велику горску хрид која се на-
лазила у дивљини Маона.
3) Сада и Саул похита да га тамо сустигне, јер је још у наступању саз-
нао да је Давид напустио теснац Зифа, те се и он упути другој страни
горске хриди. Али извештај да су Филистинци поново учинили упад у
земљу Хебреја, одврати Саула од гоњења Давида у часу када је све већ би-
ло спремно за његово хватање; тако се Саул поново врати како би се су-
протставио овим Филистинцима, који беху њихови природни неприја-
тељи, судећи да је потребније да се освети њима него да предузима велике
напоре како би ухватио свог властитог непријатеља, превиђајући харање
којем је била подвргнута његова земља.
4) На овај је начин Давид неочекивано измакао опасности у којој се
налазио, те је тако доспео до кланца Енгедија; а када је Саул истерао Фи-
листинце из земље, до њега дођоше гласници који му рекоше да се Да-
вид населио унутар граница Енгедија. Чувши ово, он подиже три хиља-
де изабраних и наоружаних људи и похита према Давиду; а када се нашао
недалеко од тог места, он угледа дубоку и у литице издубљену пећину; би-
ла је отворена великом дужином и ширином, и управо ту се скривао Да-
вид са својих четири стотине људи. Како је Саул нетом пожелео да се од-
мори, прилику је видео у уласку у пећину, и то посве сам; учинивши тако,
одмах по уласку био је примећен од стране једног од Давидових пратила-
ца, те је овај одмах похитао да о виђеном обавести Давида, рекавши ка-
ко он, вољом провиђења, има прилику да се освети свом противнику, по-
саветовавши га да Саулу одсече главу и тако се напокон ослободи муко-
трпног луталачког живота, и свеукупне несреће у којој се налазио. И Да-
вид то уистину покуша, али је само исекао руб горње одеће коју је Саул
имао на себи, но се ускоро покајао чак и за толико што је урадио, рекав-
ши да није исправно да убије свог господара, при том још и онога кога је
сâм Бог сматрао вредним краљевства, јер, рече, „иако се он грозно пона-
шао према нама, ипак није потребно да се и ја исто тако држим према ње-
му“. Али када је Саул напустио пећину, Давид приђе ближе и повика, же-
лећи да га Саул чује; а када због тога краљ окрете лице уназад, Давид по
дворском обичају паде ничице пред краљем, у знак најдубљег поштовања,
и рече: „О, краљу, немој слушати злог човека, нити таквог који измишља
клевете, и немој их награђивати тиме што ћеш веровати ономе што кажу,
нити гајити сумње према онима који су твоји најбољи пријатељи, већ су-
ди о нарави људи по њиховим поступцима; јер клевете обмањују људе,
али су човекови поступци јасан показатељ њихове вредности. Речи заис-
та, по својој природи, могу бити истините или лажне, али људски посту-
пци излажу намере огољене нашем погледу. Управо због ових ће за тебе
бити добро да ми верујеш у погледу обзира према теби и твојој кући, и
не поклањаш поверење онима који измишљају такве оптужбе против ме-
не чији ми садржај никада није био на уму, нити га је могуће извести, па
ме због таквих свеудиљ гониш тражећи мој живот не марећи да ли је дан
или ноћ, већ само о томе хоћеш ли ме сколити и убити ме, што је дело које
држим да га је неправично извести; јер како је дошло до тога да си пригр-
лио ово лажно мишљење о мени, по којем те ја тобоже желим да убијем?
Или како си могао прибећи таквом греху непоштовања Бога, када си по-
желео да можеш убити и држати за свог противника човека који је овог
дана имао могућност да се освети и да те казни, али није то учинио, ни-
ти је искористио прилику коју, уколико би се теби указала, ти не би про-
пустио, јер када сам одсекао руб твоје одеће могао сам исто учинити и са
твојом главом?“ Тада му показа комад његове одеће и тиме потврди да је
оно што говори истина; па додаде: „Извесно је, дакле, да сам се уздржао
од освете, а тебе није срамота да ме прогониш својом неправедном мр-
жњом76. Пустимо нека Бог просуди, и Он одлучи о свакој од наших на-
мера.“ Али је Саул био запањен чудноватим спасењем које му је подаре-
но, па, бивајући веома дирнут умереношћу и држањем младог човека, он
зајеца; а када и Давид учини исто, краљ одговори да је он ипак имао осно-
ванији повод за плач, „јер ти беше заточник мојега добра, а ја твоје про-
пасти; и ти си данас показао да поседујеш правичност предака која свето-
ваше да људи треба да поштеде своје непријатеље уколико их затекне на
пустом месту. Сада сам уверен да је Бог теби наменио краљевство, и да
ће теби припасти власт над свим Јеврејима. Зато ми сада под заклетвом
пружи уверавања да нећеш искоренити моју породицу, нити ћеш, због
сећања на зло које сам ти учинио, затрети моје потомство, већ ћеш спасти
и сачувати моју кућу.“ На то се Давид закле како му је тражено, и посла
Саула натраг његовом краљевству; а он се, и они који беху с њим, попе на
врх кланца Мастерот.
5) Негде у то време премину пророк Самуило. Био је то човек кога су
Јевреји неизмерно поштовали; а оплакивање којем се људи предадоше, и
које потраја дуго времена, најбоље је показало његову врлину и осећања
која је народ гајио према њему, као и свечаност и брижност који су прати-
ли његов погреб и потпуно придржавање свих посмртних обреда. Сахра-
нили су га у његовом властитом граду Рами, и плакаху за њим велики број
дана, не видевши у томе само смрт било којег човека, већ такву којом је
свако понаособ био погођен. Био је ванредно правичан човек, благ и пле-
менит по природи, и због тога веома драг Богу. Сам је, после првосвеште-
ника Илије, управљао и судио над људима дванаест година, а осамнаест
година са краљем Саулом. И овиме смо завршили причу о Самуилу.
6) Постојао је један човек, пореклом Зифит, у граду Маону, који је био
богат и поседовао огроман број стоке, будући да је напасао једно стадо од
три хиљаде оваца, и друго од хиљаду коза. Давид је сада наложио својим
пратиоцима да чувају ова стада од ма какве позледе или штете, али и да им
сами при том не донесу какву невољу нити због своје грамзивости, нити
због глади, а ни због тога што се налазе у дивљини те не могу лако да буду
откривени, већ да отклон од неправичности цене као најважније постиг-
нуће, и да се чувају машања за оно што припада другом човеку као страш-
ног злочина, и супротног вољи Бога. Таква су била упутства што их је дао,
мислећи да су услуге које чини овоме човеку додељене једном добрици,
таквом који заслужује да се на тај начин брине о његовим пословима. Овај
се човек звао Навал, и био је, међутим, веома грубе природе и порочног
живота, при свем том се понашајући заједљиво према другима, али је без
обзира на мане добио жену доброг карактера, мудру и привлачну. Овоме
је Навалу, дакле, Давид послао десеторицу од својих пратилаца у време ка-
да је овај стригао своје овце и ови га гласници поздравише, преневши Да-
видову жељу да оно што сада ради може радити такође још много година,
те и да жели да му се учини поклон од онога што је овај кадар да дарује, бу-
дући да је већ свакако сазнао од својих пастира да му Давидови људи нису
починили никакве штете, већ су били његови чувари све оно дуго време
које су наставили да живе у дивљини; и још га Давид преко гласника уве-
раваше да никада неће зажалити због било које ствари коју би дао Дави-
ду. Када гласници донеше ову поруку Навалу, он им заузврат приђе на не-
човечан и груб начин, будући да их упита: ко је тај Давид? а када чу да је
то син Јесејев, он рече: „Време је, дакле, да се избеглице узохоле, и напра-
ве од себе важне личности па да напусте своје господаре.“ Када гласници
пренеше ово Давиду, овај се разјари и заповеди својим четири стотине на-
оружаних људи да га следе, а две стотине остави да чувају њихов заједнич-
ки иметак (јер је он већ водио шест стотина људи), па пође против Навала.
Такође се и закле да ће те вечери уништити целу кућу и поседе Навалове.
Ово стога што је био разочаран не само тиме што се овај показао незахвал-
ним према њему, не узвративши ничим добрим на њихову људскост, већ и
такође стога што их је укорио злим језиком, иако од Давида није добио ни-
какав повод због којег би се клонио њега и његових људи.
7) Догоди се, међутим, да је један од оних који су чували Навалова
стада рекао својој господарици, Наваловој жени, да, када је Давид послао
гласнике њеном мужу, одговор којим му је овај узвратио нипошто није
био уљудан, већ је, штавише, њен муж говорио веома погрдним језиком,
не марећи што је Давид предузимао изванредно брижљиве мере како би
Навалова стада сачувао од штете, те да се оно кроз шта је морао ради то-
га проћи често показивало опасним по њега самог. Након што је слуга ово
изговорио, Авигеја, јер то беше женино име, оседла своје мазге и натова-
ри их свим могућним врстама поклона; и, не рекавши о томе ништа сво-
ме мужу (јер он због пијанства није био при свести), пође до Давида. Сре-
ла га је у часу када се овај спуштао с брега, на челу својих четири стоти-
не људи што их је подигао на Навала. Када жена виде Давида, она скочи
са седла, клече и поклони се до земље; затим замоли Давида да се не држи
Навалових речи, будући да мора знати како њен муж наличи свом имену
— наиме, Навал на хебрејском језику означава лудост. Тако се она у своје
име одбрани рекавши да није видела гласнике што их је Давид послао.
„Опрости ми, зато“, рече, „и захвали Богу који те је спречио да проливаш
крв људску; јер све дотле док чуваш своју невиност, Он ће те осветити од
злих људи77, а оне несреће које чехају Навала нека падну на главе твојих
непријатеља. Буди зато милостив према мени и сматрај ме довољно вред-
ном да примиш ове поклоне од мене; и, имајући обзира према мени, уми-
ри свој бес и кивност коју имаш против мог мужа и његове куће, јер ти
благост и човечност приличе, посебно стога што ћеш бити наш краљ.“
Саслушавши ово, Давид прихвати поклоне и рече: „Заиста, о жено, ништа
друго не беше до Божије милосрђе оно које те нам је данас довело, јер, у
противном, ти никада не би видела сутрашњи дан, јер сам се заклео78 да
ћу уништити Навалову кућу ове ноћи, не остављајући у животу никога
од вас који припадате човеку који се показао злобан и незахвалан према
мени и мојим пратиоцима; али сада си ме предухитрила и благовремено
утишала мој бес, баш као да си ти сама под Божијим старањем; али што
се тиче Навала, иако је сада захваљујући теби избегао казну, неће увек из-
маћи правди; јер ће његово рђаво понашање неком другом приликом би-
ти и његова пропаст.“
8) Након што Давид рече ово, он отпусти жену. А када она дође кући
и пронађе свог мужа у гозби са великим друштвом и разума помућеног
вином, она му не рече ништа од онога што се догодило. Али следећег да-
на, када се отрезнио, она му пренесе све појединости, и учини да му тело
од њених речи заличи на леш, укочено озлојеђеношћу која се рашири од
њих; тако Навал поживе још десет дана, и потом премину. А када Давид чу
о његовој смрти, рече да га је Бог правично осветио, јер је тај човек умро
због властите порочности и због тога претрпео казну, док су њему, Дави-
ду, руке остале чисте. У то је време, дакле, схватио да су зли људи од Бога
осуђени; да Он не превиђа ниједног човека, већ удељује добрима оно што
им је примерено, а наноси заслужене казне злима. Тако он посла по Нава-
лову жену с позивом да дође до њега, да живи с њим и буде његова жена.
Али она узврати онима који дођоше да није вредна да додирне Давидова
стопала; па ипак, она дође, са свим својим слугама, и постаде његова жена,
примивши ту част због своје мудрости и честитог начина живота. Дакако,
ову је почаст добила делимично и због своје лепоте. Давид је, међутим, од
раније већ имао жену, коју је оженио у граду Абесару; а што се тиче Миха-
ле, кћери краља Саула, која је била Давидова жена, њен ју је отац поново
удао, овог пута за Фалтила, сина Лаисовог, који беше из града Галима.
9) Након овога дођоше извесни Зифићани и рекоше Саулу да Давид
поново долази у њихову земљу, па уколико би им он обезбедио помоћ
могли би га ухватити. Тако краљ дође до њих са три хиљаде наоружа-
них људи, и по спуштању ноћи подиже логор на извесном месту по име-
ну Хасила. Али када Давид чу да је Саул довео војску и да креће на ње-
га, он посла уходе с налогом да сазнају до којег је места у тој земљи Са-
ул већ доспео; а када му ови дојавише да се Саул налази у Хасили, Давид
сакри свој одлазак од пратилаца, и стиже у Саулов логор, повевши са со-
бом Ависаја, сина његове сестре Серује, и Хитита Ахимелеха. Саула за-
текоше уснулог, а наоружани људи са заповедником Авениром лежаху у
кругу око њега. Давид тако уђе у Саулов шатор, али нити сам уби Саула,
иако је знао где овај лежи, мачем који беше пободен крај њега, нити до-
пусти Ависају да то учини, иако је овај жарко желео да то уради; јер, ре-
че, ужасан је злочин убити онога кога је Бог поставио за краља, чак иако
је рђав човек, јер ће му онај који му је дао власт у прави час нанети и каз-
ну. Тако се он суздржа, али да би доцније било очигледно како је било у
његовој моћи да га убије али да се од тога обуздао, oн узе његов мач и по-
суду за воду која почиваше поред Саула док је уснут лежао, не бивајући
при том опажен ни од кога у логору јер сви беху позаспали, па се безбед-
но удаљи, успут починивши међу краљевим пратиоцима шта год му је ова
прилика допуштала, а његова га смелост охрабривала. Тако, када прегази
поток и доможе се врха брда, одакле се могао довољно добро чути, он по-
вика гласно Сауловим војницима и њиховом заповеднику Авениру, те их
пробуди из сна, зазвавши једнако њега и народ. Тако га, дакле, заповед-
ник чу, па упита ко га то зове. На ово Давид одговори: „То сам ја, син Је-
сејев, од кога сте направили скитницу. Али у чему је ствар? Да ли ти, који
си човек тако високог достојанства, и највишег ранга на краљевом дво-
ру, тако слабо бринеш о телу свога господара? Оваква твоја немарност за-
служује смрт као достојну казну за тебе, који уопште ниси приметио како
је малочас неколицина нас продрла у ваш логор, па чак штавише и до са-
мог краља као и до свих вас осталих уснулих. Уколико потражиш краљев
мач и посуду за воду, сазнаћеш каква ти се велика несрећа могла догоди-
ти у самом твом логору а да ти то ниси ни знао.“ Када сад и Саул препо-
зна Давидов глас, и схвати да је овај имао његов живот у руци док његова
стража није пазила, а да га ипак није убио већ га је поново поштедео, иа-
ко га је оправдано могао посећи, он гласно изрече да њему дугује захвал-
ност за свој опстанак. Затим замоли Давида да сачува храброст, и да се не
плаши да ће више икада претрпети ма какву штету од њега, те да се врати
кући, јер је он, Саул, сада уверен да ни он самог себе не воли тако како га
воли Давид; да је отерао од себе онога који га је могао чувати, и који му је
дао толико много доказа своје добронамерности, упркос чему га је Саул
натерао да толико дуго живи у изгнанству и у великом страху за свој жи-
вот, лишен пријатеља и рођака, док га је заузврат Давид често спасавао, и
често је од њега примао свој живот када је очевидно био у опасности од
погибељи. А Давид им на то наложи да пошаљу по краљев мач и посуду с
водом, и узму их назад; додајући при том да ће Бог бити судија обојици за
њихово држање и поступке који из ових происходе, Бог „који зна да је да-
нас било у мојој моћи да те убијем, али сам се уздржао.“
10) Тако је Саул и други пут измакао из Давидових руку, па се врати у
краљевску палату у свом граду; али се Давид уплаши да би, уколико бу-
де остао на истом месту, могао бити ухваћен. Стога помисли да је боље
да пође до земље Филистинаца, и тамо се настани. Сходно томе, он дође
са својих шест стотина људи до Ахиса, краља Гата, који беше један од пет
њихових градова. Краљ прихвати једнако Давида и његове људе, и даде им
место за становање. Давид је са собом имао и две жене, Ахиноаму и Ави-
геју, и населио се у Гату. Када Саул ово чу, више се није трудио да шаље по
њега, нити да га гони, јер је већ два пута на исти начин он био тај који је
ухваћен усред настојања да се и сâм дочепа Давида. Ипак, Давид није по-
мишљао да се дуже задржава у Гату, већ је желео да му краљ Ахис, који
га је примио са таквом човечношћу, учини још једну услугу и додели му
неко место у унутрашњости земље где би се могао населити, јер се Давид
стидео да, живећи у граду, буде на терету своме домаћину. Тако му Ахис
даде једно село по имену Сиклаг, а том ће месту Давид и његови синови
остати привржени и када он једном постане краљ, гледајући у њему њи-
хово посебно наслеђе. Али ћемо о овим стварима читаоцу дати даља оба-
вештења на другом месту. Време које је Давид провео живећи у Сиклагу,
у земљи Филистинаца, износило је четири месеца и двадесет дана. Али
он ускоро крадом нападе оне Гесуреје и Амалеките који беху суседи Фи-
листинаца, и похара њихову земљу, одневши много плена у виду њихо-
ве стоке и камила, па се потом врати кући; али се Давид клонио сусрета с
људима, плашећи се да ће га ови открити краљу Ахису, због чега је послао
део плена овоме као поклон. А када краљ упита кога су то они напали пре
но што су отели плен, Давид рече да то беху они који су настањени јужно
од Јевреја, и насељени у равници; тиме је наговорио Ахиса да одобри оно
што је учињено, јер је овај прижељкивао да се Давид бори против власти-
тог народа, тако да би га могао задржати као свог слугу целог живота, а
овај заузврат могао остати у његовој земљи.
КАКО ЈЕ САУЛ, НАКОН ШТО МУ БОГ НИЈЕ ОДГОВОРИО О ИСХОДУ
БОРБЕ СА ФИЛИСТИНЦИМА, ЗАТРАЖИО ОД ЈЕДНЕ НЕКРОМАНТ-
КИЊЕ ДА ЗА ЊЕГА ВАСКРСНЕ ДУШУ САМУИЛОВУ; И КАКО ЈЕ ПО-
ГИНУО, ЗАЈЕДНО СА СВОЈИМ СИНОВИМА, У ПОРАЗУ ЈЕВРЕЈА У
ТОЈ БИЦИ
1) Негде у исто време Филистинци се одлучише да пођу у рат против

Јевреја, и послаше позив свим својим савезницима да са њима крену у по-
ход до Регана [близу града Сунема], где би се могли окупити сви заједно и
изненада напасти Јевреје. Због тога Ахис, краљ Гата, затражи од Давида да
му помогне са својим наоружаним људима против Јевреја. То овај спрем-
но обећа, рекавши да је сада дошло време када може узвратити краљеву
љубазност и гостопримљивост. Тако краљ обећа да ће га после победе на-
именовати за личног телохранитеља, верујући да ће се битка против не-
пријатеља завршити њиховим успехом; а овим обећањем почасти и пове-
рења имао је за циљ да увећа Давидову преданост у његовој служби.
2) Током своје владавине Саул, краљ Јевреја, протерао је из земље га-
таре и некроманте, и све оне који су практиковали сличне вештине, изу-
зев пророка. Али када је чуо да су Филистинци већ пристигли и подигли
логор у близини града Сунема, смештеног у равници, он похита да им се
супротстави са својим снагама; па када пристиже до извесне планине по
имену Гилбоа, он подиже логор наспрам непријатеља; али када виде су-
протстављену му војску он се веома узнемири, јер му се учини да је број-
на и надмоћна његовој; стога он преко пророка упита Бога о исходу бит-
ке, како би могао унапред знати за ток збивања. А када Бог не одговори,
Саул се још више престраши и обесхрабри, предвиђајући, као што је и би-
ло разумно претпоставити, да ће га задесити несрећа, сада када није било
Бога да му помогне; ипак, он нареди слугама да се распитају за какву жену
некроманткињу која је кадра да призива душе умрлих, како би преко њих
могао сазнати да ли ће његово учешће у рату окончати онако како је же-
лео; јер ова врста некроманткиња дозива душе мртвих и преко њих про-
риче будуће догађаје онима који то желе. И заиста, један од његових слу-
гу рече му да постоји таква жена у граду Ендору, али о њој у логору нико
ништа није знао. Стога Саул скиде своје краљевске украсе и узе двојицу
својих слугу са собом за које је знао да су му најоданији, и пође у Ендор к
жени, па је замоли да за њега учини прорицање, и призове душу оног чо-
века чије јој име означи. Али се жена одупре његовом предлогу, и рече да
она не омаловажава краља који је прогнао ову врсту гатара, те да тиме њен
гост не чини добро себи — када му она није нанела никакву штету — на-
стојећи да је ухвати у замку и на тај начин открије да ли она упражњава
забрањену вештину, чиме би омогућио да она буде кажњена. Чувши ово,
Саул се закле да нико неће сазнати шта она ради, као и да никоме другом
неће рећи оно што је прорекла, те се тако она неће изложити никаквој
опасности. Па чим ју је овим заветом подстакао да не осећа никакав страх,
он јој наложи да му приведе душу Самуилову. Тако она, и не знајући ко је
Самуило, позва његову душу из Хада. А када се он појави, и жена виде да
је реч о пречасној особи и уз то божанског подобија, она се помете, па, би-
вајући запањена оним што виде, упита госта: „Ниси ли ти краљ Саул?“ јер
ју је Самуило претходно обавестио о себи. Када он призна да је то исти-
на и потом је упита одакле је произишла њена пометња, она рече да је ви-
дела како се успиње једна особа чији облик беше налик божанском. А ка-
да је Саул упита на шта је он личио, и у каквој се одећи појавио, као и које
је доби био, она му рече да то беше један већ стар човек узвишеног лика
и у свештеничкој одежди. Тако Саул по овим знацима препозна да је реч
о Самуилу, и истог часа паде на земљу, поздрави га и одаде се најдубљем
поштовању. Па када душа Самуилова упита зашто га узнемирава силом га
доводећи, Саул се пожали на нужду у којој се налази; јер рече да су га не-
пријатељи тешко притисли и да је у муци шта да уради у текућим околнос-
тима; да га се Бог одрекао те тако није могао добити никакво предвиђање
онога што ће се догодити, нити преко пророка нити уз помоћ снова; и то
су „разлози због којих сам прибегао ономе, који се увек веома бринуо о
мени.“ Али Самуило, видећи да долази свршетак Сауловог живота, рече:
„Узалуд је за тебе да желиш од мене сазнати ма шта о будућности, када те
се Бог одрекао: ипак, слушај шта ти кажем, да ће Давид бити краљ и окон-
чаће овај рат успешним исходом; а ти ћеш изгубити и власт и живот, зато
што ниси послушао Бога у рату са Амалекитима, и ниси се држао Његових
заповести, као што сам ти прорекао док сам био жив. Знај, дакле, да ће на-
род сутра бити изложен њиховим непријатељима, и да ћеш ти, заједно са
својим синовима, сутра пасти у бици, и бићеш са мном [у Хаду].“
3) Када Саул чу ово, он не могаше говорити од жалости, па се сру-
ши на под, било због туге која се подиже од онога што је рекао Самуи-
ло, или због изнурености јер није узимао храну ни претходног дана нити
ноћи. Па када се с напором поврати, жена га натера да штогод поједе, мо-
лећи ово од њега као услугу због њене бриге у овом опасном случају про-
рицања, које за њу није било законито, зато што га се, због страха који је
осећала од краља док још није знала ко је он, она ипак подухватила и са
њим кроз прорицање прошла; с обзиром на све она га умоли за пристанак
да сто и храна могу бити постављени пред њега, како би могао поврати-
ти снагу и тако се безбедно вратити у свој логор. А када се он супротста-
ви њеном захтеву и у потпуности га одби због своје преплашености, она
га стаде наговарати, па га напослетку и убеди да је послуша. Она је, на-
име, имала теле које је веома волела, и о којем се веома старала, и сама га
хранила; јер то беше жена која је живела од сопственог рада, и није има-
ла ништа од поседа осим тог једног живинчета; и управо ово она закла, и
припреми његово месо, па постави пред краљем и његовим слугама. И та-
ко Саул стиже до логора када већ беше ноћ.
4) Правично је похвалити великодушност ове жене, због тога што,
премда јој је краљ забранио да користи своју вештину којом су њене жи-
вотне околности могле бити унапређене и олакшане, и премда никада ра-
није није видела краља, она њему није узела за зло то што је осудио њено
звање, и није га одбила као странца, односно као таквог кога никада пре
није упознала; већ је имала саосећања за њега, те га је тешила и молила га
да учини оно чему се веома противио, понудивши му при том једино ство-
рење које је, као сиромашна жена, имала да понуди, па још тако ревносно и
са великом човечношћу, иако он није имао чиме да узврати за њену љуба-
зност, нити је могла посегнути ни за каквом будућом његовом услугом, јер
је знала да ће он умрети; ово је тако различито од уобичајеног, јер су људи
по природи склони да удовоље било онима који им удељују благодати, или
су веома спремни да служе онима од којих могу добити неку корист. Би-
ло би отуда добро опонашати овај пример, и поступати једнако добро пре-
ма свима који за тим имају потребе, те мислити како ништа није боље, ни-
ти је ишта присталије људској раси, од такве опште добронамерности, као
што се и ничим пре не може задобити Божија наклоност и спремност да
нам удели добре ствари. И оволико је довољно рећи о овој жени. Али ћу ја
даље говорити о другој теми, која ће ми пружити сваку могућност да раз-
мотрим шта је то што уистину води напредовању градова, људи и народа,
и што, примерено укусу ваљаних људи, ове охрабрује у извршавању дела
врлине; то исто је и кадро да им покаже начин задобијања славе и вечног
помена, а каткад бива и утиснуто у краљеве и народе, и владаре градова, а
показује се као велика склоност и марљивост у чињењу добра. Томе је са-
гласно и охрабривање људи да се подвргну опасностима, и да положе жи-
вот за своју отаџбину, поучавајући их како да презру све, па и најстраш-
није противнике. Ја, дакле, имам понуђену праву прилику да започнем
такву расправу поводом случаја Саула, краља Јевреја; јер, иако је он знао
шта ће се догодити с њим, то јест да ће, према пророчанству Самуило-
вом, погинути у предстојећој бици, он се није решио да побегне од смр-
ти, нити је због љубави према животу издао свој властити народ неприја-
тељу, или осрамотио своје краљевско достојанство. Напротив, он је изло-
жио како себе, тако и сопствену породицу и децу, опасностима, мислећи
да је питање части то да погине заједно с њима, будући да се бори за прави
циљ, па и да је боље да његови синови такође погину показујући своју хра-
брост, него да их препусти њиховом неизвесном владању у потоњем жи-
воту — тиме ће, дакле, уместо потомства и наследника, они задобити хва-
лу и вечно трајуће име. Један такав појединац изгледа ми праведан, одва-
жан и смотрен човек; и када је ма ко стигао до оваквих својстава, или ће
до њих тек стићи, он постаје човек који мора од стране свих других бити
почаствован сведочанством врлог и неустрашивог човека. Јер, што се ти-
че оних који полазе у рат с надама у успех и срећан и безбедан повратак,
верујући уз то да ће извести какав славан подухват, мислим да не чини до-
бро онај ко ове назива ваљаним и куражним људима, као што су то чини-
ли многи историчари и други писци који се, разматрајући ове, понашају на
уобичајен начин, иако и ја признајем да такви такође оправдано заслужују
извесне похвале; али само онај може бити окарактерисан као смео и одва-
жан у великим подухватима и презирању препрека, који опонаша пример
Саула. Јер што се тиче оних који не знају какви ће по њих испасти ратни
догађаји, и премда се они не двоуме, већ се предају неизвесној будућности
те бивају бацани на све стране — ово није тако упадљив пример племени-
тог духа, иако се може догодити да и овакви људи изведу много великих
подвига; али када људи не очекују никакав добар удес, већ унапред знају
да морају умрети, и да ту смрт морају поднети у нареченој бици, па упр-
кос томе нити су уплашени нити затечени ужасном судбином која насту-
па, већ иду правце на њу иако је унапред познају — то је оно што ја уважа-
вам као карактер човека истинске храбрости. Управо је тако Саул урадио
и тако показао да се сви људи који желе славу након смрти морају понаша-
ти тако као да ту исту смрт морају неминовно и поднети: ово се посебно
односи на краљеве, који не смеју мислити да је за њихове високе положаје
довољно да не буду зли у управљању својим потчињенима, или да не буду
више него умерено добри према њима. Могао бих рећи и више од овога о
Саулу и његовој храбрости, јер предмет нам за то даје довољно права; али
да не би изгледало да неумесно отежем ову похвалу, враћам се поново при-
повести у којој сам направио ову малу дигресију.
5) Када Филистинци, као што сам раније рекао, подигоше свој логор
и направише смотру својих снага према учествујућим народима, краљев-
ствима и управним областима, краљ Ахис стиже последњи са својом вла-
ститом војском, а после њега дође и Давид са својих шест стотина наору-
жаних људи. А када овог видеше заповедници Филистинаца, они упита-
ше краља одакле су дошли ти Јевреји, и на чији позив. Он одговори да је
то Давид, који је побегао од свог господара Саула, и да га је он угостио ка-
да је овај дошао до њега, а да је сада Давид вољан да узврати за примље-
не услуге и да се освети Саулу, те је тако постао његов савезник. Запове-
дници се на ово пожалише, а неки и рекоше да је за савезника узео чове-
ка који је заклети непријатељ, па дадоше Ахису савет да га удаљи, да не
би неопрезно донео несрећу својим пријатељима прихвативши га, јер му
тако пружа прилику да се помири са својим господаром причинивши не-
срећу филистинској војсци. Ова опомена учини да сада сви затраже од
Ахиса, зарад смотрености таквог предвиђања, да врати Давида, заједно
са шест стотина наоружаних људи, до места које му је дао за становање;
јер то беше онај Давид кога су девице славиле у својим песмама стога што
је уништио многе десетине хиљада Филистинаца. Када краљ Гата чу ово,
он помисли да су добро говорили; стога он позва Давида и рече му: „Што
се мене тиче, могу посведочити да си показао велику марљивост и љу-
базност према мени, и управо због тога сам те узео за свог савезника;
па ипак, то што сам учинио неприхватљиво је за друге заповеднике Фи-
листинаца, те стога ти отиди за видела до места које сам ти поклонио, не
сумњајући ни у какву штету по себе, и тамо чувај моју земљу, да не би ко-
год од наших непријатеља могао извести провалу у њу, па ће тако и то би-
ти део оне помоћи коју очекујем од тебе.“ Тако Давид дође у Сиклаг, као
што му је и наредио краљ Гата; али се у међувремену догодило да су, док је
он већ био одсутан због одласка у помоћ Филистинцима, Амалекити из-
вели препад и заузели ово место, те га спалили; па када опљачкаше вели-
ку количину плена посебно са тог подручја, независно од других делова
филистинске земље, разбојници се удаљише.
6) Када Давид виде да је Сиклаг опустошен и да је потпуно похара-
но све што беше у њему, па су тако и његове две жене, као и жене њего-
вих пратилаца, заједно са децом, заробљени, он умах покида своју одећу,
плачући и лелечући, а у истом су га следили и његови пријатељи; и заис-
та, он беше толико скрхан овом несрећом, да га напослетку и саме сузе
издадоше. Штавише, био је у великој опасности од каменовања до смрти
од стране својих другова, који беху силно ојађени због заробљавања њи-
хових жена и деце, а кривицу за то што се догодило приписиваху Дави-
ду. Али када се он напокон опорави од жалости, и подиже ум к Богу, прво
што зажеле било је да првосвештеник Авијатар обуче своју свештеничку
одећу, те да упита Бога, и потом пророкује, да ли ће Господ допустити да,
уколико буде гонио Амалеките, ови буду сустигнути, те да њихове жене
и деца остану спасени, а он сâм се освети непријатељима. Па када му пр-
восвештеник наложи да их заиста крене гонити, он одмах пође, заједно са
својих четири стотине људи, за непријатељима; а када стиже до извесног
потока званог Бесор, и када спази једног човека како лута около, Египћа-
нина по рођењу, а који беше већ готово мртав од глади и жеђи (јер је он
непрестано лутао без хране том дивљином три дана), он му пре свега да-
де најосновније, то јест храну и пиће, и тако га освежи. А затим га упи-
та коме припада и куда иде. На ово човек рече да је Египћанин родом, и
да је остављен од свог господара, стога што је био тако болестан и слаб да
овога више није могао пратити. Такође обавести Давида да је он један од
оних који су спалили и опљачкали не само друге делове Јудеје, него и Си-
клаг. Тако је Давид могао употребити тог човека као водича помоћу којег
ће пронаћи Амалеките. А када их сустиже, затекавши их како леже ра-
сути по земљи, неки од њих вечерајући, други у растројству од потпуног
пијанства, уживајући у оном што су напљачкали, он изненада насрну на
њих, и направи велики покољ међу њима. Јер они беху голоруки, и не оче-
киваху такво што, већ су се сасвим одали банчењу и светковању, те их је
због тога било лако побити. Тако су они међу њима који су затечени ка-
ко леже за столом били посечени у том положају, а њихова је крв куља-
ла мешајући се са храном и пићем. Друге су посекли док су пили наздра-
вљајући један другом пехарима, а треће док су њихови засићени трбуси
учинили да усну; што се тиче оних који су стигли да на себе ставе оклоп, и
они беху посечени у не мањем броју од оних који беху разоткривени. Да-
видови људи наставише са убијањем од првог сата дана па до вечери, тако
да у животу не остаде више од четири стотине Амалекита, а ови су успели
побећи захваљујући томе што су се домогли својих камила. Тако је Давид
не само повратио све што су непријатељи од њега опљачкали и однели,
већ такође и своје жене, као и жене његових пратилаца. Али када дођо-
ше до места где су оставили две стотине људи који их нису могли пратити
већ су остављени да се брину о заједничком иметку, оних четири стоти-
не који су се борили нису сматрали да је потребно да са овима поделе ма
шта што су задобили као плен, будући да им се ови нису придружили не-
го су се претварали како су занемоћали те их нису пратили у гоњењу не-
пријатеља, рекавши да ће бити задовољни избављењем и повраћајем њи-
хових жена. Ипак, Давид објави да је овакво мишљење рђаво и неправед-
но, јер када им је Бог уделио такву милост да су се могли осветити својим
непријатељима, при том повративши све што им је припадало, правично
је да направе равноправну деобу свега задобијеног, зато што су остали че-
кали као чувари њихове опреме; и од тог времена овакав се закон задр-
жа међу њима, да они који као чувари заједничког добра остају у позади-
ни могу добити једнак део са онима који се боре у бици. Тако, када Давид
стиже у Сиклаг, он посла део плена свима са којима је био присан, као и
својим пријатељима у племену Јуде. Тиме су се завршили удеси започети
харањем Сиклага и настављени узвратним покољем Амалекита.
7) За то време Филистинци су започели битку у којој су, након што су
уследили жестоки судари, они изашли као победници, побивши велики
број својих непријатеља; али су се Саул, краљ Израела, и његови синови
борили храбро и са крајњом срчаношћу, знајући да сва њихова слава са-
да почива искључиво у часној погибији, због чега су се излагали највећим
опасностима у окршају с непријатељем (јер није било више ничега чему
би се могли надати), тако да на себе навукоше целокупну силу неприја-
теља, све док не беху опкољени и напокон погубљени, али не пре но што
побише велики број Филистинаца. Синови Саулови били су Јонатан, Ави-
надаб и Малхисув, а када они беху убијени остатак Јевреја даде се у бек-
ство у потпуном растројству и нереду, трпећи страшне губитке док су их
Филистинци прогањали. Сам Саул је, међутим, узмакао, имајући са собом
снажну скупину војника, али Филистинци послаше за њима оне који веш-
то бацаху џилите и кратке стреле, све док од Саулове пратње не остаде све-
га њих неколицина. Он сâм се борио с огромном храброшћу, а када је за-
добио толико рана да се више није могао усправно држати нити се супро-
тстављати, а уз то и не беше кадар да самог себе убије, он нареди свом шти-
тоноши да потегне његов мач и прободе га, пре но што би га непријатељи
могли ухватити живог. Али се штитоноша не усуди да убије свог господа-
ра, па Саул тргну свој властити мач и управивши његов врх у своје тело, са-
мог себе прободе; али како га више није могао гурати кроз своје тело, нити
се на њега снажније наслањати како би га сечиво скроз пробило, он се ок-
рете те упита неког младића, који стајаше крај њега, ко је он; а када схвати
да то беше један Амалекит, Саул затражи од њега да га до краја пробурази
мачем, стога што он сам то више није могао учинити властитим рукама, и
тако му омогући смрт коју је желео. Овај млади човек тако и уради, па за-
тим узе златне наруквице са Саулових руку, као и краљевску круну коју је
овај држао на глави, и побеже. А када Саулов штитоноша виде да је краљ
мртав, он се и сам уби; тако од целокупне Саулове телесне страже нико не
преостаде, и сви изгибоше на планини званој Гелвуја. А када Јевреји који
су живели с друге стране Јордана чуше да су пали Саул и његови синови, те
да је војска око њега уништена, они напустише властите градове и утеко-
ше онима који беху најбоље утврђени и брањени; а Филистинци, нашавши
њихове старе градове напуштене, ту осташе и у њима се населише.
8) Следећег дана, када Филистинци дођоше да оробе непријатеље који
беху убијени, они нађоше тела Саула и његових синова, те их обнажише
и одсекоше им главе, а затим послаше гласнике широм земље да разгласе
како су њихови непријатељи убијени; њихове оклопе посветише у храму
богиње Астарте, а њина тела разапеше на крстове крај зидова града Ветса-
на, који се сада зове Скитополис. Али када житељи Јависа Галадовог чуше
да су Филистинци растргли мртва тела Саула и његових синова, они нађо-
ше да би била ужасна ствар прећи преко овог варварства, и оставити их
без посмртних обреда; стога најхрабрији и најиздржљивији међу њима (а
заиста је тај град имао људе који беху стамени једнако умом и телом) пу-
товаху целу ноћ и дођоше до Ветсана, где приђоше непријатељском зиду,
па скидоше тела Саула и његових синова, одакле их однеше са собом у Ја-
вис, при чему се непријатељи не усудише да их у томе спрече због велике
храбрости што су је том приликом показали. Тако људи Јависа сви одреда
жаловаху над телима краља и његових синова, које најзад сахранише на
најбољем месту у њиховој земљи, које се зове Арорн. И над њима су одр-
жали седмодневну жалост, заједно са женама и децом, ударајући се у гру-
ди, оплакујући несталог владара и његове синове, и не кушајући јела ни-
ти пића [све до вечери].
9) До оваквог свог скончања Саул је дошао, према Самуиловом про-
рочанству, зато што није послушао заповести Божије поводом Амалеки-
та, као и због уништења првосвештеника Ахимелеха и његове породице
у граду високог свештенства. Тако је Саул, након што је владао осамнаест
година за време Самуиловог живота, а после његове смрти још [двадесет]
две, завршио живот на описан начин.
КЊИГА СЕДМА
обухвата период од четрдесет година
ОД САУЛОВЕ СМРТИ ДО СМРТИ ДАВИДОВЕ
КАКО ЈЕ ДАВИД ВЛАДАО ЈЕДНИМ ПЛЕМЕНОМ У ХЕВРОНУ ДОК ЈЕ
САУЛОВ СИН ВЛАДАО ОСТАТКОМ НАРОДА; И КАКО СУ У ГРАЂАН-
СКОМ РАТУ КОЈИ ЈЕ ПОТОМ ИЗБИО ПОГИНУЛИ АСАХЕЛ И АВЕНИР
1) Ова битка одвијала се истог оног дана када се Давид вратио у Си-
клаг након што је потукао Амалекићане. А након што се Давид већ нала-
зио два дана у Сиклагу, до њега дође човек који је усмртио Саула, а то бе-
ше трећег дана после битке. Он је избегао борбу Филистинаца и Израе-
лита, a потом је искидао своју одећу и посуо главу пепелом. И након што
се поклонио Давиду, овај га упита одакле долази. Он одговори да дола-
зи после битке против Израелита, и да је њен исход несрећан јер је много
десетина хиљада Израелита посечено, а убијен је и Саул заједно са њего-
вим синовима. Човек такође рече како му ово обавештење може дати сас-
вим поуздано, зато што је присуствовао победи над Јеврејима, и био је са
краљем када је овај узмакао. Такође није порекао да је он сам докрајчио
краља када је већ све било спремно да буде ухваћен од стране неприја-
теља, а овај га је сам за то замолио, стога што је, када се већ беше про-
бо сопственим мачем, велики број задобијених рана учинио краља то-
лико слабим да више није био у стању да доврши самоубиство. Човек та-
кође пружи и доказе да је краљ погинуо, показавши златне наруквице са
краљевих руку и његову круну, што их је узео са Сауловог мртвог тела, и
донео их Давиду. Овиме је Давид био уверен, немајући места више никак-
вој сумњи сада када је видео најочигледније знаке Саулове смрти, те тако
издера своју одећу, и читав тај дан продужи са жаловањем и нарицањем
у друштву својих пратилаца. Ова жалост била је појачана због погибије
Јонатана, Сауловог сина, који беше његов најоданији пријатељ, и њего-
вог властити спасилац. Давид је такође показао каквом великом врлином
располаже, и колико велику љубазност гаји према Саулу, не само стога
што је тако потресно примио к срцу његову смрт, иако је тако често био у
опасности да због Саула изгуби живот, већ и тиме што је казнио онога ко
га је усмртио; јер када му Давид рече да је постао својим сопственим оп-
тужитељем као човек који је убио краља, и када још сазнаде да је овај син
једног Амалекита, Давид заповеди да Саулов убица буде погубљен. Он та-
кође даде упутства да се запишу извесне тужбалице и посмртне похвале
Саулу и Јонатану, које су опстале и до мога доба.
2) Након што је овако одао почасти краљу, он прекиде оплакивање, те
преко пророка упита Бога које ће му од градова племена Јудиног уделити
како би се у њима настанио; а Бог одговори да ће њему припасти Хеврон.
Тако он напусти Сиклаг и дође до Хеврона, водећи са собом своје две же-
не и своје наоружане људе; на то сав народ поменутог племена дође к ње-
му и прогласи га за свог краља. Али када он чу да су житељи Јависа Гала-
довог [уз пoчасти] сахранили Саула и његове синове, он посла по њих и
похвали их, примивши са задовољством оно што су учинили, и обећа да
ће им надокнадити све оно што су уложили бринући за мртвог краља и
његове синове, те их у исто време и обавести да га је племе Јуде изабра-
ло за свог краља.
3) Али чим Авенир, син Неров, који беше заповедник Саулове војске,
и један веома одлучан и доброћудан човек, сазнаде да су Саул и Јонатан,
као и друга два Саулова сина, пали у борби, он похита у логор; па повев-
ши са собом јединог преосталог Сауловог сина, чије име беше Исвостеј,
он пређе преко у земљу с друге стране Јордана, и овог сина прогласи за
краља свих Јевреја осим племена Јудиног. За његово краљевско седиште
изабра место које се на нашем језику зове Маханајим, а на грчком Лого-
ри. Одатле Авенир похита са изабраном скупином војника, како би се бо-
рио са онима из племена Јуде који су за то расположени, јер је био љут
што је ово племе поставило Давида за свога краља. Али Јоав, чији отац
беше Сури а мајка Серуја, Давидова сестра, и који беше заповедник Дави-
дове војске, пресрете Авенира по Давидовој заповести. Са собом је водио
своју браћу Ависаја и Асаила, као и све Давидове наоружане људе. На-
кон што срете Авенира на једној планини изнад Гаваона, он се припреми
за битку. А када му Авенир рече да би желео да сазна који од њих двоји-
це има храбрију војску, обе стране уговорише да изаберу по дванаестори-
цу бораца који ће се борити једни против других као представници двеју
војски. И тако они који беху изабрани од стране заповедника изиђоше
на простор између две војске па, најпре бацивши копља, потегоше маче-
ве и, машајући се једни другим за вратове, чврсто се ухватише у коштац,
и зариваху једни другима мачеве у бедра и слабине, све док напослетку,
као да то беше узајамни договор, сви заједни не изгибоше. Када ови па-
доше мртви, остатак војски уђе у жестоку битку, и Авенирови људи бе-
ху потучени; а након што их порази, Јоав не одустаде од њиховог гоњења,
већ их притиште и подстицаше своје војнике да их устопице следе, и да
не одустају од убијања. И његова су браћа учествовала у гоњењу са вели-
ком ревношћу, посебно млађи, Асаило, који беше у гоњењу најистакну-
тији. Овај Асаило је дивље гонио самог Авенира, ни најмање не скрећући
с правог пута, било на једну или на другу страну. Зато се Авенир окретао,
свом вештином покушавајући да избегне Асаилове насртаје, понекад га
позивајући да одустане од гоњења и узме оклоп једног од његових војни-
ка, а понекад, када га није могао наговорити да тако поступи, он га моља-
ше да се уздржи и више га не гони, да га не би присилио да га убије, због
чега више не би могао да погледа његовог брата у лице: али када Асаило
не попусти ни пред каквим наговорима, већ и даље настави с гоњењем,
Авенир га, окренувши се, удари својим мачем којег је свеједнако држао у
бекству, чиме га на смрт рани те тако Асаило премину истог трена. Они,
пак, који су са њим гонили Авенира, када стигоше до места на којем је ле-
жао Асаило, стадоше и окружише мртво тело, и одусташе од даље потере
за непријатељом. Ипак, једнако Јоав и његов брат Ависај претрчаше пре-
ко мртвог тела и бесну огорченост због братовљеве погибије претворише
у повод још ревносније потере за Авениром, кога су гонили са чудесном
КЊИГА СЕДМА 279
бодрошћу и жустрином, све док не стигоше до извесног места по имену
Ама; а то беше у сумрак. Ту се Јоав попе на један брег одакле се могло ви-
дети племе Венијаминово и Авенир међу њима. Тада Авенир гласно по-
вика и рече како није умесно да раздражују људе истог народа да се тако
горко боре једни против других; а што се тиче Асаила, он сам је погрешио,
јер га је он више пута саветовао да га даље не прогони, због чега је напо-
кон на смрт рањен. Тако се Јоав задовољи оним што је речено, и прихвати
ове речи као извињење [за Асаила], те позва војнике натраг звуком трубе
као сигналом за повлачење, и на тај начин обустави свако даље гоњење.
После тога Јоав подиже те ноћи логор на месту где се затекао; али Аве-
нир настави са напредовањем током ноћи, па пређе Јордан и стиже до Ис-
востеја, Сауловог сина, у Маханајим. Следећег дана Јоав преброја мртве
људе, и побрину се за њихову сахрану. Авенирових војника беше побије-
но три стотине шездесет, а Давидових деветнаест поред Асаила, чије тело
Јоав и Ависај понеше у Витлејем; па када га сахранише у гробницу својих
очева, они дођоше до Давида у Хеврон. Од тог времена па надаље започе
истребљујући рат, који потраја веома дуго, али у којем Давидови следбе-
ници постајаху све снажнији у опасностима кроз које су пролазили, а слу-
ге и поданици Сауловог сина сваким су даном бивали све слабији.
4) Негде у то време Давид постаде отац шесторице синова, рођених од
исто толико мајки. Најстаријем мајка беше Ахиноама, а његово име бе-
ше Амнон; други је био Данијел, од Авигеје; трећем је име било Авесалом,
син Махе, кћери Талмаја, краља Гесурије; четврти се звао Адонија, син
Агитин; пети беше Сефатија, од мајке Авитале; и шести беше Итрам, од
мајке Егле. Док је међусобни рат трајао, а поданици два краља често по-
лазили у подухвате и окршаје, Авенир, који беше заповедник војних од-
реда Сауловог сина, својом је смотреношћу и великим уважавањем које је
имао у народу, учинио да народ следи Исвостеја; и заиста, веома дуго вре-
мена народ је пратио ову странку; али је касније Авенир био осуђен, а оп-
тужба која је изнесена против њега била је да је походио Саулову иночу;
њено је име било Ресфа, кћер Ајина. Када му се због овога пожалио сам
Исвостеј, Авениру је било веома нелагодно и веома се разљутио, зато што
се Исвостеј није према њему понео правично, иако је он према Сауловом
сину одувек показивао највећу наклоност; стога он запрети да ће се пре-
селити у краљевство Давидово, и тиме показати да Исвостеј не влада љу-
дима с друге стране Јордана захваљујући сопственим способностима и
мудрости, већ помоћу Авенирове ратничке приљежности и оданости у
вођењу његове војске. Тако Авенир посла изасланике Давиду у Хеврон,
и од њега затражи безбедност и реч да ће га прихватити као пријатеља
и сарадника, за шта ће заузврат Авенир убедити људе да напусте Сауло-
вог сина и Давида изаберу за свеопштег краља; па када Давид направи са-
вез с Авениром, јер беше задовољан поруком коју је од овога добио, он
затражи да одмах може добити први знак успостављеног савеза, а то зна-
чи да му буде повраћена његова жена Михала, будући да ју је Давид добио
по цену великих опасности, за оних шест стотина филистинских глава
што их је донео њеном оцу Саулу. Тако Авенир узе Михалу од њеног та-
дашњег мужа Фалтила, и посла је Давиду, при чему је и сâм Исвостеј по-
нудио своју помоћ, јер му је Давид писао да му по праву ова његова же-
на мора бити враћена. Авенир такође окупи заједно народне старешине,
заповеднике војски и хиљада, и рече им да их је он претходно одвраћао
од њихове властите одлуке, када су они били спремни да се одрекну Ис-
востеја и придруже се Давиду; а сада им, међутим, он допушта да оду ако
још увек на то помишљају, знајући да је Бог преко пророка Самуила наи-
меновао Давида за краља свих Јевреја; уз то је Самуило прорекао и то да
ће он казнити Филистинце, савладати их и потчинити. Када старешине
и вође чуше ово, схвативши да је Авенир сада стигао до оних осећања и
мнења о јавним приликама што су их они претходно имали, они проме-
нише своје дотадашње владање, и дођоше до Давида. А након што су се
ови људи сагласили са Авенировим предлогом, он је сазвао на окуп и це-
ло племе Венијаминово, будући да је Исвостејева телесна стража сва по-
тицала из тог племена, па је и њима говорио са истим циљем. Па када је
видео да се они ни најмање не супротстављају његовим речима, већ се
у потпуности приклањају његовом мишљењу, он узе двадесетину својих
пријатеља и пође к Давиду, како би од овога лично под заветом испосло-
вао безбедност; ово од њега беше храбро, а ми морамо правично као по-
узданије ценити такве ствари што их сваки од нас сам уради, него оне што
их урадимо преко другога. Авенир такође даде Давиду и извештај о оно-
ме што је пренео вођама и целом племену Венијаминовом; а када га је Да-
вид примио на господствен начин, и према њему се неколико дана опхо-
дио са великом гостољубивошћу, Авенир, након што је отпуштен, затра-
жи да му следећи пут може довести и народ са собом, како би му овај мо-
гао уручити власт, у часу када је сâм Давид присутан и сведок онога што
је учињено.
5) Након што је Давид послао натраг Авенира, к њему у Хеврон одмах
дође Јоав на челу војске; он је разумео да је Авенир боравио код Давида
и недавно се разишао добивши уверења о савезу и уговорима којима је
одређено да ће власт над свим Јеврејима бити препуштена Давиду. Јоав се
уплаши да ће Давид сада Авенира, због помоћи у задобијању краљевства,
подићи до ранга највишег достојанства, посебно стога што је овај у сва-
ком погледу био виспрен човек, а нарочито у проницању збивања и њи-
ховом вештом управљању у зависности од прилика, а да ће он, Јоав, би-
ти постављен испод Авенира, и бити лишен заповедништва војском; и
због тога Јоав посеже за подмуклошћу и зломисленим поступањем. Пре
свега, он покуша да оклевета Авенира код краља, молећи овога да се чу-
ва свог новог савезника, те да не обраћа пажњу на оно што је с њим уго-
ворио, стога што је све што је Авенир чинио наводно имало за скриве-
ни циљ потврђивање власти Сауловог сина. Затим рече да је Авенир до-
шао са спремном преваром и лукавством, те да је отпуштен с надом да
је остварио своју намеру таквом препреденошћу; али када Јоав не успе
овиме наговорити Давида, нити га видети и најмање озлојеђеним, он се
подухвати спровођења плана дрскијег од претходног: одлучи се да убије
Авенира, и у складу с тим он овоме посла гласнике којима даде у задатак
да, када га буду стигли, кажу да га Давид позива натраг како би му рекао
нешто поводом њихових послова, а чега се није сетио док овај још беше
код њега. Када Авенир чу шта су гласници рекли (јер га ови сустигоше на
месту званом Весира, које се налази на двадесет фурлонга удаљености од
Хеврона) он уопште не посумња на несрећу која му је спремљена, и пође
натраг. Јоав га пресрете на капији и прими га на најљубазнији начин, као
да му је Авенир најдобронамернији познаник или пријатељ; јер да би се
предузеле најподлије замисли, а како би се предупредила сумња на ма
какву личну опакост, често се прибегава највернијем опонашању онога
што би учинили истински добри људи. Тако Јоав издвоји Авенира од ње-
гових пратилаца, као да би хтео да му нешто насамо саопшти, па га дове-
де на пусто место код капије, немајући поред себе никог осим свог брата
Ависаја; тада Јоав потегну мач и удари Авенира у слабину; тако је Авенир
погинуо од вероломства Јоавовог, који је, како је сам рекао, овиме осве-
тио убиство свог брата Асаила, кога је Авенир убио док га је овај гонио
након битке код Хеврона, док је, међутим, истина била та да је Јоав убио
Авенира због страха од губитка места војсковође које је имао код Давида,
како не би био лишен ове и других предности положаја, а Авенир уместо
њега задобио највиши ранг на Давидовом двору. На основу ових примера
свако може сазнати на колико много и колико великих видова изопачено-
сти ће се људи усудити зарад задобијања новца и власти, или, пак, да не
би изгубили штогод од ових повластица. Јер, када су овакви људи жељни
да их задобију, посежу за хиљаду злих поступака; а када су уплашени да
ће их изгубити, поступају на начин још гори, као да их не може снаћи не-
срећа тако страшна као неуспех у постизању високе власти. А када је јед-
ном задобију и дугом навиком осете њену сласт, поново је губе: а будући
да је ово последње најтежа од свих несрећа, они се не устежу од најпод-
лијих подухвата због страха од губитка. Али нека оволико буде довољно
гледе мог кратког размишљања о овом предмету.
6) Када Давид чу да је Авенир убијен, ово га ражалости; и он позва све
људе за сведоке, ширећи руке к Богу, и узвикујући да он ни на који начин
није био саучесник у Авенировом убиству, и да његова смрт није исход
Давидове заповести или одобрења. Он такође пожеле да најтеже клетве
падну на оног који га је убио и на читав његов дом, а такође да исте каз-
не снађу све оне који су помагали у овом убиству; јер се побринуо да се ни
на који начин не покаже умешаност његових руку у овај злочин, који беше
противан уверавањима која је дао и заветима што их је положио пред Аве-
ниром. Тако Давид заповеди свим људима да оплакују и ожале овог чове-
ка, и одају почасти мртвом телу са дужним опхођењем; а то значи кидајући
одећу и навлачећи саргију, што је одећа која беше обавезна за оне који до-
лазе пред одар; а у процесији је за одром ишао и сâм Давид заједно са ста-
решинама и вођама, оплакујући Авенира и тим сузама показујући своју
добронамерност према њему док је овај био жив, и тугу због његовог нес-
танка, као и то да му живот није одузет с његовим пристанком. Тако је Да-
вид сахранио Авенира у Хеврону на величанствен начин, и за овога напи-
сао посмртне тужбалице; он је такође и први са сузама стао изнад споме-
ника, позвавши и друге да учине исто; штавише, тако га је дубоко помела
Авенирова смрт, да га његови другови ни на који начин нису успели при-
волети да узме ма какву храну, већ је он заветом потврдио да неће ништа
окусити све до заласка Сунца. Овакво поступање донело му је одобравање
људи, јер су они који су били наклоњени Авениру били веома задовољени
дубоким поштовањем што га је Давид показао према умрлом, као и одр-
жањем оне дате речи којом му се заветовао, што је било показано давањем
личног одобрења за све уобичајене церемоније, као да је овај био његов
рођак и пријатељ, односно не допустивши да буде занемарен и увређен не-
достојним погребом, какав би био уприличен непријатељу. Ова човечност
била је толика да се цели народ радовао краљевој узвишености и благости
држања, јер је на основу виђеног свако био спреман да претпостави како
би краљ у истим околностима било коме посветио ону исту бригу која је
била показана приликом сахране мртвог Авенировог тела. И заиста је Да-
вид пре свега намеравао да овим задобије добар углед, па је отуда пажљи-
во бринуо о томе да учини све што је исправно у овом случају, како нико
не би имао сумње да је он виновник Авенирове смрти. Управо то је и ре-
као народу, изјављујући да је веома унесрећен смрћу тако доброг човека, а
да су послови Јевреја претрпели велики губитак лишавањем таквог запо-
ведника који је располагао толико великим способностима да људе сачува
својим одличним саветом, али и снагом својих руку у рату. Али уз то дода-
де да „Бог, који има увид у поступке свих људи, неће допустити да овај чо-
век [Јоав] прође без освете; али знајте да ја нисам кадар да учиним ништа
против Серујиних синова Јоава и Ависаја, који имају више моћи но што
је имам ја; али ће им Бог равном мером узвратити за овај њихов безочни
чин.“ Ето такав је, дакле, био кобан свршетак Авенировог живота.
КАКО ЈЕ ПОСЛЕ УБИСТВА ИСВОСТЕЈА НАКОН ИЗДАЈЕ ЊЕГОВИХ
ПРИЈАТЕЉА ДАВИД ЗАДОБИО ЦЕЛО КРАЉЕВСТВО
1) Када је Исвостеј, Саулов син, чуо о Авенировој смрти, био је дубоко

коснут лишавањем човека који је био његов рођак и који му је уистину и
подарио краљевство, а био је веома ожалошћен и стога што му је Авени-
рова смрт доносила велике несреће; јер, показало се да га ни сам није заду-
го надживео, будући да је издајством убијен од стране Римонових синова
(њихова имена била су Вана и Реав). Ова двојица припадала су венијамит-
ској породици највишег достојанства, а убиство је извршено с помишљу
да ће њиме задобити велике дарове од стране Давида, и бити постављени
за војне заповеднике, или ће им, пак, бити поверен какав други одговоран
положај. И, тако, када су једном приликом затекли Исвостеја самог како
око поднева спава у горњој одаји око које није било стражара, и када же-
на која је чувала врата није мотрила већ је и сама уснула уморена понеш-
то радним напорима а донекле и дневном жегом, ови су људи ушли у со-
бу у којој је Исвостеј, Саулов син, уснут лежао, и убили га. Потом су му
одсекли главу и пошли на целоноћни пут с намером да следећег дана, по-
бегавши од оних које су убиством унесрећили, стигну до оног који би, ка-
ко су мислили, могао примити ово дело као услугу и стога им обезбеди-
ти сигурност. Тако су доспели до Хеврона и показали Давиду Исвостејеву
главу, представљајући му се као они који делају њему у корист, такви који
су убили онога који је био његов непријатељ и противник. Па ипак, Давид
се није понео како су они очекивали, већ им је рекао: „Ви подли зликовци,
одмах ћете добити казну коју заслужујете. Знате ли какву сам казну из-
вео над оним који је усмртио Саула и донео ми његову златну круну, а он
је при том убиство извршио само као услугу убијеноме, како овај не би
био ухваћен од стране непријатеља? Или замишљате да сам ја променио
став, и претпостављате да више нисам исти човек који сам био, већ нала-
зим задовољства у људима који су бешчасни, те да ваше подле поступке
процењујем, сад када сте постали убице свога господара, као мени угод-
не, а ви сте заклали праведног човека у његовом кревету, таквог који ни-
када није нанео зла никоме, а и према вама самима се опходио с великом
добронамерношћу и поштовањем? Ви ћете стога бити кажњени због то-
га што сте учинили, и на вас ће пасти освета коју морам извести најпре
убог убиства Исвостеја, али и због ваше помисли да ћу ја са доброхотно-
шћу примити ову смрт из ваших руку: јер нисте могли бацити већу љагу
на моју част, него учинивши ми такву понуду.“ Након што ово изговори,
Давид их стави на најтеже могућне муке, а затим их усмрти. А потом из-
веде све уобичајене погребне обреде над Исвостејевом главом, коју поло-
жи у Авениров гроб.
2) Када су описани догађаји стигли до оваквог свршетка, сви главни
људи јеврејског народа дођоше Давиду у Хеврон, заједно са старешинама
хиљада и другим управитељима, па му се препустише, подсетивши га до-
бронамерности коју су према њему показали за Сауловог живота, и по-
штовања које нису престали да му указују док је био заповедник хиљаде,
а такође и када је био од Бога изабран са својим синовима, посредством
пророка Самуила; поред тога, они изјавише како је Бог њему дао моћ да
избави земљу Јевреја, и да савлада Филистинце. Краљ је љубазно при-
мио њихову приљежност по овом питању, и замоли их да тако и проду-
же, јер неће имати никаквог разлога да се покају због таквог држања пре-
ма њему. Те тако, након што за њих уприличи гозбу и угости их са свом
могућном пажњом, он их посла с наредбом да му доведу сав народ. Тим
поводом до њега дође око шест хиљада и осам стотина наоружаних љу-
ди племена Јудиног, који су од оружја носили штитове и копља, јер су ови
[све дотад] продужили верност Сауловом сину, док је остатак племена Ју-
де поставио Давида за свог краља. За њима је дошло седам хиљада сто-
тину бораца племена Симеоновог. Од племена Левијог дошло је четири
хиљаде седам стотина, са Јехојадом као вођом. После ових дошао је пр-
восвештеник Садок, са двадесет двојицом старешина његове племена. Од
племена Венијаминовог било је четири хиљаде наоружаних људи, док је,
међутим, остатак племена остао уздржан, и даље очекујући да ће над њи-
ма владати неко из Сауловог дома. Оних из племена Ефраимовог било је
двадесет хиљада осам стотина, и ово беху људи врло срчани и истакну-
ти по својој снази. Од половине племена Манасијиног дошло је осамнаест
хиљада највреднијих људи. Од племена Исахаровог дошло је две стотине
људи који су унапред знали шта ће се убудуће догађати79, али од наоружа-
ног људства њих двадесет хиљада. Од племена Завулоновог дошло је педе-
сет хиљада изабраних људи, и ово је било једино племе од којег су сви му-
жеви дошли к Давиду, и који су имали истоветно оружје са племеном Га-
довим. Од племена Нафталијевог било је истакнутих људи и управитеља
једна хиљада, који су од оружја имали штитове и копља, а за њима је ишло
и сâмо племе, наизглед неизбројно [тридесет седам хиљада]. Од племена
Дановог пристигло је двадесет седам хиљада и шест стотина, а од племе-
на Ахеровог четрдесет хиљада. Од племена која су живела с друге стране
Јордана, као и од остатка племена Манасијиног, таквих који су користили
штитове, копља, кациге и мачеве, било је стотину двадесет хиљада. Оста-
так племена такође је користио мачеве. Све ово мноштво стигло је зајед-
но у Хеврон Давиду с великом количином жита и вина и сваком другом
врстом намирница, и установило Давида као краља свеопштом сагласно-
шћу. А након што се људи одадоше тродневној радости у Хеврону, Давид
и сав народ покретоше се и стигоше у Јерусалим.
КАКО ЈЕ ДАВИД ПОСТАВИО ОПСАДУ ЈЕРУСАЛИМА, И КАКО ЈЕ,
КАДА ЈЕ ГРАД ЗАУЗЕО, ИЗ ЊЕГА ИСТЕРАО КАНААНИТЕ И ДОВЕО
ЈЕВРЕЈЕ ДА У ЊЕМУ ЖИВЕ
1) Али су Јевусити, који беху житељи Јерусалима и пореклом Канаани-

ти затворили капије и поставили слепце, хроме и све сакате људе на зид
како би се наругали краљу, поручујући тако да ће и најнеспособнији љу-
ди бити довољни да спрече његов улазак. Ово су урадили из презира пре-
ма јеврејској моћи, али и из поуздања у снагу својих зидова. Давид је ови-
ме био разјарен, те поче опседати Јерусалим, уневши сву своју ревност
и марљивост у овај подухват, намеравајући да управо заузимањем овог
града покаже каквом снагом заиста располаже, али и да би застрашио све
друге који би могли гајити сличне намере према њему. Тако он силом зау-
зе доњи град, али се тврђава чврсто држала80. Краљ је, међутим, знао да ће
понуде награда и одличја војницима ове охрабрити за смелије подухвате,
те је обећао да ће ономе који буде први прешао јаркове који су се налази-
ли подно тврђаве, и попео се на саму утврду и заузео је, бити додељено за-
поведништво над целим народом. Тако су сви борци били подстакнути на
жртву, сматрајући да ниједан труд није одвише велики да би се тамо узве-
рали, било по својој властитој жељи или по наредби заповедника. Ипак,
Јоав, син Серујин, предухитрио је остале; и чим се попео на тврђаву, до-
викнуо је краљу и затражио право на врховно заповедништво.
2) Када је Давид избацио Јевусите из тврђаве, наново је изградио Је-
русалим и назвао га Давидовим градом, у којем се настанио целим то-
ком своје владавине; време, пак, које је провео заповедајући само племе-
ном Јудиним у Хеврону, износи седам година и шест месеци. У часу ка-
да је изабрао да Јерусалим буде његов краљевски град, његови послови
постајали су све напреднији, свакако вољом Божијом, који се старао о
томе да се они побољшавају и умножавају. Тада му је, такође, изасланике
послао Хирам, краљ Тира, те су направили савез узајамног пријатељства
и помоћи. Овај му је исто тако послао и поклоне, кедрова стабла, занат-
лије и људе умешне у зидању и архитектури, како би му ови могли подићи
краљевску палату у Јерусалиму. А Давид је сазидао грађевине око доњег
града, и овај спојио са тврђавом у једно тело; а када је све опколио зидом,
поставио је Јоава да брине о граду. Дакле, Давид је био тај који је истерао
Јевусите из града којег је потом назвао својим именом; јер је, наиме, под
нашим праоцем Аврамом овај град био назван (Салем или) Солима81; а
дуго након овог времена, неки кажу да га и Хомер помиње под тим име-
ном, Солима [јер он храм назива Солима, што, према хебрејском језику,
означава сигурност]. Читаво ово време, почев од војевања нашег запо-
ведника Јошуе против Канаанаца, односно од тог рата у којем их је над-
владао и разделио земљу међу Јеврејима (јер Израелити никада нису ус-
пели да избаце Канааните из Јерусалима све до времена када га је Давид
заузео опсадом), износи пет стотина педесет година.
3) Сада ћу поменути Орну, који је био имућан човек међу Јевуситима,
али није био убијен приликом Давидове опсаде Јерусалима захваљујући
добронамерности коју је гајио према Јеврејима, као и посебној доброћуд-
ности и наклоности коју је показивао према сâмом краљу, о чему ћу има-
ти погоднију прилику да говорим мало касније. У граду је Давид оженио
и друге жене поврх оних које је имао раније, а осим њих је имао и милос-
нице. Синова којих је добио било је укупно једанаест, а њихова имена бе-
ху Амнон, Емнос, Еван, Натан, Соломон, Јеван, Елијен, Фална, Енафен, Је-
неј, Елифала, као и једну кћер, Тамару. Деветорица од ових рођени су као
синови законитих жена, а двојица последње поменутих потицали су од
иноча; Тамара је имала исту мајку као Авесалом.
КАКО ЈЕ ДАВИД, НАКОН ШТО ЈЕ ПОБЕДИО ФИЛИСТИНЦЕ КОЈИ
ПОВЕДОШЕ РАТ ПРОТИВ ЊЕГА, ПРЕНЕО КОВЧЕГ САВЕЗА У ЈЕРУ-
САЛИМ И НАМЕРИО ДА ИЗГРАДИ ХРАМ
1) Када су Филистинци схватили да је Давид у Јерусалиму учињен

краљем Јевреја, они поведоше рат против њега; и када се том приликом
дочепаше долине која се зове Долином дивова, а што је место недалеко од
града, они тамо подигоше логор; али краљ Јевреја, који никада није доз-
вољао себи да учини било шта без пророчанства и заповести Божије, од-
носно без поуздања у Њега као јединог обезбеђења у времену које долази,
наложи првосвештенику да му прорекне шта је воља Божија и какав их
удес чека у бици. Па када му овај прорече да ће задобити победу и власт,
Давид поведе војску против Филистинаца; а када се битка заметну, он се
сâм провуче у позадину непријатеља кога одатле изненада нападе, те не-
ке поби а остале нагна у бекство. И нека нико не помисли да мала бе-
ше та војска Филистинаца која је пошла на Јевреје, судећи само на осно-
ву наглости њиховог пораза и по томе што није успела да изведе никакав
значајан подухват или ма шта вредно помена, или, пак, судећи на основу
спорости њиховог наступања или недостатка храбрости; већ треба зна-
ти да су у рату учествовали читава Сирија и Феникија, са још много дру-
гих народа поред њихових, па и са оним ратоборним народима који им
такође дођоше у помоћ узевши учешћа у војевању, у чему треба тражи-
ти узрок томе што су, упркос бројним поразима и губитку тако много де-
сетина хиљада људи, још увек могли нападати Јевреје са све већим војс-
кама; штавише, након што су тако често трпели неуспех у овим биткама,
они пођоше на Давида са војском трипут бројнијом него пре, и подигоше
свој логор на истом месту као и раније. Због тога краљ Израела поново
упита Бога о предстојећем току битке, а првосвештеник му одговори да
мора држати своју војску у шумарцима, званим Гајеви плача, који не бе-
ху далеко од непријатељског логора, и да се одатле не сме померати, нити
започињати битку, све док се дрвеће у шумарку не покрене без ветра који
би преко њих задувао; али чим се ово дрвеће покрене, и дође време које
му је од Бога проречено, он мора без оклевања иступити како би задобио
оно што је већ навештено као убедљива победа; јер му ни неколико редо-
ва непријатељске војске неће моћи одолети, већ ће се повући при првом
сумраку, а он ће их следити и убијати правцем њиховог бекства, гонећи
их тако до Газе (која је била граница њихове земље); после тога ће поха-
рати њихов логор, у којем ће пронаћи многа блага; а онда напокон мора
уништити њихове богове.
2) Након што је потврђен овакав ток битке, Давид помисли да је
исправно, после саветовања са старешинама, управитељима и заповедни-
цима хиљада, да пошаљу по оне који су били у цвету свог живота међу
свим својим земљацима и из целе земље, а с њима и по свештенике и Ле-
вите, како би отишли у Кирјат–Јерим, и преузели Ковчег савеза Божијег
из тог града, те га донели у Јерусалим и тамо надаље чували, нудећи пред
њим оне жртве и остале почасти које ће Богу бити угодне; јер да су тако
учинили за владавине Саула, не би поднели никакве велике несреће. И та-
ко, када се сав народ сакупи како је било решено да се учини, краљ дође
до ковчега који је првосвештеник изнео из куће Аминадавове, те га поло-
жи на нове таљиге, и допусти Аминадавовој браћи и њиховој деци да га
повуку, заједно са воловима. Позади је ишао краљ, и целокупно народно
мноштво с њим, певајући химне Богу и оне песме које су међу њима уоби-
чајене, са разноликошћу звукова музичких инструмената, уједно и пле-
шући и певајући псалме уз звуке труба и цимбала, те тако понесоше Ков-
чег до Јерусалима. Али чим пристигоше до места званог Хидонско гумно,
Уза [син Аминадавов] беше усмрћен гневом Божијим: јер, како су воло-
ви дрмусали Ковчег, он је раширио руке како би га придржао; али стога
што није био свештеник82, а ипак је дотакао Ковчег, Бог га на смрт ошину.
Видевши то, и краљ и народ једнако беху растужени смрћу Узовом, а ме-
сто на којем је издахнуо и данас се зове Прекршај Узин. Давид је овим био
веома уплашен, па претпостављајући да уколико он сам прими Ковчег у
граду може пострадати на исти начин као Уза — који, иако је само поло-
жио руке на Ковчег, ипак мораде умрети на горе описани начин — он се
не усуди да Ковчег прими код себе у граду, већ га унесе на место које је
припадало једном праведнику, чије име беше Овид–Едом и који је поти-
цао из породице Левита, те положи ковчег код њега, где је остао три пу-
на месеца. Овај је боравак умножио дом Овид–Едомов и даровао га мно-
гим благословима. А када је краљ чуо шта је задесило Овид–Едома, и ка-
ко је од сиромашног човека неугледног иметка постао ванредно срећан и
предмет зависти свих који су томе били сведоци или се само распитивали
о његовом дому, он се охрабри и, надајући се да се ипак због тога неће су-
очити с несрећом, Давид пренесе ковчег својој властитој кући. Овај су га
пут носили свештеници, док су седморица пратећих певача, који су пос-
лати по краљевом налогу, ишли за њиме, при чему је и сâм краљ свирао
на харфи, предајући се музици толико да се Михала, кћер Саулова, који
беше наш први краљ, када га виде да се тако понаша, поче смејати. А ка-
да унесоше Ковчег, они га сместише под табернакулом којег је Давид по-
дигао за њега, па потом он понуди драгоцене жртве и дарове мироносне,
почастивши уз то и цело мноштво, једнако жене и мушкарце, као и децу,
векном хлеба и колачем, као и другим посластицама печеним у тепсији и
жртвеном порцијом. Након што је тако погостио људе, он их потом рас-
пусти, а и сам се врати својој сопственој кући.
3) Али када Михала, његова жена и кћер Саулова, дође и стаде крај ње-
га, она му пожеле сву срећу, и замоли Бога да му, ма шта год њен муж бу-
де надаље желео, то до крајњих могућности буде и дато од Бога, те да тако
Он увек буде према Давиду милостив; па ипак, она га и покуди због тога
што је, иако краљ, плесао на недоличан начин, и што је у том свом плесу
разоткрио себе у друштву слугу и слушкиња. Али Давид одговори да се не
стиди онога што је пријатно Богу који је њега изабрао испред њеног оца
и свих других, те да ће он често свирати и играти не обазирући се на то
што о томе мисле слушкиње или она сама. Ова Михала, Давидова жена,
са њим није имала деце; када се, међутим, касније удала за онога коме ју је
дао њен отац Саул (а од кога ју је Давид преотео), она је донела на свет пе-
торо деце. Али ћу о овим стварима расправљати на прикладном месту.
4) Када је краљ видео да његови послови вољом Божијом сваким да-
ном постају све напреднији, он помисли како би Бога можда увредио ка-
да би, док он свеједнако пребива у кући направљеној од кедра који беше
велике висине, и поседујући најређе и најлепше израђевине у њој, и даље
превиђао да Ковчег лежи у табернакулу, па је стога био жељан да направи
храм Богу, као што је Мојсије и предвидео да ће једном бити учињено83. А
након што је разговарао са пророком Натаном о овим стварима, и с ње-
гове стране био охрабрен да изведе шта год да је наумио будући да је Бог
увек уз њега као помагач, он се нађе још одлучнијим да подигне то здање.
Али се Бог те исте ноћи указа Натану и наложи му да каже Давиду84 како
Он љубазно прихвата његову намеру и жеље, будући да се никоме ника-
да раније није таква помисао родила у глави, али да, иако Давид има так-
ву замисао, Бог овоме не допушта да подигне храм, зато што је он водио
многе ратове и био упрљан убиствима својих непријатеља; али да ће, на-
кон што буде проживео много година и после његове смрти, храм бити
дигнут као дело његовог сина који ће наследити краљевство после њега,
а зваће се Соломон, за којег Бог обећа да ће се постарати као што се отац
стара за свог сина, чувајући краљевство за његово потомство и редом га
њима уручујући; али да ће и овога свеједно казнити, уколико буде згре-
шио, заразама и пустошењем земље. Када Давид чу ово од пророка, и бе-
ше пресрећан спонањем поузданости продужења власти његовог потом-
ства током којег ће његов дом постајати све раскошнији и веома знаме-
нит, он дође до Ковчега и леже ничице, те стаде обожавати Господа и зах-
ваљивати му за све милости, једнако за оне што их је већ уделио, дижући
га из негдашње скромности и пастирског занимања до тако високог дос-
тојанства власти и славе, али и за оне части што их је обећао његовом по-
томству, а поред тога и за провиђење којим је Јеврејима обезбедио слобо-
ду коју сада уживају. А када све то изговори, и отпева песму у славу Бога,
он пође својим путем.
КАКО ЈЕ ДАВИД УШАО У РАТ ПРОТИВ ФИЛИСТИНАЦА, МОАБИ-
ТА И КРАЉЕВА СОФЕНЕ И ДАМАСКА, КАО И ПРОТИВ СИРИЈАЦА
И ИДУМЕЈАЦА; И КАКО ЈЕ НАПРАВИО САВЕЗ СА КРАЉЕМ ХАМА-
ТА, И СЕТИО СЕ ПРИЈАТЕЉСТВА КОЈЕГ ЈЕ ЈОНАТАН, СИН САУЛОВ,
ПРЕМА ЊЕМУ ГАЈИО
1) Мало после овога Давид увиде да је приморан да поведе рат про-

тив Филистинаца, како му не би било замерено ма какво дангубљење и
лењост у управљању, и како би се могло потврдити оно што му је Бог
предсказао, да ће, када буде савладао своје непријатеље, моћи да своме
потомству завешта каснију владавину у миру. Тако он поново сазва своју
војску, па када им наложи да се припреме за рат, и када се увери да су све
потребне ствари у војним јединицама у добром стању, он се покрете из Је-
русалима и пође на Филистинце. Након што их је савладао у бици и при-
појио велики део њихових територија земљи Јевреја, он пренесе рат даље,
против Моабита, па након што је потукао оба крила њихове војске, он ос-
татак зароби и наметну им плаћање годишњег данка. Затим поведе рат и
против Адад–Езера, сина Реовова, краља Софене, па у бици до које из-
међу њих дође на реци Еуфрату он уништи двадесет хиљада његових пе-
шака и око седам хиљада коњаника. Такође је запленио хиљаду његових
бојних запрега од којих је највећи део уништио, заповедивши да од ових
не остане сачувано више од стотину85.
2) Када је Адад, краљ Дамаска и Сирије чуо да се Давид бори против
Адад–Езера који је био његов пријатељ, он овоме дође у помоћ на челу ве-
лике војске, с надом да ће успети да га избави. Али када заметну битку с
Давидом крај Еуфрата, остаде неиспуњеног циља, јер и он сам беше пора-
жен, изгубивши велики број војника; јер од Ададове војске паде двадесет
хиљада људи, а сви остали побегоше. Никола [из Дамаска] такође помиње
овог краља у четвртој књизи својих повести, где каже овако: „Дуго након
што су се ови догађаји одиграли, постојао је у тој земљи човек по имену
Адад, који временом постаде веома моћан, а владао је Дамаском и другим
деловима Сирије, осим Феникије. Водио је рат против Давида, краља Ју-
деје, и кушао судбину у многим биткама, а посебно у последњој бици код
Еуфрата, где је поражен. Изгледа да је он био најодличнији од њихових
краљева по снази и срчаности.“ Штавише, поред овога, он каже и о њихо-
вом потомству да су „наслеђивали један другог у његовом краљевству, и
носећи његово име“, као и да је, „након што је Адад преминуо, његово по-
томство владало десет наредних нараштаја, при чему је сваки од наслед-
ника примао од оца исту ову власт као и име родоначелника, а тако је ис-
то чинио и Птоломеј у Египту. Али је трећи био најмоћнији од свих, и био
је вољан да освети пораз који су претрпели његови преци; због тога је по-
вео поход против Јевреја и опустошио град који се данас зове Самарија.“
И он се није огрешио о истину; јер ово је онај Адад који је кренуо у поход
против Самарије током власти Ахава, краља Израела, о чему ћемо касније
говорити на одговарајућем месту.
3) Након што је Давид повео поход против Дамаска и других делова
Сирије, и потом целу ову земљу потчинио поставивши посаде по њој и
наредивши плаћање данка, он се вратио кући. Такође је у Јерусалиму пос-
ветио Богу златне тоболце, као и целокупан оклоп што га је Ададова стра-
жа носила у борби, а који је касније Сихак, краљ Египта, отео када се бо-
рио са Давидовим унуком Реовом, заједно с великом количином другог
блага што га је однео из Јерусалима. Ови ће догађаји, међутим, бити обја-
шњени касније, на њима одговарајућем месту. Што се тиче краља Јевреја,
помоћ му је долазила од Бога који му је доделио велике успехе у ратови-
ма, те је овај водио победничке походе против већих градова Адад–Езера,
Бетаха и Махена, које је силом заузео и сасвим опустошио. Тамо је прона-
шао велику количину злата и сребра поред свих врста бакра за које је ре-
чено да су вреднији од злата; од ових је Соломон направио велики сасуд
које био назван [Месинганим] Морем, и оне најнеобичније умиваонике,
када је зидао храм Божији.
4) Али када је краљ Емата био обавештен о неуспеху Адад–Езера, и
примио вести о распаду његове војске, он се поче бојати за себе, те се ре-
ши да направи савез пријатељства и оданости с Давидом пре но што овај
пође и против њега; тако му посла свога сина Јорама, преко којег изјави да
Давиду дугује захвалност због борбе против Адад–Езера који је био и ње-
гов непријатељ, те да нуди савез узајамног припомагања и пријатељства.
Такође му је послао и дарове, сасуде древног занатства, једнако од злата,
сребра и бакра. Те тако када Давид пристаде и склопи савез међусобне по-
моћи са Тојем (јер ово је било име краља Емата) примивши поклоне које
му је овај послао, он отпусти његовог сина с поштовањем које беше дужно
указати обема странама. А потом донесе у Јерусалим ове поклоне, а са њи-
ма и остатак злата и сребра које је узео из освојених градова, те их посве-
ти Богу. А Божија се помоћ није завршавала само на Давиду када би он сâм
водио војску, него је омогућавао победу и Ависају, брату Јоавовом, запо-
веднику његових оружаних снага, над Идумејцима86, а преко њега Давиду
када га је овај са војском послао у Идумеју, јер је Ависај побио осамнаест
хиљада Идумејаца у једној бици. Тако је краљ [Израела] разместио посаде
широм целе Идумеје, и примао данак од читаве земље и од сваке главе по-
наособ. Давид је по природи био правичан, и своје је одлуке увек доносио
обазирући се на оно што је истина. За заповедника целе своје војске имао
је Јоава, а за летописца је поставио Јехосафата, сина Ахилудовог. На место
првосвештеника наименовао је Садока из Финејеве породице, заједно са
Авијатаром, који је био Давидов пријатељ. За писара је поставио Сејсара, а
за заповедника своје телесне страже Венају, сина Јехојада. Његови старији
синови увек су били уз њега, те су и они били под истом заштитом.
5) Он се такође добро сећао уговора и завета што их је направио с Јо-
натаном, Сауловим сином, као и Јонатановог пријатељства и наклоности;
јер је поред осталих својих одличних својстава којима је био обдарен, та-
кође био и ванредно пажљив према онима који су му у неко друго вре-
ме подарили какву милост. Отуда је наложио да буде спроведена потра-
га с циљем да се утврди да ли још живи неко од Јонатановог рода, а коме
би могао узвратити за оно присно познанство којим је њега својевреме-
но удостојио Јонатан, и за које је још увек био дужник. Па када му је дове-
ден један од Саулових ослобођених људи, који је познавао оне који су од
те породице били још увек живи, Давид га упита да ли му може шта рећи
о било коме ко припада Јонатановом потомству а да је још увек жив и ка-
дар да прими узвраћај за све оне услуге што их је Давид добијао од Јона-
тана. А овај човек одговори да је још жив Јонатанов син, по имену Мефи-
востеј, али да је он хром, јер када је његова дадиља чула да су отац и деда
дететови пали у бици, она га је зграбила и побегла, при чему је дечак пао
с њених рамена, због чега су му обе ноге остале хроме. Па када Давид саз-
наде где је он сада и ко га је подигао, он посла гласнике Махиру, у граду
Лодевару, јер је код њега одрастао тај син Јонатанов коме сада нареди да
дође код њега. Када Мефивостеј стиже краљу, баци се ничице у изразу ду-
боког штовања; али га овај охрабри, наложивши му да сачува бодрост и
да се нада бољим временима. Тада му предаде кућу његовог оца као и сав
Саулов посед, па га позва да долази и обедује за његовим столом, и то та-
ко да у томе не пропусти ниједног дана. А када га младић заблагосиља нај-
дубљим поштовањем за све добре речи и поклоне којима га је Давид дари-
вао, овај позва Сиву, слугу Сауловог, коме рече да је младићу предао кућу
његовог оца и свеколико наслеђе онога што је Саул поседовао. Такође је
Сиви наредио да обрађује младићеву земљу и преузме свако старање над
њом, а да добити доноси у Јерусалим. Сходно томе, Давид га је код себе
доводио сваког дана, и даривао је како младића, тако и Сиву и његове си-
нове, којих је било петнаесторица, као и његове слуге, којих је било дваде-
сеторо. Када је краљ учинио ова наименовања, и Сива му најдубље захва-
лио обећавши да ће учинити све што му је наложено, он пође даље својим
путем. И тако се Јонатанов син населио у Јерусалиму, где је обедовао за
краљевим столом, и добијао исто оно старање које би добио и краљев син.
А и он је сам имао сина, по имену Миха.
КАКО ЈЕ ВОЂЕН И СРЕЋНО ОКОНЧАН РАТ ПРОТИВ АМОНИТА
1) Такве су, дакле, биле почасти што су их од Давида примили прео-

стали чланови Сауловог и Јонатановог рода. Негде у то време преминуо
је Нас, краљ Амонита, који је био Давидов пријатељ; па када је његов син
наследио од оца краљевство, Давид му посла изасланике да га утеше, за-
моливши га да кротко прими очеву смрт, и да с миром очекује да ће Да-
вид продужити са истом оном љубазношћу према њему коју је покази-
вао и према његовом оцу. Али амонитски кнежеви примише ову поруку
као злураду, не онако како су Давидове љубазне наклоности давале раз-
лога, па подстицаху новог краља да се због ње увреди. Рекоше да је Давид
послао људе како би уходили њихову земљу, проверавајући, испод опона-
шања човечности и љубазности, какве су њихове снаге. Даље су га саве-
товали да буде на опрезу, и да не обраћа пажњу на Давидове речи, да не
би био обманут и тако пао у непоправљиву несрећу. Тако упућиван, На-
сов син, краљ Амонита, помисли како је то што кнежеви говоре верова-
тније од онога чему је истина једином давала повода, те тако наружи Да-
видове изасланике на веома увредљив начин: јер он, наиме, обрија поло-
вину браде сваком од њих, и одсече до бедара половину њихових свеча-
них хаљина, и тако посла свој одговор не у речима, него таквим чинови-
ма. Када краљ Израелита виде ово нађе се веома озлојеђеним, и јасно по-
каза да неће прећи преко таквог увредљивог и бесрамног опхођења, већ
да ће повести рат против Амонита и осветити зло понашање којим су код
њиховог краља били изложени јеврејски изасланици. Такође и најближи
пријатељи и заповедници краља амонитског, схвативши да су обешчасти-
ли савез с Јеврејима, и изазвали ове да их за то казне, извршише све при-
преме за рат. Сходно томе, послаше и хиљаду таланата сиријском краљу
Месопотамије, настојећи да га наговоре да им за ту цену помогне у воје-
вању, а исту суму послаше и Сиријцима из Сове. Сакупивши сву ту силу,
ови су краљеви имали са собом двадесет хиљада пешака. Такође унајми-
ше и краља земље зване Маха, као и четвртог краља, по имену Тов, који је
са собом имао дванаест хиљада наоружаних војника.
2) Али Давид није био пренеражен овим савезом држава, нити силом
Амонита, већ, положивши веру у Бога зато што је полазио у рат због пра-
вичног разлога, то јест због увредљивог опхођења с којим је незаслужено
суочен, он истог трена посла Јоава, заповедника свог људства, и предаде
му цвет бораца своје војске, који подигоше логор поред Раве, престонице
Амонита; ту такође наиђе и непријатељ, поставивши се у борбени поре-
дак, али не изједна, већ у два крила: јер су савезничке војске биле засеб-
но сврстане у равници, а војска Амонита на капијама наспрам Јевреја. Ка-
да Јоав виде ово, он супротстави свој ратни потез оном непријатеља, тако
што изабра најчвршће међу својим људима и постави их насупрот краља
Сирије и другим краљевима који беху с њим, а други део војске препус-
ти свом брату Ависају, коме наложи да свој део људства постави наспрам
Амонита; затим Јоав рече да у случају да види како њега самог Сиријци
изнурују и да су за њега одвише снажни, Ависај може наредити својим
трупама да се окрену и помогну Јоаву, баш као што ће и он сам урадити
исто уколико уочи да Ависај допада невоље у сукобу с Амонитима. Та-
ко он посла брата напред, храбрећи га да све што буде чинио изведе сме-
ло и са жаром, чиме ће научити људе да се плаше немилости и да се бо-
ре срчано. Затим га отпусти да се бори против Амонита, док он сâм на-
срну на Сиријце. Па иако ови последњи неко време успеше да пруже сна-
жан отпор, Јоав ипак поби многе међу њима, натеравши остале да се пре-
дају бекству, што на Амоните произведе поразан учинак, будући да су се
уз то препали и Ависајеве војске, те ни сами не остадоше на положају, већ
почеше опонашати савезнике бежећи у град. И тако се Јоав, након што је
надвладао непријатеље, слављенички врати краљу у Јерусалим.
3) Овај пораз, међутим, није натерао Амоните да се смире, нити су
тако поступили они од савезника који беху још и моћнији од њих, већ
послаше понуду Еламу, краљу Сиријаца с друге стране Еуфрата, те га унај-
мише за савезника. Заповедник његовог људства звао се Совак, и водио је
осамдесет хиљада пешака и десет хиљада коњаника. Када је краљ Јевреја
схватио да су Амонити поново окупили велику војску, он одлучи да више
не води рат против њих преко својих војних заповедника, већ сâм пређе
Јордан са свим својим људством. Па када ове две војске поведоше битку,
Давид изађе као победник, посекавши четрдесет хиљада непријатељских
пешака и седам хиљада њихових коњаника. Такође је на смрт ранио Сова-
ка, Еламовог војсковођу. Након оваквог окончања битке сав се народ Ме-
сопотамије потчини Давиду, пославши му поданичке поклоне, а краљ се
потом у зимско доба врати у Јерусалим. Али почетком пролећа он посла
Јоава, главног заповедника свог људства, да докрајчи борбу против Амо-
нита, и овај коначно прегази сву њихову земљу и посве је опустоши, а сав
преостатак људства затвори у њиховој престоници Рави, коју потом по-
че опсађивати.
КАКО СЕ ДАВИД ЗАЉУБИО У ВИТСАВЕЈУ И УБИО ЊЕНОГ МУЖА
УРИЈУ, ЗБОГ ЧЕГА ГА ЈЕ НАТАН ПРЕКОРЕО
1) Али је Давид пао у веома тежак грех, иако је по природи био прави-
чан и побожан човек, и међу онима који су се чврсто држали закона на-
ших очева. Јер, када се једне касне вечери освртао око себе с крова своје
краљевске палате где је имао обичај да у тај час шета, видео је једну же-
ну како се купа у њеном властитом врту: била је ванредне лепоте у којој
је превазилазила све жене; а име јој је било Витсавеја. Давид је био ос-
војен њеним изгледом, и није био кадар да уздржи своју жељу, већ посла
по њу, и са њом леже. После овога она затрудне и посла по краља како би
он смислио неки начин којим би сакрила свој грех (јер је, према законима
њихових очева, она која је била крива за прељубу морала бити кажњена
смрћу). Због тога краљ посла по Јоавовог штитоношу који је тада учест-
вовао у опсади, и који беше женин муж, а његово име било је Урија. А ка-
да је овај дошао, краљ га упита о стању у војсци, и о току опсаде; и након
што он одговори да се сви њихови послови одвијају у складу са жељама,
краљ узе понешто хране од њихове вечере и даде је Урији, наложивши му
да пође до своје жене и одмори се с њом. Урија ипак не учини тако, већ је
спавао у близини краља заједно са остатком његових штитоноша. Када је
краљ о овоме обавештен, он упита Урију зашто није пошао својој кући и
својој жени, после толико дугог одсуства, а што је природан обичај свих
људи када пристигну са дугог путовања. Урија одговори да није исправ-
но да док његови саборци, и заповедник војске, спавају на земљи у лого-
ру, и у непријатељској земљи, он пође те одмор и утеху пронађе са својом
женом. Када Урија тако одговори, краљ му заповеди да остане тамо те
ноћи, како би га следећег дана могао отпустити за повратак заповеднику.
Тако краљ позва Урију на вечеру, где му је на подмукао и спретан начин
непрестано досипао пиће, све док се овај није посве од пијанства помео;
па ипак, он је упркос томе спавао крај краљевих капија, без икакве скло-
ности да пође до своје жене. Због овога је краљ био веома љут на њега,
те написа Јоаву заповест да Урију казни, јер му рече да га је овај увредио;
штавише, он га посаветова и о начину на који би Утија требало да буде
кажњен, али тако да се није могло открити да је сам Давид виновник овог
кажњавања: Давид, наиме, затражи да Урија буде послат против оног де-
ла непријатељске војске где је напад морао бити најопаснији по живот, и
где је могао бити изложен највећој погибељи, јер је наложио да се његови
саборци повуку из борбе и оставе га самог. Након што је овако написао
Јоаву, и запечатио писмо својим властитим печатњаком, он га даде Урији
који га је имао понети свом војсковођи. Када га је Јоав примио, и прочи-
тавши га схватио краљеву намеру, он посла Урију на место за које је знао
да ће непријатељ по њих бити најопаснији, при чему му као саборце даде
неке од најбољих војника у читавој војсци, рекавши да ће им он сâм доћи
у помоћ са целом војском уколико они успеју да сруше један део зида и
провале у град. И Јоав зажеле Урији да буде почаствован приликом да се-
бе изложи тако великим напорима, а не да тиме буде незадовољан, будући
да је он ваљан борац, и има велики углед због своје вредности, једнако код
краља и код својих сународника. А када Урија ревносно преузе задатак на
који је постављен, Јоав даде тајну наредбу онима који беху његови друго-
ви у подухвату, налог према којем је требало да напусте Урију чим приме-
те да ће непријатељ направити испад. И тако, када Јевреји изведоше на-
пад на утврду, Амонити се уплашише да их непријатељ може предухит-
рити и упасти у град, и то управо на оном месту на којем је Урија био по-
стављен; због тога они изложише своје најбоље борце да буду у првом ре-
ду, па изненада отворише капије и нападоше непријатеља са великом ја-
рошћу, жестоко наваливши на њих. Када они који беху са Уријом видеше
ово, сви се повукоше, онако како их је претходно упутио Јоав; али Урија,
стидећи се да побегне и напусти свој положај [на челу оних који нису би-
ли упућену у заверу] истраја пред непријатељем, па, примивши на себе
силину њиховог напада, поби многе од њих; али, будући да беше сасвим
опкољен и приклештен у њиховом средишту, ови га посекоше, при чему
су са њим пострадали и неки од његових другова.
2) Када ово би учињено, Јоав посла гласнике краљу, и заповеди им да
oвоме пренесу да он чини све што може како би ускоро заузео град, али
да су, након што су извели један напад на зид, били присиљени да се по-
вуку уз велике губитке; и нареди им да, уколико виде да је краљ веома ра-
срђен том вешћу, додају и то да се међу убијенима такође налази и Урија.
Када краљ ово чу од гласника, он вести прими с љутњом, рекавши да су
учинили лоше што су насрнули на зид, јер је уместо тога требало да узна-
стоје да град освоје прибегавши подземном копању и другим ратним лу-
кавствима, посебно имајући пред очима пример Авимелеха, сина Гедео-
новог, који је покушао да силом заузме кулу у Теби и био убијен великим
каменом којег је на њега бацила једна старица, па иако је био човек вели-
ког јунаштва он је срамно погинуо због одвише изложеног напада; треба-
ло је, дакле, рекао је Давид, да се сете тог удеса, и да се не приближују не-
пријатељском зиду, јер је најбољи начин постизања ратног успеха призи-
вање поучних удеса минулих ратова, и разабирање какав је добар или лош
успех постигнут у сличним случајевима, како би могли опонашати један,
а избећи други. Али када гласници видеше да је краљ у таквом располо-
жењу, један од њих му рече да је и Урија такође убијен, после чега се краљ
умири. Тако он наложи гласнику да се врати Јоаву и да му каже како је оп-
исана несрећа уобичајена међу људима, те да је таква природа и такви уде-
си рата, и да је неминовно да ће каткад непријатељ имати успеха, а каткад
наша страна; али да му он наређује да се надаље боље стара о опсади, како
се више ниједан немио случај не би поновио, те да би требало да подигну
грудобране и употребе направе у опседању града; а када га заузму, да га до
темеља разоре и униште све које у њему затекну. Сходно томе, гласник по-
несе ову краљеву поруку, и похита Јоаву. Али када Витсавеја, жена Урији-
на, би обавештена о смрти свога мужа, стаде га оплакивати током многих
дана; а када се њена жалост оконча, а сузе које је пролила за Уријом беху
усахле, краљ је одмах узе за жену, након чега му она роди сина.
3) Овим браком Бог не само да није био задовољан, већ беше гневан
на Давида; стога се Он појави уснулом пророку Натану, и пожали се на
краља. Натан је био честит и обазрив човек, па, увиђајући да краљеви,
буду ли захваћени страшћу, бивају вођени више њом него правдом, он
се реши да сакрије претње које произиђоше из Божијег беса, те да пове-
де са краљем један добронамеран разговор, и то на начин који следи. На-
тан, наиме, затражи од краља да му да своје мишљење о следећем случају:
„Бејаху једном“, рече он, „двојица људи настањених у истом граду, али је-
дан од њих беше богат а [други сиромашан]. Богати човек имао је велики
број стада стоке, оваца и крава; али сиромашни имаше само једно једи-
но шиљеже. Ово је одгајао заједно са својом децом, и давао му да његову
храну једе обедујући с њима, и према њему гајио исту ону природну неж-
ност коју би ма ко други имао према властитој кћери. Једном, пак, при-
ликом дође некакав странац к богатом човеку, али овај не допусти да се
убије иједно грло из његових стада и тиме погости новодошлица; већ он
посла по овчицу сиромашног човека, и одвоји је од њега, па је приготови
за храну и њоме погости странца.“ Овај говор ванредно узнемири краља,
који изјави Натану да је „овај човек био зликовац чим се могао усудити
да учини такво злодело; и да је једино исправно да буде приморан да чет-
вороструко надокнади јагње, а потом такође и да буде кажњен смрћу.“ На
ово Натан одмах каза да је сâм Давид човек који би морао поднети такве
казне, и то по својим властитим речима, јер је управо он тај који је згре-
шио такав велики и ужасан злочин. Он му тада такође откри и јасно пре-
дочи гнев Божији против њега, оног Бога који га је учинио краљем над
војском Јевреја, и господаром свих племена, као и многих и великих наро-
да који га окружују; оног Бога који га је некада избавио из руку Саулових
и дао му толико жена које је правично и законито оженио; а сада је тог Бо-
га презрео и увредио својом безбожношћу, када је оженио, и овчас за се-
бе има жену другог човека, којег је, излажући га непријатељу, заправо сâм
убио. Због тих ће му примера порочности, рече Натан, тај Бог нанети до-
личне казне: најпре ту да ће његове властите жене силовати један од ње-
гових синова, и да ће он сâм издајством бити потиснут од тог истог сина;
а да ће, премда је он починио те злочине тајно, казне којима ће бити под-
вргнут постати свима видљиве и јавне. „А поврх свега“, рече Натан, „дете
које ти је она родила ускоро ће умрети.“ Када се краљ испрва довољно из-
мучи овим порукама, и сагледа бездан своје осрамоћености, те када са су-
зама и тугом рече да је згрешио (јер он без сумње беше побожан човек, и
без икаквог греха целог свог живота, изузев тог у случају Урије), Бог се на
њега сажали и помири се с њим, обећавши да ће му сачувати једнако жи-
вот и краљевство, јер, будући да виде како се искрено каје за злодела што
их је починио, он више није њиме незадовољан. Потом се Натан, изгово-
ривши ово пророчанство краљу, врати кући.
4) Ипак, Бог посла опаку болест детету што га је Давиду родила жена
Уријина, због које се краљ забрину толико да не хтеде узимати храну се-
дам дана, иако га његове слуге на то готово присиљаваху; он још и обуче
црне погребне хаљине и паде ничице, и лежаше на земљи у саргији, мо-
лећи Бога за опоравак детета, јер је тако жарко волео његову мајку; али
када, после седам дана, дете премину, краљеве слуге се не усудише да му
то кажу, верујући да ће када за то буде сазнао још мање бити вољан да
прихвати храну или ма коју другу бригу о себи, имајући разлог у жалос-
ти због смрти свога сина, будући да је чак и док дете беше само болесно
Давид тако силно изнуривао себе жалећи за њиме; али када краљ приме-
ти да су му слуге посве пометене и да изгледају попут неког ко се прет-
вара желећи да нешто сакрије, он схвати да је дете мртво. Па када позва
једног од слугу к себи, и откри да је одиста тако, он се подиже и опра, те
обуче беле хаљине, и дође до Ковчега Божијег. Такође заповеди слугама
да поставе вечеру пред њим, чиме веома изненади и родбину и слуге, јер
ништа од тога није радио док дете беше болесно, а све ово учини сада ка-
да оно беше мртво. Због тога, када први пут допусти да му се постави пи-
тање, ови га умолише да им каже разлог таквог његовог понашања; а он
их тада назва невештим људима, те их упути како је имао наде у опоравак
детета док је оно било живо и према томе исправно чинио све што је за
њега могао, мислећи да ће таквим средствима учинити Бога милостивим
према њему; али да сада, када је дете ипак мртво, више нема никаквог по-
вода за жалост, будући да је она надаље бесциљна. А када ово изговори,
окупљени похвалише краљеву мудрост и разборитост. Он потом поново
леже са својом женом Витсавејом, а она затрудне и роди сина, а по запо-
вести пророка Натана детету дадоше име Соломон.
5) За то је време Јоав жестоко мучио опсађене Амоните, одсекавши их
од воде и лишавајући их и других средстава неопходних за опстанак, све
док они не падоше у очајну жудњу за храном и пићем, будући да су за-
висили само од једног маленог бунара, а ни из овог се нису усуђивали да
пију одвише слободно, да не би сасвим пресахнуо. Тако Јоав о свему из-
вести краља, те га наговори да лично дође и заузме град, како би могао
понети част победе. Ово Јоавово писмо краљ прихвати као знак доброна-
мерности и оданости, те покрете са собом своју сопствену војску и пође
да разори Раву; а када је напокон силом заузе, он је предаде војницима да
је опљачкају; он сâм узе круну краља Амонита, која је тежила један талант
злата87 а у средишту имала драги камен сардоникс; и ову је круну Давид
касније увек носио. Такође је пронашао и много других сасуда у граду,
таквих да им једнака беше раскош изгледа и вредност цене; а што се тиче
људи, најпре их је мучио88, а потом побио; а када је силом заузимао и оста-
ле градове Амонита, према њима се опходио на начин истоветан овоме.
КАКО ЈЕ АВЕСАЛОМ УБИО АМНОНА, КОЈИ ЈЕ СИЛОВАО СВОЈУ
ВЛАСТИТУ СЕСТРУ; И КАКО ЈЕ БИО ПРОТЕРАН И ПОТОМ ПОНО-
ВО ПОЗВАН ОД СТРАНЕ ДАВИДА
1) Када се краљ вратио у Јерусалим, тугаљива несрећа задесила је ње-

гов дом, и то у следећим околностима: он је, наиме, имао кћер која беше
још невина, и веома привлачна, толико да је у лепоти превазилазила све
жене; њено је име било Тамара, и имала је исту мајку с Авесаломом. До-
годило се, међутим, да се Амнон, Давидов најстарији син, у њу заљубио, и
не бивајући у стању да оствари своју пожуду због њене невиности и над-
зора под којим се налазила, он се нађе потпуно ван себе од жеље, штави-
ше, његова му жудња поче тако изједати тело да стаде мршавити, а и кожа
му поче мењати боју. Он је, међутим, имао једног пријатеља и рођака, по
имену Јенадав, који је у Амнону препознао ту скривану страст, будући да
је био ванредно уман човек, велике виспрености. Када је, дакле, Јенадав
видео да Амноново тело свакога јутра није онакво какво би морало би-
ти, он дође до њега и затражи да му младић каже који је томе узрок, уз то
му одмах рекавши како нагађа да то стање происходи из љубавне страс-
ти. Тако је Амнон признао наклоност коју је осећао према својој сестри
са којом је имао истог оца. Чувши то, Јенадав га посаветова којим би до-
мишљатим начином могао удовољити својим жељама; убеди га, наиме,
да се тобоже начини болесним, те му рече да потом, када његов отац буде
дошао да га посети, овога умоли за дозволу да сестра може доћи и припо-
магати му у оздрављењу, јер да ће, уколико тако буде урађено, њему бити
боље и моћи ће се брже опоравити од своје болести. И тако Амнон леже у
кревет претварајући се да је болестан, онако како га је Јенадав саветовао.
А када му дође отац, распитујући се како му је, младић га замоли да му по-
шаље сестру, на шта Давид одмах изда наређење Тамари да дође до брата;
а када се она појави, Амном је замоли да му направи колаче и испече их
у пећници, те да то све учини својим рукама зато што ће му они боље чи-
нити уколико их прими из њених руку. Девојка, тако, поклече пред погле-
дом свог брата, и направи му колаче које испече у пећи, те му их донесе;
али их он у тај час не хтеде пробати, већ даде налог слугама да се сви који
ту беху удаље из његове собе, стога што је намеран да се одмори од вреве
и узнемиравања. Па чим заповеђено беше извршено, он затражи од своје
сестре да му донесе вечеру у унутрашњу одају; а када она дође, он је задр-
жа уз себе те је поче наговарати да легне с њим, на шта девојка узвикну,
рекавши: „Не, брате, немој ме силити, и немој бити толико зао да прекр-
шиш законе и доведеш себе до највеће пометености. Обуздај своју непра-
вичну и нечисту пожуду, од које наш дом неће снаћи ништа друго до ос-
рамоћења и немилости.“ Такође га посаветова да говори с оцем о ономе
што осећа, јер ће му он свакако дозволити [да је ожени]. Она је овако го-
ворила, желећи да тренутно избегне братовљеву насилну страст. Али јој
он не допусти да узмакне, већ, горећи од жудње и заслепљен жестином
своје страсти, он је силом обљуби. Али чим је Амнон задовољио своју по-
жуду, он истог часа омрзе сестру и стаде јој упућивати речи прекора, на-
ложивши јој да се подигне и удаљи. А када она рече да је то још увредљи-
вије понашање од претходног уколико јој, сад када ју је силовао, не допус-
ти да остане с њим до вечери, већ јој налаже да иде за видела када се мо-
же срести с људима који ће постати сведоци њене срамоте — он заповеди
свом слузи да је избаци из куће. Тамара је била дубоко огорчена повредом
и насиљем који су јој нанесени, те искида своју лабаву горњу хаљину (јер
су девице у старо доба носиле такве хаљине привезане око руку и пуште-
не до ножних зглавака, како се не би виделе доње хаљине) и посу се пепе-
лом по глави, па изиђе усред града, плачући и наричући због насиља којем
је била изложена. Ту је, међутим, срете њен брат Авесалом, који је упита
каква ју је жалосна ствар задесила те је у таквом стању; а када му она рече
каква јој је увреда нанесена, он је утеши, и затражи од ње да остане мирна
и све прими стрпљиво, те да то што ју је брат изложио разврату не про-
цењује као увреду. Тако она попусти пред његовим саветом, те престаде
плакати и откривати мноштву минуло силовање; па задуго настави живе-
ти као удовица са својим братом Авесаломом.
2) Када је Давид сазнао шта се догодило, нађе се озлојеђеним Амноно-
вим поступцима; али будући да је према њему гајио нарочиту наклоност
стога што овај беше његов најстарији син, он се присили да га не казни;
али је зато Авесалом мотрио на погодну прилику да се освети за овај зло-
чин, ради кога је брата неумољиво замрзео. И онда, када је минула и друга
година након што је окончано насиље над његовом сестром, а Авесалом
требало да пође да стриже властите овце у Валазору, који је град у поседу
племена Ефраимовог, он замоли оца и браћу да дођу на гозбу код њега; а
када се Давид извини, не желећи да сину буде на терету, Авесалом свејед-
но затражи да му ипак пошаље браћу, што овај и учини. Тада Авесалом
наложи својим слугама да када буду видели Амнона пометеног и поспа-
ног од вина, а он, Авесалом, им буде дао знак, приђу и не стрепећи ни од
кога убију Амнона.
3) Ово се и догоди јер слуге учинише што им је заповеђено, а остала
браћа беху запрепашћена и узрујана јер се уплашише за себе, те се истог
трена нађоше на коњима и одјахаше право своме оцу; али их је неко пре-
духитрио, већ стигавши да дојави Давиду како су му, наводно, сви синови
побијени Авесаломовом руком; због тога Давид посрну под неизмерном
тугом: јер изгледаше да је наједном усмрћено толико његових синова и то
од стране њиховог рођеног брата; и управо то сазнање, да их је побио не-
ко најрођенији, још силније увећа његову жалост за њима. Тако се он и не
упита који је разлог тог покоља, нити се стрпи да чује ма шта више, што је
ипак било разумно да учини када му је већ тако велика, и управо због так-
ве величине невероватна, несрећа припала: јер он искида одећу са себе и
баци се на под, те на тај начин поче оплакивати губитак свих својих сино-
ва, и то једнако оних који су, како је обавештен, убијени, и оног који их је
убио. Али Јонадав, син његовог брата Сема, увери га да се не одаје толикој
тузи, јер што се тиче остатка његових синова он не верује да су убијени,
будући да не види разлога за такву сумњу, али да другачије стоје ствари
са Амноном јер није немогуће да се Авесалом одважио да га убије због ув-
реде коју је нанео Тамари. У међувремену, велика бука од наиласка коња,
и метеж од неколицине људи који нахрупише, одврати Давидову пажњу
к њима: то беху краљеви синови који су побегли са гозбе. Тако их њихов
отац срете док још беху потресени и ожалошћени, па и сам подели жа-
лост с њима; али је уистину било више него што је очекивао то што је по-
ново видео те своје синове, будући да је мало пре тога чуо да су пострада-
ли. Ипак, сузе се леваху на обе стране: браћа су оплакивала убијеног бра-
та, а отац сина. А Авесалом одбеже у Гесур к своме деди са мајчине стране,
који је био краљ те земље, те је код њега остао пуне три године.
4) Али је Давид имао план да пошаље по Авесалома и то не зато да би
овај био кажњен, већ да би могли живети заједно, јер је силина Давидо-
вог гнева јењала с проласком времена. Заправо је Јоав, заповедник њего-
вог оружаног људства, био тај који га је углавном наговорио да уради та-
ко — Јоав је, наиме, поткупио једну обичну жену опхрвану старошћу да
оде до краља у жалобној одећи, која му је рекла да су двојица њених си-
нова имала међусобне грубе несугласице, те да је у наставку тих трвења
дошло до отвореног сукоба, у којем је један био посечен руком другога, и
преминуо; сада је жена тражила од Давида да посредује у том случају, и да
јој учини услугу којом би њен преостали син био спасен од насиља рођа-
ка који биху веома ревносни у одлуци да га убију, а она сама више не би
била лишена наде да ће јој у њеним позним годинама син бити потпора
и утеха; јер ако краљ спречи ово убиство њеног сина од стране оних који
жарко желе да га почине, биће то услуга коју само Давид може да удели,
будући да се рођаци неће другачије уздржати од своје намере осим због
страха од краља. А када је он дао пристанак на то што га је жена молила,
она му овако одговори: „Дугујем ти захвалност за доброћудност којом са-
жаљеваш моју старост, и спречаваш губитак мог јединог преосталог де-
тета; али да би ме уверио у ову своју љубазност, буди ти први који ће се
помирити са својим властитим сином, и прекини се срдити на њега; јер
како ћу се ја заиста уверити да ћеш ми уистину уделити ову милост, док
ти и сам устрајаваш на сличан се начин одајући гневу према свом власти-
том сину? Јер је будаластa ствар тврдоглаво додавати другога своме већ
мртвом сину, док за усмрћење нечијег туђег сина ти не дајеш свој приста-
нак.“ И сада краљ увиде да је ова измишљена прича заправо наговор по-
текао од Јоава, и да је посве његово лукавство; а када, испитавши старицу,
непобитно стиже до уверења да је заиста тако, он позва Јоава и рече му
да је задобио оно што је тражио стога што је и он сâм слично расуђивао;
те му тако наложи да доведе Авесалома натраг, јер да сада више на њега
није огорчен, већ је прекинуо с љутњом. Чувши то, Јоав се поклони пред
краљем и бодро прими његове речи, те истог часа пође у Гесуру, одакле
поведе Авесалома са собом, те се обојица вратише у Јерусалим.
5) Ипак, краљ је претходно послао умирујућу поруку свом сину коме
поручи да се по доласку одмори у својој властитој кући, јер краљ још увек
није сматрао да је у стању прикладном њиховом сусрету. Сходно овоме,
послушавши очеву заповест, Авесалом избегну да се појави у његовом
присуству, и задовољи се знацима поштовања указаним му преко њего-
ве властите породице. Његова лепота, пак, уопште није била умањена би-
ло теретом несрећа под којим се налазио, било изостајањем оне неге која
је примерена краљевом сину, јер је Авесалом још увек превазилазио све
људе висином свог тела, и изгледао привлачније [у лепоти лика и поја-
ве] од оних који су најраскошније живели. И заиста, таква беше дебљина
власи његове косе, да се само с великом тешкоћом могла шишати сваких
осам дана, а ова је коса свеукупно тежила две стотине шекела89. Авесалом
је живео у Јерусалиму две године, и постао отац тројице синова и једне
кћери, која је била ванредно лепа и коју је касније за жену узео Ровоам,
син Соломонов, те је са њом добио сина по имену Авијам. У међувремену
је Авесалом послао поруку Јоаву, и од њега затражио да оца посве умири
гледе односа према њему, као и да га умоли за пристанак да дође до ње-
га и са њим разговара. Али када Јоав одби да тако учини, Авесалом посла
неке од својих властитих слугу да запале ватру на пољу које је припадало
Јоаву, што овај схвати те одмах дође до Авесалома и извини му се за прет-
ходно одбијање да му удовољи, али га и упита зашто је тако поступио. На
ово Авесалом одговори: „Ја сам измислио ово лукавство да бих те довео
до нас јер ти ниси марио да извршиш налог који сам ти поставио, а који
беше тај да ме помириш с оцем; и ја те заиста молим, сада када си овде, да
посве умириш оца у односу према мени, будући да овај свој долазак овде
процењујем као мучнији него пређашње прогонство све док се продужа-
ва гнев мога оца.“ Овиме је Јоав био наговорен, те се сажали на несрећу
у којој се налазио Авесалом, и постаде његов посредник код краља. А на-
кон што је потом Јоав разговарао с Давидом, он ускоро донесе Авесалому
изразе таквог пријатељског држања Давидовог, да је овај одмах послао по
сина да га посети; а када се Авесалом пред краљем стропошта ничице на
тле, и замоли за опроштај његових увреда, краљ га подиже, и обећа му да
ће заборавити оно што је претходно учињено.
О АВЕСАЛОМОВОЈ ПОБУНИ ПРОТИВ ДАВИДА И О АХИТОФЕЛУ И
ХУСАЈУ; КАО И О СИВИ И СИМЕЈУ, И О ТОМЕ КАКО СЕ АХИТОФЕЛ
ОБЕСИО
1) Захваљујући успеху код краља Авесалом се снабдео великим бројем

коња и бојних кола, и то у веома кратком року. Поврх тога имао је увек пе-
десет штитоноша са собом, и долазио је рано свакога дана у краљеву па-
лату и говорио оно што беше мило онима који су тражили правду и из-
губили своје парнице, као да се то догађало услед потребе за добрим са-
ветницима око краља, или можда стога што су судије погрешиле доно-
сећи неправичне пресуде, због чега је Авесалом постепено стекао непо-
дељену наклоност људи. Говорио им је да када би њему била поверена так-
ва власт, он би свакако делио правду на најнепристраснији начин. Када је
себе учинио тако омиљеним међу народом, помислио је да је већ стекао
и наклоност војске која је народ обезбеђивала; па када је прошло четири
године од очевог помирења с њиме, он дође до Давида, и замоли га да оде
у Хеврон и принесе жртву Богу, јер му се на то заветовао када је побегао
из земље. Па када Давид услиши овај његов захтев, он сместа пође тамо,
и велико мноштво се покрете заједно с њим, јер је он и послао по велики
број људи да тако учини.
2) Међу њима пође и Ахитофел Гилонит, Давидов саветник, као и две
стотине људи из Јерусалима који нису знали за Авесаломове стварне на-
мере, већ су послани да присуствују приношењу жртве. Тако Авесалом од
стране свих ових би [изван Јерусалима] проглашен за краља, а то управо
беше оно што је желео постићи овим лукавством. Чим су ове вести стиг-
ле до Давида, и он био у потпуности обавештен о ономе што уопште није
очекивао од свог сина, он се уплаши пред овим безбожним и дрским по-
духватом, чудећи се како је Авесалом одмакао тако далеко од сећања на
опроштену увреду, да се могао подухватити још горег и гнуснијег преду-
зећа: да, прво, лиши Давида краљевства које му је Бог дао; и, друго, да уз-
ме живот свог властитог оца. Он се отуда реши да побегне у делове земље
с друге стране Јордана, те тако позва своје најприсније пријатеље и пре-
несе им све што је чуо о махнитости свога сина. Он сâм се повери Богу,
препустивши му да Он пресуди између свих њихових поступака, па ос-
тави бригу о својој краљевској палати својим иночама којих беше десет,
па потом напусти Јерусалим, бивајући својевољно праћен остатком ору-
жаног људства, који журно пођоше с њим, а посебно оних шест стотина
људи који беху уз њега још од његовог првог бекства у данима Саула. Али
он наговори Авијатара и Садока, првосвештенике, који су већ решили да
пођу с њим, као и све Левите којима је био поверен Ковчег савеза, да ипак
остану, надајући се да ће га Бог ослободити и без њихове сеобе, али им на-
ложи да га тајно обавештавају како се одвијају ствари, при чему је њихове
синове, Ахимаса, сина Садоковог, и Јонатана, сина Авијатаровог, наиме-
новао за верне и савесне извршиоце у свим пословима извештавања; али
је Итај Гитрит пошао с њим не марећи да ли му Давид то допушта или не
будући да га је овај наговарао да остане, због чега се краљ најпосле показа
још пријатељскији према њему. Али када се он босоног попе на Маслино-
ву гору, и сви који су га пратили беху у сузама, рекоше му да је Ахитофел
са Авесаломом, и на његовој страни. То што сада чу додатно појача њего-
ву жалост, и он жарко замоли Бога да растави ум Авесаломов од Ахито-
фела, јер се бојао да ће га овај убедити да послуша његов опаки савет, јер
је Ахитофел био изузетно разложан човек, и веома оштровид у сагледа-
вању онога што је требало чинити у своју корист. Када се Давид доможе
врха планине, он обухвати погледом град и помоли се Богу с обиљем су-
за, као да је већ изгубио своје краљевство, а управо у том часу и на том
месту срете га један његов одани пријатељ, по имену Хусај. Када га Давид
виде како хода у поцепаној одећи и главе посуте пепелом, обузетог јади-
ковањем због промене стања у држави, краљ га утеши и ободри да преки-
не са жалошћу; штавише, напослетку га замоли да пође натраг Авесало-
му и да се учини као да је његов присташа, те да похвата његове најтајније
намере, и да противречи саветима Ахитофеловим — а све то јер он, Хусај,
не може учинити краљу толико добра бивајући с њим, колико може бора-
већи код Авесалома. Тако ове Давидове речи надвладаше Хусајеву жалост
и жељу да остане уз краља, те га овај напусти и стиже у Јерусалим где се и
сам Авесалом нешто касније појави.
3) Када је Давид мало поодмакао, он срете Сиву, слугу Мефивостаје-
вог (којег је био послао да се стара о поседима што их је дао овом сину Јо-
натановом и унуку Сауловом), са паром магараца, оптерећених намир-
ницама, и Сива пожеле да краљ од ових узме онолико колико је потреб-
но њему и његовим пратиоцима. А када га Давид упита где је оставио
Мефивостаја, Сива рече да га је оставио у Јерусалиму у очекивању да бу-
де изабран за краља у текућој пометњи, сећајући се добробити које је на-
роду јерусалимском поклањао Саул. Ову вест Давид прими са великом
озлојеђеношћу, и одмах даде Сиви све што је претходно уделио Мефи-
востају, јер одлучи да је много примереније да Сива овим располаже него
други; и овоме се Сива силно узрадова.
4) Када Давид стиже до места званог Ваурим, ту срете једног Сауло-
вог рођака, чије име беше Симеј, и који се поче бацати на њега камењем,
узвикујући погрдне речи; па како краљеви пријатељи окружише Дави-
да да би га заштитили, Симеј још више устраја у погрдама, и назва краља
крвником и виновником свих могућих несрећа. Такође га позва да на-
пусти земљу као нечист и проклет; па још и захвали Богу што га је ли-
шио краљевства, кажњавајући га за увреде које је починио свом господа-
ру [Саулу], и то користећи његовог властитог сина. Али када већ сви беху
раздражени против тог човека, а посебно Ависај који науми да убије Си-
меја, Давид задржа његов бес. „Не придружујмо“, рече он, „још једну све-
жу несрећу онима које већ трпимо, јер се ја заиста ни најмање не обази-
рем на овог пса који лаје на мене: ја сам се потчинио Богу, по чијем се до-
пуштењу овај човек овако дивље опходи према мени; и нема ничег чудног
у томе да сам обавезан да претрпим ове погрде од њега, када сам дожи-
вео сличне од свог властитог безбожног сина; али ће можда Бог имати са-
жаљења над нама, и ако то буде Његова воља, ми ћемо непријатеље над-
владати.“ Тако он оде својим путем не замајавајући се Симејом, који пође
другом страном планине, добацујући обиље погрдних речи. А након што
Давид стиже до Јордана, он допусти онима који беху с њим да се освеже,
јер беху исцрпљени.
5) Када Авесалом и његов саветник Ахитофел стигоше у Јерусалим
заједно са свим народом, Давидов пријатељ Хусај дође к њима; и овај
указа најдубље поштовање Авесалому, при том му пожелевши да њего-
во краљевство потраје дуго времена и продужи се кроз сва потоња доба.
Али када га Авесалом упита: „Како је дошло до овога да ти, који си био
толико присан пријатељ мог оца, и показивао му се одан у свим стварима,
ниси сада с њиме, већ си га напустио и дошао к мени?“ Хусајев одговор
беше веома умесан и обазрив, јер он рече: „Дужни смо да пратимо Бога и
народно мноштво; па док су ови, мој господару, с тобом, умесно је да их
и ја у томе следим, јер си ти примио краљевство од Бога. Ја ћу отуда, ако
ме удостојиш поверењем, бити и твој пријатељ, и показати исту оданост
и предусретљивост према теби, за које знаш да сам их показивао према
твом оцу. Осим тога, нема ни најмањег разлога за незадовољство текућим
приликама, јер краљевство није пренесено другоме, већ је још увек оста-
ло у истој породици, након што га је син преузео од свог оца.“ Овај говор
убеди Авесалома, који је претходно сумњао у Хусаја. Он затим позва Ахи-
тофела и с њим се посаветова шта му је надаље чинити, а овај га наговори
да пође до краљевих милосница и легне с њима; јер, рече, „овим ће посту-
пком народ поверовати да је твој однос према оцу непомирљив, те ће се
отуда са већом ревношћу борити против Давида, јер су се раније бојали
показивања отвореног непријатељства према њему због очекивања да ће-
те се ви помирити.“ Авесалом остаде убеђен овим саветом, па заповеди
својим слугама да подигну шатор на врху краљевске палате, на очиглед
народу, па затим пође тамо и леже са очевим иночама. Ово се, дакле, до-
годило према пророчанству Натановом, јер је он Давиду прорекао и ука-
зао да ће његов син подићи побуну против њега.
6) Када је овако извршио оно што га је саветовао Ахитофел, Авесалом
и други пут затражи његов савет, овог пута поводом вођења рата против
Давида. Али му на ово Ахитофел само затражи да му додели десет хиља-
да изабраних људи, и обећа да ће му убити оца и потом безбедно вратити
војнике; и још рече да ће му краљевање бити осигурано само ако Давид
буде усмрћен. Авесалом је био задовољан овим саветом, али позва још и
Хусаја, Давидовог пријатеља (јер га је заиста тако и називао); па, обавес-
тивши га о Ахитофеловом плану, он даље упита које је његово мишљење
о том питању. Хусај, пак, беше свестан да ће, уколико Ахитофелов савет
буде остварен, Давид бити у опасности од заробљавања или убиства; сто-
га он покуша да наметне супротно мишљење, и рече: „Ти ниси неупознат,
о краљу, са вредношћу твог оца и оних који су сада с њим; знаш да су они
водили многе ратове и увек се враћали с победом — тако он и сада ве-
роватно борави у логору — јер је веома умешан у ратним лукавствима и
предвиђању обманљивих трикова својих непријатеља; стога ће он с вече-
ри напустити своје војнике, па ће се или сакрити у каквој долини, или ће
поставити заседу на каквој стени; па када наша војска буде повела битку,
његови ће се војници мало повући, али ће нас потом поново напасти, ох-
рабрени краљевом близином; а у међувремену ће се твој отац сам пока-
зати изненадно у јеку битке, уносећи нову смелост у своје властито људ-
ство када се оно нађе у опасности, а до пренеражености доводећи твоје
присталице. Размотри, дакле, мој савет, и размисли о њему, па ако не мо-
жеш другачије до да га препознаш као најбољег, тада одбаци мишљење
Ахитофелово. Пошаљи поруку широм читаве земље Јевреја, и нареди им
да дођу у борбу против твог оца; а ти сам преузми војску, и сам буди за-
поведник у овом рату, и немој поверавати његово вођење другоме; та-
да очекуј да ћеш га с лакоћом поразити, када се отворено суочиш с неко-
лицином његових присташа, а ти сам будеш имао много десетина хиља-
да бораца, који ће бити жељни да ти покажу своју ревност и готовост. А
ако се твој отац буде затворио у неком граду и спремио да подноси опса-
ду, ми ћемо разорити тај град ратним направама и поткопавањем зиди-
на.“ Када Хусај ово изговори, он задоби предност над Ахитофелом, јер
његово мишљење превлада код Авесалома; па ипак, не беше нико други
до Бог онај који је учинио да се Хусајев савет учини најбољим у Авесало-
мовом уму.
7) Тако Хусај похита до првосвештеника Садока и Авијатара, и прене-
се им мишљење Ахитофелово и своје властито, као и одлуку која је доне-
сена о поступању у складу са овим потоњим. Он их зато позва да пошаљу
поруку Давиду, и обавесте га о саветима који су прихваћени; и да, надаље,
затраже од њега да брзо пређе преко Јордана да не би његов син променио
мишљење, и похитао да га гони и тако га спречи да умакне пре него што
се домогне безбедности. Првосвештеници, пак, понајпре беху сакрили
своје синове на одговарајућем месту изван града, како би ови могли одне-
ти Давиду вести о ономе што је утаначено. Сходно томе, они сада к њима
послаше једну слушкињу од поверења, како би им однела вести о Авеса-
ломовом саветовању и заповедила да исто доставе Давиду највећом мо-
гућом брзином. Примивши обавести, синови првосвештеника нису окле-
вали, већ одмах кретоше носећи налоге својих очева стога што беху пос-
већени и одани извршиоци, па судећи да су брзина и одлучност најбољи
знаци верне службе, они похиташе да се сретну с Давидом. Али их један
коњаник виде када беху два фурлонга од града и о њима обавести Авеса-
лома, који сместа посла људе да их заробе; али када синови свештеникâ
спазише ово, они скретоше с пута и упутише се ка једном селу по имену
Ваурим; тамо они затражише од неке жене да их сакрије и омогући им из-
бављење. Она их послуша, те уз помоћ ужета спусти младиће у бунар, па
постави вунене гужве преко њих; а када они који су их гонили дођоше до
ње и упиташе је да ли их је видела, она не одрече да их је сусрела, јер да су
они чак и остали код ње неко време, али да су, како рече, потом отишли
својим путем; па им још и прорече да ће их, уколико их буду непосредно
следили, сигурно ухватити; али када их ни после дугог гоњења ипак ни-
су успели да сустигну, они се вратише назад у град. Видевши да су се љу-
ди из потере вратили одакле су и пошли, и да више нема места страху да
ће младићи бити ухваћени, жена их извуче ужетом, и затражи да наста-
ве путовање, што они и учинише, при чему употребише сву своју ревност
да би пут привели крају, те стигли до Давида и прецизно га обавестили о
свим саветима датим Авесалому. Саслушавши све, Давид заповеди онима
који беху с њим да током ноћи прегазе Јордан, и то сместа, прекинувши
свако оклевање.
8) Али Ахитофел, после одбацивања његовог савета, уседе на магарца
и одјаха до своје властите земље Гилон, па, позвавши сву своју породицу
на скуп, он им тачно пренесе какав је савет дао Авесалому, али будући да
овај њиме није био убеђен, Ахитофел рече да ће Авесалом очигледно по-
страдати, и то у не тако дугом времену, те да ће га Давид савладати и по-
вратити своје краљевство. Због таквог расплета Ахитофел рече да је боље
да он самом себи одузме живот слободном вољом и достојанствено, него
да буде изложен Давидовој казни стога што је радио против њега и сас-
вим на страни Авесалома. Након што им је ово изговорио, он пође до
најскривеније собе у својој кући, и тамо се обеси. Такав је, дакле, био крај
Ахитофела који је самом себи пресудио. А када га његови рођаци скино-
ше с конопца, побринуше се за његову сахрану. Што се тиче Давида, он
је, као што смо рекли, прешао Јордан и стигао до Маханајима, у сваком
погледу красног и снажног града; а сви га угледни људи земље примише
с великим задовољством, једнако због стида што је био присиљен да по-
бегне [из Јерусалима], и због поштовања што су га према њему гајили док
је још живео у благостању. Ови прваци Маханајима беху Варзелај Галаћа-
нин, и Сифар, владар међу Амонитима, као и Махир, главни управитељ
Галада. Сви га они опремише обиљем потрепштина и за њега и његове
пратиоце, толико да овима више није требало ни постеља ни прекривача
за њих, нити векни хлеба а ни вина; штавише, они им допремише и много
стоке за клање, као и свега потребног за окрепљење када су бивали исцр-
пљени, заједно са обиљем других ствари неопходних за живот.
КАКО ЈЕ АВЕСАЛОМ, НАКОН ШТО ЈЕ ПОРАЖЕН, БИО УХВАЋЕН НА
ДРВЕТУ У КОЈЕМ МУ СЕ УПЛЕЛА КОСА, И ПОТОМ УБИЈЕН
1) Такво је било стање Давида и његових следбеника; али је Авесалом

сабрао велику војску Јевреја како би се супротставио свом оцу, те је на-
покон и сâм прешао реку Јордан, и улогорио се недалеко од Маханајима,
у земљи Галаћана, наименовавши Амасу за главног заповедника свег људ-
ства, уместо свог рођака Јоава. Отац овог Амаса био је Итра а мајка Ави-
геја: она и Серуја, мајка Јоавова, биле су Давидове сестре. Али када Давид
преброја своје следбенике, и нађе да их има око четири хиљаде, он се ре-
ши да не оклева чекајући да га Авесалом нападне, већ постави над људ-
ством старешине хиљада и стотина, а целу војску подели на три дела, од
којих је један поверио Јоаву, други Ависају, Јоавовом брату, а трећи Итају,
свом пријатељу и сараднику који је дошао из града Гата; а када се показа
жељан да се и сам бори међу њима, његови му пријатељи то не допусти-
ше, а ово њихово одбијање било је засновано на веома мудрим разлозима:
„Јер“, рекоше, „уколико будемо побеђени док је Давид с нама, изгубиће-
мо све добре наде да се можемо повратити; али уколико буде поражен са-
мо један део наше војске, преостали му се делови могу вратити, и тако се
припремити већа сила, док ће непријатељ природно претпоставити да он
има и другу војску са собом.“ Давид је био задовољан овим њиховим са-
ветом, те реши да сам остане у Маханајиму. И тако, шаљући своје прија-
теље и заповеднике у битку, он затражи од њих да покажу сву могућу рев-
ност и оданост, и да имају на уму какве су све добробити примили од ње-
га, које, ако и нису биле одвише велике, ипак нису биле ни сасвим безна-
чајне. И још их замоли да поштеде младог Авесалома, да не би нека не-
срећа задесила и њега, Давида, када би овај био убијен; и с тим речима он
посла своју војску у битку, и пожеле им победу.
2) Тада Јоав постави своју војску у борбени поредак наспрам неприја-
теља у Великој равници, на месту где је имао шуму иза себе, а Авесалом
је такође довео војску у поље насупрот њему. По започињању битке обе
стране изведоше велика дела снаге и смелости; једна се страна излагала
највећим опасностима, и уз сву расположиву ревност, како би Давид мо-
гао повратити своје краљевство; али ни друга страна ни у чему није зао-
стајала, било у чињењу или у подношењу, како Авесалом не би био лишен
тог истог краљевства и био кажњен од стране оца за свој безочан поку-
шај преврата. Осим тога, они који беху бројнији водили су рачуна да не
буду поражени од оне неколицине која је била са Јоавом и другим запо-
ведницима, јер би то била још и већа срамота по њих, док су се, томе на-
супрот, Давидови војници срчано борили да надвладају тако много десе-
тина хиљада што их је непријатељ имао са собом. Напослетку, Давидови
људи ипак изађоше као победници, будући надмоћнији у личној снази и
вештини ратовања, те се тако упустише и у гоњење преосталих неприја-
теља који бежаху кроз шуме и долине. Неке од ових узеше као заробље-
нике, друге убише, те се догоди да их је тог дана пало око двадесет хиља-
да, и то мање у борби а више у бекству. Али су Давидови људи с посебном
жестином јурили Авесалома, јер је он био лако препознатљив по својој
висини и лепоти. И он сам је био веома уплашен да га се непријатељи не
домогну, те је стога узјахао краљеву мулу и побегао; али како је био но-
шен с великом силином и у брзом покрету као да му је тело сасвим лага-
но, он уплете косу у велике гране квргавог дрвећа које се ширило на све
стране, и тамо се обеси на потпуно изненађујућ начин; а што се тиче ње-
гове животиње она настави даље веома окретно, као да јој господар још
увек седи на леђима; али он, висећи у ваздуху међу грањем, беше ухваћен
од стране непријатеља. Када је један од Давидових војника видео Авеса-
ломов удес, он о томе обавести Јоава, а када му заповедник рече да ће му
дати педесет шекела уколико нациља и устрели Авесалома, овај му одго-
вори: „Не бих убио сина свог господара и кад бисте ми дали хиљаду ше-
кела, посебно зато што смо сви могли чути да је он затражио да тај млади
човек буде поштеђен.“ Али му Јоав наложи да му покаже место на којем
је видео да виси Авесалом, па када га овај показа, Јоав га погоди у срце и
на месту уби, а његове штитоноше стадоше око дрвета, па скидоше мрт-
во тело које потом бацише у велики јаз изван видокруга и набацаше го-
милу камења на њега све док јама није била сасвим испуњена, достижући
једнако изглед и величину какве гробнице. Тада Јоав огласи повлачење и
опозва војнике од даљег гоњења непријатељске војске, како би поштедео
своје сународнике.
3) Авесалом је за себе био подигао мермерни стуб у Краљевом долу,
два фурлонга удаљен од Јерусалима, који је назвао Авесаломовом главом,
рекавши да ће, уколико му и деца буду убијена, бар његово име остати на
том стубу; он је имао три сина и кћер која се, као што смо рекли, звала
Тамара, и која је, након што се удала за Давидовог унука Ровоама, роди-
ла сина по имену Авијам, који је наследио краљевство свог оца; али ћемо
о овоме говорити у делу ових наших приповести који ће томе бити при-
меренији. После, пак, смрти Авесаломове, народ се разиђе и сваки је по-
шао својој кући.
4) Али се догодило да је Ахимас, син првосвештеника Садока, дошао
до Јоава и затражио допуштење да може отићи до Давида и јавити му о
победи, те му донети добре вести да му је Бог подарио своју помоћ и на-
клоност провиђења. Ипак, Јоав није удовољио његовом захтеву, већ му
рече: „Зар ћеш ти, који си увек био гласник добрих вести, сада поћи и
упознати краља са синовљевом смрћу?“ Те тако затражи да Ахимас од на-
мере одустане. Затим позва Кусија, и њему повери исти задатак, да прене-
се краљу оно што је видео. Али када после одласка овога Ахимас поново
затражи да и он буде тај који ће отићи као гласник, уверивши Јоава да ће
пренети само оно што се односи на победу а не и на Авесаломову поги-
бију, Јоав му дозволи да пође до Давида. Он крете путем пречим од оног
којим се други гласник упутио, а којег нико други није знао, те стиже до
Давида пре Кусија. И како је Давид седео између капија90, изглéдајући на-
илазак некога ко ће доћи из битке и саопштити му како је она текла, је-
дан од осматрача виде Ахимаса како трчи, и пре но што је могао разабра-
ти ко је тај, дојави Давиду да је видео неког ко му долази, а који показује
да је благовесник. Мало потом, међутим, осматрач га обавести да долази
и други гласник, на шта краљ одговори да и овај мора бити гласник добра;
но утом је осматрач препознао Ахимаса који беше веома близу, те пренесе
краљу да је то син првосвештеника Садока који трком долази. Овиме Да-
вид беше веома задовољан, јер рече да је он гласник добрих вести, и доно-
си му такве новости из битке какве он и прижељкује да чује.
5) Још док је краљ ово изговарао, појави се Ахимас и дубоко се покло-
ни, а када га краљ упита о бици, он рече да му доноси добре вести о побе-
ди и поново задобијеној власти. А када краљ даље упита шта му има рећи
о његовом сину, он рече да је нагло пошао чим је непријатељ поражен, али
да је чуо велику грају од оних који су гонили Авесалома, и да више није
стигао сазнати, због журбе којом је похитао када га је Јоав послао да оба-
вести краља о победи. Али када и Куси потом пристиже и указа дубоко
поштовање краљу, овај и њега упита о сину, и доби одговор: „Иста судби-
на која је задесила твоје непријатеље припала је и Авесалому.“ Ове речи
нису допустиле било краљу било његовим војницима да се веселе победи,
иако је она била одиста велика; већ се Давид попе до највишег дела гра-
да, и стаде нарицати за својим сином, ударајући се у груди и чупајући ко-
се, мучећи се на сваки начин, и вичући: „О, сине мој! Волео бих да сам и
сâм умро, и с тобом довршио своје дане!“ јер је по природи био нежних
осећања, а посебно је носио дубоко саосећање за овог свог сина. Али ка-
да војска и Јоав чуше да краљ тугује за Авесаломом, осећали су се одвише
посрамљеним да уђу у град попут победника, већ се појавише погружени,
у сузама, као да су потучени. Па док се краљ покривао и жалобно оплаки-
вао сина, Јоав дође до њега и утеши га, рекавши: „О, мој краљевски гос-
подару, ти ниси свестан какву љагу на себе бацаш овиме што чиниш, јер
изгледаш као да мрзиш оне који те воле и који су због тебе прошли кроз
опасности, да мрзиш и себе и своју породицу, а да волиш оне који беху
твоји најљући непријатељи, и да желиш да се придружиш онима којих ви-
ше нема и који су правично усмрћени; јер да је Авесалом задобио победу,
и чврсто се устоличио у краљевској власти, ниједан од нас не би остао у
животу, већ бисмо сви, почевши од тебе и твоје деце, бедно пострадали,
а непријатељи наши ни сузу не би пустили већ би се веселили, казнивши
чак и оне који би се сажалили над нашим несрећама. А ти се, ево, не сти-
диш да чиниш овако у случају свог најгорег непријатеља који се, упркос
томе што ти је син, показао тако на смрт злобив према теби. Остави се,
онда, свог неразумног жаловања, па изиђи да те виде твоји војници, и уз-
врати им хвалом на ревност коју су показали борећи се за тебе; јер ћу ја
лично колико данас убедити народ да те напусти и краљевство пода дру-
гоме, уколико наставиш да се овако понашаш; и тако ћу учинити да за-
иста имаш рашта горко жалити и туговати.“ Ове Јоавове речи учинише
да краљ престане нарицати, јер га доведоше до увиђања свога положаја.
Те тако Давид промени одећу и показа се изгледом присталим да буде
виђен од стране мноштва, па седе крај капија, што се разгласи међу људи-
ма, те сви заједно дотрчаше до њега и поздравише га. И тако је, дакле, би-
ло окончано тренутно стање Давидових послова.
КАКО СЕ ДАВИД, НАКОН ШТО ЈЕ ПОВРАТИО СВОЈЕ КРАЉЕВСТВО,
ПОМИРИО СА СИМЕЈОМ И СИВОМ, И ПОКАЗАО ВЕЛИКУ НАКЛО-
НОСТ ПРЕМА ВАРЗИЛАЈУ; И КАКО ЈЕ, ПОВОДОМ ДИЗАЊА ПОБУ-
НЕ, УЧИНИО АМАСУ ЗАПОВЕДНИКОМ ЊЕГОВОГ ЉУДСТВА, КАКО
БИ ГОНИО СЕВУ; АЛИ ЈЕ АМАСУ УБИО ЈОАВ
1) Они Јевреји који су били с Авесаломом, и који су се повукли из бит-

ке, по свом повратку кући послаше гласнике у сваки град с обавештењем
о милостима што им их је уделио Давид, и о слободи коју им је омогућио,
избавивши их из многих и великих погибељи. Али су жалили што — на-
кон њиховог одбијања његовог права на краљевство, и поверавања вла-
сти другом управитељу којег су сами поставили и који је већ мртав — ни-
су сада замолили Давида да одустане од гнева према њима и остане им
пријатељ какав је и пре био, те да настави са старањем о њиховим посло-
вима и поново преузме краљевство. Ово је било тако често наговештава-
но Давиду, да, при таквом стању ствари, он посла по првосвештенике Са-
дока и Авијатара, како би говорили са владарима племена Јуде, упозора-
вајући их да би било срамота када би друга племена изабрала Давида за
краља пре њих, „a oво тим пре“, рече он, „што сте истога рода са мном, и
делимо заједничку крв.“ Он гласницима такође наложи да им пренесу да
заповедник противничких снага, Амаса, који, иако је био син његове сес-
тре, ипак није наговарао народ да поврати краљевство Давиду, може од
овога очекивати не само помирење, јер је оно већ одобрено, већ и врхов-
но заповедништво над војском које му је и Авесалом био доделио. Сход-
но овим упутствима, након што су разговарали са старешинама племе-
на, и пренели оно што им је краљ заповедио, Садок и Авијатар наговори-
ше Амаса да се подухвати бриге о Давидовим пословима. Тако напослет-
ку Амаса наговори ово племе да сместа пошаље изасланике Давиду, те да
га преко њих замоли да се врате у његово краљевство. Исто урадише сви
Израелити, под сличним Амасиним наговором.
2) Након што је примио изасланике, Давид је пошао у Јерусалим, а пле-
ме Јудино било је прво које је дошло да сретне краља крај реке Јордана. До-
шао је и Симеј, син Геров, са хиљаду људи које је довео из племена Венија-
миновог, и Сива, ослобођени роб Саулов, са својом петнаесторицом сино-
ва и својих двадесеторо слугу. Сви ови, баш као и племе Јудино, направи-
ли су мост [од чамаца] преко реке, како би је краљ и они који беху с њим
могли лако прећи. Па чим је он стигао до Јордана, племе га Јудино поздра-
ви. Симеј се такође попе на мост, те се дохвати Давидових ногу и замоли га
да му опрости зато што га је увредио, и да не буде одвише љут према ње-
му нити да њега узме за пример строгости под својом новом влашћу; већ
да уважи његово покајање због занемаривања својих обавеза као и то да се
побринуо да међу свима буде први који му је дошао. Док је он овако пре-
клињао краља терајући га на сажаљење, Ависај, Јоавов брат, рече: „Неће
ли овај човек умрети због тога што је ружио краља којег је Бог поставио
да влада над нама?“ Али се Давид окрете к њему и одговори: „Зар ника-
да нећете одустати, ви синови Серујини? Не дижите, молим вас, нове не-
среће и побуне међу нама, сад када је претходна окончана; јер не желим да
заборавите да данас почиње моја владавина, те се зато заклињем да ћу оп-
ростити свим увредиоцима заслужене казне, не замерајући никоме за оно
што је згрешио. „Буди зато“, рече, „о, Симеју, спокојан, и уопште се не бој
да ћеш бити убијен.“ И тако му се овај најдубље поклони, и пође даље.
3) И Мефивостај, Саулов унук, срете Давида, одевен у просјачку одећу
и са запуштеном косом; јер након што је Давид побегао он је био у таквој
жалости да више није скраћивао косу, нити је прао одећу, осуђујући себе
на подвргавање таквим испаштањима због промене у краљевим прили-
кама. Испоставило се да је био неправедно оклеветан код краља од стра-
не Сиве, његовог посилног. Када је поздравио краља и поклонио се у знак
страхопоштовања, Давид га упита зашто није с њим напустио Јерусалим и
придружио му се за време бекства. Мефивостај одговори да за овај непри-
лични поступак дугује Сиви, зато што се, након што му је наређено да при-
преми ствари за полазак с краљем, овај за то уопште није побринуо, већ га
је гледао као да није ништа више од обичног роба; „и заиста“, рече, „да сам
имао ноге здраве и јаке, никада те не бих напустио, јер би их могао упо-
требити за бекство; али ни то није све од увреда што ми их је нанео Сива,
спречивши ме у дужности према теби, мој господару, већ ме је поред то-
га и клеветао, и о мени говорио лажи што их је сам измислио; али знам да
твој ум неће уважиати ове лажне оптужбе, већ да је правично настројен и
наклоњен истини, због чега је такође у твоју корист превладала воља Бо-
жија. Јер када си живот траћио у највећој опасности од мог деде и када је
потом, због тога, читава наша породица могла праведно бити уништена,
ти си се показао благим и милосрдним, и заборавио си све те увреде када
си с правом, да си их држао у сећању, могао показати своју моћ у нашем
кажњавању; али ти си ми досудио да будем твој пријатељ и сваког ме дана
гостио за својим столом, и ничег ми није недостајало од оног што би какав
твој рођак кога највише поштујеш могао очекивати.“ Након што је ово из-
говорено, Давид се реши да нити казни Мефивостаја, нити да осуди Сиву
зато што је лагао свог господара; већ му рече да будући да је [претходно]
доделио читаво његово имање Сиви, стога што он није пошао с њиме, тако
ће му [сада] обећати опроштај и наредити да му буде повраћена једна по-
ловина овог наслеђа. Али на ово Мефивостај одговори: „Нека ипак Сива
задржи све; мени је довољно да си ти повратио своје краљевство.“
4) Давид надаље затражи да му се Варзилај Галаћанин, тај велики и
ваљани човек, и онај који му је сабрао тако обилну испомоћ у Маханаји-
му и штитио га све до Јордана, придружи у Јерусалиму, јер му је обећао
да ће се у старости опходити према њему са свим могућим поштовањем, а
сада је желео да се за њега постара и пружи му сваку бригу. Али је Варзи-
лај био толико жељан да живи у својој кући, да замоли краља за извињење
и дозволу да га не мора посећивати, рекавши уз то да су његове године
одвише бројне да би уживао у задовољствима [двора], будући да је он та-
да имао осамдесет година те је отуда већ све припремио за своју сахрану
и смрт; те тако он затражи да само тиме буде награђен, и одби краља, јер
због својих година није имао склоности према храни или пићу, а и његове
уши беху одвише оглувеле да би чуле звук свирала, или мелодије других
инструмената, такве у којима они што живе с краљем могу уживати. Када
он ово затражи тако ватрено, краљ му рече: „Отпустићу те, али ми мораш
дати свога сина Симхама, коме ћу, уместо теби, моћи да уделим сваку до-
бробит.“ Тако Варзилај остави сина са краљем и, одавши му поштовање,
пожеле му такав завршетак свих његових послова какав је у сагласности
с његовим властитим хтењима, па се врати кући. А Давид дође до Галгала,
водећи са собом половину људства [Израела], и [читаво] племе Јудино.
5) Најугледнији људи земље дођоше, пак, к њему у Галгал водећи ста-
новништво, и пожалише се на племе Јудино да је тајно дошло до Давида
и тако учинило прекршај, с обзиром да су сви морали бити здружени и
равнопрвни и са једном и истом намером, да се са њим сусретну. Али ста-
решине племена Јудиног замолише остале да не буду незадовољни тиме
што су предухитрени; јер, рекоше, „ми смо Давидови рођаци и само због
тога ми пре свих бринемо за њега и волимо га, те смо отуда први до ње-
га и дошли“, додавши да они ипак нису због свог раног доласка прими-
ли никакве поклоне од краља, такве који би у њима који долазе последњи
могли створити ма какву нелагоду и узнемирење. Ипак, и пошто ово из-
говорише старешине племена Јуде, прваци осталих племена се не умири-
ше, већ рекоше даље: „О, браћо, ми не можемо друго до чудити вам се ка-
да сте краља назвали само вашим рођаком, с обзиром на то да је он од Бо-
га примио моћ над свима нама заједно зато да би нас све морао уважава-
ти као рођаке; јер цели народ има једанаест делова у себи, и ваш је стога
само један део, док је наш, поврх тога, и старији од вашег; отуда се нисте
понели правично када сте дошли до краља на овај крадомичан и од дру-
гих утајен начин.“
6) За време док су се старешине овако расправљале, један опаки чо-
век који је налазио задовољство у сваковрсним подбуњивањима (његово
име било је Сева, син Вихријев, из племена Венијаминовог), устаде усред
мноштва, па повика, овако им говорећи: „Ми немамо удела у Давиду, ни-
ти наслеђа у сину Јесејевом.“ А када упути ове речи, он задува у трубу и
објави рат против краља; а сви окупљени напустише Давида и пођоше за
Севом; једино племе Јудино остаде с краљем и смести га у његову краљев-
ску палату у Јерусалиму. А што се тиче иноча са којима је његов син Аве-
салом лежао, Давид их пресели у другу кућу, и нареди онима који су се о
њима старали да им обезбеде обиље потрепштина, али да му више никада
не прилазе. Такође је наименовао Амаса за заповедника својих оружаних
снага, и даде му исти онај високи положај што га је раније заузимао Јоав;
па му одмах заповеди да од племена Јуде сакупи што је бројније људство,
и да дође к њему у року од три дана, како би му могао уручити сву своју
војску и послати га да се бори против [Севе] сина Вихријевог. Али када
је Амаса изишао, и понешто оклевао у сакупљању војске те се још није
враћао, трећега дана краљ рече Јоаву: „Није умесно да правимо ма какво
одлагање овог похода против Севе, да не би он сам стигао да окупи број-
ну војску и постао узроком велике несреће, погодивши наше прилике те-
же од самог Авесалома. Због тога ти бар немој више чекати, већ узми оно-
лику војну силу колику је тренутно имаш при руци, то јест оних [старих]
шест стотина војника и свог брата Ависаја, па пођи у потеру за нашим
непријатељем, и настој да се сукобиш с њим где год да га сустигнеш. По-
жури да га предухитриш, да се не би домогао каквих брањених градова и
проузроковао нам много труда и патње пре но што га успемо ухватити.“
7) Тако се Јоав без одлагања и великом брзином покрете из Јеруса-
лима у потеру за Севом, узевши са собом свог брата и оних шест стоти-
на људи, те издавши наређење остатку војске која је остала у Јерусалиму
да га прати; па када стиже у Гаваон, село које се налази на четрдесет фур-
лонга удаљености од Јерусалима, Амаса доведе велику војску са собом, и
пресрете Јоава. Јоав је имао припасан мач, и свој прсник преко груди, па
када Амаса дође близу да га поздрави, Јоав се веома потруди да му мач
испадне такорећи случајно; тако га он подиже са тла, и док се приближа-
вао Амаси који је тада био близу њега, као да ће га пољубити, он га шчепа
за браду једном руком, а другом, у којој је држао мач, овога снажно убо-
де у трбух, и на месту га уби. Овај безбожни и надасве гнусни злочин Јо-
ав је починио над ваљаним младићем и својим рођаком, и таквим који
му никакву увреду није скривио, и то само због љубоморе што ће овај до-
бити заповедништво над војском, и бити једнаког достојанства с њиме
код краља; а због истог је разлога некада убио и Авенира. Али што се ти-
че тог првог злочина, њему је смрт брата Асаила давала привид освете и
омогућила му подесан изговор, учинивши тај злочин опростивим; али у
овом Амасином убиству није било таквог заклањања. Након што је тако
убио овог заповедника, Јоав настави да гони Севу, оставивши са мртвим
телом једног човека коме је било наложено да наглас објави војсци како је
Амаса правично убијен и заслужено кажњен. „Али“, рече он, „уколико сте
уз краља, следите Јоава као свог заповедника и Ависаја, Јоавовог брата.“
Ипак, будући да је тело лежало на путу и да је целокупно људство дотр-
чало до њега, где је, као што је обично случај с мноштвом, стајало чудећи
се, онај који је чувао тело помери га одатле и однесе до једног места врло
удаљеног од пута, где га положи на земљу и покри својом одећом. Након
што је то учињено, цела војска настави да следи Јоава. Како је он гонио
Севу кроз читаву земљу Израела, најзад му неко дојави да се овај налази
у једном снажном граду званом Авел–Вет–Маха. Јоав се зато упути тамо,
и постави војску око њега, укопавши је свуда уоколо, те нареди људима да
поткопају зидине и разруше их; а будући да му народ у граду то не допус-
ти, он беше веома незадовољан њима.
8) Ту се, међутим, нађе једна пореклом незнатна жена, па ипак вео-
ма умна и промућурна, која се, видевши свој родни град изложен крајњој
невољи, попе на зид и, понад сукобљених људи, позва Јоава; а када он
дође до ње, она му поче говорити да „Бог поставља краљеве и заповед-
нике војски како би могли смицати непријатеље Јевреја и заводити све-
општи мир међу њима; али ти, Јоаве, настојиш да разориш и истребиш
једну од престоница Израелита, која ти ни за какву увреду није крива.“
Али он одговори: „Бог наставља да буде милосрдан према мени: распо-
ложен сам да избегнем убијање ма ког од људи, и још мање да разорим
град; а ако ми људи изруче Севу, сина Вихријевог, који се побунио про-
тив краља, ја ћу прекинути опсаду и повући војску с овог места.“ Чим је
жена чула Јоавове речи, она затражи од њега да на неко време прекине с
опсадом, јер ће настојати да он добије главу свог непријатеља избачену из
града. Тако она сиђе до суграђана, и рече им: „Хоћете ли бити толико не-
разумни да бедно пострадате заједно са децом и женама вашим, због јед-
ног подлаца о коме нико од вас ништа не зна? И хоћете ли да њега имате
за краља уместо Давида који је према вама био тако велики добротвор, те
ћете једини супротставити свој град оваквој моћној и снажној војсци?“
Тако женино мишљење превлада, и они одсекоше главу Севи и избацише
је Јоавовој војсци. Када ово би урађено, краљев заповедник затруби пов-
лачење и прекиде опсаду. А када се врати у Јерусалим, краљ га поново на-
именова за војсковођу целог народа. Краљ такође постави Венају за запо-
ведника стражара и оних шест стотина људи, као и Адорама за надзорни-
ка убирања пореза, а Саватија и Ахилаја за летописце. Сеју је поставио за
писара, а Авијатар и Садок остадоше првосвештеници.
КАКО СУ ЈЕВРЕЈИ ИЗБАВЉЕНИ ОД ГЛАДИ КАДА СУ ИМ ГАВАОЊА-
НИ ПРИЗВАЛИ КАЗНЕ ЗА ОНЕ МЕЂУ ЊИМА КОЈИ НЕКАДА БЕХУ
УБИЈЕНИ; А ТАКОЂЕ И КАКВЕ СУ ВЕЛИКЕ ПОДУХВАТЕ ПРОТИВ
ФИЛИСТИНАЦА ИЗВЕЛИ ДАВИД И ДРУГИ ВАЉАНИ ЉУДИ ОКО
ЊЕГА
1) Након овога, а у време када је земља била веома измучена великом

глађу, Давид усрдно мољаше Бога да буде милосрдан према свом народу,
и да њему, краљу, открије узрок ове пошасти као и то и какав се лек може
наћи за такво страдање. А када пророци одговорише да Бог овим дарује
освету Гаваоњанима према којима се краљ Саул понео зло јер је издајом
неке међу њима побио, не држећи се завета којим су им се Јошуа и сенат
једном заклели на пријатељство. Ако ће, отуда, рече Бог, краљ дозволити
да буду освећени побијени Гаваоњани на начин на који они то желе, Он
обећа да ће се помирити с Јеврејима и ослободити људе од беде у којој су
се нашли. Чим, дакле, краљ увиде да је управо то оно што Бог од њега за-
хтева, он посла по Гаваоњане и упита их за њихове прохтеве; а када они
затражише да им се изруче седморица потомака Саулових како би били
кажњени, Давид их послуша и изручи тражене, осим што поштеди Мефи-
востаја, сина Јонатановог. Тако, када Гаваоњани добише ове људе, они их
казнише како су нашли за сходно; после чега Бог поче слати кишу, и об-
нови земљу, учинивши да као и обично доноси плодове ослободивши је
суше, тако да земља Јевреја поново процвета. Нешто касније краљ поново
поведе рат против Филистинаца, којом приликом се зби следећи догађај:
након што се битка оконча победом Јевреја, ови почеше гонити против-
ника, при чему Давид остаде сам у потери; а када се посве уморио, њега
опази један од непријатељских војника по имену Амон, син Арафов, који
беше један од синова дивова. Овај је уз себе имао копље чија је дршка те-
жила три стотине шекела, и панцирни прсник од окова, као и мач. Он се
окрете и силовито јурну како би посекао Давида, непријатељског краља,
јер овај беше посве исцрпљен напорима. Али се изненада појави Ависај,
Јоавов брат, и заклони краља својим штитом, док Давид леже на тле и ода-
тле посече непријатеља. Његова, пак, пратња, видевши овај призор нађе
се у нелагоди због опасности у којој се обрео краљ, јер је овај био изло-
жен највећој могућној погибељи. Стога му се сви заповедници заклеше
да више никада неће без њих ићи у битку, да не би дошло до какве вели-
ке несреће због његове храбрости и срчаности, те би тако народ остао ли-
шен оних користи што их сада уживају његовим посредством, али и све-
га онога што би касније могли на уживање задобити његовим дугим пре-
бивањем међу њима.
2) Када је краљ чуо да су се Филистинци сакупили у граду по име-
ну Газара, он посла војску против њих, којом приликом се Сивехај Хи-
тит, један од Давидових најодважнијих људи, понашао тако да заслужује
највећу хвалу, јер је посекао велики број оних који су се дичили да су
потомство дивова, и због тога се високо гордили, те се отуда овај човек
може сматрати заслужним за победу Јевреја. Али, и након овог пораза
Филистинци смогоше снаге да опет поведу рат; а када је Давид поново
спремно послао војску, догодило се да се његов рођак Нефан у двобоју
борио против највећег међу свим Филистинцима и убио га, после чега је
остатак нагнао у бекство. И многи су други такође побијени у овој вели-
кој бици. Међутим, мало после овога, Филистинци подигоше логор у гра-
ду који се налазио недалеко границе земље Јевреја. Са собом су имали чо-
века шест кубита високог, који је на свакој шаци и стопалу имао по један
прст више него што их људи природно имају. Човек који је био послан
против њега из Давидове војске био је Јонатан, син Симејов; он се с овим
дивом борио у двобоју и убио га; па како је тиме постао човек који је пре-
окренуо ток битке, задобио је највећи углед због своје смелости. Што се
тиче убијеног Филистинца, он се такође разметао да припада синовима
дивова. Али после ове борбе Филистинци више никада нису водили рат
против Израелита.
3) Тако је напокон Давид био слободан од ратова и опасности, те је
убудуће уживао у трајном миру91, и састављао песме и химне Богу у не-
колико врста метра; неке од ових је, наиме, написао у триметру, а неке у
пентаметру. Такође је и правио музичке инструменте, и поучавао Леви-
те да певају химне Богу, једнако оне на дан сабата, и друге о данима раз-
личитих празника. Склоп ових инструмената је био следећи: виола је би-
ла инструмент од десет жица, и свирана је уз помоћ гудала; псалтерион је
имао дванаест жица окиданих прстима; цимбала су били широки и ма-
сивни инструменти, направљени од бакра. И оволико ће бити довољно
речи о овим инструментима, како читаоци не би били посве неупознати
са њиховом природом.
4) Сви људи који су окруживали Давида били су признати по смело-
сти. Оних који су били најславнији и најчувенији по својим делима било
је тридесет осморица; а ја ћу приповедати о делима само петорице њих,
јер ће толико бити довољно да покаже и врлине осталих, будући да су сви
били једнако моћни да у датим околностима потчине земље и освоје ве-
лике народе. Први од њих био је Јесеј, син Ахимасов, који је често искакао
пред непријатељске одреде у наступању, и није напуштао борбу све док не
би посекао њих девет стотина. Следећи је Елеазар, син Додов, који се са
краљем борио код Арасама. Овај је човек једном приликом, када су Изра-
елити били пренеражени бројношћу Филистинаца и потом се разбежали,
остао сасвим сам и напао непријатеља, посекавши при том велики број
њих све док му се мач није залепио за појас од крви коју је пролио, и док
Израелити, видевши да Филистинци пред њим уступају, нису сишли с об-
лижњих брда и почели их гонити, задобивши тада изненађујућу и славну
победу, док је Елеазар секао људе а мноштво следило за њим и пљачкало
мртва тела. Трећи је био Сева, син Илусов. Овај је човек, који као да сам
собом чини читаву војску, такође једном остао сасвим сам у рату против
Филистинаца, када су ови подигли логор на месту званом Лехи, и када су
се остали Јевреји поново уплашили њихове војске и побегли; Сева је, пак,
насрнуо и побио многе Филистинце, а неке међу онима који нису успели
да одоле његовој снази и силини удара погнао је пред собом. Ово су, да-
кле, била дела руку и храбрости што су их извела ова тројица. Надаље, у
време када се Давид затекао у Јерусалиму, а војска Филистинаца изнена-
да насрнула на њега, он се попе на врх тврђаве, коју смо већ описивали,
како би испитао Бога о исходу битке, док је непријатељски логор почи-
вао у долини која се протеже до града Витлејема, који је двадесет фурлон-
га удаљен од Јерусалима. Тада је Давид рекао пратиоцима: „Знано ми је да
имамо изврсну воду у мом родном граду [Витлејему], посебну ону која се
налази у бунару близу капије“, питајући се да ли међу њима има некога ко
би је донео те да могу пити, јер рече да би у том часу радије имао њу не-
го какво веома велико благо. Када су поменута тројица мужева чули шта
је краљ рекао, сместа су отрчали и пробили се кроз сâмо срце неприја-
тељског логора, те стигли до Витлејема; а након што су захватили воду,
вратили су се поново кроз непријатељски табор своме краљу, толико сме-
ло да су Филистинци били тако запањени њиховом дрскошћу и одлучно-
шћу, те су остали мирни, не покушавши ништа против њих, правећи се
као да презиру њихову малобројност. Али када је вода донесена краљу, он
је не хтеде пити, рекавши да је приспела захваљујући излагању и крви од-
важних људи, те да је отуда није исправно пити. Већ је он проли за Бога,
коме упути захвалност за избављење људи. После ових долази Ависај, Јо-
авов брат, јер је он у једном дану побио шест стотина људи. Пети је Венаја,
по роду свештеник; бивајући једном приликом изазван од стране [двоји-
це] славних људи у земљи моавској, он их је савладао својом срчаношћу.
Поред ових, изазвао га је и један из народа Египћана, који је био огромне
масе, а Венаја га је убио упркос томе што није био наоружан, учинивши то
непријатељевим властитим копљем којег је бацио на њега; јер га је силом
успео ухватити укоштац, и отети му оружје док је овај још био жив и бо-
рио се, па га је тако пробо отетим копљем. И још нешто би требало дода-
ти већ поменутим подухватима овог човека, било да је био одиста главни
међу тим јунацима, или само наличан осталима. Наиме, када је Бог једном
приликом послао снег, догодило се да се један лав увукао и упао у неку ја-
му, па будући да је њен отвор био узак било је очигледно да ће пострада-
ти тако опкољен снегом; па тако, када виде да нема начина да изађе и спа-
се се, лав је зарикао. Када је Венаја чуо дивљу звер, он пође према њој, па,
нашавши је по буци коју је правила, он сиђе доле у јаму и, док је звер наср-
тала, удари лава коцем који се ту затекао и на месту га уби. И остала три-
десет тројица беху слични овима по својој срчаности.
КАКО ЈЕ ДАВИД ПРЕБРОЈАО НАРОД, ЗБОГ ЧЕГА СВИ БЕХУ КАЖЊЕ-
НИ; И КАКО ЈЕ БОЖИЈЕ САЖАЉЕЊЕ УКИНУЛО ОВО КАЖЊАВАЊЕ
1) Краљ Давид је био жељан да сазна са колико много десетина хиљада

људи располаже, али је при том заборавио на Мојсијеве заповести што их
је овај некада издао92, да ће уколико народ буде пребројан, сви морати да
плате Богу пола шекела по свакој глави. Удовољавајући жељи, краљ нало-
жи Јоаву, заповеднику свог људства, да пође и преброји сав народ; али кад
овај рече да нема потребе за таквим пребројавањем, краљ се није упустио
у убеђивање, већ му нареди да не оклева, и да истог трена пође да преброји
Јевреје. Тако Јоав узе са собом старешине племена и писаре, и пође широм
земље Израелита, те поче бележити колико бројан беше народ, па се после
девет месеци и двадесет дана врати у Јерусалим краљу, коме уручи укупан
број Јевреја без племена Венијаминовог јер још није стигао пребројати и
то племе, као ни племе Левита, јер се краљ у међувремену већ покајао што
је згрешио против Бога. Број преосталих Израелита био је девет стотина
хиљада људи који су били кадри да носе оружје и пођу у рат; али сâмо пле-
ме Јудино бројало је четири стотине хиљада људи.
2) Када су пророци указали Давиду на то да је Бог љут на њега, овај га
поче молити, тражећи да Бог буде милосрдан према њему и опрости му
грех. Али му Бог посла пророка Натана да му предложи избор између три
ствари, од којих може одабрати ону која му се највише свиди. Да ли же-
ли да глад наиђе на земљу и траје седам година, или жели да га снађе рат
након којег ће три месеца бити подјармљени од стране њихових неприја-
теља, или ће, пак, Бог током три дана послати заразну болест на Јевреје?
Посрнувши под принудом кобног избора великих несрећа, Давид се нађе
у муци, и ужасно пометен; а када му пророк рече да нужно мора направи-
ти избор, и још му при том наложи да то мора учинити брзо како би оно
што је изабрано било пренесено Богу, краљ се поче са собом овако пре-
испитивати: уколико буде затражио глад, изгледаће као да он ову несрећу
чини пребацујући је другима, без опасности по себе — будући да он има
нагомилану велику залиху жита — али са великом штетом по све остале;
у случају да изабере да буде надвладан [од стране својих непријатеља] то-
ком три месеца, изгледаће да је рат изабрао стога што око себе има ваља-
не људе и снажна упоришта, те да се отуда с те стране не мора ничега боја-
ти; зато напослетку изабра несрећу која је заједничка краљевима и њихо-
вим потчињенима, и у којој је страх равноправно присутан на свим стра-
нама; и још пре свега рече да је много боље пасти у руке Божије, него ње-
гових непријатеља.
3) Чим пророк саслуша ово, он исто пренесе Богу, који стога посла за-
разу и помор на Јевреје; и нити они умираху на један и исти начин, нити
је било могуће сазнати о којој је болести реч. Али је уистину несумњиво
харала једна једина ужасна зараза, иако их је односила у десет хиљада ви-
дова узрока и околности, које они који беху погађани нису могли разуме-
ти; умирали су један за другим, ужасна пошаст шчепала би их пре но што
би тога били свесни и доводила их до изненадног краја, при чему су неки
испуштали душу тренутно, уз огромне болове и горку јадиковку, а неки
су бивали изнуривани својом болешћу, све док напослетку од њих не би
остало готово ништа за сахрану, будући да су одмах по умирању бивали
потпуно сасушени; неки беху гушени уз грцаје жаљења због оног што их
је снашло, а ови такође биваху и погођени изненадним помрачењем вида;
било је и оних који би, тек што су сахранили своје рођака, падали мртви,
не довршивши посмртне обреде. Све у свему, од ове је пошасти, која је по-
чела с јутром и трајала до вечерњег часа, помрло седамдесет хиљада љу-
ди. А када је краљ погледао у небо, и видео анђела како прелеће над Јеру-
салимом са исуканим мачем, он рече Богу да је оправдано да буде кажњен
онај који је пастир, али да би овце морале бити поштеђене јер уопште ни-
су згрешиле; и он преклињаше Бога да усмери свој бес према њему и ње-
говој породици, али да поштеди народ.
4) Када Бог чу ову молбу, он заустави заразу, и посла му пророка Гада,
и преко њега заповеди Давиду да сместа пође до гумна Орна Јевусејина,
и тамо подигне олтар и принесе жртве. Чувши ово, Давид не одби дуж-
ност већ похита до места на које му је указано. Орна је управо био заузет
вршидбом жита, па када виде како му долази краљ са слугама, он истрча
пред њих и стиже до краља дубоко се клањајући: овај је човек родом био
Јевусит, али и присни пријатељ Давидов; управо је то било разлогом што,
након што је разорио град, краљ овоме није нанео никакве штете, као што
смо већ мало раније изнели. Орна сада упита: „Због чега је мој господар
дошао слузи своме?“ на шта Давид одговори да жели да од њега купи гум-
но како би ту могао подићи олтар и приносити жртве. На ово Орна уз-
врати да му слободно уступа гумно, али и плугове и волове за жртвену
понуду, и смерно замоли Бога да прими његову жртву. Али краљ одгово-
ри да јасно схвата његову племенитост и великодушност, те да прихвата
његову добронамерност, али да жели да Орна заузврат прихвати новац
за све понуђено, јер није праведно нудити жртву која ништа не кошта.
А када Орна узврати да ће онда бити учињено како је краљу драго, овај
од њега за педесет шекела откупи гумно, на којем је, пошто подиже ол-
тар, извео богослужење и принео жртве–паљенице а такође и жртве по-
мирнице. Овима је Бог поново био умилостивљен, те постаде опет благ
према Јеврејима. Овде треба знати да је ово било исто оно место на које
је Аврам дошао и понудио свог сина Исака као жртву паљеницу, а када је
младић био спреман да буде заклан, изненада се, стојећи на олтару, поја-
вио ован којег је Аврам жртвовао уместо сина, као што смо раније при-
поведали. Када краљ виде да је Бог чуо његову молитву и милосрдно при-
мио његову жртву, он се одлучи да то место назове Олтаром народа, и да
на том месту изгради Богу жртвеник, а ове речи јасно су обзнаниле оно
што ће се касније догодити; јер му Бог посла пророка, и рече му да ће ње-
гов син бити тај који ће ту подићи олтар, онај син који ће после њега пре-
узети краљевство.
КАКО ЈЕ ДАВИД УЧИНИО ВЕЛИКЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ПОДИЗАЊЕ БО-
ЖИЈЕ КУЋЕ; И КАКО ЈЕ, ПОСЛЕ АДОНИЈЕВОГ ПОКУШАЈА ДА ОС-
ВОЈИ КРАЉЕВСТВО, ПРОГЛАСИО СОЛОМОНА ЗА ВЛАДАРА
1) После изрицања овог пророчанства, краљ заповеди да и странци мо-

рају бити пребројани, што и би учињено, те се показа да их има сто осам-
десет хиљада. Од ових је краљ осамдесет хиљада упослио као каменоресце,
а остатку наменио да носи грађу, а над радницима је поставио три хиља-
де пет стотина надзорника. Такође је за рад припремио и велику количи-
ну гвожђа и бакра, као и много (и то ванредно великих) кедрових стабала
која су му послали Тирци и Сидонци, будући да је затражио да га снабдеју
овим дрветом. Затим је својим пријатељима рекао да су све потребне ства-
ри сада припремљене како би грађу за зидање храма могао оставити своме
сину који ће владати после њега, и како је овај касније, будући да је веома
млад и невешт у таквим предузећима, не би морао прикупљати, те би оту-
да са већом лакоћом могао да доврши дело.
2) Тако Давид позва сина Соломона и наложи му да, када буде преузео
краљевство, изгради храм Божији, изговоривши при том и ово: „Жеља ми
је била да сâм изградим храм, али ми је Он то забранио зато што сам оне-
чишћен крвљу и ратовима; али је прорекао да ће мој најмлађи син Соло-
мон бити тај који ће му подићи храм, и који ће бити назван по његовом
имену. И још је обећао да ће се о Соломону старати онако како се отац ста-
ра над својим сином и да ће земљу Јевреја учинити под њим срећном и то
управо у ономе што је највећи од свих благослова, дарујући јој мир и ос-
лободивши је од ратова и унутрашњих побуна. Будући, дакле“, рече Да-
вид, „да те је Бог поставио за краља и пре но што си рођен, настој да се по-
кажеш достојним овог Његовог провиђења у сваком погледу, а посебно у
верском мару, у правичности и храбрости. Такође се држи Његових за-
повести и Његових закона које нам је донео Мојсије, и не дозволи други-
ма да их прекрше. Буди ревностан у посвећивању Богу Његовог храма, за
који је изабрано време твоје владавине током којег ће бити подигнут. Не-
мој се уплашити обимности посла и немој му прићи бојажљиво, јер ћу ти
све припремити пре но што умрем, и води рачуна да је већ прикупљено де-
сет хиљада таланата злата и сто хиљада таланата сребра. Такође се не мо-
же измерити количина спремљеног гвожђа и бакра, као и неизмеран број
балвана и камених блокова. Поврх свега, располагаћеш са много десетина
хиљада клесара и столара; а ако ти још штогод буде недостајало, слобод-
но свему додај и оно што сâм нађеш. Стога, уколико изведеш ово дело, Бог
ће те прихватити и имаћеш га за свог заштитника.“ Давид је надаље опо-
менуо народне старешине да помогну његовом сину у овом предузећу, и
да присуствују богослужењу да би били слободни од свих несрећа, јер ће
управо на тај начин уместо пометњом бити окружени мирним и срећним
уређењем, којим ће Бог као наградом благословити људе који су верни и
праведни. Такође је издао и наређења, да када храм једном буде подигнут у
њега мора бити донесен Ковчег савеза, са свим светим сасудима; и још их
је уверавао да су могли имати храм још давно пре, да њихови оци нису за-
немаривали заповести Бога који их је обавезао да када једном буду посе-
довали земљу, у њој морају подићи и храм. Овако је, дакле, Давид говорио
управитељима племена и своме сину.
3) Давид је тада већ био стар, и његово је тело од времена постало хлад-
но и умртвљено, толико да се није могао загрејати покривајући се ни са
много одеће; и када су се окупили лекари, сложили су се у савету да би јед-
на прелепа девица, изабрана из целе земље, требало да спава уз краља, јер
би му таква девојка успела пренети топлоту и била лек против његове ут-
рнулости. И тако је у граду пронађена једна жена, лепоте надмоћне свим
другим женама (њено име је било Ависаг) која је спавала с краљем, не чи-
нећи при том ништа више до преносећи му своју топлоту, јер је он био
превише стар да би је могао познати као што муж познаје своју жену. Али
ћемо о овој жени ускоро више говорити.
4) Четврти, пак, Давидов син био је прелеп и висок младић, рођен од ње-
гове законите жене Хагите. Његово је име било Адонија, и по својим је скло-
ностима био налик Авесалому; узносио се надом да ће бити краљ, и гово-
рио је својим пријатељима да би морао за себе да преузме краљевску власт.
Такође је припремио многа бојна кола и коње, и педесеторицу људи који су
увек ишли испред њега. Када је његов отац ово видео, није га прекорео, ни-
ти га задржао од овог наума, и није ишао тако далеко да га упита због чега
се тако понаша. Али је Адонија имао за помагаче Јоава, заповедника војске,
и првосвештеника Авијатара; људи који су му се супротстављали били су
првосвештеник Садок и пророк Натан, затим Венаја који је био заповедник
страже, као и Симеј, Давидов пријатељ, са свим осталим најмоћнијим љу-
дима. Догодило се, међутим, да је Адонија припремио вечеру изван града,
близу извора који се налазио у краљевом врту, и позвао је сву своју браћу
осим Соломона, а са собом је повео Јоава и Авијатара, као и старешине пле-
мена Јуде, али на гозбу није позвао првосвештеника Садока, нити проро-
ка Натана или Венају, нити било кога другог из супротне странке. О ово-
ме је Витсавеју, Соломонову мајку, обавестио пророк Натан, рекавши јој да
се Адоније проглашава за краља, а да Давид о томе ништа не зна. Затим ју
је посаветовао да без оклевања учини нешто за спас свога сина Соломона и
себе, те да сама оде к Давиду и саопшти му да се он, истина, јесте заклео да
ће Соломон владати после њега, али да је у међувремену Адонија већ пре-
узео краљевство. И рече јој да ће он, пророк Натан, доћи после ње и када
већ буде говорила с краљем, те да ће потврдити што она буде рекла. Сходно
томе, Витсавеја је послушала Натана, те је пошла код краља коме је, уз зна-
ке најдубљег поштовања и након његовов допуштења да говори, саопштила
све на начин којем ју је поучио Натан; испричала је о вечери коју је уприли-
чио Адонија, као и ко беху они које је позвао: Авијатар и Јоав, као и Дави-
дови синови с изузетком Соломона и његових присних пријатеља. Такође
је рекла да цели народ држи очи упрте у Давида, како би сазнао кога ће он
изабрати за краља. И још га позва да увиди како ће, после његовог одласка,
Адонија, уколико он буде био краљ, убити и њу и њеног сина Соломона.
5) Како је Витсавеја говорила, чувар краљевих одаја обавести овога
да Натан жели да га види. А када краљ заповеди да му се дозволи улазак,
пророк уђе и упита га да ли је он наименовао Адонија за краља и уручио
му власт, или није; јер је овај, наиме, приредио раскошну вечеру, на коју
је позвао све његове синове осим Соломона; те да је такође позвао и Јо-
ава, заповедника свег оружаног људства [и првосвештеника Авијатара],
који су се гостили уз пљескања и ужитак звукова многих инструмена-
та, уз здравице желећи да његово краљевство траје довека; али Натан ре-
че како он сâм није позван, нити првосвештеник Садок, ни заповедник
страже Венаја, те да је отуда сасвим нужно да сви могу знати да ли је ово
учињено с краљевом сагласношћу или не. Када Натан ово изговори, краљ
заповеди да му се доведе Витсавеја, јер је она отишла из собе када је до-
шао пророк. А када је она дошла, Давид рече: „Кунем се свемоћним Бо-
гом да ће твој син Соломон бити краљ, као што сам се и раније заклео; и
да ће он седети на мом трону још овога дана.“ На то се Витсавеја најдубље
поклони и пожеле му дуг живот; а краљ посла по првосвештеника Садо-
ка и заповедника страже Венају, па када ови стигоше он им нареди да по-
веду са собом пророка Натана и све наоружане људе из палате, те да усед-
ну његовог сина Соломона на краљевску мулу и одведу га ван града, до
извора званог Гион, те да га тамо помажу светим уљем и учине краљем.
За ово он задужи првосвештеника Садока и пророка Натана, те им запо-
веди да уз звуке труба прате Соломона кроз средиште града, свим гласом
извикујући жељу да краљ Соломон довека седи на краљевском трону, ка-
ко би тако сви људи могли знати да га је за краља поставио његов власти-
ти отац. Он такође даде Соломону наредбу поводом његове владавине, да
управља свим јеврејским народом, а посебно племеном Јудиним, правед-
но и са преданом ревношћу. А када Венаја замоли Бога да буде наклоњен
новом краљу, они без оклевања поставише Соломона на мулу и изведо-
ше га изван града до извора, помазаше га уљем и поново вратише у град,
с клицањем и жељама да се његово краљевство може продужити за ду-
го времена: а када га уведоше у краљевску кућу, они га најзад уседоше на
трон. Због свега се овога људи у граду одадоше весељу, те стадоше светко-
вати, играјући и усхићујући се звуцима свирала, све док се једнако земља
и ваздух не разлегаху од звукова мноштва музичких инструмената.
6) Када су Адонија и његови гости приметили буку, посве се помето-
ше; Јоав рече како није задовољан тим одјецима гласова и звуцима труба.
Па иако је вечера била пред њих постављена, нико од ње ништа не окуси,
већ сви беху веома замишљени над узроком онога што су чули. Тада Јо-
натан, син првосвештеника Авијатара, дотрча к њима; а када Адонија са
задовољством угледа младића, те се понада рекавши како је он благовес-
ник, овај им откри све што се збило око Соломона и одлуке краља Дави-
да; чувши то, Адонија и сви гости журно устадоше са гозбе и свако побе-
же свом сопственом дому. Такође и Адонија, уплашивши се од краља због
оног што је учинио, постаде усрдни молилац Богу, те се дохвати рогова
олтара, што беше веома упадљиво. И овај је поступак такође пренесен
Соломону, уз обавест да је Адонија жељан да од њега прими уверавања
да неће злопамтити увреду која му је нанесена, и да му неће досудити ни-
какву строгу казну. Соломон одговори благо и обзирно, да му је већ опро-
стио ту увреду; али при том рече да ако буде препознао још и један нови
сличан покушај, он ће лично бити тај који ће га казнити. Тако Соломон
посла по Адонија, и подиже га с места његове молитве. А када овај сти-
же до краља и поздрави га с највећим поштовањем, он му наложи да пође
својој кући, слободан од сумње да ће му бити нанесена штета. Са своје му,
пак, стране још пожеле да се покаже ваљаним човеком, што ће му свака-
ко изићи на корист.
7) Али Давид, желећи да свог сина прогласи краљем над целим на-
родом, окупи у Јерусалиму све управитеље племена, са свештеницима и
Левитима; па најпре пребројавши Левите, нађе да их има тридесет осам
хиљада, старости од тридесете до педесете године; од ових он изабра два-
десет три хиљаде да се старају о изградњи храма, а од ових, опет, шест
хиљада да буду записничари и судије, четири хиљаде вратари куће Бо-
жије, и исто толико да буду певачи уз инструменте што их је Давид сачи-
нио, а које смо већ описали. Такође је све људе поделио у класе, па када
је одвојио свештенике од осталих, ове је даље поделио у двадесет четири
богослужбене јединице, шеснаест из куће Елеазарове и шест из Итамаро-
ве; затим је наложио да једна јединица прислужује богослужењу осам да-
на, од сабата до сабата. Ове су јединице расподељене помоћу коцке, у при-
суству Давида и првосвештеника Садока и Авијатара и управитеља свих
племена; и она скупина која је прва изабрана тако је као прва и била упи-
сана, после ње на исти начин друга, и тако редом до двадесет четири, и
ова је подела остала до данашњег дана. Давид је такође поделио и племе
Левијево на двадесет четири дела, а када су они бацали коцке, за поделу
је уведено исто мерило осмодневног циклуса. Такође је одао почаст Мој-
сијевом потомству, и ове људе учинио чуварима Божије ризнице и свих
посвећених дарова што су их доносили краљеви. Осим тога, још је и за-
поведио да племе Левијево, баш као и свештеници, дан и ноћ служе Богу,
како им је још и Мојсије наредио.
8) Након овога је поделио читаву војску на дванаест делова, доделив-
ши им вође и заповеднике. Сваки овај део имао је двадесет четири хиља-
де, којима је наложено да непрестано спремни чекају на Соломона од пр-
вог до последњег дана, заједно са заповедницима стотина и хиљада. Над
свим овим деловима Давид је поставио такве управитеље које је позна-
вао као добре и праведне људе. Друге је поставио да брину о благу, о сели-
ма и пољима, као и стоци, а њихова имена сматрам да није неопходно по-
мињати. А након што је Давид поставио све ове старешине на претходно
описани начин, позвао је најугледније Јевреје, као и предводнике племе-
на и заповеднике великих оружаних целина, као и све друге који су носи-
ли одговорна задужења ма у којем послу или звању; и онда, издигавши се
на високом подножју, он изговори читавом том мноштву следеће: „Браћо
моја и народе мој, желим да знате да ми је била намера да сазидам кућу
Божију и припремим велику количину злата и стотину хиљада талана-
та сребра; али ме је пророк Натан спречио у овоме, због ратова које сам у
ваше име водио и зато што ми је десна рука онечишћена убијањем наших
непријатеља; али је зато заповедио моме сину, који ће од мене наследити
краљевство, да за Њега изгради храм. И због тога сада, будући да знате да
је од дванаесторице синова праоца Јакова Јуда био наименован за краља,
а да сам ја изабран, и од Бога примио власт, испред своје шесторице браће
којима ниједном ипак није због тога било нелагодно, тако и ја такође же-
лим да моји синови не буду бунтовни један према другом сада када је Со-
ломон примио краљевство, већ да га радосно осећају као свог господара,
знајући да га је Бог изабрао; јер није жалосна ствар чак ни странцу се као
владару повиновати уколико је то Божија воља, те је онда сасвим умес-
но радовати се када је брату додељено то достојанство, будући да ће та-
ко и сви његови најближи у истоме учествовати. А ја се молим да Божија
обећања буду испуњена; и да се ова срећа коју је навестио да ће уделити
краљу Соломону и целој земљи, може наставити у свим потоњим време-
нима. А ова ће обећања, о сине мој, бити постојана и стићи до срећног
свршетка, уколико се ти покажеш као веран и праведан човек, као онај
који се држи закона своје земље; али уколико не будеш такав, очекуј па-
тњу због своје непослушности.“
9) Након што ово изговори, краљ одступи, али не пре но што је на-
очиглед свима Соломону дао опис и узорак грађевине храма: изглед те-
меља и просторија, унутрашњих и спољних, као и то колико ће их бити и
колико великих у висину и ширину; такође је одредио и множину златних
и сребрних сасуда; штавише, жарко је подстакао људе да дају своју реч да
ће се послу предати са највишом могућном ревношћу; позвао је владаре
племена, а посебно племе Левијево, да помогну Соломону једнако због
његове младости и због тога што га је Бог изабрао да се стара о изградњи
храма, као и о управљању краљевством. Такође је објавио да ће им рад
бити олашкан и не одвише мукотрпан стога што им је он сâм припремио
много таланата злата и још више сребра и балвана, и стога што је већ до-
вео велики број столара и каменорезаца, а и зато што је обезбедио велики
број смарагда и другог драгог камења. А затим рече да ће чак и сада од до-
бара свог властитог поседа дати две стотине таланата, као и три стотине
таланата чистог злата, за изградњу најсветијег места, као и за Божије ко-
чије и херувима који ће стајати изнад и покривати Ковчег савеза. Након
што је Давид довршио говор, међу свим управитељима, и свештеницима
и Левитима, узрасте заједнички полет и ревност да допринесу подухва-
ту, те сви дадоше велика обећања у погледу свога доприноса; јер се одмах
примише да прикупе и донесу пет хиљада таланата злата и десет хиљада
злата у драмима, као и од сребра десет хиљада таланата и много десетина
хиљада таланата гвожђа; а ако је ико поседовао драги камен, сада га је до-
нео и завештао га да буде положен у ризницу за коју је Јахиел, један од по-
томака Мојсијевих, био задужен да се стара као главни надзорник.
10) Овим се поводом сав народ радовао, а краљ Давид је могао видети
горљив и усрдан порив за изградњом храма у свим људима од значаја, али
и у свима осталима; стога он поче гласно благосиљати Бога, називајући га
Оцем и Родитељем свемира, Творцем божанских и људских ствари, који-
ма је украсио Соломона, заштитника и чувара јеврејског народа и свеко-
лике његове среће, као и краљевства што га је он, Давид, уступио свом
сину. Поред овога, молио је и за срећу свих људи; а за Соломона је молио
посед здравог и праведног ума, и оснажење свих врсти врлина. Затим за-
поведи и мноштву да благослови Бога, након чега цели народ истом па-
де на земљу и најдубљим поклоном одаде славу Господу. Потом се хвала-
ма обратише Давиду, због свих оних добродати што су их примили од ка-
да је он преузео краљевство. Следећег дана и он сам понуди жртве Богу,
хиљаду јунади и исто толико јагњади, који беху припремљени за жртву
паљеницу. Такође је понудио и жртве захвалнице, заклавши десет хиља-
да жртвованих животиња; а онда је краљ светковао целога дана заједно са
целим народом; тада и по други пут помазаше Соломона светим уљем, и
пред свима га прогласише за краља, а Садок постаде првосвештеник чи-
тавог народа. А када доведоше Соломона до краљевске палате и постави-
ше га на очев трон, они од тога дана постадоше само њему послушни.
КАКВУ ЈЕ ЗАПОВЕСТ ДАВИД ДАО СОЛОМОНУ У ЧАСУ ПРИБЛИ-
ЖАВАЊА СМРТИ, И КАКВЕ МУ ЈЕ СВЕ МНОГЕ СТВАРИ ОСТАВИО
ЗА ИЗГРАДЊУ ХРАМА
1) Мало потом Давид се разболе услед недаћа старости, и опажајући

да је близу смрти, он позва Соломона те му овако прозбори: „Сине мој, ја
сада идем у гроб и својим оцима, што је пут којим сви људи, који сада је-
су или ће бити, морају поћи; то је пут са којега се није могуће вратити и
сазнати ма коју ствар која је потом урађена у овом свету. Управо због тога
те молим, док сам још жив, иако веома близу смрти, исто онако како сам
ти раније изговорио свој савет, да будеш праведан према својим подани-
цима и веран своме Богу који ти је доделио ово краљевство; да се држиш
Његових заповести и Његових закона што нам их је послао преко Мој-
сија; и нека никаква услуга нити ласкање не допусте жудњи или другој
страсти да те обузме тако да Њега занемариш; јер ако прекршиш Њего-
ве законе, изгубићеш милост Божију, и он ће од тебе удаљити своје мило-
срдно провиђење у свим стварима; али ако се будеш понашао онако како
је одиста теби у прилог, и како те ја молим, сачуваћеш наше краљевство
и нашу породицу, и ниједна друга кућа неће владати Јеврејима до нас са-
мих у свим временима. Али буди исто тако и опрезан поводом грешних
прекршаја Јоава, заповедника војске, који је убио двојицу војсковођа због
зависти, иако су обојица били праведни и добри људи, Авенира, сина Не-
ровог, и Амасу, сина Јетровог, чију ћеш смрт ти осветити како ти буде из-
гледало погодно, јер је Јоав био одвише силан, и моћнији од мене самог,
те је отуда својевремено избегао казну. Такође ти поверавам Варзилаја од
Галада, коме ћеш, да би мени удовољио, указати велику почаст и о њему
веома бринути; јер ми му испрва нисмо учинили ништа добро, већ смо
само узвратили дуг који носим према његовом оцу за све оно што је за ме-
не учинио приликом мог бекства. Ту је такође и Симеј, син Геров, из пле-
мена Венијаминовог, који је, након што је на мене извикивао многе погр-
де у часу док сам бежећи пошао у Манахајим, ипак после моје победе до-
шао на Јордан и примио уверења да му се тада ништа неће лоше догоди-
ти. А ти више немој тражити никакву сличну прилику за оправдање, не-
го га казни.“
2) Након што је Давид изговорио сину оваква упозорења поводом јав-
них прилика и људи који беху пријатељи или који су заслуживали каз-
ну, он премину, поживевши седамдесет година, владајући седам година
и шест месеци у Хеврону над племеном Јудиним, и тридесет три године
у Јерусалиму над целом земљом. Овај је човек имао одличан карактер, и
био обдарен свим оним врлинама које су пожељне за краља, односно за
онога коме је поверено очување толико много племена; располагао је ср-
чаношћу до веома изванредног ступња, полазећи спремно и пре свих у
опасности када се борио за своје поданике, подстичући војнике на подви-
ге својим личним примером и борећи се уз њих, а не заповедајући им на
деспотски начин. Такође је располагао великом способношћу проницања
и разумевања садашњих и будућих догађаја када је руководио ма којим
пословима. Био је разложан и умерен, остајући такав у ма којим опаснос-
тима; био је праведан и волео људе, а то су веома важна својства, посеб-
но за краља. Није скривио ниједну увреду приликом дугог упражњавања
тако велике власти какву је имао, осим у случају Уријине жене. Такође је
иза себе оставио богатство много веће но што је учинио било који други
краљ, како Јевреја, тако и ма којег другог народа.
3) Сахранио га је у Јерусалиму, на величанствен начин, његов син Со-
ломон, са свом оном погребном раскоши са којом се сахрањују краљеви;
поврх свега, са њим је похрањено и веома велико благо, о чијој се величи-
ни и бројности може лако нагађати по ономе што ћу сада рећи; наиме, ка-
да је хиљаду три стотине година касније првосвештеник Хиркан, који је
тада био под опсадом у Антиохији, био позван од стране Пија, сина Деме-
тријевог, са захтевом да му новцем плати дизање опсаде и повлачење војс-
ке, а да при том овај није имао ниједан други начин да се домогне новца,
Хиркан је отворио једну одају Давидове гробнице и узео одатле три хиља-
де таланата, и део те суме дао за Антиохију; тако је успео да опсада буде
обустављена, као што смо на другом месту обавестили читаоца. Штави-
ше, и после њега, након још много година, краљ Ирод је отворио другу
одају, те и сам однео велики део новца, па ипак још није стигао до сарко-
фага самих краљева, будући да су њихова тела била покопана тако умеш-
но, да се нису откривала чак ни онима који би ушли у њихова гробна мес-
та. Оволико ће бити довољно речено о овим питањима.
КЊИГА ОСМА
обухвата период од стотину шездесет три године
ОД СМРТИ ДАВИДОВЕ ДО СМРТИ АХАВОВЕ
КАКО ЈЕ СОЛОМОН, НАКОН ШТО ЈЕ ПРИМИО КРАЉЕВСТВО, ОД-
СТРАНИО СВОЈЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ
1) Већ смо у претходној књизи разматрали Давидове врлине и доброби-

ти, по његове земљаке, којих је био творац; говорили смо такође и о њего-
вим ратовима и биткама које је водио с успехом и потом умро у позном до-
бу живота. Тада смо говорили и о томе како је његов син Соломон, који је
у то доба био тек младић, преузео краљевство, и на који га је начин Давид,
за свога живота, по Божијој вољи прогласио за господара јеврејског наро-
да; говорили смо и како је сео на трон и читав га народ поздравио радосним
одобравањем, као што је и обичај на почетку владавине, пожелевши му да
сви његови послови могу доћи до благословеног свршетка, а он сам стићи
до дубоке старости, и до најсрећнијег могућног стања животних прилика.
2) Али је Адонија, који је, док је његов отац још био жив, покушао да
силом задобије власт, дошао до краљеве мајке Витсавеје и поздравио је с
великом учтивошћу; а када га је ова упитала да ли је к њој дошао тражећи
помоћ у ма чему, при том га позвавши да јој одмах каже разлог ако је о то-
ме реч, јер ће му је она радосно пружити, он јој поче говорити како она и
сама зна да је краљевство било његово, једнако због његовог старијег уз-
раста и због наклоности народа према њему, а да је оно ипак пренесено
њеном сину Соломону по вољи Божијој. Он такође рече и да је задовољан
да буде слуга под њим и да је срећан са својим садашњим приликама. Али
да је он дошао да је замоли да буде посредник у задобијању милости за
њега од стране Соломона, те да га наговори да му буде дато да ожени Ави-
сагу која је, истина, спавала са његовим оцем, али је, стога што овај беше
одвише стар, она била и даље девица. Саслушавши га, Витсавеја му вео-
ма ревносно обећа своју помоћ, рекавши да ће лако испословати тај брак
стога што ће краљ и сам бити вољан да га награди у таквој ствари, али и
зато што ће га она веома предано наговарати. Сходно томе, Адонија оде
од ње у нади да ће успети у овом брачном уговарању. А Соломонова мајка
сместа оде код свог сина како би са њиме говорила о ономе што је обећа-
ла у одговор на Адонијину молбу. Па када овај изиђе пред њу и загрли је,
уводећи је потом у краљевску одају у којој је био постављен трон, он седе
и затражи од послуге да поставе још један трон с десне стране за његову
мајку. Када и Витсавеја седе, овако му поче говорити: „О сине мој, испуни
ми једну жељу коју од тебе иштем, и немој ми учинити ништа незахвал-
но и нелагодно, што ће се догодити уколико ме одбијеш.“ А када Соломон
затражи да му изложи своје заповести, јер је у складу са његовом дужно-
шћу да јој испуни шта год да затражи — и пожаливши се при том што она
није почела разговор у чврстом очекивању да ће добити оно што затражи,
већ има сумње у могућно одбијање — она га замоли да допусти да његов
брат Адонија може оженити Ависагу.
3) Али се краљ намах нађе веома увређен овим речима, и удаљи своју
мајку, рекавши да Адонија тражи превише, а да се он, Соломон, чуди што
му мајка није затражила да Адонији као старијем брату препусти краљев-
ство, будући да жели да овај ожени Ависагу; опомену је и тога да Адо-
нија има и моћне пријатеље, војсковођу Јоава и свештеника Авијатара.
Зато он одмах позва заповедника страже Венају и наложи му да погуби
његовог брата Адонију. Такође посла по свештеника Авијатара, коме ре-
че: „Нећу те казнити смрћу због многих невоља које си поднео заједно
са мојим оцем, и због Ковчега којег си носио заједно с њиме; али ти пре-
суђујем казну стога што припадаш Адонијевим следбеницима и његовој
странци. Немој се више задржавати овде, нити ми се више икада појављуј
пред очима, већ одлази у свој град и живи на својим сопственим пољи-
ма, и тамо проведи сав свој живот; јер си ме увредио тако много да није
праведно да можеш и часа дуже задржати своје достојанство.“ Због овог
је разлога, дакле, проистекло то да је породица Итамарова била лишена
свог свештеничког достојанства, баш као што је Бог и прорекао Илији,
Авијатаровом деди. Тако је ово звање пренесено Финејевој породици, од-
носно Садоку. Они који су припадали породици Финеја, али су живели
крадомице током времена у којем је свештеничко звање припадало Ита-
маровој кући (а Илија је био први од ове породице који га је примио), би-
ли су следећи: Вуки, син првосвештеника Ависуе, чији је син био Јоатам;
Јоатамов син био је Мерајот, а његов Арофсеј; Арофсејев син био је Ахи-
тув, а Ахитувов Садок, који је први добио првосвештеничко звање током
Давидове власти.
4) Када је Јоав, заповедник оружаних снага, чуо за Адонијево по-
губљење, веома се уплашио, јер је био много већи пријатељ овоме него
Соломону; стога је посумњао, не без разлога, да се налази у опасности
због своје наклоности према Адонију, те се склони код олтара, верујући
да ће због краљеве велике побожности ту бити безбедан. Али када не-
ки људи пренеше краљу чега се Јоав домислио, он посла Венају с наред-
бом да овога отргне од олтара и доведе га на оптуженичку столицу, како
би могао рећи што има у своју одбрану. Али Јоав рече да неће напустити
олтар, већ да жели да радије умре ту него на неком другом месту. А када
Венаја пренесе овај одговор краљу, Соломон му заповеди да тамо одсече
Јоаву главу93, као казну за ону двојицу војних заповедника што их је под-
ло убио, а затим да сахрани његово тело, да његови грехови никада не би
могли напустити његову породицу, и да он, Соломон, и његов отац, могу
надаље бити без кривице [што нису осветили Авенира и Амасу]. А када
Венаја учини оно што му је наређено, он сâм беше постављен за заповед-
ника целе војске. Краљ је такође поставио Садока као изабраног на место
првосвештеника, уместо Авијатара, којег је уклонио.
5) Што се тиче Симеја, Соломон му је заповедио да остане у Јерусали-
му, да сазида себи кућу и посећује га, те да нема дозволу да одлази преко
Кедронског потока; и рече да ће, уколико не послуша ову заповест, смрт
бити казна за њега. Овим му је тако страшно запретио да га је принудио
да под заветом прихвати све чему се морао повиновати. Сходно томе, Си-
КЊИГА ОСМА 329
меј је изјавио да има разлога да захвали Соломону што му је изрекао так-
ву забрану; па се и заветовао да ће учинити све како му је наложено, те за-
то, напустивши своју властиту земљу, он у Јерусалиму учини место свог
даљег боравишта. Али три године касније, када је чуо да су тројица њего-
вих слугу одбегла од њега и склонила се у Гату, он у журби похита за њи-
ма; а када се с овима вратио назад, краљ је то приметио, и беше веома не-
задовољан што је овај презрео његове заповести и, поврх тога, што није
имао обзира према заветима којима се заклео Богу; стога га он позва и
рече му: „Ниси ли се ти заклео да ме никада нећеш напустити, нити поћи
из овога града у неки други? Због тога нећеш избећи наплату за своје кри-
воклетство, већ ћу те казнити, тебе зли подлаче, како за овај злочин, а та-
кође и за онај којим си ружио мог оца када је био у бекству, како би сада
сазнао да опаки људи напослетку ништа не постижу, иако можда и не би-
вају одмах кажњени за своје неправичности и недела. Али баш због свег
тог времена током којег мисле да су безбедни, и зато што још увек ничим
нису испаштали за грехе, њихова казна само расте и над њима бива све
тежом, и стиже до већег ступња но што би била да су кажњени одмах на-
кон извршења својих злочина.“ И тако Венаја, на краљеву заповест, погу-
би и Симеја.
О СОЛОМОНОВОЈ ЖЕНИ И ЊЕГОВОЈ МУДРОСТИ И БОГАТСТВИ-
МА; И О ТОМЕ ШТА ЈЕ ДОБИО ОД ХИРАМА ЗА ИЗГРАДЊУ ХРАМА
1) Соломон је тако већ чврсто засео у својем краљевству, а своје не-

пријатеље довео до казне. Уз то је оженио кћер египатског фараона и по-
дигао зидове Јерусалима, много веће и јаче но што беху икада раније94, и
од тада управљао државним пословима веома разложно. Његова се мла-
дост није показала никаквом сметњом у упражњавању правичности, или
у придржавању закона, или у спровођењу онога што му је отац ставио у
задатак у часу смрти; сваку је дужност извршавао с великом марљиво-
шћу, таквом каква би се могла очекивати само од некога у зрелим година-
ма, а при том и са великом смотреношћу. Тада је донео и одлуку да пође
у Хеврон, и принесе жртву Богу на бронзаном олтару што га је подигао
Мојсије. Те је тако принео жртве паљенице, хиљаду њих; а када је ово ура-
дио, помислио је да је указао довољну почаст Богу: с правом, јер, када је
те ноћи уснуо, Бог му се указао и наложио му да од Њега затражи дарове
које је Он спреман да удели као награду за Соломонову побожност. Тако
овај затражи од Бога оно што је најодличније и по себи највеће вреднос-
ти, и што би Бог уједно уделио с највећом радошћу а примаоцу било од
највеће користи; јер, Соломон не затражи да му се удели ни злато ни сре-
бро, или било које друго богатство, као што би природно учинио мушка-
рац и младић, будући да су ове ствари цењене од стране већине људи као
највреднији и најбољи поклони од Бога. Већ, рече он, „дај ми, Господе,
здрав ум и исправно разумевање, како бих могао говорити и судити љу-
дима по истини и правди.“ Овим је молбама Бог био веома задовољан, те
обећа Соломону да ће му дати и све оне ствари које овај није поменуо у
свом избору — богатство, славу, победу над непријатељима, али, на првом
месту, разборитост и мудрост, и то у таквој мери какву ниједан смртник,
било краљ или обичан човек, никада није поседовао. Такође му је обећао
да ће задуго сачувати краљевство његовом потомству уколико продужи
да буде праведан и послушан Њему, опонашајући свог оца у оним ствари-
ма у којима се овај тако истицао. Кад Соломон чу ово од Бога, он сместа
поскочи из кревета, и након што се поклони у знак обожавања, он се вра-
ти у Јерусалим; па након што понуди велике жртве пред Табернакулом, он
ово виђење Бога прослави заједно са целом својом породицом.
2) У то време до потребе за његовим суђењем дошао је један веома те-
жак случај, којем је било веома тешко пронаћи ма какво разрешење; ми-
слим да је неопходно објаснити предмет око које се водио спор, како би
они који прате ову моју повест могли знати какав је замршен случај Со-
ломон разрешио, а такође и да би они којих се тичу овакве ствари могли
узети краљеву виспреност као узор, те и сами могли лакше доносити од-
луке у сличним питањима. До њега, дакле, дођоше две жене које су жи-
вот водиле као блуднице, а од којих она која изгледаше оштећена стра-
на прва поче говорити, и рече: „О краљу, ја и ова жена заједно живимо у
једној соби. Догодило се да смо обе родиле сина у исти час истога дана, а
трећег је дана ова жена покрила свог синове и убила га, а затим ми са не-
дара отргла мог сина и узела га к себи, а када сам ја заспала она је поло-
жила свог мртвог сина у моје наручје. И онда, када сам изјутра желела да
дам сису детету, нисам пронашла своје дете, већ видех како мртво дете
ове жене лежи на мени, што сам веома пажљиво проверила, и утврдила
да је тако. Тада сам, дакле, затражила свог сина, а када га нисам могла до-
бити, прибегла сам, господару, твојој помоћи; јер, будући да смо нас две
биле саме, и тамо није било никога ко би је могао оптужити, она низаш-
та не мари, већ истрајава у упорном порицању истине.“ Када је тако ова
жена довршила своју причу, краљ упита другу жену шта она има да ка-
же, а што би противречило чувеном. Али када она порече да је учинила
оно за шта је оптужена, рекавши да је њено дете оно које је остало у жи-
воту а да је мртво дете припадало њеној супарници у спору, и када се по-
том нико не домишљаше какав би суд могао бити дат, а цели двор беше у
недоумици не знајући како да разреши ову загонетку, сâм се краљ досе-
ти следећег начина којим ће је разрешити. Он наложи да се донесу једна-
ко живо и мртво дете, па посла једног од својих слугу са заповешћу да до-
несе мач, те да исече оба детета на два дела, тако да свака жена може има-
ти пола живог и пола мртвог детета. Због овога се сви окупљени крадом
насмејаше краљу, помишљајући на његову незрелост. Али, у међувреме-
ну, она која је била стварна мајка живог детета узвикну да он тако не сме
урадити, већ да је она спремна да уручи то дете другој жени као да је ње-
но властито, јер ће она сама бити задовољна већ и тиме да је дете живо, и
макар само погледом на њега, иако је оно признато као дете друге жене;
али је друга жена била спремна да види децу располућену, и била је, шта-
више, жељна да прва жена буде стављена на муке. Када је краљ разумео да
код обе жене изговорене речи происходе из истине о њиховим страсти-
ма, он додели дете оној која је узвикнула како би га спасла, јер је она заис-
та била његова мајка; а ону другу осуди као изопачену жену, која не само
да је убила своје властито дете, већ је и настојала да види уништено и дете
њене пријатељице. Окупљено мноштво сада сагледа ову одлуку као вели-
чанствен знак и доказ краљевог бистроумља и мудрости, и након тог дана
људи су к њему долазили као ономе ко има божански ум.
3) Сада ћемо набројати заповеднике његових војски и војне стареши-
не постављене широм целе земље, који беху следећи: изнад Ефраимовог
дела био је Ур; изнад области Витлејема био је Диоклер; Авинадаб, који је
оженио Соломонову кћер, надзирао је област Доре и морску обалу; Вели-
ка равница припала је старању Венаје, Ахиловог сина; он је такође упра-
вљао читавом земљом до Јордана; Гевер је управљао Галадом и Голанитом
и под собом имао шездесет великих и ограђених градова [Ога]; Ахинадав
је управљао пословима целокупне Галилеје све до Сидона, а он је такође
и оженио другу Соломонову кћер чије је име било Васима. Ванакат је др-
жао морско обалу око Акре, Сафат је надгледао планину Тавор и Кармел,
као и [доњу] Галилеју све до реке Јордана. Симеју је била поверена област
насељена Венијамитима, а Гавар је држао земљу с друге стране Јордана.
Јеврејски народ, а посебно племе Јудино, доживели су прекрасно умно-
жење сада када су се могли посветити пољодељству и обрађивању својих
поља; јер како су уживали у миру, и нису били угрожавани ратовима и не-
даћама, а уз то су у изобиљу располагали предностима најпожељније сло-
боде, сваки је био заузет повећавањем приноса својих властитих њива, и
чињењем ових издашнијим но што су биле икада раније.
4) Краљ је такође имао и друге управитеље који су се старали о земља-
ма Сирије и Филистине, које су досезале од реке Еуфрата до Египта, а ови
су прикупљали данак сваког од ту настањених народа. Од ових су данака
краљевом столу доношени сваког дана95 за вечеру тридесет мерица меког
брашна, и шездесет прекрупе; такође и гојни волови, и двадесет волова с
пашњака, као и стотину утовљених јагњади; а све ово поред уловљених је-
лена и бивола, птица и риба, који су доношени краљу од стране туђинаца
из дана у дан. Соломон је такође имао велики број кола, а коњушницâ за
ова кола било је четрдесет хиљада; поред ових он је имао дванаест хиља-
да коњаника, од којих је једна половина била на услузи краљу у Јерусали-
му а остатак је био расут у унутрашњости, живећи у краљевским селима;
онај исти надзорник који се старао о краљевим издацима, обезбеђивао је
такође и крмиво за коње, и увек их доводио до места у којем се тренутно
краљ налазио.
5) Оштроумност и мудрост што их је Бог уделио Соломону били су та-
ко велики, да је он превазилазио све претке, толико да ни по чему није за-
остајао за Египћанима, за које је речено да су били изнад свих људи у по-
имању ствари и појава; штавише, очигледно је да је њихова виспреност у
многоме била испод оне којом је располагао краљ. Такође је надмашивао
и јасно себе издвајао чак и од оних који су у то време били најистакнутији
међу Јеврејима по бистроумљу; при овоме мислим на Етана, Хемана, Хал-
кола и Дарда, синове Махолове. Он је такође саставио књиге са хиљаду и
пет ода и песама, као и три хиљаде парабола и поредбених прича; јер је он
умео да говори параболе о свакој врсти дрвећа, од благовња до кедра, а на
сличан начин и о животињама, и о свим врстама живих створења, било
на земљи, у морима или у ваздуху; јер он није био неупознат са природом
ниједног од ових бића, нити је пропуштао да се о њима распита, већ их је
све описивао као философ, и показивао своје изврсно знање о њиховим
свеколиким својставима. Бог му је такође омогућио и знање оне вештине
којом се истерују демони96, што је наука корисна и лековита за људе. Та-
кође је састављао и таква чарајућа призивања уз помоћ којих су ублажа-
ване болести. За собом је оставио начин истеривања духова, помоћу којег
су демони изгоњени тако да се више никада не врате; а овај начин лечења
има велику снагу и до данас, јер ја сам видео једног човека моје власти-
те земље, чије име је било Елеазар, како у присуству Веспазијана, њего-
вих синова, заповедника и великог мноштва војника ослобађа људе који
су били обузети демоном. Поступак ове технике је следећи: стављао је
прстен, са печатњаком од оне врсте које Соломон помиње, на носнице де-
монијакалног човека, након чега је истеривао демона кроз његове ноздр-
ве; и када би човек истог трена падао, он је демону порицао право да се
икада више врати, а све уз помињање Соломона и изговарање инканта-
ција које је овај саставио. А када би Елеазар убеђивао и доказивао посма-
трачима да поседује такву моћ, он би на малој удаљености постављао пе-
хар или крчаг испуњен водом, и заповедао демону, након што је овај изи-
шао из човека, да ове преврне, и тако посматрачима омогући да сазнају да
је напустио човека; овиме би вештина и мудрост Соломонова били вео-
ма непобитно показани — на основу чега сви људи могу спознати распон
Соломонових способности, и како је он био вољен од стране Бога, и како
би ванредне врлине сваке врсте којима је овај краљ био обдарен постале
познате ма којем народу под Сунцем, а што је уједно и разлог, кажем, што
смо продужили да говоримо тако опширно о овим стварима.
6) Поврх свега, Хирам, краљ Тира, када је чуо да је Соломон наследио
очево краљевство, био је због овога веома задовољан, будући да је био Да-
видов пријатељ. Тако он посла изасланике Соломону преко којих га поз-
драви честитајући му на текућем срећном стању његових државних по-
слова. Овим му поводом Соломон посла наредну посланицу, чији је садр-
жај овај који следи:
СОЛОМОН КРАЉУ ХИРАМУ
„Знано ти је да је мој отац желео да сагради храм Богу али је био
97
спречен ратовима и непрестаним походима; јер он није одустао од тога да

побеђује своје непријатеље све док их није учинио поданицима и давао-
цима данка. Али зато ја захваљујем Богу за мир у којем сада уживам, због
којег сам у доколици и решен да сазидам кућу Божију, јер је и сâм Бог про-
рекао моме оцу да управо ја морам изградити такав Божији дом. Отуда
од тебе желим да пошаљеш неке од својих поданика заједно са мојима до
планине Либан да исеку дебла, будући да су Сидонци вештији него наши
људи у овоме послу. Што се тиче најамнине за ове дрвосече, платићу коју
год цену да ти одредиш.“
7) Када је Хирам прочитао наведену посланицу, био је њоме задо-
вољан, те је на ову узвратио одговором Соломону.
ХИРАМ КРАЉУ СОЛОМОНУ
„Умесно је благословити Бога да је поверио власт твога оца теби, који
поступаш као мудар човек и обдарен си свим врлинама. Што се мене ти-
че, радујем се условима у којима се налазиш, и бићу ти послушан у све-
му ономе за шта по мене пошаљеш; јер када будем са својим поданицима
посекао многа и велика стабла кедра и кипариса, отпремићу их до мора и
заповедити мојим људима да од њих направе сплавове и са њима отплове
до којег год места твоје земље ти пожелиш, те ће их тамо оставити, после
чега их твоји људи могу преузети и пренети до Јерусалима. А ти са своје
стране гледај да нас обезбедиш житом за ова дебла, будући да нам је оно
неопходно јер живимо на једном острву.98“
8) Примерци ових посланица преостали су до дана данашњег, и сачу-
вани су не само у нашим књигама, већ такође и међу Тирцима, те уколи-
ко би неко желео да се увери у њихову поузданост, могао би затражити од
чувара јавних записа Тира да му их покаже, јер ће тада пронаћи да је оно
што тамо стоји у сагласности са оним што смо ми овде већ рекли. Ја сам,
пак, оволико казивао због жеље да моји читаоци могу проверити да не го-
воримо ништа до истине, те да не састављамо повест од неких тек наиз-
глед прихватљивих приповедања, која истовремено заваравају људе и чи-
не их задовољним, нити да бисмо покушали да избегнемо испитивање,
или тражили да нам људи одмах поверују. Ми нисмо ни слободни да се
удаљимо од казивања истине, што је исправна препорука за једног исто-
ричара који жели да остане неукаљан; ми, дакле, не инсистирамо ни на
каквом признавању онога што говоримо, осим уколико нисмо у стању да
покажемо ову истину помоћу доказа и најснажнијих јемстава.
9) Одмах након што му је донесена посланица краља Тира, краљ Соло-
мон похвали његову готовост и добронамерност које су у њој изречене, те
је краљу тирском платио оним што је овај затражио, шаљући му годишње
двадесет хиљада мерица брашна и исто толико бата99 цеђеног уља, при
чему једно корито у себи садржи седамдесет два секстарија. Такође му је
послао и исту меру вина. Тако је пријатељство између Хирама и Соломо-
на све више расло, и они се заклеше да ће трајати заувек. А краљ је нало-
жио да од целог народа буде узиман кулук у виду тридесет хиљада радни-
ка чији је рад брижљиво олакшао, смотрено га поделивши тако да једнак
терет падне на сваког међу њима. Тако је посекао десет хиљада стабала на
гори Либану за један месец; а затим су упослени људи долазили кући и
одмарали се два месеца, све до времена када би следећих двадесет хиља-
да завршило њихов задатак у заказано време; а затим би се касније оних
првих десет хиљада враћало на посао сваких четири месеца, а над овим је
људским данком за надзорника био постављен Адорам. Међу радницима
је такође било и седамдесет хиљада странаца што их је послао Хирам, који
су носили камен и другу грађу, а оних који су тесали камен било је осам-
десет хиљада. Од ових је три хиљаде три стотине било постављено за над-
зорнике осталима. Такође им је наређено да исецају велике блокове за те-
меље храма, као и да ове морају исклесати и спојити уједно још у планини,
и такве их допремати до града. Ово је изведено не само од стране наших
земљака, већ и од оних радника што их је послао Хирам.
О ПОДИЗАЊУ ОВОГ ХРАМА
1) Соломон је почео са изградњом Храма четврте године своје вла-

давине, другог месеца којег Македонци називају Артемисијус а Јевреји
Јур, пет стотина деведесет две године након Изласка из Египта, и хиља-
ду две стотине година након Аврамовог доласка из Месопотамије у Ка-
наан; од Потопа је прошло хиљаду четири стотине четрдесет година, а од
стварања првог човека па до Соломонове изградње храма, прошло је три
хиљаде стотину две године. Година у којој је започето зидање била је је-
данаеста година Хирамове владавине, а од подизања Тира прошло је две
стотине четрдесет година.
2) Краљ је укопао темеље Храма веома дубоко у земљу, а за грађу је
узето веома отпорно камење, такво које ће одолети сили времена; ови су
међусобно састављани глином, поставши основом и поузданим темељом
за ону надградњу која ће бити подигнута над њим. Ово је камење морало
бити тако снажно како би с лакоћом издржало оне обимне надзидане де-
лове и скупоцене украсе, чија сопствена тежина није била мања од тежи-
не оних високих и тешких зиданица што их је краљ замислио као веома
украшене и велелепне. Читаво дигнуто тело здања, све до крова, било је
од белог камена: у висину је имало шездесет кубита, дужина му је изно-
сила исто толико, а ширина беше двадесет кубита. Изнад ове се налазила
још једна дигнута зиданица, у свим мерама једнака првој, тако да је свеу-
купна висина Храма износила сто двадесет кубита. Његова предња стра-
на била је окренута истоку. Што се тиче трема, био је подигнут пред Хра-
мом; у дужину је имао двадесет кубита, и био је тако изведен да се укла-
па са ширином здања; имао је двадесет кубита ширине, а његова висина је
достизала стотину двадесет кубита. Соломон је такође око Храма сазидао
тридесет малих одаја100, које су окружавале целу грађевину својом тес-
ном приљубљеношћу једна уз другу, али и својим бројем и спољним поло-
жајем около тела здања. Такође је направио и ходнике кроз њих, тако да
се могло пролазити из једне у другу. Свака од ових одаја имала је пет ку-
бита у ширину и исто толико у дужину, али им је висина износила дваде-
сет кубита. Изнад ових су се налазиле друге одаје, а понад ових опет неке
друге, све једнаке, како у мерама тако и у броју, тако да су достизале ви-
сину једнаку доњем делу тела здања, будући да горњи део није имао зида-
нице око себе. Кров изнад целог здања био је од кедра, а заправо је и сва-
ка од ових одаја имала свој засебан кров који није био повезан са другим
просторијама; али што се тиче других делова, постојао је само један зајед-
нички препокривајући кров, изграђен од веома дугих греда које су про-
лазиле кроз остале и пресецале читаво здање, тако да су средишњи зидо-
ви, бивајући ојачавани истим гредама, отуда могли бити направљени још
чвршћим; онај део крова, пак, који се налазио испод греда, био је напра-
вљен од исте грађе али је читав био углачан, и имао орнаменте примере-
не таваници, као и златне плочице укуцане на њих. И како је Соломон об-
ложио зидове кедровим даскама, тако је на њих учврстио златне плочице
које су на себи имале украсе. Због тога је цели Храм сијао и заслепљивао
очи оних који би улазили, блистањем злата које се налазило на свим стра-
нама. Читава грађа Храма била је са великом вештином изведена од угла-
чаног камена, који су били спојени веома складно и глатко, тако да се пос-
матрачу чинило да на њима нема никаквог знака ударца чекића или било
којег другог грађевинског алата; и заиста је без икакве употребе ових чи-
тава грађа била међусобно тако природно састављана, да се чинило да је
спој једног дела са другим пре био потпуно природан но што је претрпео
било какво посредовање оруђа. Краљ је такође добро замислио прилаз
до горњих одаја Храма, и то преко степеника ширине његових зидова; јер
Храм није имао велика врата на свом источном крају као што их је имала
доња зграда, већ су улази били са страна, кроз веома мала врата. Соломон
је такође и препокрио Храм, једнако споља и изнутра, кедровим плочама,
које су међусобно тесно приљубљене помоћу дебелих ланаца, тако да је
овај изум по природи служио даљем одржању и оснаживању грађевине.
3) Након што је краљ поделио Храм у два дела101, уредио је унутрашњи
простор од двадесет кубита [у сваком правцу] да буде најтајнија одаја,
али је доделио да само светилиште има четрдесет кубита; а када је од зи-
да одсекао место за врата, тамо је поставио двери од кедровине и обло-
жио их великом количином злата које је на себи имало украсе. Такође је
поставио плаве, пурпурне и скерлетне велове, као и најсветлија и најмек-
ша платна — са најнеобичнијим цветовима утканим у њима — која су
као завесе висила пред овим дверима. Такође је за најсветије место, чије
су ширина и дужина износиле по двадесет кубита, доделио два херувима
од чистог злата; висина сваког износила је пет кубита102, а сваки од њих је
имао крила раширена до дужине од пет кубита; Соломон их је поставио
недалеко једног од другог, тако да је крило једнога могло дотаћи јужни зид
светог места, а другог северни; друга два њихова крила била су међусоб-
но спојена и прекривала су Ковчег савеза који је био постављен између
њих; али нико не може рећи, па чак ни наслућивати, какав је био облик
ових херувима. Такође је и под Храма обложио златним плочама, а додао
је и врата капији Храма примерена висини зида, са ширином од двадесет
кубита, па је и њих обложио златним плочама. Једном речју, није оставио
ниједан део Храма, било унутрашњи или спољни, који није био покривен
златом. Такође је имао завесе овешене преко ових спољних врата на ис-
ти начин како су била овешене преко оних унутрашњих на најсветијем
месту; али трем Храма није имао ништа слично.
4) Потом је Соломон послао по једног уметника из Тира, чије име је
било Хирам. По рођењу је, са мајчине стране, припадао племену Нефта-
лијевом, али је његов отац био Ур, пореклом Израелит. Овај је човек био
веома вешт у свакој врсти посла, али је његова главна способност лежа-
ла у обради злата, сребра и бакра; он је био тај који је извео све занатске
радове око Храма, испуњавајући Соломонову вољу. Поврх тога, Хирам је
направио два [шупља] стуба, чија је спољна страна била од бакра дебљине
четири ширине прста; висина, пак, ових стубова била је осамнаест кубита
а њихов обим дванаест кубита; такође су постојала и два изливена капи-
тела у форми љиљана која су стајала по један на сваком стубу, по пет ку-
бита висине. Око ових је почивала уткана мрежа са мотивом ситног пал-
миног лишћа, која је покривала кринолики капител. Око њих су такође
водиле и две стотине нарова угравираних у два реда. Један од ових стубо-
ва поставио је на улазном трему с десне стране, и назвао га Јахин, а други
с леве стране, и назвао га Воаз.
5) Хирам је такође излио и „бакарно море“ у обличју полукруга. Овај
бакарни суд био је назван морем због своје величине, јер је имао десет ку-
бита у пречнику, а дебљина лива износила је један длан. Његов средњи
део почивао је на кратком стубу [као на осовини] који је око себе имао
десет спирала, а и тај је стуб имао десет кубита у пречнику. Море је би-
ло постављено на дванаест волова који су гледали у правцу четири стра-
не света, по три према свакој страни, а задња страна свих била је окрену-
та унутра тако да је овај велики полукружни суд могао лежати на њима,
будући да је и сам такође био угнут унутра. Ово је море у себи садржава-
ло три хиљаде бата103.
6) Хирам је такође направио и десет бакарних подножја за исто толи-
ко четвороуглих здела или умиваоника за обредно прање; дужина сва-
ког од ових подножја била је пет кубита, ширина четири кубита, а виси-
на шест кубита. Сваки овај умиваоник је ободом био делимично уврнут
[према носећим стубовима], а то је овако изведено. Постојала су четири
мала четвороугла стуба који су стајали по један на сваком углу умиваони-
ка; ови су имали стране основе примерене свакој од четири стране уми-
ваоника које су, опет, биле подељени у три дела: наиме, сваки крај стуба
је имао перваз прилагођен да подржава [умиваоник] који је био уграви-
ран на једном месту ликом лава, на другом бика, а на трећем орла. Ти ма-
ли стубови су, дакле, имали угравиране исте оне животиње које су биле
угравиране и на странама умиваоника. Читав овај склоп био је уздигнут
и почивао је на четири точка, који такође беху изливени, и који су има-
ли обруч и главчине, са пречником од стопу и по. Свако ко је видео пао-
ке ових точкова, како су тачно уклопљени и спојени у странама основа,
као и у каквом су складу сложени са главчинама, морао би се зачудити.
Њихова структура била је оваква: са сваког точка протезали су се испус-
ти налик ремењу држећи скупа горњи састав, на којем је почивао кратак
спирални стуб који се упирао испод шупљег дела умиваоника, имајући на
предњем делу орла и лава који су били уклопљени у умиваоник до те ме-
ре да је свако ко би их видео морао помислити да су из једног комада; а
између ових су се налазили још и угравирани украси у виду палминог др-
већа. Оваква је, дакле, била конструкција тих десет подножја. Уоколо мо-
ра Хирам је направио и још десет бакарних сасуда, који су и сами има-
ли улогу умиваоника, од којих је сваки садржавао четрдесет бата104, јер је
сваки имао четири кубита у висину, са крајевима једнако удаљеним јед-
ни од других. Ове је умиваонике такође поставио на десет подножја која
су била названа Мехонотима; пет умиваоника поставио је с леве стране
Храма105, односно оне која је окренута северу, и исто толико с десне стра-
не, окренутој према југу; море је, пак, било постављено на источној стра-
ни. Намена бакарног мора била је прање руку и ногу свештеника прили-
ком њиховог уласка у Храм и пењања до олтара, а умиваоници су служи-
ли за чишћење изнутрице животиња припремљених за жртве паљенице,
као и њихових ногу.
7) Поред поменутих предмета био је направљен и бакарни олтар, ду-
жине двадесет кубита и исто толике ширине, и десет кубита висине, а
служио је за жртве паљенице. Сви сасуди били су од бакра, ћупови, ло-
патице, пепељарници, а такође и усекачи и машице, а овај је бакар имао
сјај и лепоту злата. Ту је било и освећених столова, међу којима и један
највећи, од чистог злата, на којем су стајали Божији хлебови; столова на-
лик овоме свеукупно је било десет хиљада, али су били израђени на дру-
гачији начин, и на њима су почивали стаклене фиоле и пехари од којих је
златних било двадесет хиљада, а сребрних четрдесет. Такође је направље-
но и десет хиљада свећњака, сходно заповести Мојсијевој, од којих је је-
дан главни био намењен Храму, како би, према закону, могао горети то-
ком дана. Један је сто почивао на северној страни — и он, наравно, носећи
на себи хлебове — наспрам овог свећњака који беше смештен на југу, док
је златни олтар стајао између њих. Сви ови сасуди налазили су се оном де-
лу свете куће који је био дугачак четрдесет кубита, и који је застором био
одвојен од најсветијег места у којем се налазио Ковчег савеза.
8) Хирам је такође дао да се направи осамдесет хиљада сасуда за ле-
вање течности, као и сто хиљада златних и двапут толико сребрних бочи-
ца; било је и осамдесет хиљада златних, и двапут толико сребрних здела у
којима се на олтару нудило фино умешено брашно. Било је такође и шез-
десет хиљада златних и двапут толико сребрних великих котлова у који-
ма се мешало фино брашно са уљем, а од оних чија мера одговара они-
ма што их је Мојсије називао хин и асарон (један десети део дила) било је
двадесет хиљада златних и двапут толико сребрних. Златних кадионица,
у којима се до олтара носио тамјан, било је двадесет хиљада; других ка-
дионица, у којима је преношен пламен са великог до малог олтара унутар
Храма, било је педесет хиљада. Свештеничких одежди које су припадале
првосвештенику, са дугим хаљинама, пророчанским прсником и драгим
камењем, било је хиљаду. Али је круна на којој је Мојсије написао [име Бо-
жије] била само једна, и тако је остало до дана данашњег. Било је такође
и десет хиљада одежди од финог платна са пурпурним појасима за сваког
свештеника; затим и две стотине хиљада трубâ, према заповести Мојсије-
вој, а такође и две стотине хиљада платнених одежди за певаче, који бе-
ху Левити. Хирам је такође направио и музичке инструменте, такве који
су изумљени за пратњу певању химни, званих навлеј и синдреј [псалтери-
они и харфе] који беху направљени од најплеменитијег бакра званог елек-
трум, а ових беше четрдесет хиљада.
9) Хирам је све ове ствари направио у част Бога, са величанственом
и разноврсном израдом, ни на чему не штедећи, већ показујући највећу
могућу издашност у украшавању Храма, а све описано је било посвећено
као Божије благо. Такође је по Соломоновој замисли сместио и оградни
зид око Храма, који се на нашем језику назива гисон, али га Грци називају
трикос, који се уздизао до висине од три кубита, а служио је раздвајању
мноштва које је долазило у Храм, показујући да је то место отворено и
слободно само за свештенике. Такође је и иза овога направио други храм,
четвороугаоног облика, подигнут као велики и пространи ходник на сво-
довима, у који се улазило кроз веома високе двери, од којих су сваке биле
изложене једној [од четири] стране света, а које су се затварале златним
вратима. У овај су храм улазили они људи који су се од других разлико-
вали тиме што су чисти и строги у придржавању закона. Али је Соломон
иза овога подигао и још један, одиста прекрасан храм, такав да превази-
лази моћ било каквог описа; штавише, ако могу тако рећи, тешко је било
поверовати и погледу да такво нешто постоји. Јер када је испунио вели-
ке удолине земљом, у које се, због њихове огромне дубине, није могло ни
гледати без нелагоде када би се над њима надвили, и када је подигао тле
на висину од четири стотине кубита, сазидао је овај трећи храм [намењен
нејеврејима] у нивоу врха стене на којој је био подигнут, те је овај крајњи
храм, који је био изложен ваздуху, био у истој равни са самим великим
Храмом [свештеника]106. Овог је такође окружио двоструким редом ход-
ника на сводовима, који су стајали на високом стубовима природне стене,
док им кровови беху од кедра, обрађени на начин прикладан овако висо-
ким кровиштима; али је сва врата овог храма направио од сребра.
КАКО ЈЕ КРАЉ СОЛОМОН ПРЕМЕСТИО КОВЧЕГ САВЕЗА У ХРАМ
УЗ МОЛИТВУ БОГУ И НУДЕЋИ МУ ЈАВНЕ ЖРТВЕ
1) Након што је краљ Соломон у року од седам година тако довршио

изградњу ових великих и прекрасних здања, и потом приложио своје да-
рове Храму, показавши тиме богатство и ревност којима располаже (јер
ко год би видео ова дела морао би помислити да је било потребно огро-
мно време да би била окончана, остајући потом изненађен да је толико
много и тако величанствених ствари могло бити урађено за тако кратко
време) — након дизања Храма је, дакле, позвао управитеље и старешине
Јевреја да окупе сав народ у Јерусалиму, како да би видели Храм што га је
подигао, тако и да би у њиховом присуству преселио Ковчег Божијег саве-
за у њега. И након што је свуда разнесен овај позив на окупљање целокуп-
ног народа у Јерусалиму, ово се није догодило пре седмог месеца у годи-
ни, што је месец којег наши земљаци називају Тисри, а Македонци Хипер-
беретет. Тако се догодило да је у исто време пао и празник табернакулâ,
којег Јевреји славе као најсветији и најважнији празник. Они, дакле, узе-
ше Ковчег и табернакул што их је подигао Мојсије, као и све сасуде по-
требне за прислуживање приликом жртвеноприношења, и преселише их
у Храм107. Сâм краљ, као и Левити и сав народ, ишао је испред, учинивши
земљу влажном од дарова и понуда пића, натопивши је крвљу великог
броја жртава и палећи огромну количину тамјана, све док читав околни
ваздух није био испуњен мирисом који је издалека пресретао људе и био
показатељ Божијег присуства; и управо зато што су веровали да Он пре-
бива с њима у том новосаграђеном и посвећеном месту, људи нису посус-
тајали било од певања химни или од плесања, све док не дођоше до Хра-
ма; а у истом су расположењу носили и Ковчег. Али када је требало да га
пренесу на најсветије место, остатак мноштва се удаљи, и само су га они
свештеници који су га и дотле носили сада поставили између два херуви-
ма, који га обгрлише својим крилима (јер их је тако уклопио њихов ство-
ритељ), и тако наткрише као да се налази под шатором или куполом. Овај
Ковчег није у себи садржавао ништа осим две камене плоче које су на се-
би чувале десет Божијих заповести што их је Бог изговорио Мојсију на
Синајској гори, а које су на њима била урезане; у Храм су такође унели и
свећњак и сто, као и златни олтар, и поставили их испред најсветијег мес-
та, на иста она места на којима су и дотле стајали у табернакулу. Тамо су,
дакле, могли приносити дневне жртве; али што се тиче бакарног олтара,
Соломон га је поставио испред Храма, наспрам врата, тако да би могао
бити изложен погледу када се врата отворе, баш као и света и свечана оп-
рема и богатство жртава; напослетку су сакупили и све остале сасуде, те
их положили у Храм.
2) Чим су свештеници поставили све ствари око Ковчега у исправан
поредак, и потом изашли напоље, с висина сиђе један големи облак, и ста-
де над Храмом, те се меко разастра његовом унутрашњошћу; овај облак
био је распршен и благ, нипошто не онако опор какав се, испуњен влагом,
може видети у зимско доба. Али је овај облак тако затамнио простор, да
свештеници нису могли разабрати један другог, због чега су у свести при-
зивали све могуће слике и величанствена указања Бога како силази у вла-
стити Храм, и како у њему са задовољством подиже свој табернакул. Так-
вој су се мисли, дакле, приклањали ови људи. Али Соломон устаде (јер је
он још увек седео испред), те изговори оне речи Господу за које је мислио
да ће их Божија природа примити као пријатне и с његове стране приме-
рене да их изрекне; јер он каза: „Ти си вечна кућа, о Господе, таква коју си
за себе створио од својих властитих дела; знамо да се на небу, у ваздуху, на
земљи и води Ти распростиреш, а да ипак ниси садржан у њиховим гра-
ницама. Намеран сам био да подигнем овај Храм за Тебе, за Твоје име, да
од сада, када приносимо жртве и изводимо свете чинове, можемо у етар
послати наше молитве и непрестано веровати да си присутан, и да ниси
удаљен од онога што је Твоје властито; јер ни док сагледаваш свеукупност
ствари, и ослушкујеш све што постоји, па ни сада када Ти је угодно да се
настаниш овде, Ти не напушташ старање о људима, већ си им свима вео-
ма близак, а посебно си назочан онима који ти се обраћају, било ноћу или
дању.“ Након што се овако свечано обратио Богу, Соломон преусмери
даље казивање према окупљеним људима, и снажно засведочи моћ и про-
виђење Божије над њима: како је, наиме, Он предсказао све ствари које ће
се догодити његовом оцу Давиду, као и многе од ствари које су се већ до-
годиле а остатак ће се извесно остварити касније; и како је Он њему, Со-
ломону, наденуо име, и Давиду рекао како ће му син бити зван и пре но
што се овај родио; и како је потом прорекао да ће, када буде био краљ на-
кон очеве смрти, он за Њега изградити Храм којег они сада виде доврше-
ним према Његовом предвиђању; стога је Соломон од мноштва затражио
да благослови Бога, и да, верујући у њега због погледа на ово здање које
виде довршеним, никада, ради своје властите среће, не очајавају ма због
чега што је Он навестио у будућности, сумњајући да се то неће збити.
3) Након што је краљ тако говорио мноштву, он поново погледа пре-
ма Храму и подиже десну руку према народу, рекавши: „Није могуће да
људи могу довољно узвратити Богу за добробити које им Он удељује, јер
Богу ништа није потребно и изнад је ма каквог уздарја. Али све дотле док
се градимо надмоћнијим над Твојим створењима, приличи нам да благо-
словимо Твоје величанство, и неопходно нам је да ти одговоримо захвал-
ношћу за оно што си уделио нашем дому и јеврејском народу; јер којим
ћемо Те средством боље утажити када си на нас љут, или прикладније са-
чувати Твоју наклоност, него нашим гласом, за који, будући да га добија-
мо од ваздуха, можемо знати да се истим путем пење к Теби. Отуда морам
као најпрече да ти узвратим захвалношћу због свог оца, којег си Ти узди-
гао из незнатности до тако велике благодати; а затим, као следеће, да Ти
захвалим за себе самог, будући да си извео све што си о мени обећао до
данашњег дана. А ја те преклињем да нас и у времену које долази обезбе-
диш свим оним за шта имаш моћ да уделиш сматрајући га достојним, и да
умножиш наш дом у свим временима, као што си обећао мом оцу Давиду
да ћеш учинити, како за његовог живота тако и после његове смрти, да се
наше краљевство може наставити и да га наше потомство може успешно
преузимати током десет хиљада нараштаја. Зато немој пропустити да нам
даш ове благослове и да мојој деци уделиш ону врлину која ти је најдража.
А поврх свега овога, понизно Те молим да допустиш да делић Твог духа
сиђе и насели овај Храм, како би се могло потврдити да си са нама на овој
земљи. Ово учини иако знам да су, што се Тебе тиче, сва небеса и безброј
ствари које су у њима само малени део Твога станишта, а колико је тек
према њима незнатнији овај сироти Храм; али ја Те ипак молим да га при-
миш као свој властити дом, којег никада неће уништити наши неприја-
тељи јер ћеш Ти о њему бринути као о своме поседу. Али уколико нађеш
да су ови људи постали грешни, и ако их због тих грехова казниш каквом
пошашћу, као оскудевањем или заразама или ма којом другом несрећом
којом ти кажњаваш оне који крше ма који од твојих светих закона, па ако
сви они прибегну у овај Храм, ја те најусрдније молим да им поклониш
време да би могао чути њихове молитве као да се чују у Твојем властитом
дому, и онда буди милосрдан према њима, и избави их из њихових недаћа.
Штавише, ова је помоћ оно за шта Те преклињем, и не само за Јевреје ка-
да се нађу напаћени, већ и када буде дошао ма ко други из ма којег дела
света, одбивши се од свог греха и молећи Те за опроштај: преклињем те да
им уистину и опростиш и саслушаш њихову молитву. Учини тако, јер ћу
онда знати да си задовољан овим Твојим домом, и да ми сами по природи
нисмо недружевни, нити се односимо као непријатељи према онима који
не припадају нашем народу; већ желимо да Твоја помоћ од Тебе буде по-
средована свим људима света, и да сви могу уживати у оним добрима што
их Ти над људима удељујеш.“
4) Након што је Соломон ово изговорио он се баци на тле и тако ле-
жећи остаде дуго предан изразима обожавања, а потом се подиже и донесе
дарове до олтара; и пошто га је испунио очишћеним жртвама, пред њим се
указа најочигледнији доказ да је Бог са задовољством прихватио све што
му је жртвовано, јер се изненада указа ватра која букну из самог ваздуха,
па се великом силином сјури до олтара, на очиглед свих људи, те шчепа и
намах прогута понуђене дарове. А када људи видеше овако упадљиво ука-
зање Божије, они одмах претпоставише да је то потврда Божије настање-
ности у Храму, због чега беху задовољни и потресени, те сада и они па-
доше на тле и одадоше се молитвеним обредима. Видевши то, краљ по-
че благосиљати Бога и заклињати народ да учини исто, јер су сада има-
ли довољно знакова Божијег благонаклоног држања према њима. Моли-
ли су се да им од Њега увек дотичу такви знаци, те да у њима сачува ум
чист од сваког изопачења, одржавајући га у правичном и побожном за-
носу богоштовања, као и да се могу и даље придржавати оних упутстава
што им их је Бог дао преко Мојсија — све то јер ће на тај начин јеврејски
народ бити срећан и заиста најблагословенији међу свим народима. Со-
ломон их је такође бодрио да буду обазриви и да препознају како истим
оним поступцима помоћу којих су остварили садашња ваљана постигнућа
и надаље морају осигурати поседовање тих добара, па их и приде учинити
још већим и бројнијим но што су сада; јер нипошто није довољно бавити
се размишљањем да су их добили захваљујући својој побожности и пра-
ведности, већ је неопходно разумевање да нема другог начина да их за се-
бе и сачувају у времену које долази; јер и није одвише велика ствар за љу-
де да добију нешто што желе, колико је дично и тешко да сачувају то што
су стекли, и да не постану криви за ма који грех који би то стечено могао
угрозити.
5) Када краљ изговори све ово окупљенима, он распусти сабор, али не
пре но што је употпунио богослужбено даровање, како за себе тако и за
Јевреје, толико да је жртвовао двадесет две хиљаде волова, и сто двадесет
хиљада оваца; јер то, уосталом, беше први пут да је Храм примио жртве;
за краљем су потом и сви Јевреји, заједно са женама и децом, приступи-
ли жртви и свечаној гозби. Штавише, поред овога, краљ је независно уп-
риличио величанствено и раскошно светковање празника који је познат
као Празник табернакула, а ово светковање се одржавало пред Храмом,
два пута по седам дана, при чему је и он сам учествовао у гозбама заједно
са читавим народом.
6) Након што су све ове свечаности у изобиљу спроведене, и ништа
није пропуштено што се тицало обожавања Господа, краљ је позвао људе
да се разиђу, после чега свако пође свом дому, претходно се захваливши
краљу за сву бригу коју им је посветио и сва дела што их је за њих учинио,
а Бога молећи да им сачува Соломона за краља за дуго времена. Због то-
га је народу и повратак кући био радостан, чинећи их тако срећнима да
непрестано певаху химне Богу. И заиста је задовољство којем су се пре-
давали уклонило осећај напрезања којег су сви морали поднети на путо-
вању кућама. Тако се, дакле, након што су напослетку унели Ковчег савеза
у Храм, и видели његову величину и лепоту израде, и када су постали сау-
чесници у многим жртвовањима која су била нуђена, као и у празницима
који беху прослављени, они испуњени вратише градовима из којих су до-
шли. А Соломону се кроз један сан објави порука да је Бог чуо његове мо-
литве, и да Он не само да ће сачувати Храм, већ ће га увек и настањивати
— наравно, у случају да његово потомство и цели народу буду устрајали
у правичности. А што се тиче самог Соломона, њему је речено да ће, уко-
лико настави да се влада према саветима свога оца, овога превазићи у не-
измерности достојанства и блажености, а да ће његово потомство заувек
наставити да краљује том земљом, као и посебно племеном Јудиним. Али
исто тако, уколико се он буде показао неверним у погледу придржавања
закона, и на њих заборави, и окрене се обожавању туђих богова, Бог ће му
име сасећи до корена, и више се ниједан остатак помена на његову поро-
дицу неће одржати, па нити ће Бог даље бдети над народом Израиља ни-
ти га даље чувати од несрећа, већ ће га сасвим уништити шаљући му де-
сет хиљада ратова и мука; истераће Јевреје из земље коју је поклонио њи-
ховим очевима и учинити их незванцима у туђим земљама; а овај ће Храм
препустити пламену и харању од стране њихових непријатеља, а и читав
тај град биће у потпуности разорен непријатељским рукама. Буду ли, да-
кле, згрешили, њихови ће јади заслужити да постану пословични, такви
да је у њих тешко поверовати с обзиром на њихову запањујућу мноштве-
ност, све док се њихови суседи, чувши за то, не почну чудити због њихо-
вих страдања, и стану се врло ревносно распитивати за узрок, питајући
се како су Јевреји, које је Бог тако издигао у слави и богатству, могли та-
ко постати предметом Његове омразе? А одговор који ће моћи да пружи
преостатак народа упућиваће на признање њихових грехова и кршење за-
кона сопствене земље. Тако смо ми, у складу са поруком, пренели у ово
штиво оно што је Бог говорио Соломону док овај беше уснуо.
КАКО ЈЕ СОЛОМОН СЕБИ ПОДИГАО КРАЉЕВСКУ ПАЛАТУ, ВЕО-
МА РАСКОШНУ И СКУПОЦЕНУ; И КАКО ЈЕ РАЗРЕШИО ЗАГОНЕТКЕ
ШТО МУ ИХ ЈЕ ПОСЛАО ХИРАМ.
1) Након зидања Храма који је, као што смо рекли, био завршен за се-
дам година, краљ је поставио темеље своје палате, коју ипак неће заврши-
ти за мање од тринаест година, будући да није био једнако ревностан у по-
дизању овог здања као што је раније био у случајуХрама; јер, што се тиче
овог последњег, иако је то било велико дело и захтевало занесену и изне-
нађујуће ревносну преданост, ипак је Бог, за кога је и прављено, у толикој
мери сарађивао у његовом настајању, да је управо зато могло бити довр-
шено у горепоменутом броју година; али је зидање палате потрајало, иако
је као грађевина по достојанствености много заостајала за Храмом, једна-
ко стога што грађа за њу није била тако дуго унапред прикупљана, а и зато
што није била тако марљиво припремана, па напослетку и зато што је она
била само станиште краљево, а не и Божије. Па ипак, и ово је здање по-
дигнуто тако пристало и примерено срећним приликама у којима су тада
живели сви Јевреји, па отуда и њихов краљ. Али је неопходно да опишем
целокупно устројство и распоред делова, да би они који читају ову књигу
могли бар наслућивањем стећи слику величине ове палате.
2) Овај дом је био велика и необична грађевина, подржана са много
стубова, које је Соломон подигао да би здање могло у себи примити мно-
штво чије је спорове он саслушавао и просуђивао у парницама. Ту је, да-
кле, могао стати велики број људи и заједно чекати на решавање њихо-
вих случајева. Здање је било сто кубита дугачко, педесет широко и три-
десет високо, подржано са четвороугаоним стубовима који су сви били
од кедровине; кров палате је, пак, био у коринћанском стилу108, са укла-
пајућим отворима и њима припадајућим стубовима једнаке величине, сва-
ки ижљебљен са три удубљења, што је, све у свему, здање чинило уједно
веома чврстим и украшеним. Постојала је још једна зграда у истом стилу,
у средини дворишта, четвороугаоног облика ширине тридесет кубита, са
засебним храмом наспрам себе који се издизао на масивним стубовима;
у овом се храму налазила велика и веома свечана одаја, у којој је краљ се-
део приликом суђења. Овом је здању била придружена и друга зграда са-
зидана за краљицу. Постојала су такође и посебна мања здања за обедо-
вање и за спавање у која се повлачило након што су бивали окончани јав-
ни послови, а сва су имала под поплочан кедровином. Нека од ових Соло-
мон је сазидао од блокова промера странице десет кубита, и имала су оп-
лату од мањег резаног камења велике вредности, оног истог који беху ис-
копани да би украсили Храм и да би улепшали изглед краљевске палате,
прославивши тако мајдане из којих су извађени. Збир ових необично об-
рађених каменова био је подељен у три реда, док је четврти на себи носио
мозаике вредне дивљења, јер је на њима било представљено дрвеће и раз-
новрсно биље, са сенкама бацаним са њихових грана, и висећим лишћем.
Ово дрвеће и биљке прекривали су камен испод себе, а њихово лишће би-
ло је изведено тако запањујуће танано и веродостојно, да се морало по-
мислити како се креће; други, пак, део блокова, онај који се дизао до кро-
ва, био је окречен и такорећи извезен бојама и сликама. Поред ових, Соло-
мон је подигао и посебна здања за одмор и уживање, а такође и веома ду-
гачке ходнике са сводовима, смештене на веома пријатним местима пала-
те; међу овима је најдивнија била трпезарија за гозбе и закуске, пуна зла-
та и намештаја тако лепог каквог је и морала поседовати просторија која
удовољава удобности гостију, и у којој је све посуђе било од злата. Веома је
тешко дочарати величину и разноврсност краљевских одаја: тешко је пре-
нети колико је било соба најпространије врсте, колико оних са величином
једва мањом од претходних, и колико је било оних испод земље и недос-
тупних; каква је необичност оних које су биле отворене свежем ваздуху,
и какви беху шумарци посађени да би дали усхићујући изглед целини и
да би штитили од врућине склањајући у свој хлад ове одаје. Једном речју,
Соломон је читаво здање у целости направио од белог камена, кедровине,
злата и сребра. Такође је украсио таванице и зидове драгуљима улаганим
у злато, улепшавши их на исти начин на који је украсио и Храм Божији.
Такође је за себе од слоноваче направио један трон запањујуће величине,
који је служио као седиште правде, са шест степеника који су водили до
његовог подножја; на оба краја сваког од ових степеника стајала су два ла-
ва; седиште трона прихватало је краља тако да када би се он наслонио по-
чивао би на половини извајаног јунета које му је гледало у леђа; а све ово је
било учвршћено и држано на окупу златним спојевима.
4) Док је Соломон довршавао ове зиданице током двадесет година, не-
престано је богатим даровима узвраћао краљу Хираму из Тира, који му је
слао велике количине злата и још веће сребра, као и кедровину и борови-
ну за све ове грађевине; Соломон је, пак, овоме из године у годину слао
пшеницу, вино и уље, односно главне производе који су Хираму недос-
тајали стога што је, као што смо већ рекли, насељавао острво. Поред ово-
га, Соломон му је поклонио и двадесет мањих градова у Галилеји који су
се налазили недалеко од Тира; али их је Хирам обишао и након прегледа,
оставши незадовољан њиховим изгледом, поклон одбио, отписавши Со-
ломону да не жели градове такве какви изгледају. Од тог се времена ови
градови називају земљом Кабул, што је име које, протумачено према јези-
ку Феничана, означава оно што није пријатно. Поврх овога, краљ Тира је
имао обичај да са Соломоном размењује софизме и загонетне изреке, на-
лагавши међусобно да их онај други одгонетне, и тако ослободи недоуми-
ца што их је сам пошиљалац имао у погледу њиховог значења. Соломон је
био тако виспрен и проницљив да му ниједан од ових задатака није био
одвише тежак, те их је све савладавао расуђивањем, откривајући њихово
скривено значење и учинивши их препознатљивим. Такође је и Менан-
дер, човек који је преводио тирске архиве са феничанског на грчки језик,
поменуо ова два краља на месту где овако казује: „Када је преминуо Ави-
бал... његов син Хирам преузео је од њега краљевство, владајући наред-
них тридесет четири године, то јест до своје педесет треће године живота.
Подигао је велики насип и посветио златне стубове у Јупитеровом храму.
Такође је одлазио и секао дрвену грађу у планини званој Либан, потреб-
ну за таванице храмова. Након што је порушио древне храмове, подигао
је друге, посвећене Херкулу и Астарти, од којих је најпре изградио храм
Херкулу на планини Перицијус. Осим овога, водио је и поход против Еу-
хија, или Титија, који је одбијао да плати данак, па га је покорио и потом
се вратио дому. Један од поданика овог краља био је Абдемон, по година-
ма веома млад, који је увек решавао тешке [мисаоне] задатке што му их
је Соломон, краљ Јерусалима, заповедао да их објасни.“ Овога такође по-
миње и Диус, када говори овако: „Након што је умро Авибал, владао је
његов син Хирам. Он је подигао на виши ниво источни део града којег је
такође и у целини проширио. Такође је граду придружио Јупитеров храм
који је дотле стајао засебно, подигавши обалски насип између њих, а по-
том је храм украсио златним даровима. Поред овога, пењао се у гору Ли-
бан и секао дрвену грађу која је служила подизању храмова.“ Овај писац
такође казује да је „Соломон, који је тада био краљ Јерусалима, слао заго-
нетке Хираму са молбом да и сâм од њега прима сличне, те да онај који не
би успео разрешити загонетке другога, овоме исплати извесну новчану
надокнаду, а да је Хирам прихватио ове услове. Па када није био у стању
да реши загонетке што му их је поставио Соломон, платио је велику суму
новца као глобу; али је касније решио ове загонетке уз помоћ Абдемона,
човека из Тира, а затим је и сâм поставио узвратне загонетке Соломону,
који такође није успео да их реши па је морао да врати Хираму наплаћени
новац.“ Овако је, дакле, писао Диус.
КАКО ЈЕ СОЛОМОН УТВРДИО ЈЕРУСАЛИМ И ПОДИГАО ДРУГЕ ВЕ-
ЛИКЕ ГРАДОВЕ; КАКО ЈЕ УЧИНИО ПОДАНИКЕ ОД НЕКИХ КАНАА-
НАЦА, И УГОСТИО КРАЉИЦУ ЕГИПТА И ЕТИОПИЈЕ.
1) Када је краљ видео да је зидинама Јерусалима потребно ојачање и

прикладније обезбеђење (јер је сматрао да би зидови који окружују Јеру-
салим морали да одговарају достојанству града), он их је једнако обновио
и учинио вишим, са великим кулама над њима; такође је и сазидао градо-
ве који се могу убројати у најснажније, по имену Хазор и Мегидо, као и
Гезер, који је заправо припадао Филистинцима, али је фараон, краљ Егип-
та, повео поход против њега и после успешне опсаде га силом заузео; по-
бивши потом све становништво, он га је потпуно разорио и дао га као по-
клон својој кћери која се удала за Соломона; то је, дакле, био разлог због
којег га је краљ поново изградио као град који је по себи снажан и упо-
требљив у ратовима и преокретима политичких прилика до којих поне-
кад долази. Осим овога, Соломон је подигао и два друга града недалеко
од овога, по имену Вет–Орон и Валат. Такође је подигао и мање насеоби-
не подређене овима, како би се у њима могло уживати у задовољствима и
сластима живота, будући да су имале угодну свежину ваздуха и распола-
гале пријатним воћем које је дозревало у прикладно доба године, јер беху
обилно снабдевене изворима. Штавише, Соломон је ишао све до пустиње
поврх Сирије коју је запосео, те и тамо саградио веома велик град који је
био удаљен два дана путовања од горње Сирије и један дан од Еуфрата,
као и шест дугих дана путовања од великог Вавилона. Разлог због којег је
овај град лежао тако далеко од насељених делова Сирије јесте тај што сву-
да око њега није нигде било воде, а он сâм се налазио на једином месту
које је поседовало изворишта и бунаре. Након што је, дакле, сазидао овај
град, и опколио га веома снажним зидинама, Соломон му је дао име Тад-
мор, што је име које се и данас користи међу Сиријцима, али га Грци на-
зивају Палмира.
2) Тако је Соломон у ово време био заузет подизањем градова. Али
уколико ма ко испита зашто су се сви краљеви Египта почев од Менеса,
који је подигао Мемфис и који је живео много година пре нашег праоца
Аврама, па до Соломона — што је временски период који обухвата више
од хиљаду три стотине година — називали фараонима, закључно са фа-
раоном који је живео после краљева тог периода, мислим да је неопходно
да све обавестим о одговору, како бих уклонио постојеће незнање и учи-
нио очигледним порекло овог имена. Наиме, фараон на египатском језику
значи краљ, па стога мислим да су у свом детињству сви потоњи краље-
ви користили друга имена, али да су у часу постајања краљевима мењали
имена у онај назив који на њиховом властитом језику означава ранг њи-
хове власти; слично је такође и са краљевима Александрије који су раније
били називани по личним именима, али када су преузимали краљевство
називани су Птолемејевићима, по њиховом првом краљу. Римски импе-
ратори су такође од свог рођења били називани другим именима, али су
потом прозивани Цезаром, јер им њихово царство и њихово достојан-
ство намеће то име, не допуштајући им да продуже са ношењем оних име-
на која су им дали њихови очеви. Такође мислим да Херодот из Халикар-
наса, који каже да је било три стотине тридесет краљева Египта после Ме-
неса који је изградио Мемфис, управо стога не казује њихова имена што
су они уопштено називани фараонима; али када је након смрти једнога
од њих власт преузела краљица, он је назива личним именом Никол, пра-
вдајући се тиме што су краљеви мушког рода, и отуда подобни да им се
призна иста природа, док се жени не може приписати истоветно својство,
те стога он увек записује њено властито име, које је она природно имала и
задржала. Што се мене тиче, ја сам из наших сопствених књига открио да
после фараона, Соломоновог таста, ниједан краљ Египта више није носио
то име109; и да се управо после тог времена догодило да је краљица Египта
и Етиопије дошла до Соломона, а о овој ћемо убрзо говорити. Овде сам,
међутим, помињао ове ствари како бих могао показати да се наше и еги-
патске књиге слажу у овоме, као и у много чему другом.
3) Следеће што је Соломон учинио било је потчињавање остатка Ка-
наанаца, који све дотле нису били под његовом влашћу; овде мислим на
оне насељене на Либанској гори, као и оне који су пребивали у граду Еме-
ту; покоривши их, наметнуо им је данак. Такође је од ових изабирао сва-
ке године оне који ће му служити у најнижим службама и бавити се ње-
говим домаћинским пословима као и ратарством. Ово стога што нико од
Јевреја није био слуга [у таквим ниским занимањима], па и није било раз-
ложно да, када је Бог довео толико много народа под њихову моћ, ма ко
из њиховог властитог народа буде понижаван до тако бедних упослења
пре но припадник туђег народа; уместо тога, сви су Израелићани подле-
гали војној обавези и одржавали војну спрему, и пре су подизани на коње
и у бојна кола но што су водили животе робова. Соломон је такође наи-
меновао и пет стотина педесет надзорника над овим Канаанцима који су
били подвргнути овом својеврсном ропству одржавања домаћинства, а
ти су надзорници били под краљевим старањем и служили су поучавању
робова оним радовима и делатностима у којима је било тражено њихо-
во учешће.
4) Краљ је још и направио велики број бродова у Египатском заливу
Црвеног мора, на месту званом Есион–Гавер, које се још назива и Бере-
нисом, смештеном недалеко од града Елота. Ова је земља претходно при-
падала Јеврејима, и постала је употребљива за бродоградњу захваљујући
поклонима краља Хирама Тирског; јер је он тамо послао довољан број љу-
ди као заповеднике бродова, и оне који беху веома умешни у навигацији,
а којима је Соломон издао следећу заповест: да могу ићи са својом власти-
том посадом до земље коју су стари називали Офиром, али се сада зове Ау-
реа Херсонесус, а која припада Индији, како би му донели злато. А када су
ови морепловци сакупили четири стотине таланата, вратили су се краљу.
5) У то се време на престолу Египта и Етопије налазила жена110; била
је упућена у филозофију толико да је макар само због тога била веома по-
штована. Када је ова краљица чула о врлини и разборитости Соломоновој
у њој се пробуди жеља да га упозна, чему су допринели и извештаји који
су свакога дана стизали до ње, због чега она поста одлучна да се задовољи
само личним искуством, уместо дотадашњих пуких гласина (јер овакви
извештаји могу проистећи и врхунити у погрешном мишљењу, будући
да у целости зависе од поверљивости оног који их преноси); тако се она
реши да пође к њему, с посебном намером да провери његову мудрост, и
то тако што ће му постављати веома тешка питања и молити га да разот-
крије њихово скривено значење. Сходно томе, она стиже у Јерусалим, ок-
ружена великом раскоши и богатом опремом, доводећи камиле натова-
рене златом и неколиким врстама слатких зачина, као и драгим камењем.
Примивши је веома љубазно, Соломон уједно показа велику жељу да је
угости, али и да изиђе у сусрет њеној жељи, успевајући да мислима ла-
ко проникне значење необичних питања која му је постављала — јер, за-
иста, он их је разрешавао брже но што је то ма ко могао очекивати. Тако
она остаде задивљена Соломоновом мудрошћу, откривши да је оно што
је сама сазнала овом провером било још вредније од онога што је прет-
ходно начула. Надасве је била изненађена тананошћу и величином њего-
ве краљевске палате, а не мање и уређеношћу њених одаја, будући да је и
у томе краљ показао велику виспреност. Али је уистину преко сваке ме-
ре била запањена здањем које је било названо Либанском шумом, као и
величанственошћу краљеве дневне трпезе, као и околностима њене при-
преме и прислуживања, скупа са одећом слугу који су позорно бдели, као
и умешношћу и уљудношћу њиховог услуживања. Била је не мање потре-
сена и свакодневним жртама приношеним Богу, као и брижљивим упра-
вљањем овима од стране свештеника и Левита. Када је увидела да се све то
обавља свакога дана, била је задивљена како се само може замислити, то-
лико да није успевала да у себи задржати усхићење, већ је отворено при-
знала колико је дубоко и очаравајуће дирнута — јер је у свим тим прили-
кама и даље настављала да разговара с краљем, изјављујући да је освоје-
на дивљењем према малочас описаним стварима; тако је рекла: „Заиста
су све оне ствари, које су до нашег знања дошле туђим извештајима, дос-
пеле са непоузданошћу која је тражила да им без личног увида верује-
мо; али сада, што се тиче свих ових добара које ти припадају, и то једнако
оних које поседујеш у својој личности — при чему мислим на мудрост и
проницљивост — и оних других које потичу из благостања твога краљев-
ства, извесност њиховог постојања која је дошла до нас није била лажна;
те не само да су извештаји истинити, већ се у њима о твојој срећи говори
као о много мањој од оне коју ја сада видим пред властитим очима. Ово
свакако и стога што туђи извештаји убеђују само наш слух, али не чине
предочивом достојност самих ствари какве се указују погледом на њих
или пребивањем међу њима. И ја сама, дакле, која нисам веровала о оно-
ме што су ме обавештавали, због све ове множине и величине ствари које
сам овде упознала, уочавам да је све у свом изобиљу још веће но што ми
је приповедано. Сходно томе, ја процењујем да је народ Јевреја, баш као
и твоје слуге и пријатељи, веома срећан, јер уживају твоју присутност и
слушају твоју мудрост свакодневно. Због тога се мора благословити Бог
који тако воли ову земљу као и оне који је насељавају, и који је од тебе
учинио њиховог краља.“
6) Након што је тако речима показала колико ју је дубоко краљ дирнуо,
њена се наклоност исказа и поклонима, јер га она дарова са двадесет тала-
ната злата и неизмерном количином зачина и драгог камења. (Прича се та-
кође да корен балсама којим наша земља још увек рађа потиче из поклона
ове жене.) Соломон јој је узвратио великим бројем поклона, али најваж-
није беше да јој је удељивао оно што је она сама изабрала по својој скло-
ности, јер не беше ничега што је затражила а да је краљ одбио да јој пода-
ри; па како је он по нарави био веома широкогрудан и сусретљив, тако је
и краљици Египта показао величину своје душе у даривању свега онога
што је она сама од њега затражила. Тако се, дакле, након што је краљица
Етиопије примила све оно о чему смо говорили, и уручила краљу оно што
је сама за њега са собом донела, она врати у властито краљевство.
КАКО ЈЕ СОЛОМОН ПОСТАО БОГАТ И БЕЗНАДЕЖНО СЕ ЗАЉУБИО
У ЈЕДНУ ЖЕНУ, И КАКО ЈЕ БОГ, БИВАЈУЋИ ОВИМЕ РАЗЈАРЕН, ПО-
ДИГАО АДЕРА И ЈЕРОВОАМА ПРОТИВ ЊЕГА. ТАКОЂЕ И О СМРТИ
СОЛОМОНОВОЈ
1) Негде у исто време краљу су из земље зване Златни Херсонес доне-

сени драго камење, боровина и оно дрвеће које је коришћено за подизање
Храма и палате, али такође и као грађа за музичке инструменте, харфе и
псалтерионе, да би их Левити могли користи као пратњу њихових хим-
ни Богу. Дрво које му је тада донесено било је веће и племенитије од би-
ло којег другог раније испорученог; али не треба замишљати да су ови бо-
рови били налик онима које сада тако називамо, а који су име добили од
стране трговаца који их тако именују да би обезбедили поштовање оних
који их купују; јер ови борови о којима овде говоримо наизглед су нали-
чили дрвету смокве, али су били светлији и сјајнији. Оволико смо говори-
ли како нико не би остао у незнању о разлици између ових врста дрвећа,
нити неупознат са изворном природом бора; помињући ово, мислили смо
пре свега да објаснимо разлику која је омогућила тако разноврсну краље-
ву употребу овог племенитог, а данас несталог, рода дрвета.
2) Тежина злата која му је донесена износила је шест стотина шездесет
шест таланата, не укључујући у ту количину оно што су му донели трго-
вци, нити оно што су му као поклон уручили краљеви Арабије. Такође је
излио две стотине малих штитова од злата, од којих је сваки тежио шест
стотина шекела. Истом је сачинио и три стотине великих грбних штито-
ва, сваки тежине три златне фунте, а све њих је пренео и одложио у оно
здање које је названо Либанском шумом. Такође је направио и пехаре од
злата и драгог камења којима је служио своје госте, украсивши их са вр-
хунском умешношћу; такође је бринуо и да свеколико његово посуђе буде
златно; јер је краљ имао много бродова који су лежали у Тарскуском мо-
ру, а којима је заповедао да носе сваковрсну трговачку робу до најудаље-
нијих народа, чијом су продајом добијани злато и сребро за краљеве пот-
ребе, као и велика количина слоноваче, Етиопљана и мајмуна; а ови су
бродови окончавали своје путовање, дакле одлазак, избивање и повратак,
у року од три године.
3) Због свега овога, слава Соломонове врлине и мудрости прошири-
ла се посвуда по оближњим земљама, и то толико да су сви краљеви же-
лели да га виде због неверице у оно у шта су обавештавани, јер је то би-
ло одиста бајословно; уважавање које су према њему потом носили изра-
жавали су у поклонима, будући да су му слали златне и сребрне сасуде,
пурпурну одећу, као и многе врсте зачина, али и коње и кола, и такве му-
ле за запрегу којима се краљ морао дивити због снаге и лепоте. Овај до-
датак већ дариваним колима и коњима повећао је број његових кочија на
преко четири стотине, а он сâм их је од раније имао преко хиљаду, док се
број поклоњених коња попео на две хиљаде, што треба додати на његових
властитих двадесет хиљада. Ови су коњи били тако добро увежбани ка-
ко би оставили што бољи утисак, те су трчали тако спретно да се са њима
ниједни други нису могли поредити били по складности или окретнос-
ти, па се одиста могло рећи да им нема равна ни по лепоти нити по умеш-
ности. Њихови јахачи представљали су уистину само додатан украс, бу-
дући да су, пре свега, били људи у најлепшем цвету младости, висином и
величином стаса далеко надмашујући друге људе. Такође су имали веома
дуге косе, и беху одевени у хаљине боје тирског пурпура. Такође су свако-
га дана по коси посипали златну прашину, тако да су им се главе пресија-
вале од одсјаја Сунчевих зрака што их је стварало злато. Сам краљ је јахао
на својим кочијама у средишту ових људи који су увек били у оклопу и
са собом носили лукове. Соломон је носио белу одећу, и имао је обичај да
јутром изјахује из града. Постојало је једно место на око педесет фурлон-
га удаљено од Јерусалима, које се звало Етам, веома пријатно због својих
прелепих вртова са изобиљем поточића; тамо је, дакле, волео да изјутра
одлази, седећи на врху својих кочија.
4) Соломон је показивао божанску оштроумност у свим питањима, и
испољавао велику ревност и помност да све чега се подухвати реши на
најизврснији начин; тако није запоставио ни бригу о путевима, већ је по-
ложио уздигнуте плочнике од црног камена дуж друмова који воде у Је-
русалим, који је био краљевски град, једнако стога да би их учинио про-
ходнијим за путнике, и да би показао величину свога богатства и вла-
давине. Такође је разврстао своје кочије, и поставио их у једном редов-
но одржаваном поретку, како би се известан број њих стално налазио у
сваком граду, задржавши уз себе свега неколико запрега; а ове је градове
назвао градовима својих кочија. Прикупио је и толико обиље сребра у Је-
русалиму колико је било камења на улицама; и толико је умножио кедро-
ва стабла у равницама Јудеје у којима претходно нису расла, да су у број-
ности достигла обична стабла сикоморе. Такође је заповедио египатским
трговцима који су му доносили своју робу да му прибављају кочије са па-
ром племенитих коња за шест стотина сребрних драхми, а затим их је
слао као поклон краљевима Сирије, као и оним краљевима који су живе-
ли с друге стране Еуфрата.
5) Али иако је Соломон постао најславнији међу краљевима, а ујед-
но и од Бога највољенији, и иако је превазилазио у мудрости и богат-
ству све оне који беху владари Јевреја пре њега, он ипак није одржао ово
своје срећно стање до саме смрти. Штавише, одступио је од држања зако-
на својих предака и стигао до краја живота који није примерен ономе што
смо претходно говорили о њему. Постао је махнит у својој страсти пре-
ма женама и није се уздржавао у својим пожудама; при том се није могао
задовољити само женама своје земље, већ је оженио и многе жене других
народа: Сидонке, Тиранке, Амонићанке и Едомљанке; тиме је прекршио
Мојсијеве законе који су забрањивали да се за жене узимају оне које ни-
су јеврејског рода. Такође је почео да обожава туђе богове, што је чинио
како би удовољио својим женама, и из безумне наклоности према њима.
Управо је у ову појаву сумњао наш законодавац, те нас је унапред упозо-
рио да не би требало да своје жене узимамо у страним земљама, да не бис-
мо постали уплетени у туђе обичаје, и тако се отпадили од наших власти-
тих, као и да не бисмо напустили указивање части нашем Богу и преш-
ли на обожавање божанстава жена–туђинки. Али се Соломон стрмоглаво
бацао у претерана и неразумна задовољства, не обазирући се на сва ова
упутства; јер након што је венчао седам стотина жена111, кћери кнежева и
истакнутих људи, и уз то имао три стотине милосница, а све њих поред
кћери египатског краља, убрзо је потпао под њихову власт, све док није
почео опонашати њихове навике и обичаје. Био је присиљен да им пружа
доказе своје љубазности и наклоности, и да води живот према законима
њихових земаља. А како је временом старио и његово расуђивање због го-
дина постајало све слабије, више није имао моћи да себи призове пропи-
се свог властитог народа, те је тако све више и више омаловажавао свог
Бога, и настављао да уважава божанстава што их је увело његово много-
женство, све док се напослетку није догодило да је посве забраздио и пао
у најтежу грешку непридржавања Мојсијевог наслеђа, да је направио фи-
гуре златних волова које су подупирале бакарно море112, баш као и фигу-
ре лавова на његовом властитом престолу. Јер је Соломон ове направио
упркос томе што није приличило побожности да тако учини, а и упркос
томе да је имао свог оца за најодличнији и најприснији узор врлине, и као
и да је знао какав је узвишени траг овај оставио за собом, искључиво зах-
ваљујући побожности указиваној Господу. Соломон се није угледао на Да-
вида иако му се Бог два пута указао у сну, и изричито га замолио да опо-
наша свог оца. Тако је, напослетку, неславно завршио. До њега је дошао
пророк од Бога послан, и рекао му да његови зли поступци нису скривени
од Бога, уз то му запретивши да неће још дуго уживати у ономе што је по-
чинио, премда му, истина, краљевство неће бити за живота одузето, али
и то само стога што је Бог обећао Давиду да ће од Соломона начинити ње-
говог наследника, али ће се зато Бог постарати да ово одузимање краљев-
ства задеси његовог сина када он, Соломон, већ буде мртав. Ипак — рекао
је пророк — неће читав народ бити одвраћен, већ ће другом владару бити
дато десет племена за слуге, а само ће два племена бити остављена Дави-
довом унуку, зато што је Давид волео Бога, али и зато да би опстао Јеруса-
лим, где је Бог морао имати храм.
6) Соломон се ражалостио након што је саслушао ове речи, силно се
помевши због готово потпуног преврата среће која га је учинила толико
поштованим, и њеним коначним преокретом у тако рђаво стање. И није
прошло много времена како је пророк предсказао оно што ће се догодити,
а Бог подиже непријатеља против Соломона, чије име беше Адер [Адад], и
чије ћемо околности за развијање овог непријатељства одмах описати. Он
је, наиме, био дете едомитског рода и краљевске крви; а када је Јоав, за-
поведник Давидове војске, опустошио земљу Едом и сатро све што је та-
мо било од одраслих мужева и кадро да носи оружје за следећих шест ме-
сеци, овај је Адад одбегао и стигао до фараона, египатског краља, који га
је љубазно примио и доделио му кућу за становање, као и део земље који
ће га обезбедити храном; па и када је Адад одрастао, фараон га је ванред-
но волео, толико да му је за жену дао сестру саме краљице чије је име би-
ло Тахпенеса. Са сестром Тахпенесином је добио сина који је и одрастао
са фараоновом децом. Када је до Адада у Египту стигла вест да су умрли
и Давид и Јоав, он је дошао до фараона и затражио допуштење да пође у
своју родну земљу, на шта га фараон упита зашто то жели, и са којим се
тешким предузећима на уму покреће, када је тако жељан да га напусти. И
испрва га фараон не хтеде пустити упркос свим молбама; али у доба ка-
да Соломонови послови пођоше на зло, а због горе поменутих кршењâ за-
кона113, и гнев је Божији против овога све више растао, Адад је напокон, с
фараоновим допуштењем, пошао у Едом. А када није успео да људе под-
буни да се одрекну Соломона, зато што је поредак чуван уз помоћ мно-
гих војних посада, те се промена не би могла безбедно извести, он се ода-
тле покрену и стиже у Сирију; тамо се придружио Резону, који је одбегао
од Адад–Езера, краља Сове и његовог господара, и постао разбојник у тој
земљи, те се са овим спријатељио, тим пре што је Резон већ имао хајдучку
дружину око себе. Тако се Адад дочепао тог дела Сирије и учинио се ње-
говим краљем, одакле је чинио упаде у земљу Израела, пљачкајући и до-
носећи не мале несреће, а све то у време Соломонове власти. Такве су, да-
кле, недаће које су Јевреји подносили од стране Адада.
7) Био је такође и један човек из Соломоновог властитог народа који
је извео покушај његовог одстрањивања с власти, по имену Јеровоам,
син Наватов, који је гајио велика очекивања о сопственом уздизању, те-
мељећи их на пророчанству које му је давно дато. Њега је отац оставио,
те га је подизала мајка, а када је Соломон приметио да је узрастао у чове-
ка смелог и срчаног држања, учинио га је надзорником зидина што их је
подигао око Јерусалима; и заиста, Јеровоам се толико марљиво око њих
трудио, да га је краљ због тога похвалио, и дао му, као награду за тако до-
бро служење, власт над племеном Јосифовим. Па када је негде у то време
Јеровоам једном приликом изашао из Јерусалима, пророк из града Сило-
ма, по имену Ахија, пресрео га је и поздравио. А када га је потом одвео на
место мало подаље од пута, на којем више никога не беше, пророк је ис-
кидао своју хаљину на дванаест делова и рекао Јеровоаму да за себе узме
десет, казавши му при том „да је то воља Божија, јер ће Он поделити власт
Соломонову, и предати још једно племе, поред онога коме припадају, ње-
говом сину због обећања што га је дао Давиду за његовог наследника, а
преосталих десет ће припасти теби, зато што је Соломон згрешио против
Бога и предао се женама и њиховим боговима. Видевши, тако, разлог због
којег је Бог променио своју одлуку и отпадио се од Соломона, схватићеш
зашто се приклонио теби.“
8) Јеровоам је био усхићен овим пророковим речима; па како је при
том био млад човек жестоке нарави и са властохлепљем и жудњом за
постизањем величине, он није могао остати миран; па када је тако најзад
доспео до веома велике управне власти, он се присети онога што му је от-
крио Ахија, те се одаде настојању да на сваки начин људе убеди у оправда-
ност одметања од Соломона, како би довео до пометње у земљи и потом
себи самом прибавио власт. Али када је Соломон препознао његову пре-
вару и стварну намеру, он покуша да га ухвати и убије, о чему је, међутим,
Јеровоам претходно био обавештен, те је побегао Сисаку, краљу Египта,
где је живео све до Соломонове смрти; на овај је начин стигао до двостру-
ке користи: најпре што није пострадао под Соломоном, а затим и што је
остао сачуван за власт над краљевством. А Соломон је преминуо када је
већ готово био старац, владајући осамдесет година, и имајући у часу смр-
ти деведесет четири. Био је сахрањен у Јерусалиму, оставши изнад свих
краљева у срећи, богатству и мудрости, изузевши то што је старећи бивао
све више заведен женама, због чега је кршио законе; а о овим преступи-
ма, и јадима који су због њих снашли Јевреје, мислим да је исправније го-
ворити другом приликом.
КАКО СЕ ПОСЛЕ СОЛОМОНОВЕ СМРТИ НАРОД ОДРЕКАО ЊЕГО-
ВОГ СИНА РОВОАМА, И ПРОГЛАСИО ЈЕРОВОАМА КРАЉЕМ НАД
ДЕСЕТ ПЛЕМЕНА
1) Након што је Соломон преминуо а његов син Ровоам (којег му је ро-

дила Амонићанка по имену Нама) наследио краљевство, народне старе-
шине сместа послаше поруку у Египат и позваше Јеровоама натраг; а ка-
да он до њих стиже у град Сетем, ту се такође појави и Ровоам, јер беше
решен да прогласи себе краљем Израелита управо том приликом док су
они окупљени у тако великом броју. Тако се догодило да народни прваци
заједно са Јеровоамом дођоше до њега и почеше га преклињати, рекавши
да му је потребан предах, али и да мора бити блажи од свог оца у обавеза-
ма које им је наметнуо, јер они сада већ носе тежак јарам, те да је неоходно
да према њему гаје срдачнија осећања и пронађу веће задовољство у слу-
жењу његовој умеренијој владавини, због тога што је служење приљеж-
није ако се испуњава пре због љубави према владару него из страха. Али
им Ровоам рече да дођу до њега поново кроз три дана, када ће им, после
саветовања, дати одговор на њихов захтев. Ово одлагање, међутим, даде
повода тренутној сумњи, будући да он није истог часа изишао у сусрет
њиховој молби, а они су очекивали да ће им без оклевања дати човечан
одговор, посебно стога што је био млад. Па ипак, они осташе у уверењу да
им уречено саветовање, па и то што их краљ није одмах одбио, ипак ос-
тавља наду у успех.
2) А Ровоам у међувремену позва очеве пријатеље, те се с њима поса-
ветова о одговору који би требало дати мноштву, на шта му они дадоше
савет који је био пријатељски, и такав да је смотрено уважавао располо-
жење окупљеног народа. Јер, они га упутише да говори на начин пре до-
падљив него примерен његовој краљевској величини, стога што ће их та-
ко обавезати да му се потчине с добром вољом, јер је најприхватљивије
за поданике када се њихов краљ према њима опходи готово равноправно,
односно на њиховом властитом нивоу. Али Ровоам одби овај тако добар,
и, уопштено говорећи, тако користан савет (а такав је свакако био бар у
часу када је требало да постане краљем), при чему је, ипак, како ја сма-
трам, Бог био тај који је проузроковао оно што је било најупутније да би
Ровоама осудио. Потом он позва младиће што их је повео са собом, и ре-
че им какав су му савет дали старији, те их позва да и они кажу шта ми-
сле да би требало урадити. А они га посаветоваше да дâ следећи одговор
народу (јер нити је ова младеж по себи могла, нити јој је Бог дозволио, да
разабере оно што је најбоље): да његов мали прст мора бити дебљи од бу-
тине његовог оца; и да ће, уколико су били подвргнути тешком служењу
од стране његовог оца, од њега доживети још грубље опхођење; и ако их
је његов отац кажњавао бичевима, морају очекивати да ће он ово чини-
ти скорпијама114. Краљ је био задовољан овим саветом, сматрајући да је
примерено достојанству његове власти да узврати таквим грубим одго-
вором. И тако, када се народ поново окупио и трећега дана дошао до ње-
га како би чуо одговор, сви људи беху у великом очекивању и веома по-
зорни да саслушају шта им краљ има рећи, претпостављајући да ће чути
нешто предусретљиво и обзирно; али краљ промину поред очевих прија-
теља, и одговори онако како су га посаветовали они млади људи. А ово
беше учињено по Божијој вољи, да би се обистинило оно што је проре-
као Ахија.
3) Овим речима људи беху погођени као гвозденим маљем, и беху то-
лико ојађени чувеним као да већ осећају претеће последице тих грубих
речи; те тако у великој озлојеђености на краља почеше викати, говорећи:
„После овога дана више не желимо да имамо никакве везе са Давидом и
његовим потомством.“ И још: „Ровоаму ћемо оставити само Храм којег је
подигао његов отац“, и тако запретише да ће га се одрећи. Штавише, били
су толико огорчени и бес се у њима тако дуго одржавао, да када је краљ
касније послао Адорама, који је био надзорник плаћања данка, како би их
умирио и учинио мекшим, те покушао да их наговори да Ровоаму опросте
уколико је у својој незрелости изговорио ма шта пренагљено и њима неу-
годно, они нису хтели ни да га саслушају, већ се бацише камењем на њега
и убише га. Када је Ровоам то видео, схватио је да је то камење што је уби-
ло слугу заправо било њему намењено, те се уплаши да неће бити, са ве-
ликом ревношћу, подвргнут истој казни; тако он сместа уседе у своју ко-
чију и побеже у Јерусалим, где га племена Јуде и Венијамина прогласише
за краља, док се остатак јеврејског народа од тог дана одрече синова Да-
видових и наименова Јеровоама за управитеља њихових државних посло-
ва. Али је овај Ровоам, Соломонов син, сакупио велики број људи од два
племена која су му се потчинила, и био је спреман да поведе стотину оса-
мдесет хиљада војника у поход против Јеровоама и народа који је био уз
њега, како би их ратом натерао да остану његови поданици; ово је покре-
тање рата, међутим, забранио Бог преко пророка [Семаје], будући да није
правично да се браћа која настањују исту земљу боре једни против дру-
гих. Пророк је такође пренео и поруку да је то отцепљење дела народа у
складу са вољом Божијом. Тако Ровоам напослетку одустаде од овог по-
хода. А ја ћу сада најпре приповедати о поступцима Јеровоама као краља
Израела, а потом о ономе што је с овима повезано, односно о делима Ро-
воама, краља два племена; на овај ћемо начин сачувати добар след у изла-
гању читаве историје.
4) Када је, дакле, Јеровоам подигао себи палату у граду Сехему, он се
тамо и настани. Другу палату је подигао у граду по имену Пенуел. И ка-
ко се празник табернакула ближио, Јеровоам увиде да ће, уколико буде
дозволио да народ пође у Јерусалим на изражавање богопоштовања и та-
мо буде прославио празник, вероватно доћи до тога да се људи покају
за оно што су учинили, и биће заведени Храмом и велелепношћу обреда
који се у њему буде изводио, те ће га напустити и вратити се својим пр-
вим краљевима; а ако се то буде догодило, Јеровоамов ће живот бити до-
веден у опасност. Отуда се он досети следећег лукавства: даде да се напра-
ве две златне јунице, и да се за њих подигну два мала храма, један у граду
Ветиљу а други у Дану који се налазио на изворима Доњег Јордана, те по-
стави ове јунице у храмове у ова два града. А када је позвао на сабор оних
десет племена којима је владао, он им одржа следећи говор: „Претпоста-
вљам, земљаци моји, да вам је познато како свако место има Бога у себи;
отуда следи да нико не може одредити место на којем се Он налази, јер Он
посвуда чује и види оне који га обожавају; управо због тога не мислим да
је исправно да полазите на тако далек пут до Јерусалима, који је неприја-
тељски град, како бисте му указали поштовање. Човек је био тај који му је
подигао храм: и ја сам такође направио два златна телета, посвећена ис-
том Богу: једно сам посветио у граду Ветиљу, а друго у Дану, да бисте ви
који се живите најближе овим местима могли поћи до њих и тамо се по-
клонити Богу; а ја ћу одредити свештенике и Левите међу вама самима,
како вам не би било потребно племе Левијево и синови Аронови: него не-
ка онај који од вас жели да буде свештеник понесе Богу јуне или овна, за
које се каже да их је и први свештеник Арон такође донео.“ Тиме што је
овако изговорио Јеровоам је успео да обмане народ и учини да се одметне
од обожавања на начин својих предака, те да тако и прекрши своје законе.
Ово је био почетак страдања Јевреја, и узрок зашто су надвладани у рато-
вима од стране туђинаца, запавши најпосле у ропство. Али ћемо о овим
стварима приповедати касније, на њима примереном месту.
5) Након што је дошао празник табернакула, Јеровоам је пожелео да
га и он сâм прослави у Ветиљу, исто онако како су два племена то чини-
ла у Јерусалиму. Сходно томе, он подиже један олтар пред златним теле-
том, и подухвати се да сам буде у улози првосвештеника. Тако се и попе
на олтар са свештеницима око себе; али када наочиглед целог народа по-
сегну за приношењем жртава паљеница, један пророк, по имену Јадон,
којег је Бог послао да ту дође из Јерусалима, усправи се усред окупље-
ног мноштва и привукавши пажњу краљеву упути свој говор према олта-
ру, рекавши ово: „Бог прориче да ће се појавити један човек из породице
Давидове, по имену Јосија, који ће побити све оне лажне пророке што ће
живети у то време, те варалице и подле ниткове, и који ће потом спалити
кости тих који обмањују народ. Ипак, да би овај живаљ могао поверовати
да ће се ове ствари обистинити, ја проричем њихов знамен који ће се та-
кође догодити. Овај ће олтар, наиме, овога часа бити разбијен, и сва она
масноћа од жртава која на њему налази биће изливена на земљу.“ Након
што је пророк ово изговорио, Јеровоам се ражести и испружи руку, запо-
ведивши народу да легне пред њим; али та рука коју је опружио напрасно
потпуно занемоћа, и он је више не могаше привући, јер она свену и паде,
као да је сасвим мртва. Уз то се и олтар распрште у парампарчад, и про-
ли се све што се на њему налазило, управо као што је пророк и предска-
зао да ће се догодити. Тако краљ схвати да је овај човек био веродостојни
гласник Божији, и да је располагао Божијим навештењем, због чега га од-
мах стаде преклињати да се помоли Богу како би му се повратила десна
рука. Послушавши га, пророк се обрати Богу с молбом да удовољи краље-
вом захтеву, што се и догоди, те се краљева рука врати у природно стање а
он се сâм томе силно обрадова, и одмах позва пророка да с њиме обедује;
али Јадон рече како не би поднео да дође и борави у његовој кући, нити
да окуси воде и хлеба у том граду, јер му је то Бог забранио, те да чак и не
жели да се врати путем којим је и дошао, већ да би радије натраг пошао
другим путем. Чувши то, краљ се зачуди уздржаности тог човека, при том
и сам бивајући уплашен, сумњајући да би му се животне прилике могле
погоршати од свега онога што је пророк изрекао.
КАКО ЈЕ ПРОРОК ЈАДОН БИО УБЕЂИВАН ОД СТРАНЕ ЛАЖНОГ
ПРОРОКА И КАКО СЕ ВРАТИО У ВЕТИЉ, ТЕ ГА ЈЕ КАСНИЈЕ УБИО
ЛАВ. ТАКОЂЕ И О РЕЧИМА ШТО ИХ ЈЕ ЛАЖНИ ПРОРОК УПОТРЕ-
БИО ДА БИ УБЕДИО КРАЉА И ТИМЕ ЊЕГОВ УМ ОТУЂИО ОД БОГА
1) У том се граду, међутим, налазио један несумњиво изопачени чо-

век који се лажно представљао као пророк, а којег је Јеровоам веома це-
нио, премда га је овај обмањивао својим ласкавим речима. Овај је човек
био везан за постељу својом старачком слабошћу. Њега су, међутим, ње-
гови синови обавестили о пророку који је дошао из Јерусалима, као и о
знацима што их је овај извео, а надасве како је напрасно свенула Јеровоа-
мова рука, и потом је, на пророкову молитву, оживела и вратила се у при-
родно стање. Због тога се овај човек уплаши да ће сада тај странац и про-
рок наићи код краља на веће уважавање но што га је сам имао, те да ће и
задобити веће почасти од оних што их је он сам, као лажни пророк, дотле
уживао. Стога он заповеди синовима да сместа оседлају магарца и при-
преме све како би могао поћи. Синови га послушаше, те се он убрзо нађе
на магарцу, хитајући за пророком Јадоном који је напустио краља. А ка-
да га стиже, затекавши га како се одмара у сенци једног великог храсто-
вог дрвета, он га најпре поздрави, али се одмах потом поче жалити што
му пророк није дошао у кућу и допустио да покаже своју гостопримљи-
вост. А када пророк Јадон одговори да му је Бог забранио да куша ма коју
храну у томе граду, старац му узврати да „Бог сигурно није забранио да
изнесем храну пред тебе, јер сам и ја пророк као и ти, и обожавам Бога на
исти начин на који и ти; а ја сам сада дошао будући од Њега послан, ка-
ко бих те довео у своју кућу и учинио својим гостом.“ Тако Јадон поверо-
ва овоме лажном пророку, и врати се с њим. Али за време вечере, док су
заједно пили, Бог се указа Јадону и рече му да ће морати да поднесе каз-
ну стога што је прекршио Његове заповести — па му још и откри која ће
то казна бити: на његовом ће путу искрснути лав који ће га растргнути на
комаде, због чега ће бити лишен сахране у гробници његових предака; а
ово се морало догодити, бар како ја мислим, према вољи Божијој, да Јеро-
воам не би поклонио пажњу Јадоновим речима као некоме ко је ухваћен
у лагању. Тако је, дакле, приликом Јадоновог повратка у Јерусалим лав
одиста напао пророка, збацио га са животиње на којој је јахао, и заклао
га; па ипак, лав ни најмање није повредио магарца, већ је присео крај њега
чувајући га, баш као и пророково тело. И лав је тако чекао све док се ни-
су појавили неки путници и о виђеном обавестили лажног пророка, који
је одмах послао своје синове и пренео тело до града, приредивши му по-
том скупоцен погреб. Такође је обавезао синове да када дође време и ње-
га сахране уз Јадона, рекавши да ће се све оно што је овај пророковао про-
тив тог града, свештеника и лажних пророка, показати истинитим; а да
ће, уколико он буде сахрањен поред њега, он избећи казне после смрти, те
му кости неће бити разнесене у комађе. Али након што је извео погребне
обреде над Јадоновим телом, и након што је тако обавезао синове, будући
да је по природи био зао и безбожан човек, он ипак пође до Јеровоама и
рече му: „Реци сада, због чега си се толико узнемирио због речи овог бу-
даластог човека?“ А када му краљ исприча шта се догодило са олтаром и
његовом властитом руком, и изговори му име тог божанског човека и ве-
родостојног навеститеља, лажни пророк се потруди да уз помоћ глуме и
преваре подрије овакво краљево мишљење, те да, користећи пажљиво би-
ране речи о ономе што се догодило, изврне истину која се налазила у тим
догађајима: јер, он покуша да убеди краља како му је рука клонула због
поднесеног напора док је придржавао жртве, те да се након одмора она
природно вратила у првобитно стање; а што се тиче олтара, он је био сас-
вим нов, и на себи је носио превелик терет жртава, па и оних сасвим ве-
ликих, те је услед тога поломљен у парчад и пао под теретом онога што је
на њега било постављено. Такође је обавестио краља и о погибији онога
који је такве ствари пророковао, а који је сада пострадао. Због свега тога
он је закључио да у њему није било ничега пророчког, нити је он икакво
истинито наговештење изговорио. Таквим је речима овај лажни пророк
сасвим убедио краља, и напослетку његов ум неповратно отуђио од Бога,
а самим тим и од чињења онога што је правично и свето, охрабривши га
да настави са својим безбожним поступцима. Сходно томе, Јеровоам се
до те мере одао вређању Бога, и постао тако велики прекршитељ Његових
закона, да свакога дана и није чинио ништа друго до што је тражио чиме
би могао себи обезбедити нове примере порочности, такве који би били
још гнуснији од свих оних због којих је дотле постао такав безбожни дрз-
ник. И засад ће оволико бити довољно речи о Јеровоаму.
О РОВОАМУ, И КАКО ГА ЈЕ БОГ УЗ ПОМОЋ СИСАКА (КРАЉА ЕГИП-
ТА) КАЗНИО ЗБОГ ЊЕГОВЕ БЕЗБОЖНОСТИ
1) Ровоам, син Соломонов, који је, као што смо рекли, био краљ двају
племена, са своје је стране учврстио и подигао велике и снажне градове
од којих су племену Јудином припадали Витлејем, Етар, Теко, Весур, Со-
ко, Адулам, Ипан, Мареса, Циф, Адорлам, Лахис, Асека, Зора, Ајалон и
Хеврон. Такође је подигао и градове под племеном Венијаминовим, уч-
врстио их зидинама и у све њих поставио посаде са наименованим за-
поведницима, велику количину жита, вина и уља, те опскрбио сваки од
њих обиљем намирница неопходних за одржање; поврх свега, у сваком је
оставио штитова и копаља за много десетина хиљада људи. Такође су се
око њега окупили и сви свештеници целога Израела, као и Левити, па и
све оно што је било ваљано и правично у народу дошло је к њему, напус-
тивши сопствене градове, како би могли обожавати Господа у Јерусали-
му, јер не беху вољни да силом каде златним теладима што их је напра-
вио Јеровоам; својим су доласком, међутим, у току три године оснажили
краљевство Ровоамово. Тако је он оженио жену свога рода, и са њом до-
био троје деце, па потом такође и другу Јеврејку која беше кћер Авеса-
лома и Тамаре, чије име беше Маша, те је и са њом добио сина, по име-
ну Авија. Осим ових, имао је много деце са другим женама, али је изнад
свих волео Машу. Све у свему имао је осамнаест законитих жена и три-
десет иноча, а све оне родиле су му двадесет осморицу синова и трипут
толико кћери; али је од свих за наследника краљевства прогласио Авију,
сина Машиног, и пре своје смрти му поверивши ризнице и најутврђеније
градове.
2) После свега, ја не могу а да не помислим да величина краљевства, и
његово уздизање до благостања, често постају узрок несрећи и људским
преступима. Јер, када је Ровоам видео да се његово краљевство тако моћ-
но умножава, и он је одступио са исправног пута у незаконите и безбож-
не поступке, презревши обожавање Господа, све док и сам народ није по-
чео опонашати његове изопачене чинове: јер се често догађа да се владање
поданика исквари на начин истоветан оном који разједа њихове владаре,
услед чега они одбацују свој властити трезвени начин живота, те као да и
сами потврђују неумерености у понашању својих вођа, па почињу да сле-
де њихове пороке као да су врлине; јер свакако није могуће лако показа-
ти пример да народ исправља поступке својих краљева, али је зато чес-
то искуство да почиње поступати исто као и они. Овакво нешто се, да-
кле, догодило са поданицима Ровоамовим; јер, након што је он као краљ
постао безбожан и преступник Божијих закона, ни они као поданици ни-
су настојали да га опомену сопственим опстајањем у правичности. Стога
је Бог послао Сисака, краља Египта, да их казни због њиховог неправед-
ног понашања према Њему, а поводом чега је Херодот погрешио, будући
да је овај поход приписао Сесострису; јер је управо овај Сисак, пете го-
дине владавине Ровоамове, извео поход против Јудеје, са војском од мно-
го десетина хиљада људи. Тачније, он је повео хиљаду две стотине бојних
кола, и трипут толико коњаника, заједно са четири стотине хиљада пе-
шака. Највећи део овог људства чинили су Либијци и Етиопљани. И та-
ко, чим је упао у земљу Јевреја, заузео је најснажније Ровоамове градове
без икакве борбе; а када је у њима оставио своје посаде, напослетку је по-
шао на Јерусалим.
3) Иако су Ровоам, и сав народ који је био с њим и остао затворен у Је-
русалиму под Сисаковом опсадом, упутили најусрдније молитве Богу да
им подари победу и ослобођење, они ипак нису успели убедити Бога да
буде на њиховој страни. Уместо тога, пророк Семаја им је открио да их се
Бог одрекао стога што су се најпре они одрекли обожавања Њега као је-
диног истинитог Бога. Чувши ово, људи су остали у стању потпуног ужа-
са и пренеражености; па, не видећи никаквог начина избављења, они се
сви жарко одаше покајничком признавању да их Бог оправдано запоста-
вља, будући да су били криви за безбожност и потпуно запуштање Ње-
гових закона. А када их Бог виде у таквом стању признавања сопствених
грехова, Он преко пророка поручи да их неће уништити, али да ће од њих
учинити египатско робље, како би тако могли научити да ли је лакше слу-
жити Богу или људима. И тако, када Сисак без борбе заузе и Јерусалим,
стога што се Ровоам уплашио и, не одупирући се, пустио га унутра, он се
није држао датог завета, већ је опљачкао Храм и целокупно благо — ка-
ко краљево тако и оно посвећено Богу — поневши са собом безбројне де-
сетине хиљада комађа злата и сребра, не оставивши ништа за собом. Та-
кође је понео и велике и мале штитове од злата што их је излио краљ Со-
ломон. Штавише, није оставио ни златне тоболце што их је Давид некада
отео краљу Сове и посветио их Богу. А када је завршио с овим харањем,
Сисак се вратио у своје краљевство. Херодот из Халикарнаса помиње овај
поход и при том греши само у погледу краљевог имена, као и у тврђењу да
је овај водио рат и против других народа, те да је потчинио и Сирију и Па-
лестину, одвевши без борбе у ропство људе што их је тамо затекао. Очиг-
ледно је да је Херодотова намера да каже како је наш народ био покорен
од стране Сисака, јер наводи да је овај оставио за собом стубове у земљи
оних који су му се предали без борбе, те да је на њима урезао стидне де-
лове жениног тела. Извесно је да је наш краљ Ровоам предао град без бор-
бе. Херодот, међутим, надаље каже115 да су Етиопљани од Египћана нау-
чили да обрезују своје стидне делове, са тим додатком да су Феничани и
Сиријци који живе у Палестини признали да су исто научили од Египћа-
на. Па ипак је очигледно да се, осим нас, нико више не обрезује до Сирија-
ца који живе у Палестини. Али, што се тога тиче, нека свако прича како
му драго.
4) Када је Сисак отишао, краљ Ровоам је наредио да се направе велики
и мали штитове од бакра уместо од злата, и предао исти њихов број какав
је и пре био чуварима краљеве палате. И тако, уместо војних похода, и оне
славе која исходи из таквих општих предузећа, он је владао у трајном ми-
ру, иако не без страха, будући да је био стални непријатељ Јеровоаму, те је
преминуо када је имао педесет седам година, а владао седамнаест. Био је
то горд и лакомислен човек, који је, као што смо рекли, део своје власти
изгубио стога што није послушао очеве пријатеље. Сахрањен је у Јеруса-
лиму, у гробници краљева; на престолу га је наследио његов син Авија, а
ово се догодило у осамнаестој години Јеровоамове владавине над десет
племена, и то би било све што се има рећи о Ровоамовом краљевању. Са-
да се морамо вратити приповедању о Јеровоаму, и како је он окончао свој
живот; јер он не само да до краја није престао да вређа Бога, већ је сваког
дана дизао нове олтаре на високим планинама, унапређујући у чин свеш-
теника ма когa из народа ко се тога звања желео прихватити.
О СМРТИ ЈЕРОВОАМОВОГ СИНА И КАКО ЈЕ ЈЕРОВОАМ БИО ПОРА-
ЖЕН ОД СТРАНЕ АВИЈАМА, КОЈИ ЈЕ УБРЗО ПОТОМ ПРЕМИНУО ТЕ
ЈЕ ЊЕГОВО КРАЉЕВСТВО НАСЛЕДИО АСА. ТАКОЂЕ И О ТОМЕ КА-
КО ЈЕ ПОСЛЕ ЈЕРОВОАМОВЕ СМРТИ ВАСА УНИШТИО ЊЕГОВОГ
СИНА НАДАВА И САВ РОД ЈЕРОВОАМОВ
1) Ипак, Бог задуго није био спреман да одговори на Јеровоамове зле

поступке, не посежући за казном коју су заслуживали како он сам, тако
и сви у његовој породици. Како се у то време догоди да се разболео ње-
гов син по имену Авија, Јеровоам нареди својој жени да одложи хаљине
и обуче одећу помоћу које ће се прерушити, те да пође до пророка Ахије,
будући да овај беше човек изузетно вешт у прорицању будућности, који
се показао и тиме што је Јеровоаму прорекао да ће постати краљ. Жени
је наложено да када дође до овога упита за здравље детета, али као да је
каква туђинка, те да утврди да ли ће дете оздравити од болести која га је
сколила. Жена је учинила што јој је муж наложио, па, променивши одећу,
дође до града Силоха у којем је живео Авија. И како је она ушла у кућу,
њему се, иако су му очи биле мутне од година, Бог указа и обавести га о
две ствари: најпре да је к њему дошла Јеровоамова жена, а затим и који је
то одговор који јој мора дати. Сходно томе, чим је видео жену која је к ње-
му приспела крадом и као туђинка, он повика „Дођи, о жено Јеровоамо-
ва! Зашто се скриваш! Не можеш се сакрити од Бога који ми се приказао
и упутио ме у оно што ће доћи, заповедивши ми при том шта ћу ти рећи.“
Тако јој он рече да пође натраг к свом мужу, те да му овако проговори:
„Будући да сам те учинио великим човеком када си вредео тако мало, или
пре нимало, и одузео краљевство дома Давидовог и предао га теби, а ти
беше тако безобзиран према овим даровима да си одустао од одавања по-
части свом Богу, направивши при том ливене богове и терајући људе да
се њима клањају, ја ћу те овог пута оборити и уништити све твоје најбли-
же, и од њих учинити храну псима и кокошима; јер се већ сада неумољи-
во уздиже један други краљ над свим овим народом, који неће оставити
у животу никога од породице Јеровоамове. И народ ће са своје стране са-
учествовати у овом кажњавању, и биће избачен са своје зиратне земље, и
биће расут по местима с оне стране Еуфрата, стога што су следили изо-
пачене обреде свога краља и обожавали божанства што их је он сâм саз-
дао, одуставши од приношења жртава Мени. Али ти, о жено, сада похи-
тај к своме мужу, и пренеси му ову поруку; а при том ћеш затећи свога
сина већ мртвог, јер ће он напустити живот у часу када ти будеш ступи-
ла у град; но ће он ипак бити сахрањен и ожаљен од стране свеколиког
народа, и почаствован свеопштим оплакивањем, јер он беше једино до-
бро биће у читавој Јеровоамовој породици.“ Након што је Ахија проре-
као ове догађаје, жена, посве пометена, похита натраг, силно ожалошћена
због губитка поменутог детета. Тако је нарицала током читавог пута, оп-
лакујући синовљеву пропаст коју овај није заслужио. Била је заиста у јад-
ном стању због неизбежности његове смрти, те је журила што је брже мо-
гла, али бивајући због те журбе и веома несрећна, услед особених окол-
ности прореченог исхода: јер, што је више хитала, знала је да ће пре виде-
ти сина мртвог, а опет је била принуђена на журбу због обавезе да о свему
обавести мужа. Сходно томе, када се вратила, она нађе да је њен син из-
дахнуо управо како је пророк најавио; и не преостаде јој ништа друго до
да све исприча краљу.
2) Јеровоам, пак, ништа од реченог није примио к срцу, већ је окупио
бројну војску, и кренуо у ратни поход против Авијама, сина Ровоамовог,
који је наследио оца у краљевању над два племена, при чему је Јеровоам
његову младићку снагу сасвим омаловажио. Па тако, када је Авијам чуо
о Јеровоамовом покрету, он се уопште није уплашио, већ је намах пока-
зао присебност ума која је надилазила како његову доб, тако и очекивања
непријатеља. Сходно томе он изабра људе за војску између своја два пле-
мена, и пресрете Јеровоама на месту званом Гора Семараимска, па поди-
же логор у близини непријатељевог и припреми све што је потребно за
битку. Његова војска бројала је четири стотине хиљада, али је Јеровоамо-
ва била двапут бројнија. Међутим, у часу када две војске стајаху у бојном
поретку једна наспрам друге, спремне да јурну у битку, Авијам се усправи
на једном уздигнутом месту, па махнувши руком затражи да, пре окршаја,
сви људи, као и Јеровоам, у тишини саслушају што им је имао рећи. Па ка-
да се све утиша, он проговори овако: „Бог је допустио да Давид и његово
потомство владају над Јеврејима у временима која долазе, и вама то није
непознато; али ја не могу друго до да се чудим како сте се могли одрећи
мог оца, и придружити се његовом слузи Јеровоаму, стигавши дотле да
ћете се сада заједно с њим борити против оних који су по одлуци Божијој
позвани да владају, жељни да их лишите те власти коју они још увек де-
лом држе, иако је Јеровоам њен највећи део незаконито присвојио. Ипак,
не мислим да ће је он више уживати, већ, када буде претрпео ону казну
коју му је Бог наменио због свега што је у прошлости чинио, он ће напо-
кон одустати од прекршаја за које је крив и од увреда што их је нанео Богу
и које све досад наставља да наноси, при том и вас наговарајући да чини-
те исто. Јер, када се према вама више није праведно поступало од стране
мог оца, као онда када није говорио оно што вам је било прихватљиво, а
и то је учинио само из попустљивости према саветима злих људи, ви сте
га се, како мислите, одрекли, а уистину сте се заправо одметнули од Бога
и његових закона, иако је било право с ваше стране да опростите човеку
тако младом по годинама и невичном да управља људима, да му опрости-
те не само непријатне речи, већ и то што су га његова младост и ненавик-
лост вођењу одвели у неке несрећне поступке, а све то сте могли учини-
ти у име његовог оца Соломона и милости које сте од њега примали; јер
би људи морали опраштати грехе потомака због добротворства њихових
родитеља. Али ви ни најмање о свему овоме нисте тада размишљали, па
то не чините ни сада, већ сте са тако великом војском пошли против нас.
И на шта се ослањате као на јемство за своју победу? Да ли на ону златну
телад и на олтаре дигнуте по врлетима, који су показатељи ваше безбож-
ности а не истинске верске смерности? Или је то надмоћна бројност ва-
ше војске оно што вам улива наду? Па ипак нема никакве снаге у војсци
од много десетина хиљада људи, уколико је рат неправедан; јер ми своје
најчвршће наде у борби против непријатеља морамо заснивати искључи-
во на праведности и у поштовању Бога; а такву наду ми с правом уз себе
имамо, јер смо се од почетка држали закона, и обожавали нашег власти-
тог Бога, који није сатворен рукама људским од пропадљиве твари, нити
га је обликовао изопачени краљ, с једином намером да обмане људе. Већ је
наш Бог своје властито дело, и почетак свих ствари. Због свега овога дајем
вам савет да се сада покајете и одустанете од ратовања; да се призовете за-
кона ваше земље и да размислите о томе шта је одиста било то што вас је
унапредило до таквог срећног положаја у којем се сада налазите.“
3) Овакав је, дакле, био говор што га је Авијам одржао људству обеју
војски. Али још док је говорио, Јеровоам је крадом послао неке од својих
војника да опколе Авијама, прокравши се кроз делове логора на које ни-
ко није мотрио; па када се напрасно показа да је Авијам окружен не-
пријатељима, његова се војска престраши, и смелост им се изгуби; али
их Авијам поново ободри, рекавши да сву наду положе у Бога, јер Њега
непријатељ сигурно не може опколити. Тако се сви они намах предадо-
ше молби за Божију помоћ, док се свештеници огласише звуцима труба,
и сви заједно сјединише поклич те тако насрнуше на непријатеље којима
Бог намах одузе сваку храброст и скрши им снагу, учинивши Авијамову
војску надмоћном; тако се Бог смиловао да им додели прекрасну и веома
славну победу, којом се такав покољ учини по Јеровоамовој војсци116 ка-
кав никада није забележен да се догодио ни у једном рату, било да је реч
о Грцима или варварима, јер Авијамови борци савладаше и посекоше пет
стотина хиљада својих непријатеља, чије градове потом силом заузеше и
опљачкаше их; поред овога, исто учинише и са Ветиљом и околним на-
сељима, као и са градом Јесаном и његовом околином. А после овог по-
раза Јеровоам се више никада није опоравио за живота Авијамовог, који,
међутим, није дуго поживео, будући да је владао још само три године, и
био сахрањен у Јерусалиму у гробници својих предака. Иза себе је оста-
вио двадесет двојицу синова и шеснаест кћери, из бракова са четрнаест
жена. Од њега је краљевство наследио син Аса, чија је мајка била Михаја.
Под његовом је влашћу земља Израелита уживала у миру десет година.
4) Толико о Авијаму, сину Ровоамовом, сину Соломоновом, и његовој
повести каква је доспела до нас. А Јеровоам, краљ десет племена, преминуо
је након што је њима владао двадесет две године. Наследио га је син Надав,
друге године краљевања Асиног. Овај је Јеровоамов син владао две године,
наликујући свом оцу у безбожности и порочности. Током овде две године
повео је поход против Гиветона, филистинског града, којег је потом држао
под опсадом; али је у међувремену пао као жртва завере коју је предводио
његов пријатељ по имену Васа, син Ахијин; а тај је Васа после Надавовог
убиства преузео краљевство и одмах затро целу породицу Јеровоамову.
Такође се догодило и то да су, управо како је Бог и прорекао, неке од Јеро-
воамових рођака који су преминули у граду потом растргли и прождрали
пси, а да су остале које је смрт сустигла у пољу искљувале и изјеле кокоши.
Тако је кућу Јеровоамову сустигла правична казна за безбожност и пороке
у којима су њени чланови огрезли.
КАКО ЈЕ АСА ПОРАЗИО СЕРУ, КРАЉА ЕТИОПЉАНА; И КАКО ЈЕ
АСА, НАКОН ШТО ЈЕ ВАСА ПОШАО У РАТ ПРОТИВ ЊЕГА, ПОЗВАО
КРАЉА ДАМАСКА У ПОМОЋ; И КАКО ЈЕ ПОСЛЕ УНИШТЕЊА ДО-
МА ВАСИНОГ КРАЉЕВСТВО ПРЕУЗЕО ОМРИЈА, А ПОСЛЕ ЊЕГА
ЊЕГОВ СИН АХАВ.
1) Аса, краљ Јерусалима, био је човек одличног карактера и чврстог

штовања Бога, и нити је чинио нити смерао да учини иједну ствар до оних
које су се држале закона. Извео је народни препород унутар свог краљев-
ства, уклонивши све што год је у њему било зло и безбожно, очистивши
га од сваке порочне нечисти. Уз себе је имао војску изабраних људи на-
оружаних копљима и лаким штитовима; од племена Јуде било их је три
стотине хиљада, а од племена Венијаминовог, који су носили тешке шти-
тове и затезали лукове, две стотине педесет хиљада. У часу када је владао
већ десет година, Зера, краљ Етиопије117, поведе у поход против њега војс-
ку од девет стотина хиљада пешака и стотину хиљада коњаника са три
стотине бојних кола, па стиже до Маресе, града који је припадао племену
Јудином. Будући да је Зера продро тако далеко са својом војском, Аса му
изиђе у сусрет и сврста своју војску наспрам његове у долини званој Се-
фата, недалеко од града; а када виде огроман број Етиопљана, он завапи
и замоли Бога да му додели победу и моћ да може побити много десети-
на хиљада непријатеља. „Јер“, рече он, „ја не зависим ни од чега другог до
Твоје помоћи коју од Тебе и очекујем, такве која чини да неколицина бу-
де надмоћна над бројнијима, а слабији над јачим; и само услед тога ја се
усуђујем да станем пред Зеру, и с њим се борим.“
2) Док је Аса овако говорио, Бог му посла знамен победе, те он уђе у
битку радосно, због тога што му је Бог прорекао повољан исход, и посе-
че велики број Етиопљана које је, након што они почеше бежати, гонио
све до земље Гераре; а када ту обуставише даље убијање непријатеља, по-
бедници се одадоше пљачки (јер је такође заузет и град Герар) у којој по-
хараше и непријатељски логор, одакле понеше много злата и сребра, као и
велику количину другог плена, уз то и камиле, крупну стоку и стада ова-
ца. Па када Аса и његова војска задобише такву победу и такво богатство
од Бога, они се вратише у Јерусалим. А како су се приближавали, један
пророк, по имену Азарија, изиђе пред њих на друм и замоли их да накрат-
ко зауставе напредовање, како би им рекао следеће: да је разлог због којег
су задобили ову победу од Бога био тај што су се показали као правични
и побожни људи, при том чинећи све што је у сагласју са вољом Божијом;
па уколико, рече пророк, они и даље наставе с таквим владањем, Бог ће их
наградити тиме да ће увек савлађивати своје непријатеље, и живети срећ-
но. Али уколико напусте побожно живљење и обожавање Господа, све ће
се са њима збити супротно, и доћи ће време када ниједан истински про-
рок неће остати у целоме народу, нити ће бити свештеника кадрог да пре-
несе истинит одговор из пророчанског камења; и градови ће бити разоре-
ни а народ расут по целој земљи и као луталице живети животом туђина-
ца. Тако их пророк посаветова, док још имају времена, да буду верни, и не
лишавају се милости Божије. Када краљ и људство чуше ово, веома се об-
радоваше, па се сви заједно, и свако понаособ, постараше да се и убудуће
владају правично. Краљ такође посла изабране људе да се побрину и за
народ у унутрашњости, како би и они водили животе држећи се закона.
3) Такво је, дакле, било стање Асе, краља два племена. Сада ћу се вра-
тити Васи, краљу већине Израелита, који је убио Надава, сина Јеровоамо-
вог, и за себе задржао власт. Он је живео у граду Тирсу, одакле је владао
двадесет четири године, постајући током времена још порочнији и без-
божнији него што беху Јеровоам и његов син. Нанео је много јада наро-
ду и непрестано вређао Бога, који је напокон послао пророка Јуја и преко
њега најавио Васи да ће му цела породица бити уништена, и да ће Бог до-
нети исту ону пропаст његовом дому што га је Васа сатирућим покољем
донео Јеровоамовој. Ово стога што када је захваљујући Богу постао краљ,
он није узвратио на ову наклоност управљајући народом правично и по-
божно што би, пре свега, њих саме довело до среће, а затим и Богу било
угодно. Уместо тога, он је опонашао свог веома злог претходника Јерово-
ама, па иако је душа тог човека пострадала, ипак је и он свој живот ис-
пунио изопаченим делима. Стога Бог преко пророка навести да ће Васа
по правди доживети једнак удес као и претходни краљеви, будући да је
крив због истих зликовачких поступака. Али Васа се, и поред тога што је
на овај начин сазнао какве ће несреће снаћи њега и читаву његову поро-
дицу због таквог охолог владања, није оканио порочних чинова ни у вре-
мену које је следило, нити је марио да се покаже другачијим до све горим
и горим, до саме своје смрти. Није се покајао за минуле поступке, нити је
уопште настојао да обезбеди опроштај од Бога, већ се понашао као они
којима су понуђене награде, па кад су једном прионули на посао, од ње-
га не могу одустати; јер се управо тако понашао Васа када му је пророк
пренео шта ће се догодити, постајући све гори, као да су оно чиме му је
запрећено — пропаст његове породице и затирање његовог дома (што су
заиста највеће могућне несреће) — биле ствари вредне прижељкивања.
Изгледало је као да је и он сâм постао ратник за ствар зла, и сваког је да-
на улагао све веће напоре у остварења изопачених наума. Напослетку је
покренуо војску и напао извесни угледни град по имену Рама, који се на-
лазио на четрдесет фурлонга од Јерусалима; па када га је освојио, одмах га
је утврдио, унапред решивши да ће у њему оставити војну посаду, како би
одатле могао изводити упаде и доносити недаће краљевству Асином.
4) Аса се отуда морао прибојавати могућних непријатељских покушаја
против њега; па размотривши колико несреће може земљи над којом је
владао донети та војска што је остављена у Рами, он посла изасланике
краљу Дамаска, опремивши их сребром и златом, са задатком да од ње-
га затраже помоћ, и подсете га на пријатељство које их везује од времена
њихових предака. И заиста, краљ Дамаска са задовољством прими посла-
ну му суму новца, те направи савез са Асом, и погази пријатељство које
је имао с Васом, па посла заповеднике својих снага на градове који беху
под Васином влашћу, наредивши им да почине што више штете. Тако они
пођоше и попалише неке од њих, а друге похараше: међу осталима и Ијон,
Дан, Авелмајим и многе друге. Када је краљ Израела чуо ово, обуставио
је даље дизање и утврђивање Раме, и одмах се вратио како би помогао
свом властитом народу у невољи у којој се нашао; али, Аса је искористио
сву ону грађу коју је Васа прикупио како би на истом месту саградио два
снажна града, од којих је један назван Гева а други Миспа. У међувремену
се догодило да Васа није имао времена да обнови поход против Асе, јер га
је у томе спречила смрт, те је сахрањен у граду Тирсу; краљевство је пре-
узео његов син Ила, који је, међутим, после две године владања и сâм по-
гинуо, будући да га је на превару посекао Зимрија, заповедник половине
његове војске: наиме, док се он налазио у кући свог посилног, наговорио
је неке коњанике који су му служили да нападну Илу, и тако га погубе ка-
да овај буде без својих наоружаних људи и заповедника, јер су сви они би-
ли заузети опсадом Гиветона, града Филистинаца.
5) Када је Зимрије, заповедник војске, убио Илу, преузео је краљевство
и, према Јујовом пророчанству, искоренио читав дом Васин; тако се до-
годило да је све што је носило Васино име до краја пострадало, а све због
његове безбожности, и то на исти онај начин који смо описали говорећи о
уништењу дома Јеровоамовог. А када је војска, која је тада опсађивала Ги-
ветон, чула шта се догодило с краљем, и да га је убио Зимрије који је ти-
ме задобио краљевство, они прогласише свог војсковођу Омрију за новог
краља, који повуче своју војску од Гиветона, и дође до Тирса где се налази-
ла краљевска палата, и нападе тај град, па га и силом заузе. Али када Зим-
рије виде да више никога нема ко би бранио град, он побеже у најскриве-
нији део палате и потпали га, запаливши тако и себе самог, владајући тако
свега седам дана. Због овога народ Израела остаде раскољен, један део же-
лећи да Тивнија буде краљ, а други Омрија; али када они који беху за Ом-
ријину власт победише Тивнијине присталице, Омрија је остао да влада
над целим народом десет племена. Владао је дванаест година, а последња
година је падала у тридесету годину Асине владавине; шест од ових годи-
на владао је у граду Тирсу, а остатак у граду званом Семареон, којег Грци
називају Самарија; он сâм називао је град Семареон, од имена Семер, јер
се тако звао човек који је уступио врлет на којој је град подигнут. Омрија
се, међутим, није разликовао од оних краљева који су владали пре њега,
већ је, штавише, постао и гори од њих, јер су сви они тражили начин како
би људе одвратили од Бога својим свакодневним злим поступањима; уп-
раво због тога је Бог учинио тако да један сатире другога, и да од њихових
породица нико не преостане. Овај је Омрија умро у Самарији, а наследио
га је његов син Ахав.
6) Из ових догађаја можемо сазнати колико се Бог стара о удесима чо-
вечанства, и на који начин воли добре и мрзи зле људе, уништавајући им
и корен и гране. Јер су многи од ових краљева Израела заједно са њихо-
вим породицама бедно скончали и једни од других одвојени за кратко
време, а све због њихових преступа и изопачености; али је Аса, који је био
краљ Јерусалима и двају племена, опстао, уз Божији благослов, на вла-
сти дуго, и био награђен дубоком старошћу због своје побожности и пра-
вичности, те је у благостању и преминуо након што је владао четрдесет и
једну годину; а када је умро, на власти га је наследио његов син Јосафат,
рођен од мајке Асуве. Сав народ је пристао уз то да он продужи дела свог
претка Давида, једнако у храбрости и побожности; али засад нисмо оба-
везни да говоримо ма шта више о пословима овог краља.
ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
КАКО ЈЕ АХАВ, НАКОН ШТО ЈЕ УЗЕО ЗА ЖЕНУ ЈЕЗАВЕЉУ, ПОСТАО
ГОРИ ОД СВИХ КРАЉЕВА КОЈИ БЕЈАХУ ПРЕ ЊЕГА; ТАКОЂЕ И О ДЕ-
ЛИМА ПРОРОКА ИЛИЈЕ, И О ОНОМЕ ШТО ЈЕ СНАШЛО НАВОТА
1) Ахав, краљ Израела, био је настањен у Самарији и држао је власт

двадесет две године, током којих није било никакве промене у начину
краљевог поступања у односу на његове претходнике, осим у оним ства-
рима у којима је његова домишљатост ове чинила још рђавијим, а због
његове огромне порочности. Све што је било безбожно и према Богу
увредљиво код претходника он је опонашао, а надасве су му узор били
прекршаји Јеровоамови; јер је и он обожавао златну телад што их је овај
саздао, а и сâм је такође смишљао нове и још несувислије предмете који
би служили идолопоклонству заједно са овим животињама; такође је и за
жену узео туђинку, кћер Етвалову, краља Тира и Сидона, чије је име било
Језавеља, од које је научио да обожава њене богове. Ова жена је била вео-
ма одлучна и дрска, и доспела је до тако изразите нечистоте душе и мах-
нитости ума, да је подигла храм божанству Тираца, којег су они звали Ве-
лус, и посадила уоколо идолатријски гај препун свакојаког дрвећа, а та-
кође је и наименовала свештенике и лажне пророке своме божанству. И
сâм краљ се умногоме старао око овог божанства, те је у безумљу и поро-
чности превазишао све краљеве који су владали пре њега.
2) У то је време један велики пророк Бога свемогућег, из Тезвита у
земљи Галаћанској, дошао до Ахава, и прорекао му да Бог неће слати ки-
ше нити росе на ту земљу, осим када се Он сâм буде појавио. И након што
је ово потврдио заветом, он се иселио у јужне крајеве, и настанио крај јед-
ног потока из којег је добијао воду за пиће; а што се тиче хране, њу су му
свакога дана доносили гаврани; али када је и тај поток пресушио због из-
останка кише, овај пророк се преселио у Сарепту, град недалеко од Сидо-
на и Тира између којих се и налази, а то је учинио на заповест Божију, јер
му је Бог казао да ће тамо наћи жену која је удовица и која ће га издржа-
вати. И тако, у часу када беше недалеко од града, пророк заиста виде јед-
ну жену како властитим рукама скупља житно класје, а Бог га истог часа
обавести да је то жена која ће се о њему старати. Тако он приђе и поздрави
је, те затражи да му донесе воде за пиће; али кад она крете да га послуша,
он је опет зазва, те је замоли да му уз воду донесе и векну хлеба, на шта
се она закле да у кући нема ничега до једну шаку каше и мало уља, те да је
управо зато и скупљала жито како би га могла умесити и направити хлеб
за себе и свог сина; али ће након тога, рече жена, они засигурно постра-
дати од глади, јер уз себе више ничег немају. Али на ово пророк узврати:
„Останите бодри и надајте се бољему; а пре свега умеси ми малу погачу и
донеси ми је јер ти ја проричем да се тај тањир каше и тај лонац уља неће
потрошити све док Бог не пошаље кишу.“ Након што је пророк ово изго-
ворио, она му направи тражени хлепчић, од којег део узе за себе и свог
сина, а остатак даде пророку; и заиста, ништа од овога се не потроши све
док суша није прекинута. Менандер такође помиње ову сушу у свом из-
вештају о Етвалу, краљу Тираца, када каже овако: „За његове власти ки-
ша је изостала од месеца Хиперверетмуса једне, до истог месеца друге го-
дине. Али када је он учинио молебан, дође до велике грмљавине. Овај је
Етвал подигао град Вотрис у Феникији, и град Аусу у Либији.“ Овим се
речима указује на изостанак киша у данима Ахава, јер је управо у то вре-
ме Етвал владао над Тиром, како нас Менандер обавештава.
3) Догодило се потом да се син оне жене, о којој смо недавно говори-
ли да је одржала пророка, тешко разболео све док готово није испустио
душу а изгледом се показиваше мртвим, те је жена, плачући и ударајући
се у груди, дошла пророку, па му се, уз изразе што их је наметала патња,
пожалила како је он дошао до ње као укор за њене грехове, и да је упра-
во због тога њен син преминуо. Али је пророк позва да сачува наду и ње-
му препусти сина, јер ће јој га он вратити живог. И тако, када га она пос-
луша и донесе сина, он га узе к себи у горњу одају где је становао, и поло-
жи га на кревет, па зазва Бога коме рече да није добро поступио тиме што
је ту жену, која је Његовог пророка угостила и одржала га, наградио узи-
мајући јој сина; и пророк се помоли да Бог врати натраг душу детињу у
његово тело, и поново га оживи. Чувши ово, Бог се сажали на мајку, и бе-
ше вољан да удовољи пророку како не би изгледало да је овај до дечако-
ве мајке дошао како би јој донео несрећу — и тако дете, мимо свих очеки-
вања, одиста оживе. Сада мајка поче захваљивати пророку, рекавши уз то
да је и сама задовољена тиме што је Бог говорио с њиме.
4) Недуго потом овај пророк, коме име беше Илија, по Божијој вољи
стиже до краља Ахава, како би га обавестио да долази киша. Али уместо
тога, глад је још теже опхрвала целу земљу и посвуда владаше велика нес-
ташица онога што беше неопходно за опстанак, толико да је после опора-
вка удовичиног сина у Сарепти, Бог у стање немаштине довео не само љу-
де, већ и саму земљу, која због суше није рађала довољно онога што је по-
требно коњима и другим животињама да би преживеле. Зато је краљ поз-
вао Авдију, надзорника његове стоке, рекавши му да га шаље до изворâ и
потока како би, у случају да пронађе ма које биље крај њих, ово могао по-
косити и сачувати за животиње. А након што је уз то послао људе диљем
целе насељене земље да пронађу пророка Илију [због лажног пророчан-
ства], а ови га нису могли пронаћи, краљ наложи Авдији да му се придру-
жи у потрази за Илијом, и то тако да решише да због бољег напредовања
крену супротним путевима, те Авдија пође једним, а краљ другим дру-
мом. Али, не много пре тог времена догодило се да је Језавеља побила све
пророке, али да је Авдија успео да крадом сакрије стотину њих, и без до-
зволе их сâм хранио, иако само хлебом и водом. И тако, када Авдија ос-
таде сам без краља, пред њега изиђе пророк Илија, а када Авдија на пи-
тање: ко је он? доби одговор, он клече пред пророком и поче му се клања-
ти. Илија му потом наложи да пође до краља и пренесе му да се он налази
спреман на том месту, и да га очекује. Али му Авдија узврати: „Какво сам
ти зло ја учинио да ме шаљеш ономе који настоји да те убије, преврћући
целу земљу не би ли те пронашао? Или ти заиста не знаш да краљ није ос-
тавио ниједно место непокривено неким гласником посланим да те до-
веду натраг, како би те по привођењу могао казнити смрћу?“ Осим то-
га, Авдија рече како се боји да се Илији Бог неће поново указати и скло-
нити га на каквом другом месту, те тако, када краљ буде послао Авдију
по Илију а овај га више не буде могао пронаћи, неизбежно је да сâм Ав-
дија буде кажњен смрћу. Стога он затражи од Илије да се побрине за ње-
гов опстанак, и откри му са коликом је ревношћу он дотле обезбеђивао
људе пророчког дара, којих је спасао не мање од стотину у време када је
Језавеља све остале побила, а он је ове скрио, захваљујући чему су успе-
ли да преживе. Али га Илија позва да се ничега не плаши, већ да пође до
краља, и под заветом га увери да ће се сасвим сигурно тог истог дана по-
казати пред Ахавом.
5) И тако, када Авдија обавести краља да је пронашао Илију, Ахав се
подиже те стиже до указаног места и бесно упита Илију да ли је он чо-
век који је донео несрећу Јеврејима, и да ли је он виновник те суше која
се на њих оборила. Али Илија без икакве понизности и ласкања узврати
да је управо Ахав, са свом његовом породицом, кривац за патње које су
снашле цели народ, и да је то учинио увођењем туђих божанстава у своју
земљу, и њиховим обожавањем уз напуштање свог властитог Господа који
је једини истински Бог према коме он, Ахав, ето, није имао никаквог об-
зира. Ипак, пророк наложи краљу да пође својим путем и сакупи сав на-
род и доведе га к њему на гору Кармел, са свим краљевим пророцима и
онима његове жене, одмах му рекавши и њихов тачан број — све у све-
му, било их је, заједно са пророцима из освећених гајева, око четири сто-
тине. Па када сви људи што их је Ахав послао стигоше до горепоменуте
планине, пророк Илија стаде усред њих и рече им: „Колико ћете дуго још
живети у тој непостојаности ума и лажљивог мнења?“ На шта их замоли
да у случају да још увек цене своју земљу морају следити заповести Бога
који је један и једини истински Бог; али да у случају да сматрају како тај
Бог није ништа, већ се држе мишљења туђих богова, и да стога њих мо-
рају обожавати, Илијин савет беше да би онда требало њих да следе. А ка-
да окупљено мноштво не даде никакав одговор на оно што је рекао, Илија
предложи да ставе на пробу моћ туђих богова насупрот оној њиховог вла-
ститог Бога, и то на следећи начин: он, који је једини Његов пророк, док
је њих четири стотине, заклаће јуницу и принети је на жртву, а испод ће
сакупити дрва која, међутим, ничим неће потпалити, а то исто нека ураде
и други пророци, па нека онда зазову своја божанства, баш као и он једи-
ног Бога Израела, да се њиховом помоћи дрва упале. Овај се предлог до-
паде окупљеном народу. Тако Илија позва пророке да изаберу теле и за-
кољу га, те да се за ватру обрате њиховим боговима. Али када не беше ни-
каквог учинка ових молитви и призивања над њиховом жртвом, Илија
им се поче ругати, па их позва да се гласније обрате својим божанствима,
јер су ови у том трену могли спавати, или бити на путу. Пророци су чи-
нили тако од јутра до поднева, те се почеше, по обичајима своје земље, и
сећи мачевима и џилитима, али све беше узалуд. Тада Илија приђе да при-
несе жртву, и затражи од осталих пророка да се удаље, али зато позва на-
род да приђе ближе и посматра шта он чини, да не би помислили како је
крадом сакрио жеравицу међу дрвима. И тако, након што народ приђе, он
узе дванаест каменова, по један за свако племе јеврејског народа, и од њих
подиже олтар, ископавши једновремено испод њега веома дубок јарак; па
када исече дрвене облице на олтару а на ове одозго постави комађе закла-
не жртве, он наложи људима да напуне четири бурета воде са извора, и
пролију је преко олтара, све док вода не потече преко, и све док се јама не
испуни проливеном водом. А када се све тако изврши, он се поче молити
Богу, позивајући га да учини знак своје моћи људима који су већ толико
дуго били у заблуди; на те се речи изненада и на очиглед мноштва појави
ватра с неба, и паде на олтар и сагоре жртву, све док свака кап воде не ис-
пари у огњу, а читаво место не постаде суво.
6) Када Израелити видеше ово, истом падоше на тле, те се дубоко тро-
нути почеше клањати свемогућем Богу, називајући га великим и јединим
истинитим Богом; остала божанства, пак, називаху пуким именима уоб-
личеним од злих и подлих домишљања људи. А одмах потом ухватише
пророке туђих богова, и на Илијину их заповест све побише. Илија такође
рече краљу да може поћи на вечеру без даље бриге, јер ће за кратко време
видети како им Бог шаље кишу. Послушавши, Ахав пође својим путем. А
Илија се попе на највиши врх горе Кармел, те се спусти на тле, и погну гла-
ву на колена, те затражи од свог слуге да пође до једног уздигнутог места са
којег се види море, па када угледа да се ма откуда подиже облак, сместа да
Илији на њега укаже, јер ће све до тог часа ваздух бити чист. Када се слуга
попе до траженог места, и након што много пута поручиваше да не види
ништа ново, при седмом се његовом оглашавању чуше речи да види малу
црну мрљу на небу, не већу од људског стопала. Када Илија то чу, он одмах
посла по Ахава, и затражи од њега да пође у град пре но што почне да пада
киша. Тако овај пође до града Језраела, а за кратко време цели се ваздух за-
мрачи и небо испуни облацима, а силовит се олујни ветар сјури на земљу,
носећи огромну количину кише; и пророк се затече под овим бесом Бо-
жијим, хитајући краљевом кочијом у Језраел, град Изаров.
7) Када је Језавеља, жена Ахавова, схватила какво је знамење од Бога
измамио Илија, и како је побио њене пророке, она се разбесни и посла му
гласнике с претњом да ће га убити исто онако као што је он уништио ње-
не пророке. Од ове се претње Илија уплаши, па побеже у град Вирсавеју,
који се налази на крајњим границама земље која припада племену Јуди-
ном, према земљи Едом; и ту напусти и свог слугу, па се упути у пустињу.
Тамо се поче молити да умре, јер није ништа бољи од својих отаца, нити у
њему више има посебне жеље да живи када су и они мртви; помоливши се
тако, он најпосле леже и заспа под једним дрветом; а када га неко пробу-
ди, и он се придиже, око себе нађе постављену воду и храну; па када при-
ону на јело и њиме обнови снагу, он пође до планине по имену Синај за
коју се приповеда да је на њој Мојсије примио законе од Бога; па нашав-
ши тамо једну шупљу пећину, он уђе у њу, и ту настави да пребива. Али се
по неком времену догоди да га споља зазва један глас, иако он није могао
тачно одредити одакле долази, и упита га зашто је ту дошао и напустио
град. А Илија рече да је то стога што је побио пророке туђих богова, и убе-
дио људе да постоји само један Бог кога су Јевреји од почетка обожавали,
те је заузврат краљева жена тражила прилику да га смрћу казни за то што
је учинио. Али када убрзо он чу и други глас који му рече да би следећег
дана требало да изађе на отворен ваздух где ће сазнати шта му је даље чи-
нити, он послуша тај позив, и сутрадан изађе из пећине, када му се догоди
следеће чудо: он истовремено чу тутањ земљотреса и виде блистање ве-
лике ватре, и након што начас завлада тишина, један божански глас допре
до њега бодрећи га да се не узнемирава даље околностима у којима се на-
лази, јер ниједан његов непријатељ над њим нема никакве моћи. Исти му
глас заповеди да се врати кући, и да учини помазање Јуја, сина Нимсији-
ног, којим ће овај постати краљ над јеврејским народом, а исто ће учини-
ти са Азаилом Дамаскијцем, који ће постати краљ Сиријаца; такође ће Је-
лисеј из Авела постати пророк уместо њега, Илије; а што се тиче безбож-
ног народа, неке ће побити Азаило, а друге Јуј. И тако се Илија, саслушав-
ши ове заповести, врати у земљу Јевреја. Па када нађе Јелисеја, сина Сафа-
товог, како оре са још неколицином другова, водећи дванаест ујармљених
волова, он му приђе и одену га својом властитом одећом; услед тога Јели-
сеј истог часа поче прорицати, па, напустивши волове, пође с Илијом, али
не пре но што од њега затражи да се опрости с родитељима, што му овај
дозволи; па када и то испуни, он се предаде пророку Илију и постаде ње-
говим учеником и слугом свих дана свог живота. И тако сам окончао са
приказом прилика у које је био пресудно умешан овај пророк.
8) У то је време живео извесни Навутеј из Језраела који је поседовао
поље које се додиривало с краљевим: а краљ га наговараше да му то поље
прода стога што је лежало тако близу његове властите земље, и то по било
коју му драго цену, како би се поља могла припојити и од њих начинити
једно заједничко добро. А уколико Навутеј не би пристао ни на коју цену,
краљ му остави да изабере које год друго поље пожели уместо тога о којем
је реч. Али Навутеј све ово одби, желећи једино да задржи то своје поље
што га је наследио од свог оца. Због оваквог се одговора краљ ражалости,
као да је каква увреда била садржана у томе што није успео да присвоји
туђи посед, те се због јада престаде прати, а такође не хтеде више ни узи-
мати храну. Када га Језавеља најзад упита шта је то што га толико мучи, и
зашто одбија да се купа и заложи било ручком или вечером, он јој испри-
ча о истрајности Навутејевој, и како је тај човек, након што су му упућене
благе речи какве приличе краљевској власти, све одбио, а краљ остао ома-
ловажен, не добивши оно што је пожелео. Чувши ово, Језавеља га убеди
да не клоне духом због тог догађаја, већ да се окане жалости и врати уоби-
чајеној бризи за тело, јер ће се она побринути да Навутеј буде кажњен. И
заиста, она сместа посла писма старешинама Израелићана у Ахавово име,
и заповеди им да похитају и саставе народни сабор, те да Навутеја ставе
пред људе, стога што је он припадао једној чувеној породици, након че-
га ће она подметнути тројицу дрских људи спремних да посведоче да је
он ружио и речима каљао Бога и краља, те да стога народ треба да га ка-
менује све до смрти. Сходно томе, када Навутеј беше тако изведен да све-
дочи против свега онога што је краљица написала — да је богохулио и на
Бога и на краља — и када тако пострада, Језавеља затражи од краља да
слободно присвоји Навутејев виноград. Тако Ахав беше веома задовољан
оним што је учињено, те истог трена устаде из кревета у којем је лежао ка-
ко би похитао и видео Навутејев виноград; али Бог овиме беше силно оз-
лојеђен, и посла пророка Илију у Навутејево поље да говори с Ахавом, те
да му каже да је починио злочин убивши неправедно истинског власника
тог поља. И чим се пророк састаде с краљем у пољу, а овај му рече да може
чинити с њим што му је воља (јер је схватио да је ухваћен у греху), Илија
му узврати да ће на истом оном месту на којем су мртво тело Навутејево
изјели пси, бити проливена крв Ахавова и његове жене, и да ће сва њего-
ва породица пострадати, јер он беше толико безочно зао, а поврх свега је
на правди Бога и противно законима своје земље убио недужног човека.
Чувши ово Ахав поче жалити због свих недела које је починио, и предаде
се кајању; на себе стави кострет и ходаше босоног и не дотицаше се ни-
какве хране; такође је признавао и све друге своје грехе, настојећи тако да
умири Бога. Видевши ово, Бог рече Илији да ће због овог кајања Ахаво-
вог над почињеним злочинима одложити казну досуђену његовој поро-
дици, али да ће казано извршити над његовим сином, а ту поруку пророк
пренесе краљу.
КАКО ЈЕ АДАД, КРАЉ ДАМАСКА И СИРИЈЕ, ПОВЕО ДВА ПОХОДА
ПРОТИВ АХАВА И БИО ПОРАЖЕН
1) У време док су се одвијали описани удеси Ахавови, догодило се да је

син Ададов, Вен–Адад, који је био краљ Сирије и Дамаска, сакупио војс-
ку од људства из целе земље, и обезбедио савезништво тридесет двојице
краљева земаља с оне стране Еуфрата, те је с таквом бројном војском по-
шао у поход против Ахава. Али будући да Ахавова војска бројем није би-
ла дорасла Вен–Ададовој, овај није ни покушавао да јој се отворено су-
протстави, већ је све што беше живо у земљи Израелита склонио у најс-
нажније градове што их је имао, а он сам се утаборио у Самарији, јер су
зидине око ње биле веома снажне, а уз то се чинило да град не може бити
лако заузет ни због других преимућстава којима је располагао због свог
положаја. Тако краљ Сирије доведе своју војску право пред Самарију, и
разврста је око града у опсадном поретку. Такође је послао гласника Аха-
ву затраживши да допусти улаз изасланицима које ће му послати, преко
којих ће сазнати шта је то што би задовољило Вен–Адада. И тако, по до-
пуштењу краља Израелита њему дођоше изасланици, и по налогу њихо-
вог краља пренеше му да све Ахавово богатство, његова деца и жене имају
припасти Вен–Ададу, те да ће, уколико учине договор према којем ће ос-
вајачима бити допуштено да узму онолико колико и чега хоће што би их
задовољило, краљ Сирије потом повући своју војску и обуставити даљу
опсаду. На ово Ахав позва изасланике да се врате своме краљу са пору-
ком да њега сâмог и све што поседује може надаље сматрати својим влас-
ништвом. А када изасланици пренеше ово Вен–Ададу, он поново посла
поруку Ахаву од кога затражи да — будући да је признао да је све што по-
седује прешло у власништво Вен–Ададово — прими његове слуге које ће
му послати следећег дана; а овим ће слугама Ахав имати да преда што год
они нађу за сходно да узму, а што нађу да је одлично у својој врсти, на-
кон претраживања његове палате, али и кућа његових пријатеља и родби-
не, те да све оно што ове слуге нађу да их не може задовољити краљ Ахав
и Јевреји могу задржати. Овом другом поруком краља Сирије Ахав оста-
де затечен, и, окупивши сав народ на сабор, рече им да је спреман, што се
њега тиче и због њихове безбедности и мира, да препусти своју власти-
ту децу и жене непријатељу и преда му све што поседује, јер је то оно што
је сиријски краљ затражио у својој првој поруци; али да сада он тражи да
пошаље слуге које ће претражити и све друге куће, те да у њима не оста-
ве ништа што је одлично у својој врсти, чиме заправо тражи повод да уђе
у борбу против њега, јер „знајући да ја због вас нећу штедети оно што је
моје властито, он сад користи ове неприхватљиве услове који се и вас ти-
чу да би нас увео у рат; било како било, ја ћу свакако учинити оно што ви
сматрате да је примерено да буде урађено.“ Али га народ посаветова да
се не обазире ни на један од ових предлога, већ да их с презрењем одба-
ци и спреми се за борбу. Сходно томе, Ахав даде овакав одговор изасла-
ницима, рекавши да је он и даље спреман да се повинује условима који су
му првобитно затражени, а у име безбедности грађана, али да што се ти-
че тиче захтева из друге поруке он није спреман да на њих пристане; тако
рече, па гласнике отпусти.
2) Када је Вен–Адад чуо овај одговор, био је веома озлојеђен, па и по
трећи пут посла изасланике Ахаву, и запрети му да ће његова војска по-
дићи насип виши од градских зидина у чију је снагу узалудно се уздати,
јер је свако слично поверење достојно презрења, те да ће продрети у град
од чије ће земље сваки његов војник моћи да узме само по шаку: тако је,
наиме, показао колико је бројна његова војска, у намери да застраши Аха-
ва. Али је Ахав одговорио да се Вен–Адад не би смео толико хвалисати са-
мо тиме што је на себе ставио оклоп, већ тек онда када буде савладао не-
пријатеља у бици. Тако се изасланици вратише натраг и нађоше краља у
вечери са савезничким владарима, и обавестише га о Ахавовом одговору.
На ово Вен–Адад сместа изда наређење да се изврши следеће: успостави-
ти линију око града и подићи високи грудобран, и на тај начин довршити
опсаду. Док се ово наређење извршавало дизањем насипа, Ахав беше у ве-
ликом очајању, и сав народ с њиме; али се он поврати храбрости и одагна
сваки страх када му дође један пророк и рече му да је Бог обећао како ће
учинити да он савлада много десетина хиљада непријатеља. А када Ахав
упита на који се начин таква победа може задобити, пророк рече: „Уз по-
моћ синова кнежева; али под твојим надзором као њиховог вође, због њи-
хове невештине у ратовању.“ Чувши ово, Ахав позва кнежевиће, и нађе да
ових има две стотине тридесет двојица. Па чим сазна да се краљ Сирије
одао светковању и одмору, он отвори градске капије и посла напоље кне-
жевске синове. Када стража обавести Вен–Адада о овоме, он одмах после
људе да их пресретну, заповедивши им да уколико дође до борбе не по-
бију непријатеље, већ да их заробе и доведу к њему; а уколико су њихо-
ве намере мирољубиве, да и у том случају ураде исто. За то је време Ахав
имао спремну другу војску унутар зидина, али кнежевски синови изрши-
ше препад над стражом, побише многе од њих а остатак погнаше натраг
у логор. Па када Ахав примети да су кнежевићи неочекивано задобили
превласт, он посла напоље сав остатак војске која, налећући неочекивано
на Сиријце, ове поче страховито тући, будући да нису ни помишљали да
би се то могло догодити; тако се збило да је напад учињен у часу када су
многи непријатељи били наги118 и пијани, толико да су оставили сав свој
оклоп пре но што су почели бежати ван логора, па је и сам краљ једва ума-
као, јашући на неоседланом коњу. Али Ахав учини велики подвиг гонећи
Сиријце; а када је опљачкао њихов логор који је садржавао велику коли-
чину разноврсног блага, укључујући злато и сребро, он заплени Вен–Ада-
дове коње и бојна кола, па се врати у град; али како му је пророк рекао да
мора одржати своју војску спремном стога што ће сиријски краљ повести
још један поход против њега следеће године, Ахав остаде веома заузет да
би се обезбедио за ту следећу најезду.
3) Вен–Адад се са своје стране, након што је спасао себе и онолико
своје војске колико је могао, поче саветовати с пријатељима како би могао
уприличити следећи поход против Израелита. Ови га пријатељи посаве-
товаше да не прихвата борбу с њима у брдима, зато што је њихов Бог вео-
ма моћан на таквим местима, те се тако и догодило да су недавно пораже-
ни, али да ће, уколико се битка заметне у пољу, Сиријци бити у предности
и победити их. Такође му дадоше и савет да пошаље кућама оне краље-
ве који су му били савезници, али да задржи њихово људство и да поста-
ви своје заповеднике уместо тих отпуштених краљева, те да подигне нову
војску из њихове земље наместо старе која је пострадала у бици, заједно
са коњима и бојним колима. Краљ, пак, просуди да је њихов савет добар,
те се поче по њему равнати у припремању војне.
4) Почетком пролећа Вен–Адад поведе своју нову војску против Јевреја;
и када стигоше до града по имену Афек, он подиже логор у великој равни-
ци. Ахав такође изађе да га сретне са својом војском, те подиже логор на-
спрам непријатељевог, иако је његова војска била веома мала у поређењу
са противничком; али је пророк поново дошао до њега и објавио му да ће
му Бог изнова уделити победу како би могао показати да се Његова моћ не
протеже само над планинама, већ такође и у равницама, што је, наравно,
било супротно мишљењу Сиријаца. Тако су они мировали у свом логору
седам дана, али последњег од тих дана, када су непријатељи изишли из свог
логора и сврстали се у борбени поредак, Ахав такође изведе своје људе; а
када отпоче битка у којој су се и једни и други срчано борили, он поново
натера непријатеље у бег и поче их жестоко гонити убијајући их немили-
це, али је највећи број ових ипак пострадао од својих властитих бојних ко-
ла и у узајамном паничном убијању, тако да их је напослетку не више од
неколицине приспело у њихов град Афек, где су, поврх свега, такође мно-
ги остали смрскани зидинама које се изненада почеше рушити на њих; та-
ко их и само ту пострада не мање од двадесет седам хиљада, док их је у би-
ци убијено још стотину хиљада. Али је Вен–Адад, сиријски краљ, успео да
побегне заједно са неколико најоданијих слугу, те се сакрио у једном под-
руму; тада, му, међутим, беше речено да је краљ Израела човечан и сами-
лостан, те да би бегунци могли употребити уобичајени начин молбе за по-
штеду, и тако добити ослобођење од Ахава, јер ће у случају да узмогну да
стигну до њега он пристати да их помилује. Тако они приђоше Ахаву оде-
вени у кострет и са омчама око глава (јер је ово био древни начин молбе
за милост међу Сиријцима), и рекоше да Вен–Адад жели да буде спасен, и
да ће за ту услугу краљу довека бити слуга. Ахав на ово одговори да му је
драго да је краљ жив, те да није повређен у бици, а да му он са своје стра-
не обећава исту ону част и љубазност што би их човек показао према сво-
ме брату. Тако они од њега примише уверавања под заклетвом, да када си-
ријски краљ буде дошао неће доживети никакву штету од Ахава, те они
одоше и изведоше га из подрума у којем је био скривен, и доведоше гa Аха-
ву док је овај седео у својим двоколицама. Тако му се Вен–Адад поклони с
понизним поштовањем, а Ахав му пружи руку и попе га к себи у кочије, те
га пољуби и затражи да буде радостан, и ослободи се лошег предосећања
да ће допасти било какве невоље. На то му Вен–Адад узврати захваљи-
вањем, изјавивши да ће ту љубазност памтити читавог свог живота; уз то
обећа да ће повратити оне градове Израелита што су их његови претход-
ници од њих отели, и допустити да Ахав увек може ући у Дамаск, као што
су његови преци улазили у Самарију. Након тога они потврдише свој до-
говор заветом, а Ахав му учини много поклона, и посла га натраг у његово
властито краљевство. И ово је закључак ратова што их је Вен–Адад водио
против Ахава и Израелита.
5) У то време један пророк, по имену Михеј119, дође к једноме од Изра-
елита, и затражи од овога да га удари у главу јер ће учинивши тако задо-
вољити Бога; али када овај не пристаде да тако уради, пророк предсказа
том човеку да ће, будући да његово одбијање значи непослушност Богу,
он на путу срести лава који ће га растргнути. Када та жалосна коб одиста
и задеси човека, пророк дође до другога и даде му исто упутство; овај би
послушан, и удари га и позледи му лобању, на шта пророк увеза главу и
такав дође до краља, рекавши му да он беше његов војник, који је имао
задатак да надзире једног затвореника којег му је поверио старешина, али
да је тај затвореник побегао а он сам је тако допао опасности да изгуби
живот стога што му је заповедник запретио да ће га убити уколико затво-
реник буде умакао. А када Ахав рече да ће у том случају његова смрт би-
ти праведна, пророк одмота главу и тако се краљу откри да је он пророк
Михеј, који је искористио ово лукавство као увод у следеће речи: јер он
навести да ће Бог казнити Ахава који је допустио да Вен–Адад, који је ху-
лио на Бога, избегне казни, те да ће Он уредити тако да сиријски краљ по-
страда на други начин120, а његов народ од стране друге војске. Због ових
се речи, међутим, Ахав веома разгневи на пророка, и изда наредбу да овај
буде стављен у затвор, и брижљиво чуван; али, што се тиче њега самог, он
беше пометен речима Михејовим, и врати се својој кући.
О ЈОСАФАТУ, КРАЉУ ЈЕРУСАЛИМА, И КАКО ЈЕ АХАВ ПОКРЕНУО
ПОХОД ПРОТИВ СИРИЈАЦА У КОЈЕМ МУ ЈЕ ПОМАГАО ЈОСАФАТ,
АЛИ ЈЕ У БИЦИ ПОРАЖЕН И СÂМ ИЗГУБИО ЖИВОТ
1) Такве су, дакле, биле околности у којима се налазио Ахав. Али, са-
да ћу се вратити Јосафату, краљу Јерусалима, који је, након што је увећао
своје краљевство, поставио посаде по градовима који су припадали њего-
вим поданицима, али такође и у оним градовима што их је племену Ефра-
имовом одузео његов деда Авијам за време Јеровоамове владавине над
десет племена. Бог је према Јосафату био наклоњен и помагао му, стога
што је овај био једнако побожан и правичан, свакога дана тражећи неш-
то што би било угодно и прихватљиво Богу. Краљеви околних земаља та-
кође су му указивали почаст шаљући му поклоне све док богатство што
га је стекао није постало ванредно велико, а слава која га је пратила била
одиста величанствена.
2) Треће године своје владавине он је сазвао управитеље свих обла-
сти своје земље, као и свештенике, и наложио им да пођу у све крајеве
под његовом влашћу, и да један за другим обиђу све градове, поучавајући
људе Мојсијевим законима и старајући се да их се придржавају, упоредо
са ревносним обожавањем јединог Господа. Овиме је народ био тако за-
довољан, да не беше ниједне друге ствари за којом су се тако жарко ма-
шали или њоме бивали обузети као живљењем по законима. Суседни на-
роди такође су и даље предано волели Јосафата и живели у миру с њи-
ме. Филистинци су плаћали наложени данак, а Арабљани су га сваке го-
дине опскрбљивали са три стотине шездесет јагањаца, и исто толико ја-
ради. Он сам, пак, утврђивао је велике градове којих беше много и од ве-
ликог значаја. Такође је благовремено припремао велику војску и при-
кладно оружје против могућних непријатеља. Тако наоружано људство
бројало је три стотине хиљада војника племена Јуде под оклопом, а њи-
хов главни заповедник био је Адна, док је следећи по рангу био Јован, са
још две стотине хиљада лакше наоружаних војника. Овај исти човек био
је и старешина племена Венијаминовог, и под собом је имао још и две сто-
тине хиљада стрелаца. Постојао је и још један високи војни заповедник,
по имену Јозавад, са стотину четрдесет хиљада наоружаних људи. Чита-
во ово људство било је брижљиво расподељено да буде увек спремно за
краљеву војну службу, поред оних који су били послани као посаде у нај-
боље утврђене градове.
3) Јосафат је своме сину Јораму за жену узео кћер Ахавову, краља де-
сет племена, чије је име било Аталија. И када је, после неког времена, он
дошао у Самарију, Ахав га је примио са свом могућном уљудношћу, опхо-
дећи се према војски која га је са пратила највећим уважавањем, дарујући
јој огромну количину жита, вина и меса убијених животиња. Ахав је том
приликом затражио од Јосафата да му се придружи у ратном походу про-
тив краља Сирије, од кога је желео да поврати град Рамот у Галаду, јер иа-
ко је овај припадао његовом оцу, ипак га је краљ Сирије силом од овога
отео. Па након што је Јосафат обећао да ће му пружити своју помоћ (јер
његова војска заиста није ни у чему била подређена другима), те је по-
том послао људство из Јерусалима у Самарију, двојица краљева напокон
заједно изиђоше из града, и док је сваки седео на свом трону издавали су
наређења њиховим сједињеним војскама. Но Јосафат тада затражи да му
се позову пророци, уколико је таквих било у близини, те да буду питани
поводом предстојећег похода против краља Сирије, јер је желео да сазна
њихов савет да ли да у то време покреће поход, јер је у том часу мир из-
међу Ахава и краља Сирије трајао већ три године, тачније од оног часа ка-
да је Ахав овога заробио и потом га великодушно пустио на слободу.
4) Тако је Ахав сазвао своје властите пророке којих је било око четири
стотине, и позвао их да испитају Бога да ли је вољан да им удели победу
уколико буде повео поход против Вен–Адада, и омогући им да сруше тај
град који је био повод поласка у поход. Ови пророци на то одговорише са-
ветом да се у поход може поћи стога што ће Ахав поразити краља Сирије
и као и пре га подвргнути под своју моћ. Али Јосафат, разумевши из њи-
хових речи да су ови лажни пророци, упита Ахава има ли у близини још
неког другог пророка који припада истинитом Богу, а који би имао поуз-
данија обавештења која се тичу будућности. На то Ахав одврати да заиста
постоји један такав, али да га он мрзи стога што му увек прориче зло, те
му је и сада рекао да ће бити надвладан и убијен од стране краља Сирије,
па га због тога држи у затвору, а његово је име Михеј, син Јемлин. Али на
Јосафатово устрајно тражење да се и овај пророк пита, Ахав посла евнуха
који му доведе Михеја. Евнух је успут овоме пренео да су сви остали про-
роци прорекли краљу да ће извојевати победу, али је Михеј одговорио да
за њега није законито да лаже против Бога, већ да он мора говорити оно
што је нужно о краљу, па ма како то изгледало. Тако, када стиже до Аха-
ва, и овај га под заветом позва да говори истину, Михеј рече да му је Бог
показао Израелите у бекству и како бивају гоњени од стране Сиријаца, те
како их ови разгоне по врлети, као што се стадо оваца распршује након
што им је пастир убијен. Но даље рече и то да му је Бог показао како ће се
Израелити вратити у миру својим домовима, и да ће од свих краљ једини
пасти у бици. Када Михеј ово изговори, Ахав рече Јосафату: „Рекох ти ма-
лочас о држању што га овај човек има према мени, те да користи проро-
штва да би о мени говорио зло.“ На то Михеј одговори да је краљ обавезан
да саслуша све, па ма шта то било, што Бог навештава; а да се посебно са-
да око њега налазе пророци који га лажном надом у победу охрабрују да
пође у рат у којем ће се он борити и бити убијен. Због ових речи краљ бе-
ше веома пометен, али му приђе Седекија, један од оних лажних пророка,
и замоли га да се не обазире на Михеја, јер он уопште и не говори истину,
а као доказ он даде пример онога што је говорио Илија, који у прорицању
будућности беше бољи од Михеја, јер му је он прорекао да ће пси лизати
његову крв у граду Језраелу и пољу Навутејевом, који је тамо био до смр-
ти каменован; те је отуда јасно да је Михеј лажов будући да противречи
већем пророку но што је сам јер тврди да ће краљ бити посечен на удаље-
ности од три дана хода; „а ти ћеш“, рече Седекија, „ускоро сазнати да ли
је он истинити пророк који поседује моћ Божијег Духа; јер ћу га ја удари-
ти, и пустити га да позледи моју руку као што је пророк Јадон учинио са
руком краља Јеровоама након што ју је овај на њега дигао, јер претпоста-
вљам да сте чули за тај догађај“. И тако, када се након што Седекија уда-
ри Михеја ништа заузврат с њим не догоди, Ахав прикупи храброст и бо-
дро поведе своју војску против краља Сирије; ово је учинио, како мислим,
стога што му је судбина била одвише ненаклона, те је учинила да поверује
како лажни пророци говоре истинитије од истинског, те да се тако не би
испустила прилика да он буде доведен до [предодређеног] свршетка жи-
вота. Поврх свега, лажни пророк Седекија је такође направио и гвоздене
рогове, рекавши Ахаву да је Бог учинио од звукова ових рогова знаке по-
моћу којих ће разорити целу Сирију. Али на то Михеј узврати да ће Се-
декија у року од неколико дана ићи од једног до другог уточишта како би
се сакрио и избегао казну због свог лагања. Напослетку краљ издаде на-
ређења да се Михеј одведе и преда на чување Амону, управитељу града, те
да му се не даје ништа изузев хлеба и воде.
5) Тако су Ахав и Јосафат подигли своје снаге и наступали до Рамо-
та Галадског; а када је краљ Сирије чуо за овај поход, повео је своју војску
како би им се супротставио, те је и сам подигао логор недалеко од Рамо-
та. Утом се Ахав и Јосафат сложише да Ахав скине са себе своју краљев-
ску одећу, а да потом краљ јерусалимски на себе обуче ту исту одору и
стане на чело војске, како би овим лукавством онемогућили да се потвр-
ди оно што је прорекао Михеј. Али је Ахавова судбина овога нашла и без
краљевске одеће; јер је Вен–Адад, краљ Сирије, преко заповедника на-
ложио својој војсци да не убија никога до краља Израела. Те су тако Си-
ријци по уласку у битку видели Јосафата како стоји на челу непријатељске
војске, и, помисливши да је он Ахав, силовито јурнули на њега и опколи-
ли га; али након што су му пришли сасвим близу они видеше да пред њи-
ма није Ахав, те се сви вратише натраг; па када се битка заметну трајући
од јутра све до касне вечери, Сиријци остадоше као победници, а да при
том ипак нису убили никога, послушавши заповест свог краља. А како су
узалуд тражили да убију једино Ахава, нађе се један млади племић који
је припадао краљу Вен–Ададу, чије име беше Наман, који одапе стрелу
у правцу непријатеља и погоди управо краља у плућа, простреливши га
кроз прсник оклопа. Ахав се, међутим, реши да ову своју несрећу сакрије
војсци, како се људи не би разбежали, те нареди возару својих бојних ко-
ла да ова окрене и изведе га из битке стога што је на смрт рањен. И тако
он остаде у својим колима подносећи болове све до сумрака, а тада кло-
ну и премину.
6) Сиријска се војска, пак, по доласку вечери повуче у свој логор; а ка-
да гласник који је припадао јеврејском логору примети да је Ахав поги-
нуо, Израелити се вратише кући, поневши мртво Ахавово тело у Сама-
рију, где га и сахранише; но када опраше његова кола у извору Језраела,
који беше сав замућен крвљу од тела Ахавовог, они препознаше и то да
је Илијино пророчанство било истинито, јер су пси заиста лизали њего-
ву крв, а блуднице и даље наставиле да се купају у томе извору; па ипак је
истовремено он умро у Рамоту, како је прорекао Михеј. И како су се уде-
си што су их Ахаву прорекла двојица пророка одиста догодили, ми отуда
морамо усвојити високо уважавање Бога, и посвуда му се уз част клањати
и обожавати га, те никада не смемо претпоставити да је оно што је угод-
но и нама прихватљиво вредније поверења од истине, па због тога ниједан
други дар не смемо ценити више од пророчког, из којег је изведено позна-
вање будућих догађаја, стога што преко њих Бог показује људима оно што
би морали избегавати. Из онога што се догодило краљу Ахаву такође мо-
жемо наслутити и пружити разлог уважавању моћи судбине; да, наиме,
нема начина на који се она може избећи, чак и када је унапред познајемо.
Она овладава људским душама, и заварава их омамљивим надама, све док
их не доведе до тачке када за њих постаје одвише тешка. Сходно томе се
чини како је Ахав морао бити преварен толико да је одбио да укаже пове-
рење ономе ко је прорекао његов пораз, да би, вољом судбине поверовав-
ши ономе ко је прорекао њему угодну ствар, био убијен. По његовој смр-
ти наследио га је његов син Охозија.
КЊИГА ДЕВЕТА
обухвата период од сто педесет седам година
ОД АХАВОВЕ СМРТИ ДО ЗАРОБЉЕНИШТВА
ДЕСЕТ ПЛЕМЕНА
ПОНОВО О ЈОСАФАТУ; КАКО ЈЕ УСПОСТАВИО СУДОВЕ И, УЗ БО-
ЖИЈУ ПОМОЋ, НАДВЛАДАО НЕПРИЈАТЕЉЕ
1) Када се краљ Јосафат вратио у Јерусалим са похода у којем је пру-

жио помоћ Ахаву, краљу Израела, у борби против сиријског краља Вен–
Адада, пред њега изађе пророк Јуј и укори га због тога што је помагао
Ахаву, човеку једнако безбожном колико и порочном; и рече му да је Бог
незадовољан оним што је учинио али да га је избавио од непријатеља упр-
кос томе што је згрешио, а због његовог исправног држања које је одувек
било узорно. На то се краљ одмах одаде захваљивањима и приношењу
жртава Богу, након чега пође широм земље, и поново поче људе подсећа-
ти како закона што их је Бог послао преко Мојсија, тако и служби које као
највећи дуг морају испуњавати према Богу. Такође је успоставио судове
у сваком граду свог краљевства, и наложио им да се приликом суђења не
обазиру ни на шта друго доли на правду, те да остану неподложни поку-
шајима поткупљивања или притиску достојанства људи истакнутих по
иметку или пореклу, и да деле правду свима једнако, знајући да је Бог
свестан сваког њиховог скривеног поступка. Након што их је тако поу-
чио, и прошао свим градовима двају племена, краљ се врати у Јерусалим.
Тамо је такође установио судове од свештеника, Левита и угледних љу-
ди међу народом, упозоривши их да изричу све своје пресуде брижљиво
и по правди121. А уколико су ма који људи његове земље доспели до спо-
ра са крупнијим последицама, били су слани из других градова овим јеру-
салимским судијама, који су били обавезни да дају правичну и последњу
пресуду у оваквим споровима; а ово је чињено са још већом брижљиво-
шћу, стога што је исправно да пресуде које се доносе у граду где се нала-
зи храм Божији и где пребива краљ, бивају донесене с највећом пажљи-
вошћу и врхунском правичношћу. Јосафат је над свим судијама поставио
првосвештеника Амарију, као и најугледнијег првака Завдију, обојицу из
племена Јуде; на такав је начин, дакле, краљ уредио ове послове.
2) Негде у то време се Моавићани и Амонићани подигоше против Јо-
сафата, и поведоше са собом велики број Арабљана, те подигоше логор
у Ен–Гаду, граду смештеном крај језера Асфалтитиса, удаљеног три сто-
тине фурлонга од Јерусалима. На том је месту расла најбоља врста пал-
ми, као и балсам. Јосафат је чуо да су непријатељи прешли преко језера
и направили упад у околну земљу која је припадала његовом краљевству.
Уплашен овим вестима, сазвао је народ Јерусалима на сабор, те је, став-
ши испред самог Храма, зазвао Бога да му пружи моћ и снагу како би до-
нео казну онима који су повели тај поход против његовог народа (а мо-
лио је и у име оних који су градили тај Његов храм, како би се град и осве-
тио онима који беху толико дрски да пођу против њега), „јер“, рече, „они
дођоше да нам одузму ту земљу што си нам је Ти дао на поседовање“. На-
кон што се овако помолио, Јосафат бризну у плач, а целокупно окупље-
но мноштво, са женама и децом, предаде се истој молитви; а тада се до-
годи да један пророк, по имену Јазило, ступи у средиште окупљеног збо-
ра, те повика, обраћајући се једнако краљу и народу, да је Бог чуо њихове
молитве и обећао да ће се борити против њихових непријатеља. Он је та-
кође заповедио да краљ изведе своје снаге следећег дана како би се могле
затећи између Јерусалима и стрмени Ен–Гада, на месту званом Вис; Јази-
ло, међутим, рече да не треба они да се боре са непријатељем, већ да са-
мо мирно стоје на заданом месту, посматрајући како се Бог бори у њихо-
во име. Када пророк ово изговори, краљ и народ одмах падоше ничице на
тле, и стадоше захваљивати Богу уз безбројне изразе поштовања, а Леви-
ти наставише да непрестаним певањем уз инструменте химнама славе је-
диног Творца.
3) Чим се раздани, и краљ стиже у пустињу која се налази подно града
Текуја, он рече своме људству да би требало да поверују ономе што је ка-
зивао пророк, те да се не сврставају у борбени поредак; већ треба да пусте
свештенике с њиховим трубама и Левите са певачима химни да узносе
захвалност Богу, као да је Он већ избавио земљу од њихових непријатеља.
Овакво мишљење краљево свиде се људима, и они учинише како их је са-
ветовао. И тако Бог изазва ужас и тешки метеж међу Амонићанима, који
једни од других помислише да су непријатељи, те се почеше међусобно
убијати, и то тако жестоко да ниједан човек од тако бројне војске није ус-
пео побећи; а када Јосафат погледа у долину у којој су логоровали њихови
непријатељи, и виде да је испуњена лешевима, он се силно обрадова тако
неочекиваном збивању, знајући да је промисао Божија, односно Он сâм
својом властитом моћи и трудом био тај који им је уделио победу. Тада Јо-
сафат допусти својој војсци да оплени непријатељски логор и да опљачка
њихова мртва тела, на шта се ови препустише том занимању читава три
дана, све док се нису сасвим уморили, јер је толики био број побијених; а
четвртог дана сав се народ сакупи на једном пустом месту у долини и као
један благослови Бога за Његову потпору и показану моћ, од чега је то ме-
сто и добило своје име, долина Верака, односно Благослова.
4) Након што је краљ вратио своју војску у Јерусалим, он се одаде све-
чаном празновању и понудама бројних жртава Богу, што је потрајало
много дана. И заиста, када је вест о оваквој пропасти њихових неприја-
теља стигла до ушију других народа, ови се сви веома уплашише, претпо-
стављајући да ће се Бог и надаље тако разговетно залагати за Јевреје. Због
тога је Јосафат од тог времена живео у великој слави и сјају, а све због ње-
гове правичности и дубоке побожности. Такође је одржавао пријатељство
са Ахавовим сином, краљем Израела, коме се придружио у грађењу бро-
дова који су требали да плове до Понта и и трговачких градова Тракије,
али је у овом настојању пропао, будући да су се бродови насукали због
своје величине [и незграпности], због чега се он више није занимао за мо-
репловство. Ово је, дакле, била повест о Јосафату, краљу Јерусалима.
КЊИГА ДЕВЕТА 383
О ОХОЗИЈИ, КРАЉУ ИЗРАЕЛА; И ПОНОВО О ПРОРОКУ ИЛИЈИ
1) У то је време краљ Израела постао Охозија, син Ахавов, а његово се-

диште било је у Самарији. Био је то зао човек, и у сваком погледу налик
својим родитељима и Јеровоаму који је први у низу погазио верност Бо-
гу и почео обмањивати народ. У другој години своје владавине краљ Мо-
ава се одметнуо и престао са исплатом данка што га је претходно плаћао
Ахаву. Тада се догодило да је Охозија, силазећи са терасе своје куће тешко
пао и позледио се, па је у таквом стању упутио упитну поруку за Муву122,
која беше божанство Екрона, како би сазнао да ли ће се опоравити, али се
Бог Јевреја указао пророку Илији и заповедио му да пође и пресретне по-
слане гласнике, те да их упита није ли се народ Израела одрекао свог вла-
ститог Бога, када краљ шаље питање туђем божанству желећи да сазна о
своме опоравку; Илија доби и реч да наложи гласницима да се окрену и
врате краљу са поруком да неће преживети болесно стање у којем се на-
лази. И када Илија учини што му је Бог заповедио а гласници саслушаше
шта им је имао казати, они се истог трена вратише краљу; а када се овај
зачуди како су се могли вратити тако брзо те их упита за разлог томе, они
му рекоше да их је један човек пресрео и забранио им да пођу даље, нало-
живши им да се врате и пренесу краљу поруку од Бога Израела, која гла-
си да ће болест краљева окончати његовом смрћу. А када краљ затражи
да му опишу тог човека што их је са таквом поруком отпослао, они одго-
ворише да то беше човек обрастао у косу и опасан кожним појасом. Тако
краљ схвати да је описани човек нико други до пророк Илија, на шта од-
мах посла педесет војника и старешину са заповешћу да доведу Илију к
њему; а када старешина одреда пронађе Илију како седи на врху брда, он
му нареди да сиђе доле и пође с њима до краља, стога што је овај тако за-
поведио, те да ће, у случају да Илија то одбије, бити приморани да га одве-
ду силом. Илија им на то одговори: „Како бисте имали доказ да сам ја ис-
тински пророк, молићу се да се огањ спусти с неба, и сажеже једнако тебе
и твоје војнике.123“ Тако се он помоли, а ватрени се вихор обруши с неба
и сатра старешину и све који беху с њиме. А када је краљ био обавештен
о усмрћењу ових људи, он се веома разгневи, па посла и другог заповед-
ника са једнаким људством као и пре. Но када и овај старешина запрети
пророку да ће, уколико овај својевољно не сиђе, применити силу и одвес-
ти га, пророк понови своју молитву и изнова се с неба спусти огањ и са-
жеже и старешину и војнике. Па када краљ и о овоме сазнаде, он се не уз-
држа већ посла и трећег старешину. Али када овај, иначе човек благе на-
рави, стиже до места где се налазио Илија, он уљудно поразговара с њиме,
и рече му како он, пророк, мора знати да његов долазак није по сопстве-
ној сагласности, него искључиво због повиновања краљевој заповести; а
да и они који су раније долазили нису то чинили својевољно, већ из истог
разлога — па он отуда затражи од пророка да се сажали на ове наоружа-
не људе који су с њиме, те да сиђе и прати их до краља. Овог пута Илија
прихвати ове одмерене речи и учтиво понашање, те сиђе доле и пристаде
да их следи. А када стиже до краља, он му одмах пророкова, рекавши му
да је Бог казао следеће: „Будући да си омаловажио Бога као да Он није је-
дини наш Творац, те си га тако онемогућио да ти пренесе истину о твојој
болести, већ си послао гласника божанству Екрона како би овога испитао
какав ће бити крај ове твоје болести, ево ти ја кажем, да можеш знати, ка-
ко ћеш засигурно умрети.“
2) Сходно овом пророчанству краљ убрзо потом премину, те га на-
следи његов брат Јорам, будући да иза његовог претходника није остало
деце. Али и овај Јорам беше сасвим налик свом оцу Ахаву у изопачено-
сти, а владао је дванаест година, посвећујући се свим могућним приме-
рима безбожништва и порочности, јер је, одуставши од поштовања Бо-
га Израела, своје обожавање поклонио туђим божанствима. У осталим је,
пак, стварима он био предузимљив човек. Негде у то време догодило се и
да је Илија ишчезао из света људи, и нико ништа не зна о његовој смрти
до дана данашњег; али је иза себе оставио свог ученика Јелисеја, као што
смо претходно говорили. И заиста, што се тиче Илије, баш као и у слу-
чају Еноха који је живео пре потопа, у светим је књигама написано да су
обојица ишчезли, али тако да нико никада није сазнао да су умрли.
КАКО СУ ЈОРАМ И ЈОСАФАТ ПОВЕЛИ ПОХОД ПРОТИВ МОАВИЋА-
НА; ТАКОЂЕ И О ЧУДИМА ЈЕЛИСЕЈЕВИМ И О СМРТИ ЈОСАФАТОВОЈ
1) Након што је Јорам преузео краљевство донео је одлуку да пове-

де поход против краља Моава, који се звао Меса, јер је, као што смо ра-
није говорили, одбио послушност Јорамовом брату Охозији, те престао
са плаћањем данка који је у време Ахава износио две стотине хиљада ова-
ца заједно са рунима. Сакупивши тим поводом властиту војску, Јорам та-
кође посла гласнике Јосафату, молећи га да му — будући да је од почет-
ка био пријатељ његовом оцу — помогне у рату у који улази против Мо-
авићана који су отказали послушност. Јосафат не само да је уз завет при-
хватио овај позив за пружање помоћи, већ се такође обавезао да ће им у
походу помоћи и краљ Едома, који је потпадао под његову власт. Чим је
Јорам примио ова уверавања, он поведе војску и стиже до Јерусалима, и
након што је био раскошно угошћен од стране Јосафата, они решише да
се према непријатељу убрзано крећу кроз Едомску пустињу. И након што
проведоше седам следећих дана у оваквом наступању, нађоше се у невољи
због несташице воде како за војску тако и за стоку, а све због тога што су
водичи које су имали промашили пут; тако су доспели у безнадежан по-
ложај, а посебно Јорам, коме не преостаде друго до да се из очајања обра-
ти Богу, упитавши га какво су зло починили те су га нагнали да тројицу
краљева без борбе изручи краљу Моава. Али овде га Јосафат, који беше
праведан човек, окуражи, те затражи да пошаље људе у логор како би саз-
нао да ли је који пророк Божији пошао с њима, уз помоћ кога би од Бога
могли сазнати шта им је даље чинити. А када један слуга Јорамов рече да
је међу људством видео Јелисеја, сина Сафатовог и ученика Илијиног, сва
тројица краљева одмах пођоше до њега, друга двојица тек удовољивши
Јосафатовој молби. И тако, када дођоше до пророковог шатора који беше
дигнут изван логора, упиташе га шта ће се догодити с војском, а посеб-
но га Јорам салете питањем. Али пророк узврати да није требало њега да
узнемирава, већ да оде до пророкâ својих родитеља јер је у њих сигуран
да су прави пророци; но Јорам истраја у жељи да Јелисеј прориче, и да их
избави. На то се овај у Божије име закле му никада не би одговорио, али
да ће то учинити због Јосафата који је свет и правичан човек; па потом
затражи да му доведу неког вичног свирању на псалтериону, те уз музи-
ку на Јелисеја сиђе Божији Дух, и он заповеди Јораму да ископа много ја-
ма у долини; јер, рече он, „иако се ниоткуда не појављује ни облак, ни ве-
тар нити олујна киша, ти ћеш ипак видети реку пуну воде, све док војска
и стока не буду спасени пијући из ње. И неће ово бити једина милост коју
ћеш примити од Бога, већ ћеш такође и надвладати своје непријатеље и
заузети најбоље и најјаче градове моавске, и посећи ћеш њихове воћња-
ке124, опустошити им земљу и уставити њихове реке и изворе.“
2) Након ових пророкових речи, следећег дана пре свитања изнена-
да снажно потече велика бујица, јер је Бог учинио да обилна киша пад-
не три дана путовања одатле даље у Едому, те су тако војска и стока мог-
ли пронаћи воде за пиће у изобиљу. У међувремену су Моавићани чули
да на њих надиру тројица краљева прилазећи кроз пустињу, те је моавски
краљ брзо сакупио војску и подигао логор на планинама, тако да њихови
непријатељи, улазећи у Моав, не би могли остати непримећени. Али ка-
да по дизању сунца видеше куљање бујице, јер то се није догађало далеко
од моавске земље, и да је вода боје крви — јер је у том часу она изгледа-
ла посебно црвена од пресијавања Сунчевих зрака — они стекоше погре-
шан утисак о стању својих непријатеља, и помислише да су се они међу-
собно поубијали због жеђи, те да је реком отуда текла њихова крв. Би-
вајући убеђени да је то случај, војници затражише од краља да их пошаље
да опљачкају противнике, па након допуштења сви похиташе како би се
што пре домогли плена, све док не набасаше на непријатељски логор за
кога су претпостављали да је већ уништен. Али се у тој нади грдно прева-
рише, јер се убрзо нађоше опкољенима од стране Јевреја који многе међу
њима побише, а остатак се расу и одбеже у своју земљу. А када после тога
краљеви упадоше у Моав, почеше разарати тамошње градове и пљачка-
ти поља те их кварити наплавином из потока, уз то секући најбоља међу
њиховим стаблима, затрпавајући изворе и до темеља рушећи зидове на-
сеља. Сам краљ Моава, након што беше гоњен, нађе се под опсадом у јед-
ном граду. Па како је увиђао да ће овај бити разорен, одлучи се да покуша
испад, те изађе са седам стотина људи, како би се на челу коњаника про-
био кроз непријатељски логор с оне стране где се чинило да је стража нај-
немарнија. Па када, покушавши то, не успе да прође, јер је налетео упра-
во на место које је брижљиво чувано, он се врати у град, и прибеже нече-
му што је показивало у каквом се тешком очајању и мукама налазио: јер
он узе свог најстаријег сина, оног који је требало да влада после њега, и
подиже га на градски зид како би могао бити видљив свим непријатељи-
ма, а затим га принесе као жртву паљеницу Богу; а када краљеви ово ви-
деше, почеше сажаљевати то ужасно очајање моавског краља које беше
повод жртвовања, и беху толико потресени и ганути тим саосећањем и
жаљењем, да одмах подигоше опсаду и сваки се врати своме дому. Тако
Јосафат стиже у Јерусалим и тамо настави да живи у миру, недуго наджи-
вевши овај поход јер је ускоро преминуо, проживевши шездесет година,
од којих је владао двадесет пет. Сахрањен је на величанствен начин у Је-
русалиму, јер је у свему па и у погребу следио Давидов пример.
ЈОРАМ НАСЛЕЂУЈЕ ЈОСАФАТА; КАКО СЕ ЈОРАМ, ЊЕГОВ ИМЕЊАК,
БОРИО ПРОТИВ СИРИЈАЦА; И КАКВА ЈЕ ЧУДА ИЗВЕО ПРОРОК ЈЕ-
ЛИСЕЈ
1) Јосафат је имао велики број деце, али је за свог наследника имено-

вао најстаријег сина Јорама, који је имао исто име са братом његове мај-
ке, а који је био краљ Израела и Ахавов син. Када се овај краљ Израела
вратио из земље моавске у Самарију, са собом је повео пророка Јелисеја,
чија ћу дела проћи у појединостима, јер она беху славна и вредна припо-
ведања, онаква каква их налазимо описана у светим књигама.
2) Речено је, тако, да је удовица Овадије, Ахавовог старешине, дошла
до њега и рекла му како њему свакако није непознато да је њен покојни
муж сачувао животе пророка што их је хтела побити Језавеља, жена Аха-
вова; подсети га да је њен муж сакрио стотину њих и посуђивао новац
за њихово издржавање, а да су сада, после мужевљеве смрти, она и ње-
на деца одведена како би постала робови њихових поверилаца. Стога она
затражи од пророка да нађе милости за њу због онога што је њен муж
учинио, те да јој на сваки начин помогне. А када је на то пророк упита шта
тренутно има у кући, она одговори: „Ништа осим веома мало уља у по-
суди.“ Тада јој пророк рече да пође од њега и позајми што је више могуће
празних посуда од својих суседа, па када буде затворила врата своје собе
да у сваку од њих успе уља, јер ће их све Бог напунити. А када је жена ура-
дила што јој је наложено и затражила од деце да донесу судове, и они сви
до једног остадоше напуњени, она се врати пророку и каза му да су сви
сасуди сада пуни уља, на шта јој он узврати да сада пође и прода то уље и
од добијеног новца исплати повериоцима што им дугује, али да ће остати
и вишак добијен од цене уља, од којег ће убудуће моћи да издржава своју
децу. И тако је Јелисеј исплатио женине дугове и ослободио је даљег узне-
миравања од стране поверилаца.
3) Јелисеј је такође послао хитну поруку Јораму и затражио од њега да
се побрине за извесно место, јер да се тамо налази неколицина Сиријаца
који леже у заседи с намером да га убију. Тако је краљ учинио оно што му
је пророк наложио, и избегао је сигурну смрт. А када је Вен–Адад овако
омануо са припремљеном заседом, разјарио се на своје сопствене слуге,
као да су они одали постојање заседе Јораму; па је послао по њих, и рекао
им да су издајници његових тајних налога, те им запрети да ће их казнити
смрћу будући да је такав њихов поступак очигледан стога што се никоме
није о заседи поверио до њима, а ипак је она постала позната и неприја-
тељу. Али му један од присутних одговори како не би требало да прена-
гљује са неоснованом оптужбом, нити да сумња да су они непријатељи-
ма открили како је послао људе да убију краља, већ да мора знати да је то
био пророк Јелисеј који је открио његову намеру и учинио познатим све
његове заснове. Чувши то, Вен–Адад даде наређење да се пошаљу људи
који ће сазнати у којем граду живи Јелисеј. Сходно томе, послане уходе му
дојавише да Јелисеј пребива у граду Дотану, на шта Вен–Адад одмах на тај
град посла велику војску с коњима и бојним колима, како би ухватио Је-
лисеја; тако они по ноћи опколише град, и у њему заточише пророка; али
када Јелисејев слуга ујутру опази шта се догодило, и да непријатељи тра-
гају за Јелисејем, он вичући дотрча до господара и сав пометен овоме пре-
несе шта је сазнао; али га Јелисеј охрабри и затражи да се не плаши, те да
презре те непријатеље и верује у помоћ Божију, баш као што и он сам не
осећа никакав страх; па затим замоли Бога да његовом слузи учини очиг-
ледном своју моћ и присутност, и то што је изразитије могућно, како би
га надахнуо надом и смелошћу. Бог заиста чу молитву свог пророка, па
учини да слуга види како мноштво бојних кола и коња окружују Јелисеја,
све док овога сасвим не прође страх, а његова срчаност оживе на поглед
онога што је могао веровати да ће им доћи у помоћ. После овога Јелисеј
и даље мољаше Бога, овог пута да помути очи непријатеља и спусти пред
њих маглу, како га ови не би могли разабрати. А када и ово би учињено,
он отиде усред редова својих непријатеља, те упита ко је тај кога су до-
шли да пронађу; а када ови одговорише да је то пророк Јелисеј, он обећа
да ће им овога изручити уколико га буду следили у град у којем се про-
рок налази. Овим људима је, међутим, Бог толико помрачио вид и ум, да
га они почеше веома ревносно пратити, а када их Јелисеј доведе у Сама-
рију, он заповеди краљу да затвори капије и постави властиту војску око
доведених непријатеља, те напослетку умоли Бога да напокон разбист-
ри вид ових људи и подигне маглу испред њихових очију. И тако, чим се
ови ослободише помрачености у којој су се налазили, намах увидеше да
се налазе у средишту својих непријатеља; па како Сиријци беху потпуно
запрепашћени и збуњени, што је и било оправдано, тим делом Јелисеје-
вим тако божанским и изненађујућим, и како краљ Јорам упита пророка
хоће ли му допустити да их на месту устрели, Јелисеј му то забрани и ре-
че „да је оправдано убити оне који су ухваћени у бици, али да ови људи
нису учинили никакве штете земљи, већ су, и не знајући то, овамо дове-
дени силом Божијом“ — те је тако његов савет био да их с пуним гостоп-
римством послужи за својим столом, и затим их пошаље натраг без икак-
ве повреде. Јорам је послушао свог пророка, и након што је провео гоз-
бу са Сиријцима на раскошан и велелепан начин, он их пусти да се врате
своме краљу Вен–Ададу.
4) Након што се ови људи вратише Вен–Ададу и казаше му какав их је
чудан удес задесио, и какво су указање и милост доживели од стране Бо-
га Израела, овај се веома зачуди, баш као и том пророку уз којег је Бог та-
ко очигледно присутан. Због тога он одлучи да због страха од Јелисеја не
предузима више никакве тајне покушаје против краља Израела, већ да
ступи у отворен рат, мислећи да је у таквом случају надмоћан због број-
ности своје војске и расположиве силе. Тако он поведе велики поход, са
огромном војском, против Јорама, који се, уопште и не помишљајући да
му се може супротставити, затвори унутар зидина Самарије, уздајући се
у одбрамбену снагу града. Вен–Адад је, пак, са своје стране веровао да мо-
же заузети утврду, ако не ратним направама, а оно стрпљивошћу којом
ће изгладњивати Самарићане и мучити их постепеном оскудицом. Тако
он доведе своју војску и поче опсађивати град. Током времена почеше се
трошити залихе и крајња несташица намирница доведе дотле да се једна
магарећа глава у Самарији продавала за осамдесет сребрњака, а Јевреји су
куповали шестину голубијег измета, које је служило уместо соли, за пет
сребрњака. Јорам је био веома уплашен да неко неће због глади издати
град непријатељу, те је сваког дана са стражом обилазио све зидине тра-
жећи да се когод такав није сакрио, те је мотрећи на тај начин и водећи
такву бригу лишавао људе могућности да тако нешто и покушају; па ако
су и помишљали на издају, он их је на овај начин спречавао. Али се догоди
да је једна жена повикала: „Сажали се на мене, господару“, а краљ поми-
сли да она то од њега тражи штогод за јело, те је прокле Божијом клетвом,
и изјави како он нема нити гумно нити винску пресу одакле би јој могао
уделити било шта по њеном захтеву. Али она на то одговори како од ње-
га не тражи никакву сличну помоћ, нити га узнемирава због хране, већ да
жели да јој омогући правду у спору против друге жене. А када је он поз-
ва да се изјасни и упозна га са својом жељом, она рече како је направила
споразум са женом која је њен сусед и пријатељ да ће, у часу када глад и
несташица постану неподношљиви, моћи да убију своју децу, при чему је
свака имала властитог сина, те ће од њих моћи да преживе још два дана,
један дан од једног сина, и други дан од другога. И тако, рече женa, „ја сам
убила свог сина првога дана, и ми смо од њега преживели јучерашњи дан;
али ова друга жена није учинила исто, већ је прекршила договор, и сакри-
ла свог сина.“ Ова прича силно ожалости Јорама, на шта он искида своју
одећу и поче наглас нарицати, изражавајући велики гнев против пророка
Јелисеја, те жарко зажеле да га убије, јер се овај није молио Богу како би им
омогућио некакав излаз и избављење од недаћа којима су били окружени;
тако он сместа посла човека који ће пророку одсећи главу, а овај одиста и
похита да испуни налог. Али Јелисеју није био непознат гнев краљев про-
тив њега; јер, за време док је седео у кући у којој не беше никога до ње-
гових ученика око њега, он им рече да је Јорам, који и сâм беше син уби-
це, послао човека да му одсече главу. „Али“, рече он, „када тај коме је та-
ко заповеђено пристигне, ви се побрините да он не може ући, већ заман-
далите врата с ове стране, и чврсто их придржавајте, јер ће за њим доћи
и сâм краљ, журећи к мени, јер ће се предомислити.“ Ученици и учинише
како им је наложено, када стиже човек послан да убије Јелисеја. Али се у
међувремену Јорам покајао за свој гнев против пророка, намах се упла-
шивши да ће тај коме је заповедио да убије пророка тако одиста и учини-
ти пре но што би га могао зауставити, те он похита да спречи ово убиство
и спасе пророка; а када, пак, успе стићи до Јелисеја на време, краљ му по-
че пребацивати, рекавши како се није молио Богу за избављење од недаћа
под којима се сада налазе, већ немо посматра како жалосно бивају њима
уништавани. На ово Јелисеј обећа да ће колико следећег дана, у исти тај
час у којем је краљ сада дошао к њему, располагати обиљем хране, те да
ће две мерице јечма на тржници бити продаване за један шекел, баш као
и мерица белог брашна за исту цену. Ово предвиђање учини Јорама и све
који беху с њиме веома радосним, јер уопште више нису зазирали од тога
да верују ономе што пророк изговара, а због свих оних дотле обистиње-
них речи што су их већ од њега доживели. Ова радост и очекивање обећа-
ног изобиља учинише да им тога дана свеколика оскудица и нелагода која
ју је пратила изгледаху лакима; и једини који показа неверицу био је запо-
ведник треће одбрамбеног прстена, који беше краљев пријатељ, и на ко-
га се краљ веома ослањао, а који рече: „Ти казујеш невероватне ствари, о,
пророче! Јер онако како је немогуће да Бог спусти с небеса бујицу јечме-
ну, или белога брашна, тако је и немогуће да се догоди то што говориш.“
А на ово пророк одговори: „Видећеш да ће се све догодити као што рекох,
али ти ни најмање нећеш у томе учествовати.“
5) А то што је Јелисеј прорекао догодило се на следећи начин. У Сама-
рији125 је, наиме, постојао закон да они који имају губу, и чија се тела од
ње нису очистила, морају пребивати изван града, те су због тога четво-
рица људи тада живела пред градским капијама, а нико им у тим данима
није давао хране због крајње глади која је владала. Па како им је законом
било забрањено да улазе у град, а они увиђаху да ће, чак и да им буде до-
пуштено да уђу, ипак бедно скончати од глади — једнако као и у случају
да и даље не узмогну ући — они се решише да се предају непријатељима,
јер ће, у случају да буду поштеђени, бар моћи даље да живе, а у случају
да буду убијени макар ће пронаћи лакшу смрт. И тако, када сваки од њи
потврди ову одлуку, они по ноћи стигоше у непријатељски логор. У том,
пак, часу Бог поче плашити и узнемиравати Сиријце, доводећи им до слу-
ха буку бојних кола и оклопа, као да се каква војска креће према њима, те
их остави у уверењу да им се ова све више приближава. Укратко, њих обу-
зе такав ужас од ове утварне војске, да они напустише своје шаторе и сви
заједно потрчаше к Вен–Ададу, рекавши да је Јорам, краљ Израела, унај-
мио као савезнике једнако краља Египта и краља Острва, те их је довео до
њих, јер су они јасно чули буку њиховог пристизања. А Вен–Адад поверо-
ва у то што му рекоше (јер је и до његових ушију допрла иста таква бука),
те међу њима завлада силна пометња и врева, и они се уплашише толико
да у журби оставише коње и остале животиње у логору, заједно са огро-
мним разноврсним благом, и предадоше се бекству. Тако се догодило да
су они губавци који су напустили Самарију и пошли до сиријског кона-
чишта, а о којима смо малочас говорили, овај логор затекли у потпуном
миру и тишини; па они одмах уђоше у њега и похиташе до једног од оста-
вљених шатора; па када видеше да тамо никога нема, они слободно поче-
ше јести и пити, те потом понесоше одећу и велику количину злата које
сакрише изван логора; затим пођоше до следећег шатора, па однесоше и
оно што су у њему затекли, те су тако чинили неколико пута, не бивајући
ни од кога ометани. Тако они сакупише све оно што су непријатељи оста-
вили у тим шаторима, након чега себи пребацише што о свему нису оба-
вестили Јорама и остале грађане. Стога се упутише до зидина Самарије
и гласно зазваше стражаре, те им пренеше у каквом су стању затекли не-
пријатељски логор, а ови одмах о томе обавестише краљеве чуваре, те та-
ко напослетку и Јорам сазнаде шта се догодило. Он на то одмах посла по
своје пријатеље и заповеднике људства, те им рече како сумња да је тај од-
лазак краља Сирије нека врста заседе и преваре, како би они, тако очај-
ни и избезумљени од глади, замишљајући да су непријатељи заиста побе-
гли, олако изишли из града да опљачкају њихов логор, на шта би Сиријци
изненада искрсли и напали их, чиме би истовремено побили војску и за-
узели град без борбе. „Стога вас молим“, рече краљ, „да брижљиво заш-
титите град, и нипошто не излазите из њега, не предајући се олаком пре-
небрегавању непријатеља, мислећи да су они заиста отишли.“ А када не-
ки човек изјави да је краљ у праву што мудро допушта такву сумњу, али
да он са своје стране ипак саветује да пошаљу пар коњаника да претраже
читаву земљу све до Јордана, па „уколико буду наишли на непријатељс-
ку заседу, могу сачувати безбедност вашој војсци која ће тада знати да не
сме наивно иступити, ни у шта не сумњајући, те тако неће допасти исте
несреће; а“, рече даље овај човек, „ови коњаници могу бити пробрани од
оних који и тако умиру од глади, а овако ће до даљњег још живети, макар
можда били ухваћени и уништени од стране непријатеља“. Краљ беше за-
довољан овим мишљењем, те посла коњанике како би могао утврдити ис-
тину, а они прођоше друмом који беше пуст и без непријатеља, али га зато
нађоше пуног намирница и оружја којег су Сиријци одбацили и оставили
за собом како би били лакши и бржи у свом бекству. Када је краљ чуо ове
вести, он напокон пусти народ напоље да опљачка логор, а оно што тамо
нађоше уопште не беху ствари од малене вредности, већ сабраше велику
количину злата, сребра, као и стада сваке врсте стоке. Они такође прис-
војише толику количину брашна и јечма — много десетина хиљада мери-
ца — о каквој никада нису ни сањали да је могу одједном видети; и тако
не само да се ослободише од недавне смртоносне оскудице, већ сада рас-
полагаху таквим изобиљем, да се две мерице јечма продаваху за шекел, а
за исту цену и мерица белог брашна — дакле све како је прорекао Јелисеј.
Заповедник трећег прстена беше, пак, једини човек који није ништа до-
био од оволиког изобиља; јер како га је краљ наименовао да надгледа ка-
пију, како би спречио одвише велику гомилу људи да једни друге не дове-
ду у опасност и пострадају гурајући се узајамно у журби, он сâм настрада
управо на тај начин и погибе од онога што је требало да спречи, управо
као што је Јелисеј и прорекао недавно, када он беше једини који није по-
веровао у оно што је пророк рекао поводом обиља намирница што ће их
народ у најскорије време задобити.
6) Након што је Вен–Адад, краљ Сирије, побегао у Дамаск и схватио
да је сâм Бог био тај који је бацио читаву његову војску у страх и поме-
теност за које није била одговорна никаква најезда непријатеља, остао је
силно потиштен што има тако моћног Бога за непријатеља, те се од тога
разболе. У то се време, међутим, догодило да је пророк Јелисеј отишао из
своје земље и стигао у Дамаск, о чему је Вен–Адад био обавештен; сто-
га је послао Азаила, најоданијег од свих његових слугу, да га посети и по-
несе му поклоне, и позове га да упита Бога о краљевој болести, то јест да
ли овај може избећи опасности која му прети. Тако Азаило стиже до Је-
лисеја са четрдесет камила које су носиле најбоље и најскупоценије пло-
дове што их је рађала земља Дамаска, као и оне којима је била опскрбље-
на краљева палата. Азаило је љубазно поздравио пророка и рекао му да
је послан од стране краља Вен–Адада од кога му доноси поклоне, како би
га замолио да испита исход болести у којој се налази, односно да ли ће се
од ње опоравити или не. На ово му пророк наложи да краљу пренесе ка-
ко поводом болести не мора чути жалосне вести, али му ипак рече да ће
краљ свеједно ускоро умрети. Због овога што је чуо краљев се слуга нађе
потресеним; па и Јелисеј такође плакаше, а његове су сузе текле у изобиљу
стога што је предвиђао какве ће јаде његов народ подносити након смр-
ти Вен–Ададове. А када га Азаило упита који је разлог те растужености
у којој се пророк нашао, овај рече да плаче због сажаљења према наро-
ду Израелита и страшних страдања које ће поднети управо од тог слу-
ге: „Јер ћеш ти побити најснажније међу њима и спалити њихове најјаче
градове, уништићеш децу њихову и смрскавати их о стене и распорићеш
њихове жене са дететом у утроби.“ А када Азаило упита: „Како може би-
ти да ја имам моћ довољну да чиним такве ствари?“ пророк одговори да
га је Бог обавестио да ће он постати краљ Сирије. И тако, када Азаило
дође до Вен–Адада, он му пренесе добре вести о његовој болести126, али
следећег дана он рашири влажну одећу налик мрежи преко њега, и зада-
ви га, те потом од њега преузе власт. Тако је, дакле, завршио живот Вен–
Адад. Био је то предузимљив човек, и имао је уз себе у великој мери на-
клоност Сиријаца и људи Дамаска: јер је како Вен–Ададу, тако и Азаилу
који га је наследио, народ указивао почаст као да су богови, а разлог то-
ме беху њихова доброчинства и то што су дизали храмове којима су ук-
расили град Дамаскијаца. Они и дан–данас са великом узноситошћу из-
ражавају обожавање према овим краљевима и цене себе због своје древ-
ности, не знајући да су ови краљеви живели много касније но што они за-
мишљају, те да они нису стари ни једанаест стотина година. Било како би-
ло, када је Јорам, краљ Израела, чуо да је Вен–Адад мртав, он се опоравио
од ужаса и зебње у којој се због њега налазио, те беше задовољан што мо-
же живети у миру.
О ИЗОПАЧЕНОСТИ ЈОРАМА, КРАЉА ЈЕРУСАЛИМА; ЊЕГОВ ПОРАЗ
И СМРТ
1) Што се тиче Јорама, краља Јерусалима, за кога смо раније рекли да

је имао исто име као краљ Израела, чим је преузео власт одао се затирању
своје браће и пријатеља свога оца који су за време његове владавине били
управитељи области, чиме је започео отворено показивање своје изопа-
чености; по овоме он није био ништа бољи од најранијих краљева Израе-
ла који су први згрешили против закона своје земље и Јевреја, као и про-
тив свога Бога. Он је оженио Готолију, кћер Ахавову, и она га је даље поу-
чавала злу у свим могућним испољењима, као и обожавању туђих богова.
Разлог зашто Бог није сасвим искоренио ову породицу лежао је у обећању
које је некада дао Давиду. Ипак, Јорам није одустајао од увођења нових
обичаја којима је све даље распростирао безбожност, и, сходно томе, од
разарања обичаја своје земље. Па када су се у то време Едомићани одмет-
нули од њега, и убили свог дотадашњег краља који је био поданик Јорамо-
вог оца, те поставили другог којег су сами изабрали, Јорам је по ноћи на-
пао земљу Едомску коњаницима и бојним колима, и уништио све оне који
су се налазили у близини његовог властитог краљевства, али није даље
наступао. Овај му поход, међутим, није донео добра, јер су се тек сада сви
одметнули од њега, укључујући и оне који су насељавали земљу Ливну.
Он је одиста био толико махнит, да је присиљавао људе да се пењу до ви-
соких места по планинама, и тамо обожавају туђа божанства.
2) Док се он овако понашао, у потпуности занемарујући законе своје
властите земље, уручена му је посланица пророка Илије127 у којој је овај
изјављивао да ће Бог извршити немиле пресуде над њиме, стога што није
следио пример својих отаца, већ се одао изопаченим навикама краљева
Израела. Осим тога, приморавао је племе Јудино, и грађане Јерусалима, да
напусте законито обожавање свог властитог Бога и да се клањају идоли-
ма, управо као што је Ахав на исто присиљавао Израелићане; поврх свега,
грешан је и што је побио своју браћу, људе који су били добри и правич-
ни. Штавише, пророк му је у својој посланици указао и на тачно одређену
казну којој ће бити подвргнут због ових злочина, а то ће бити сатирање
његовог народа и уништење његових властитих жена и деце, при чему ће
сâм Јорам умрети од кидајућих болова у утроби, уз дуга мучења, јер ће му
дроб испадати из уста због силине труљења, толико да неће бити кадар да
себи помогне иако ће гледати своје властито распадање, и остаће беспо-
моћни сведок грозног скончавања. То је било све што је Илија разоткрио
краљу у овој посланици.
2) Није много прошло након овога, када је војска оних Арабљана који
су живели близу Етиопије, заједно са Филистинцима, напала Јорамово
краљевство, и опљачкала земљу и краљеву кућу. Штавише, они су поби-
ли краљеве синове и жене, и само је један његов син, који је умакао не-
пријатељу, преживео, а његово име је било Охозија. После овакве пропа-
сти, сâм Јорам је допао управо оне болести коју му је предсказао пророк,
и која је трајала веома дуго (јер је Бог ову казну послао у трбух краљев,
будући да беше страховито гневан на овога), те је тако бедно скончао, гле-
дајући како бљује сопствену утробу. Народ је такође нагрдио његово мрт-
во тело, а претпостављам да су тако поступили стога што су мислили да је
таква смрт морала доћи због беса Божијег, те да стога он и није заслужан
да добије онакав погреб какав доликује краљу. Сходно томе, нити су га са-
хранили у гробницама његових очева, нити су га удостојили било какве
почасти, већ су га покопали као обичног човека, а све то се догодило на-
кон што је живео четрдесет година, а владао осам. А народ Јерусалима је
власт предао његовом сину Охозију.
КАКО ЈЕ ЈУЈ ПОМАЗАН ЗА КРАЉА, ТЕ ЈЕ УБИО И ЈОРАМА И ОХО-
ЗИЈУ; А ТАКОЂЕ И ШТА ЈЕ УЧИНИО РАДИ КАЖЊАВАЊА ЗЛИХ
1) Јорам, краљ Израела, мислио је да после смрти Вен–Ададове мо-

же преотети Рамот, град Галада, од Сиријаца, те је покренуо велику војс-
ку против овог града; али како је започео опсаду, погоди га једна стрела
са сиријске стране, па иако рана не беше смртоносна, ипак га натера да се
сâм врати до Језраела како би тамо залечио позледу. Војска је, пак, оста-
ла код Рамота, а за њеног главног заповедника краљ је одредио Јуја, сина
Нимсијиног, јер је овај већ имао искуства у заузимању градова силом, а
показивао је и предузимљивост, будући да је предложио краљу, када овај
буде залечен, да поведу рат против Сиријаца. У међувремену се, међутим,
догодило да је пророк Јелисеј послао једног од својих ученика у Рамот и
дао му да понесе свето уље како би тамо помазао Јуја, и пренео му да га
је Бог изабрао да буде њихов краљ. Такође га је послао и са другим оба-
вештењима за Јуја, и наложио му да на пут пође тако брзо као да бежи, а
да се на исти начин, чим буде пренео то што има рећи, одмах од Јуја удаљи
и тако избегне да обавештава друге људе. И тако, када ученик стиже до
града, он пронађе Јуја где седи између својих подређених војних старе-
шина, баш као што му је Јелисеј и прорекао да ће га затећи. Не оклевајући
ни тренутак, гласник приђе Јују и рече му да жели да са њим разговара о
извесним питањима, а када се Јуј подиже и допрати момка до унутрашње
собе, младић узе уље и проли га на Јујеву главу, говорећи му да га је Бог
одредио за краља, како би уништио кућу Ахавову и осветио крв проро-
ка што их је неправедно побила Језавеља: тако је, рече гласоноша, њихов
дом морао потпуно нестати, као што су и Јеровоам, син Невата, и Васа,
пострадали због њихове изопачености, и ниједно семе не сме остати од
Ахавове породице. Па кад младић ово изговори, он журно истрча из со-
бе, настојећи да не буде виђен ни од кога од војске.
2) Али Јуј изиђе напоље и пође на место где је недавно седео са запо-
ведницима; а када га ови упиташе одакле је тај јуноша дошао до њега, до-
давши при том да је засигурно морао бити луд, Јуј одговори: „Добро по-
гађате, јер су речи које је говорио речи махнитог човека“; а када ови пока-
заше жарку радозналост за појединостима тражећи да им све исприча, он
одговори да је наводно Бог рекао како је он изабран да буде краљ над на-
родом. На ове, пак, његове речи присутни скидоше своје горње хаљине128
те их простреше пред њим, и наложише да се задува у трубе показујући
тако целој војсци да је Јуј изабран за новог краља. И тако, након што је
сабрао и окупио војску, Јуј није оклевао, већ све припреми за тренутан
поход против Јорама који се налазио у граду Језраелу, у којем је, као што
смо рекли раније, лечио рану задобијену приликом опсаде Рамота. Такође
се догодило и да је Охозија, краљ Јерусалима, у то време дошао код Јорама
— јер је овај, као што је већ било речи, био син његове сестре — да види
како се опоравља од рањавања, одржавајући тако рођачке односе. Јуј је,
пак, желео да изненада нападне Јорама и оне који су се налазили с њим, те
му је било неопходно да нико од војника не одбегне и дојави Јораму шта
се догодило, јер би на тај начин то значило отворено показивање накло-
ности војске према Јују, и истовремено њихов избор њега за краља, чиме
би Јорам био упозорен.
3) Тако је војска била задовољна оним што је урадио, те су поставили
стражу на свим путевима, да не би когод крадом саопштио о Јујевим на-
мерама онима у Језраелу. А Јуј је изабрао најбоље коњанике и сео у своја
бојна кола, те је пошао према Језраелу; а када се сасвим приближио гра-
ду, Јорамов осматрач, који беше постављен да уходи свако приближавање
непознатих људи, виде Јуја како наступа, те одмах обавести Јорама да се
скупина коњаника креће према граду. На ово краљ сместа изда наређење
да се један коњаник из града пошаље да пресретне дошљаке, и сазна ко су
ти који долазе. Тако, када овај извидник стиже до Јуја, он га одмах препо-
зна и упита у каквом се стању налази војска, јер је то оно што краљ жели
да зна; али му Јуј затражи да се уопште не меша у оно што се догађа, већ
да га без речи следи. Када је градски осматрач ово видео, он пренесе Јора-
му да се коњаник помешао са прилазећим одредом, те да долази заједно с
њима. А када је Јорам потом послао и другог гласника, Јуј и овоме запо-
веди исто што и претходном; а када осматрач и ово пренесе Јораму, краљ
напослетку и сâм уседе у кола, и изађе у сусрет Јујевој скупини заједно са
Охозијом, краљем Јерусалима — који је, како рекосмо, као његов рођак
био присутан да би се обавестио о стању краљеве повреде. И тако они по-
хиташе према Јују који је полако напредовао, и у уређеном поретку; па
када га најзад Јорам срете у Навутејевом пољу, он га упита о свему што
се догађа у логору; али га на то Јуј горко нагрди, и чак се усуди да његову
мајку назове вештицом и блудницом. На то се краљ, страхујући од Јује-
вих стварних намера, и увиђајући да оне не носе добар предзнак, окрете
са својим колима и рече Охозију: „Борићемо се против издаје и преваре.“
Али Јуј натегну свој лук и прострели Јорама кроз срце, те овај истог часа
паде на колена и испусти душу. Јуј такође даде наредбу Вадекару, старе-
шини трећине његове војске, да баци мртво Јорамово тело у Навутејево
поље, подсетивши га на пророчанство што га је Илија изрекао Јорамовом
оцу Ахаву када је овај погубио Навутеја, то јест да ће и он и његова поро-
дица пострадати на том истом месту (те су тако и они који су некада се-
дели иза Ахавових кола могли чути да је пророк тако изговорио, и потвр-
дити да је ово што се сада догодило било у складу са Илијиним пророчан-
ством). Видевши погибију Јорамову, Охозија се уплаши за свој властити
живот, па окрете своја кола на други пут, мислећи да га Јуј неће примети-
ти; али га је овај следио, те га сустиже на извесној узбрдици, па и на ње-
га пусти стрелу и рани га; али Охозија напусти кола и баци се на једног
коња, и успе утећи од Јуја у Мегидо; али иако тамо беше лечен, рана се
ипак показа смртоносном, и он тамо премину, након чега га пренесоше
у Јерусалим и тамо сахранише; владао је свега једну годину, и показао се
као зао човек, још гори но што му беше отац.
4) Након што је Јуј ушао у Језраел, Језавеља се накити и изађе на ку-
лу, па с гневним подсмехом рече како је Јуј баш добар слуга када је убио
свог господара! А када је он угледа, најпре је упита ко је она, а онда запо-
веди да сиђе доле к њему. Када она то одби, Јуј нареди евнусима да је ба-
це с куле, што ови и учинише, при чему њена крв попрска зидове, а коњи
јој изгазише тело, те она премину. Када се и ово сврши, Јуј уђе у палату са
својим пријатељима како би се након свега освежио и обедовао. Такође
нареди слугама да покупе Језавељино тело и пристојно је сахране због по-
рекла њене крви, јер она беше потомак краљева; али они којима ово бе-
ше наложено не нађоше ништа до њених удова, будући да су све већ би-
ли изјели пси. Када Јуј ово чу, он се још више задиви пророчанском да-
ру Илијином, јер је овај прорекао да ће Језавеља управо на такав начин и
скончати у Језраелу.
5) Ахав је имао седамдесеторо деце подигнутих у Самарији. Стога је Јуј
послао две посланице, једну онима који су одгајали децу, а другу управи-
тељима Самарије, у којима је овима поручио да могу наименовати најср-
чанијег међу Ахавовим синовима за краља, будући да располажу обиљем
бојних кола, коња, оклопа, као и великом војском и утврђеним градови-
ма, те да ће тако урадивши моћи да освете убиство Ахавово. Овако је,
међутим, написао како би искушао намере људи Самарије. Када су упра-
витељи, и они који су подизали децу, прочитали посланицу, веома се уп-
лашише; па закључивши да се не могу супротставити Јују, који је већ по-
корио два велика краља, узвратише одговором у којем рекоше како њега
прихватају за свог господара, те да ће чинити оно што им он наложи. На
ово им он посла одговор у којем наложи да се повинују његовој наредби,
те да посеку главе Ахавовим синовима, и пошаљу их к њему. Сходно томе,
управитељи града послаше по оне који су подизали синове Ахавове, и за-
поведише им да их побију, те да им потом одсеку главе и пошаљу их Јују.
Ови заиста и учинише све што им је наређено, те положише главе у кота-
рице од прућа и послаше их у Језраел. А када Јуј, који је управо вечерао са
пријатељима, беше обавештен да су донесене главе Ахавових синова, он
наложи да се од њих направе две хрпе, по једна пред сваком од капија; а
ујутру изађе да их погледа, па када их виде поче говорити присутним љу-
дима како је он сам, истина, повео поход против његовог господара [Јора-
ма], и убио га, али да није био тај који је побио власнике тих глава на го-
мили. Истовремено затражи од људи да примете како се, што се тиче Аха-
вове породице, све догодило према Божијем пророчанству, те да је чита-
ва његова кућа пострадала управо онако како је Илија предсказао. Па на-
кон што је потом побио све оне од преосталих рођака Ахавових који су се
затекли у Језраелу, Јуј пође у Самарију; а када се нашао на путу, он срете
сроднике Охозија, краља Јерусалима, те их упита куда иду, а они одгово-
рише да иду да поздраве Јорама, и њиховог властитог краља Охозија, јер
нису знали да су обојица убијени. А Јуј нареди да се сви ти људи — укуп-
но четрдесет две особе — ухвате и побију.
6) После ових, на путу га срете један добар и праведан човек, по име-
ну Јонадав, који беше Јујев стари пријатељ. Он поздрави Јуја, и поче га
хвалити стога што је све учинио према вољи Божијој, искоренивши дом
Ахавов. На ово Јуј затражи да се човек попне код њега у кола, те да зајед-
но уђу у Самарију, и рече му да неће поштедети ниједног злог човека, те
да ће казнити лажне пророке и свештенике, као и оне који су варали на-
род наговарајући их да напусте обожавање Свемоћног Господа и клањају
се туђим божанствима — а све то свакако мора бити најодличнији и нају-
годнији призор за доброг и праведног човека: да види како зли и изопа-
чени бивају кажњени. Тако Јонадав остаде убеђен овим разлозима, те се
попе у Јујева кола и заједно пођоше у Самарију. Тамо је Јуј пронашао сву
преосталу Ахавову родбину, и у потпуности је искоренио. Па желећи да
ниједан од лажних пророка и истих таквих свештеника не избегне казни,
он их на превару похвата овим мамцем: јер најпре сазва на збор сав на-
род, рекавши да ће се клањати двапут оноликом броју божанстава коли-
ком се клањао Ахав, те затражи да његови свештеници, пророци и њихо-
ве слуге буду присутни, јер жели принети скупоцене и обилне жртве Аха-
вовим божанствима, па ако иједан од његових свештеника буде изостао,
да ће сви бити кажњени смрћу. Ахавово божанство звало се Ваал; па када
је Јуј означио дан у којем ће понудити ове жртве, он посла гласнике ши-
ром целе земље Израелићана, како би довели свештенике Ваалове к њему.
Потом је, кад се ови окупише, наредио да се свим свештеницима дају ол-
тарски чаршави, а када их ови примише, он уђе у кућу [Ваалову] са својим
пријатељем Јонадавом, и издаде наредбу да се претражи није ли се који
туђинац нашао међу њима, јер он не жели да се ико друге религије меша
са овим светим служењима. А када му извршиоци рекоше да међу њи-
ма нема странаца, те када свештеници почеше са жртвовањима, он уведе
осамдесеторицу људи који заправо беху његови војници за које је знао да
су му најоданији, и заповеди им да побију пророке и тако потврде зако-
не њихове земље, који су тако дуго били презирани. Такође одмах запре-
ти овим људима да ће својим животом платити уколико иједан од свеш-
теника и пророка побегне. Тако их они све побише мачем, а затим запали-
ше кућу Ваалову, и на тај начин очистише Самарију од туђинских обичаја
и идолатријског обожавања. Овај Ваал био је, наиме, божанство Тира, а
Ахав је, с намером да награди свог таста Етвала, који је био краљ Тира и
Сидона, за њега саградио храм у Самарији, и поставио његове пророке и
око њега ревновао свим врстама богослужења; ипак, и након што је ова-
ко искоренио сваки траг овог божанства, Јуј је допустио Израелитима да
обожавају златну телад. Али због свега доброг што је учинио, и надасве
стога што се побринуо за кажњавање злих, Бог је преко пророка поручио
Јују да ће његови синови владати Израелом током четири следећа нараш-
таја. Ето у таквим се условима тада налазио Јуј.
КАКО ЈЕ ГОТОЛИЈА ВЛАДАЛА ЈЕРУСАЛИМОМ ТОКОМ ПЕТ ГО-
ДИНА, КАДА ЈУ ЈЕ УБИО ПРВОСВЕШТЕНИК ЈОДАЈ И ПРОГЛАСИО
ОХОЗИЈЕВОГ СИНА ЈОАСА ЗА КРАЉА
1) Када је Готолија, кћер Ахавова, чула за смрт свог брата Јорама и ње-
ног сина Охозија, као и читаве краљевске породице, она се поче трудити
да ниједан од лозе Давидове не остане жив, те да читава та породица бу-
де истребљена, како никада више ниједан краљ из ње не би могао произ-
ићи — па како је намислила, тако је и урадила, али је један од Охозијевих
синова преживео, умакавши смрти на следећи начин. Охозије је, наиме,
имао сестру по оцу, чије је име било Јошева, и она је била удата за првос-
вештеника Јодаја. Она је, тако, након покоља Давидових наследника ушла
у краљеву палату и међу убијенима пронашла Јоаса, што је било име ма-
леног детета које није имало више од годину дана, и оно беше живо стога
што га је његова дадиља успела да сакрије. Јошеја га узе са собом и уведе
у тајну спаваћу собу, где га затвори, те су га она и њен муж Јодај тајно до-
водили у Храм током шест година, током којих је Готолија владала Јеруса-
лимом и двама племенима.
2) Али је седме године Јодај открио своју тајну неким заповедницима
војних стотина — њих петорици — и наговорио их да му помогну у поку-
шају који ће извести против Готолије, те да му се придруже у прибављању
краљевства детету. Заузврат је од ових заповедника примио завете који су
нужни како би се од страха од издаје обезбедили они који помажу једни
другима, због чега је Јодај имао довољно наде да ће успети да свргну Го-
толију. Надаље, ти људи што их је Јодај прихватио као сараднике пођоше
широм целе земље, те почеше окупљати пробране свештенике и Левите,
као и старешине племена, те када ово одабирање успешно изведоше они
све њих доведоше у Јерусалим к првосвештенику. Овај им најпре под за-
клетвом затражи да сачувају као тајну све што ће им открити, а што ће од
њих захтевати једнако ћутљивост и сарадњу. И тако, када сви дадоше тра-
жени завет, и учинише безбедним његов предстојећи говор, он им пред-
стави дете које је као једино успео спасти од целог рода Давидовог, па им
рече: „Ово је ваш краљ, из оне породице за коју знате да је Бог предсказао
да ће над вама владати у свим временима која долазе. Стога вас молим да
га једна трећина вас чува у Храму, а да четвртина мотри на капију која се
отвара и води у краљеву палату, те да остатак мноштва остане ненаору-
жан у Храму и не допусти да ико под оружјем уђе унутра, осим свештени-
ка.“ Поред овога, он им такође издаде и следеће наређење: да се део свеш-
теника и Левита нађу око самог малодобног краља, и буду његовим чу-
варима са исуканим мачевима, и да сместа убију сваког човека, ма ко тај
био, који би се показао тако дрзак да наоружан уђе у Храм. А од ових чу-
вара краљевих Јодај затражи да се ничега не плаше, већ да устрају у свом
задатку краљевих заштитника. Ови се људи повиноваше ономе што им је
првосвештеник посаветовао, и одмах чиновима потврдише своју реше-
ност. Јодај такође отвори ону оружницу што ју је Давид саградио у храму,
и раздели сва копља и штитове заповедницима стотина, као и свештени-
цима и Левитима, као и сваку другу врсту оружја која се тамо затекла, те
постави тако наоружане људе у круг око Храма, тако да су једни другима
додиривали руке, на тај начин искључујући могућност да у Храм уђе би-
ло ко коме то не беше допуштено. Тада доведоше дете у своје средиште, и
ставише му на главу краљевску круну, а Јодај га помаза уљем и тако учини
краљем; а окупљено мноштво се обрадова, и поче клицати, а сва се врева
стапала у један повик: „Бог спасава краља!“
3) Када је Готолија чула ту неочекивану галаму и повике одобравања,
она се веома узнемири, и изненадно изјури из краљевске палате заједно са
својом властитом војском; а када пристиже до Храма, свештеници је при-
мише, али они којима беше налажено да у кругу чувају приступ Храму не
допустише да уђе и војска која је Готолију пратила. Но када Готолија виде
дете како стоји на трону, са краљевском круном на глави, она подера своју
одећу и поче дивље викати, наређујући својој стражи да убије оног који
јој је поставио ту замку, настојећи да је лиши власти. Али Јодај позва за-
поведнике стотина и заповеди им да одведу Готолију у долину Кедронску
и тамо је погубе, јер не жели да Храм запрља кажњавањем ове злоћудне
жене. Па још изда наређење да буде погубљен и свако ко би јој пришао у
жељи да помогне; тако је они задужени за њено смакнуће одведоше са со-
бом, те је спроведоше до капије за краљевске муле, и тамо је посекоше.
4) Чим је извршено све што се овим лукавством желело постићи по-
водом Готолијиног свргнућа, Јодај позва заједно народ и наоружане људе
да уђу у Храм, те да положе завет да ће бити послушни краљу, и брину-
ти о безбедности његовој и његове власти; након тога се првосвештеник
и сâм заветом обавеза да ће обезбедити краљеву сигурност, како би могао
обожавати истинског Бога и избегавати кршење закона Мојсијевих. По-
том сви пођоше до куће Ваалове што су је подигли Готолија и њен муж Јо-
рам као чин обешчашћења Бога њихових предака а у част Ахавову, те је
разорише и убише Вааловог свештеника Матана. Јодај надаље, према за-
вештању Давидовом, повери старање и надзор над Храмом свештеници-
ма и Левитима, и нареди им да изводе своје редовне понуде жртава паље-
ница двапут дневно, и да каде тамјаном онако како налаже закон. Такође
и наименова неке међу Левитима да буду чувари Храма, како нико ко је
нечист не би могао ући унутра.
5) Након што је Јодај све ове ствари довео у ред, он, заједно са војним
заповедницима, изабраним градским управитељима и целим народом,
изведе Јоаса из Храма и доведе га у краљевску палату; а када га уседну на
краљевски престо, народ ускликну од радости, те се предаде светковању,
празнујући много дана; томе насупрот, град, међутим, остаде сасвим нем
на смрт Готолијину. Јоас је имао седам година када је преузео краљевство.
Име његове мајке било је Сивија, и потицала је из Вирсавеје. И за све вре-
ме живота Јодај се старао да се Јоас држи закона и да буде ревностан у
обожавању Господа; а када је краљ доспео до зрелости, оженио је две же-
не које му је доделио првосвештеник, а које су му родиле једнако синове и
кћери. Овим је довољно речено о краљу Јоасу, како је успео избећи Гото-
лијину заверу, и како је примио краљевство.
АЗАИЛО ПОКРЕЋЕ ПОХОД ПРОТИВ НАРОДА ИЗРАЕЛА И ЖИТЕЉА
ЈЕРУСАЛИМА; МЕЂУ ИЗРАЕЛИТИМА УМИРЕ КРАЉ ЈУЈ, И У ВЛАСТИ
ГА НАСЛЕЂУЈЕ СИН ЈОАХАЗ. ЈОАС, КРАЉ ЈЕРУСАЛИМА, ИСПРВА ЈЕ
БРИЖЉИВ У ОБОЖАВАЊУ БОГА ЈЕВРЕЈА, АЛИ КАСНИЈЕ ПОСТАЈЕ
БЕЗБОЖАН И ЗАПОВЕДА КАМЕНОВАЊЕ ЗАХАРИЈИНО. НАКОН
СМРТИ ЈОАСОВЕ КРАЉЕВСТВО НАСЛЕЂУЈЕ АМАСИЈА
1) У то се време против Израелићана и њиховог краља Јуја поче бо-

рити Азаило, краљ Сирије, који је успео да похара источне крајеве земље
иза Јордана, оне који су припадали Рубенитима и Гадитима, као и полови-
ни племена Манасијиног; а такође и Галад и Васан, палећи и пљачкајући
све пред собом, вршећи насиље над свиме чега би се докопао, и све то без
ометања од стране Јуја, који није журио да брани земљу која се нашла под
таквом несрећом; штавише, Јуј је почео потцењивати веру свог народа, и
презирати све што је свето и законито, те је преминуо након што је дваде-
сет седам година владао над Израелитима. Сахрањен је у Самарији, а као
наследника своје власти оставио је сина Јоахаза.
2) За то је време Јоас, краљ Јерусалима, показао склоност да обнови
храм Божији; стога је позвао Јодаја, и наложио му да пошаље захтев свеш-
теницима и Левитима из целе земље да затраже по шекел сребра од сваког
становника, чиме ће се прикупити новац за поновну градњу и поправку
Храма који је под Јорамом, као и Готолијом и њеним синовима, почео
пропадати. Али га у овоме првосвештеник није послушао, закључивши
да нико неће добровољно дати новац; али када у двадесет трећој години
Јоасове владавине краљ посла по њега и Левите како би им се пожалио
што нису послушали оно што им је заповедио (а и још увек наређује исто,
како би се постарали о обнови Храма), Јодај прибеже следећем лукавству
— којим народ беше задовољан — како би прибавио новац. Он, наиме,
затражи да се направи дрвени сандук којег чврсто затвори са свих стра-
на, али у њему потом начини један отвор; затим га постави у Храм поред
олтара, и наложи да свако у њега, кроз тај отвор, убаци онолико колико
му драго за обнову Храма. Овакав изум се показа прихватљив за народ, те
се људи почеше такмичити међусобно, све док не оставише у ковчегу ве-
лику количину сребра и злата; а када су писар и свештеник који беху за-
дужени за ризницу отворили сандук, и пред краљем пребројали новац,
они испражњени сандук вратише на старо место, те су тако надаље чини-
ли сваког дана. А када је народ испунио сандук са онолико новца колико
је било потребно, првосвештеник Јодај и краљ Јоас послаше по најмљене
зидаре и дрводеље, и прибавише велике балване најређе врсте; па када су
обновили Храм, они преостатак новца, који не беше мали, искористише
за куповину чинија, чаша, пехара и свих других сасуда, и потрудише се да
олтар свакога дана опскрбе жртвама велике вредности. А над свим овим
стварима се примерено бринуло за све време Јодајевог живота.
3) Али чим је он преминуо (а било је то у доби од сто тридесет година
живота којег је провео као човек правичан и веома ваљан у сваком погле-
ду, и био је сахрањен у краљевској гробници у Јерусалиму, стога што је он
био заслужан за враћање краљевства породици Давидовој), краљ Јоас из-
даде ту од Јодаја завештану бригу о исправном богоштовању. А са њим се
искварише и највиђенији људи у народу, те се отпадише од својих вернич-
ких дужности и од онога што су им прописи одређивали као највредније
за њихово добро. Бог, пак, беше веома незадовољан променом која се до-
годила с краљем и остатком народа, те је послао пророке како би утврди-
ли за какве су поступке кадри, и како би краља и народ извели из започе-
тог изопачавања. Али се показа да су и краљ и народ допали тако снажне
везаности и тако силовитих склоности према безбожном понашању, да
нити примери строгог кажњавања целих породица оних који су повреди-
ли законе, нити страх од онога што су пророци навештавали, не успеше
народ довести до покајања, и окренути их натраг с правца кршења њихо-
вих дотадашњих дужности. Штавише, краљ нареди да Захарија, син пре-
минулог првосвештеника Јодаја, буде до смрти каменован у Храму, чиме
је заборавио на сву ону добродат што ју је примио од оца осуђеног; а раз-
лог осуде Захаријине био је у томе што је, примивши пророчку поруку од
Бога, стао усред народа и изговорио следећи савет краљу и свима окупље-
нима: да се морају вратити исправном понашању, те да ће, уколико се бу-
ду оглушили о ово упозорење, бити кажњени тешком одмаздом. Али чим
је Захарија био спреман да умре, он зазва Бога као сведока да страдава
због ваљаног савета којег је дао људима, и да као награду за сва она добра
дела што их је његов отац учинио Јоасу он добија то да бива мучен на нај-
суровији и најнасилнији могућни начин.
4) Ипак, није прошло много а краљ је био кажњен за овај злочин; јер
када је Азаило, краљ Сирије, учинио упад у његову земљу, и када је разо-
рио и опљачкао Гат, он усмери силу свог похода на Јерусалим. Од тога се
Јоас уплаши и испразни ризнице Божије и свих претходних краљева, те
узе и све поклоне који беху посвећени Храму, па све то посла краљу Си-
рије и тиме се обезбеди да град не буде опсађен а краљевство доведено у
опасност, будући да Азаило том великом сумом новца беше привољен да
не поведе своју војску против Јерусалима. Али Јоас тада паде у тешку бо-
лест, а на њега у исто време насрнуше и његови донедавни пријатељи, на-
мерни да освете убиство Захарије, сина Јодајовог. Ови људи тако поста-
више клопку краљу, и убише га. Он, истина, беше сахрањен у Јерусалиму,
али не у краљевској гробници својих очева, стога што се показао безбож-
ним. Живео је педесет седам година, а краљевство је од њега наследио ње-
гов син Амасија.
5) Једне од двадесет година власти Јоасове, Јехоаз, син Јујев, преузео
је власт над Израелитима у Самарији, и држао је седамнаест година. Он
није опонашао исправне поступке свог оца, већ је убрзо постао винов-
ник многих порочних и безбожних недела, од којих је прво, свакако, пре-
зирање Бога; али га је краљ Сирије оборио, и једним походом против ње-
га до те мере десетковао његове снаге, да од некада тако велике израе-
лићанске војске није остало више од десет хиљада наоружаних пешака и
педесет коњаника. Краљ Сирије је Јехоазу такође отео све велике градо-
ве уз сатирање затеченог људства и уништење војске. И све ово се догоди-
ло онако како је пророковао Јелисеј, када је Азаилу прорекао да ће убити
свог господара и сâм завладати Сиријцима и Дамаскијцима. И тек у часу
када се нашао у оваквим неизбежним несрећама, Јехоаз је прибегао мо-
литви и зазивању Бога за избављење из руку Азаилових, тражећи да га
Бог више не запоставља и не кажњава, и нудећи се предаји у Божије руке.
А Бог је овог пута прихватио ово покајање уместо стварне врлине; па же-
лећи да радије подстакне оне који би се могли покајати, и несклон одлу-
ци да Израелићани буду до краја уништени, он удели Јехоазу избављење
од рата и погибељи. Тако земља задоби мир, те се полако поврати у раније
стање и поче напредовати као пре.
6) После смрти Јехоазове на власт дође његов син Јоас, у часу када је
други Јоас, краљ Јудеје, имао тридесет седам година. Ова двојица су, да-
кле, носила исто име, а Јоас, који је владао краљевством Израела у Сама-
рији, држао је власт наредних шеснаест година. Био је то ваљан човек,
који по нарави и склоностима уопште није био налик своме оцу129. Не-
где у то време догодило се да је посетио веома остарелог пророка Јелисеја
који је се разболео; и када га је краљ Израела нашао сасвим близу смр-
ти, он наочиглед пророку поче плакати и нарицати, називајући га својим
оцем и својим истинским оружјем, јер само захваљујући помоћи Јелисеје-
вој он никада није користио оружје против непријатеља, јер је увек са-
владавао противнике уз помоћ његових пророчанстава и без икакве бор-
бе; и краљ јадиковаше стога што пророк сада напушта овај живот и ос-
тавља краља незаштићеног пред ратоборним Сиријцима и свим другим
непријатељима којима ови владају; напослетку рече како ни за њега ви-
ше не може бити безбедно да живи, већ да би и за њега било добро да по-
хита к своме скончању, те да напусти овај свет заједно са вољеним про-
роком. Након што је краљ тако ожалио себе самог, Јелисеј га поче теши-
ти, и рече краљу да напне лук који му је донесен; а када краљ припреми
лук за стрељање, Јелисеј га ухвати за руке и нареди му да одапне; па тако
краљ одапе три стреле, а онда престаде. А Јелисеј рече: „Да си одапео ви-
ше стрела, посекао би Сиријце до корена; али будући да си био задовољан
са само три стреле, борићеш се и потући Сиријце не више него три пута,
како би могао повратити ону земљу коју су они отргли од твог краљев-
ства у доба власти твога оца.“ И тако, када краљ чу ово навештење, напус-
ти пророка, који мало потом премину. Био је то човек славан због своје
праведности и велике наклоности коју му је Бог указивао. Изводио је за-
пањујућа и прекрасна прорицања, таква која су остала као узвишена у
вечном памћењу Јевреја. Био је сахрањен величанственим погребом, так-
вим који је одиста и примерен особи Богу толико драгој. У то се време та-
кође догодило и то да су неки разбојници бацили човека кога су убили у
Јелисејев гроб, па кад је тако мртво трупло тог човека доспело у близину
Јелисејевог тела, оно поново оживе. А ми смо довде с разлогом опширно
говорили о делима пророка Јелисеја, како онима што их је изводио док је
био жив, али и о овом последњем које доказује како је поседовао божан-
ску моћ и након своје смрти.
7) После смрти Азаила, краља Сирије, то краљевство пређе у руке ње-
говог сина Адада, против којег је Јоас, краљ Израела, повео рат; па након
што га је поразио у три битке, Јоас освоји читаву ону земљу, са свим гра-
довима и селима, што их је Азаило отео од краљевства Израела, а што се
догодило управо према Јелисејевом пророчанству. А када је Јоас преми-
нуо, био је сахрањен у Самарији, а управљање земљом пало је на његовог
сина Јеровоама.
КАКО ЈЕ АМАСИЈА ПОШАО У ПОХОД ПРОТИВ ЕДОМИЋАНА И
АМАЛЕКИЋАНА И ПОРАЗИО ИХ; АЛИ КАДА ЈЕ КАСНИЈЕ ПОВЕО
РАТ ПРОТИВ ЈОАСА, БИО ЈЕ ПОРАЖЕН И НЕДУГО ПОТОМ УБИЈЕН,
А ВЛАСТ ЈЕ ОД ЊЕГА НАСЛЕДИО ОЗИЈА
1) Друге године Јоасове владавине над Израелом, власт је над Јудејом

у Јерусалиму преузео Амасија. Име његове мајке било је Јоадана, и била је
рођена у Јерусалиму. Он је све надмашивао у брижљивом чињењу онога
што је исправно, али то беше тако само у његовом сасвим младом узрасту;
када је, међутим, доспео до доби управљања пословима и владавине, он
донесе одлуку да пре свега мора осветити смрт свог оца Јоаса, и казнити
оне његове пријатеље који су с грозним насиљем дигли руку на њега: сто-
га их он све похвата и одмах усмрти; па ипак није извео ништа слично над
њиховом децом, и ту се равнајући према законима Мојсијевим, који није
сматрао да је правично кажњавати децу због грехова њихових родитеља.
После овога он изабра војску од племена Јуде и Венијамина, такву коју су
чинили људи у цвету младости, око двадесете године живота; па када их
је сакупио око три стотине хиљада, он их подели и постави заповедни-
ке стотина над њима. Такође је послао понуду краљу Израела, и унајмио
стотину хиљада његових војника за суму од стотину таланата сребра, јер
је решио да поведе поход против народа Амалекићана, Едомићана и Гева-
лићана; али за време док се припремао за овај поход, један му пророк да-
де савет да распусти војску Израелићана, зато што су је чинили рђави љу-
ди, и стога што је Бог прорекао да ће бити поражен уколико буде њих ко-
ристио као савезнике, али да ће сигурно савладати непријатеље уколико
буде имао и мање војника, јер је тако било Богу угодно. А када краљ про-
гунђа због тога што већ беше платио најамнину Израелићанима, пророк
га умоли да ипак учини оно што му је Бог поручио, стога што ће доцније
задобити много више богатства од самога Бога. Краљ се повиновао, па та-
ко он отпусти Израелићане, уз речи да им оставља оно што је платио, те
да ће даље поћи само са својом војском у рат против горе поменутих на-
рода. И заиста, и без помоћи отпуштене војске успео је да непријатеље по-
рази у бици, побивши их десет хиљада и повевши потом једнако толико
живих заробљеника, које је довео до једне велике стене у Арабији, и ода-
тле их стрмоглавио у понор. Такође је однео и велику количину плена и
разноврсна богатства ових народа. Али за време док је Амасија био заузет
овим походом, они Изралићани што их је најпре унајмио а потом отпус-
тио били су веома незадовољни тиме, те су распуштање схватили као ув-
реду (сматрајући да је то учињено из презира према њима); стога они на-
падоше његово краљевство и почеше редом пљачкати земљу све до Вет–
Орона, одвевши са собом стоку и побивши три хиљаде људи.
2) Након што је Амасија задобио велику победу и извршио ова слав-
на дела, он се поче узносити и запостављати Бога који му је ту победу и
уделио, и настави обожавати божанства што их је донео из земље Ама-
лекићана. Због тога до њега стиже један пророк и рече му да се чуди ка-
ко може сматрати боговима те идоле који нису били од користи ни њи-
ховом властитом народу који им је указивао почасти, нити су тај народ
успели спасти од Амасијиних руку, већ су прешли преко уништења толи-
ких својих верника, па и допустили да и сами буду заробљени, будући да
су донесени до Јерусалима на исти начин на који би били доведени живи
непријатељи. Овај приговор доведе краља до беса, и он заповеди проро-
ку да гледа своја посла и остане уздржан, запретивши му да ће га казнити
уколико се буде мешао у његово поступање. На то овај одговори да он за-
иста може оћутати, али при том прорече краљу да Бог неће прећи преко
његових покушаја увођења промена. Али Амасија није био кадар да се за-
довољи тим благостањем што му га је уделио Бог, макар и по цену увреде
Његове милости; већ у нападу охолости он посла поруку Јоасу, краљу Из-
раела, и нареди да му се овај, заједно са његовим народом, мора покорити,
као што су некада били покорни његовим прецима, Давиду и Соломону;
те га упозори да ће, уколико не буде довољно мудар да се повинује ономе
што му је заповедио, морати да се бори за своју власт. На ову поруку, пак,
Јоас узврати оваквим одговором: „Краљ Јоас краљу Амасији. Има много
високих стабала чемпреса у гори Либанској, а такође и драче; ова драча
посла поруку чемпресу да пода своју кћер за жену драчином сину; али ка-
ко је драча овако говорила, дође звер дивља и изгази драчу. И ово би тре-
бало да ти је наук, да не будеш толико разметљив, и да се побринеш да те
велики успех против Амалекићана не би учинио толико охолим да дове-
деш у опасност и себе и своје краљевство.“
3) Након што Амасија прочита ову поруку, он још жаркије пристаде
уз намеру да поведе поход, што је, како мислим, био подстицај од стране
Бога који је желео да га казни за увреду Његове милости. Али чим пове-
де војску против Јоаса и они заметнуше бој, силан се страх и пренераже-
ност увукоше у људство Амасијино, јер их у такво стање доведе расрђени
Бог како би их помео, чак и пре но што дође до блиске борбе. Тако се до-
годи да се Амасијина војска расу због ужаса који је обузе, а Амасија ос-
таде сам, те га непријатељи заробише; тада му Јоас запрети да ће га погу-
бити уколико не буде наговорио народ Јерусалима да му отвори капије и
прими њега и његову војску у град. А Амасија беше толико ојађен и упла-
шен за свој живот, те омогући непријатељу да уђе у град, а Јоас разори део
зидина у дужини од четири стотине кубита, и потера своја кола кроз ту
брешу у Јерусалим, водећи са собом заробљеног Амасију. На тај начин он
постаде господар Јерусалима, и понесе благо из ризница Божијих, као и
све злато и сребро из краљеве палате, а затим ослободи краља из заробље-
ништва и врати се у Самарију. Ови су се удеси догодили живљу Јерусали-
ма четрнаесте године владавине Амасијине, против којег његови прија-
тељи ускоро направише заверу, те он покуша побећи у Лахис, али и тамо
га стигоше завереници: напослетку беше убијен од стране човека којег су
ови послали. Ипак, по убиству они однесоше његово телу у Јерусалим и
сахранише га уз краљевске почасти. Ово је био крај живота Амасијиног
који је кажњен смрћу због својих изопачености и презирања Бога; имао је
педесет четири године у часу смрти, и владао је двадесет девет. Наследио
га је његов син по имену Озија.
О ЈЕРОВОАМУ, КРАЉУ ИЗРАЕЛА, И ПРОРОКУ ЈОНИ; И КАКО ЈЕ ПО-
СЛЕ СМРТИ ЈЕРОВОАМОВЕ ВЛАСТ ПРЕУЗЕО ЊЕГОВ СИН ЗАХА-
РИЈА. КАКО ЈЕ ОЗИЈА, КРАЉ ЈЕРУСАЛИМА, ПОКОРИО НАРОДЕ
КОЈИ СУ ЖИВЕЛИ ОКО ЊЕГОВОГ, И ШТА ГА ЈЕ ЗАДЕСИЛО КАДА ЈЕ
ПОКУШАО ДА ПОНУДИ ТАМЈАН БОГУ
1) Петнаесте година владавине Амасијине премину Јоас, краљ Изра-

ела, и власт преузе његов син Јеровоам, који је владао наредних четрде-
сет година. Овај краљ је хулио на Бога, и стигао до велике изопачености у
обожавању идола, као и у многим предузећима која беху како бесмисле-
на, тако и туђа Јеврејима. Био је такође узроком безбројних несрећа које
задесише народ Израела. Једном приликом му је пророк Јона прорекао
да ће повести рат против Сиријаца у којем ће савладати њихову војску и
проширити границе своје земље на северу до града Хамата, а на југу до је-
зера Асфалитис; јер су, наиме, некадашње границе Канаана заиста и би-
ле ове, како их је и одредио велики војсковођа Јошуа. Тако је Јеровоам по-
шао у поход против Сиријаца и запосео њихову територију управо онако
како је предсказао Јона.
2) Овде не могу другачије него да мислим како је неопходно, будући
да сам обећао брижљив извештај о нашим приликама, описати дела овога
пророка, онаква каква сам их нашао записана у јеврејским књигама. Јони
је Бог заповедио да пође у краљевство Ниниве, а када се тамо нађе да об-
знани целом граду како ће изгубити власт над народима. Али Јона, упла-
шивши се, није отишао; штавише, побегао је од Бога у град Јопу, те је та-
мо нашао брод у који се склонио и запловио према Тарсусу у Киликији; на
путу се, међутим, подигла најстрашнија могућа олуја, толико силовита да
је брод био у опасности од потонућа, те морнарима, заповеднику и самом
кормилару не преостаде ништа друго до да се одају молитвама и завето-
вањима у случају да избегну ужасу мора; али је Јона за то време још увек
непомично лежао прикривен у утроби брода, не опонашајући оно што су
други чинили; али како су таласи постајали све већи, а море се дизало све
силовитије због удара ветра, посада посумња, као што је и уобичајено у
таквим случајевима, да је неко међу њима узрок такве олује, те се сложи-
ше да коцком открију о коме је реч. Па када бацише коцке130 оне указаше
на пророка; а када га упиташе одакле долази и шта је то учинио, он одго-
вори да је јеврејског рода и пророк Свевишњег Бога; а затим их наговори
да га баце у море уколико желе да умакну опасности у којој се налазе, јер
је он виновник те олује која над њима бесни. Они се, међутим, испрва не
усудише да тако учине, процењујући да је злочин гурнути човека, који је
туђин и који им је поверио свој живот, у тако очигледну пропаст. Али на-
послетку, када се несрећа више није могла подносити и лађа само што не
беше потонула, и када их је на тај чин, уз њихов страх за сопствени живот,
још подстицао и сâм пророк, они га бацише у море, које се намах смири.
Такође се казује да је Јону прогутао кит, те да је након што је у његовој ут-
роби боравио три дана и исто толико ноћи, био избљуван на асирску оба-
лу, те је тако преживео без иједне телесне повреде; а тамо је, у одговор на
молитву Богу, добио опроштај грехова, те је отишао у град Ниниву, где се
усред мноштва усправио и проповедао да ће у најскорије време они из-
губити власт над Азијом. А када је ово обзнанио, Јона се вратио дому. О
свему овоме, дакле, дао сам онакав извештај какав сам нашао записан [у
нашим књигама].
3) Након што је краљ Јеровоам проживео свој век у великој срећи,
владајући четрдесет година, он премину и беше сахрањен у Самарији, а
краљевство од њега преузе његов син Захарија. На исти је начин и краљ
Озија, син Амасијин, започео владавину над два племена у Јерусалиму,
четрнаесте године Јеровоамовог краљевања. Мајка Озијина звала се Је-
холија и била је рођена у Јерусалиму. Он је био добар човек, по приро-
ди правичан и великодушан, и веома марљив у старању за послове свога
краљевства. Такође је заратио против Филистинаца, и након што их је по-
разио заузео је градове Гат и Јавну и оборио њихове зидове; после овога
је напао и Арабљане који су припадали Египту. Поред ових ратова, поди-
гао је и град на Црвеном мору и у њему поставио посаду. Потом је прега-
зио Амонићане и наметнуо им данак, а за њима је учинио исто и са свим
земљама до граница с Египтом, а затим је прекинуо походе и посветио се
старању о Јерусалиму до краја свог живота. Поправио је и обновио, на-
име, оне делове зидина који су пали било због старости или небриге ње-
гових претходника, као и читав онај део којег је разрушио краљ Израела
када је заробио његовог оца Амасију и са њим ушао у град. Поред овога
изградио је и много нових кула високих сто педесет кубита, те је подигао
утврђене градове у пустињи и у њима држао војну посаду, прокопавши
многобројне канале за снабдевање водом. У раду је користио снагу мно-
гих теглећих животиња, а такође је располагао и огромним бројем сто-
ке, будући да је његова земља била погодна за напасање. Не мање је био
посвећен и ратарству, те је бринуо о обрађивању земље и сађењу великог
броја садница, као и сејању најразноврснијег семења. Уз себе је увек имао
на располагању војску пробрану од најбољих људи, бројности од три сто-
тине седамдесет хиљада војника, којима су управљале највише војсковође
и заповедници хиљада, који сви беху срчани људи и заиста ненадмашне
снаге, а таквих је укупно било две хиљаде. Војску је поделио у одреде које
је брижљиво наоружао, свакоме дајући мач са великим бронзаним шти-
том и прсником, као и лукове и праћке; поред овога, дао је да се напра-
ви велики број ратних и опсадних направа, таквих које су избацивале ка-
мење и стреле, као и чакље и други изуми исте врсте.
4) Док се Озија још налазио у таквом стању, и вршио припреме за бу-
дућност, гордост је почела кварити његове мисли, те је постао охол, а све
због изобиља ствари које је поседовао а које ће ускоро нестати, прези-
рући, пак, ону моћ која је вечна (а која се састоји од побожности и држања
закона); тако је он пропао управо због величине постигнутог успеха, те је
стрмоглаво срљао у исте грехове које је чинио и његов отац, а у које су га
водили управо раскош тог благостања у којем је уживао и славни подух-
вати које је извео — јер због њих није био кадар да на исправан начин уп-
равља собом. Тако је, дакле, када је дошао један значајан дан и када се про-
слављао свеопшти празник, он на себе ставио свету одећу и пошао у Храм
да понуди жртву тамјана Богу на златном олтару, а што му је забранио да
учини првосвештеник Азарија, који је уз себе имао осамдесет свештени-
ка, рекавши му да је незаконито да краљ нуди жртве, те да ником до по-
томству Ароновом није допуштено да то чини. Па када свештеници по-
викаше да краљ мора напустити Храм саклонивши се од кршења Божијег
закона, краљ се на њих разјари и запрети им да ће их посмицати уколи-
ко не буду ућутали. Али се у међувремену догоди земљотрес који силно
потресе тле131, те се у Храму појавише пукотине кроз које продреше јас-
ни Сунчеви зраци, те падоше на краљево лице тако да се на њему одмах
указаше знаци губавости. А пред градом, на месту званом Ерог, скрши
се половина планине са западне стране, те се скотрља четири фурлонга и
заустави се на источној страни, павши на путеве и краљеве вртове, које,
закрчивши их својом масом, сасвим унереди. За то време, чим свештени-
ци видеше да је краљево лице заражено губом, они му рекоше у каквој се
опасности налази, те му заповедише да мора напустити град као нечис-
та особа. А краљ беше толико пометен појавом ове жалостиве болести, да
осећаше како нема права да противречи, па учини како му је заповеђено,
те се подврже овој немилој и јадној казни због своје склоности да досе-
гне оно што није примерено човеку, као и због одсуства преданог пошто-
вања према Богу, одсуства које оваква охолост са собом носи. Тако се он
на неко време населио изван града и живео скровитим животом, за време
док је његов син Јотам преузео власт; након тога Озија је преминуо, у ча-
су када је имао шездесет осам година од којих је владао педесет две, опхр-
ван жалошћу и страхом због онога што му се догодило, и био је сахрањен
у властитим вртовима.
КАКО СУ ЗАХАРИЈА, СЕЛУМ, МЕНАЈИМ, ФАКИЈА И ФЕКАЈ ПРЕУЗЕ-
ЛИ ВЛАСТ НАД ИЗРАЕЛИЋАНИМА; И КАКО СУ ПУЛ И ТЕГЛАТ–ФЕ-
ЛАСАР ПОШЛИ У ПОХОД ПРОТИВ ИЗРАЕЛИЋАНА. ЗАТИМ И КАКО
ЈЕ ЈОТАМ, СИН ОЗИЈИН, ВЛАДАО ПЛЕМЕНОМ ЈУДИНИМ, И ШТА ЈЕ
ПРОРОК НАУМ ПРОРОКОВАО ПРОТИВ СИРИЈАЦА
1) Након што је Захарија, Јеровоамов син, владао шест месеци над Из-
раелом, њега је издајом и завером убио један од његових пријатеља, по
имену Селум, син Јавасов, који је после њега и преузео краљевство, али
га није задржао дуже од тридесет дана. Потом се догодило да је Менајим,
главни заповедник Захаријеве војске, који је у то време био у граду Тир-
су, чувши шта се догодило Захарији кренуо са свом војском према Сама-
рији и започео битку против Селума, у којој га је убио; а када је после тога
себе учинио краљем, он је пошао одатле у град Тирсу, чији су становни-
ци, међутим, пред њим затворили и подупрли капије, не допустивши му
улаз; али је Менајим, како би им се осветио, попалио сву земљу око града,
те је напослетку и сам град након опсаде силом заузео, у којем је за одмаз-
ду побио сав живаљ, не поштедевши ни децу у мајчиним утробама и не
пропустивши да изведе ниједан чин најгнусније суровости и варварства,
употребивши такву окрутност против властитих сународника каква не
би могла бити опроштена ни да ју је након савладавања применио про-
тив туђинаца. Али је после овога Менајим наставио да влада наредних де-
сет година на сличан окрутан и немилосрдан начин. Но када је Фул, краљ
Асирије, повео поход против њега, Менајим је избегао да се с овим суко-
би у отвореној бици, него је Фула убедио да прими десет хиљада талана-
та сребра и потом напусти земљу, окончавајући тиме рат. Ову је, пак, су-
му Менајим сакупио од народа, наплаћујући педесет драхми као откуп-
нину за сваког човека132; након тога је умро и био сахрањен у Самарији,
оставивши као наследника краљевства свог сина Факију, који је проду-
жио варварско поступање свог оца и тако владао свега две године, након
којих су га приликом једне гозбе погубили његови пријатељи, ослонивши
се на издају извесног Фекаја, иначе заповедника Факијине коњице и си-
на Рамалијиног, која је за њега и припремила Факији замку. Овај је Фекај
потом владао двадесет година, непрестано се доказујући као зликовац и
прекршитељ закона. У то је време велики поход против Израелићана по-
вео асирски краљ по имену Теглат–Феласар, те је том приликом прегазио
земљу галадску и читаву област с друге стране Јордана, припојивши себи
земљу која се назива Галилејом, заједно са Кадесом и Асором, учинивши
од становништва заробљенике и преселивши их у сопствену земљу. И
оволико ће бити довољно приповедања о краљу Асирије.
2) За то је време племеном Јудиним у Јерусалиму — чији је грађанин
био преко своје мајке која се звала Јеруса — владао Озија. Овоме краљу
није недостајало ниједне врлине, и био је побожношћу дубоко посвећен
Господу а правичношћу људима, и брижљиво се старао о добробити гра-
да (те је све оно што је требало на овоме поправити и украсити он учи-
нио на величанствен начин). Такође се побринуо за одржавање темеља
надсвођених ходника у Храму, као и за подизање урушених делова зиди-
на, те је и подигао велике куле, такве које су готово неосвојиве; па ако је у
његовом краљевству иједна вредна ствар дотле била занемарена, он се са-
да о њој постарао. Такође је повео рат против Амонићана, те им је после
победе наметнуо плаћање данка од по сто таланата и десет хиљада корија
брашна и исто толико јечма сваке године, и толико је ојачао своје краљев-
ство да га непријатељи нипошто нису могли потценити, а његов је народ
у њему срећно пребивао.
3) У то је време живео један пророк, по имену Наум, који је на следећи
начин говорио о паду Асираца и Ниниве: „Нинива ће бити локва [некад]
живе воде133, и сви ће њени људи бити мучени и растрзани и бежаће на
све стране, док ће они други говорити један другом: застани, притаји се,
граби њихово злато и сребро, јер неће бити никог да им жели добро, јер ће
радије спасавати животе своје него новац; и страшни ће их сукоби обузе-
ти једне против других, и тужбалице и губитак ближњих, и све ће њихове
свађе бити савршено грозовите. О, шта се то догоди са том јазбином ла-
вљом и мајком лавицом младих лавића! Бог ти каже, Ниниво, да ће те на-
грдити, и лав више од тебе неће полазити да пода законе свету.“ И овај је
пророк поред ових навештавао и многе друге ствари о Ниниви, које ми-
слим да није неопходно да преносим, те ћу их изоставити како њима не
бих замарао своје читаоце; а све проречено догодило се Ниниви стотину
педесет година касније. Толико мислим да ће бити довољно о овоме.
КАКО ЈЕ ПОСЛЕ ЈОТАМОВЕ СМРТИ АХАЗ ВЛАДАО УМЕСТО ЊЕГА,
А ПРОТИВ ОВОГА СУ РАТ ПОВЕЛИ РЕСИН, КРАЉ СИРИЈЕ, И ФЕКАЈ,
КРАЉ ИЗРАЕЛА; И КАКО ЈЕ ТЕГЛАТ–ФЕЛАСАР, КРАЉ АСИРИЈЕ, ДО-
ШАО У ПОМОЋ АХАЗУ И ОПУСТОШИО СИРИЈУ И ПРЕСЕЛИО ДА-
МАСКИЈЦЕ У МЕДИЈУ, А ДРУГЕ НАРОДЕ ДОВЕО НА ЊИХОВО МЕСТО
1) Јотам је умро у четрдесет првој години живота, од којих је владао

шеснаест, и сахрањен је у гробници краљева. Наследио га је син Ахаз, који
се показао као међу свим краљевима најлишенији страхопоштовања пре-
ма Богу, и као безобзирни прекршитељ закона своје земље. Опонашао је
краљеве Израела и подизао је олтаре по Јерусалиму и на њима нудио жрт-
ве идолима, којима је чак и властитог сина принео као жртву паљеницу,
према обичају Канаанаца. И други његови поступци били су исте врсте.
И како је он настављао да влада у оваквој махнитости, Ресин, краљ Сирије
и Дамаска, и Фекај, краљ Израела, који су тада били у пријатељству, по-
ведоше рат против њега; па када су га сатерали у Јерусалим, они стадоше
дуго времена опсађивати град, али у томе нису много напредовали због
снаге његових зидина; а када је краљ Сирије заузео град Елат на Црвеном
мору, и побио његове становнике, он га је населио Сиријцима; па када је
поставио људство и у другим утврђењима, и савладао Јевреје у њиховом
суседству, вратио је војску у Дамаск. Али када је за овај повратак Сирија-
ца кући сазнао краљ Јерусалима, он помисли да је достојан противник са-
мом краљу Израела, те изведе своју војску изван града и уђе у битку про-
тив Фекајевог људства, у којој беше поражен. Ово се догодило стога што
Бог беше гневан на њега због његових бројних и безграничних подлости.
Тако су Израелити побили сто двадесет хиљада људи Јерусалима у јед-
ном дану, а њихов војсковођа, по имену Амасија, посекао је том прили-
ком краљевог сина Захарију, као и главног управитеља краљевства, који
се звао Асрикам. Такође је и заробио Елкана, заповедника снага племена
Јуде, као и велики број жена и деце племена Венијаминовог. Па када оте-
ше велику количину плена, Израелићани се вратише у Самарију.
2) У то време у Самарији је живео један пророк по имену Одид. Он
је пресрео војску испред градских зидина и гласно се обратио борцима
рекавши да нису задобили победу сопственом снагом, већ због беса Бо-
жијег наспрам краља Ахаза. А потом се пожалио што се нису задовољи-
ли успехом у боју против њега, већ су били толико безобзирни да заро-
бе своје сопствене сународнике из племена Јуде и Венијамина, због чега
их прекоре и посаветова да ове одмах пусте кући не наносећи им никак-
ве штете јер ће у противном, уколико се не повинују таквој Божијој жељи,
бити кажњени. Тако се због овог питања око пророка окупи народ Из-
раела, и догоди се да један човек, по имену Верахија, који беше један од
најугледнијих у власти, устаде, а за њим и други, па рече: „Нећемо допус-
тити да грађанима доведете то робље у град, да нас Бог не би све истре-
био; довољно смо сами згрешили против Њега, како нас пророци увера-
вају, и због тога не смемо себи дозволити вршење нових злочина.“ Када
су војници чули ово, они дозволише грађанима да учине како налазе да је
најбоље. И тако горепоменути људи преузеше заробљенике па их пусти-
ше да оду, али не пре но што су се побринули за њих и обезбедили их на-
мирницама, те их упутили према њиховој властитој земљи, не наневши
им никакве штете. Штавише, четворо људи је пошло с њима и водило их
све до Јерихона, који није далеко од Јерусалима, након чега се ови водичи
вратише у Самарију.
3) За то време је краљ Ахаз, будући тако потпуно потучен од стране
Израелићана, послао поруку Теглат–Феласару, краљу Асирије, и замолио
за његову помоћ у рату против Израелићана, Сиријаца и Дамаскијаца, с
обећањем да ће му послати много новца, а и с поруком је већ био одаслао
велике поклоне. Тако је овај краљ најпре примио Ахазове изасланике, а
потом је и дошао овоме у помоћ, те је најпре заратио против Сиријаца и
посве опустошио њихову земљу, затим је силом заузео и Дамаск и погу-
био његовог краља Ресина, па преселио житеље Дамаска у горњу Медију
а на њихово место довео колонију Асираца. Такође је напао и земљу Из-
раелићана и из ње повео велики број заробљеника. Док је он овако ра-
товао, краљ Ахаз је узео све што је од злата и сребра било у краљевским
ризницама, а затим и све што се од скупоцених поклона налазило у хра-
му Божијем, те је све то понео са собом и дошао у Дамаск, и предао краљу
Асирије у складу са њиховим договором. Још је признао да му дугује зах-
валност за све што је овај учинио за њега, па се вратио у Јерусалим. Овај
је краљ, дакле, био толико заслепљен и безуман у погледу онога што је за
њега добро, да чак није напустио обожавање сиријских божанстава ни
када су га Сиријци потукли, већ је продужио са клањањем њиховим идо-
лима, као да ће му они следећи пут обезбедити победу; а када је поно-
во поражен, почео је обожавати божанства Асираца, тако да се чинило
да је жељан да укаже почаст сваком другом божанству осим свом роди-
тељском и једином истинитом Богу, чији је бес био једини узрок његових
пораза; штавише, он је у толикој мери продужио са презирањем и ома-
ловажавањем Бога Јевреја, да је у потпуности затворио Храм, и забранио
људима да тамо носе намењене жртве, те је и однео све дарове који су би-
ли поклањани Храму. И након што је извео сва ова скрнављења Бога, ум-
ро је са тридесет шест година, од којих је владао шеснаест, а за наследни-
ка је оставио свог сина Језекија.
КАКО ЈЕ, ПОСЛЕ ИЗДАЈЕ ОСИЈИНЕ, ПРЕМИНУО ФЕКАЈ, И КАКО ЈЕ,
МАЛО КАСНИЈЕ, ЈОСЕЈА ПОТЧИНИО САЛМАНАСЕР; И КАКО ЈЕ ЈЕ-
ЗЕКИЈА ВЛАДАО УМЕСТО АХАЗА И КАКВЕ ЈЕ СВЕ ПОСТУПКЕ НА-
ДАХНУТЕ ПОБОЖНОШЋУ И ПРАВДОМ ОН ЧИНИО
1) Негде у исто време убијен је Фекај, краљ Израела, након издаје коју
је водио један његов пријатељ, по имену Осија, који је потом владао на-
редних девет година као зао и безбожан човек који се с презиром односио
према богоштовљу. Тада против њега покрете поход Салманасар, краљ
асирски, и савлада га (што је морало бити зато што краљ Израела уз себе
није имао наклоност Божију), те је поробио Израелићане и натерао их да
Асирцима плаћају данак. Током четврте године владавине Осијине власт
у Јерусалиму је преузео Језекија, син Ахазов, чија мајка беше Авија, рође-
на у Јерусалиму. Језекија је по природи био добар, правичан и побожан
човек; па када је стигао до власти сматрао је да ништа не може бити пре-
че, неопходније или корисније за њега самог и за његове поданике, него да
се сви поврате истинском обожавању јединог Бога. Сходно томе, он је на
велики сабор сазвао народ, свештенике и Левите, те им је одржао овакав
говор: „Није вам непознато како сте, због грехова мог оца који је кршио
дужност одавања верских почасти Богу, доживели велике несреће, док
вам је његов пример помрачивао ум, терајући вас да обожавате оне идоле
за које је он претпостављао да су божанства; стога молим управо вас који
сте путем жалосног искуства сазнали колико је опасно остајати безбожно
удаљен од Господа, да сместа из сећања избаците све чему сте се грешно
клањали, и отворите Храм овде окупљеним свештеницима и Левитима, те
да га очистите уобичајеним жртвама, обнављајући све оне почасти што су
их од давнина наши преци указивали Богу. Јер ћемо Га на тај начин уми-
лостивити и у Њему стишати гнев који према нама осећа.“
2) Након што је краљ овако говорио, свештеници отворише Храм; па
када доведоше у ред сасуде Божије, и освешташе све што је било нечисто,
они положише уобичајене жртве на олтар. Краљ такође посла поруку ши-
ром земље у којој позва људе у Јерусалим да прославе празник бесквас-
ног хлеба, који је дуго времена био заборављен због изопачености горе-
помињаних краљева. Он такође посла поруку и Израелићанима, и замо-
ли их да одустану од њиховог текућег начина живота, те да се врате дре-
вним обредима и обожавању Бога Јевреја, јер ће им он допустити да дођу
у Јерусалим да сви заједно, као једно тело, прославе празник бесквасног
хлеба; а то што је поручио било је само у облику позива остављеног на ис-
пуњење њиховој доброј вољи и у њихову корист, а не из послушности ње-
му, већ само уколико их може учинити срећним. Али су Израелићани на-
кон доласка изасланика, и након што су ови изложили што су имали од
позива њиховог краља, били тако далеко од удовољења Осијиној жељи,
да их извргоше руглу и исмејаше као будаласте; истовремено извређаше и
пророке који су им пренели исте молбе, и навестили шта ће им се догоди-
ти уколико се не врате обожавању Господа — јер ће их, наиме, напослетку
Он све салетети и сатрети. Па чак им ни оволико прекршаја не беше до-
вољно, већ измислише још и веће опакости од оних које смо описали; а не
одусташе од изопачености ни када их Бог за казну доведе до ропства под
непријатељем, већ од тога постадоше само још гори. Па ипак, беше мно-
го и оних из племена Манасијиног, Завулоновог и Исахаровог, који се по-
виноваше ономе што су их пророци молили, те се вратише древном бого-
штовљу. И сви такви похиташе у Јерусалим, к Језекију, како би тамо мог-
ли неометано поново обожавати Бога Јевреја.
3) А када су ови људи дошли, краљ Језекија се попе у Храм, заједно са
свим народним старешинама, и за њих принесе на жртву седам бикова
и исто толико овнова, као и седам јагањаца и јарића. Сам краљ и старе-
шине положише руке преко глава жртава, и допустише свештеницима да
око њих доврше чин приношења. Тако ови заклаше жртве и сагореше их
као жртве паљенице, док Левити стајаху уоколо с музичким инструмен-
тима певајући химне Богу и свирајући на псалтерионима, онако како их
је Давид научио; за то време се остатак свештеника такође окренуо музи-
ци, свирајући у трубе. А када се све ово доврши, краљ и окупљено мно-
штво бацише се ничице на под, и стадоше се клањати Богу. Након овога је
краљ жртвовао још седамдесет бикова, стотину овнова и две стотине ја-
гњади. Такође је допустио и да народ принесе жртве и потом се препус-
ти светковању, све у свему шест стотина волова и три хиљаде грла друге
стоке; а свештеници су све жртве извели према закону. Краљ је био толи-
ко задовољан учињеним, да се придружио народу у гозби и захваљивању
Богу. Па како је дошао и празник бесквасног хлеба, након што принеше
оне жртве које се зову жртвама Изласка, они продужише са жртвовањи-
ма и седам наредних дана. Сам краљ је уделио народу, поред онога што је
свако понаособ за себе жртвовао, још две хиљаде бикова и седам хиљада
грла друге стоке, а исто су учиниле и народне старешине, јер ови дадоше
својих хиљаду бикова и хиљаду четрдесет грла друге стоке. Никада од да-
на Соломона овај празник није био тако ваљано и помно спроведен, те бе-
ше као да се први пут одржава са таквом раскоши и величанственошћу. А
када се празник заврши, људи пођоше у унутрашњост земље и стадоше је
очишћавати, заједно са Јерусалимом, од сваке погани заостале иза идола.
Краљ такође изда наређење да се о његовом трошку и према закону мо-
рају нудити свакодневна жртвовања Богу; те наложи да се десеци и први
плодови приноса целог народа морају давати свештеницима и Левитима,
како би ови могли непрестано обављати богослужења, и никада више не
би били отпађени од обожавања Господа. Сходно томе, народ је доносио
све врсте плодова свештеницима и Левитима, а краљ је направио посебне
амбаре и спремнице за ове плодове, из којих их је расподељивао сваком
свештенику и Левиту, и њиховим женама и деци — и тако су се вратили
старом облику богоштовља. Након што је краљ на описани начин уредио
ове ствари, повео је рат против Филистинаца и поразио их, запосевши
све њихове градове, од Газе до Гата. Али му је краљ Асирије послао поруку
у којој је запретио да ће прегазити све области над којима је Језекија вла-
дао, уколико не буде плаћао данак који је дотле уредно исплаћивао његов
отац. Језекије се, међутим, није обазирао на ове претње, већ се ослонио на
своју побожну преданост Господу, као и на пророка Исаију преко којег је
испитивао и подробно сазнавао све будуће догађаје. И оволико ће засад
бити довољно о краљу Језекију.
КАКО ЈЕ САЛМАНАСАР СИЛОМ ЗАУЗЕО САМАРИЈУ И ПРЕСЕЛИО
ДЕСЕТ ПЛЕМЕНА У МЕДИЈУ, А НА ЊИХОВО МЕСТО И ЗЕМЉУ ДО-
ВЕО НАРОД ХУЋАНА
1) Када је Салманасару, краљу Асирије, речено да је Осија, краљ Изра-

ела, тајно послао поруку Соу, краљу Египта, у којој је од овога тражио по-
моћ у борби против Асираца, био је веома бесан, и повео је војску у поход
против Самарије, у седмој години владавине Осијине; али будући да му
краљ није допустио улазак у град134, он је око Самарије поставио опсаду
која је трајала три године, све док је напослетку силом није освојио деве-
те године власти Осијине, и седме године владавине Језекијине, краља Је-
русалима, те је тако у потпуности затро свако самовлашће Израелићана,
а затим читав њихов народ преселио у Медију и Персију, ухвативши при
том живог Осију. А након што је прогнао и раселио овај народ изван њи-
хове властите земље, у Самарију и у некадашњу земљу Израелићана довео
је народе из места званог Хута (а још увек постоји река под тим именом
у Персији). Тако су десет племена Израелићана расељени из Јудеје девет
стотина четрдесет седме године након изласка њихових предака из Егип-
та и запоседања те земље, односно након осам стотина година пошто је
Јошуа био њихов вођа, и, као што сам раније рекао, две стотине четрде-
сет година, седам месеци и седам дана након што су се побунили против
Ровоама, унука Давидовог и предали краљевство Јеровоаму. И тако је, да-
кле, закључена судбина Израелићана који су непрестано кршили законе,
и нису се освртали на речи пророка, који су навештавали каква ће их про-
паст задесити уколико не буду одустали од својих изопачених дела. Оно
што је на почетку удахнуло живот овим злочинима против Бога била је
побуна дигнута против Ровоама, унука Давидовог, када су они поставили
његовог слугу Јеровоама за свог краља, та када су, грешећи против Бога и
одајући се опонашању рђавих узора, од Њега учинили свог непријатеља,
док је Јеровоам подвргнут казни коју је оправдано заслужио.
2) Потом је краљ Асирије извео силовиту најезду на читаву Сирију и
Феникију. Име овог краља такође је записано и у архивама Тира, јер је он
извео поход и против тог града док је њиме владао Елулеј; ово потврђује
и Менандар, који нам је, док је писао своју Хронологију, и преводио архи-
ве Тира на грчки језик, оставио следећу приповест: „Онај коме је име би-
ло Елулеј владао је тридесет шест година; овај је краљ због побуне Сићана
морао пловити до њих и поново их натерати на послушност. Против ње-
га је краљ Асирије послао војску и дивље прегазио читаву Феникију, али
је ускоро са свима утаначио мир, и вратио се назад; али су се Сидон, Ас и
Палсетирус побунили, као и многи други градови који су се ослободили
власти краља Асирије. Па када му се и Тирци нису хтели потчинити, краљ
се вратио и поново их напао, имајући са собом и шездесет бродова и осам
стотина веслача, којима су га снабдели Феничани; а након што су им се
Тирци супротставили са дванаест бродова којима су растурили неприја-
тељску флоту, ухватили су пет стотина заробљеника, због чега је порастао
углед свих становника Тира; али се краљ Асирије поново вратио и поста-
вио стражу над њиховим рекама и аквадуктима, чиме је Тир одсекао од
снабдевања водом. Овакво стање продужило се пет година, и Тирци још
увек издржавају опсаду и пију воду из бунара које копају.“ Ово је, дакле,
остало записано у архивама Тира поводом Салманасара, краља Асирије.
3) У то су време Хућани који су досељени у Самарију (јер је то име
којим су називани у то време, стога што су доведени из земље зване Хут,
која се налази у Персији, у којој постоји и река са истим именом), сваки
понаособ, већ према припадности народима којих је било пет на броју, до-
нели своје властите богове у Самарију, те су њиховим обожавањем, на на-
чин који је био уобичајен у њиховим властитим земљама, изазвали Све-
могућег Бога на бес и велико незадовољство, због чега је на њих послао
заразу којом су немилице уништавани. Па како нису могли пронаћи лека
својим јадима, они су уз помоћ пророчанства поучени да морају обожава-
ти Свемогућег Господа, јер је то био једини пут до њиховог избављења. Та-
ко су послали изасланике краљу Асирије, затраживши од њега да им по-
шаље неке од свештеника Израелићана које је држао заробљене. А када их
је овај послао, и након што су свештеници поучили досељени народ зако-
нима и верском богоштовљу, они почеше служити Богу на начин пун по-
штовања, услед чега се зараза одмах прекиде. А они заиста и продужише
са упражњавањем истих обичаја до дана данашњег, те их Јевреји на свом
језику прозваше Хућанима, али их Грци зову Самарићанима. А када би ови
видели да Јевреји напредују, они би се правили као да су се и сами проме-
нили, те су све чинили да се зближе с Јеврејима и почели би их називати
рођацима, тврдећи како су они происходили од Јосифа, те да на тај начин
имају изворно јединство с Јеврејима; али када би видели како Јевреји би-
вају унижени и падају у све горе околности, ови досељеници говорили би
како им они ни на који начин нису сродници, те да Јевреји немају права да
очекују никакву љубазност нити знаке сродства од њих, већ би изјављива-
ли како су они, Хућани, само гости који су дошли из других земаља. Али
ћемо о овоме имати погоднију прилику да касније говоримо.
КЊИГА ДЕСЕТА
обухвата период од сто осамдесет две и по године
ОД ЗАРОБЉАВАЊА ДЕСЕТ ПЛЕМЕНА ДО
ПРВЕ ГОДИНЕ СИРУСА
КАКО ЈЕ СЕНАХИРИМ ПОВЕО ПОХОД ПРОТИВ ЈЕЗЕКИЈЕ; КАКО ЈЕ
РАВСАК ЗАПРЕТИО ЈЕЗЕКИЈИ КАДА ЈЕ СЕНАХИРИМ ПОШАО У РАТ
ПРОТИВ ЕГИПЋАНА И КАКО ГА ЈЕ ПРОРОК ИСАИЈА ХРАБРИО; КА-
КО ЈЕ СЕНАХИРИМ ПРЕТРПЕО НЕУСПЕХ У ЕГИПТУ И ВРАТИО СЕ
У ЈЕРУСАЛИМ ТЕ СЕ, НАШАВШИ СВОЈУ ВОЈСКУ УНИШТЕНУ, ВРА-
ТИО КУЋИ, И ШТА ГА ЈЕ МАЛО КАСНИЈЕ ЗАДЕСИЛО
1) Четрнаесте године владавине Језекије, краља двају племена, дого-

дило се да је Сенахирим, краљ Асирије, са великом војском пошао у по-
ход против њега, и силом заузео све градове Јуде и Венијамина; а када је
био спреман да поведе војску на Јерусалим, Језекија га је предухитрио и
послао му изасланике, обећавши да ће му се покорити и плаћати који год
данак да му овај одреди. Чувши ту понуду, Сенахирим је решио да не про-
дужи са даљим ратовањем, већ да прихвати Језекијин предлог, те уколи-
ко буде могао да добија три стотине таланата сребра и тридесет таланата
злата, он обећа да ће отићи на пријатељски начин, обећавши изасланици-
ма да неће начинити више никакве штете Језекији, и да ће отићи као што
је и дошао. Тако се Језекија потчини, и испразни своје ризнице, те посла
новац, претпостављајући да ће надаље бити ослобођен непријатеља и не-
даћа које од овога дотицаху краљевству. Али асирски краљ узе новац и не
обазре се на оно што је обећао, већ, отишавши сам у рат против Египћа-
на, остави свог највишег заповедника Равсака и још двојицу угледних за-
поведника са великим снагама да пођу и разоре Јерусалим. Имена преос-
тале двојице заповедника била су Тартан и Равсарис.
2) Чим су ови пристигли под зидине Јерусалима, они подигоше логор и
послаше гласнике Језекији, затраживши да говоре с њим; али он сам се не
усуди да изађе к њима, већ посла тројицу својих најприснијих пријатеља;
њихова имена беху Елијаким, који беше надзорник послова краљевства,
затим Сомна, Језекијев писар, и Јоах летописац. Тако ови људи изиђоше
и стадоше пред заповеднике асирске војске; а када их Равсак виде, он им
наложи да пођу и поруче Језекији следеће: да Сенахирим135, велики краљ,
жели да зна на кога се он то ослања и у кога поуздава, отпађујући се од
свог господара, не слушајући га нити допуштајући његовој војсци да уђе
у град? Да ли у Египћане, и у наду да ће они потући асирску војску? У том
случају треба да зна да се он, уколико је то оно што очекује, показује као
будаласт човек и налик ономе који се ослања на сломљену трску, јер та-
кав не само да ће пасти, већ ће још и пробости своју руку и позледити се.
Он мора, међутим, знати да је асирски краљ повео овај поход против њега
по вољи Бога који му је даровао своју наклоност, како би могао прегазити
краљевство Израела, те ће на исти начин уништити све оне који одбијају
да буду његови поданици. Када Равсак доврши овај говор на хебрејском
језику, којем беше вичан, Елијаким се уплаши да јеврејски народ који га
је слушао не остане одвише узнемирен; те зато затражи да може говори-
ти на сиријском језику. Али заповедник, схвативши због чега је упућен
тај захтев, и примећујући страх у којем се његов саговорник налази, од-
говори још гласнијим и звонкијим гласом, али поново на хебрејском је-
зику, те рече да „будући да су сви чули краљеве заповести, они се могу и
посаветовати о оном што је за њихово добро те нам се слободно предати;
јер је јасно да и ти и твој краљ с узалудним надама одвраћате људе од по-
коравања, подстичући их тако да се одупиру; али уколико сте ви заиста
храбри, и мислите да отерате нашу војску, ја сам спреман да вам предам
две хиљаде од ових коња које водим са собом, уколико ви можете посла-
ти једнако толико јахача за њих, и показати вашу снагу; али, наравно, оно
што немате ви и не можете обезбедити. Зашто онда оклевате да се предате
надмоћној сили, која вас може освојити и без вашег одобрења? Јер ће би-
ти безбедније за вас да се добровољно предате, стога што ће насилно по-
робљавање, након што будете поражени, бити много опасније и само вам
донети даље несреће.“
3) Када су народ и гласници чули шта је рекао асирски заповедник,
они пренеше то Језекији, који одмах скиде својu краљевску одећу, те се
одену у кострет и одаде жалости, полегавши на тле ничице, према оби-
чајима своје земље, и поче преклињати Бога за помоћ, сада када више ни-
су имали друге наде нити олакшања. Такође посла неке своје пријатеље и
свештенике пророку Исаији, затраживши од њега да се моли Богу и пону-
ди жртве за њихово заједничко избављење, те да преклиње Бога да осује-
ти очекивања њихових непријатеља и сажали се на Његов народ. Па ка-
да пророк учини све како му је тражено, до њега стиже пророчанство Бо-
жије, којим се охрабривао и краљ и људство око њега; јер Исаија проре-
че да ће њихови непријатељи бити поражени без борбе, те да ће отићи на
срамотан начин, нипошто с таквом охолошћу какву сада показују, јер ће
се Бог побринути да буду уништени. Он такође навести да ће Сенахирим,
краљ Асирије, пропасти у свом покушају против Египта, те да ће по по-
вратку своме дому пострадати од мача.
4) Отприлике у исто време такође је и краљ Асирије написао писмо Је-
зекију у којем је навео да је овај будаласт човек јер мисли да ће моћи да из-
бегне да буде његов слуга, будући да је он већ себи потчинио толике мно-
ге и велике народе; још му је затим запретио да ће га по заузећу сасвим
сатрети уколико одмах не буде отворио капије и својевољно примио ње-
гову војску у Јерусалим. Али када је Језекије прочитао поруку, он је, уз-
дајући се у Бога, презриво одбаци, па је сави и положи у Храм. Па како се
и даље обраћаше Богу за опстанак града и очување народа, пророк Иса-
ија рече да је Бог чуо молитву, те каза да га овог пута краљ Асирије136 неће
опсадити и да исто тако може бити сигуран да га ни у будућности овај
више неће узнемиравати, и да људи могу да у миру и без страха наставе
са ратарством и другим пословима. Сходно томе, после недугог времена
краљ Асирије се, након неуспеха у вероломним наканама против Египћа-
на, вратио кући не остваривши своје намере, а што се догодило под сле-
дећим околностима. Он је, наиме, провео много времена у опсади Пелу-
КЊИГА ДЕСЕТА 419
зијума; а када су насипи што их је подигао изнад зидова града достиг-
ли велику висину, и када је већ био спреман да учини тренутни напад на
њих, чуо је да Тирхак, краљ Египта, долази и доводи велике снаге у помоћ
Египћанима, решен да наступа право кроз пустињу и тако непосередно
удари на Асирце; од ових се вести Сенахирим веома узнемирио, те је, ка-
ко сам раније рекао, напустио Пелузијум, и вратио се без икаквог успеха.
А поводом Сенахирима Херодот такође каже, у другој књизи своје Исто-
рије, како је „краљ пошао против египатског краља, који је био свештеник
Вулкана; па је опседао Пелузијум, али је обуставио опсаду под следећим
околностима: овај се египатски свештеник молио Богу, и Бог је чуо њего-
ву молитву, и послао осуду на краља Арабије.“ Али овде је Херодот погре-
шио, када овог краља није назвао краљем Асирије, већ Арабије; јер је ре-
као да „је мноштво мишева једне ноћи изгризло у комаде лукове и оста-
так оклопа Асираца, па је то било разлог зашто је краљ, када му више није
остало лукова, повукао своју војску од Пелузијума.“ Херодот нам заиста
износи овакву приповест; штавише, и Веросус, који је писао о пословима
Халдеје, такође помиње краља Сенахирима, као и то да је он владао над
Асирцима, и водио походе против читаве Азије и Египта, те каже овако:
5) „Када се Сенахирим вратио из египатског рата у Јерусалим, затекао
је своју војску под заповедником Равсаком угрожену заразом, јер је Бог
послао кужну болест на његово људство; и већ прве ноћи опсаде умрло
је стотину осамдесет пет хиљада војника, заједно са старешинама и висо-
ким заповедницима. Краљ је био ужаснут стравичном пропашћу коју је
узроковала оваква пoшаст; и будући у великој бризи за читаву своју војс-
ку, он побеже са остатком својих снага у властито краљевство, у град Ни-
ниву. А када је кратко време тамо проборавио, издадоше га његови ста-
рији синови137 Адрамелех и Серасер, те га својеручно убише у његовом
сопственом храму који се називао Араске. Грађани Ниниве су, међутим,
ову двојицу оцеубица протерали из града, те су отишли у Јерменију, док је
власт од Сенахирима преузео Есарадон.“ И ово је закључак асирског по-
хода против народа Јерусалима.
КАКО СЕ ЈЕЗЕКИЈА РАЗБОЛЕО И БИО СПРЕМАН ДА УМРЕ; И КАКО
МУ ЈЕ БОГ ОБЕЋАО ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ДУЖИ ЖИВОТ [И ИСПУ-
НИО ТО ОБЕЋАЊЕ], ВРАТИВШИ КАО ЗНАМЕН СЕНКУ СТВОРЕНУ
СУНЦЕМ ЗА ДЕСЕТ СТУПЊЕВА
1) Тако је краљ Језекија на чудесан начин избављен из ужасних окол-

ности у којима се налазио, те је Богу понудио жртве захвалнице, јер за-
иста ништа друго до божанска промисао није било то што је уништи-
ло већину његових непријатеља а остатак учинило тако престрашеним
да ће доживети исту судбину да су морали напустити Јерусалим. Ипак,
док он беше тако ревностан и жељан да ода дужно поштовање Богу, дого-
ди се да падне у озбиљну болест, толико да сви лекари очајаваху над њим
и изгубише веру у оздрављење, баш као и његови пријатељи; поред саме
ове болести, постојале су и веома жалосне околности које су растројавале
краља, а то беше размишљање како иза себе није оставио деце а био је на
прагу смрти, остављајући свој дом и власт без наследника од његовог вла-
ститог тела; тако је бивао узнемирен оваквим помислима, те је жалио се-
бе и молио Бога да му још неко време продужи битисање, и да не дозволи
да напусти овај живот пре но што постане отац. Бог се показао милосрд-
ним према њему, те је прихватио његову молитву, стога што очај у који га
је доводила помисао на смрт није потицао од тога што ће ускоро напусти-
ти погодности што их је уживао у свом краљевству, нити је Језекија мо-
лио да му се омогући дужи живот због њега самог, већ како би могао има-
ти синове који би после њега могли примити власт. И тако је Бог послао
пророка Исаију и заповедио му да обавести Језекију да ће у року од три
дана оздравити, те да ће поживети још петнаест година, током којих ће
такође и добити децу. Међутим, у то што је пророк рекао а Бог му запо-
ведио да пренесе, Језекија је тешко могао поверовати, једнако због боле-
сти под којом се налазио, а која је била веома тешка, али и због запањујуће
природе онога што му је речено; стога је он пожелео да му Исаија покаже
некакав знамен или чудо, како би могао поверовати у то што му је казао, и
био свестан да то потиче од Бога; јер у ствари које се налазе изван очеки-
вања, и које су веће од наших надања, може се веровати само преко дела
сличне природе. А када га Исаија упита какав би то знак желео да му буде
показан, краљ затражи да учини да Сунчева сенка, која је већ сишла де-
сет степеника [или ступњева] у његову кућу, буде поново враћена на исто
место138, и учини се каква је и пре била. А када се пророк помолио Богу да
укаже овај знамен краљу, овај заиста и виде оно што је желео, и потом бе-
ше ослобођен болести, па се одмах, потресен, попе у Храм, и тамо се поче
с најдубљим поштовањем клањати Богу и заветовати му се.
2) У ово се време догодило да је власт Асираца била оборена од стра-
не Медијаца, али ћу ове ствари обрадити касније. У међувремену је краљ
Вавилона, по имену Валадан, послао изасланике с поклонима Језекији,
затраживши да буде његов савезник и пријатељ. Тако је Језекије примио
ове изасланике љубазно и направио гозбу у њихову част, те им је пока-
зао своје ризнице и оружје, као и друго богатство које је поседовао, по-
највише у злату и драгом камењу, и дао им да понесу поклоне Валадану,
пославши их натраг у Вавилон. На ово је пророк Исаија дошао к њему и
упитао га одакле су доспели ови изасланици, на шта је Језекија одговорио
да су послани од вавилонског краља, а да им је он показао све што посе-
дује, да би погледом на богатства и спрему они могли наслутити о изо-
биљу у којем се налази краљ Јерусалима, и о томе могли обавестити свог
краља. Али му пророк приговори, рекавши: „Дакле, треба да знаш, да ће
после недугог времена све твоје благо бити однесено у Вавилон а твоје
ће потомство тамо бити учињено евнусима, изгубивши своју мушкост и
служећи вавилонском краљу; јер је Бог прорекао да ће се те ствари дого-
дити.“ На ове се речи Језекија растужи, и одговори да у њему самом нема
воље да таква пропаст задеси његов народ; па иако није могуће изменити
оно што је Бог одредио, он се поче молити да потраје мир, бар дотле док
он буде живео. Веросус такође помиње овог Валадана, краља Вавилона.
А што се тиче овог пророка Исаије, он је по признању свих људи био бо-
жански и прекрасан човек у казивању истине; а због уверености да ника-
да није пренео ништа што је било погрешно, он је записао сва своја про-
рочанства и оставио их иза себе сабране у књизи, како би се њихово ис-
пуњење могло просудити из будућих догађаја; а такође није овај пророк
то чинио сам, већ су и други, њих дванаесторица на броју, учинили исто.
И шта год се догодио с нама, било то добро или лоше, догодило се према
њиховим пророчанствима; али о сваком од њих говорићемо касније.
КАКО ЈЕ МАНАСИЈА ВЛАДАО ПОСЛЕ ЈЕЗЕКИЈА; И КАКО СЕ ЗА ВРЕ-
МЕ БОРАВКА У ЗАРОБЉЕНИШТВУ ОН ВРАТИО БОГУ И ПОВРАТИО
СВОЈЕ КРАЉЕВСТВО И ОСТАВИО ГА СВОМ СИНУ АМОНУ
1) Након што је краљ Језекија проживео и горепоменуто поклоњено

време, провевши га при том у потпуном миру, он премину, навршивши
педесет четири године живота, од којих је владао двадесет девет. Али када
је његов син Манасија, чија се мајка звала Евсива, и била из самог Јеруса-
лима, преузео краљевство, он се отпадио од владања свог оца и предао се
потпуно супротном начину живота, те се у својим поступцима показао у
сваком погледу крајње изопачен, не пропуштајући ниједну могућност да
открије своју безбожност, спремно опонашајући прекршаје Израелићана,
због чијег су живљења противног вољи Божијој ови били уништени; он је,
наиме, био тако дрзак да оскрнави храм Божији, као и град и целу земљу,
будући да је, полазећи од презирања Бога, варварски побио све правичне
људе који су постојали међу Јеврејима; није штедео ни пророке, будући да
би сваког дана убијао неке од њих, све док Јерусалим није био преплављен
њиховом крвљу. Бог се разбеснео над оваквим поступањем, те је послао
пророке краљу и народу, преко којих је запретио да ће их снаћи иста она
пропаст која је већ задесила њихову браћу Израелићане због сличног
вређања Бога. Али људи нису веровали речима пророка, чијим су уважа-
вањем могли побрати корист и избећи таква страдања; па ипак ће они ус-
коро збиља сазнати колико су речи пророкâ биле истините.
2) Како су они остајали при истом начину живљења, Бог подигну у рат
против њих краља Вавилона и Халдеје, који посла војску на Јудеју, и чита-
ву је опустоши, а уз помоћ издајника његови људи ухватише и Манасију,
те краљ нареди да овога доведу како би му могао досудити казну каква
му се свиди. Али када је Манасија увидео у каквим се бедним околности-
ма нашао, процењујући да је управо он узрок свеколике несреће, он ста-
де преклињати Бога да учини његове непријатеље човечним и милосрд-
ним. А Бог је заиста чуо ову молитву, те га и удостојио онога за шта је мо-
лио. Тако је краљ Вавилона пустио Манасију на слободу, и овај је избегао
опасности у којој се нашао; а када се вратио у Јерусалим, он се поче труди-
ти, колико је то било могућно, да избаци из сећања своје претходне грехе
против Бога, за које се сада покајао, те да се преда веома побожном жи-
воту. Он поново освети Храм, и очисти град, те се цели остатак својих да-
на није посвећивао ничем другом до трагању за начинима на које би уз-
вратио Богу за своје ослобођење, и сачувао Његову наклоност током чи-
тавог преосталог живота. Такође је упућивао и народ да чини исто, јер је
у веома скором искуству имао пропаст до које је доспео владајући се су-
протно. Поред тога, поново је изградио олтар и почео нудити законите
жртве, онакве какве је Мојсије заповедио. Па када је тако на прави начин
васпоставио све што се тицало истинског богоштовања, побринуо се за
безбедност Јерусалима; не само да је са великом марљивошћу поправио
старе градске зидине, већ је и додао нови зид староме. Такође је и поди-
гао веома високе куле, и ојачао у сваком погледу, па и у опскрби намир-
ницама које су им недостајале, места испред града у којима се налазила
војна посада,. И заиста, након што је променио свој негдашњи начин жи-
вљења, он је убудуће тако водио живот да је од часа повратка искреној
побожности био од свих сматран као срећан човек, и као узор за опона-
шање. Када је тако проживео шездесет седам година, напусти је овај свет
у којем је владао педесет пет година, и био сахрањен у сопственом врту;
а краљевство је прешло његовом сину Амону, чија се мајка звала Месуле-
мета, из града Јотеве.
КАКО ЈЕ АМОН ВЛАДАО УМЕСТО МАНАСИЈЕ, А ПОСЛЕ ЊЕГА ЈО-
СИЈА, КОЈИ ЈЕ БИО ЈЕДНАКО ПРАВИЧАН И ПОБОЖАН; ТАКОЂЕ И
О ПРОРОЧИЦИ ОЛДИ
1) Амон је, међутим, опонашао она дела свог оца што их је овај охо-
ло изводио у својој младости; због тога је против њега створена завера
од стране његових властитих слугу, те га ови и убише у његовој кући, ка-
да је имао двадесет пет година, од којих је владао две. Али је народ ипак
казнио те људе који су убили Амона, сахранивши га потом уз његовог оца
и предавши краљевство његовом сину Јосији, који је имао свега осам го-
дина. Његова мајка је потицала из града Воската, а име јој је била Једида.
Јосија је био човек најодличније нарави и природно обдарен врлинама, и
следио је поступке краља Давида као узор и закон по којем је управљао
своје понашање током читавог живота. Већ са дванаест година је дао до-
каз свог истинског верског и праведничког понашања; јер је привео љу-
де трезвеном начину живљења, молећи их да напусте представе које су
имали о својим идолима, стога што ови и нису никакви богови, те да се
предају обожавању јединог истинитог Господа. И понављајући богоугод-
не поступке својих предака, он је смотрено исправио све оно што су ови
лоше учинили, као да је много старији но што јесте, и као неко ко је у из-
обиљу кадар да разумева оно што је долично урадити; а оно што је нала-
зио да су преци добро учинили, он је здушно примењивао, и то широм
целе земље, и трудио се да исто опонаша. Овако је поступао следећи муд-
рост и виспреност своје сопствене природе, и усаглашавајући се са саве-
том и упутствима старијих; јер је управо захваљујући чврстом држању
онога што је законито, као и верничком односу према обожавању Госпо-
да, његова владавина била тако успешна. А овај се успех и догађао стога
што се прекршаји претходних краљева више нису могли уочити, јер су с
њиме као краљем сасвим ишчезли; јер је Јосија пролазио целим градом, а
затим и целом земљом, и секао гајеве који беху посвећени туђим божан-
ствима, и рушио њихове олтаре. Па ако је постојао и један дар што су га
овима посветили његови преци, он их је проглашавао срамотним и оба-
рао их. На овај је начин враћао људе исправном сагледавању, и величању
Бога. Такође је уредно обављао уобичајена жртвовања и на олтару при-
носио жртве паљенице. Штавише, наименовао је судове и надгледнике,
који су могли пратити све оно што сваком посебно припада, те су се тако
увек и изнад свега морали равнати према правди, коју су спроводили на
исти онај начин на који су бринули о властитој души. Осим тога, послао
је гласнике широм земље, и од оних који би били вољни тражио да доне-
су злато и сребро за обнову Храма, и то сваком према његовим властитим
склоностима и могућностима. А када је новац донет, он је поставио Ма-
сају за управника града, Сафана за писара и Јоава за летописца, док је пр-
восвештеник постао Хелкија, који је уједно био старатељ над пословима
Храма и над свим оним порезима који су овоме припадали. А овај није ни
најмање оклевао, нити је допустио да посао и најмање трпи, већ је при-
премио архитекте и све оно што је неопходно за такве поправке, и прио-
нуо на рад. Тако је Храм обновљен на најбољи начин, и постао јавним до-
казом краљеве побожности.
2) Осамнаесте године своје владавине он је првосвештенику Хелкији
наредио да од вишка новца купи пехаре, тањире и бочице за прислужи-
вање у Храму, те да поред тога буде узето свеколико злато и сребро које
се налази у ризници и од њега такође направе пехари и слични сасуди.
Али док је првосвештеник износио злато, наишао је на свете књиге Мој-
сијеве које су биле положене у Храму, па након што их је изнео он их пре-
даде писару Сафану који, прочитавши их, отиде до краља и обавести га
да је довршено све што је наредио да буде учињено. Истом је приликом,
међутим, и поново прочитао књиге, но овог пута пред краљем који, слу-
шајући их с растућом потресеношћу, напослетку поче дерати своје хаљи-
не, па позва првосвештеника Хелкију, уз писара Сафана још и неке друге
своје најзначајније пријатеље, те их све посла пророчици Олди, жени Са-
лумовој (који је, иначе, био човек великог достојанстава и потицао из уг-
ледне породице) са жељом да јој пренесу молбу да умилостиви Бога и уз-
настоји да га учини наклоњеним према њима; наиме, краљ је препознао
оправдани разлог за страх да ће, због кршења Мојсијевих закона од стра-
не њихових предака, његов нараштај бити у опасности од општег робо-
вања и протеривања из сопствене земље, при чему ће им недостајати баш
свега што им је за живот неопходно, те да ће на тај начин бедно окончати
своје дане. Када је пророчица чула овакве речи од гласникâ што их је к њој
послао Јосија, она им наложи да се врате краљу и кажу му да је Бог већ до-
нео одлуку о њима, према којој ће уништити народ и истерати га из њего-
ве земље, и на тај их начин лишити све среће коју тренутно уживају; а то
је одлука коју више нико од њих и никаквим молитвама не може измени-
ти, будући да је установљена њиховим кршењем закона и одбијањем по-
кајања тако дуго времена током којег су их пророци преклињали да се по-
праве, навештавајући им каква ће казна проистећи из њихових безбож-
них поступака. Ту ће претњу Бог сада неумољиво извршити над њима, ка-
ко би се могли уверити да је Он истински Бог, и да их није изневерио ни у
чему од онога што је објавио преко својих пророка; па ипак, будући да је
Јосија праведан човек, Бог ће тренутно одложити ову пропаст, али ће на-
кон његове смрти послати на народ све оне патње које им је наменио.
3) Тако се ови гласници вратише и пренеше краљу оно што је Олда
пророковала; на то он посвуда разасла људе са наредбом да се сви свеш-
теници и Левити окупе у Јерусалиму, без обзира на старост. А када се ови
сакупише, он име пре свега прочита свете књиге, након чега се усправи
усред народа, и под заклетвом их обавеза да с њим као владаром направе
споразум према којем ће се држати закона Мојсијевих и ревносно пош-
товати Бога. Сви окупљени одмах дадоше свој пристанак, и прихватише
све оно што им је краљ препоручио. Тако одмах принеше жртве на наји-
справнији начин, молећи Бога да буде благ и милостив према њима. Краљ
је надаље заповедио првосвештенику да одмах буде избачен било који са-
суд посвећен идолима или туђим божанствима, уколико је такав у Храму
остао. Па када се накупи велики број таквих сасуда, он их сажеже и расу
пепео, те поби све оне свештенике тих идола који нису припадали потом-
ству Ароновом.
4) Након што је тако урадио у Јерусалиму, он пође по земљи и до краја
разори све оне грађевине што их је подизао краљ Јеровоам у част туђим
божанствима, а такође и спали кости лажних пророка на оном олтару што
га је Јеровоам првог подигао, у време када је пророк Јадон дошао к Јеро-
воаму, док је овај приносио жртве, и пред целим народом пророковао шта
ће се догодити, то јест да ће један човек из породице Давидове, по имену
Јосија, урадити управо оно што смо овде поменули. И тако се догодило да
су се та предвиђања обистинила после три стотине шездесет једне године.
5) Након свега овога Јосија такође пође и до оних Изралићана који су
избегли заробљавање и ропство под Асирцима, и наговори их да одуста-
ну од својих безбожних поступака, те да напусте одавање почасти туђим
божанствима и посвете се исправном обожавању њиховог властитог Све-
могућег Бога, чврсто се предавши Његовој милости. Такође је претражио
куће, села и градове, сумњајући да је неко потајно задржао каквог идола;
поврх свега, уклонио је сунчана кола која беху постављена у краљевској
палати139, а која су направили његови преци, као и ма који други пред-
мет што су га они обожавали као божанство. И када је тако очистио це-
лу земљу, позвао је народ у Јерусалим и тамо прославио празник бесквас-
ног хлеба, као и онај који је назван Пасхом. Такође је народу за Пасхал-
не жртве дао тридесет хиљада јарића и јагањаца, као и три хиљаде волова
за жртве паљенице. Главни међу свештеницима такође су за Пасху међу
свештеницима поделили две хиљаде шест стотина јагањаца, а најуглед-
нији Левити су међу саплеменицима поделили пет хиљада јагањаца и пет
стотина волова, помоћу којих се стигло до великог обиља принесених жр-
тава; а сва ова жртвовања изведена су према Мојсијевим законима, док је
сваки свештеник објашњавао о чему је реч и прислуживао жртвовањима
која су нудили за људе из народа. И заиста, још од времена пророка Саму-
ила није било празника прослављеног на сличан начин, а обилатост жрта-
ва била је додатно искушење да све ствари буду изведене према законима,
и у складу са обичајима њихових предака. Па пошто је након овога Јосија
поживео не само у миру, већ и са великим угледом и богатством међу љу-
дима, завршио је живот на начин који ћемо описати.
КАКО СЕ ЈОСИЈА БОРИО ПРОТИВ НЕХАОНА, ТЕ БИО РАЊЕН И НЕ-
ДУГО ПОТОМ ПРЕМИНУО; И КАКО ЈЕ НЕХАОН УХВАТИО ЈОАХАЗА,
КОЈИ ЈЕ БИО ПРОГЛАШЕН КРАЉЕМ У ЕГИПТУ, И УРУЧИО КРАЉЕВ-
СТВО ЈОАКИМУ; ТЕ [НАПОСЛЕТКУ] О ЈЕРЕМИЈИ И ЈЕЗЕКИЉУ
1) Нехаон, краљ Египта, подигао је војску и прегазио реку Еуфрат ка-

ко би се борио против Међана и Вавилонаца који су срушили асирску
власт140, јер је желео да прошири краљевство над Азијом. Када је стигао
у град Мендес, који је припадао краљевству Јосијином, овај је са собом
довео војску како би Египћане спречио да пролазе његовом властитом
земљом у походу против Међана. Нехаон је, међутим, послао гласника Јо-
сији, с умирујућом поруком да он не води ратни поход против њега, већ
да само жури преко Еуфрата, те је од краља Јерусалима тражио да га не
изазива на борбу тиме што спречава његово наступање до места до којег
је одлучио да стигне. Али Јосија није уважио овај Нехаонов савет, већ је
поставио своју војску у положај који Египћанима није допуштао намера-
вано наступање. Претпостављам да је судбина та која га је нагнала на ова-
кав поступак, како би могла искористити прилику против њега; јер, чим
је он поставио војску у борбени положај141, и изјахао у својим колима ка-
ко би прошао од једног до другог крила постројене војске, један Египћа-
нин одапе стрелу на њега, и тиме оконча његову ревност да се бори; јер,
бивајући озбиљно рањен, Јосија нареди да се огласи повлачење његове
војске, те се врати у Јерусалим, где убрзо и премину од задобијене ране.
Био је достојно сахрањен у гробници својих предака, у доби од тридесет
девет година, од којих је владао тридесет једну. Читав га је народ дубоко
ожалио, провевши много дана у нарицању и оплакивању; пророк Јере-
мија је саставио једну тужбалицу у којој га је ожалио, а која је остала све
до данас. Штавише, овај је пророк унапред објавио пропаст која ће снаћи
овај град. Такође је иза себе у списима оставио опис уништења нашег на-
рода које се догодило касније, у нашим данима, као и заузеће Вавилона.
Али он није био једини пророк који је народу унапред изнео ова пред-
сказања, јер је то исто учинио и Језекиљ, који је био прва особа која је за-
писала, и оставила иза себе, две књиге које се баве овим догађајима. Ова
двојица пророка су по рођењу били свештеници, али је од њих само Јере-
мија пребивао у Јерусалиму почев од тринаесте године власти Јосијине,
све док град и Храм нису потпуно уништени. Али, оно што се тиче овог
пророка приповедаћемо на прикладном месту.
2) После Јосијине смрти, коју смо већ поменули, краљевство је пре-
узео његов син Јоахаз, који је тада имао двадесет три године. Владао је у
Јерусалиму, а његова се мајка звала Амутала, и потицала је из Ливне. Он
је био безбожан човек и водио је нечист живот; али када се краљ Египта
вратио из битке, послао је по Јоахаза у град Емат који припада Сирији; а
када је овај дошао, Нехаон га је бацио у окове а краљевство предао њего-
вом брату по оцу, чије је име било Елијаким, али га је Нехаон променио у
Јоаким, те је оглобио земљу са стотину таланата сребра и једним талантом
злата, плаћаним као годишњи данак; Јехоаза је Нехаон, пак, повео у Еги-
пат где је и умро, након што је владао три месеца и десет дана. Јоакимо-
ва мајка звала се Завуда, из потицала је из града Руме. Био је човек зле на-
рави, увек спреман да другима наноси несреће; нити је био побожног др-
жања према Господу, нити је имао добронамерности према људима.
КАКО ЈЕ НАВУКОДОНОСОР, НАКОН ШТО ЈЕ ПОБЕДИО КРАЉА
ЕГИПТА, ПОВЕО ПОХОД ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА, И УБИО ЈОАКИМА И НА
МЕСТО КРАЉА ДОВЕО ЊЕГОВОГ СИНА ЈОАХИНА.
1) Четврте године владавине Јоакимове, човек по имену Навукодоно-

сор преузео је власт у Вавилону, и одмах са великом војском пошао у град
Каркемиш, који се налази на Еуфрату, решен да се бори против Нехаона,
краља Египта, под којим се тада налазила Сирија. А када је Нехаон схва-
тио намеру вавилонског краља, и да је овај поход покренут против ње-
га, он није потценио овај покушај, већ је са бројним људством похитао до
Еуфрата како би се одбранио од Навукодоносора; тако су заметнули бит-
ку у којој је Нехаон поражен, и изгубио је много десетина хиљада војни-
ка. То је краљу Вавилона омогућило да пређе Еуфрат и заузме целу Си-
рију, све до Пелузијума, изузев Јудеје. Али у време када је Навукодоносор
већ навршио четврту годину владавине, која је била осма година Јоаки-
мовог владања над Јеврејима, он је од овога затражио плаћање данка, зап-
ретивши му да ће у случају одбијања против њега повести рат. Јоаким се
уплашио ове претње, те је мир купио новцем, и потом плаћао затражени
данак наредне три године.
2) Међутим, треће године, чувши да је краљ Вавилона покренуо поход
против Египћана, Јоаким одби да плати данак, али је у својој нади у одр-
живост такве одлуке остао разочаран, будући да се Египћани нису усуди-
ли да тада уђу у битку. А пророк Јеремија је дословно свакога дана прори-
цао колико узалудно они полажу наде у Египат, и како ће град бити раз-
рушен Навукодоносоровом силом, а краљ Јоаким ће му се покорити. Али
све што је он говорио није било ни од какве користи, будући да не беше
никога ко би овоме избегао: јер се и народ и управитељи нису обазирали
на оно што су од њега чули. Баш напротив, бивајући незадовољни оним
што је говорио, као да је овај пророк био краљев злослутник, они Јере-
мију оптужише, и доведоше га пред суд тражећи против њега пресуду
да је крив, као и одговарајући казну. Читав народ даде свој пристанак за
овакву осуду, али старешине ово ипак одбише, већ пророка послаше из
суда у затвор наговоривши и остале да Јеремији не наносе другу штету;
јер рекоше да он није једина особа која је прорекла шта ће задесити град,
већ да је и Миса указивао на исти исход, а такође и многи други, при чему
ниједан од њих није трпео никакву казну под њиховим краљевима, већ им
је указивано поштовање као пророцима Божијим. Тако су они ублажили
народ овим речима и ослободили Јеремију казне на коју је био осуђен. Но
будући да је овај пророк записао сва своја пророчанства, он је, у време ка-
да је народ постио и окупио се у Храму деветог месеца пете године вла-
давине Јоакимове, прочитао књигу коју је саставио од предвиђања оно-
га што ће задесити како град, тако и Храм и сâм народ. А када су управи-
тељи града чули ово, они му одузеше књигу и наложише да се он и његов
писар Варух удаље, да не би били откривени, али књиге задржаше и од-
неше их до краља, који нареди свом писару да их, у присуству пријатеља,
узме и наглас прочита. Но када је краљ чуо шта књига садржи, он је иски-
да и баци у ватру где ова изгоре, а такође и нареди да се пронађу и к њему
доведу Јеремија и Варух, како би могли бити кажњени. Ипак, ови су успе-
ли измаћи опасности.
3) Недуго потом, међутим, краљ Вавилона је повео поход против Јо-
акима, који га је примио у град због страха од пророкових предвиђања,
надајући се да му се тако неће догодити ништа рђаво, будући да нити је
затворио градске капије, нити се борио против Вавилонаца; па ипак, ка-
да је Навукодоносор ушао у град није се држао договореног споразума,
већ је побио све који беху у цвету младости, као и све великодостојни-
ке, укључујући и краља Јоакима, кога је бацио са зидина, не дозволивши
никакву сахрану. За новог краља земље и града поставио је његовог сина
Јоахина, а такође је преостале виђеније људе, њих око три хиљаде, повео
у прогонство у Вавилон; међу овима се налазио и пророк Језекиљ, који је
тада био сасвим млад. Овакав је био крај краља Јоакима, када је имао три-
десет шест година, од којих је владао једанаест. Краљевство је наследио
Јоахин, чија се мајка звала Нехушта, рођена у Јерусалиму. Он је владао
три месеца и десет дана.
КАКО ЈЕ КРАЉ ВАВИЛОНА ЗАЖАЛИО ШТО ЈЕ ПОСТАВИО ЈОАХИ-
НА ЗА КРАЉА, ТЕ ГА ЈЕ ПРОГНАО У ВАВИЛОН И КРАЉЕВСТВО
ПРЕДАО СЕДЕКИЈИ, КОЈИ НИЈЕ ПОСЛУШАО ОНО ШТО СУ ПРЕД-
ВИЂАЛИ ЈЕРЕМИЈА И ЈЕЗЕКИЉ, ВЕЋ СЕ ПРИДРУЖИО ЕГИПЋА-
НИМА, КОЈИ СУ ПО ДОЛАСКУ У ЈУДЕЈУ ПОРАЖЕНИ ОД СТРАНЕ
КРАЉА ВАВИЛОНА; ТАКОЂЕ И О ТОМЕ ШТО СЕ ДОГОДИЛО СА ЈЕ-
РЕМИЈОМ
1) Ускоро је, међутим, стрепња обузела краља Вавилона, који је предао

краљевство Јоахину, да се у овом неће развити злопамћење због убиства
оца, те да ће стога подићи земљу у побуну. Стога је краљ Вавилона поно-
во послао војску и опколио Јоахина у Јерусалиму; али будући да овај бе-
ше благе и правичне нарави, и није желео да због њега буде угрожен град,
он сабра све своје рођаке, укључујући и мајку, те се предаде заповедници-
ма послатим од стране краља Вавилона, и прихвати њихову заклетву да
се никаква штета неће догодити ни тим таоцима, а ни граду; али се овај
договор није одржао ни једну годину, будући да га краљ Вавилона није
даље поштовао већ је наложио својим војним заповедницима да заробе
све који су живели у граду, а најпре младеж и занатлије, и доведу их спу-
тане к њему. Њихов број износио је десет хиљада осам стотина тридесет
двоје, заједно са Јоахином и његовим пријатељима. А када су му ови до-
ведени, он их је задржао у заточеништву, а на место владара поставио
Јоахиновог ујака Седекију, који се заветовао да ће безусловно бдети над
краљевством у име Вавилона, те да неће уносити никакве новине, нити ће
склапати било какав пријатељски савез са Египћанима.
2) Седекија је имао двадесет једну годину када је преузео власт, а нека-
дашњи краљ Јоаким био му је брат по мајци. Био је то млад човек који је
презирао правду и своје дужности, и био окружен изопаченим младићи-
ма његових година, а њиховим пороцима придружио се и народ који је
чинио свакојаке неправедне и охоле ствари, само уколико су доносиле уг-
одности. Због овога је пророк Јеремија често долазио до њега и протесто-
вао, настојећи да га убеди у напуштање таквих безбожних и незаконитих
поступака, те да поведе рачуна о ономе што је исправно, не поклањајући
пажњу речима повереника (међу којима беше злих људи), нити веру лаж-
ним пророцима који су га обмањивали говорећи да краљ Вавилона ви-
ше неће ратовати против њих, као и да ће Египћани повести рат против
Вавилона у којем ће победити — јер све то није било истина, и догађаји
се неће показати таквим какве су очекивали ови тобожњи пророци. Што
се тиче самог Седекије, он је веровао у истинитост сваке Јеремијине ре-
чи, верујући, такође, и да је то што овај говори за његово добро; али та-
да су га на неповерење сколили пријатељи, и одвратили од оног што је Је-
ремија саветовао, те га обавезали да учини оно што је њима одговарало.
Такође је и Језекиљ у Вавилону предсказао каква ће пропаст задесити на-
род, а краљ је послао по извештаје о овим пророчанствима, те су тако они
стигли и до Јерусалима. Али Седекија није поверовао пророчанствима Је-
ремије и Језекиља, и то из следећег разлога: испоставило се, наиме, да су
обојица пророка била сагласна у погледу онога што ће се догодити, то јест
да ће град бити заузет а Седекија заробљен; али је Језекиљ тврдио да Се-
декија неће видети Вавилон, док је Јеремија прорицао да ће га краљ Вави-
лона повести тамо у оковима.
3) Седекија је био обавезан да одржава уговор о осмогодишњој уза-
јамној помоћи с Вавилонцима, али је он овај уговор прекршио и окренуо
се Египћанима, у нади да ће уз њихову помоћ савладати Вавилонце. Ка-
да је вавилонски краљ сазнао за ово, повео је рат против Седекије, те оп-
устошио његову земљу и заузео све утврђене градове, напослетку поста-
вивши опсаду и око Јерусалима. Али када је краљ Египта чуо у каквим
се околностима налази његов савезник Седекија, он сакупи велику војс-
ку и стиже до Јудеје, у намери да прекине опсаду Јерусалима; због тога је
краљ Вавилона морао напустити Јерусалим и пресрести Египћане, те се
између њих заметну битка у којој Египћани беху поражени и нагнани у
бекство, а Вавилонци су их гонили све док их сасвим не истераше из Си-
рије. За то време, чим је краљ Вавилона напустио Јерусалим, лажни про-
роци обмануше Седекију рекавши му да краљ Вавилона више неће води-
ти рат против његовог народа, нити ће их иселити из њихове земље у Ва-
вилон; такође рекоше и да ће се они који већ беху у заробљеништву вра-
тити, са свим оним сасудима из Храма што их је краљ Вавилона отео. Али
се у часу њиховог наговарања пред краљем појави и Јеремија, навешта-
вајући оно што је противречило њиховим предвиђањима и што ће се по-
казати истинитим, то јест да они зло чине тиме што варају краља; тврдио
је да им Египћани неће бити ни од какве користи, већ да ће краљ Вавило-
на обновити рат против Јерусалима, и поново га опколити, сатревши љу-
де глађу, а оне који преостану потерати у ропство, одневши све што имају
као плен, укључујући и све што се од вредности налази у Храму; штави-
ше, Јеремија рече да ће краљ Вавилона потом запалити храм и разорити
град, те да ће прогнаници служити њега и његово потомство седамдесет
година; па додаде и то да ће тек Персијанци и Медијци напокон оконча-
ти јеврејско сужањство, и срушити Вавилонце; „а тада ћемо ми бити от-
пуштени, и вратити се у ову земљу, поново изградити Храм и обновити
Јерусалим.“ Након што је Јеремија ово изговорио, већи део људи му је по-
веровао; али су управитељи града, и они који по нарави беху изопачени,
омаловажили његове речи, као говор некога ко се налази у умном рас-
тројству. Стога се Јеремија одлучи да пође до свог завичајног места, по
имену Анатот, а које се налазило двадесет фурлонга удаљено од Јерусали-
ма; па када се већ нађе на путу, пресрете га један од управитеља који га са-
лете и без основе оптужи да одлази као бегунац и пребеглица к Вавилон-
цима; на то Јеремија одврати како га лажно оптужује, будући да он само
одлази својој властитој земљи. Његовим се речима, међутим, није пове-
ровало, и он поново би ухваћен и предат управитељима који га овог пу-
та осудише, због чега је морао поднети сваковрсна мучења и насиља, као
неко ко заслужује да буде најсуровије кажњен. У таквим се условима на-
лазио неко време, подносећи описану патњу на коју је неправично осуђен
злонамерношћу непријатеља.
4) Девете године владавине Седекијине, десетог дана десетог месеца,
краљ Вавилона пође у други поход против Јерусалима, пред којим остаде
осамнаест месеци, држећи га под опсадом са крајњом преданошћу. На оп-
сађени живаљ Јерусалима тако падоше две највеће несреће, глад и кужна
зараза, учинивши страховито пустошење међу њима. А пророк Јеремија,
иако се налазио у затвору, није мировао, већ је вапио и на сав глас опо-
мињао, молећи народ да отвори капије и пусти унутра краља Вавилона,
јер ће бити поштеђени, заједно са целим својим породицама, уколико та-
ко учине; али уколико га не послушају, биће уништени, додајући и да уко-
лико и неко остане у граду засигурно ће пострадати на било који начин:
или ће га докрајчити глад, или ће погинути од непријатељског мача; али
да ће они који одбегну непријатељу избећи смрт. Али не беше управитеља
који би му поверовао, чак иако су се налазили усред најболнијих недаћа;
већ они бесно дођоше до Седекије и разгневљени обавестише краља шта
је Јеремија саветовао, те га оптужише назвавши пророка лудом која их
обесхрабрује, а подсећањем на јаде слаби ревност народа који би у супро-
тном био спреман да се изложи опасностима за краља и за земљу — док
их Јеремија, напротив, позива да пребегавају непријатељу, говорећи им да
ће град засигурно бити заузет и до темеља сравњен.
5) Али сам краљ није уопште био раздражен Јеремијиним речима, бу-
дући да му је нарав била блага и правична; ипак, да се не би упуштао
у спорење са управитељима у такво невреме, супротстављајући им се у
ономе што су наумили, он им препусти да учине с пророком што им је
воља; на шта они, добивши такву дозволу, сместа пођоше у затвор и из-
вукоше Јеремију, те га уз помоћ ужета спустише у јаму пуну глиба, оста-
вљајући га да се у њој удави. Али се тамо нађе један од краљевих слугу,
пореклом Етиопљанин, који је уважавао пророка, и који пренесе краљу у
каквом се стању налази пророк, рекавши да су његови пријатељи и пове-
реници учинили злочин бацивши пророка у блато, наумивши тако да га
снађе смрт страшнија но што беше умирање у оковима. Када краљ чу ово,
он зажали што је препустио пророка управитељима, и наложи Етиопља-
нину да узме тридесеторицу људи из краљеве страже, те да понесу ужад и
све друго што је потребно за пророково избављење, те да га сместа изву-
ку из јаме. Етиопљанин тако и учини, те с одабраним људима избави про-
рока из јаме, и врати га пређашњим условима у затвору.
6) Али када је краљ тајно послао по пророка, испитујући га шта му
овај има од Бога рећи а што може бити примерено тренутним околности-
ма, Јеремија је одговорио да има понешто да каже, али при том додаде да
му се неће веровати, нити ће, уколико буде нешто посаветовао, бити пос-
лушан. „Јер“, рече он краљу, „твоји су пријатељи решили да ме униште,
као да сам ја крив за какву злонамерност; а где су сада они људи који су
нас обманули рекавши да краљ Вавилона више неће доћи и борити се
против нас? А ја се сада бојим да говорим истину, да ме они не би осуди-
ли на смрт.“ Но када се краљ закле да нити ће га он сам осудити, нити ће
га изручити управитељима да то учине, Јеремија се охрабри од тог увера-
вања, и даде краљу следећи, најважнији савет: да изручи град Вавилон-
цима. И рече да му је Бог наложио да тако пророкује, јер краљ тако мора
учинити уколико жели да буде спасен и избегне опасности у којој се на-
лази, те да у том случају нити ће Храм бити спаљен, нити ће зидови бити
до темеља срушени; али уколико краљ ово не послуша, постаће узроком
свих оних јада који ће се сручити на становништво, али и оне пропасти
која ће задесити његову властиту породицу. Када краљ чу ово, он одгово-
ри да ће радо учинити то на шта га пророк наговара и што тврди да је у
његову корист, али да се плаши оних његових земљака који су већ пали у
руке Вавилонаца, да га неће они оптужити код вавилонског краља, који
ће га због тога казнити. Али га пророк охрабри, рекавши да нема разлога
за такав страх од кажњавања, јер неће доживети никакву несрећу уколи-
ко их све заједно преда Вавилонцима, већ ће тако и он сам, и његове же-
не и деца, па и Храм опстати и даље у животу. И тако, када Јеремија ово
изговори, краљ га отпусти, наложивши му да никоме од грађана не одаје
то на шта су се одлучили, нити да ишта од тога пренесе иједном од упра-
витеља уколико они сазнају да је краљ послао по њега, и уколико га буду
испитивали шта је био разлог тог позива и шта је том приликом речено,
већ да се претвара да га је током разговора пророк једино молио да га ви-
ше не држи у оковима и затвору. И Јеремија им заиста тако рече, јер они
дођоше до пророка и затражише да и њима пренесе савет који је од њега
краљ тражио. И тиме сам завршио са приказом ових збивања са проро-
ком Јеремијом.
КАКО ЈЕ КРАЉ ВАВИЛОНА ЗАУЗЕО ЈЕРУСАЛИМ, ЗАПАЛИО ХРАМ
И ПРЕСЕЛИО НАРОД И СЕДЕКИЈУ У ВАВИЛОН. ТАКОЂЕ И О ТОМЕ
КО БЕХУ ОНИ КОЈИ СУ НАСЛЕЂИВАЛИ ЗВАЊЕ ПРВОСВЕШТЕНИ-
КА ПОД КРАЉЕВИМА
1) Краљ Вавилона био је веома одлучан и ревностан у опсади Јеру-

салима, те је подигао куле на великим земљаним насипима, и одатле
стрељањем терао оне који су стајали на зидинама; такође је направио ве-
лики број сличних насипа око читавог града, чија је висина била једнака
оној зидова. Ипак, они који су били под опсадом носили су се са њом ср-
чано и марљиво, јер нису били обесхрабрени нити глађу нити заразом,
већ беху бодрог ума у решености да продуже рат, па иако су јади и њих
притискали, ипак нису дозвољавали себи да буду препаднути било до-
мишљањима непријатеља, или њиховим ратним справама, већ су и сами
смишљали потпуно супротне направе, све док није изгледало да се чита-
ва борба између Вавилонаца и народа Јерусалима одвија у томе ко ће би-
ти оштроумнији и вештији; она прва страна је мислила да ће бити одви-
ше чврста за другу у својој решености да разори град; потоња је, пак, своје
наде у избављење полагала ни у шта друго до у истрајавање у таквим изу-
мима којима се успешно супротстављала противнику, како би тиме дока-
зали непријатељу да су му његове направе бескорисне. Тако је ова опсада
трајала осамнаест месеци, све док браниоци нису сатрвени глађу и стре-
лама што су их непријатељи бацали са својих кула.
2) Град је заузет деветог дана четвртог месеца, једанаесте године вла-
давине Седекијине. Они који су одржавали опсаду били су заправо најви-
ши војни заповедници Вавилонаца којима је Навукодоносор поверио тај
задатак, будући да је он сам боравио у граду Ривли. Имена ових заповед-
ника који су потчинили и опустошили Јерусалим, уколико ма ко жели да
их зна, била су: Нергал Сахезер, Самгар Нево, Равсарис, Сорсехим и Рав-
маг. И када је негде око поноћи заузет град, и непријатељски заповедници
ушли у Храм а Седекија схватио шта се догодило, он је узео своје жене и
децу, као и своје старешине и пријатеље, и са њима побегао из града кроз
утврђени ров, па кроз пустињу; а када су неки међу пребеглицама оба-
вестили у зору Вавилонце о овоме бекству, ови похиташе да гоне Седе-
кију, те га стигоше недалеко од Јерихона, и опколише га. Али они повере-
ници и старешине који су са Седекијом напустили град, када видеше не-
пријатеље у близини, овога оставише, и расуше се, неко једним, неко дру-
гим путем, али сви решени да само себе спасавају; тако непријатељ живог
ухвати Седекију у часу када су га осим неколицине сви напустили, зајед-
но са женама и децом, па га доведоше краљу. А када се појави пред Наву-
кодоносором, овај га поче називати злим вешцем, кршиоцем споразума
и оним ко је заборавио своје речи којима је вавилонском краљу обећао
да ће у његово име чувати земљу. Такође му приговори незахвалност, јер
премда је од њега примио краљевство уместо Јоахина коме је оно отето,
он је искористио добијену моћ против онога који му је ову уделио; „али“,
рече он, „велики Бог мрзи такво твоје понашање, и Он те је нама потчи-
нио“. Па када је изговорио ове речи, краљ заповеди да Седекијини сино-
ви и пријатељи буду убијени, а да се на њега и остатак заповедника будно
мотри; после тога он ископа очи Седекији, окова га и поведе у Вавилон.
А ове се ствари догодише онако како су му прорекли Јеремија и Језекиљ,
јер они рекоше да ће бити ухваћен и доведен пред краља Вавилона, и да
ће с њим говорити лицем у лице, и видети се очи у очи; и дотле је Јеремија
пророковао. Али је Седекија такође и ослепљен, и доведен у Вавилон, али
га није могао видети, управо према предвиђању Језекиљевом.
3) Оволико смо говорили како би довољно убедљиво могли показати
природу Божију онима који је не познају, јер је она разнолика и поступа на
много различитих начина, а да се при том сва збивања одвијају на пропи-
сан начин и у њима одговарајуће доба, те да се оно што је проречено заис-
та и мора догодити. Такође је било довољно показати незнање и безверје
људи, у часу када њима самима није дозвољено да предвиде ма шта у бу-
дућности, те су тако остављени без заштите и изложени недаћама, те им је
стога и немогуће да избегну искуство таквих предстојећих страдања.
4) На такав су начин, дакле, краљеви Давидовог рода довршавали своје
животе, њих тачно двадесет један, све до последњег, а све у свему владали
су пет стотина четрдесет година, шест месеци и десет дана; од којих је Са-
ул, који беше први краљ Јевреја, задржао власт двадесет година, иако није
припадао истом племену као остали.
5) После описаних догађаја краљ Вавилона је послао Невузарадана, гла-
вног заповедника своје војске, у Јерусалим, како би опљачкао Храм, а та-
кође је имао и наређење да запали како ово здање, тако и краљевску палату,
али и да цели град дословно сравни са земљом, и да потом целокупно ста-
новништво поведе у Вавилон. Сходно томе, он је дошао у Јерусалим једа-
наесте године владавине Седекијине, и похарао је Храм, одневши све сасу-
де Божије, једнако златне и сребрне, а поготову оне велике умиваонике што
их је Соломон посветио, као и бакарне стубове са капителима, са златним
плочама и свећњацима. А када је однео све из Храма, Невузарадан је запа-
лио ватру у тој светој кући и оставио је пожару првог дана петог месеца је-
данаесте године владавине Седекијине, а осамнаесте године власти Наву-
кодоносорове; такође је по наређењу запалио краљевску палату и порушио
град. Храм је, дакле, спаљен тачно четири стотине седамдесет година, шест
месеци и десет дана након што је подигнут. Било је то хиљаду шездесет две
године, шест месеци и десет дана након изласка из Египта, а након вели-
ког потопа је прошло хиљаду девет стотина педесет седам година шест ме-
сеци и десет дана. Од нараштаја Адамовог, пак, па до ове пропасти Храма,
прошло је три хиљаде пет стотина тринаест година, шест месеци и десет да-
на — ето колики је велики број година дотле проминуо; а шта се све током
свих тих година догађало, ми смо делимично приповедали. Дакле, војско-
вођа вавилонског краља је до темеља разорио град, и покренуо све стано-
вништво, заробивши и првосвештеника Серају и његовог првоподређеног
свештеника Сефанију, као и тројицу управитеља који су чували Храм, за-
тим и евнуха постављеног над наоружаним људством, и седморицу Седе-
кијиних пријатеља, затим и његовог писара и шездесет других старешина;
све њих је, заједно са сасудима опљачканим из Храма, Невузарадан водио
краљу у Ривлу, град у Сирији. Тамо је краљ Вавилона наредио да се одсеку
главе првосвештеника и управитеља, док је све остале заробљенике, као и
Седекију, сa собом повео у Вавилон. Такође је у оковима повео и свеште-
ника Јоседека, чијег је оца Серају, као што смо управо рекли, убио у Ривли.
6) А сада, будући да смо побројали след краљева, то јест ко они беху и
колико су владали, мислим да је неопходно записати и имена првосвеш-
теника, и ко они беху док су један другог наслеђивали у првосвештенич-
ком звању за време краљева. Први првосвештеник у Соломоновом Храму
био је Садок; после њега је част примио његов син Ахимас, а после њега
Азарија; његов син био је Јорам, а Јорамов Исус; после њега дошао је Ак-
сиорам, чији је син био Фидеј, а Фидејев Судеј; Судејев син звао се Јуел, а
његов син звао се Јотам, а његов Урија; Уријин син био је Нерија а Неријин
Одеј, чији се син звао Салум, а Салумов син био је Елкија, чији је син био
Азарија, а његов Сераја, чији је син био онај Јоседек који је одведен у за-
робљеништво у Вавилон. Сви они добијали су првосвештеничко звање
узастопним наслеђем преношеним са оца на сина.
7) Када је краљ стигао у Вавилон, задржао је Седекију у заточеништву
све до смрти овога, након чега га је сахранио уз величанствен погреб. Све
сасуде покрадене из јерусалимског храма посветио је својим властитим
боговима, а народ је преселио у Вавилон, али је свештенике ослободио
окова.
КАКО ЈЕ НАВУКОДОНОСОР ПОСТАВИО ГОДОЛИЈУ НАД ОНИМ
ЈЕВРЕЈИМА КОЈИ СУ ОСТАЛИ У ЈУДЕЈИ, АЛИ ЈЕ ОВОГ ГОДОЛИЈУ
НЕДУГО ПОТОМ УБИО ИШМАЕЛ; И КАКО ЈЕ ЈОАНАН, НАКОН
ШТО ЈЕ ИШМАЕЛ ОТЕРАН, СИШАО ДО ЕГИПТА НА ЧЕЛУ НАРОДА
КОЈЕГ ЈЕ НАВУКОДОНОСОР, ПОСЛЕ УСПЕШНОГ ПОХОДА ПРОТИВ
ЕГИПЋАНА, ЗАРОБИО И ОДВЕО У ВАВИЛОН
1) Војсковођа вавилонски, Невузарадан, након што је одвео јеврејски

народ у заробљеништво, оставио је у земљи само сиромашне и оне који
су успели одбећи, и поставио човека по имену Годолија, сина Ахикамо-
вог, особу из угледне породице, за његовог намесника над тим преоста-
лим Јеврејима; а овај Годолија био је човек благе и правичне нарави. Неву-
зарадан је такође заповедио људима да могу обрађивати земљу и плаћати
додељени данак краљу. Осим тога, извео је из затвора пророка Јеремију, и
покушао је да га наговори да пође с њим у Вавилон, јер ће тамо по краље-
вој наредби бити опскрбљен чиме год пожели; а уколико ипак одлучи да
остане, од њега је тражено да обавести Невузарадана где намерава да пре-
бива, како би исто могао пренети краљу. Али пророк није желео да пође с
њим, па ни да се настани ма где другде, већ рече да ће бити задовољан да
остане у својој опустошеној земљи, и међу јадним остацима њеног наро-
да. Када је војсковођа схватио Јеремијину намеру, наложио је Годолији да
се о Јеремији стара на сваки могућни начин, и да га обезбеди свиме што
овај буде пожелео. Па након што пророку даде скупоцене поклоне, он га
отпусти. Као што је и рекао, Јеремија се населио у једном од градова те
земље, који се звао Миспа; а од Невузарадана је само затражио да ослобо-
ди његовог ученика Варуха, сина Неријиног, човека из веома угледне по-
родице, и ванредно умешног у служењу језиком ове земље.
2) Након што је Невузарадан све ово учинио, он похита натраг у Вави-
лон. Али, тада се они који су одбегли за време опсаде Јерусалима, и који су
дотле остали расути широм земље, почеше одасвуд упућивати к Годолији
у Миспу, погнани вешћу да су Вавилонци отишли и преостале Јевреје ос-
тавили да на миру обрађују напуштену земљу. Управитељи који беху међу
њима звали су се Јоанан, син Каријајев, као и Јазанија и Сераја, и други
поред њих. Од краљевске породице остао је Ишмаел, један по природи
зао и препреден човек, који је за време опсаде Јерусалима побегао к Вали-
су, краљу Амонићана и тамо боравио све време борби; Годолија је уверио
све њих да, будући да су се ту затекли, остану с њим и не плаше се Вави-
лонаца, јер неће трпети никакве штете докле год буду мирно обрађивали
земљу. За ове речи им даде и завет, рекавши да ће имати њега за свог заш-
титника, те да ће у њему наћи оног који ће их одбранити уколико их снађе
ма каква невоља. Такође их је посаветовао да се настане у којем год да им
је драго граду, а да пошаљу своје људе који ће, заједно са његовим власти-
тим слугама, подићи њихове куће на старим темељима и потом се у њима
населити. Осим тога, унапред их је упозорио да припреме залихе, док још
траје сезона, жита, вина и уља, да би се имали чиме хранити током зиме.
Након што су овако с њиме разговарали, Годолија их отпусти, како би се
сваки од њих могао населити у оном делу земље који му се свиди.
3) Када се глас о оваквом Годолијином гостопримљивом ставу према
свима онима који су одбегли раширио по свим околним земљама, људи
се почеше окупљати под јединим условом да плаћају данак Вавилонци-
ма, те се земља поче поново насељавати. А када Јоанан и они који беху с
њим приметише богатство земље и људскост Годолијину, они га ванред-
но заволеше, због чега му открише да је Валис, краљ Амонићана, послао
Ишмаела да га уз помоћ издајника тајно убије, како би он сâм могао пре-
узети власт над Израелићанима, будући да припада краљевској породи-
ци. Али уз то додаше и да се Годолија може избавити из ове издајничке
уроте уколико им допусти да убију Ишмаела тако да нико за то не сазна,
јер су се бојали да ће, уколико се прочује да се они међусобно убијају, и
онај преостатак снага Израелићана бити исцрпен. Али им Годолија узвра-
ти да не верује у то што му говоре, те да не мисли да постоји икаква из-
дајничка урота од стране човека према коме се он тако добростиво опхо-
дио; ово стога што није вероватно да онај који се налази под таквом ос-
кудицом може бити толико злобив и незахвалан према свом добротвору;
ипак, Годолија додаде и то да када би пронашао неки пример зла у Ишма-
елу он овога не би спасао, те да када би заиста био издајнички нападнут са
ма чије стране он не би оклевао, већ би настојао, и то ревносно, да власти-
тим рукама такве издајнике уклони; но све су свему, рече, уколико заис-
та мора претпостављати да је њихово обавештење истинито, за њега са-
мог је боље да буде убијен, него да повреди човека који је к њему дошао по
уточиште након бекства, и који му је поверио сопствену безбедност, ста-
вивши се њему на располагање.
4) И тако Јоанан и управитељи који беху с њим, не успевши да убеде
Годолију, морадоше отићи. Али после тридесет дана догоди се да Ишмаел
поново дође Годолији у град Миспу, и са њим десеторица његових људи; и
док је Годолија за својим столом раскошно угошћавао Ишмаела и његове
пратиоце, дарујући им при том и поклоне, он остаде помућеног разбора
од пијанства, будући да се све време трудио да буде љубазан према гости-
ма; а када га Ишмаел виде у том стању, то јест да се до бесвести утопио у
свом пехару с пићем, те да је заспао, он се изненада подиже са својих десет
саучесника, и уби Годолију и све оне који беху с њиме на гозби. А након
што је уклонио њих, он крете по ноћи и поби све остале Јевреје који су се
налазили у граду, као и оне војнике што су их тамо оставили Вавилонци.
Али кад следећег дана осамдесеторица људи дођоше из унутрашњости са
поклонима за Годолију, не знајући, наравно, шта се догодило, Ишмаел их
опази те их позва до Годолијине куће, те када они дођоше он затвори вра-
та дворишта па и њих поби, бацивши њихова тела у извесну дубоку јаму,
како их каснији намерници не би могли видети; а од ове осамдесеторице
Ишмаел је поштедео оне који су га молили да их не убије све док му не из-
руче свако благо које су имали скривено у пољима, а које се састојало од
њиховог намештаја, одеће и жита. Са сличним је договором заробио и не-
ке од људи који су се налазили у Миспи, заједно са њиховим женама и де-
цом. А међу њима су се налазиле и кћери краља Седекије, што их је Не-
вузарадан оставио Годолији. А када је починио све ове злочине, Ишмаел
пође краљу Амонићана.
5) Али када су Јоанан и управитељи који беху с њим чули да је у Ми-
спи Ишмаел убио Годолију, нађоше се веома озлојеђени, те свако од њих
поведе своје наоружане људе, и сместа пођоше да се боре с Ишмаелом,
кога нађоше на извору у Хеврону. Они што их је Ишмаел заробио силно
се обрадоваше видевши Јоанана и управитеље, препознавши у њима по-
моћ, те тако одмах напустише оне који су их надзирали као заробљени-
ке, и пређоше Јоанану; но Ишмаел успе побећи, заједно са још осмори-
цом људи, до краља Амонићана, а Јоанан поведе оне што их је ослободио
из Ишмаелових руку, заједно са женама и децом и евнусима, те дођоше до
једног места по имену Мандра, где се задржаше целог дана. Намера им је
била да одатле продуже до Египта, јер су се бојали да их не побију Вави-
лонци уколико би се вратили у земљу, и то због гнева што је погубљен Го-
долија, човек кога су они поставили за намесника.
6) Будући да су се овако предомишљали о оном што је по њих најбоље,
Јоанан, син Каријајев, пође заједно са управитељима до пророка Јеремије,
и затражише да се помоли Богу стога што они беху сасвим у недоумици и
пометености око оног што морају учинити, и јер желе да им открије шта
да чине, при чему се заклеше да ће га послушати шта год да им наложи. А
када пророк пристаде да буде њихов посредник код Господа, догоди се да
му се након десет дана Бог и указа, рекавши како би требало да обавес-
ти Јоанана и остале управитеље, као и сав народ, да ће Он бити с њима на
путу у унутрашњост њихове земље, те да ће се старати о њима и неће до-
зволити да им науде било Вавилонци, било ко други кога се боје; али да
ће их напустити уколико се упуте у Египат, те да ће их због гнева у том
случају казнити истим оним казнама које су њихова браћа већ поднела.
Али, када је пророк обавестио Јоанана и народ о ономе што је Бог про-
рекао, ови не хтедоше поверовати у речи којима им Бог налаже да оста-
ну у земљи, већ измислише да је Јеремија тако рекао да би наградио Вару-
ха, свог властитог ученика, и тако своју жељу лажно представио као Бо-
жију, наговарајући их да остану ту где јесу како би их Вавилонци могли
уништити. И тако Јоанан и сав народ не послушаше савет Божији што га
је Он дао преко пророка, те се преселише у Египат, водећи са собом и Је-
ремију и Варуха.
7) А када се најзад тамо нађоше, Бог указа пророку да се краљ Вавило-
на спрема у поход против Египта, те му заповеди да предскаже људима да
ће Египат бити заузет, и да ће Навукодоносор неке од њих побити а друге
као заробљенике повести у Вавилон. И све се ово догоди како је било про-
речено: јер, пете године након уништења Јерусалима, и двадесет треће го-
дине владавине Навукодоносора, вавилонски краљ поведе поход против
Келесирије; а када њу заузе, он уђе у рат против Амонићана и Моавића-
на; па када и ове народе покори и учини својим поданицима, напослет-
ку нападе и Египат, с намером да га разори. Тако се и догоди, при чему је
Навукодоносор убио тадашњег краља Египта142 и на његово место поста-
вио другог, а оне Јевреје што их је тамо нашао заробљене повео са собом у
Вавилон. Такав је, дакле, био крај народа Јевреја, како је у записима стиг-
ло до нас, након што је два пута прешао преко Еуфрата; јер су народ де-
сет племена Асирци одвели из Самарије у данима краља Јосија; а након
тога је народ два племена, који је остао до заузећа Јерусалима од стране
Вавилонаца, био одведен од стране Навукодоносора, краља Вавилона и
Халдеје. Што се тиче Салманасера, он је иселио Израелићане из њихове
земље и сместио их тамо где је живео народ Хућана, који су раније при-
падали унутрашњем делу Персије и Медије, али су касније узели име Са-
марићана, прихвативши име земље у коју су доведени. Али краљ Вавило-
на, који је одвео два племена143, ниједан други народ није населио у њихо-
ву земљу, због чега су читава Јудеја и Јерусалим, баш као и Храм, остали
напуштени наредних седамдесет година. Читав временски период који је
прошао од заробљавања Израелићана па до одвођења два племена, изно-
си сто тридесет година, шест месеци и десет дана.
О ДАНИЈЕЛУ И ШТА МУ СЕ ДОГОДИЛО У ВАВИЛОНУ
1) Краљ Навукодоносор је узео к себи неку од деце најплеменитијег ро-

да, као и рођаке краља Седекије истог узраста, такве који су се истицали
по лепоти тела и привлачности лика, и предао их у руке старатеља како би
их ови васпитавали и однеговали. Такође је неке од њих учинио евнусима.
Исто је поступао и са другим покореним народима, од оних које је међу
њима одабрао у цвету њихове младости, омогућивши им да обедују за ње-
говим столом и да буду поучавани знањима Халдејаца у установама ње-
гове земље; и тако су се ови обучавали све док не би стигли до задовоља-
вајуће мудрости у оној области знања за коју су унапред били намење-
ни. Међу оваквима се налазило и четворо дечака из Седекијине породи-
це, најодличнијих својстава и нарави, од којих се један звао Данило, други
Ананија, трећи Мисаило, а четврти Азарија, али је краљ Вавилона проме-
нио њихова имена, наредивши им да надаље морају користити друга. Тако
је Данило назван Валтазаром, Ананија је постао Седрах, Мисаило је наз-
ван Мисахом, а Азарија Авденагом. Ову четворицу је краљ веома ценио и
постојано волео, због племенитости њихове нарави и склоности ка учењу,
као и преданости коју су показивали у питањима мудрости.
2) Догодило се, међутим, да су Данило и његови рођаци одлучили да
се подвргну строгом начину исхране, те да се уздрже од оне хране која је
долазила са краљевог стола, у потпуности забранивши себи да једу храну
добијену убијањем живих створења. Тако је Данило дошао до Асфеназа,
евнуха коме је било поверено старање о њима, и затражио да он сâм узме
и потроши све што им је послато са краљевог стола, а да њима за храну
да вариво и датуле, или ма шта друго му драго осим меса живих бића, јер
они имају искључиву склоност према храни коју су му поручили, и гаје
презир према оној другој. Евнух је одговорио да је спреман да им служи у
свему што затраже, али да се боји да ће их краљ открити по њиховим мр-
шавим телима, и промени њихових лица, јер се не може избећи да им се
тело и боја тена не промене са таквом исхраном, нарочито када буду јас-
но откривени поређењем са лепшом појавом друге деце која ће се боље
хранити. Тако ће, међутим, и њега довести у опасност и до повода да бу-
де кажњен; ипак, они напослетку успеше убедити Асфеназа да им и по-
ред бојазни доноси такву храну током десет дана, бар као пробу; па у слу-
чају да се изглед њиховог тела не промени, да продуже на исти начин, с
оправданим очекивањем да ни касније неће поружнети; али ако он види
да постају омршавели и изгледом гори од других, они пристају да их вра-
ти на њихову претходну исхрану. Али ускоро постаде јасно да они не са-
мо да нису погоршали изглед таквог храном, већ да су постали пунији и
облији од других, и то толико да је било упадљиво да они који се хране са
краљевог стола заостају у телесној попуњености, док они који беху с Да-
нилом, напротив, изгледаху као они који живе у изобиљу и раскоши. Сто-
га је од тада Асфеназ безбедно узимао себи све оно што је краљ по оби-
чају слао деци за вечеру, а заузврат им је давао горепоменуту храну, чиме
су и њихове душе постајале чистије, мање оптерећене, и тако прикладније
за учење, а њихова тела била боље прилагођена за теже напоре; јер више
нису бивали отромљивани и отежавани различитим месиштем, нити су
због истог разлога постајали мекушни. Тако су спремно разумевали све
оно знање које је постојало како међу Јеврејима тако и међу Халдејцима,
а посебно се истицао Данило, који је већ био зреле мудрости и веома зау-
зет у тумачењу снова; таквом му се, напокон, и Бог указао.
3) Две године након уништења Египта, краљ Навукодоносор је уснио
прекрасан сан, чији му је довршетак Бог растумачио током тог истог сна;
али када је устао из кревета, он је заборавио тај свршетак. Стога је послао
по Халдејце, маге и пророке, рекавши им да је уснио сан али да је забора-
вио како се тај сан завршио, те им је наредио да му кажу једнако какав је
сан био, и какво је било његово значење. Али му сви позвани рекоше да је
такво нешто људима немогуће открити, али му обећаше да ће, уколико им
он буде објаснио шта је у сну видео, они моћи да му открију његово зна-
чење. Краљ им запрети да ће их казнити смрћу уколико му не кажу шта је
уснио, те заиста и издаде такву заповест, будући да су остали беспомоћни
у признању да не могу учинити оно што им је наложио. Али када Данило
чу да је издато такво наређење према којем су сви мудри људи требало да
буду кажњени смрћу, те да су међу овима и три његова рођака у опаснос-
ти, он отиде до Ариоха, који је био заповедник краљеве страже, и затра-
жи од њега да му каже разлог због којег је краљ решио да побије све муд-
ре људе, као и Халдејце и маге. Па када у одговор сазнаде да је краљ ус-
нио сан али да га је заборавио, а да мудраци, када им је краљ наложио да
га о сну обавесте, за то нису били кадри, те су га тако разљутили, Данило
затражи од Ариоха да му омогући да он приђе краљу, и да затражи пре-
дах за маге од једног дана на колико ће се и одложити њихово смакнуће,
будући да се он нада да ће успети да за то време, уз Божију помоћ, обезбе-
ди знање о сну. Сходно овој молби, Ариох обавести краља о ономе што је
Данило тражио, на шта краљ пристаде да одложи погубљење мага све док
не сазна да ли се обистинило оно што је Данило обећао; а млади се човек
повуче својој кући, и са својим рођацима целе се ноћи стаде молити да от-
крије сан, и на тај начин ослободи маге и Халдејце, са којима су и његови
рођаци имали да страдају због краљевог гнева што не умеју да му прене-
су његово сновиђење и учине разговетним шта је то што је краљ у сну ви-
део претходне ноћи, али што је заборавио. И тако Бог, из сажаљења према
онима који беху у опасности, али и из обзира према Даниловој мудрости,
учини да овај сазна какав изгледаше сан и које је његово значење, тако да
и краљ може разумети шта је његов сан имао да значи. А када Данило до-
би од Бога ово знање, он сав раздраган устаде, и рече о овоме својој браћи
која остадоше задовољна и у нади да ће сада сачувати животе, над који-
ма су већ очајавали, не размишљајући више ни о чему доли о смрти. И та-
ко, након што сви заједно захвалише Богу који се сажалио на њихову мла-
дост, када дан освану Данило пође к Ариоху и затражи да га поведе краљу,
стога што ће му открити сан којег је уснио претходне ноћи.
4) Када Данило уђе у одају где је седео краљ, он се најпре извини ре-
кавши да и не помишља да се прави мудријим од Халдејаца и мага, зато
што је, упркос њиховој немоћи да открију краљев сан, он, ето, у стању да
краља о сну поучи; јер, рече, није за то заслужна његова властита вешти-
на, нити то што је његово разумевање одгојеније од њиховог; већ се, ре-
че, „Бог смиловао на нас зато што бејасмо у опасности од погибије, и за-
то што сам се молио за живот свој и људи мога народа, те ми је он учинио
очигледним како сан, тако и његово значење; јер мене не брине мање твоја
слава од жалости што си нас осудио на смрт, иако си ти тако неправедно
наредио да људи који су по себи ваљани и одлични у сваком погледу бу-
ду погубљени, само зато што си им наложио да учине оно што је у потпу-
ности изван досега људске мудрости, тражећи од њих оно што може би-
ти само дело Божије. Дакле, будући да си у свом сну био забринут за оне
који ће те наследити у владавини над васколиким светом, Бог је пожелео
да ти покаже све оне који ће владати после тебе, и са тим ти је циљем из-
ложио следећи сан. Изгледало ти је, дакле, да видиш велики кип пред со-
бом, такав чија је глава била од злата, а рамена и руке беху му од сребра,
трбух му и бедра од бакра, али ноге и стопала од гвожђа. Потом си ви-
део стену одломљену од планине, која пада на кип, обара га и крши у ко-
мађе, не дозволивши ниједном делу да остане цео. А злато, сребро, бакар
и гвожђе постадоше ситнији од зрнца брашна које се, по налету силови-
тог ветра, развеја и расу свуда уоколо, али стена нарасте до таквих разме-
ра да читава земља изгледаше њоме испуњена. Ово је, дакле, сан којег си
видео, а сада ћу ти рећи његово тумачење. Златна глава на кипу означава
тебе и краљеве Вавилона који владаху пре тебе; но две руке и шаке означа-
вају да ће твоју власт разграбити два краља, али ће још један краљ доћи са
запада, са тучаним оружјем, и уништити и њихову власт. Напослетку ће
доћи и нова власт, која ће бити налик гвожђу а која ће окончати владави-
ну претходног краља, и завладаће над целом земљом, због своје гвоздене
природе која је јача од злата, сребра и туча.“ Данијел је такође изнео краљу
и значење стене144, али налазим да овде није потребно и о томе приповеда-
ти, будући да сам се овде подухватио да опишем само ствари прошле и са-
дашње, а не и будуће. Па ипак, уколико би неко био знатижељан да сазна
истину и, премишљајући се од радозналости, не може уздржати склоност
да упозна неизвесна збивања будућности, то јест да ли ће се она догоди-
ти или не, нека такав ревносно прочита књигу Данилову, коју ће пронаћи
међу светим списима.
5) Када је Навукодоносор чуо ово, и присетио се свог сна, остао је
запрепашћен Даниловом природом, те је пао на колена, поздрављајући
Данила као што човек поздравља Бога, издајући потом и заповест да овај
буде посвећен као да је божанство. И ово није било све, јер му је он такође
наденуо име свог властитог бога [Валтазара], учинивши при том њега и
његове ближње управитељима целог краљевства, због чега су ови убр-
зо допали велике опасности због зависти и злонамерности [њихових не-
пријатеља]. Наиме, догодило се да су они увредили краља у околностима
које ћу одмах описти. Краљ је, наиме, направио кип од злата, висине шез-
десет и ширине шест кубита, и поставио га у великој вавилонској равни-
ци; а када је пошао да посвети кип, позвао је највиђеније људе из свих зе-
маља које беху под његовом влашћу и заповедио им да, пре свега, када бу-
ду чули звук трубе, морају пасти на тле и клањати се кипу, при том зап-
ретивши да ће они који тако не учине бити бачени у ужарену пећ. Након
тога, међутим, злобници дођоше краљу и рекоше му да када су се на звук
трубе сви почели клањати у знак обожавања кипа, Данилови рођаци то
нису учинили како не би прекршили законе своје земље. Тако су ови љу-
ди одмах осуђени и бачени у ватру, али су остали спасени Божијим про-
виђењем, и на изненађујући начин избегли смрт, јер их ватра није доти-
цала; а ја претпостављам да их није могла дотаћи стога што су у ватру ба-
чени без икакве своје кривице, те је она отуда била одвише слаба да би уг-
розила такве јуноше. Ово је изведено силом Божијом, који је њихова тела
учинио толико надмоћнијим над ватром, да их она није могла сагорети.
Ово их је одмах препоручило краљу као правичне и људе од Бога вољене,
због чега су надаље они стекли још веће краљево уважавање.
6) Мало касније краљ је уснио ново сновиђење: како ће пасти са вла-
сти и хранити се са дивљим зверима, и после таквог живота током седам
година, поново успоставити своју власт. Након овог сна поново је сабрао
магове и, испитујући их о сну, затражио да му кажу његово значење; али
када ниједан од њих није могао пронаћи значење сна нити га открити
краљу, Данило поново преостаде једини који га је растумачио, а како је
он прорекао, тако се и догодило; наиме, краљ ће провести горепоменути
период живота у дивљини, током којег се нико неће усудити да посегне за
краљевством, а он ће се молити да га Бог њему врати, и Он ће тако и учи-
нити. Али нека ме нико не криви што записујем ствари овакве природе,
онако како сам их нашао у древним књигама; јер што се њих тиче, отворе-
но уверавам оне којима се чиним недостатним по било којој тачки припо-
ведања, или се, пак, жале на мој начин излагања, да сам им још на почетку
ових повести рекао како моја намера није друга до да преведем хебрејске
књиге на грчки језик, обећавши им да ћу објаснити ове чињенице тако да
нити им шта своје додајем, нити било шта од њих одузимам.
О НАВУКОДОНОСОРУ И ЊЕГОВИМ НАСЛЕДНИЦИМА, И КАКО СЕ
ЊИХОВА ВЛАСТ РАСПАЛА ПОД ПЕРСИЈАНЦИМА; И О ТОМЕ ШТА
СЕ ДОГОДИЛО С ДАНИЛОМ У МЕДИЈИ И КАКВА ЈЕ ПРОРОЧАН-
СТВА ОН ТАМО ИЗГОВОРИО.
1) Краљ Навукодоносор преминуо је након што је владао четрдесет

три године145. Био је то предузимљив човек, и срећнији од краљева пре
њега. Веросус помиње његове подухвате у трећој књизи Халдејске исто-
рије, где казује овако: „Када је његов отац Навополасар чуо да се побунио
намесник кога је поставио над Египтом и местима око Келесирије и Фе-
никије, а у тренутку када он сам више није могао да се подухвати напора
ратовања, он је поверио свом сину Навукодоносору, који је још увек био
голобрад, неке делове војске, и послао га против побуњеника. И тако, на-
кон што је Навукодоносор ушао у битку и из ње изашао као победник, он
је читав народ побуњене земље свео на своје поданике и учинио огранком
свог краљевства; али се у то време догодило да се његов отац Навопола-
сар најпре разболео, а потом и преминуо у граду Вавилону, где је владао
двадесет две године; а када је његов син након кратког времена дознао да
му је отац умро, он је најпре уредио свеукупне прилике у Египту и другим
земљама, као и оне које су се тицале заробљавања Јевреја, Феничана, Си-
ријаца и египатског народа; па је, поверивши њихово довођење до Вави-
лона неким својим саборцима, заједно са већином своје војске и остатком
њиховог наоружања и намирница, сâм похитао преко пустиње са свега не-
колицином људи у пратњи, и дошао у Вавилон. Тако је преузео управљање
државним пословима, као и краљевство што га је до његовог доласка чу-
вао један од најважнијих људи међу Халдејцима, те је на себе примио це-
локупну очеву власт и наложио, када су заробљеници стигли, да ови буду
размештени као колоније на најприкладнијим местима Вавилона; а затим
је украсио храм Велуса, као и све друге храмове, на величанствен начин,
ониме што је опљачкао током ратовања. Такође је додао још један град
ономе који је постојао од давнина, и поново све изградио тако да онај који
би га касније опсео више не би могао скренути ток реке, и тако напасти
сам град. Стога је изградио три зида око унутрашњег града, и још три нова
који су се простирали око некадашњег спољњег зида, а све ове радове из-
вео је употребивши као грађу печену циглу. А након што је на веома при-
влачан начин обзидао град, и величанствено украсио његове капије, сази-
дао је још једну палату испред очеве, тако да их је међусобно спојио. Опи-
сати огромну висину и раскош ове палате за мене би можда било одвише и
покушати; па ипак, ма колико да су високе и велике ове палате биле, ипак
су довршене за петнаест дана.146 Такође је од камена подигао уздигнута
места за шетњу, и учинио их налик брдашцима, водивши рачуна да буду
сазидана тако да се по њима могло садити разноврсно биље. Taкође је по-
дигао и оно што је названо „висећим рајем“, стога што је његова жена же-
лела да има такво нешто налик ономе у њеном завичају, јер је такав врт уз-
гајала у палатама Медије.“ Ове ствари помиње и Мегастен, у својој четвр-
тој књизи извештаја о Индији, и тамо настоји да покаже да је краљ Наву-
кодоносор надмашивао Херкула у снази и величини својих подухвата, на-
водећи да је освојио и велики део Либије и Иберије. Осим тога и Диокло,
у својој другој књизи извештаја о Персији, помиње овог краља; исто чини
и Филострат у извештајима о Индији и Феникији, где каже да је овај краљ
опседао Тир тринаест година за време док је Етвал владао тим градом. Ово
су сви историјски записи у којима сам нашао помињање овог краља.
2) После Навукодоносорове смрти наследио га је његов син Евил–
Меродах, који је одмах ослободио Јеконију, уважавајући га као једног од
својих најприснијих пријатеља. Такође га је обдарио многим поклони-
ма, и указивао му част изнад свих других краљева у Вавилону; јер његов
отац није одржао реч дату Јеконији у прилици када му се овај добровољно
предао заједно са женама и децом и свом родбином, како би спасао своју
земљу и спречио да буде опсађена и посве уништена, како смо раније опи-
сивали. Након смрти Евил–Меродаха, после владавине дуге осамнаест го-
дина, власт је преузео његов син Ниглисар, који је потом владао наредних
четрдесет година, до своје смрти; након њега на власт је дошао његов син
Лавосордакус, али ју је овај задржао свега девет месеци, а после његове
смрти исту је преузео Валтазар којег су Вавилонци називали Навоанде-
лус. Он је био краљ против којег су Кир, краљ Персије, и Дарије, краљ Ме-
дије, повели рат. А када су га ова двојица опсели у Вавилону, догодила му
се прекрасна и запањујућа визија. Он је, наиме, седео за вечером у горњој
соби, и пред њим се налазио велики број сребрног посуђа, таквог које се
прави за краљевску гозбу, а крај себе је имао своје милоснице и пријатеље;
у том је часу донео одлуку и заповедио да се они сасуди што их је Навуко-
доносор отео из Јерусалима — а да их потом није употребио већ их је по-
ложио у свом властитом храму — да се ти сасуди, дакле, изнесу из храма.
Краљ је, штавише, постао тако охол да је наставио да те сасуде користи
уместо својих пехара, пијући из њих и хулећи на Бога. Али је у међувреме-
ну изненада видео како једна рука избија из зида и по њему почиње испи-
сивати извесне слогове; видевши то, и бивајући крајње узнемирен, Валта-
зар је сместа позвао маге и Халдејце и све оне сличног звања међу варва-
рима који се разумеју у тумачење знамења и снова, како би му објаснили
запис са зида. Али када су маги одговорили да не могу ништа ни схватити
нити одгонетнути, краљ допаде великог растројства и унесрећености тим
изненађујућим догађајем; стога он наложи да се широм земље разгласи
обећање да ће онај који му буде објаснио запис и одгонетнуо његово скри-
вено значење, добити златан оковратни ланац, и да ће му се допустити да
носи пурпурну одећу као што чине краљеви Халдеје, те да ће му краљ уде-
лити трећину своје власти. Када се овај проглас рашчуо, маги одсвуд по-
хиташе и са још већом ревношћу и жудњом прионуше да одгонетну важ-
ност записа, али су се и даље једнако узалуд упињали. Али када је краљева
баба видела овога потпуно утученог оним што се догодило147, она га по-
че храбрити, рекавши му да постоји један заробљеник пореклом из Јудеје,
Јевреј по рођењу, који је оданде доведен када је Навукодоносор разорио
Јерусалим, а чије је име Данило, и који је мудар човек и један од највиспре-
нијих умова у откривању онога што је другима немогуће да одгонетну, а
што је познато само Богу, и који је учинио разговетним и одговорио на
питања Навукодоносорова на која нико други са ким се тадашњи краљ са-
ветовао није могао да одговори. Она је отуда затражила да краљ пошаље
по тог човека, и њега испита о тајанственом запису, те да осуди невичност
оних који нису могли пронаћи његово значење, додајући и то да оно што
је Бог тако показао мора бити жалосно по природи.
3) Када је Валтазар чуо ово, он сместа посла по Данила; а када је по
његовом доласку разговарао с њиме о ономе што је сазнао о његовој муд-
рости и Божијем Духу који пребива с њиме, те изјавио да он једини може
пронаћи оно што други никада не би ни помислили, краљ напокон изне-
се жељу да му Данило саопшти шта значи запис на зиду; па ако тако учи-
ни, он ће му допустити да носи пурпурну одећу и златни ланац око вра-
та, и уделиће му трећину своје власти, као и награду за његову мудрост,
због чега ће постати славан пред свима који га буду гледали и који ће се
питати каквим је поводом задобио толике почасти. Али Данило затражи
да краљ своје дарове задржи за себе, јер оно што је учинак мудрости и Бо-
жијег откровења не може прихватити нити допушта дарове, удељујући
своја открића потражиоцима без надокнаде, али да то не значи да му он
неће објаснити шта значи запис. А овај, наиме, казује да ће краљ ускоро
умрети, и то стога што није научио да указује част Богу, и да не сме до-
пуштати чињење ствари које су изнад људске природе, јер су то увреде
бића Божијег због којих је и краљев славни предак био подвргнут теш-
ким казнама. Јер је краљ сасвим заборавио да је Навукодоносор био ба-
чен да се храни међу дивљим зверима због својих безбожности, и да ни-
када не би повратио свој претходни живот међу људима и у свом власти-
том краљевству, да се Бог на њега није био сажалио после многих пре-
клињања и молитви, будући да је тај краљ отуда хвалио Бога све преос-
тале дане свог живота, као Оног који располаже свевишњом моћи и бри-
не о човечанству. Данило је такође подсетио краља колико је силно хулио
на Бога када је сасуде Њему посвећене користио међу милосницама, те је
отуда происходило да је Бог видевши то остао разгневљен, и тим је запи-
сом на зиду унапред предсказао какав ће тужан завршетак имати краљев
живот. А објашњење тих речи је следеће: „МАНЕХ. Ово, уколико се рас-
тумачи на грчком језику, може значити Број, јер је Бог одбројао још толи-
ко дуго време твог живота и твоје власти, од којих је остао само мали део.
ТЕКЕЛ. Ово означава тежину, и значи да је Бог одвагао твоје краљевство,
и нашао да је оно већ оборено. ФАРЕС. Ово такође, на грчком језику, оз-
начава део. Бог ће отуда разбити твоје краљевство у комаде, и поделити
га између Медијаца и Персијанаца.“
4) Након што је Данило краљу објаснио да запис на зиду означава ове
догађаје, Валтазар остаде у великој тузи и јаду, као што се и могло очекива-
ти када је тумачење по њега било тако мучно. Ипак, он није ускратио оно
што је обећао Данилу, иако је овај постао пророк његових несрећа, већ му
је уделио све обречено, расуђујући тако да је оно што му је проречено неш-
то неминовно и судбинско, те да не припада пророку, а и да приличи до-
бром и правичном човеку да пода оно што је обећао, иако су предсказана
збивања тако жалосне природе. Према томе, краљ је тако и учинио. Али
убрзо потом и он и град били су освојени од стране Кира, краља Персије,
против којег се борио; Валтазар је, дакле, био краљ под којим је заузет Ва-
вилон, у часу када је он владао седамнаест година. И био је то крај потома-
ка краља Навукодоносора, како нас обавештава историја. А када је, заједно
са својим рођаком Киром, заузео Вавилон, и тако окончао превласт Вави-
лонаца, Дарије је имао шездесет две године. Он је био син Асвира, кога су
Грци називали другачије. Штавише, он је повео Данила са собом у Медију,
где му је указивао велике почасти, држећи га крај себе, јер је Данило постао
један од тројице управника што их је Дарије поставио над својих три сто-
тине шездесет покрајина, будући да је на толико делова поделио земљу.
5) Ипак, овако високо достојанство Даниловог положаја морало је
изазвати завист код оних који нису могли поднети да краљ испред њих у
части држи неког другог: јер је Данило био у милости Даријевој, и њему
је поверавана свака ствар од значаја, будући да је у себи имао нечег бо-
жанског. Па када су ти који су жалили због наклоности указиване Дани-
лу тражили какав повод против њега, он им такав уопште није давао, бу-
дући да је био изнад сваког кушања новцем и презирао подмићивање, а
као веома ниско држање ценио је узимање било које ствари као награде,
чак и када би му она оправдано била дата: укратко, он није пружао мо-
гућност ни за какву оптужбу онима који су му завидели. И тако, када ови
нису могли пронаћи ништа због чега би га оклеветали код краља, ништа
што би било постиђујуће или достојно приговора, и тако га лишили по-
части којом га је краљ обдаривао, они почеше тражити какав други начин
којим би га могли унизити. Па када тако приметише да се Данило моли
Богу три пута дневно, они помислише да су тим сазнањем прибавили по-
вод помоћу којег га могу уклонити; тако дођоше до Дарија и рекоше му да
кнежеви и намесници сматрају да би било добро допустити народу одмор
од тридесет дана, током којих нико не би могао упућивати молбу или мо-
литву било за себе или за богове, а да онај који буде прекршио ову запо-
вест има бити бачен у лављу јазбину,и тамо пострадати.
6) На ово је краљ — будући да није прозрео њихову злоћудну замисао,
нити је посумњао да је то подмукло лукавство уперено против Данила —
одговорио да је задовољан таквом заповешћу народу, те је обећао да ће
потврдити оно што су тражили; тако је објавио указ којим је народу разг-
лашено решење које су саставили кнежеви. Сходно овоме, читав се народ
побринуо да не прекрши добијена упутства, те се одмарао у миру; али се
Данило на њих није обазирао, већ је стајао и молио се Богу на очиглед сви-
ма. Тако су кнежеви добили прилику против Данила за којом су тако жар-
ко трагали, те сместа дођоше краљу и овог оптужише, рекавши да је Дани-
ло једина особа која је прекршила заповест, будући да се нико други није
усудио молити својим боговима. До овог су открића, наравно, дошли не
због Даниловог непоштовања краља, већ стога што су на њега мотрили и
надзирали га из зависти. Осим тога, претпостављали су да ће се Дарије по-
нети према Данилу са већом љубазношћу но што су они очекивали, и да ће
бити спреман да му додели опроштај за такво омаловажавање његових за-
брана; због таквог очекиваног краљевог саосећања такође су завидели Да-
нилу, па се нису ни надали да ће се својом доставом додворити краљу, већ
су само захтевали да према закону Данило буде бачен у лављу јазбину. И
тако је Дарије, надајући се да ће Бог ипак избавити Данила, и да му се неће
догодити ништа зло од стране дивљих звери, позвао Данила да с радошћу
поднесе тај удес. И када овај беше заиста и бачен у лављу јазбину, краљ узе
свој печат и њиме запечати камен који је лежао на отвору јазбине, и пође
својим путем, али је провео целу ноћ без хране и сна, бивајући у великој
бризи због Данила. А када освану, он изиђе и стиже до јаме, где пронађе
недирнут и цео печат којим је запечатио камен над јазбином; он сад раз-
ломи печат и повика зазвавши Данила, питајући га да ли је још увек жив.
А овај, чим чу краљев глас, одговори да му се никаква штета није догоди-
ла, на шта краљ нареди да Данило буде извучен из јаме. Но када његови не-
пријатељи видеше да се Данилу ништа страшно није догодило, они не уви-
деше да га је сâм Бог сачувао својим провиђењем, већ рекоше да су лавови
били засићени храном, и да је то био разлог што нису ни дотакли Данила,
нити му пришли; па се са таквим тобожњим разлогом обратише и краљу.
Али на то краљ, згађен над толиком њиховом злобом, нареди да они сами
баце велику количину меса у јаму, а када се лавови наситише, он издаде и
следећу, њима неочекивану наредбу, да се и Данилови непријатељи баце у
јаму, како би, наиме, могао сазнати да ли ће и њих лавови, сада када су си-
ти, дотаћи или неће. И тако се Дарију разјасни, након што су кнежеви би-
ли бачени дивљим зверима, да је Бог био тај који је сачувао Данила, јер ла-
вови не поштедеше ниједног од њих, већ их све растргаше на комаде, баш
као да су веома гладни и жељни хране. Отуда ја претпостављам да није би-
ла глад, коју су нетом пре бацања кнежева задовољили изобиљем меса, би-
ло оно што их је раздражило, него злоба бачених, због које су ове и растр-
гли; јер, уколико је тако Богу угодно, таква изопаченост може и код нера-
зумних створења изазвати порив за њеним кажњавањем.
7) Након што су тако усмрћени они који су мучком издајом желели да
уклоне Данила, краљ Дарије упути разглас широм земље, у којем је сла-
вио Бога коме се Данило клањао, рекавши да је Он једини истински Бог
и поседник свеколике моћи. Такође је и Данила још више почео уважава-
ти, учинивши га најугледнијим међу својим пријатељима. И када је Дани-
ло постао тако славан и посвуда чувен, а због мишљења људи да је вољен
од стране Бога, он подиже кулу у Екбатану у Медији: била је то грађевина
изванредног склада и прекрасне израде, која још увек постоји, очувана до
дана данашњег; и таква каква се сада може видети она изгледа као управо
подигнута, као да није старија од дана у којем је неко посматра, толико де-
лује свежа и расцветана у својој лепоти, као да ниуколико није претрпела
од толико дугог времена; јер грађевине пате као и људи, и оне старе као и
они, и са проласком година и њихова снага се раствара а њихова лепота
вене. У тој се кули до данас сахрањују краљеви Медије, Персије и Партије,
а онај коме је поверено старање о њој је јеврејски свештеник, што је обичај
којег се држе до данас. Овде је, дакле, било сасвим умесно дати извештај
о томе шта је овај човек учинио, а што је најдостојније чути, јер је он био
толико срећан да је доживео таква чудесна откровења, равна онима код
највећих пророка, толико да је за свог живота био цењен и слављен јед-
нако од стране краљева и народа. А сада када је мртав, он остаје у сећању
које никада неће угаснути, јер неколико књига што их је он написао и ос-
тавио за собом још увек постоје и бивају читане. Из њих ми верујемо да
је Данило општио с Богом; јер он није само навештавао будуће догађаје,
као остали пророци, већ је и наводио тачно време њиховог извршења. И
док су други пророци навикли да проричу несреће, те су отуда бивали не-
пријатни и краљевима и народу, Данило је био пророк добрих ствари, и
то у толикој мери да је захваљујући угодној природи својих предвиђања
обезбеђивао добронамерност свих људи. А по њиховом извршењу оси-
гуравао је међу народом поверење у њихову истинитост, као и раширено
мишљење о властитом поседовању својеврсне божанствености. Такође је
написао и оставио иза себе оно што је учинило очигледном помност и не-
порециву веродостојност његових предвиђања; јер је рекао како је једном
приликом када се нашао у Суси, престоници Персије, и изишао у поље са
својим пријатељима, дошло до изненадног покрета и потреса земље, те да
је остао сасвим сам будући да су му се пријатељи разбежали, те да је био
узнемирен и пао ничице држећи лице међу рукама, када га је додирнула
нека особа и у исто му време наложила да устане и види шта ће се догоди-
ти његовим земљацима након много нараштаја. Усправивши се — припо-
веда даље на истом месту — указао му се велики ован, са мноштвом рого-
ва који израстаху из његове главе, при чему је последњи био већи од оста-
лих; те да је после тога погледао на запад и видео јарца како прилази кроз
ваздух са те стране, који је потом силовито навалио на овна, ударивши га
двапут својим рогом, треснувши га о земљу и затим га изгазивши; припо-
веда и да је касније видео како веома велики рог израста из главе јарчеве,
али да се онда сломио, а да су на његово место израсла четири друга рога
сваки исукан према једном од четири ветра, а затим је записао и да је из
једног од ова четири израстао још један мањи рог, који се, међутим, по-
том силно увећао. Тиме му је Бог показао да ће се борити против његовог
народа, и силом заузети њихов град као и да ће до пометње довести бого-
служје у Храму и забранити жртвене понуде за хиљаду две стотине деве-
десет шест дана. Данило је написао да је ове визије имао у равници Сусе;
а потом нас је обавестио да је Бог тумачио појаве у овој визији на следећи
начин. Рекао је да ован означава краљевство Медијаца и Персијанаца, а
рогови оне краљеве који су њима владали, те да последњи рог означава
последњег краља, који ће превазићи све претходне у слави и богатству;
да, затим, јарац представља једног човека који ће доћи и владати од стра-
не Грка, који ће се двапут борити против Персијанаца и поразити их у
биткама, и у потпуности освојити превласт; да велики рог који израста из
чела јарца значи првог краља, а да израстање четири рога након пада оног
првог, и њихово усмеравање на четири стране света, означава наследнике
који ће се подићи након смрти првог краља, као и деобу краљевства из-
међу њих, при чему они неће бити ни његова деца, нити рођаци, и да ће
владати насељеном земљом много година; затим ће се између њих подићи
један краљ који ће срушити наш народ и његове законе и одузети му уп-
рављање државом, као што ће и опљачкати Храм и забранити жртвовања
која се нуде у трогодишњем периоду. И заиста, све ово се и догодило, јер је
наш народ све ово преживео под Антиохом Епифаном а према Даниловој
визији, те се оно што је овај много година раније записао дословно и оби-
стинило. На исти је начин Данијел такође писао и поводом власти Римља-
на, и да ће они нашу земљу опустошити. Све ове најаве Данило је оставио
у списима, онако како му их је Бог назначио, толико да се онај који чита
његова пророчанства, и сагледава како су се она испунила, мора чудити
части коју је Бог указивао Данилу; тако може открити и колико су Епи-
курејци грешили када избацују Провиђење из људског живота, и не ве-
рују да се Бог стара о пословима света, нити да је свемир управљан и одр-
жаван у бивању путем те благословене и вечне природе, већ говоре да се
свет покреће по свом властитом нахођењу, без икаквог управитеља и ста-
ратеља; а тај, тако лишен водича који би њиме управљао, бар како они за-
мишљају, налик је броду без кормилара, којег видимо потапаног ветром,
или колима без возара, која се преврћу; тако би свет био разбијен у кома-
де када би био ношен у покрету без Провиђења, и пострадао би стигав-
ши до ништавила. Тако ми, у односу на горепоменута предвиђања Дани-
лова, ови људи изгледају веома далеким од истине, будући да уче како Бог
не уводи никакво провиђење над људским пословима; јер када би то био
случај, да се, наиме, свет покреће механичком нужношћу, ми не бисмо
могли видети да се све ствари догађају према Његовом навештењу. Што
се мене тиче, ја сам описао ове предмете онако како сам их другде прона-
шао и прочитао; али уколико ма ко нагиње каквом другачијем мишљењу
о њима, нека ужива своја другачија схватања не кривећи мене за моја.
КЊИГА ЈЕДАНАЕСТА
обухвата период од две стотине педесет три годи-
не и пет месеци
ОД КИРА ПРВОГ ДО СМРТИ АЛЕКСАНДРА
МАКЕДОНСКОГ
КАКО ЈЕ КИР, КРАЉ ЕГИПТА, ОСЛОБОДИО ЈЕВРЕЈЕ ИЗ ВАВИЛОНА И
ДОПУСТИО ИМ ДА СЕ ВРАТЕ У ЊИХОВУ ВЛАСТИТУ ЗЕМЉУ И ПО-
НОВО ИЗГРАДЕ СВОЈ ХРАМ, ЗА ЧИЈУ ИМ ЈЕ ИЗГРАДЊУ ДАО НОВАЦ
1) Прве године Кирове владавине148, која је била седамдесета од дана

када је наш народ исељен из своје земље у Вавилон, Бог се сажалио на за-
точеништво и страдање ових сиротих људи, те је испунио оно што им је
предсказао преко пророка Јеремије, а пре разорења града: да ће их, након
што буду служили под Навукодоносором и његовим потомством, и након
што буду поднели служење током седамдесет година, вратити и обнови-
ти им право на поседовање своје земље, те да ће поново изградити Храм
и поново уживати њихово древно благостање. И све ово им је Бог учи-
нио: јер је Он подстакао ум Киров и учинио да овај разгласи широм целе
Азије: „Oвако говори краљ Кир: будући да ме је Свемоћни Бог поставио
да будем краљ целе насељене земље, ја верујем да је то управо онај Бог ко-
га обожава народ Израелићана; јер је Он заиста прорекао моје име преко
пророка, као и то да ћу му подићи дом у Јерусалиму, у земљи Јудеји.“
2) Ово је постало познато Киру преко читања књиге коју је о својим
пророчанствима оставио Исаија; јер је овај пророк рекао да му је Бог у
тајној визији овако говорио: „Моја је воља да Кир, кога сам наименовао
да буде краљ над многим и великим народима, пошаље натраг мој народ
у њихову властиту земљу, и подигне мој храм.“ Ово је Исаија предсказао
сто педесет година пре но што је Храм био разорен. Према томе, након
што је Кир ово прочитао, и задивио се Божијој моћи, био је понесен жар-
ком жељом и жудњом да испуни оно што је овако записано; тако је сазвао
најистакнутије међу Јеврејима у Вавилону и саопштио им да им допушта
да се врате у њихову властиту земљу, као и да поново изграде град Јеру-
салим и храм Божији, у чему ће им он бити на помоћи, те да ће наложити
управитељима и намесницима који су владали у суседству земље Јудеје да
им морају приложити злато и сребро за изградњу храма, а поред тога да-
ти и животиње за њихове жртве.
3) Након што је Кир рекао ово Израелићанима, управитељи два пле-
мена, Јуде и Венијамина, заједно са Левитима и свештеницима, похиташе
у Јерусалим; па ипак, многи од њих су и остали у Вавилону не желећи да
напусте своје поседе; а када они први тамо стигоше, сви су им се краљеви
повереници нашли у помоћи, доневши, за изградњу Храма, неки злато а
неки сребро, а неки, опет, велики број грла стоке и коња. Тако они изведо-
ше сва потребна заветовања, и понудише жртве какве беху некада уоби-
чајене, при чему мислим на почетак поновне изградње њиховог града и
оживљавање древних обредних поступака. Кир им је такође вратио све-
те сасуде што их је Навукодоносор опљачкао из Храма и донео у Вавилон.
Њих је поверио ризничару Митридату са заповешћу да их да Саванасару,
да би их овај могао чувати док Храм не буде подигнут, а када овај буде до-
вршен морао их је уручити свештеницима и народним управитељима ка-
ко би их ови положили у Храм. Кир је такође послао једну посланицу на-
месницима који су се налазили у Сирији, а чији садржај овде износимо:
„Краљ Кир шаље поздраве Сисину и Сатравузану. Допустио сам одла-
зак свим Јеврејима који насељавају моју земљу, задовољан што ће се они
вратити свом властитом завичају и изградити свој град и храм Божији у
Јерусалиму, на истом месту на којем се и пре налазио. Такође сам послао
свог ризничара Митридата, као и Зоровавеља, намесника Јевреја, како би
могли положити темеље Храма довољне за његових шездесет кубита ви-
сине и ширине, те направити три грађевине од глачаног камена и једну од
дрвета, а иста се наредба односи и на олтар где они приносе жртве Богу.
Такође захтевам да се трошкови за ову градњу могу издвојити из мојих
прихода. Штавише, такође сам послао и сасуде што их је краљ Навукодо-
носор запленио из Храма, и дао их Митридату ризничару и Зоровавељу
намеснику, како би их понели у Јерусалим и вратили у Храм, а број тих са-
суда је следећи: педесет великих плитких пладњева од злата и пет стотина
таквих од сребра; педесет златних бачава и пет стотина сребрних; триде-
сет [златних] посуда за изливање жртве ливенице и три стотина сребрних;
тридесет златних бочица и две хиљаде четири стотине сребрних; заједно
са хиљаду осталих великих сасуда. Дозволио сам им да поново располажу
истом оном чашћу слободе коју су поседовали њихови преци; а такође сам
за њихову ситну стоку, као и вино и уље, издвојио две стотине пет хиља-
да и пет стотина драхми, а за бело брашно две стотина пет хиљада и пет
стотина aртабеса. Издао сам наређење да им се овај новац додели из данка
који добијам из Самарије. Свештеници ће ове жртве понудити према Мој-
сијевим законима у Јерусалиму; а када их буду принели, молиће се Богу за
очување краља и његове породице, како би краљевство Персије наставило
да траје. Али је моја воља и та да свако ко се не буде повиновао овим упут-
ствима, и остави их неиспуњеним, буде разапет на крст, а сав његов посед
припадне краљевској ризници.“ Такво је, дакле, било значење ове посла-
нице. Број оних који су се вратили из заробљеништва у Јерусалим био је
четрдесет две хиљаде четири стотине шездесет двоје.
КАКО СУ ПОСЛЕ СМРТИ КРАЉА КИРА ЈЕВРЕЈИ СПРЕЧЕНИ У ИЗ-
ГРАДЊИ ХРАМА ОД СТРАНЕ ХУЋАНА И СУСЕДНИХ НАМЕСНИКА;
И КАКО ЈЕ КАМБИС САСВИМ ЗАБРАНИО ЈЕВРЕЈИМА ДА СЕ ДАЉЕ
ТИМЕ БАВЕ
1) Када је положен темељ Храма и Јевреји потом ревносно прионули

на његово зидање, суседни народи, а посебно Хућани које је Салманасер,
краљ Асирије, довео из Персије и Медије и населио их у Самарију након
што је одвео у заробљеништво народ Израела, умолише намеснике и оне
који су бринули о тим пословима, да зауставе Јевреје како у изградњи њи-
КЊИГА ЈЕДАНАЕСТА 453
ховог града, тако и у дизању Храма. Па након што су ови људи потплаће-
ни новцем, они удовољише Хућанима у њиховој намери да ово зидање
сведу на спор и небрижљив рад, будући да Кир, који је тада био заузет ра-
товима, о овоме ништа није знао; тако се догодило да је у једном походу
који је водио против Масагита он и окончао живот149. Али када је Камбис,
Киров син, преузео краљевство, намесници Сирије и Феникије, и земаља
Амона, Моава и Самарије, овоме послаше посланицу, чије је садржај сле-
дећи: „Нашем господару Камбису. Ми, твоје слуге, Ратмус историчар, и
Семелис писар, и сви остали који су твоје судије у Сирији и Феникији,
шаљемо ти поздраве. Потребно је да знаш, о краљу, да су они Јевреји који
беху одведени у Вавилон сада дошли у нашу земљу, те да зидају бунтов-
ни и изопачени град, изграђују му тржнице и зидове и подижу Храм; знај,
отуда, да када ови радови буду завршени, они више неће хтети да плаћају
данак, нити ће се покоравати твојим заповестима, већ ће се успротиви-
ти краљевима и радије изабрати да другима управљају него да се над њи-
ма управља. Зато сматрамо да је исправно да ти пишемо, о краљу, док се
ти радови око изградње Храма ужурбано одвијају, да не превидиш ове
околности, како би могао да потражиш у књигама својих отаца, и у њима
нађеш да су Јевреји одувек били бунџије и непријатељи краљевима, а та-
кав је такође био и њихов град који је, управо из тог разлога, све до сада
почивао разорен. Налазимо да је умесно да те о овоме обавестимо стога
што би у супротном могао остати неупознат да ће ти, уколико овај град
једном буде насељен и сасвим опасан зидовима, бити одсечен пролаз у Ке-
лесирију и Феникију.“
2) Након што је Камбис прочитао ову посланицу, а бивајући по приро-
ди зао, остао је веома раздражен оним што му је речено, те је писцима по-
сланице отписао овако: „Краљ Камбис Ратумусу историчару и Велтетму-
су и Семелису писарима, и свима осталима који сте овлашћени и преби-
вате у Самарији и Феникији, одговара овако: прочитао сам вашу послани-
цу и издао наређење да се претраже књиге мојих отаца, и заиста је у њима
нађено да је тај град одувек био непријатељ краљевима, а његови су жи-
тељи непрестано подизали буне и ратове. Такође смо постали свесни да
су њихови краљеви били моћни и владали тирански, те да су извлачили
данак из Келесирије и Феникије. Отуда сам издао наређење да се Јевреји-
ма не дозволи изградња тог града, да не би тиме несрећа коју су навикли
да доносе краљевима била још веома увеличана.“ Када је био прочитан
овај одговор, Ратумус и Семелис и сви њима придружени одмах уседоше
на коње и похиташе у Јерусалим; са собом су такође повели и велику пра-
тњу, те забранише Јеврејима да даље подижу град и Храм. Због тога су ови
радови заустављени у напредовању све до друге године владавине Дарија,
дакле девет наредних година; јер је Камбис владао шест година и током
тог времена освојио Египат, а када се вратио умро је у Дамаску.
КАКО СЕ ПОСЛЕ СМРТИ КАМБИСОВЕ И ИСТРАГЕ МАГА ПОД ВЛА-
ДАВИНОМ ДАРИЈА, ЗОРОВАВЕЉ ПОКАЗАО НАДМОЋНИМ НАД
ОСТАЛИМА У РЕШАВАЊУ МИСАОНОГ ЗАДАТКА И ЗБОГ ТОГА ДО-
БИО ТУ МИЛОСТ ОД КРАЉА ДА ХРАМ МОЖЕ БИТИ ИЗГРАЂЕН
1) После уништења мага који су, након смрти Камбисове, једну годину
управљали Персијом, оне породице које се називају Седам персијских по-
родица изабраше Дарија, Хистасповог сина, за свог краља. Овај човек је,
док још беше непознат јавности, дао завет Богу да ће, уколико буде постао
краљ, послати све Божије сасуде који су се налазили у Вавилону назад у
јерусалимски Храм. Тако се у то време десило да је Зоровавељ, који је био
намесник Јевреја у заробљеништву, дошао из Јерусалима к Дарију, будући
да је међу њима двојицом постојало старо пријатељство. Том га је прили-
ком краљ известио да га сматра вредним да, заједно са двојицом других
људи, буде наименован за краљевог пратиоца, што беше почаст којој се
овај и надао.
2) Прву годину свог краљевања Дарије је прославио гозбом са најбли-
жим људима и онима рођеним у његовој породици, као и са управитељи-
ма Медије, кнежевима Персије, високодостојницима Индије и Етиопије,
те и заповедницима војски својих сто двадесет седам покрајина. Када су
се до засићења у изобиљу најели и напили, раздвојише се и сваки пође на
починак својој кући, па тако и краљ Дарије; али након што се одморио
једним делом ноћи, он се пробуди, па не могући више да заспи он се упус-
ти у разговор са својом тројицом пратилаца, и том приликом обећа да ће
оном који буде сачинио говор о темама које он буде поставио, и то такав
да је најближи истини и мудро срочен, он као награду за победу доделити
право да носи пурпурну одећу, да пије из златних пехара, да спава на зла-
ту, као и да има кола са златним уздама и златни ланац око врата, а осим
тога моћи ће да седи одмах до краља, а све због показане мудрости; „а по-
врх свега“, рече он, „биће називан мојих рођаком“. Па након што је обећао
да ће им и уделити такве поклоне, он упита првог од њих: „Није ли вино
најснажније?“; а другог: „Нису ли можда краљеви такви?“; и трећег: „Ни-
су ли ипак жене такве, или је пак истина од свега најснажнија?“ А када им
је задао да се удубе у испитивања о овим задацима, он пође на починак;
али ујутру он посла по своје великаше, кнежеве, високодостојнике Пер-
сије и Медије, па седе на место на којем је обично примао посете, те позва
сваког свог пратиоца да се изјасни о оном што мисли да је исправно пово-
дом постављених питања, тако да га сви могу чути.
3) Сходно позиву, први од њих поче говорити о снази вина, и показа
је овако: „Када“, рече он, „треба да дам своје мишљење о вину, о људи, на-
лазим да оно превазилази сваку ствар по следећим показатељима: оно ва-
ра ум онога који га пије, и једног краља своди до стања каквог сирочета
и онога коме је потребан старатељ, а оног ко је роб подиже до смелости
оног ко је слободан; такође, онај ко је свега потребит постаје налик бога-
томе, јер вино мења и обнавља душе људи када у њих уђе; уз то сузбија ту-
гу оних који подносе недаће и чини да људи забораве оно што дугују дру-
гима, мислећи да су од свих људи они најимућнији; оно чини да не говоре
о безвредним трицама, већ о талантима или о каквим другим вредности-
ма које приличе само богатим људима; штавише, оно људе чини несвес-
ним њихових надређених, па чак и краљева, и односи сећање на прија-
теље и дружбенике, јер оно наоружава људе чак и против оних који су им
најдражи и од ових чини највеће туђинце; а када дође отрежњење, и вино
остане проспавано у минулој ноћи, људи се подижу не знајући ништа од
оног што су учинили са својим пехарима. Све ово препознајем као знако-
ве моћи, и помоћу њих откривам да је вино најјаче и надмоћно над свим
другим стварима.“
4) И чим је овај први изнео горепоменуте доказе о јачини вина, он од-
ступи; а следећи поче говорити о снази краља, доказујући да је он најјачи
од свега, и моћнији од ма чега другог што се чини да располаже било как-
вом силом или оштроумношћу. А ово доказивање он изведе на следећи
начин: „Људи су ти који управљају свим стварима; они нагоне земљу и
море да им доносе корист у ономе што желе, а таквим људима, опет, уп-
рављају краљеви и над њима имају власт. Тако, дакле, они који управљају
животињом која је над свима најјача и најмоћнија, заиста заслужују да бу-
ду сматрани ненадмашно снажнима и моћнима, када на пример, краље-
ви заповеде својим поданицима да пођу у рат и подвргну се опасностима,
ови их послушају; и када их краљеви шаљу против њихових непријатеља,
њихова моћ је толика да јој се покоравају. Они наређују људима да срав-
њују планине и обарају зидове и куле; штавише, када они заповеде да се
буде убијен и да се убија, поданици се и томе потчине како не би изгле-
дало да крше краљеве заповести; а када победе и освоје, људи доносе оно
што су задобили краљу. Па и они који нису војници, него обрађују и ору
земљу, након што су издржали рад и све непријатности таквог ратарског
труда, беру и сакупљају своје плодове и доносе данак краљу; и шта год да
је то што краљ каже или заповеди, бива урађено као нужно и без икак-
вог одлагања, док се он у међувремену може ситити сваком врстом хра-
не и ужитака, и спавати у миру. Краљ бива чуван таквима који будно мо-
тре и таквима који су, такорећи, страхом везани за место његовог преби-
вања: јер се нико не усуђује да га напусти, чак ни када спава, нити ико иде
својим путем и стара се о својим пословима; јер људи једну једину ствар
процењују као неопходну, а то је да краљ буде заштићен, и таквом се циљу
сасвим предају. Како онда може бити другачије, када мора бити да краљ
надмашује све у снази јер се свеколико мноштво људи повинује његовим
налозима?“
5) Па када се и овај човек утишао, трећи од њих, а то беше Зоровавељ,
поче поучавати окупљене о женама и истини, те говораше овако: „Вино
је јако, баш као што је и краљ, јер им се сви људи покоравају, али их жене
у моћи надмашују; јер је жена та која доноси краља на свет, а што се ти-
че оних који саде лозу и праве вино, такође су жене оне које их носе и од-
гајају, и заиста нема ниједне ствари коју од њих не примамо; јер су жене
те које ткају одећу за нас, и наша су домаћинства само помоћу њих збри-
нута и остају безбедна; а такође ми не можемо живети одвојено од жена.
Па и када имамо велику количину злата и сребра, или ма коју другу ствар
велике вредности и која заслужује пажњу, а потом видимо лепу жену, ми
остављамо све те ствари и отворених уста зуримо у њен лик, и спремни
смо да се одрекнемо свега што имамо како бисмо могли уживати у њеној
лепоти и задржати је за себе. Такође због жена напуштамо оца и мајку и
земљу која нас храни, и често заборављамо најдраже пријатеље; штавише,
бива нам толико тешко да и животе полажемо за њих. Али оно што ће пре
свега учинити да препознате снагу жена, јесте следеће: нисмо ли спрем-
ни на патње, и подношење великих недаћа једнако на копну и мору, па ка-
да прибавимо штогод као плодове нашег рада, не доносимо ли их женама,
као нашим господарицама, и њима све удељујемо? Штавише, видео сам
једном краља, који је господар многих народа, како га у лице удара Апама,
кћер Равсаса Темасија, његова милосница, и како му узима његову дија-
дему и ставља је на своју властиту главу, док он све то стрпљиво подноси;
а када се она смејала, смејао се и он, и када она беше сетна и он је био ту-
жан; и већ према променама њених страсти, он се улагивао својој жени, и
дозивао је помирењу својом великом понизношћу пред њом, уколико би
у ма које доба видео да је она њиме незадовољна.“
6) А када се управитељи и кнежеви почеше згледати, он стаде говори-
ти о истини, па рече: „Већ сам вам показао колико су снажне жене; али су
и жене и краљ ипак слабији од истине; јер иако је земља пространа, а не-
бо високо, и кретање сунца неумољиво, ипак је све ово покретано према
вољи Бога, који је истинит и правичан, због чега морамо истину уважа-
вати као нешто од свега снажније, због чега оно што је неправично пред
њом нема моћи. Штавише, све друге ствари које располажу силом смрт-
не су и кратковеке, али је истина нешто што је бесмртно и вечно. Она
нас заиста не опскрбљује лепотом која временом може увенути, нити бо-
гатствима која се обртом судбине могу изгубити, већ правичним регула-
ма и законима. Она их разликује од неправде, и оном што је неправично
упућује прекор.150“
7) Када је Зоровавељ довршио свој говор о истини, а окупљено мно-
штво узвикнуло да је он говорио најмудрије, и да је истина једина непро-
менљива сила и таква која никада не стари, краљ овоме нареди да затра-
жи нешто преко и више од онога што му је обећано, јер ће му он и то пода-
рити због његове мудрости и разборитости у којој је надмашио остале. „И
ти ћеш седети крај мене“, рече краљ, „и бићеш називан мојим рођаком.“
Када краљ ово изговори, Зоровавељ га подсети завета што га је дао у слу-
чају да икада задобије краљевство. А тај завет беше, „да се поново изгра-
ди Јерусалим, и у њему подигне храм Божији; а такође и да се врате сасуди
што их је опљачкао Навукодоносор и донео у Вавилон. Ово је, дакле“, ре-
че Зоровавељ, „мој захтев који си ми допустио да изложим стога што сам
се у суду показао мудар и разговетан.“
8) Краљ беше задовољан и овим што је рекао Зоровавељ, те се поди-
же и пољуби га; па обзнани високодостојницима и намесницима, нало-
живши им да прате Зоровавеља и оне који с њим буду градили Храм. Та-
кође је послао писма управитељима Сирије и Феникије да посеку и до-
преме кедрова стабла од Либана до Јерусалима, и помогну Зоровавељу у
подизању града. Осим тога, написао им је и да ослободе све заробљенике
који буду пошли у Јудеју, при том забранивши свим својим заступници-
ма и намесницима да наплаћују краљевску таксу Јеврејима, којима је по
истој заповести такође допуштао да без данка уживају сву ону земљу коју
буду могли да запоседну. Надаље је наложио Идумејцима и Самарићани-
ма да поврате Јеврејима сва она села што су их од њих отели, те да им, по-
ред свега, буде издато још педесет таланата за изградњу Храма. Затим је
Јеврејима дозволио да приносе жртве по њиховом закону, и да чине све
оно што њихов првосвештеник и свештенство затраже, а да ће оне са-
кралне одежде које су навикли да носе у богослужењу бити направљене о
његовом, краљевом, трошку, баш као што ће им бити дати и они музички
инструменти које су Левити користили у певању химни Богу. Поред ово-
га, заповедио је и да се одређени делови земље имају дати онима који чу-
вају град и Храм, а такође и одређена сума новца сваке године за њихо-
во одржавање. Потом је послао и сасуде, те је тако све оно што је Кир пре
њега намеравао да уради поводом обнове Јерусалима, Дарије сада наре-
дио да буде извршено.
9) Након што је Зоровавељ добио све ове дозволе од краља, напустио
је палату и, упирући поглед у небеса, почео захваљивати Богу за мудрост
коју му је уделио, захваљујући којој је однео победу, и то у присуству са-
мог Дарија; јер, рекао је, „Не бих био сматран вредним таквих милости, о
Господе, да није било Твоје наклоности.“ Па када је тако захвалио Богу за
околности у којима се тренутно налазио, и помолио се да му слична ми-
лост буде удељена и у времену које долази, он дође у Вавилон доносећи
добре вести својим земљацима о даровима што их је за све њих обезбе-
дио од краља; а сви они, чим су то чули, и сами захвалише Богу што им је
вратио ону земљу коју су им очеви завештали. Затим су наредних седам
дана празновали, предавши се јелу и пићу, и те дане посветише као праз-
ник поновне изградње и поседовања њихове земље. Након тога изабраше
између себе, и из племена својих предака, управитеље који су требали да
пођу заједно са женама, децом и стоком, и који су путовали до Јерусали-
ма с радошћу и одушевљењем, праћени онима што их је Дарије послао на
пут с њима, дижући буку песмама, фрулама и цимбалима. А овима се по-
том раздрагано придружио остатак јеврејског народа.
10) И тако су отишли ови први насељеници, известан тачно одређен
број од сваке породице, али не мислим да је овде потребно посебно из-
нети имена ових породица, како не бих скренуо пажњу својих читалаца
са повезаности повесних збивања и отежао им суставно праћење мојих
приповедања; али је број оних који су отишли, изнад доби од дванаест
година, од племена Јуде и Венијамина, био четири стотине шездесет две
десетине хиљада и осам хиљада151, а Левита је било седамдесет четворо;
број жена и деце узетих заједно износио је четрдесет хиљада седам стоти-
на четрдесет двоје; а поред ових било је и певача Левита стотину дваде-
сет осам, као и вратара сто десет, а од светих прислужитеља три стотине
деведесет двојица; осим ових било је и других који су тврдили да су Из-
раелићани, али нису били кадри да докажу своје родословље, и то шест
стотина шездесет двоје; било је и оних који су били изузети из почасти
и звања свештеника, будући да су оженили жене чије порекло нису мог-
ли утврдити, нити се могу наћи у родословима Левита и свештеника —
оваквих је било око пет стотина двадесет петоро; велико је било и мно-
штво оних који су као слуге пратиле ове прве повратнике у Јерусалим, та-
чније седам хиљада три стотине педесет седам; певача и певачица било је
две стотине четрдесет петоро; камила је било четири стотине тридесет
пет; животиња упрегнутих у јарам било је пет хиљада пет стотина дваде-
сет пет; а управитељ читавог овде побројаног мноштва био је Зоровавељ,
син Салатијелов, потомак Давидов, из племена Јуде, као и Јошуа, син пр-
восвештеника Јоседека; поред ових на челу народа били су још и Морде-
хај и Серевус, који су постављени за управитеље над мноштвом, и који су
придодали стотину фунти злата и пет хиљада сребра. Тако су, све у све-
му, свештеници и Левити, и известан део целокупног броја Јевреја што су
пребивали у Вавилону, дошали и населили се у Јерусалиму; а остатак се
народа вратио сваки својој земљи.
КАКО ЈЕ ПОДИГНУТ ХРАМ ЗА ВРЕМЕ ДОК СУ ХУЋАНИ УЗАЛУД НА-
СТОЈАЛИ ДА ОМЕТУ РАД
1) Седам месеци након што су напустили Вавилон, првосвештеник

Јошуа и намесник Зоровавељ одаслаше посвуда гласнике, и окупише, на
опште задовољство, све који беху разасути по земљи у Јерусалим. Зоро-
вавељ потом најпре подиже олтар на истом месту на којем је и раније
стајао, како би се на њему надаље могле приносити жртве Богу у складу са
Мојсијевим законима. Али овакав рад није био угодан околним народима
који су сви до једног били злонамерни према Јеврејима. У то је време та-
кође прослављен и празник табернакула, и то на начин тачно одређен од
стране законодавца. Затим су редом принете све прописане жртве, како
оне свакодневне, тако и оне примерене Сабату и другим светим празни-
цима. Првог дана седмог месеца жртве су такође принели и они који су се
на њих претходно заветовали. Након олтара, на ред је дошао и сâм Храм,
и старешине су издвојиле велику суму новца зидарима и дрводељама, као
и за обезбеђење свега што је потребно радницима. Сидонци су се пока-
зали веома наклоњени и спремни да добаве кедрова стабла из Либана,
увезујући их у сплавове и тако их допремајући до луке Јопе, јер је управо
тако заповедио Кир, а сада је и учињено по наредби Даријевој.
2) Друге године по њиховом доласку у Јерусалим, почев од другог ме-
сеца, зидање Храма поче брзо напредовати; и након што су првог дана
другог месеца те друге године постављени темељи, старешине поставише
за надгледнике радова Левите који су напунили двадесет година, затим
и Јошуу и његове синове и браћу, такође и Кодмијела, Јудиног брата, си-
на Аминадавовог, заједно са његовим синовима; па је тако основни склоп
Храма, захваљујући великој ревности ових који су били задужени за ста-
рање о радовима, био завршен пре но што је то ико могао очекивати. А
по окончању радова, свештеници устадоше, украшени својом уобичаје-
ном одећом, и засвираше у своје трубе, док су Левити и синови Асафо-
ви почели певати химне Богу, оне што их је Давид пре свих других наме-
нио благосиљању Творца. Но се тада свештеници и Левити, заједно са ста-
ријим члановима породица, почеше сећати колико је већи и раскошнији
био стари Храм, гледајући у овај садашњи подигнут из њиховог сиромаш-
тва, и тако уједно препознајући колико је ововремено стање Јевреја било
далеко испод среће у којој су пребивали њихови преци, а што се огледа-
ло у неугледности новога Храма у односу према негдашњем. Због тога бе-
ху неутешни, и не могоше суздржати жалост, толико да због тога поче-
ше нарицати и проливати сузе; па ипак, народ је углавном био задовољан
својим текућим приликама, не тражећи више од дозволе да подигну се-
би Храм, нити се обазирући нити морећи себе сећањем и упоређивањем
између овог и пређашњег Храма, као да је овај садашњи испод њихових
очекивања; али је жаловање старих људи и свештеника због мањкавости
новог Храма у поређењу с оним уништеним, ипак надјачало звук труба и
радост остатка народа.
3) Али када су Самарићани, који још увек беху непријатељи племена
Јуде и Венијамина, чули звуке труба, они се окупише и дотрчаше, желећи
да сазнају који је узрок те вреве; а када схватише да су то Јевреји који до-
недавно беху заробљени у Вавилону, а који су сада подизали свој Храм,
они дођоше до Зоровавеља и Јошуе и старешина породица, и затражише
да и њима буде допуштено да суделују у довршењу Храма и да буду сарад-
ници у даљим радовима; јер, они рекоше, „Ми обожавамо истог Бога, и
само се њему молимо, и желимо да будемо део вашег верског устројења,
и то почев од времена када нас је Салманасар, краљ Асирије, преселио из
Хута и Медије на ово место.“ Ипак, када су ово чули Зоровавељ, првос-
вештеник Јошуа и старешине породица Израелићана, они одговорише да
им је немогуће да допусте суделовање Самарићана као сарадника, стога
што је једино Јеврејима дозвољено да подижу Храм, указом најпре Киро-
вим, а сада и Даријевим, иако немају ништа против, јер је сасвим закони-
то, да и они дођу и, уколико им је угодно, придруже се обредима, а што је
дозвола заједничка њима као и свим другим људима, наиме да слободно
уђу у Храм и посвете се обожавању јединог Господа.
4) Када су Хућани (јер је ово било право име Самарићана) чули овакав
одговор, они се веома озлоједише и заузврат наговорише народе Сирије
да од својих намесника затраже — на исти онај начин како су учинили ра-
није у данима владавине Кира, и касније у данима Камбиса — да зауставе
зидање Храма, те да узнастоје да одгоде и отегну ревност Јевреја у њихо-
вом градитељском мару. У то су време Сисин, намесник Сирије и Фени-
кије, и Сатравасан, заједно са другим великашима, дошли у Јерусалим и
упитали управитеље Јевреја с чијим допуштењем они подижу Храм на та-
кав начин, будући да је он више налик утврди него Храму? Као и из којих
разлога они подижу надсвођене ходнике и зидове, чак и такве који су вео-
ма јаки, око свог града? На ово су Зоровавељ и првосвештеник Јошуа од-
говорили да су они слуге Свевишњег Бога; да је тај Храм подигнут за Ње-
га а по вољи њиховог краља, који живи у великом благостању и који све
људе надмашује у врлини; а да се зидање одужило стога што је услед без-
божности њихових отаца Навукодоносор, краљ Вавилонаца и Халдејаца,
силом заузео њихов град и разорио га, те опљачкао и спалио Храм, а за-
робљени народ преселио у Вавилон; али да је Кир, који је после њега вла-
дао Вавилоном и Персијом, издао указ којим им наређује поновно дизање
Храма, и који им је доделио натраг, за повраћај у Храм када овај буде био
подигнут, дарове и свете сасуде што их је са свиме осталим Навукодоно-
сор донео у Вавилон; јер је Кир тражио да Храм буде сазидан брзо, и запо-
ведио је Саванасару да пође у Јерусалим и лично се побрине за успех ра-
дова; а овај је, примивши такву посланицу од Кира, сместа поставио те-
меље, „па иако је све од тада у градњи, Храм још увек није окончан због
злоћудности наших непријатеља. Па уколико се отуда двоумите, и мисли-
те да је тако исправно, пишите о овоме Дарију, те нека се он посаветује са
записима о краљевима, у којем ће случају наћи да нема ничег нетачног у
овоме што смо вам по вашем питању одговорили.“
5) Након што су Зоровавељ и првосвештеник овако одговорили, Си-
син и они који беху са њим донеше одлуку да не спречавају зидање пре
но што о свему не обавесте краља Дарија, коме истог трена написаше све
што су сазнали о овим пословима. Али да се Јевреји не би нашли устра-
шени могућношћу да краљ промени своје одлуке поводом изградње Јеру-
салима и Храма, у то се време међу њима нађоше двојица пророка, Хагај
и Захарија, који их почеше храбрити, наложивши им да у весељу наста-
ве напоре, и не очекују никаква обесхрабривања од стране Персијанаца,
јер им је Бог тако навестио. И тако, ослањајући се на ове пророке, народ
се са још већом ревношћу предаде зидању, не прекинувши га ни једног је-
диног дана.
6) Али су и Самарићани написали Дарију посланицу у којој су опту-
жили Јевреје да утврђују град и подижу Храм који више наличи утвр-
ди него светилишту, изразивши уверење да радови Јевреја нису у корист
краљеву; поред тога, они су указали на Камбисову посланицу, у којој овај
забрањује Јеврејима да подижу Храм. Када је из свега овога Дарије схва-
тио да обнова Јерусалима за њега није пробитачна, при том се упознајући
са свиме што је стајало у посланици људи окупљених око Сисина, он из-
даде наређење да се међу краљевским записима потражи све што се од-
носи на ово питање. Тако је у Екбатани, у утврди која се налази у Медији,
нађена књига у којој је написано ово што следи: „Краљ Кир, у првој годи-
ни своје владавине, заповедио је да буде подигнут Храм у Јерусалиму, са
олтаром од шездесет кубита у висину и ширину, са три здања од углача-
ног камена, и једним од камена из њихове властите земље. Такође је нало-
жио да се трошкови грађења имају покрити из краљевих прихода. Осим
тога, наредио је да сви они сасуди што их је Навукодоносор опљачкао из
Храма и донео у Вавилон, буду враћени народу Јерусалима, а да се о свему
овоме има бринути Санавасар, намесник и надзорник Сирије и Феникије,
заједно са својим сарадницима, при чему се нико не сме мешати у ствари
Јевреја, већ се мора допуститити слугама Божијим, Јеврејима и њиховим
управитељима, да изграде свој Храм. Такође је наложио да поменути по-
вереници краљеви морају помагати Јеврејима у послу, те да ће им испла-
тити, од данка земаља којима управљају, све што је потребно за жртве,
односно бикове, овнове, јагњад и јариће, као и бело брашно, уље, вино и
ма шта друго што им свештеници буду затражили. А обавеза последњих
је да се моле за очување краља и Персијанаца. Они, пак, који прекрше ма
које од ових послатих наређења, имају по краљевој заповести бити ух-
ваћени и разапети на крст, а сав њихов посед биће заплењен у краљеву
корист. Он се такође моли Богу против таквих, да уколико било ко буде
спречио изградњу Храма, Бог таквог одмах погоди смрћу и тако сузбије
његову злобивост.“
7) Након што је Дарије пронашао књигу са овим садржајем међу Киро-
вим записима, он написа одговор Сисину и његовим сарадницима, чији
је садржај следећи: „Краљ Дарије шаље поздраве намеснику Сисину и Са-
травасану. Пронашавши препис ове посланице међу Кировим записима,
ја вам га шаљем, а моја је воља да све ствари буду учињене како у њој
пише. Остајте с Богом.“ Тако су Сисин и они који беху с њим разумели
краљеву намеру, те се решише да и сами убудуће у потпуности следе ње-
гова упутства. Стога и лично почеше доприносити убрзању светих радо-
ва Јевреја, помажући њиховим старешинама и кнежевима Синхедриона;
тако је склоп Храма с великом ревношћу довршен, управо према проро-
чанствима Хагеја и Захарије, у складу са заповестима Божијим и упут-
ствима краљева Кира и Дарија. Све у свему, Храм је довршен у року од се-
дам година; а девете године владавине Дарија, двадесет трећег дана два-
наестог месеца који ми зовемо Адар, а Македонци Диструс, свештеници,
Левити, као и остатак народа Израелићана, понудише жртве — у част об-
нове њиховог негдашњег благостања пре заробљеништва, али и стога што
су сада имали Храм поново изграђен — и то стотину бикова, две стоти-
не овнова, четири стотине јагањаца, и дванаест јарића у складу са бројем
њихових племена (јер је, као што је познато, толики број племена Израе-
лићана), при чему су јарићи принети за опроштај грехова сваког од пле-
мена. Свештеници и Левити такође поставише вратаре на свакој од ка-
пија, а у складу са Мојсијевим законима. Такође су изграђени и надзем-
ни ходници унутрашњег Храма, који су водили око средишње храмске
грађевине.
8) Па како надомак беше и празник бесквасних хлебова, то јест пр-
вог месеца којег ми називамо Нисан а Македонци Ксантикус, сав народ
изиђе из својих села и дође у град, празнујући овај празник и вршећи са-
моочишћења заједно са женама и децом, како већ стоји у законима њи-
хове земље; понудили су и жртве које се зову Пасхалне, четрнаестог дана
истог месеца, те су светковали седам дана не штедећи ни у чему, нудећи
жртве паљенице и жртве захвалнице, стога што их је Бог поново привео
земљи њихових отаца и законима који овој припадају, и учинио да краљ
Персије буде њима наклоњен. И тако ови људи принеше величанствене
жртве овим поводом, у духу најпреданијег обожавања Господа, те се насе-
лише у Јерусалиму, изабравши облик владавине који понајпре беше ари-
стократски, али са извесним примесама олигархије, будући да се високо
свештенство налазило на челу њихових послова, све док потомство Аса-
монејевића није поново засновало краљевску власт; јер су пре заробља-
вања, и растакања њихове државне заједнице, они најпре имали краљев-
ску владавину, почев од Саула и Давида, током пет стотина тридесет две
године, шест месеци и десет дана; али су још пре ових краљева народ во-
дили такви управитељи који су називани судијама и монарсима. С тим су
обликом владавине они продужили више од четири стотине године после
смрти Мојсија и његовог војсковође Јошуе. И ово је, дакле, извештај који
сам морао дати о Јеврејима који су били одведени у заробљеништво, али
су одатле ослобођени у временима Кира и Дарија.
9) Али су Самарићани152, будући злонамерно и завидно расположени
према Јеврејима, овима наносили многе недаће због њиховог повратка, а
поуздајући се у своје богатство и увереност да су савезници Персијанаца;
стога су избегавали све што им је по краљевом наређењу било наложено
да Јеврејима плаћају од свог данка, те тако нису издвајали ни прилоге за
њихове жртве. Такође су на својој страни имали њима наклоњене намес-
нике, који су им помагали у таквом понашању према Јеврејима; најзад,
нису се устручавали да дошљаке повреде, било сами или преко других,
кад год и докле год би им се пружила прилика. Због тога су Јевреји одлу-
чили да пошаљу изасланство краљу Дарију, како би овај одбранио ствар
Јевреја и осудио Самарићане. Ово су изасланство чинили Зоровавељ и
још четворица управитеља, и чим је краљ саслушао њихове оптужбе и
жалбе које су изнели против Самарићана, он им даде посланицу намење-
ну намесницима и савету Самарије, чији је садржај следећи: „Kраљ Дарије
Тангану и Самваву, намесницима Самарићана, као и Садрасу и Вовелу, и
осталим њиховим сарадницима а мојим слугама у Самарији: Зоровавељ,
Мордехај и Ананија, изасланици Јевреја, пожалили су се на вас, рекавши
да их онемогућавате у израдњи Храма и не опскрбљујете ониме што сам
вам наложио да прилажете за извођење њихових жртава. Отуда је моја
воља следећа: да одмах по пријему ове посланице Јевреје снабдете свиме
што им је потребно за жртве, и то из краљевске ризнице и данка Сама-
рије, те да дате све што свештеници затраже како не би морали да обуста-
ве свакодневне жртве, нити престати да се моле Богу за мене и Персијан-
це.“ Такав је, дакле, био садржај Даријеве посланице.
КАКО ЈЕ КСЕРКС, ДАРИЈЕВ СИН, БИО БЛАГОНАКЛОН ПРЕМА
ЈЕВРЕЈИМА; ТАКОЂЕ И О ЈЕЗДРИ И НЕМИЈИ
1) Након Даријеве смрти краљевство је преузео његов син Ксеркс, који

је заједно са влашћу наследио и очеву побожност и указивање почасти
Богу; јер је све чинио примерено очевим делима у погледу богоштовља, и
био је нарочито пријатељски настројен према Јеврејима. Негде у то време
је Јошуин син, по имену Јоахим, постао првосвештеник. У исто време је,
међутим, у Вавилону живео један човек славан по својој правичности и
великом угледу којег је имао у очима народа. Он је био главни свештеник
простог народа, а његово име је било Јездра. Био је веома упућен у Мој-
сијеве законе, и присан пријатељ са краљем Ксерксом. Након таквог жи-
вота донео је одлуку да и сâм пође у Јерусалим и са собом поведе неке од
Јевреја који су још живели у Вавилону; од краља је затражио да за њега
напише писмо намесницима Сирије, помоћу којег ће им бити јасно с ким
саобраћају. Одговоривши овој жељи, краљ је написао следећу посланицу
овим намесницима: „Ксеркс, краљ краљева, у поздрав Јездри свештени-
ку и тумачу Божијих закона. Мислим да је примерено љубави коју осећам
за човечанство да допустим оним људима јеврејског народа који су то-
ме склони, као и оним свештеницима и Левитима који се налазе у нашем
краљевству, да пођу заједно у Јерусалим. Сходно томе, ја сам издао запо-
вест с том сврхом; и пустите сваког ко на уму има ту жељу да оде, будући
да се то чини исправним и мени и мојима седам саветника, а ово пишем
разматрајући њихову упитаност о стању у Јудеји, како би могли видети да
ли је њихов одлазак тамо у складу са законом Божијим. Нека, дакле, ови
људи понесу оне поклоне на које смо се ја и моји пријатељи обавезали да
ћемо им дати, заједно са свим њиховим сребром и златом које је пронађе-
но у Вавилону а посвећено је Богу, и нека ово буде понесено у Јерусалим
Богу за жртвовање. Нека такође буде дозвољено теби и твојој браћи да
начините онолико сребрних сасуда колико вам је драго. Такође ћеш моћи
да посветиш онолико светих сасуда колико желиш, и још више оних које
си намеран да направиш, а сви трошкови у вези тога биће покривени из
краљеве ризнице. Ја сам, штавише, писао ризничарима Сирије и Фени-
кије, да се побрину за све потребе Јездре, свештеника и тумача закона Бо-
жијих због којих је и послат. А да се Бог ни најмање на мене или на моју
децу не би срдио, ја дарујем све што је неопходно за жртвовање Богу по
закону, као и стотину корија брашна. Такође вам налажем да не поставља-
те никакве потајне намете или данке на њихове свештенике или Левите,
нити, пак, на свете певаче, вратаре или слуге и писаре у Храму. А ти, о Је-
здра, постави судије према мудрости датој ти од Бога, такве који разуме-
вају законе, како би могли судити по целој Сирији и Феникији; а такође и
поучи оне који су у незнању да уколико било који од твојих сународника
прекрши закон Божији, или пак онај краљев, може бити кажњен, будући
да га није прекршио из неупућености већ као онај који заиста зна шта у
односу према закону чини, те га дрско потцењује и презире; а такав може
бити кажњен смрћу или плаћањем новчане глобе. Остај ми с Богом.“
2) Након што је примио ову посланицу Јездра се веома обрадова, те по-
че захваљивати Богу говорећи како је Он био узрок тако велике краљеве
наклоњености, те да жели да из истих разлога сву своју захвалност упути
само Њему. Потом добијену посланицу прочита Јеврејима, који су се на-
лазили у Вавилону, али је за себе задржа, а затим њен препис посла свим
оним сународницима који су живели у Медији. А када и ови Јевреји схва-
тише какву побожност у себи гаји краљ, и уз то какву љубазност показује
према Јездри, сви беху веома раздрагани; штавише, многи међу њима узе-
ше све што имаху од покретног добра и дођоше у Вавилон, бивајући вео-
ма жељни да пођу у Јерусалим; али је тада цели народ Израела остао у овој
земљи, због чега су данас два племена у Азији и Европи поданици Римља-
на, док се десет племена до дана данашњег налази с оне стране Еуфрата, у
толиком мноштву да се њихов број не може проценити. И тако к Јездри
дође велики број свештеника, Левита, те храмских вратара, светих певача
и послужитеља. Тако он окупи оне који су се налазили у заробљеништву
преко Еуфрата, и остаде тамо три дана, и заповеди им да посте, како би
могли упутити молитве Богу за њихово очување, како их не би снашла ни-
каква несрећа било од стране непријатеља или каквог другог лошег уде-
са. Јер је Јездра унапред рекао краљу како зна да ће их Бог сачувати, сма-
трајући да није умесно захтевати да овај с њима пошаље коњанике који ће
их водити. Па када они завршише с молитвама, покретоше се с Еуфрата
дванаестог дана првог месеца седме године владавине Ксерксове, и стиго-
ше у Јерусалим петог месеца исте године. Јездра је одмах предао освећени
новац ризничарима који беху из рода свештеника, све у свему шест сто-
тина педесет таланата, сребрних сасуда стотину таланата, златних сасуда
двадесет таланата, док је бакарних сасуда који беху скупоценији од злат-
них153 било дванаест таланата; ови су дарови потицали од краља и његових
саветника, као и од оних Израелићана који су остали у Вавилону. Па када
је Јездра уручио ове ствари свештеницима, он предаде и Богу, преко про-
писаних жртава паљеница, двадест бикова за заједнички опстанак народа,
и деведесет овнова, седамдесет два јагњета и дванаест јарића за опроштај
грехова. Такође је предао и краљеву посланицу његовим службеницима и
намесницима Келесирије и Феникије; па како сви ови беху под обавезом
да поступе како им је наложено, они указаше почаст нашем народу и оста-
доше му сусретљиви у свим његовим потребама.
3) Све ове ствари беху исцрпно извршене под Јездриним надзором; а
он је у њима успео стога што је Бог сматрао вредним да га награди успе-
хом у вођству, због његове доброте и праведности. Али после неког вре-
мена њему приступише извесни људи, износећи оптужбе на рачун неких
других људи из народа, као и свештеника и Левита, а који су сви прекрши-
ли устројство њихове заједнице и пренебрегли законе земље, тиме што су
се венчали с туђинкама, доводећи на тај начин до пометње свештенички
род. Ти су људи затражили од Јездре да подржи законе, како Бог не би до-
пао гнева против свих њих заједно, и поново их присилио на пребивање
у тешким околностима. Чувши ово, Јездра намах раздера своју хаљину, те
из велике жалости посече власи косе и браде, па се баци на земљу, будући
да је грех о којем је обавештен захватио главне људе у народу; и тако он и
остаде лежећи на тлу, увиђајући да ће се, уколико кршитељима закона бу-
де само саветовао да отерају своје жене туђинке, као и децу коју су са њи-
ма добили, ови о његову жељу оглушити. Па ипак, сви они који припадаху
виђенијима у народу дотрчаше к њему, и сами плачући, те узеше учешћа у
жалости којој се Јездра одао због онога што је учињено. И тек тада он ус-
таде па, дижући руке к небу, рече како се стиди очињег вида због злочина
што су га ти људи починили, избацујући из сећања све оно што су њихо-
ви очеви пропатили због њихове порочности; па поче преклињати Бога
— који је спасао семе и остатке Јевреја из недаћа заробљеништва у којима
су се налазили, и вратио их у Јерусалим и њиховој властитој земљи, при-
моравајући краљеве Персије да са њима саосећају — да им овог пута оп-
рости грехове што су их сада починили, иако ови заслужују одмазду, јер
је ипак у складу са великим милосрђем Божијим да удели опроштај чак и
онима који због греха једино казну заслужују.
4) Након што је ово изговорио, Јездра се престаде молити; па док се
сви они који к њему дођоше заједно са женама и децом још одаваху на-
рицању, приђе му један од Јевреја, по имену Сеханија, који беше најуглед-
нији у Јерусалиму, и који и сâм изјави да су многи погрешили женећи
туђинке, али да он са своје стране жели да увери Јездру да је спреман да
позове све да такве жене и децу њихову отерају, и да буду кажњени они
који су тако прекршили закон. Јездра послуша овај предлог, и затражи од
свих старешина — свештеника, Левита и Израелићана — да се закуну да
ће уклонити такве жене и њихову децу, управо онако како је препоручио
Сеханија. А када се ови на то заклеше, он похита из Храма у собу Јоанано-
ву, сина Елијасивовог, где остаде читавог тог дана не окусивши хране због
жалости у којој се нашао. И након што беше објављен указ — да се сви
они који дођоше из заробљеништва имају окупити у Јерусалиму, те да ће
они који се за два или три дана не нађу тамо бити изопштени из народа,
при чему ће сав њихов иметак припасти Храму према препоруци старих
— сви који припадаху племенима Јуде и Венијамина окупише се у року од
три дана, то јест двадесетог дана деветог месеца којег Јевреји зову Тевет
а Македонци Апелејус. Па док су тако сви седели у горњој одаји Храма,
заједно са присутним старешинама, али се због хладноће осећајући нела-
годно, Јездра устаде и оптужи их, рекавши им да су згрешили венчавши
жене које не припадају њиховом народу; али да сада могу учинити дело
једнако угодно Богу и њима самима на корист, уколико буду те жене оте-
рали. Чувши ове речи, сви окупљени повикаше да ће тако и учинити, али
да је број таквих веома велик, и да је зимско доба, те да извршење таквог
дела тражи више од једног или два дана. „Зато пустимо њихове управи-
теље“, рекоше људи, „као и оне који су оженили туђинке, да долазе овде у
одређено време, заједно са поглаварима сваког места, који ће процењива-
ти број таквих бракова.“ Сходно томе се и договорише, те првог дана де-
сетог месеца поче истраживање оних који су били ожењени туђинкама, те
се пронађе да је велики део потомства првосвештеника Јошуе, као и дру-
гих свештеника и Левита, као и свих Израелићана, припадао грешници-
ма, али да је потом показао више обзира према придржавању закона него
према природним осећањима154, те је одмах отерао своје жене и децу коју
је са овима имао. А како би умилостивили Бога, они понудише жртве, те
поклаше овнове као дар Господу. Мени ипак не изгледа неоходно да овде
преносим имена тих људи. Битно је да је Јездра одагнао овај горепомену-
ти грех, те да је привео такво понашање јасном исходу, који се у таквом
стању задржао и убудуће.
5) Након што су одржали празник табернакула седмог месеца, на којем
се окупио готово цели народ, људи се попеше до отвореног дела Храма,
до капије која је гледала према истоку, и затражише од Јездре да им буду
прочитани закони Мојсијеви. Послушавши, он стаде усред мноштва и по-
че читати, а тако је чинио од јутра до поднева. Чувши тако законе, људи
беху поучени како да буду правични у времену тадашњем и будућем; али
једнако тако беху и незадовољни поводом својих минулих повреда зако-
на, те продужише да лију сузе због сваког почињеног греха, увиђајући
како ниједну од несрећа које су их задесиле не би морали поднети да су
се држали закона. Али када их Јездра виде у таквом расположењу, нало-
жи им да пођу кућама и престану ридати, јер се налазе у времену праз-
ника када се не сме плакати, будући да то није оно што закон препору-
чује155. Он их позва да се радије одмах предају благовању и чине оно што
је примерено празнику и угодно дану посвећеном радости; а да пусте да
им кајање и жалост због минулих грехова буду опомена и брана, како ни-
када више не би упали у сличне прекршаје. И тако на Јездрин позив они
почеше са светковањем; па када у њему проведоше осам дана по празни-
ку табернакула, они се разиђоше пошавши кућама, певајући химне Богу и
захваљујући Јездри за препород којег је извео прекинувши кварење које
су они увели у њихову заједницу. Тако се напослетку догодило да је, на-
кон што је заслужио велики углед међу народом, Јездра умро као већ стар
човек, и био сахрањен на величанствен начин у Јерусалиму. Негде у исто
време се догодило и да је преминуо првосвештеник Јоахим, кога је у том
звању наследио његов син Елијасив.
6) Међу оним Јеврејима који су дошли из заробљеништва био је и пе-
харник краља Ксеркса, по имену Немија. Наиме, док је овај човек једном
приликом шетао пред Сусом, престоницом Персијанаца, чуо је како не-
ки странци улазе у град после дугог путовања, говорећи између себе хе-
брејским језиком. Он им је одмах пришао и упитао их одакле долазе. А
када му ови одговорише да су пристигли из Јудеје, он их поче испитивати
о томе у каквом се стању налази тамошњи народ, и у каквим је приликама
Јерусалим; а путници узвратише да је народ у лошем стању156 стога што
су се зидине града урушиле, те да суседни народи наносе много недаћа
Јеврејима, будући да током дана харају земљом а ноћу вребају прилику
да их унесреће, толико да је свега неколицина од негдашњих заробљени-
ка успела да изађе из земље и Јерусалима, а путеви се обдан могу видети
пуни мртвих људи. На ове речи Немија проли сузе, саосећајући са пропа-
дањем својих сународника; па, гледајући пут неба, он рече: „Колико ћеш
још дуго, о Господе, превиђати наш народ, док он подноси тако велике па-
тње, а наши људи бивају предани на плен и похару свима другима?“ И док
он тако стајаше и нарицаше на капији, неко му приђе и рече да је краљ сео
за вечеру; тако Немија мораде похитати такав какав се затекао, како би
прислуживао краљу у својој служби пехарника. Али како се краљ осећао
веома пријатно по вечери, и беше расположенији него обично, он баци
поглед на Немију, па, видевши га невеселог, упита због чега је тако жало-
стан. На то се Немија помоли Богу да му удели милост, и његове речи учи-
ни убедљивим, те одговори: „Како могу, о краљу, и изгледати другачије
него овако, и како не бих био утучен, када сам чуо да су се урушили зидо-
ви Јерусалима, града у којем се налазе гробнице мојих отаца, а да су ње-
гове капије остале спаљене? Али тебе молим, уколико ми хоћеш учинити
милост, пусти ме да пођем и подигнем његове зидине и довршим градњу
Храма.“ Чувши ове речи, краљ даде знак да му драговољно удељује то што
је тражио, те рече да ће му предати посланицу упућену намесницима како
би ови Немији указали дужну почаст и пружили му сваку помоћ коју буде
затражио, онако како он нађе да ће га задовољити. „Зато сада одагнај ту-
гу“, рече краљ, „и буди радостан у вршењу своје дужности.“ На то се Не-
мија с преданошћу обрати Господу, и најдубље захвали краљу на добије-
ном обећању, те разведри свој тужни и натмурени лик, због задовољства
које му дође од краљеве сусретљивости. А краљ га позва следећег дана, и
даде му писмо за Адуса, намесника Сирије, Феникије и Самарије, у којем
је овоме било наложено да укаже част Немији и опскрби га чиме год овај
зажели за његов подухват зидања града.
7) И тако, када је Немија дошао у Вавилон и око себе окупио мноштво
својих сународника који се добровољно решише да га прате, он се упути у
Јерусалим где стиже двадесет пете године владавине Ксерксове. Па након
што изложи краљеве посланице најпре Богу157, он их предаде Адусу и ос-
талим управитељима. Немија такође сазва на сабор и све људе Јерусали-
ма, те када ови дођоше он стаде у средиште Храма, и оваквим се говором
обрати окупљенима: „Ви знате, о Јевреји, да је Бог увек у мислима имао
ваше претке Аврама, Исака и Јакова, и због њихове правичности никада
ни вас није оставио без своје бриге. Он је одиста био тај који је учинио да
задобијем од краља право да подигнем зидине око града и довршим што
је потребно око Храма. Оно што од вас тражим јесте да — будући да до-
бро знате злонамерност суседних народа, те да ће нас напасти чим буду
сазнали да смо ревносно прионули на градњу, и да ће смишљати многе на-
чине да нас у делима омету — сву своју веру предате Богу као Ономе који
ће нам помоћи против њихове омразе, и затим да не прекидате зидање
ни дању ни ноћу, већ да употребите сву могућну марљивост и похитате
на рад сада када смо добили овако посебну прилику за њега.“ Па након
што је овако говорио, Немија издаде наредбу да управитељи измере зид, и
поделе радне задатке међу народом према њиховим градовима и селима,
онако како се може захтевати према способности сваког понаособ. А ка-
да још даде обећање да ће им и он сам, заједно са својим слугама, помага-
ти, он распусти сабор. И тако се Јудејци припремише за рад: а ово име —
Јудејци — беше име које су добили од дана када су стигли из Вавилона, а
које је изведено од стране људи из племена Јудиног, које је прво дошло до
ових крајева, те су тако једнако они и земља добили такав назив.
8) Али када су Амонићани, Моавићани и Самарићани, као и сви они
који су насељавали Келесирију, чули да је зидање журно покренуто, они
вест примише с одбојношћу, и почеше да праве замке Јеврејима, како би
их спречили у њиховим намерама. Убили су мноштво њих, а такође и тра-
жили прилику да уклоне самог Немију, унајмивши неке странце да га ус-
мрте. Непрестано су застрашивали и узнемиравали Јевреје, те посвуда
ширили гласине како су многи народи спремни да поведу поход против
њих, због чега су ови били испрепадани и готово одустали од даљег зи-
дања. Али ниједна од ових препрека није могла одвратити Немију од одр-
жавања ревности у послу; он је једино известан број људи поставио око
себе као пратиоце, и тако је неуморно наставио с радом, остајући непо-
пустљив пред ма којом недаћом, несустало желећи да доврши започето
дело. И тако је поступао веома пажљиво и с великом помношћу бринуо о
својој безбедности, али не стога што се плашио смрти, већ из уверености
да уколико он буде погинуо зидови што их је подизао за грађане Јерусали-
ма никада неће бити довршени. Такође је издао наређења да се градитељи
држе поретка и на себи носе оклоп током зидања, те је тако сваки зидар уз
себе имао свој мач, баш као и онај који је доносио грађу за зидање. С ис-
тим је опрезом Немија наложио и да штитови леже у близини градитеља,
а поставио је и трубаче на сваких пет стотина стопа и наложио им да уко-
лико се појаве непријатељи обавесте народ, како би се могли борити под
оклопом, а њихови их непријатељи не би успели напасти необоружане.
Такође је сваке ноћи полазио у обилазак града, никада се не обесхраб-
ривши било због самог рада, нити због своје властите исхране и сна, јер
он ове није упражњавао из властитог задовољства, већ увек само из нуж-
ности. И тако је под оваквим притиском провео две године и четири ме-
сеца: јер је у том року подигнут зид, деветог месеца двадесет осме годи-
не владавине Ксерксове. И када су зидине напокон довршене, Немија и
свеколико мноштво понудило је жртве Богу за успешно довршење радо-
ва, након чега су продужили са празновањем осам дана. Наравно, вест о
окончању градње утврда веома је озлоједила суседне народе који насеља-
ваху Сирију. Али када је Немија приметио да град оскудева у народу, он
замоли свештенике и Левите да напусте унутрашњост и преселе се у град
и тамо продуже са живљењем, а он им је о свом трошку подигао куће. Та-
кође је заповедио да део људи који су обрађивали земљу доноси плодове
у Јерусалим, како би свештеници и Левити од тога могли живети не на-
пуштајући богослужења. И народ је спремно послушао Немијина упут-
ства, захваљујући чему град постаде испуњенији људима но што беше ра-
није. А Немија је, након што је учинио и много других изврсних ствари,
таквих које су вредне сваке хвале, и то на достојан начин, стигао до дубо-
ке старости и преминуо. Био је то човек ванредно добре и правичне нара-
ви, посве предан жељи да свој народ учини срећним; а зидине Јерусалима
што их је оставио за собом, на известан су начин вечни споменик и њему
самом. А све то беше изведено у данима Ксерксовим.
О ЈЕСТИРИ, МОРДЕХАЈУ И АМАНУ; И КАКО ЈЕ У ДОБА ВЛАСТИ АР-
ТАКСЕРКСОВЕ ЦЕЛИ ЈЕВРЕЈСКИ НАРОД БИО У ОПАСНОСТИ ОД
СТРАДАЊА
1) Након смрти Ксерксове краљевство је прешло у руке његовог сина

Кира, кога су Грци назвали Артаксерксом. У доба када је овај човек добио
власт над Персијом, цели се народ Јевреја, укључујући жене и децу, нашао
у опасности од истребљења, под околностима које ћемо ускоро објасни-
ти. Наиме, неопходно је најпре разјаснити нешто везано за самог краља, и
како је дошло до тога да је оженио Јеврејку која је и сама била из краљевс-
ке породице, и о којој се приповеда да је спасла наш народ. Дакле, на-
кон што је Артаксеркс преузео краљевство и поставио намеснике над сто
двадесет седам покрајина од Индије до Етиопије, он је треће године своје
власти приредио раскошну гозбу за своје пријатеље и за намеснике Пер-
сије, такву какву је и умесно да направи краљ када има на уму јавно по-
казивање свог богатства, и која је трајала стотину осамдесет дана, након
чега је приредио и другу гозбу, овог пута за све преостале народе и њи-
хова изасланства, али сада у Сусану и у трајању од седам дана. Ова је го-
зба била изведена на следећи начин: краљ је наредио да се подигне шатор
који је био подупрт златним и сребрним стубовима, са завесама од лана и
пурпура раширеним преко њих, чиме је обезбеђен простор за много де-
сетина хиљада званица које су седеле испод њих. Пехари које су приноси-
ли послужитељи били су од злата и украшени драгим камењем које беше
ужитак оку. Краљ је такође издао и наређење послузи да не присиљавају
госте да пију непрестано им доносећи вино — какав је обичај код Пер-
сијанаца — већ да сваком госту дозволе да ужива према својој склоности.
Поврх свега, послао је гласнике широм земље с наредбом да народ пре-
дахне од послова, и преда се празновању много дана због Артаксерксо-
вог краљевања. На сличан је начин и краљица Астира окупила своје госте
и приредила им гозбу у палати. А краљ је пожелео да њу, која је у лепо-
ти надмашивала све друге жене, покаже онима који су светковали с њим,
те је по жену послао гласника, с наредбом да је доведе. Али је она радије
послушала персијске законе који забрањују женама да се показују пред
туђинцима, те није отишла краљу158, па иако је он више пута слао евнухе
по њу она је ипак остала по страни одбијајући да дође, све док краљ није
био до те мере раздражен да је прекинуо забаву и нагло устао, те је поз-
вао седморицу људи којима је поверио тумачење закона, пред њима опту-
живши своју жену за увреду, стога што му се ниједном није повиновала и
поред тога што ју је толико пута звао к њему на гозбу. Због тога је од њих
затражио да га обавесте о томе шта се против ње по закону може учини-
ти. Тако му један од прозваних, по имену Мемукан, рече да таква увреда
није нанесена тек краљу самом, већ и свим Персијанцима, који су у опас-
ности да почну водити веома неприличне животе са својим женама уко-
лико их ове буду на сличан начин презирале, јер ниједна међу њиховим
женама неће имати никаквог поштовања према својим мужевима „ако
буду пред собом имале пример такве осионости коју краљица показује
према теби који владаш над свима“. Сходно томе, овај човек затражи од
краља да је строго казни због тако велике увреде коју му је нанела; а ка-
да тако буде учинио, да обзнани народу оно што је одлучено и извршено
над краљицом. Тако је одлучено да се Астира одстрани, а њено достојан-
ство подари другој жени.
2) Али је краљ био веома привржен овој жени, и тешко је подносио
раздвојеност, па ипак му закон није допуштао помирење; тако се он на-
шао на мукама, будући да није у његовој моћи лежало да учини оно што
је желео. Али када га његови пријатељи видеше у таквој тескоби, они га
посаветоваше да избаци из сећања ту жену, као и своју љубав према њој,
те да пошаље гласнике широм насељеног света тражећи за себе приста-
ле девице, и да себи за жену узме ону која му се највише свиди, стога што
ће његова страст према бившој жени бити обуздана присуством друге, а
нежност коју гаји према Астири биће обраћена са ње и упућена оној која
буде с њиме. Не знајући за боље, краљ беше наговорен да прихвати овај
савет, те извесним људима стави у задатак да међу девицама које су жи-
веле у његовом краљевству изаберу оне за које процене да су најпривлач-
није. И тако, када се велики број оваквих девица окупио, нађе се у Вави-
лону и једна девојка чији родитељи беху умрли, а коју је одгајио њен ујак
по имену Мордехај. Овај је ујак припадао племену Венијаминовом, и био
је један од највиђенијих људи међу Јеврејима. Тако се показало да је ова
девојка, чије име беше Јестира, била лепша од свих других, те да је љуп-
кост њеног лика везивала очи сваког посматрача. Стога одмах беше по-
верено једном евнуху да се за њу побрине, услед чега су јој у изобиљу
обезбеђени угодни мириси и скупоцене помасти којима је њено тело тра-
жило да буде тетошено; а овакву су бригу током шест месеци добиле све
девице, којих је било четири стотине. А када је евнух после поменутог
времена нашао да су девице довољно однеговане, те да су приправне да
пођу у краљеву постељу, он свакога дана посла по једну да проведе време
с краљем. И тако је, након што би девица провела неко време у његовој
пратњи, краљ сваку враћао натраг евнуху; али када је Јестира дошла к ње-
му, он пронађе највеће задовољство у њој, те се у њу заљуби и напослет-
ку је ожени, учинивши је својом законитом женом и прославивши вен-
чање дванаестог месеца седме године своје владавине, који се зове Адар.
Такође је послао гласнике свим народима свог краљевства, с налогом да и
они као празник прославе његово венчање, док је он сам гостио Персијан-
це и Медијце, као и главне људе других народа, читавих месец дана. И та-
ко је Јестира дошла у краљевску палату, а краљ јој је положио дијадему на
главу, при чему она све дотле није краљу одала из којег је народа потекла.
Њен ујак се такође преселио из Вавилона у Сусан, и у њему се населио, те
се сваког дана врзмао око палате, запиткујући како је девојка, јер ју је во-
лео као да је била његова властита кћер.
3) За овог је краља везано и то да је донео закон по којем му нико из ње-
говог народа није смео прићи уколико није био позван159, па и то само за
време док је краљ седео на трону окружен људима са секирама у рукама,
како би казнили сваког ко би приступио без позива. Краљ је, пак, седео са
златним скиптром у руци којег је испружао кад је желео да поштеди неког
од оних који су му непозвани пришли, те је онај кога би њиме додирнуо
био ван опасности. Оволико ће бити довољно говора о овој ствари.
4) Извесно време након описаних догађаја двојица евнуха, по имену
Вихтан и Терес, направила су заверу против краља, при чему је Варнава,
слуга једног од ове двојице евнуха, по рођењу Јевреј, био упознат са њихо-
вом уротом, што је открио краљичином ујаку; а Мордехај, уз помоћ Јести-
ре, упозна и краља с оним што му евнуси спремају. Ово је краља узнеми-
рило, али, откривши истину, он одмах разапе двојицу завереника на крст,
при чему у то време никакву награду није доделио Мордехају, иако је овај
био узрочник очувања краљевог живота. Једино је наложено писарима да
забележе његово име у летописима, а Мордехај је позван да остане у пала-
ти као присни краљев пријатељ.
5) У то се време у краљевој близини налазио извесни Аман, син Аме-
датов, по рођењу Амалекићанин, који је имао обичај да долази до краља, а
Персијанци и странци указивали су му најдубље поштовање будући да је
сâм Артаксеркс заповедио да се овоме мора указивати таква почаст; али је
Мордехај био одвише мудар и одвише се чврсто држао закона своје вла-
стите земље, да би знаке таквог обожавања могао упућивати ма којем чо-
веку. Када је Аман ово опазио, он упита Мордехаја одакле овај потиче, а ка-
да је сазнао да је реч о Јевреју, он се веома озлоједи, говорећи у себи бесно
да иако га и Персијанци, који су слободни људи, обожавају, овај човек, који
није ништа бољи од роба, не жели да се удостоји да тако чини. Тако у Ама-
ну узрасте жеља да казни Мордехаја, при чему му се чинило одвише малим
захтевом краљу да казни само овог појединца, те је пожелео да овај укло-
ни и читав његов народ, будући да је Аман, као припадник народа Амале-
кићана, био природни непријатељ Јевреја. Сходно томе, он дође до краља,
и оптужи Мордехаја, рекавши: „Постоји један изопачен народ који је расут
диљем насељене земље под твојом влашћу; то је народ одвојен од свих дру-
гих и сасвим недружеван, који чак и не дозвољава онај начин указивања
поштовања Богу којег други упражњавају, као што се и не потчињава ис-
тим законима, остајући у непријатељству с твојим народом и са свим дру-
гим људима, једнако у њиховим поступцима и обичајима. И зато, уколи-
ко желиш да будеш доброчинитељ својим поданицима, издаћеш наређење
да се овај народ сасвим истреби, те да не остане ниједан од његовог ро-
да, не поштедевши никога њиховог, ни као роба или сужња.“ Али када се
краљ показа несклон овоме због штете од губитка данка што су га Јевреји
плаћали, Аман му обећа да ће издвојити из свог властитог поседа четрде-
сет хиљада таланата кад год краљ буде желео, додавши да ће тај новац пла-
тити веома радо, како би се краљевство могло ослободити такве несреће.
6) Након што је Аман упутио овакву молбу, краљ му истовремено одо-
бри понуђени новац и додели људе помоћу којих је могао урадити шта му
је воља. И тако Аман, добивши оно што је желео, сместа одасла јавни указ
од краља, упућен свим народима, чији је садржај био следећи: „Артак-
серкс, велики краљ, управитељима сто двадесет седам покрајина, од Ин-
дије до Етиопије, шаље овај напис: С обзиром да управљам многим наро-
дима, те да сам задобио власт над свом насељеном земљом, моја је жеља да
се, не бивајући приморан да својом моћи чиним ма шта безобзирно или
окрутно својим поданицима, покажем благ и одмерен у чувању њиховог
мира и исправног поретка, те да тражим начин како да и у временима која
долазе они и даље уживају овакве благослове. Али с обзиром да сам љуба-
зно обавештен од стране Амана — кога због његове смотрености и пра-
вичности уважавам више од свих људи, држећи га због његове оданости и
постојане добронамерности према мени у достојанству одмах иза себе —
да овде постоји један злоћудни народ који је помешан са свеколиким чо-
вечанством, а који је противан нашим законима, и не подвргава се краље-
вима, и који води начин живота различит од свих осталих, при том мр-
зећи монархију и гајећи држање које је штетно за наше послове, ја издајем
наредбу да сви људи овог народа, о којима нас је обавестио наш други
отац Аман, буду уништени, заједно са њиховим женама и децом, те да ни-
ко од њих не буде поштеђен, и да нико у односу према њима не прибегне
пре сажаљењу него повиновању овом указу. А ја желим да ово буде извр-
шено четрнаестог дана дванаестог месеца текуће године, како бисмо на-
кон што сви наши непријатељи буду уништени у једном дану, надаље мог-
ли спокојно водити животе у миру.“ И тако, када је овај указ разнесен по
градовима и читавој земљи, сви беху спремни да униште и у потпуности
истребе Јевреје, и то горепоменутог дана; а ово су с нестрпљивом журно-
шћу очекивали посебно у Сусану. Краљ, пак, и Аман, проводили су време
заједно у весељу и вину, али је у граду завладала пометња.
7) Након што је Мордехај био обавештен о ономе што је учињено, он
подера своју хаљину и навуче на себе кострет, те посу главу пепелом и
пође градом вичући да ће бити уништен народ који никоме није нанео
штете ни увреде. С таквим је речима он продужио све до краљеве палате,
где се напокон зауставио, будући да закон није дозвољавао да унутра уђе
тако одевен. Исто су учинили сви Јевреји који су се налазили у неколи-
ко других градова у којима је објављен указ, одајући се оплакивању и на-
рицању због свирепе пропасти која им је тако најављена. Али чим су не-
ки људи рекли краљици да Мордехај стоји пред двориштем у одећи при-
мереној нарицању, она се узруја и посла напоље људе који ће њеном уја-
ку заменити одећу; али када овај не дозволи да буде присиљен на одла-
гање кострети, стога што жалостан повод који овоме беше узрок није уки-
нут, краљица позва евнуха Акратеја, јер је овај у том часу био присутан, и
посла га до Мордехаја, како би сазнао какав га је то удес снашао због којег
тако тужи, и због којег не жели да је послуша и скине жалобну одећу. Тада
Мордехај обавести евнуха о узроку свог жаловања, као и о указу што га је
краљ разаслао целој земљи, и о обећаном новцу помоћу којег је Аман до-
био одлуку о уништењу њиховог народа. Такође је евнуху предао и препис
онога што је објављено у Сусану, како би га могао однети краљици. Исто-
времено Мордехај наложи Јестири да замоли краља за добро Јевреја, не
сматрајући нечасним да се преда понизности за спас свог народа, ако би
на ма који начин могла краља одвратити од уништења Израелићана, који-
ма прети таква пропаст; јер је тај Аман, чији је достојанство подређено је-
дино краљевом, оклеветао Јевреје и краља разјарио против њих. Када је
Јестира све ово чула, она поново посла поруку Мордехају, рекавши му да
је краљ није позвао, а да ће свако ко му буде пришао без позива бити по-
сечен, осим уколико он није вољан да некога поштеди, пружајући к њему
свој златни скиптар; па ма ко год да је тај према коме тако поступи, иако је
ушао без позива, тај ће добити опроштај и проћи ће некажњен и сачувати
живот. А када евнух пренесе ову поруку Мордехају, овај му наложи да та-
кође пренесе Јестири и то да она не сме чувати само свој властити живот,
већ мора мислити на спасење читавог њеног народа, јер уколико она про-
пусти ову прилику, свакако ће им се од Бога указати помоћ на неки други
начин, али ће она и дом њеног оца бити уништени од стране оних које би
сада у страху запоставила. Али Јестира истог евнуха посла натраг к Мор-
дехају, затраживши од овога да пође у Сусан и окупи све Јевреје на сабор,
наложивши им да се због ње предају посту, уздржавајући се од ма које вр-
сте хране, ставивши им до знања да ће и она, заједно са својим пратиљама,
учинити исто; а затим обећа да ће поћи до краља, иако је то против закона,
па и ако због тога буде морала умрети, она од тога неће устукнути.
8) Мордехај је учинио све што му је Јестира наложила, и људи на њи-
хов захтев почеше постити; а сви заједно стадоше молити Бога да не пређе
преко патњи њиховог народа, посебно у то време у којем над њим почива
претња уништења; већ да им, као што је често чинио, опраштајући им оно
што су згрешили, и овог пута удели избављење од тог истребљења које
им је већ објављено; а Мордехај говораше како, иако није цели народ онај
који је набеђен за увреду, ипак сви они морају срамотно бити побијени, а
да је једини он повод гнева Амановог, „зато што га“, рече он, „нисам хтео
обожавати, нити сам могао поднети да њему упућујем ону почаст коју
сам навикао указивати само Теби, о Господе; и само је због тог свог беса
он произвео ову несрећу против оних који ничим нису прекршили Твоје
законе.“ Сличне је молитве упућивао и васцели народ, преклињући Бога
да им омогући спасење и ослободи све Израелићане који беху на земљи
те пропасти која им се приближавала, јер су је они већ видели пред очи-
ма и очекивали њен скори долазак. И Јестира је, такође, учинила молебан
Богу на начин њене земље, бацивши се ничице на тле и одевајући се у жа-
лобничку одећу, одбијајући јело и пиће и све посластице читава три дана;
и молила је Бога да се на њу сажали, и њене речи учини убедљивим пред
краљем, те да joj лик учини лепшим но што је икада пре био, како би њене
речи и лепота могли заједно успети у одвраћању краљевог гнева у случају
да се на њу разјари, те да донесе умирење онима из њене властите земље
сада када се налазе у крајњој опасности од неповратног страдања; такође
је молила и да Бог у краљу побуди мржњу према онима који су неприја-
тељи Јевреја и онима који смишљају њихово уништење, уколико се пока-
же да такви заслужују његову oсуду.
9) Након што је Јестира одржала ове молитве три дана, скинула је жа-
лобничке хаљине и променила одећу, те се украсила онако како приличи
краљици, и повела са собом две своје пратиље, од којих ју је једна придр-
жавала док се она на њу благо ослањала, а друга пратила подижући њен
дуги скут врховима прстију. И тако она стиже до краља, показујући стид-
ну румен на лицу, са угодном зазорношћу у свом држању; па ипак је к ње-
му ушла веома уплашена, и чим му је пришла — док је он седео на трону
у својој краљевској одежди протканој златом и драгим камењем, што га је
пред Јестиром чинило још страшнијим нарочито стога што је у њу гледао
са упадљивом строгошћу и лицем успламтелим од гнева, од чега јој колена
одмах заклецаше од ужаса — она се сруши обезнањена; али на то се краље-
ве мисли намах променише — што се догодило, како мислим, вољом Бо-
жијом — и он се забрину за своју жену, мислећи да ће је страх довести до
нечега по њу погубног, те он поскочи са трона, узе је у наручје и загрљајем
је поврати из несвести, обраћајући јој се нежно и позивајући је да буде ра-
досна, не очекујући да ће јој се ма шта лоше догодити стога што му је дошла
непозвана, зато што је закон донесен за поданике, али да она, која је краљи-
ца, баш као и краљ могу бити сасвим сигурни; и како ово рече, он јој по-
ложи скиптар у руку и његовим јој врхом додирну врат чиме је, по закону,
ослободи сваког страха. И након што се повратила захваљујући овим по-
будама, она проговори овако: „Господару мој, није ми лако овако изненада
рећи шта ми се догодило, јер чим сам те видела тако великог, мужевног и
намргођеног, мој ме је дух напустио и у мени није остало душе.“ И све док
је она са видном тешкоћом и тихим гласом могла једва и толико изговори-
ти, краљ беше у великој муци и пометености, те још једном охрабри Јести-
ру да буде весела и очекује бољу срећу, будући да је он спреман, уколико би
она то зажелела, да јој подари половину његовог царства. Чувши ово, Јес-
тира затражи да он и његов пријатељ Аман дођу к њој на гозбу, јер рече да
је за њега припремила вечеру. И краљ на то пристаде; а када се нађоше за
вечером, док су још пили, он затражи од Јестире да му каже своју жељу, јер
неће бити разочарана чак и да затражи половину његовог краљевства. Али
она одложи откриће њене молбе за следећи дан, уколико јој краљ још јед-
ном буде дошао, заједно са Аманом, на гозбу коју ће поново припремити.
10) Након што је краљ обећао да ће учинити тако, Аман се удаљи вео-
ма задовољан, зато што је он једини имао ту част да вечера с краљем на
Јестириној гозби, и стога што никоме другоме није било дозвољено да са
краљем дели такав позив; ипак, када је одмах потом видео Мордехаја у
дворишту, осетио се веома нелагодно, јер му овај приликом тог виђења
није показао никакво поштовање. У таквом стању Аман дође кући и поз-
ва своју жену, која се звала Сереса, као и пријатеље, те кад ови стигоше
он им указа на то какву је част доживео не само од краља, већ такође и од
краљице, будући да је тог дана он једини вечерао с њом и са краљем, а да
је такође позван и следећег дана. „Па ипак“, додаде, „нисам задовољан ти-
ме што сам видео Јевреја Мордехаја у дворишту.“ На ово му његова жена
Сераса даде следећи савет: да изда наређење да се подигну вешала висо-
ка педесет кубита, те да ујутро упита краља за дозволу да на њима обеси
Мордехаја. Аман је заиста послушао добијени савет, и издао наредбу слу-
гама да припреме вешала и да их сместе у двориште, јер ће на њима би-
ти кажњен Мордехај. Али се Бог силно наругао овим злим очекивањи-
ма Амановим; па како је знао на који ће се начин догађаји одвијати, Бог
се веома радовао. Те је ноћи, дакле, Он најпре одагнао краљев сан; но ка-
ко краљ није био вољан да губи време лежећи будан, већ је тражио неш-
то што би могао урадити у корист свог краљевства, он нареди писару да
му донесе летописе претходних краљева, као и записе његових власти-
тих подухвата; а када му их је овај донео и почео их читати, нађе се један
у којем је неком човеку додељена земља због његовог изврсног држања у
извесним околностима, а име земље је било записано; а пронађен је и дру-
ги запис у којем је некоме учињен поклон због његове оданости; а затим
писар стиже до Вихтана и Тереса, евнухâ који су сковали заверу против
краља, а коју је Мордехај разоткрио; а када писар не рече више ништа о
том случају, већ пређе на другу причу, краљ га заустави и упита: „Није ли
додато да је Мордехају дата награда?“ А када писар рече да таквог додат-
ка нема, краљ му наложи да се удаљи, а сâм упита оне којима то беше за-
датак да га обавесте које је доба ноћи; а када га ови обавестише да је ско-
ро дан, он им издаде наређење да му пренесу уколико виде да је ма ко од
његових пријатеља већ стигао, и да стоји у дворишту. Догодило се да је
тамо већ био Аман, стога што је дошао раније него обично да би замо-
лио краља да Мордехаја казни смрћу; па када слуге рекоше да је Аман у
дворишту, краљ овога позва к себи, те када Аман стиже он му рече: „Сто-
га што знам да си ти мој једини постојан пријатељ, тражим од тебе да ми
даш савет какву бих почаст могао указати некоме ко ми је веома драг, а да
то буде примерено мојој величини.“ Чувши ово, Аман закључи у себи да
ће се мишљење које буде дао односити на њега самог, будући да је он био
једини кога је краљ волео: па стога даде савет за који је мислио да је нај-
бољи од свих; тако рече: „Ако ћеш заиста указати част човеку за кога ка-
жеш да га волиш, издај наређење да он може јахати на коњу одевен у исту
ону одећу коју ти носиш, са златним ланцем око врата, и учини да један од
твојих блиских пријатеља иде пред њим и оглашава целом граду да се тако
чини када краљ жели да некоме укаже почаст.“ Такав је, дакле, предлог дао
Аман јер је претпостављао да ће таква награда њему припасти. Краљ је,
пак, био задовољан саветом, те рече: „Пођи онда, па када будеш прибавио
коња, одећу и ланац, потражи Мордехаја Јевреја, и подај му те ствари, а ти
сам крени испред њега и оглашавај оно што си рекао. Јер ти си“, рече краљ,
„мој најприснији пријатељ, и дао си ми добар савет; па онда ти буди и при-
служитељ онога што си ме саветовао. А ово ће бити награда од нас Мор-
дехају, зато што ми је сачувао живот.“ Када је Аман чуо ово наређење које
је било потпуно неочекивано, он остаде сасвим збуњен, не знајући шта
би учинио. Ипак, изишао је напоље и довео коња, узео пурпурну одећу и
златни оковратни ланац, и пронашао Мордехаја пред двориштем, одеве-
ног у кострет, те му наложио да скине ту одећу и на себе обуче пурпурну
коју му је донео. Али Мордехај, не знајући истину о оном што се догодило,
већ сматрајући да је реч о исмевању, рече: „О, ти ниткову, најподлији међу
свим људима, тако ли ћеш се подсмевати нашим недаћама?“ Али када на-
покон сазнаде да му је краљ уделио част због избављења које му је омо-
гућио разобличивши евнухе који су ковали заверу против њега, он при-
ми на себе пурпурну одећу коју је носио и краљ, и стави златни ланац око
врата, те узјаха коња и крете градом, док је Аман ишао пред њим вичући:
„Ово ће бити награда коју краљ удељује сваком ономе кога заволи, и кога
сматра вредним такве части.“ А када тако прођоше градом, Мордехај пође
краљу, а Аман се врати кући веома осрамоћен, где обавести жену и прија-
теље о ономе што се догодило, остајући у сузама, рекавши најпосле да ни-
када неће бити кадар да се освети Мордехају стога што је Бог уз њега.
11) И док су ови људи тако разговарали, Јестирини евнуси похиташе
Аману с позивом на вечеру; али један од евнуха, по имену Савухај, виде
вешала која беху причвршћена у Амановој кући, и упита једног од слугу
са каквом су намером она припремљена. Тако сазнаде да су била намење-
на краљичином ујаку, стога што је Аман смерао да краља замоли да на тај
начин овога казни, али је због познатог расплета о свему прећутао. И тако,
када се краљ и Аман нађоше на гозби, краљ затражи од краљице да му на-
покон каже какав поклон жели да добије, уверавајући је да ће јој дати шта
год она пожели. Тада се она поче жалити на опасност у којој се нашао њен
народ; и рече да је њој и њеним сународницима пресуђено да буду униш-
тени, те да се њена молба због тога односи на њихово избављење; јер, рече,
она га не би узнемиравала да је он издао наредбу да Јевреји буду само пре-
дати тежем служењу, јер таква несрећа још увек не би била неподношљи-
ва; али сада је она приморана да моли за спасење од њиховог намераваног
истребљења. А када је краљ упита кога сматра виновником таквог јада у
којем се нађоше Јевреји, она отворено оптужи Амана, и окриви га да је зло
оруђе такве намере, те да је сам смислио читаву заверу против њих. На
ове речи краљ остаде сасвим пометен, те журно одступи од гозбе и отиде
у вртове крај палате, а Аман се поче залагати код Јестире, молећи је да му
опрости због онога чиме ју је увредио, а све то јер је добро опажао у как-
вим се бедним околностима сада нашао. Па како се у мољењу спустио на
краљичину постељу, утом се врати краљ те, бивајући још жешће раздра-
жен оним што је видео, рече Аману: „О, ти подлаче, најгнуснији међу љу-
дима, желиш ли ти то да силујеш жену?“ А када Аман остаде пренеражен
овим речима, те не могаше да ма шта изусти, тада уђе и евнух Савухај, те и
он оптужи Амана, рекавши да је видео вешала у Амановој кући, која беху
спремна за Мордехаја, а то је сазнао из уста Амановог слуге којег је упитао
за сврху тих вешала приликом уручења позива Аману за вечеру. И још ре-
че да су вешала педесет кубита висока, на шта краљ одлучи да Аман буде
кажњен управо на онај начин којем се сам домислио против Мордехаја; и
тако он издаде наређење да Аман сместа буде обешен на тим вешалима, те
да га тако снађе она смрт коју је наменио Мордехају. И овде се ја не могу
уздржати да се не удивим Богу, и да из овог случаја спознам Његову муд-
рост и правичност, не само у кажњавању злог Амана, већ и у таквом раз-
решењу заплета при којем је oвоме припала она казна коју је он смислио
другоме; свим овим нас Бог такође поучава лекцији да оне несреће које не-
ко против другога припрема, најпре њему самом допадају.
12) На такав је начин, дакле, усмрћен Аман, који је тако нескромно
злоупотребио поверење које је имао код краља, који је потом цели његов
посед предао краљици. Такође је позвао Мордехаја (јер га је Јестира оба-
вестила да је овај њен рођак), и предао му прстен којег је раније дао са-
мом Аману. Краљица је, пак, са своје стране, добијени посед Аманов пре-
пустила Мордехају, а затим је замолила краља да ослободи јеврејски на-
род страха од погибељи, показавши му шта је било написано и разаслато
широм земље од стране Амана; уз то је додала да уколико би њена земља
била опустошена а њени сународници били побијени, ни она сама не би
дуже могла поднети живот. Тако јој краљ обећа да неће учинити ништа
што би њој било непријатно, нити у супротности са оним што она жели;
уз то јој наложи да сама напише у краљево име што јој је драго о Јевреји-
ма, те да то запечати његовим печатом, и потом пошаље посвуда по њего-
вом краљевству, тако да они који буду читали посланицу, чија је веродос-
тојност осведочена поседовањем краљевог печата, ни на који начин неће
смети да противрече ономе што је ту написано. И тако он заповеди да му
се доведу краљевски писари који ће свим народима упутити речи у ко-
рист Јевреја, а које ће извршити његови намесници у свих сто двадесет се-
дам покрајина, од Индије до Етиопије. Садржај ове посланице био је сле-
дећи: „Велики краљ Артаксеркс шаље поздраве нашим управитељима, и
онима који су наши одани поданици160. Постоји много људи који због ве-
личине добробити која им је удељена, и због части што су је добили ван-
редном доброхотношћу оних који милост удељују, не само да бивају не-
правични према онима себи подређеним, већ се не устручавају да чине
зло и онима који су њихови добротвори, као да желе да затру захвалност
међу људима, те својом дрском злоупотребом таквих добробити које ни-
су ни очекивали преокрећу изобиље које имају против оних од којих им
је то обиље дотекло, претпостављајући да ће њихова лаж остати скривена
Богу, и да ће избећи ону освету која од Њега потиче. Неки од ових људи,
располагажући правом да управљају пословима као повереници својих
пријатеља, искористили су ту повластицу за испољавање њихове личне
мржње против неких других људи, варајући тако оне који су истински
поседници моћи, наговоривши их да буду гневни на оне који им никак-
ву штету нису нанели, све док те своје жртве нису довели до ивице по-
гибељи, дижући против њих оптужбе и клевете. Ово, међутим, није тек
стање ствари које откривамо из древних примера, или такво о којем смо
сазнали из извештаја о другима, већ је реч о примерима таквих бестидних
покушаја што су се одвијали пред нашим очима; тако да више не може би-
ти места слушању клевета и лажних оптужби, нити наговарању других,
већ ваља одлучити о ономе што је свако за себе заиста урадио, те казни-
ти оне који казну оправдано заслужују, а милошћу наградити оне који су
невини. Овакав је, дакле, случај био са Аманом, сином Амедатовим, по
рођењу Амалекићанином, по крви туђинцем Персијанцима, који се — на-
кон што је са свом гостољубивошћу код нас угошћен и постао судеони-
ком оне љубазности што је у тако великом ступњу гајимо према свим љу-
дима, до те мере да је називан мојим оцем и од стране свих био дуго обо-
жаван, а почаст њему указивана била одмах после оне што се дугује самом
краљу — показао немоћан да носи своју добру судбину, нити да управља
величином свог благостања са здравим разумом; штавише, он је повео за-
веру против мене и мог живота, мене који сам му омогућио сав његов по-
ложај и утицај, настојећи да уклони Мордехаја, мог добротвора и спасио-
ца, и да подло и издајнички преузме Јестиру, пратиљу мог живота, а моју
власт доведе до уништења; он је на овај начин покушао да ме лиши мојих
оданих пријатеља, и пренесе власт другима161; али будући да сам ја опазио
да Јевреји, које су ови убилачки садрузи наменили уништењу, нипошто
нису зли људи, већ да воде своје животе на најпримеренији могући начин,
те да су људи посвећени обожавању оног Бога који је сачувао краљевство
мени и мојим наследницима, ја не само да их ослобађам оне казне коју је
претходна посланица, изаслана од стране Амана, заповедила да над њи-
ма буде извршена, а којој уколико откажете послушност учинићете до-
бро, већ желим да њима надаље буде указивано свако поштовање. Сход-
но томе, ја сам обесио човека који је смишљао такве зле ствари против
њих, заједно са његовом породицом, пред капијом Сусана, а та му је казна
послана од стране Бога, који види све ствари. А ја вам стављам у задатак
да јавно пронесете препис ове посланице кроз цело моје краљевство, ка-
ко би се Јеврејима могло дозволити да у миру проводе своје властите за-
коне, и да бисте им могли помоћи како би се у ово доба у којем се налазе
у тако јадном стању могли одбранити од неправичног насиља смераног
према њима тринаестог дана дванаестог месеца којег називају Адар: јер је
Бог одлучио да тај дан буде дан њиховог избављења уместо уништења; а
тај би дан могао бити берићетан и за све оне који нам желе добро, и спо-
мен на казну која је стигла заверенике против нас. И желим да примите к
знању да ће сваки град, и сваки народ који не буде послушао ма коју ствар
из ове посланице, бити уништени огњем и мачем. Због тога учините да
ова посланица буде објављена свуда где се допире наша моћ, и учините да
Јевреји на сваки начин буду припремљени за оно што их чека поменутог
дана, како би се могли осветити својим непријатељима.“
13) Сходно овим речима, коњаници који су носили посланицу про-
дужише великом брзином путевима до својих одредишта. А што се ти-
че Мордехаја, чим је преузео краљевску одећу и златну круну, те око вра-
та ставио златан ланац, он крете на челу јавне поворке; а када га Јевреји,
који су живели у Сусану, видеше у тако великој почасти поред краља, они
помислише да његова велика срећа и њима припада, те радост и сјај спа-
сења окружише све Јевреје, једнако оне који беху у градовима као и оне
у унутрашњости, јер су чули објаву краљевог писма, чији је одјек био та-
кав да се многи из туђинских народа обрезаше у страху од Јевреја, не би
ли тако осигурали своју безбедност; јер тринаестог дана дванаестог ме-
сеца, који се на хебрејском језику зове Адар, док га Македонци нази-
вају Диструс, они који су носили краљеву посланицу ставише Јевреји-
ма до знања да је тај дан у којем су они имали бити у смртној опаснос-
ти постао онај у којем ће моћи да униште своје непријатеље. И тако сада
управитељи покрајина и сви тирани, краљеви и писари, почеше уважа-
вати Јевреје, будући да је страх који су имали од Мордехаја учинио да се
почну смерно понашати. Па када је краљевски указ стигао до свих земаља
које беху под његовим господством, догодило се да су Јевреји из Сусана
побили пет стотина својих непријатеља; а када је краљ саопштио Јестири
број оних који су погубљени у том граду, не знајући при том шта се дого-
дило у покрајинама по унутрашњости, он је упита да ли би она желела да
још нешто буде предузето против њих, јер ће бити учињено према њеној
жељи; на то је Јестира одговорила да жели да Јеврејима буде дозвољено да
се на исти начин обрачунају са својим душманима и следећег дана, и да
такође могу обесити десеторицу синова Аманових. Тако је краљ испунио
и ову жељу Јестири, не хтевши да јој противречи. Стога се Јевреји поно-
во окупише четрнаестог дана месеца Диструса и побише још око три сто-
тине њихових опонената, не дирајући при том ништа од њихових посе-
да. Осим тога, и од стране Јевреја који су живели у градовима и у унутра-
шњости било је све у свему побијено седамдесет пет хиљада њихових не-
пријатеља, а све то тринаестог дана тог месеца, док су следећи дан просла-
вили као празник. На исти су начин четрнаестог дана и дана после њега
славили и Јевреји у Сусану, те је отада остало да чак и данас Јевреји ши-
ром насељеног света у те дане празнују и шаљу поклоне једни другима. И
Мордехај је са своје стране наложио свим Јеврејима који су живели у Ар-
таксерксовом краљевству да ове дане држе као празничне, те да успоме-
ну на њих предају потомству како би се тај празник могао заувек одржа-
вати а сећање на тај догађај никада не препустити забораву. Јер, будући
да је тих дана требало да буду уништени од стране Амана, они би учини-
ли исправно дело — стога што су у тим данима избегли погибију, и зауз-
врат казнили своје непријатеље — када би се тих дана држали као оних у
којима захваљују Богу; то је, дакле, разлог што Јевреји још увек празнују у
те дане, називајући их данима Пурима. А Мордехај је постао велик и сла-
ван човек поред краља, коме је помагао у управљању народом. Такође је
живео и у краљичиној близини, те су животне прилике Јевреја тада биле
боље но што су се икада могли надати. Све у свему, тако је надаље изгле-
дало стање Јевреја под Артаксерксом.
КАКО ЈЕ ЈОВАН УБИО СВОГ БРАТА ИСУСА У ХРАМУ; И КАКО ЈЕ ВА-
ГОСЕЈ НА МНОГО НАЧИНА УВРЕДИО ЈЕВРЕЈЕ, И ШТА ЈЕ УЧИНИО
САНВАЛАТ
1) Након што је умро првосвештеник Елијасив, наследио га је његов

син Јуда; а када је и овај преминуо, то је звање преузео његов син Јован,
што је било повод да Вагосеј, главни заповедник војске Артаксеркса Дру-
гог, оскрнави Храм и зада намете Јеврејима да из заједничких залиха, пре
но што принесу дневне жртве, морају за свако јагње платити педесет ше-
кела. Наиме, Јован је имао брата по имену Исус, који је са Вагосејем био
пријатељ, те му је овај обећао да ће му обезбедити достојанство првос-
вештеника. Имајући поверења у ову подршку, Исус се посвађао с Јова-
ном у Храму, и тако раздражио свог брата да га је овај убио у самој све-
тињи. Ово је убиство представљало ужасно непочинство за Јована који
је био првосвештеник, а његова је страхота била тим већа што се никада
није чуло за нешто такво окрутно и безбожно, било код Грка или варва-
ра. Бог, наравно, није занемарио његово кажњавање, али је при том и це-
ли народ био поробљен а Храм оскрнављен од стране Персијанаца. На-
име, када је Вагосеј, највиши заповедник Артаксерксове војске, сазнао да
је Јован, јеврејски првосвештеник, убио свог властитог брата Исуса у Хра-
му, он сместа нападе Јевреје и поче им у бесу говорити, „Зар сте толико
безочни да сте могли починити злочин у Храму?“ И како је он намеравао
да уђе у светињу, а они му то нису дозвољавали, он им рече: „Нисам ли ја
чистији од онога ко је посечен у Храму?“ те, након што извогори овако,
пође у Храм. Сходно томе, Вагосеј је искористио овај разлог и седам годи-
на кажњавао Јевреје за убиство Исусово.
2) Након што је Јован напустио овај свет, звање првосвештеника при-
пало је његовом сину Јаду. Овај је, пак, имао брата по имену Манасија. У
то је време Дарије, последњи краљ Персије, послао човека по имену Сан-
валат у Самарију [као управитеља], будући да је овај по рођењу припадао
Хутима, од чијег су рода такође били и Самарићани. Овај је човек знао
колико је Јерусалим славан град, и да су његови краљеви задавали много
мука Асирцима и народу Келесирије; стога је он радо дао своју кћер, по
имену Никаса, за жену Манасији, мислећи да ће ово савезништво преко
брака значити јемство и обезбедити даљу добронамерност јеврејског на-
рода према њему.
О САНВАЛАТУ И МАНАСИЈИ И О ХРАМУ КОЈИ СУ ПОДИГЛИ НА
ПЛАНИНИ ГЕРИСИМУ; ТАКОЂЕ И О ТОМЕ КАКО ЈЕ АЛЕКСАНДАР
УШАО У ЈЕРУСАЛИМ, И КАКВЕ ЈЕ ДОБРОБИТИ УДЕЛИО ЈЕВРЕЈИМА
1) Негде у то време догодило се да је у Егеју на превару — а од стране

Паусаније, сина Серастовог, који је потицао из Орестове породице — на-
паднут и убијен Филип, македонски краљ, те га је на престолу наследио
његов син Александар; он је, пак, прешавши преко Хелеспонта, поразио
заповеднике Даријеве војске у бици код Граника. Тако је отворио пут пре-
ко Лидије, покорио Јонију и прегазио Карију, и почео нападати места у
Памфилији, као што је већ приповедано на другом месту.
2) Старешине Јерусалима биле су веома забринуте тиме што је брат пр-
восвештеника Јада, иако је оженио туђинку, са овим делио највише свеш-
теничко звање, те се почеше спорити с њиме, јер су процењивали да је вен-
чање тог човека било корак учињен из жеље за кршењем закона против
улажења у брак са туђинкама, те да ће то означити почетак једног узајам-
ног ортачења са странцима. Сећали су се, наиме, да је увреда коју су Богу
нанели Јевреји венчани са женама из других земаља било поводом њихо-
вог негдашњег подјармљивања и свих оних несрећа које су због тога под-
нели; стога су они наредили Манасији да се разведе или да више не прила-
зи олтару, при чему се и сâм првосвештеник придружио народу у озлојеђе-
ности против његовог брата, те га је и својом одлуком отерао од олтара. На
ово је Манасија дошао до свог таста Санвалата и рекао му да, иако он ис-
крено воли његову кћер Никасу, ипак није вољан да због ње буде лишен
свог свештеничког достојанства, које је највише звање у његовом народу
и бива наследно преношено у оквиру једне исте породице. Санвалат му,
међутим, обећа да не само да ће сачувати част његовог свештеничког поло-
жаја, већ и да ће му осигурати моћ и достојанство јединог првосвештеника
и учинити га намесником свих места којима он сâм сада управља, уколи-
ко буде задржао његову кћер уз себе као жену. Надаље му рече да ће за ње-
га подићи храм налик ономе у Јерусалиму, смештен на гори Герисимској,
која је највиша од свих планина у Самарији, уз то још и обећавши да ће све
то учинити са допуштењем краља Дарија. Чувши ова обећања, Манасија се
узохоли, те остаде уз Санвалата надајући се да ће задобити првосвеште-
ничко звање које ће му уделити Дарије, тим пре што је Санвалат тада био у
позним годинама. Оваква његова одлука, међутим, довела је до велике уз-
немирености народ Јерусалима, стога што су многи свештеници и Левити
били уплетени у сличне односе са женама–туђинкама; и зато се сви такви
одметнуше к Манасији, а Санвалат им уз то понуди новац, и раздели међу
њима насељиву и обрадиву земљу, а све то како би наградио свог зета.
3) Негде у то време Дарије је чуо како је Александар прешао преко Хе-
леспонта и потукао његове војсковође у бици код Граника, продуживши
потом даље с освајањем; стога је сабрао велику војску од коњаника и пе-
шака, одлучивши се да пресретне Македонце пре но што ови нападну и
освоје читаву Азију. Тако је он прегазио Еуфрат и прешао преко Тауру-
са, планине у Киликији, те се код места Исе у Киликији зауставио оче-
кујући непријатеља, спреман да се с њим упусти у битку. Санвалат је био
задовољан да је Дарије сишао са горја, те је рекао Манасији да се изненада
указала прилика да испуни дато обећање, што ће се догодити чим се Да-
рије врати након што буде поразио непријатеље — јер, наиме, не само он,
већ такође и сви народи Азије, били су уверени да се Македонци неће ни
упустити у битку против Персијанаца, због огромне бројности Даријеве
војске. Али су догађаји узели други ток од очекиваног, јер је краљ ушао
у битку у којој је поражен, изгубивши велики део своје војске. При том
су заробљени његова мајка и жена, а он сам је побегао у Персију. Тако је
Александар ушао у Сирију и заузео Дамаск; а након што је освојио и Си-
дон, почео је са опсадом Тира, пославши у том часу посланицу јеврејском
првосвештенику, са позивом да му његов народ приђе као савезник, те уз
то и опскрби његову војску намирницама. То је значило да поклоне што
их је раније слао Дарију сада пошаље њему, изабравши пријатељство Ма-
кедонаца, због чега никада неће зажалити. Али је првосвештеник одго-
ворио да је дао завет Дарију да против њега неће опасивати оружје, те да
тај завет неће прекршити све док је Дарије међу живима. Чувши овакав
одговор, Александар беше веома љут; па иако је одлучио да не напушта
Тир који је у сваком часу могао бити заузет, ипак је запретио да ће чим
овај град пред њим буде пао повести поход против јеврејског првосвеш-
теника, и на његовом примеру показати свим људима ко је тај према ко-
ме се морају држати својих завета. И тако, након што је уз велике напоре
поднесене током опсаде, напокон заузео Тир и тако окончао тамошње ос-
вајање, он стиже до града Газе, и поче у њему опсађивати заповедника вој-
не посаде чије име беше Вавемес.
4) У исто је време Санвалат помислио да му се сада пружила права
прилика за испуњење његових намера, те се одрече Дарија и, повевши са
собом седам хиљада властитих поданика, стиже до Александра. Затекав-
ши овога на почетку опсаде Тира, он му изјави како му се предаје са свим
доведеним људима, који су подигнути из места под његовом влашћу, и
који са задовољством прихватају за господара Александра уместо Дарија.
Па када га је Александар љубазно примио, Санвалат прикупи храбрости
и поче му говорити о својим тренутним приликама. Рече му да има зе-
та по имену Манасија, који је брат јеврејског првосвештеника Јада, те да
велики број људи овог народа, који су сада уз Манасију, желе да подигну
храм на месту које је под Санвалатовом управом. Овоме је додао да краљу
иде у прилог да снага Јевреја буде расцепљена на два дела, јер би се у су-
протном тај народ који би остао јединствен и уједињен против покушаја
увођења новина у њихове обичаје, показао у стању да зада невоље краље-
вима, као што је раније био случај са краљем Асирије. Уваживши ове ре-
чи, Александар је допустио Санвалату да чини како је намислио, а овај је
са крајњом ревношћу подигао нови храм, и произвео Манасију у првос-
вештеника, сматрајући великом наградом да деца његове кћери могу су-
деловати у таквом достојанству; али, након што је минула седмомесеч-
на опсада Тира, и још два месеца опсаде Газе, Санвалат премину, а Алек-
сандар, заузевши Газу, похита према Јерусалиму; а Јад, првосвештеник,
чувши за овај Александров покрет, нађе се ужаснут и на великим мукама,
не знајући како би сачекао Македонце, будући да је њихов краљ био неза-
довољан његовом ранијом непослушношћу. Он отуда заповеди да се на-
род преда молитвама и придружи му се у приношењу жртава Богу, кога
сâм поче преклињати да заштити тај народ и избави их страдања које им
се приближава. А Бог, послушавши ове молитве, посети Јада у сну којем
се препустио након принесених жртава, и подстакну га да пронађе хра-
брости, украси град и отвори капије, а да се народ одене у белу одећу, те
да свештеници сачекају краља у хаљинама прикладним њиховом звању,
не плашећи се никаквих рђавих последица, јер ће такве спречити Божије
провиђење. И тако, након што се подиже из сна, Јад се веома обрадова, и
објави свима поуку што ју је примио од Бога. И потом је све урадио посве
у складу са сном, и тако приправан остаде чекајући долазак краља.
5) Чим је схватио да се овај налази недалеко од града, он изиђе на че-
лу свечане поворке, заједно са свештеницима и мноштвом грађана. Про-
цесија је изгледала узвишено, држећи се на начин различит од свих других
народа. У таквом је реду стигла до места званог Сафа, а које име, преве-
дено на грчки, значи поглед, јер се одатле указује видик једнако на Јеруса-
лим и на Храм. Па када Феничани и Халдејци који су пратили Јевреје по-
мислише да им се сада оставља слобода да опљачкају град и убију првос-
вештеника — будући да им је такво што обећавало раније краљево неза-
довољство — догоди се нешто сасвим супротно. Јер, Александар — видев-
ши из даљине мноштво људи одевених у белу одећу, са свештеницима који
су на себи носили ланену одежду међу којима се истицао првосвештеник у
пурпурној и скерлетној ношњи, носећи митру на глави са златном плочи-
цом на којој је било урезано име Божије — лично приђе поворци, и указа
поштовање томе имену, и први поздрави првосвештеника. Јевреји такође
у један глас поздравише Александра и опколише га, а на све то се краље-
ви Сирије и сви остали нејевреји изненадише, помисливши да је Алексан-
дар померио памећу. Ипак, Парменије му једини приђе и упита га како
је дошло до тога да док се цели свет пред њим клања он указује најдубље
поштовање првосвештенику Јевреја? На ово је добио одговор: „Ја не по-
штујем толико њега, колико Бога који га је обдарио звањем првосвеште-
ника; јер сам управо ову особу видео у сну, и управо у овој одећи, док сам
се налазио у Дијусу у Македонији, те сам се пред њом бавио мишљу како
бих могао завладати Азијом, на шта ме је она позвала да не оклевам, већ
да смело пређем преко мора, јер ће она водити моју војску и подарити ми
власт над Персијанцима; па отуда, не видевши никог другог у тој одећи, а
гледајући сада овог човека у њој и сећајући се сновиђења и бодрења којег
сам добио у сну, верујем да водим своју војску под Божијим управљањем,
те да ћу отуда победити Дарија и скршити моћ Персијанаца, а да ће се све
ствари обистинити према ономе што се налази у мом властитом уму.“ Па
након што је ово изговорио Парменију и пружио десну руку првосвеште-
нику, сви свештеници пођоше са њим те тако он уђе у град. А када се попео
до храма, он принесе жртве Богу следећи првосвештеникова упутства, и
све време се на достојанствен начин опходећи према свим свештеницима.
А када му је показана Књига Данилова, у којој је овај објавио да ће један
од Грка уништити царство Персијанаца, Александар помисли да је управо
он особа на коју је овај указивао. Па како се овиме нађе веома задовољан,
Александар до даљњег распусти народ, али их следећег дана поново позва
упитавши их при том каква би их услуга с његове стране могла задовољи-
ти; на то првосвештеник затражи право да се могу придржавати закона
својих предака, и да током седам наредних година не морају плаћати да-
нак, а Александар им радо услиши обе ове молбе. А када га они такође по-
чеше молити да допусти Јеврејима у Вавилону и Медији да се и сами при-
друже упражњавању њихових властитих закона, он радо обећа да ће кас-
није удовољити и тој њиховој жељи. А затим се обрати мноштву, и рече да
је, уколико когод од њих жели да се својевољно упише у његову војску —
при чему ће такви бити слободни да се покоравају и живе према законима
својих предака — он вољан да их поведе са собом, на који се позив многи
одазваше бивајући спремни да му се придруже у његовим ратовима.
6) И тако, након што је Александар довео у ред ствари у Јерусалиму
он поведе своју војску до суседних градова; а када га сви народи до којих
је стизао примише са великом љубазношћу, Самарићани, који су тада за
своју престоницу имали Сехем (град смештен на гори Герисимској, тада
насељен отпадницима од јеврејског народа), видевши да је Александар та-
ко штедро обдарио Јевреје, одлучише да и сами себе прогласе Јеврејима;
јер је такво било држање Самарићана, као што смо већ на другом месту
изнели, да, када су Јевреји бивали у недаћама, ови одрицаху да су са њи-
ма у било каквом сродству, при чему су тада говорили истину; али када
би приметили да се каква срећа осмехује Јеврејима, они би се одмах прет-
варали да су с њима у сродству, говорећи да им припадају, те да своје по-
рекло изводе из потомака Јосифових, Ефраима и Манасије. Сходно то-
ме, они се блиставим речима препоручише краљу, показавши велику рев-
ност да се са њиме сретну недалеко од Јерусалима. А када им Александар
заповеди, Сехемићани му приђоше, водећи са собом војне одреде што их
је краљу послао Санвалат, па и сами затражише да он дође у њихов град,
и да и њиховом храму такође укаже почаст; на шта он обећа да ће у по-
вратку доћи и к њима. А када га они замолише да и њима на седам година
одгоди плаћање данка, стога што они дотад неће ништа друго радити до
сејати, он их упита ко су они када му се обраћају таквом молбом; а ови од-
говорише да су и они Хебреји, али да носе име Сидоњана, те да живе у Се-
хему; но када их он поново упита да ли су и они Јевреји, на шта доби од-
говор да нису, краљ узврати речима: „Jевреји су ти којима сам уделио так-
ву повластицу; ипак, када се будем вратио, и будем од вас у потпуности
обавештен о овом питању, учинићу оно што будем сматрао за исправно.“
На такав је начин, дакле, отпустио Сехемићане, наредивши при том да га
Санвалатови одреди прате у Египат, стога што је наумио да им тамо доде-
ли земљу, а што је касније и учинио у Теваиди, када им је наредио да шти-
те ту земљу.
7) Након Александрове смрти управљање царством је подељено међу
његовим наследницима, али је храм на гори Герисимској остао. Па ако је
ма ко био оптужен од стране житеља Јерусалима да се хранио простом
храном162, или да је прекршио сабат, или да је починио ма који сличан
прекршај такве природе, он би пребегао Сехемићанима говорећи да је
неправедно оптужен. Негде у то време је преминуо и првосвештеник Јад,
а наследио га је његов син Онија. Такво је, дакле, било стање међу Јевреји-
ма у то време.
КЊИГА ДВАНАЕСТА
обухвата период од сто седамдесет година
ОД СМРТИ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ ДО СМРТИ
ЈУДЕ МАКАБЕЈСКОГ
КАКО ЈЕ ПТОЛОМЕЈ, СИН ЛАГУСА, ПРЕВАРОМ И ЛУКАВСТВОМ
ЗАУЗЕО ЈЕРУСАЛИМ И ЈУДЕЈУ, И ОДАТЛЕ ПОВЕО МНОГЕ ЉУДЕ, НА-
СЕЛИВШИ ИХ ПОТОМ У ЕГИПТУ
Александар, краљ Македоније, преминуо је након што је успео да

оконча превласт Персијанаца и уреди ствари у Јудеји на горе описани на-
чин. Па како је његова власт подељена између више наследника, Антиго-
ну је припала Азија, а Селеуку Вавилон, а од осталих народа који су живе-
ли у његовом царству Лисимах је добио на управљање Хелеспонт, Касан-
дер је преузео Македонију, а Птолемеј, син Лагусов, преузео је Египат. И
док су се ови кнежеви славољубиво борили једни против других не би ли
сваки приграбио за себе што више власти, неминовно је морало доћи до
безбројних сукоба, па и оних дуго трајућих; градови су веома страдава-
ли, изгубивши при том велики број свог живља у тим несрећним време-
нима, до те мере да је Сирија у рукама Птолемеја Сотера заправо подно-
сила нешто потпуно супротно имену Спаситеља163 што га је овај тадашњи
Птолемеј носио. Он је такође смерао да преузме и Јерусалим, бивајући у
том циљу спреман да се послужи преваром и лукавством; дошавши, на-
име, у град у дан сабата, претварајући се да је намеран да принесе жртву,
он је без икакве муке заузео град, будући да му се Јевреји нису супротста-
вили, не слутећи да им он може бити непријатељ; тако је он задобио Је-
русалим најпре због тога што народ у њега није сумњао, а затим и стога
што се у тај дан одмарао, почивајући у миру; али након што је заузео град,
Птолемеј је наставио да у њему влада на окрутан начин. Штавише, Ага-
тархид из Книда, који је писао о делима Александрових наследника, при-
говара Јеврејима сујеверје, као да смо ми због њега изгубили своју сло-
боду; јер, он каже овако: „Постоји народ назван Јеврејима, који насељава
снажан и велики град, по имену Јерусалим. Ови људи су били небрижљи-
ви, те су допустили да падну у руке Птолемеја, не желећи да се прихвате
оружја, те су стога били потчињени веома осионом господару услед свог
неразумног сујеверја.“ Ово, дакле, Агатархид приповеда о нашем народу.
А када је Птолемеј заробио велики број људи, једнако из планинских де-
лова Јудеје и из места у околини Јерусалима, Самарије и горе Герисимске,
он их је све повео у Египат164, и тамо населио. Па како је знао да је народ
Јерусалима најоданији у држању датих завета и уговора — а ово из одго-
вора који је дат на Александров позив након што им је, после победе над
Даријем, послао изасланике — он је многе од њих расподелио у војне по-
саде, а у Александрији им је дао грађанске повластице једнаке онима које
су поседовали и сами Македонци. При том је захтевао од њих да се држе
своје заклетве према којој ће чувати послушност потомцима оних који су
им та места поверили на чување. Штавише, било је немало Јевреја који су
по својој вољи пошли у Египат, примамљени зиратношћу земље и Пто-
лемејевом сусретљивошћу. Ипак, међу њиховим потомством је дошло до
пометње због веза са Самарићанима, стога што су одлучили да сачувају
онај начин управљања животом који им је преношен од предака, те су се
стога међусобно сукобили, јер су они из Јерусалима тврдили да се светим
може сматрати једино њихов Храм, остајући решени да своје жртве шаљу
тамо, док су Самарићани једнако бивали решени да жртве упућују на го-
ру Герисимску.
КАКО ЈЕ ПТОЛЕМЕЈ ФИЛАДЕЛФУС ОБЕЗБЕДИО ДА СЕ ЈЕВРЕЈСКИ
ЗАКОНИ ПРЕВЕДУ НА ГРЧКИ ЈЕЗИК И УЗ ТО ОСЛОБОДИО МНОГЕ
ЗАРОБЉЕНИКЕ, ПРИ ТОМ ПОСВЕТИВШИ БРОЈНЕ ДАРОВЕ БОГУ
1) Након што је најпре Александар владао дванаест година, а за њим

Птолемеј Сотер четрдесет, египатско краљевство преузео је Птолемеј Фи-
ладелфус, и држао га четрдесет година. Он је омогућио да се растумачи
закон и ослободе они који су из Јерусалима као робови доведени у Еги-
пат, а којих је било сто двадесет хиљада. Повод за овакво поступање био
је следећи: Деметрије Фалеријус, који је био краљев чувар библиотеке, на-
стојао је да, колико је то било могуће, сакупи на једном месту све књиге
које су постојале на васцелом свету, купујући све што се од вредних спи-
са ма где могло наћи, или што је било у складу са краљевом склоношћу
(који је био веома ревносно посвећен сакупљању књига), којој је Деме-
трије са одушевљењем служио. А када га је једном Птолемеј упитао коли-
ко је десетина хиљада књига већ сакупио, он је одговорио да већ поседује
двадесет пута по десет хиљада, али да ће, ускором имати педесет пута по
толико. При том је, међутим, рекао и то да је обавештен како код Јевреја
постоји велики број књига закона вредних проучавања, а такође и вред-
них краљеве библиотеке, али које ће, будући написане њиховим власти-
тим писмом и дијалектом, проузроковати немале тешкоће, осим уколико
би се дале превести на грчки језик165. Наиме, та писмена којима су писа-
не, рекао је Деметрије, изгледају налик словима Сиријаца, па је чак и њи-
хово звучање, када се изговарају, налик њиховом; па ипак, то звучање је
опет својствено само том језику. С обзиром на то, додао је Деметрије, њих
ништа не спречава да дају да се и те књиге такође преведу, па будући да
не недостаје ништа што је неопходно за тај циљ, и те би се књиге такође
могле наћи у краљевој библиотеци. Чувши ово, краљ се утврди у уверењу
да је Деметрије веома ревностан у настојању да му обезбеди обиље књи-
га, те да га саветује да учини нешто што је надасве исправно; стога он упу-
ти допис јеврејском првосвештенику, како би овај могао поступити пре-
ма Деметријевој препоруци.
2) У краљевој близини налазио се извесни Аристеј, који је био један
од најприснијих краљевих пријатеља, према којем је овај гајио наклоност
због његове скромности. Овај Аристеј се често и од раније решавао да
КЊИГА ДВАНАЕСТА 489
умоли краља да пусти на слободу све Јевреје који као заробљеници пре-
биваху у његовом краљевству, па је, чувшио о одлуци о превођењу, по-
мислио како је сада погодна прилика да упути поменуту молбу. О томе
је најпре разговарао са заповедницима краљеве страже, од којих се један
звао Сосивије из Тарентума, а други Андреја, и наговорио их да му по-
могну у ономе што је наумио, тиме што ће за њега посредовати код краља.
Сходно томе, Аристеј је чврсто пригрлио замисао утврђену са горепоме-
нутим заповедницима, те је отишао код краља, и обратио му се следећим
говором: „Не приличи нам, о краљу, да олако и брзоплето прелазимо пре-
ко ствари, или да себе обмањујемо, већ да се држимо отворене истине.
Јер, будући да смо одлучили да не само преведемо јеврејске законе, већ и
да их такође растумачимо како би ти био задовољан, на који бисмо начин
ово урадили када је толико много Јевреја који су још увек робови у твоме
краљевству? Учини зато оно што ће бити примерено твојој великодуш-
ности и твојој добростивој природи: ослободи их из бедних услова у који-
ма се налазе, зато што је Бог, који подржава твоје краљевство, истовреме-
но био и творац њихових закона, као што сам могао сазнати из њиховог
делимичног проучавања; јер и ми сами, једнако као и тај народ, обожа-
вамо истог Бога, Творца свих ствари. Ми га, истина је, називамо грчким
именом166 стога што Он удахњује живот у све људе. С обзиром на ту исто-
ветност нашег и њиховог Бога, врати ове људе у њихову властиту земљу, а
то учини у славу Божију, јер ови људи показују нарочиту преданост у обо-
жавању Њега, нашег Творца. А знај, надаље, и то, да ја иако нисам њихов
сродник по рођењу, нити потичем из исте земље као они, ипак желим да
им ова милост буде учињена, будући да су сви људи једнако дела Божија,
а ја сам свестан тога да је Он наклоњен онима који чине добро. Ето зато
ти ја упућујем ову молбу, како би им ти учинио милост.“
3) Након што је Аристеј ово изговорио, краљ га погледа с добрости-
вим и веселим изразом лица, па упита: „Колико много десетина хиљада
таквих претпостављаш да има који желе да буду ослобођени?“ На ово је
одговорио Андреја, јер и он стајаше поред, рекавши: „Нешто мање од де-
сет пута по десет хиљада.“ А краљ, опет, упита: „А није ли то мален по-
клон што га ти тражиш, Аристеју?“ На ово, пак, одговори Сосивије, као и
остали који стајаху у близини, рекавши да би краљ морао понудити так-
ву захвалницу оном Богу који му је уделио његово краљевство, каква је
достојна величини његове душе. Краљ беше веома задовољан овим од-
говором, па издаде наређење да када буду исплатили војницима њихову
најамнину, такође положе и суму од [стотину] двадесет драхми167 за сва-
ког од робова. И тако он обећа да ће објавити одговарајући указ о оно-
ме што су сви они затражили, којим ће се потврдити оно што је Аристеј
предложио, а посебно оно што је Божија воља да буде учињено, при че-
му краљ додаде да неће ослободити само оне што их је заробила војска
његовог оца, већ и оне који су се од раније налазили у краљевству, као и
оне, уколико таквих има, који су били доведени од тада. А када присутни
рекоше да ће новац за њихово откупљење износити преко четири стоти-
не таланата, краљ то одобри. Одлучио сам да овде придодам препис овог
указа, како би постала позната великодушност овог краља. Његов је садр-
жај био следећи: „Нека они Јевреји које су војници под нашим оцем заро-
били након што су прегазили Сирију и Феникију и опустошили Јудеју, те
од њих учинили робове довевши их у наше градове и у ову земљу, и по-
том их продали; а такође и они који су се налазили у моме краљевству пре
њих, као и сви они који су касније овде доведени — буду сада ослобође-
ни од стране оних који их поседују, а који нека прихвате суму од [стоти-
ну] двадесет драхми за сваког роба. И нека војници приме ову откупнину
заједно са њиховом платом, а остали из краљеве ризнице; јер ја претпо-
стављам да су ови били заробљени без сагласности нашег оца, и науштрб
правичности; и да је њихова земља била измучена охолошћу победиоца,
те да су, преселивши их у Египат, војници од њих остварили велику до-
бит. Отуда, уважавајући правду, и из сажаљења према онима који су овде
супротно правичности били тлачени, ја наређујем онима који имају так-
ве Јевреје у својој служби да ове пусте на слободу, на рачун горепоменуте
суме; и нека се нико не упусти ни у какву превару поводом њих, него нека
послуша оно што је овде заповеђено. И ја захтевам да власници дају њи-
хова имена у року од три дана након објављивања овог указа онима који
су наименовани да ову наредбу спроведу, и да пред ове извршиоце такође
и изведу своје робове, зато што мислим да ће то бити у корист мојих по-
слова. И још нека свако буде упознат с тиме да ће свима онима који се не
буду повиновали овом наређењу њихови поседи бити одузети и предати у
краљеву ризницу.“ Након што је овај указ прочитан краљу, он испрва није
садржавао остатак који је овде унесен, испуштајући оне Јевреје који су ра-
није били доведени и оне који су доведени касније, а који нису били изри-
чито поменути; стога је краљ лично додао ове чланове због своје људско-
сти, и са истинском племенитошћу. Он је такође издао и наређење да сам
чин исплате, која је вероватно морала бити изведена у журби, буде распо-
дељен међу краљевим службеницима и надзорницима његове ризнице. А
када је све ово учињено, краљев је указ брзо доведен до извршења; и та-
ко је за не више од седам дана прикупљен број таланата исплаћених за за-
робљенике који је износио суму од преко четири стотине шездесет, а ово
стога што су власници робова захтевали износ од [стотину] двадесет дра-
хми такође и за децу, за који је краљ заповедио да такође буде исплаћен,
стога што је у указу рекао да господари имају примити горепоменути из-
нос за сваког роба.
3) Након што је све ово извршено на изванредан начин и према краље-
вим намерама, он издаде Деметрију наређење да му написмено изложи
своје замисли гледе превођења јеврејских књига; овај захтев говори о то-
ме да код ових краљева ниједна одлука није извршавана нагло, већ се
свим стварима управљало са великом промишљеношћу. Због тога сам ов-
де припојио препис ових посланица, и записао број сасуда послатих као
поклон [у Јерусалим], као и изглед сваког од њих, како би прецизност
уметничке израде, онаква каква се указивала онима који би их видели,
а са којом је сваки занатлија правио сваки сасуд, тиме била непосредно
предочена, а све ово због изврсности самих сасуда. Ево преписа послани-
це која се на то односи: „Деметрије великом краљу. Када си ми, о краљу,
дао задатак поводом сакупљања књига које недостају нашој библиотеци,
и поводом бриге која се мора спровести над онима чије је стање неодгова-
рајуће, ја сам се извршењу тог задатка посветио с највећом марљивошћу.
И желим да знаш да смо ми затражили књиге о јеврејском законодавству,
заједно са још некима; јер су оне написане хебрејским писменима, и на је-
зику тог народа, који су нама непознати. Такође сам се потрудио да ове
књиге буду преведене са већом брижљивошћу но што су морале бити,
стога што им претходно није била указана краљева брига, а сасвим је не-
опходно да ти поседујеш њихове потанке преписе. И заиста, ово законо-
давство је пуно скривене мудрости, и у потпуности неукаљано, будући да
представља законодавство Божије; а то је и разлог, као што каже Хекатеј
Абдерићанин, што то законодавство не помињу песници и летописци, па
ни они људи који воде своје животе према његовим прописима, будући да
је то свети закон и не сме бити објављиван простим устима. Стога, уколи-
ко ти је тако угодно, о краљу, ти можеш писати првосвештенику Јевреја
да ти пошаље по шесторицу староста из сваког племена, и такве који су
најупућенији у законе, како бисмо помоћу њих могли сазнати чисто и са-
гласно значење ових књига и могли добити поуздано тумачење њихових
садржаја, те тако могли напослетку поседовати такву њихову збирку која
би била примерена твојој жељи.“
5) Након што је ова посланица предата краљу, он заповеди да по овом
питању буде одаслана једна друга посланица за Елеазара, јеврејског пр-
восвештеника, те да овај уједно буде обавештен о ослобођењу Јевреја који
су се налазили међу њима. Такође је послао педесет таланата злата за пра-
вљење великих сасуда и пехара, као и огроман број драгог камења. Taкође
је издао налог онима који су се старали о ковчегу са овим камењем да дају
занатлијама на вољу да изаберу које год им драго врсте. При том је наме-
нио стотину таланата у новцу да буде послато Храму за жртве и за дру-
ге намене. Сада ћу описати ове сасуде и начин њиховог прављења, али не
пре но што запишем препис оне посланице коју је краљ отпослао првос-
вештенику Елеазару, који је то своје звање задобио у следећим околнос-
тима. Након што је преминуо првосвештеник Онија, наследио га је његов
син Симон. Он је био прозван Симон Праведни168 једнако због своје ду-
боке побожности и због благог држања према људима свог народа. А када
је и он умро, оставивши иза себе недораслог сина по имену Онија, звање
првосвештеника преузео је Симонов брат Елеазар, о коме сада говори-
мо. Њему је, дакле, писао Птолемеј на следећи начин: „Краљ Птолемеј пр-
восвештенику Елеазару шаље поздраве. Много се Јевреја налази насеље-
но у мојој земљи а које су Персијанци, бивајући тада моћни, довели као
заробљенике. Ове је мој отац држао у части: неке је укључио у војску и
дао им плату већу од уобичајене; другима је, након што су са њим дошли
у Египат, поверио на чување своја утврђења, како би утеривали страх
Египћанима. А када сам ја преузео власт, према свим овим људима сам се
опходио с човечношћу, а посебно са онима који су били твоји суграђани,
и од којих сам ослободио ропства преко сто хиљада, плативши цену от-
купа од њихових господара из својих властитих прихода. Онима који су
навршили довољан број година допустио сам да се укључе у моју војску, а
онима за које сам нашао да ми могу бити одани, и при том примерени за
рад у моме двору, примио сам у одговарајуће службе, мислећи да ће овак-
ва моја љубазност према њима бити велики и прихватљив поклон којег
посвећујем Богу за провиђење којим ме је водио. Па пошто сам и даље
жељан да чиним оно што је угодно овима, али и свима другим Јеврејима
на васцелој земљи, одлучио сам да обезбедим једно тумачење вашег зако-
на, те да га преведем са хебрејског на грчки језик и положим у своју биб-
лиотеку. Отуда ћеш ти учинити добро уколико изабереш и пошаљеш ми
људе добре нарави, који својим годинама јемче искуство, и то по шест из
сваког племена. Ови због својих година морају бити упућени у законе и
способни да их на исправан начин растумаче; а када ово буде учињено,
сматраћу да сам за себе самог учинио славну ствар. А сада к теби шаљем
Андреју, заповедника моје страже, као и Аристеја, људе које веома много
уважавам, и по којима ти шаљем прве плодове онога што посвећујем ва-
шем Храму и жртвама, а у вредности од стотину таланата. А уколико нам
будеш послао обавештење о томе шта би још желео од мене, учинићеш
нешто што ће ми бити задовољство да испуним.“
6) Након што је ова краљева посланица донесена Елеазару, он је на њу
написао одговор са свим могућим поштовањем: „Елеазар првосвештеник
шаље поздрав краљу Птолемеју. Уколико сте ти и твоја краљица Арси-
ноја169, као и ваша деца, добро, ми смо сасвим задовољни. Када смо при-
мили твоју посланицу, веома смо се обрадовали намерама изложеним у
њој; а након што смо окупили народ, прочитали смо је пред свима, и та-
ко их упознали са побожношћу коју гајиш према Свемогућем. Такође смо
народу показали двадесет златних и тридесет сребрних здела, и пет вели-
ких сасуда, као и сто за бесквасни хлеб; такође и стотину таланата за жрт-
ве и прибављање онога што је потребно за Храм, а што су нам све доне-
ли Андреја и Аристеј, твоји најдостојнији пријатељи; и заиста, ово су љу-
ди одличног карактера, великог знања и вредни твоје врлине. Буди, дакле,
упознат с тиме да те желимо наградити ониме што ће ти бити на корист,
иако то никада раније нисмо чинили, но смо сада приморани да ти узвра-
тимо за бројне изразе љубазности које си учинио према нашим сународ-
ницима. Тако смо одмах понудили жртве за тебе и твоју сестру, за твоју
децу и пријатеље; а народ се молио да ти се послови одвијају онако како си
замислио, и онако како ће твоје краљевство остати сачувано у миру, те да
тако и превођење нашег закона може стићи до исхода којег желиш и доне-
се ти користи. Такође смо изабрали по шесторицу староста из сваког пле-
мена, које смо ти послали заједно са законом. А теби остављамо, и твојој
правичности и побожности, да нам вратиш натраг закон након што буде
преведен, као и те људе које смо ти послали. Остај с Богом.“
7) Ово је био одговор којег је сачинио првосвештеник. Мени се ипак
не чини неопходним да бележим имена седамдесет двојице учених ста-
роста који су били послани од стране Елеазара носећи са собом закон, а
која су, пак, била придружена посланици. А када је првосвештеник Еле-
азар посветио поклоне Богу, и указао достојне почасти онима који су их
донели те им предао узвратне поклоне које су имали да понесу краљу, он
их је отпустио. Па након што су изасланици стигли у Александрију и Пто-
лемеј чуо за њихово приспеће, те да је са њима дошло и седамдесет учених
староста, он одмах посла по своје изасланике Андреју и Аристена како би
му предали посланицу од првосвештеника, а они сами живим речима од-
говорили на сва питања која им је желео да постави. Потом је похитао да
се сусретне са старостама које су дошле из Јерусалима како би растумачи-
ли законе; при том је издао наређење да било ко да у то време дође другим
поводом, буде одбијен и враћен, што је за овог краља било изненађујуће,
будући да нешто такво није имао обичај да чини, јер је оне који би му
сличним поводом довођени примао петог дана, а изасланике на крају ме-
сеца. Али када су тако отпуштени сви они који су дошли из других раз-
лога, он одмах прими старосте послате од првосвештеника Елеазара, који
му дођоше с поклонима и са тананим кожним пергаментима на којима су
златним словима170 били написани њихови закони; краљ их одмах упита
за књиге, а када они у одговор размоташе овојнице у којима су биле умо-
тане кожне странице, ове се указаше пред запањеним краљем — јер се он
намах поче дивити танкоћи листова и тако саливеној тачности спојева,
да се ови нису ни могли приметити (будући да су тако прецизно листови
били повезани један с другим), и у овом је дивљењу провео много време-
на. Затим исказа старостама колико им је захвалан што су дошли, и још
више ономе ко их је к њему послао, а поврх свега да је захвална оном Богу
чији ти закони очигледно јесу. На ове речи све старосте и сви који беху од
пратилаца представљени заједно с њима ускликнуше једногласно жељу за
сваком могућном краљевом срећом. А краљу на све то пођоше сузе, због
силине задовољства, што је и разумљиво, јер је природно да човек истим
знацима показује велику радост као и велику тугу. А када краљ најзад
позва госте да препусте књиге онима који су задужени за њихов пријем,
он их још једном поздрави, и рече да је ваљда ипак било прикладно да са
њима најпре поразговара о ономе због чега су послати, а затим им се пре-
поручи за сваку услугу. Штавише, он обећа да ће тај дан у којем су прис-
тигли учинити истакнутим и обележавати сваке године читавим током
његовог живота; јер се подударило да су се њихов долазак, и победа коју
је на мору задобио против Антигона, догодили на исти дан. Такође изда-
де наређење да се припреми вечера за све њих заједно с њиме, и наложи да
им се за пребивање удесе изврсна коначишта у горњем делу града.
8) Онај који је био задужен да брине о пријему ових странаца — човек
по имену Никанор — одмах је позвао Доротеја, чији је задатак био да им
прибави све потрепштине, те му наложи да за сваког од њих припреми
све што је потребно за њихову исхрану и начин живљења; а ове су ства-
ри уређене од стране краља на следећи начин: он се побринуо да они који
су припадали различитим градовима, и нису имали исте животне прили-
ке, буду обезбеђени свиме оним што су навикли да поседују према оби-
чајима средине из које су дошли, како би, тако угошћени према њиховом
уобичајеном живљењу, били задовољнији, и не би ни у једном трену би-
ли суочени са ма чиме према чему су осећали њима природну одбојност.
За сво ово старање поводом гостију бринуо се Доротеј, који је на такву
службу постављен због његове велике умешности у таквим стварима које
припадају свакодневном животу; тако је, бринући о пријему, и слушајући
краљеву наредбу, обезбедио двострука седишта на којима ће они седети
за обедом, будући да је краљ желео да се половина седишта налази с њего-
ве десне сране, а друга половина мало иза његовог стола; тако је било и са
свим другим понудама у којима није смео бити пропуштен ниједан знак
поштовања који им се могао указати. А када су те вечери гости тако при-
сели, на Доротеју је била обавеза да прислужује свима онима који су до-
шли из Јудеје на начин на који су они навикли да буду служени; из тог је
разлога краљ удаљио своје свете телале и оне који су клали животиње за
жртве, као и остале који су изговарали речи кратке молитве; већ је позвао
једног од оних који су стигли из Јудеје, а чије име је било Елеазар, и који је
био свештеник, затраживши од њега да изговори кратку молитву171; а овај
је стао у средину окупљених и помолио се да свако благостање припадне
краљу и свим његовим поданицима. На ове је речи уследило једногласно
одобравање од стране свих окупљених, бучно и с радошћу; а када је и то
учињено, сви се препустише обедовању вечере и уживању у ономе што је
пред њих постављено. А мало касније, након што је краљ проценио да је
прошло довољно времена, он поче с гостима мудрословно разговарати,
поставивши сваком понаособ филозофско питање172 какво би могло по-
нешто осветлити у његовим упитаностима; и након што су они размотри-
ли све те недоумице по многим стварима, краљ је остао веома задовољан
њиховим одговорима. Тако се према њима опходило дванаест дана, а за-
тим их краљ замоли да му разјасне посебна питања из Аристејеве књиге,
коју је овај написао управо тим поводом.
9) И након што се гостима не само краљ, већ такође и филозоф Мене-
дем, поче дивити, рекавши да су све појаве управљане провиђењем, и да
се вероватно стога догодило да су такву силу или лепоту могли открити
у речима ових људи, они напокон одусташе од постављања даљих слич-
них питања. Али краљ рече да је већ добио много корисног од њиховог
доласка, будући је међу другим знањима од њих научио и како мора упра-
вљати својим поданицима; па издаде наређење да се сваком од староста
да по три таланта, која ће им издати они који их буду одвели до њима на-
мењених пребивалишта. Сходно томе, након три дана Деметрије их преу-
зе и пође уздигнутим путем седам фурлонга далеко: а то беше насип који
је пред морем водио до острва. А када пређоше преко моста, он проду-
жи до северних делова и показа Јеврејима где ће се састајати, а што беше
кућа подигнута поред обале, чинећи тихо место прикладно за заједнич-
ки разговор поводом предстојећег рада. А када их је дотле довео, он их за-
моли (сада када су са собом имали све ствари потребне за тумачење њи-
хових закона) да не трпе ништа што би их ометало и прекидало у послу.
И тако они временом уз велике напоре и марљивост, направише подроб-
но тумачење, продужавајући с радом све до деветог сата дана; након тога
би се одмарали и бринули о свом телу, док би им у изобиљу била служе-
на храна; поред ове, Деметрије им је на краљеву заповест доносио велики
део онога што је припремано за самог краља. Ујутро су долазили до двора
и поздрављали Птолемеја и потом се враћали на њихово раније место, где
су се, након што би опрали руке и очистили се, посвећивали превођењу
закона. А када је закон напокон преведен и окончан труд око његовог ту-
мачења, што се довршило седамдесет другог дана, Деметрије је окупио
све јеврејско живље на месту где су закони превођени и тумачени, и све
их пред њима прочитао. Тако је и окупљено мноштво потврдило исправ-
ност речи староста који су растумачили закон. При том је народ похва-
лио Деметрија за овај разлог окупљања, будући да им је прибавио вели-
ку срећу; а потом затражише од њега да омогући да и њихови управитељи
могу прочитати закон. Штавише, сви они, једнако свештеник и најстарији
међу старостама, као и главни људи јеврејске заједнице, изнеше захтев да
будући да је тумачење срећно довршено, закон може наставити да се на-
даље према њему примењује, уз забрану сваке даље промене. И када сви
заједно похвалише ову одлуку, такође наредише да, уколико било ко нађе
да је иједна ствар сувишна, или да је штогод пропуштено, та особа поново
обрати пажњу, и постави тумачење преда се, и исправи што је недовољно;
а ово је било веома мудар поступак, будући да само она ствар која је те-
мељно просуђена као ваљана, може трајати заувек.
10) Тако се и краљ обрадовао када је видео како је његова замисао до-
ведена до савршенства и до велике користи; а понајвише беше усхићен
док је слушао како се пред њим читају закони, при том бивајући запрепа-
шћен дубоким значењем и мудрошћу законодавца. О томе је почео раз-
говарати са Деметријем, упитавши: „Како се могло догодити да када је за-
конодавац био тако диван, нико, нити песници ни летописци, њега не по-
мињу?“ А Деметрије одговори „да се нико не усуђује да буде толико др-
зак да се дотакне описа ових закона, зато што су они божански и висо-
кодостојни, и зато што су неки који су то покушали били кажњени од
стране Бога.“ Он такође рече и да је „Теопомпус желео да напише неш-
то о њима, али да је због тога пореметио памећу више од тридесет да-
на; а током извесног повлачења његове болести, он се обратио Богу мо-
литвом, сумњајући да је његово лудило изазвано тим узроком. Штави-
ше, он је касније видео у сну да га је болест снашла за време док се одавао
тако великој радозналости за питања Божије природе, желећи при том
да их објави међу обичним људима; али након што је од овога одустао,
повратио се својој ранијој разборитости.“ И још је Деметрије обавестио
краља о Теодекту, песнику трагичару, о којем се казује да је једном прили-
ком, када је у извесној драмској представи желео да помене ствари које су
садржане у светим књигама, доживео напад слепила; а када се потом, би-
вајући свестан повода ове болести, обратио Богу молитвом, био је осло-
бођен даљег помрачења вида.
11) Након што је краљ добио ове књиге од Деметрија, он се према њи-
ма стаде односити са страхопоштовањем, наредивши да се о њима поведе
највећа брига, како би остале неоштећене. Такође је затражио да к њему
често долазе тумачи из Јудеје, и то једнако због поштовања које је према
њима осећао и због поклона које им је желео да учини; јер рече да је сада
праведно да их пошаље натраг, иако би, са њиховом сагласношћу, ако би
они к њему поново дошли, могли добити све оно што њихова мудрост с
правом може захтевати а што им његова племенитост може подарити. И
тако он отпусти тумаче, поклонивши сваком од њих по три горње хаљине
најбоље врсте, као и два таланта злата и пехар вредан једног таланта, као
и намештај одаје у којој су се гостили — такве беху ствари којима их је он
даривао. Али је по њима послао и првосвештенику Елеазару десет кре-
вета са сребрним ногама, као и сав намештај који иде уз њих, уз то и пе-
хар у вредности од тридесет таланата; поред овога, Елеазар је добио и де-
сет пурпурних хаљина, као и веома лепу круну, и стотину комада најфи-
није изатканог лана; а такође и боце и плитице и сасуде за жртве левани-
це, и још два златна котла који су сви имали бити посвећени Богу. Такође
је једном посланицом Елеазару од овога затражио да допусти овим тума-
чима одлазак уколико ма који од њих буде желео да дође к њему у Еги-
пат, будући да он високо цени разговор с људима такве учености, и увек
је вољан да понуди своје богатство таквим особама. И оволико је све што
смо имали рећи о томе шта се догодило с Јеврејима, а сасвим на њихову
част и славу, од стране Птолемеја Филаделфа.
КАКО СУ КРАЉЕВИ АЗИЈЕ ПОЧАСТВОВАЛИ НАРОД ЈЕВРЕЈА И ОД
ЊИХ УЧИНИЛИ ГРАЂАНЕ ОНИХ ГРАДОВА ШТО СУ ИХ ПОДИГЛИ
1) Јеврејима је такође указивана почаст и од краљева Азије када су ови

постали њихови савезници; јер је Селеук Никатор од њих учинио грађа-
не оних градова што их је подигао по Азији и у доњој Сирији, као и у са-
мој престоници, Антиохији; и дао им је исте оне повластице које су има-
ли Македонци и Грци који су били ту насељени, толико чврсто зајемчене
да те повластице трају и до данас; један од доказа за ово је да с обзиром
да Јевреји не користе уље које су припремили туђинци173, они примају из-
весну суму новца од посебних службеника, као надокнаду за то њихово
властито уље; а када је у последњем рату народ Антиохије желео да лиши
Јевреје тог новца, Мукијан, тадашњи владар Сирије, то није дозволио и
задржао га је. Па и када је народ Александрије и Антиохије поступио та-
ко — у оно време када су Веспазијан и његов син Тит управљали свом на-
сељеном земљом — да је молио да такво грађанско право буде Јеврејима
одузето, ови им владари то нису допустили. У оваквом понашању свако
може разабрати правичност и племенитост Римљана, а посебно Веспа-
зијана и Тита, који, иако су имали много мука ратујући против Јевреја,
и били огорчени на њих стога што им ови нису предали своје оружје већ
су до последњег часа водили рат, ипак нису одузели ниједну од горепо-
менутих повластица које су им као грађанима припадале, већ су обузда-
ли свој бес и надјачали молитве Александринаца и Антиохијаца, који су
били веома моћни људи, толико да овима нису попустили ни због накло-
ности коју су према овим градовима гајили, нити због старе кивности
према онима чије су супротстављање покорили у рату; нити су измени-
ли иједну древну повластицу додељену Јеврејима, већ су изјавили да ће
они који буду подигли оружје против њих и напали их, сигурно бити и
кажњени, јер није правично лишавати оне који их ничим нису увредили
добара која су уживали.
2) Знамо да је такође и Марко Агрипа имао слично држање према
Јеврејима; јер када је народ Јоније био веома гневан на њих, и преклињао
Агрипу да само они могу имати грађанске повластице што их је Антиох,
унук Селеука (који је од стране Грка називан богом) њима уделио, и затра-
жили да, уколико Јевреји желе да у томе са њима буду саучесници, морају
бити обавезани да ће обожавати иста божанства која и Јоњани обожавају
— дошло је до процеса у којем су Јевреји надвладали, и задржали су пра-
во да могу наставити са властитим обичајима под старањем Николе Да-
маскина, зато што је Агрипа пресудио да он сâм не може уводити новине.
А ако ико жели да о овом питању потанко сазна, нека проучи сто двадесет
трећу и четвру књигу историје коју је написао овај Никола. А што се тиче
такве Агрипине одлуке, њој се и не може превише дивити, јер у то време
наш народ није ратовао против Римљана. Али свако мора остати запањен
племенитошћу Веспазијана и Тита, да су се након толико ратова и суко-
ба које су водили против нас, могли понети тако обзирно. Али ћу се на тај
део наше историје вратити након што довршим следећу дигресију.
3) Догодило се, наиме, да је за владавине Антиоха Великог, који је вла-
дао над целом Азијом, јеврејски народ, баш као и становништво Келеси-
рије, много патио, а њихова земља била жестоко кињена; јер док је овај
краљ водио рат против Птолемеја Филопатра и његовог сина који је на-
зиван Епифаном, догађало се да су ови народи потпуно једнако страдава-
ли било да је Антиох поражаван, или да је он поражавао друге; те су тако
умногоме наличили броду у олуји којег таласи бацају са свих страна, јер
је управо такав био њихов положај у средини између Антиоховог напре-
довања и његовог западања у супротно стање. Али када је на крају Анти-
ох поразио Птолемеја, он се докопао Јудеје; а након што је Филопатар ум-
ро, његов је син послао велику војску под вођством Скопаса, његовог гла-
вног заповедника, против народа Келесирије, који је заузео многе њихове
градове, а посебно нашег народа, који би, када би их овај напао, прелази-
ли на његову страну. Ипак, није прошло дуго а Антиох је савладао и Ско-
паса, у бици вођеној на изворима Јордана, и уништио велики део његове
војске. Али када је касније Антиох потчинио оне градове Келесирије што
их је Скопас претходно запосео, а међу њима и Самарију, Јевреји су своје-
вољно прешли на његову страну и примили га у граду Јерусалиму, дајући
обиље намирница за целу његову војску, укључујући и слонове, и спрем-
но му пружили помоћ када је почео опсађивати посаду која се налазила у
јерусалимској тврђави. С обзиром на то Антиох је сматрао да је правич-
но да Јеврејима узврати за марљивост и ревност са којом су му тада слу-
жили, те је писао заповедницима својих војски, као и својим пријатељи-
ма, посведочивши им о добром понашању Јевреја према њему, и обавес-
тивши их какве је награде решио да им удели за такво њихово понашање.
А ја ћу ускоро и навести саме те посланице што их је поводом Јевреја упу-
тио највишим заповедницима, али ћу најпре изнети сведочанство Поли-
бија Мегалополитског, који овако говори у шеснаестој књизи своје исто-
рије: „У том је часу Скопас, Птолемејев војсковођа, у журби пошао пре-
ма горњим деловима земље, и у зиму прегазио народ Јевреја.“ Он такође
каже, у истој књизи, да је, када је Скопас био поражен од стране Антиоха,
овај преузео Витинију, Самарију, Авилу и Гадару, а затим су к њему нешто
касније дошли они Јевреји који живе у близини Храма званог Јерусалим,
поводом чега, иако бих имао више да кажем, а посебно о присутности Бо-
га у том Храму, ипак ћу ту приповест одложити за неку другу прилику.“
Овако, дакле, приповеда Полибије. Али ми ћемо се вратити историјском
следу чим најпре наведемо посланице краља Антиоха.
„Краљ Антиох шаље поздраве Птолемеју.
Будући да су се Јевреји, одмах по нашем уласку у њихову земљу пока-
зали пријатељски према нама, а када смо ушли у њихов град [Јерусалим]
примили нас на раскошан начин и изашли нам у сусрет са својим сена-
том, уз то нам дајући обиље намирница за наше војнике и слонове, а по-
том нам се и придруживши у избацивању војне посаде Египћана која се
налазила у тврђави, сматрали смо да је умесно да их наградимо и обнови-
мо стање њиховог града — који је био веома испражњен због удеса који
су погађали његово становништво — доводећи оне који су се расули по
земљи назад у град. Зато смо пре свега одлучили да им због њихове вели-
ке побожности, као редовни прилог за њихове жртвене животиње, као и
за вино, уље и тамјан, уделимо двадесет хиљада сребрњака, и шест пос-
већених артабри белог брашна, заједно са хиљаду четири стотине шез-
десет медимни жита и три стотине седамдесет пет медимни соли. А ове
износе ћу им у потпуности исплатити, као што сам вам већ послао на-
ређења. Такође бих желео да буде довршен посао око изградње Храма, као
и око клаустара, или било чега што би још требало зидањем обновити.
Што се тиче дрвене грађе, нека им буде донесена из саме Јудеје и из дру-
гих земаља, као и из намета Либану; истог ћу се држати и поводом дру-
ге грађе која ће бити неопходна, како бих Храм учинио велелепнијим. Уз
то желим да допустите да сви људи тог народа живе према законима своје
земље, и нека сенат, свештеници, као и храмски писари и посвећени пе-
вачи буду ослобођени од свих намета и плаћања. А како би град скорије
могао повратити своје становништво, ослободио сам од плаћања пореза
у наредне три године његово тренутно становништво, као и оне који ће у
град доћи све до месеца Хипереретуса. Такође смо их и за убудуће осло-
бодили једне трећине њихових каснијих плаћања, како би се губици које
су поднели могли исправити. А свим оним грађанима који су одведени
и постали робље, њима и њиховој деци враћамо слободу, и издајемо на-
ређење да им се врати њихова имовина.“
4) Такав је био садржај ове посланице. Антиох је такође широм свог
краљевства обзнанио и указ у част Храма, који гласи овако: „Узакоњено је
да ниједан туђинац не уђе унутар граница Храма, што је такође забрањено
и Јеврејима, осим онима који, по њиховом властитом обичају, себе прет-
ходно очисте. И нека нико у град не донесе месо коња, муле или магарца,
били они дивљи или припитомљени; а такође ни оно од леопарда, лиси-
це или зеца, односно, било које животиње коју Јевреји себи забрањују да
једу. Нека такође ни кожа оваквих животиња не буде унесена у град, а та-
кође у њему ни узгајана. Нека им буде допуштено да користе само оне
жртве које су наследили од предака, којима су обавезни да чине приклад-
на умилостивљења Бога. А онај који прекрши било које од ових наређења
нека плати свештеницима три хиљаде драхми сребра.“ Поврх свега, овај
је Антиох оставио и сведочанство о нашој побожности и оданости, у јед-
ној својој другој посланици, написаној када је обавештен о побуни у Фри-
гији и Лидији, у време када се он налазио у горњим покрајинама, а у којој
је посланици заповедио Зеуксису, највишем заповеднику његових снага и
његовом најприснијем пријатељу, да пошаље по људе нашег народа из Ва-
вилона у Фригију. Ова посланица гласи овако:
„Краљ Антиох шаље поздраве свом оцу Зеуксису.
Ако си здрав, то је добро. Ја сам такође здрав. Будући да сам обавеш-
тен о побуни подигнутој у Лидији и Фригији, помислио сам да не заслу-
жује велику бригу; и након што сам се посаветовао са пријатељима о то-
ме што би било примерено учинити, нашао сам да би било исправно пре-
селити две хиљаде јеврејских породица, заједно са њиховим иметком, из
Месопотамије у Вавилон, у утврде и друга места која су најприкладнија.
Ово стога што сам убеђен да ће бити поуздани чувари наших поседа због
њихове побожности и због тога што знам да су моји преци сведочили за
њих да су верни и да с марљивошћу извршавају оно што су наумили да
учине. Стога желим, иако знам да ће то бити замашан посао, да пресе-
лите ове Јевреје под обећањем да ћете им дозволити да се држе њихо-
вих властитих закона. А када их будете довели до горепоменутих крајева,
свакој од њихових породица даћете место за подизање куће, као и комад
земље за обрађивање и сађење лозе; такође ћете их ослободити плаћања
намета у виду плодова за наредних десет година, и уз то им дати довољну
количину пшенице за одржавање њихових слугу, све док им не буде рађа-
ло њихово властито хлебно жито. Уз све ово, нека буду и довољно опскр-
бљени у свим животним потребама, како би се, уживајући у учинцима
наше човечности, показали вољнијим и спремнијим да суделују у нашим
пословима. На овај начин се старајте о овом народу све док је то у вашој
моћи, како их нико не би могао узнемиравати.“ Ова сведочанства што
сам их навео довољна су да покажу пријатељство што га је Антиох Вели-
ки гајио према Јеврејима.
КАКО ЈЕ АНТИОХ СКЛОПИО САВЕЗ СА ПТОЛЕМЕЈОМ И КАКО ЈЕ
ОНИЈА ДОВЕО ЕРГЕТА ДО БЕСА; ТАКОЂЕ И КАКО ЈЕ ЈОСИФ ПО-
НОВО ДОВЕО СВЕ СТВАРИ У РЕД И СА ЊИМЕ ОСТВАРИО ПРИЈА-
ТЕЉСТВО; И КАКВА СУ ЈОШ ДЕЛА УЧИНИЛИ ЈОСИФ И ЊЕГОВ
СИН ХИРКАН
1) Након овога је Антиох склопио пријатељство и савез са Птолемејом,

дајући му своју кћер Клеопатру за жену и препустивши му као мираз Ке-
лесирију, Самарију, Јудеју и Феникију. И пошто су двојица краљева по-
делили намете, сваки је главар одредио порезе за њихових неколико зе-
маља, тако да је, када је сабрана додељена сума, обојици краљева био ис-
плаћиван исти износ. У то су време Самарићани живели у благостању и
веома кињили Јевреје, одсецајући им делове њихове земље и отимајући
им робове. Ово се догађало у доба док је првосвештеник био Онија; јер је
након Елеазарове смрти звање преузео његов ујак Манасија, а после ње-
га је ово достојанство примио Онија, који је био син Симона званог Пра-
ведни, који је, опет, као што сам раније рекао, био Елеазаров брат. Овај је
Онија, међутим, био човек ситне душе и велики љубитељ новца; због тога
је, будући да није плаћао данак од двадесет таланата сребра, које су њего-
ви преци исплаћивали из сопствених поседа, раздражио и до беса довео
краља Птолемеја Ергета, који је био Филопатров отац. Ергет је због тога
послао изасланике у Јерусалим и пожалио се на Онијево неплаћање дан-
ка, те је запретио да ће, уколико не буде примио тражено, заузети њихо-
ву земљу и послати војнике да на њој живе. Када су Јевреји чули овакву
краљеву поруку, били су веома пометени; али је Онија био тако пожудно
грамзив, да га ништа по природи није могло посрамити.
2) У то је време, међутим, живео и извесни Јосиф, по годинама млад
али великог угледа међу Јеврејима због своје озбиљности, смотрености и
правичности. Његов се отац звао Товија, а његова је мајка била сестра пр-
восвештеника Оније, те га је она и обавестила о доласку изасланика, бу-
дући да је тада пребивао у селу по имену Фикол, где је био и рођен. Сто-
га је он дошао у Јерусалим и укорио Онију што не брине о безбедности
његових сународника, већ доводи народ у опасност избегавајући исплату
овог новца. И рече му да је управо због очувања народа и примио власт
над њима и био учињен првосвештеником; али сада, када се Онија пока-
зао тако великим среброљупцем, а он, Јосиф, мора подносити да због тога
гледа своју земљу у опасности а људе под претњом највећег страдања, Јо-
сиф даде Онији савет да пође до краља и умоли га да одгоди плаћање било
целог износа или дела тражене суме. Онијин одговор био је овакав: да он
сâм уопште не мари за своју власт, и да је спреман, уколико се то покаже
пробитачним, да се одрекне свог првосвештеничког звања; те да он неће
ићи код краља стога што уопште не жели да се узнемирава због таквих
ствари. Јосиф га на то упита да ли му допушта да он сâм пође као изасла-
ник у име народа, на шта му Онија даде такву дозволу. На то се Јосиф попе
у Храм, сазва људе на сабор, и охрабри их да се не узнемиравају и не пла-
ше због немарности његовог ујака Оније, већ затражи од њих да остану
уздржани и мирни, и не предају се никаквом страшењу; јер им обећа да ће
он бити њихов изасланик код краља и убедити га да му ништа лоше нису
учинили. А када присутни чуше ове речи, они на њих узвратише захваљи-
вањем Јосифу. Тако он сиђе из Храма, и са крајњим пријатељством угости
Птолемејевог изасланика. Такође га обдари скупоценим поклонима, гос-
тећи се са њим много дана, а затим га посла краљу као свог претходника,
рекавши му да ће га и сâм ускоро следити; јер је сада био још вољнији да
пође до краља, због охрабрења од стране изасланика који га је жарко на-
говарао да дође у Египат, обећавши да ће се постарати да од Птолемеја до-
бије све што тражи; јер је овај човек био веома задовољан Јосифовом ис-
креном и слободном нарави, као и озбиљношћу његовог држања.
3) Када је Птолемејов изасланик стигао у Египат, он исприча краљу о
непромишљеној ћуди Онијиној и о врлини коју је нашао код Јосифа, који
долази к њему како би се извинио у име народа, будући да овај није на-
нео никакве штете краљу као своме заштитнику. Укратко, изасланик је
био веома штедар у својим похвалама на рачун младог човека, и тако је
унапред побудио гостољубивост једнако краља и његове жене Клеопатре
и пре него што је Јосиф дошао. А овај је послао поруку својим пријатељи-
ма у Самарији, и од њих посудио новац, те припремио све што му је неоп-
ходно за путовање — одећу и пехаре и теретне животиње, што је све вре-
дело око двадесет хиљада драхми, и онда кренуо у Александрију. У то се
време догодило да су сви важнији људи напустили градове Сирије и Фе-
никије како би убирали своје порезе, будући да је сваке године краљ про-
давао ове намете најмоћнијим људима у сваком граду. Тако су ови људи
видели Јосифа како путује према своме циљу, те га исмејаше због његовог
сиромаштва и безначајности. Али када је стигао у Александрију, и чуо да
се краљ Птолемеј налази у Мемфису, он пође тамо да се сретне с њиме, а
овај се сусрет догодио док је краљ седео у својим колима заједно са женом
и пријатељем Атенионом, управо оним који је био изасланик у Јерусали-
му, и кога је Јосиф угостио. И тако, чим Атенион виде Јосифа, он одмах
подсети краља на то како је добар и племенит био тај младић према њему.
Због тога Птолемеј први поздрави Јосифа, и позва га да им се придружи
у колима; па како је Јосиф присео, краљ се поче жалити на Онијино упра-
вљање, на шта Јосиф одговори: „Опрости му због његових година; јер те-
би свакако није непознато да старци и деца имају сасвим сличан ум; али
ћеш ти од нас младих људи добити све што тражиш, и нећеш имати раз-
лога за жаљење.“ Краљ је био усхићен оваквим неспутаним и пријатним
наступом младићевим, те га још више заволе, као да је са њиме много то-
га искусио, толико да га позва да обедује у краљевој палати и да сваког да-
на буде гост за његовим столом. Али када се краљ вратио у Александрију,
они важни људи сиријских градова видеше Јосифа како седи за краљевим
столом, и због тога се веома увредише.
4) И када је дошао дан у којем је краљ издавао градске порезе у најам,
а они који су били људи од највећег достојанства у разноразним земаља
дошли да их закупе, сума свих пореза заједно, из Келесирије, Феникије и
Јудеје са Самаријом, за коју су се ови људи понудом надметали, износила
је осам хиљада таланата. Али је Јосиф због овога оптужио закупнике да
су се међусобно договорили да вредност пореза процене на одвише малу
вредност, при том обећавши да ће он сâм дати двапут више од њих, а да
ће при том за оне који не буду платили послати краљевој кући целокуп-
ну њихову имовину — јер је ово право било продавано заједно са самим
таксама. Краљ је био задовољан том понудом; па због тога што је њоме
увећавао своје приходе, он рече да се слаже да порези буду препуштени
Јосифу. Али када га упита да ли има ма какво јемство које ће краља осигу-
рати у исплати новца, Јосиф одговори веома уљудно: „Даћу ти таква обез-
беђења, у виду људи добрих и одговорних и у које никада нећеш имати
разлога да посумњаш.“ А када му краљ наложи да саопшти имена тих љу-
ди, Јосиф узврати: „Не дајем ти никог другог, о краљу, за своје јемце, до те-
бе самог и твоју жену; јер ћете ви бити сигурност за обе странке.“ Птоле-
меј се насмеја на овакав предлог, и додели Јосифу закуп пореза без икак-
вог јемства. Али је овакав исход жестоко растужио оне који су из разно-
разних градова дошли у Египат, јер су били крајње разочарани; и тако се
они посрамљени вратише сваки својој земљи.
5) Јосиф потом узе са собом две хиљаде војника–пешака од краља, јер
је желео да уз себе има помоћ како би присилио на плаћање оне градове
који би се показали непослушним. Позајмивши уз то још и пет стотина та-
ланата од краљевих пријатеља у Александрији, он похита натраг у Сирију.
А када се нашао у Аскалону, и од тамошњег живља затражио плаћање по-
реза, ови одбише да му било шта плате, и још га при том увредише, на шта
он дограби око двадесет највиђенијих људи и све их поби, те потом од-
мах сакупи све што је народ требало да плати и то посла краљу, обавес-
тивши га шта је урадио. Птолемеј се задиви разборитом понашању овог
човека, и похвали га за оно што је учинио, и даде му дозволу да надаље
поступа онако како му буде драго. Чувши за ово, Сиријци осташе прене-
ражени, па имајући пред собом пример људи из Аскалона који беху по-
бијени, ови отворише своје капије и својевољно пустише Јосифа, спремно
плативши свој део пореза. А када су становници Скитопоља покушали да
му се на увредљив начин супротставе, не желећи да плате данак који су ра-
није плаћали, он без икакве даље расправе поби виђеније људе тог града,
а њихову имовину посла краљу. Оваквим поступањем прикупио је вели-
ко богатство, и себи прибавио знатну добит од закупа ових пореза; посед
који је на тај начин стекао употребио је како би осигурао своју власт, сма-
трајући делом разборитости да очува оно што је било повољном околно-
шћу и основом његове тренутне добре судбине; а ово је учинио уз помоћ
онога што је већ поседовао, будући да је тајно слао многе поклоне краљу,
Клеопатри и њиховим пријатељима, као и свима другима који беху на дво-
ру, задобијајући на тај начин њихову трајну благонаклоност.
6) Ову дарежљивост судбине уживао је двадесет две године, током
којих је постао отац седморице синова од једне жене; такође је имао и још
једног сина, по имену Хиркан, са кћерком свог брата Солимија, коју је оже-
нио под следећим околностима. Једном је, наиме, дошао у Александрију са
својим братом, који је са собом повео своју кћер стасалу за удају, како би је
венчао са неким од тамошњих Јевреја највишег достојанства. Затим је ве-
черао са краљем и заљубио се у једну глумицу велике лепоте, па је, дошав-
ши у собу где је обедовао с братом, овоме све испричао, замоливши га да
чува у тајности његово увредљиво понашање, због тога што је Јеврејину
по закону забрањено да се приближава туђинки; и још га замоли да му бу-
де на услузи, пруживши му прилику да испуни своје жеље. На ово Јосифов
брат спремно прихвати понуду да му помогне, али оно што је стварно учи-
нио било је да украси своју властиту кћер и доведе је током ноћи у Јосифо-
ву постељу; а овај, будући растројен од пића, није разазнао ко је она, те је
тако легао са кћерком свога брата; а ово је учинио много пута и ванредно
је заволео, те рече свом брату да је тако заљубљен у ту глумицу да ће до-
вести у опасност свој живот, будући да му краљ вероватно неће допусти-
ти да је поведе са собом. Али га брат позва да се уопште не брине због тога,
рекавши му да у оној коју толико воли може уживати без икакве опаснос-
ти, те да је може узети себи за жену; и затим му изнесе истину о свему што
се догодило, те га увери да је радије изабрао да његова кћер буде злоупо-
требљена него да Јосифа лиши своје бриге, и види како овај пада у општу
немилост. На ово га Јосиф похвали за његову братску љубав, и ожени ње-
гову кћер, са којом доби сина по имену Хиркан, као што сам већ раније ре-
као. А када је овај његов најмлађи син већ са тринаест година показао ум
који је истовремено био неустрашив и проницљив, и када овоме због то-
га почеше замерати остала браћа, будући да је по духу, којем се лако могло
позавидети, био високо изнад њих, Јосифу паде на памет да сазна који је од
његових синова најсклонији врлини; па када стога посла седморицу ста-
ријих онима који су имали највећи углед у поучавању младежи, сви се они,
због њихове лењости и несклоности труду, вратише оставши будаласти и
неуки. Након њих он позва најмлађег, Хиркана, и даде му три стотине ујар-
мљених волова, те му наложи да пође на дводневно путовање у пустињу, и
тамо засеје утрину, па да врати јармове којима су волови били упрегнути у
паровима. А када Хиркан стиже до назначеног места, и не нађе уз себе ја-
рмове, он за то оптужи гониче волова, који га, међутим, посаветоваше да
пошаље неког до оца, и донесе му нешто јармова; али он помисли како не
сме изгубити време за које је требало да му буду послани јармови, те се до-
сети извесног лукавства које је било примереније некоме по годинама ста-
ријем од њега; јер он закла десет упарених волова, и раздели њихово месо
радницима, па исече њихову кожу на неколико комада и од њих направи
јармове помоћу којих упреже преостале волове; на овај је начин успео за-
сејати онолико земље колико му је отац наложио, па се потом врати кући.
А када се вратио, Јосиф беше силно задовољан доказом синовљеве висп-
рености, те похвали оштрину његовог расуђивања и смелост у ономе што
је урадио. Па га због свега заволе још више, као да је овај његов једини вла-
стити син, због чега се, међутим, његова браћа још више ојадише.
7) Али се догоди да неко рече Јосифу како се Птолемеју управо родио
син, и да су сви угледнији људи Сирије и свих других поданичких земаља
одржали светковање у част дететовог рођења, те са великим пратњама
похитали у Александрију; сам Јосиф је, међутим, био спречен да пође због
позних година; уместо тога, он испита своје синове да ли би неко од њих
био вољан да пође до краља. А када се старији синови изговорише и не
пожелеше да пођу, рекавши да нису довољно учтиви за разговор који се
тамо од њих очекује, и у исти мах му при том препоручивши да пошаље
њиховог брата Хиркана, Јосиф радо послуша тај савет, те позва Хиркана
и упита га да ли жели да пође до краља, и да ли би му то причинило за-
довољство или не. А када овај одговори обећањем да ће поћи, рекавши
да му при том неће бити потребно много новаца за путовање стога што
је научио да живи умерено, Јосиф беше задовољан обзирношћу свог си-
на. Убрзо потом Хиркан посаветова оца да не шаље одатле поклоне краљу,
већ да њему дâ писмо за његовог подворника у Александрији, како би га
овај могао опскрбити новцем којим ће купити оно што је најизврсније и
најскупоценије. Тако Јосиф нађе да ће износ од десет таланата бити до-
вољан за поклоне краљу, па, похваливши сина на добром савету, наложи
свом подворнику Ариону да прикупи сва његова новчана потраживања у
Александрији, што све у свему изнесе суму не мању од три хиљаде тала-
ната, јер је Јосиф новац који је добијао из Сирије слао у Александрију. А
када је дошао дан договорен за плаћање пореза краљу, он написа Ариону
да изврши исплату. И тако, када Хиркан затражи и доби од оца писмо за
подворника, он пожури у Александрију. Но чим он оде, његова браћа упу-
тише захтев краљевим пријатељима да Хиркана убију.
8) Хиркан, међутим, након што је стигао у Александрију, предаде пис-
мо Ариону, који га упита колико му је таланата потребно (надајући се
да овај неће затражити више од десет, или само нешто више); но Хир-
кан рече да жели хиљаду таланата. На ово се подворник веома наљути и
укори га, као неког ко је наумио да живи расипно, те га подсети како је
његов отац мукотрпно збирао свој посед и уздржавао се у својим скло-
ностима, те Хиркану изрази жељу да следи очев пример; при том га уве-
ри да му неће дати више од десет таланата, и то укључујући новац за по-
клон краљу. Хиркана ово разгневи, и он баци Ариона у затвор. Али када
је Арионова жена обавестила Клеопатру о овоме, при том је замоливши
да укори младца због онога што је учинио (јер је Клеопатра веома ценила
Ариона), краљица о свему обавести краља. На то Птолемеј посла по Хир-
кана, са поруком да се чуди да, иако га је отац послао к њему, он се ипак
још није показао у његовом присуству, али је стигао да баци подворника
у тамницу. Због тога краљ издаде наређе да Хиркан дође к њему и објас-
ни му разлог ономе што је учинио. И прича се да је одговор што га је Хир-
кан дао краљевом поклисару гласио овако: да постоји њихов властити за-
кон који забрањује младићу да окуси од жртве пре но што дође до Хра-
ма и принесе жртву Богу. Размишљајући тако, Хиркан није дошао краљу,
још увек очекујући поклон који ће му подарити, као некоме ко је био до-
бротвор његовог оца; а роба је казнио због непослушности његовим запо-
вестима, јер се у таквом случају не гледа да ли је господар млад или одрас-
тао: „јер уколико такве не бисмо казнили, и ти сам би такође могао оче-
кивати да будеш презрен од стране својих поданика“. На овај се одговор
краљ поче смејати, чудећи се виспрености духа у овоме младићу.
9) Када је Арион упознат са таквим краљевим држањем, те да себи ви-
ше ни на који начин не може помоћи, он младићу даде хиљаду талана-
та, и тиме обезбеди да буде пуштен из тамнице. И тако, након три дана,
Хиркан дође и поздрави краља и краљицу. А ови га сусретоше са задо-
вољством и погостише на достојан начин због поштовања које су гајили
према његовом оцу. А Хиркан је крадом пошао до трговаца и купио сто-
тину дечака који беху учени и у цвету њихове доби, сваког плативши по
један талант; такође је по истој цени купио и стотину девојака. А када је
био позван на гозбу са краљем и главним људима земље, он доби место
као најнижи међу свима, стога што се на њега мало обазирало будући да
је по годинама био још дете, а до места га доведоше они који су сваког од
званица смештали по његовом достојанству. Но када сви који су седели с
њим положише после обеда кости на хрпу пред Хирканом (јер су већ би-
ли узели месо које им је припадало), све док сто на месту на којем је он
седео није био њима испуњен, човек по имену Трифо, који беше краљев
лакрдијаш и као такав задужен за шале и смех током светковина, беше
позван од стране гостију који сеђаху за столом да их насмеје. Тако он ус-
таде наспрам краља, и рече: „Зар не видиш, мој господару, кости које ле-
же пред Хирканом? Ако судиш по сличности, можеш претпоставити да је
његов отац целу Сирију тако оголио како је Хиркан учинио са овим кос-
тима.“ Краљ се насмеја на то што је Трифо рекао, а потом упита Хиркана
како је дошло до тога да пред собом има тако много костију, на шта мла-
дић узврати: „Веома разумљиво, мој господару; јер су пси ти који једу ме-
со и кости заједно, баш као што су учинили ови гости (при томе је гледао
у њиховом правцу), јер нису ништа бољи од ових; али људи су ти који је-
ду месо а кости бацају, управо тако као што сам ја, који сам такође човек,
учинио.“ Краљ се задиви овом одговору који је тако мудро смишљен; те
позва све да запљескају у знак похвале Хиркановој досетки, која је одиста
била веома шаљива. Следећег дана Хиркан пође до сваког од краљевих
пријатеља, као и до других људи моћних на двору, те их поздрави, при том
свеједнако испитујући њихове слуге какав ће поклон ови дати за рођен-
дан његовог сина; а када неки рекоше да ће дати дванаест таланата, и да
ће остали од већег достојанства дати сваки према количини њиховог бо-
гатства, он се пред сваким представи као жалостан што није кадар да и
сам донесе тако велики поклон, будући да он нема више од пет талана-
та. А када су слуге чуле шта је он рекао, они то пренеше својим господа-
рима, који се порадоваше изгледу да ће Јосиф бити одбачен, јер ће краља
разљутити неугледношћу свог поклона. А када дође дан, сви други, чак и
они који донеше највише, не понудише краљу поклон вредан преко два-
десет таланата; али Хиркан даде сваком од стотину дечака и стотину де-
војака да понесу по један талант, а затим их представи, дечаке краљу, а де-
војке Клеопатри; и сви се зачудише неочекиваном богатству поклона, чак
и сами краљ и краљица. Хиркан такође даде поклоне у вредности од мно-
го таланата и онима који су пратили краља, како би могао умаћи опаснос-
ти која му је од њих претила: јер управо су овима Хирканова браћа писала
са жељом да га униште. А Птолемеј се поново задиви, овог пута велико-
душности младог човека, и наложи му да затражи какав год хоће поклон
који ће га задовољити. Али овај не затражи ништа друго до да краљ на-
пише његовом оцу и браћи о његовом држању пред краљем. И тако, када
му краљ указа велико поштовање, и обдари га веома великим поклонима,
написавши при том његовом оцу и браћи, као и свим својим заповедни-
цима и службеницима о њему, он га посла натраг. Али када су Хирканова
браћа чула да је овај примио толикe милости од краља, те да се кући враћа
у великој части, они изиђоше да га пресретну и убију га, и то, са знањем
њиховог оца: јер је овај био љут на Хиркана због велике суме новца коју
је потрошио на поклоне, показавши тако небригу за очување његове вла-
стите породице. Ипак, Јосиф је прикрио овај бес према сину, због страха
од краља. А када Хирканова браћа дођоше да се с њим обрачунају, он по-
би многе који беху с њима, а такође и двојицу браће, док остатак побеже
у Јерусалим к њиховом оцу. Па када Хиркан стиже до града, никог не бе-
ше ко би га примио, и он се уплаши за себе и повуче се преко реке Јордан,
те се тамо и насели, при том обавезавши домороце да му плаћају пропи-
сани данак.
10) У то је време Азијом владао Селеук, звани Сотер, који је био син
Антиоха Великог, а негде у исто доба преминуо је и Хирканов отац Јо-
сиф. Био је то ваљан човек, велике дарежљивости, који је извео Јевреје
из стања сиромаштва и безначајности, те их довео до великог уважа-
вања. Наплаћивао је порезе Сирије, Феникије и Самарије током двадесет
две године. У то је време умро и његов ујак Онија, оставивши звање пр-
восвештеника свом сину Симеону. А када је и овај преминуо, његов син,
Онија Млађи, наследио га је у том достојанству. Он је био тај коме је Арej,
краљ Спартанаца упутио једно посланство, заједно са посланицом чији
препис овде износимo:
„Aрej, краљ Лакедемонаца, шаље поздраве Онији.
Нашли смо се око извесног списа, у којем смо обојица открили да
Јевреји и Лакедемонци припадају истом роду, јер су изведени из потом-
ства Аврамовог174. Отуда је сасвим правично да ви, који сте наша браћа,
затражите од нас помоћ у свакој од брига уколико би вам то било драго.
Ми ћемо такође исто учинити, и ваше бриге сматрамо као наше властите,
а у нашима ћемо гледати као да су вама заједничке. Демотел, који вам до-
носи ово писмо, такође ће нам донети ваш одговор. Ово писмо је четво-
роугаоно, а печат му је у облику орла, са змајем у канџама.“
11) Овакав је, дакле, био садржај посланица што их је упутио краљ Ла-
кедемонаца. Али се после смрти Јосифове јеврејски народ побуни због
његових синова. Јер, будући да старији поведоше рат против најмлађег,
Хиркана, народ се поделио, при чему се у овом рату ипак већи део при-
клонио старијима, управо као и првосвештеник Симон, из разлога што је
био њихов рођак. Хиркан, пак, одлучи да се више не враћа у Јерусалим,
већ се населио преко Јордана, водећи непрекидни рат против Арабљана,
у којем је многе побио а многе од њих заробио. Такође је подигао снажну
утврду, сазидавши је од темеља до крова од белог камена, са животињама
горостасне величине урезаним на њима. Такође је около прокопао велик
и дубок канал испуњен водом, као и пећине у дужину од много фурлонга,
дубећи стену која се налазила над њима; затим је у тим пећинама напра-
вио велике собе, од којих су неке служиле за гозбе, друге за спавање или
за дневни живот. Такође је и спровео огромну количину воде која је туда
протицала, која је представљала усхићујући украс у двору. Али је уласке у
ове пећине извео тако ускима, да у њих није могло одједном ући више од
једне особе. А разлог због којег их је таквима направио био је несумњиво
исправан: учинио је то због сопственог опстанка, да не би био опсађен од
стране своје браће и допао опасности да га ови ухвате. Поврх свега, сази-
дао је дворишта величине веће од уобичајене, које је украсио пространим
вртовима. А када је то место довео до таквог стања, назвао га је Тир. Ово
место се налази између Арабије и Јудеје, с друге стране Јордана, недалеко
од земље Хезвона. Тим је делом земље владао седам година, чак и читаво
време током којег је Селеук био краљ Сирије. А када је овај умро, краљев-
ство је преузео његов брат Антиох, назван Епифаном. У то је време пре-
минуо и краљ Птолемеј, који је такође називан Епифаном, оставивши иза
себе двојицу синова, обојицу у најмлађој доби, од којих је старији назван
Филометром, а млађи Фисконом. А што се тиче Хиркана, када је видео да
Антиох располаже великом војском, уплашио се да ће га овај заробити и
казнити за оно што је учинио Арабљанима, те је окончао свој живот, уби-
вши се сопственим рукама, након чега се Антиох домогао целокупног ње-
говог иметка.
КАКО ЈЕ, ПОВОДОМ СПОРЕЊА ЈЕВРЕЈА ОКО ЗВАЊА ПРВОСВЕШ-
ТЕНИКА, АНТИОХ ПОВЕО ПОХОД ПРОТИВ ЈЕРУСАЛИМА, ЗАУЗЕО
ГРАД, ОПЉАЧКАО ХРАМОВЕ И ТЛАЧИО ЈЕВРЕЈЕ. ТАКОЂЕ И О ТОМЕ
КАКО СУ МНОГИ ЈЕВРЕЈИ ОДБАЦИЛИ ЗАКОНЕ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ, И КА-
КО СУ САМАРИЋАНИ СЛЕДИЛИ ОБИЧАЈЕ ГРКА И СВОЈ ХРАМ НА
ГОРИ ГЕРИСИМСКОЈ НАЗВАЛИ ХРАМОМ ХЕЛЕНСКОГ ЈУПИТЕРА
1) Негде у то време, по смрти првосвештеника Оније, Јевреји предадо-

ше ово звање његовом брату Исусу, будући да је син којег је Онија иза се-
бе оставио [Онија IV] био тек дете, а ми ћемо на томе примереном месту
обавестити читаоце о удесима који су га снашли. Али се догодило да је по-
менутог Исуса, Онијиног брата, првосвештеничког достојанства лишио
краљ који је на њега био бесан, и предао га његовом млађем брату, чије је
име такође било Онија [III]; јер је Симон имао тројицу синова, од којих је,
дакле, свакоме редом припадало ово звање. Исус је, међутим, променио
име и назвао се Јасоном, а Онија III био је назван Менелајом. И тако, ка-
ко је претходни првосвештеник Исус (Јасон) подигао побуну против Ме-
нелаја који је наименован уместо њега, народ беше подељен између ове
двојице. Синови Товијини држали су страну Менелају, али је већи део на-
рода помагао Јасону, због чега су Менелај и Товијини синови веома стра-
давали, те прибегоше Антиоху, кога обавестише да су вољни да напусте
законе своје земље и животне обичаје сходне њима, те да почну следити
краљеве законе и живети попут Грка. Стога они затражише од краља до-
зволу да подигну гимназијум175 у Јерусалиму. А када им овај то допусти,
они се такође престаше обрезивати, како би чак и наги могли изгледати
као Грци. Сходно томе, они напустише све обичаје који су припадали њи-
ховој земљи, те почеше опонашати поступке људи других народа.
2) Будући да је био задовољан приликама у властитом краљевству, Ан-
тиох је тада решио да поведе поход против Египта, једнако зато што је
желео да га има за себе, и стога што је презирао Птолемејевог сина као
одвише слабог и неспособног да управља пословима таквог значаја; та-
ко он пристиже са великим снагама до Пелузијума, те уз помоћ преваре
надмудри Птолемеја Филометра и доможе се тог дела Египта. Затим сти-
же до местâ око Мемфиса, те и њих заузе, након чега похита до Алексан-
дрије, надајући се да ће и њу освојити опсадом и покорити Птолемеја који
је из тог града владао. Али је био отеран не само од Александрије, већ и
из целог Египта, због протеста Римљана који му заповедише да ту земљу
остави на миру, о чему сам већ на другом месту говорио. Зато ћу надаље
дати посебан извештај о ономе што се тиче овог краља, односно како је
он потчинио себи Јудеју и Храм; јер сам у свом ранијем делу ове ствари
поменуо веома кратко, те отуда мислим да је сада неопходно да поново
пређем тим делом наше историје, овог пута са већом подробношћу.
3) Вративши се, дакле, због страха од Римљана из Египта176, краљ Ан-
тиох је повео поход против Јерусалима; а када се нашао пред њиме —
било је то сто четрдесет треће године краљевства Селеукида — заузео је
град без борбе, будући да су му капије отворили они који беху на њего-
вој страни. Након што је ушао у град, побио је велики број припадника
супротне странке, па пошто је напљачкао велику количину новца, вратио
се у Антиохију.
4) После две године, међутим, или тачније сто четрдесет пете године
краљевства, двадесет петог дана месеца којег ми називамо Шаслев, а Ма-
кедонци Апелеј, у години сто четрдесет треће олимпијаде, краљ је дошао
у Јерусалим и, претварајући се да долази с миром, поново је на превару
запосео град, при чему овог пута није поштедео никог до оних који су га
пустили унутра — све због богатства које је почивало у Храму — већ је,
гоњен својом пожудном грамзивошћу (јер је видео да се у њему налази
велика количина злата, као и много украса од веома велике вредности), и
како би похарао храмско благо, прекршио и савез са онима који су га ра-
није подржавали. Тако је у потпуности опустошио Храм, одневши златне
свећњаке и златни олтар [за кађење], као и сто [за бесквасни хлеб] и олтар
за жртве паљенице, а није се уздржао чак ни пред засторима, који беху на-
прављени од меког лана и скерлета. Такође је испразнио и тајне ризнице,
не оставивши ништа у њима; тако је бацио Јевреје у тешку жалост, јер им
је уз све још и забранио да нуде свакодневне жртве које су према закону
навикли да приносе Богу. А када је опљачкао и сав град, неке од његових
житеља је побио, а друге је потерао као заробљенике заједно са женама и
децом, тако да је број ових који су били остали у животу као робље изно-
сио око десет хиљада. Такође је и спалио најлепше грађевине, а након што
је порушио градске зидине, подигао је тврђаву у доњем делу града177, јер је
место било високо, и надзирало је и Храм, због чега га је утврдио високим
зидовима и кулама и у њему поставио посаду састављену од Македонаца.
Штавише, у ту се утврду населио безбожни и изопачени део јеврејског на-
рода, од којег је остатак грађана подносио многе и жестоке недаће. А када
је краљ подигао идолатријски олтар на месту некадашњег Божијег, заклао
је на њему свињу, и тако понудио жртву која нити је била у складу са за-
коном, нити у складу са начином јеврејског богоштовања у тој земљи. Та-
кође их је натерао да се одрекну обожавања које су указивали њиховом
властитом Богу, и да се клањају онима за које је он држао да су божан-
ства; за ове је градио храмове, и подизао идолопоклоничке олтаре у сва-
ком граду и селу, нудећи на њима свиње сваког дана. Такође је Јеврејима
заповедио да не обрезују своје синове, запретивши да ће казнити сваког
ко буде прекршио његову забрану. Поврх свега је поставио и надгледнике
који су имали задатак да непрестано присиљавају народ да спроводи оно
што је краљ заповедио. И заиста је било много Јевреја који су се повино-
вали краљевим наредбама, било својевољно или из страха од објављене
казне. Али се најбољи људи, и они најдостојнијег духа, на ово нису обази-
рали, већ су више пажње поклањали поштовању обичаја своје земље него
бризи о запрећеној казни за непослушност; због тога су сваког дана под-
носили грдне несреће и горка страдања, јер беху батинани а њихова су те-
ла тргана у комаде, и били су разапињани док су још дисали и били у жи-
воту. Такође су дављене оне жене и њихови синови које су ове обрезива-
ле, онако како је краљ одредио, вешајући им децу за њихове вратове док
су ове жене издисале на крстовима. А уколико би била пронађена иједна
света књига закона, била је уништавана, а они код којих би се пронашле
такође су страховито страдавали.
5) Када су Самарићани видели Јевреје у оваквим патњама, они прес-
таше да се приказују као њихови рођаци, и порекоше да храм на гори Ге-
рисимској припада њиховом Свемогућем Богу. Ово је било у складу са
њиховом природом, као што смо већ показали. Сада су, пак, говорили да
представљају насеобину Медијаца и Персијанаца, што је заиста и било
тачно. Тако су послали изасланике Антиоху, као и једну посланицу, чији
је садржај био следећи: „Краљу Антиоху, божанском Епифану, молбени
поднесак од Сидонаца, који живе у Сехему. Наши су преци, због извесних
честих зараза, и следећи извесна древна сујеверја, имали обичај да одржа-
вају дан који се од стране Јевреја назива Сабатом178. Па када су подигли
храм на планини коју су називали Герисим, иако он беше без имена, на
њему су нудили прикладне жртве. А сада, поводом правичног поступања
против тих изопачених Јевреја, они који управљају њиховим пословима,
претпостављајући да смо ми њихови сродници, те да чинимо исто што и
Јевреји чине, обавезали су нас истим оптужбама, иако смо ми изворно
Сидонци, као што је очигледно из јавних записа. Због тога ми молимо те-
бе, нашег добротвора и спаситеља, да издаш наредбу Аполону, намеснику
овог дела земље, и Никанору, заступнику твојих послова, да нас даље не
узнемирава, нити да на наш рачун ставља оно за шта су Јевреји оптужени,
будући да смо ми туђинци у односу на њихов народ и њихове обичаје; и
такође допусти да наш храм, који засад још нема имена, буде назван хра-
мом Јупитера Хеленског. Уколико то буде урађено, ми надаље нећемо би-
ти узнемиравани, већ ћемо се моћи с миром одати нашим властитим за-
нимањима, па тако и теби доносити више прихода.“ И након што су Са-
марићани овако замолили, краљ је такође у посланици овако одговорио:
„Краљ Антиох Никанору. Сидонци, који живе у Сехему, послали су ми
посланицу са придруженим поднеском. Када смо се поводом овога поса-
ветовали са нашим пријатељима, гласници које су нам ови послали пред-
ставили су нам да они ни на који начин нису повезани са оптужбама које
се односе на Јевреје, већ бирају да живе по обичајима Грка. Сходно томе,
ми изјављујемо да их ослобађамо оваквих оптужби, и наређујемо да, са-
гласно молби, њихов храм буде назван храмом Јупитера Хеленског.“ Он је
сличну посланицу послао и Аполону, намеснику тог дела земље, сто четр-
десет шесте године, осамнаестог дана месеца Хекаторабеума.
KAKO JE, ЗБОГ АНТИОХОВЕ ЗАБРАНЕ ЈЕВРЕЈИМА ДА ЖИВЕ ПО
ЗАКОНИМА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ, МАТАТИЈА, СИН АСАМОНЕСОВ, ПРЕ-
ЗРЕО КРАЉЕВУ ЗАБРАНУ И САВЛАДАО ЗАПОВЕДНИКЕ АНТИОХО-
ВЕ ВОЈСКЕ; ТАКОЂЕ И О СМРТИ МАТАТИЈИНОЈ И ЊЕГОВОМ НА-
СЛЕДНИКУ ЈУДИ
1) У то је време у Модину живео човек по имену Мататија, син Јова-

нов, који је био син Симеонов, а овај Aсамонесов, свештеникa реда Јари-
ва и грађанина Јерусалима. Он је имао петорицу синова: Joвана, кога су
звали Гад, Симона, званог Матеј, Јуду, званог Макабејац179, Елеазара, зва-
ног Оран, и Јонатана, кога су звали Aфус. Мататија се жалио синовима на
стање њиховог живљења, и на пустошења учињена у граду, као и на пљач-
кање Храма и несреће под којима је страдавао народ; те им је рекао да је за
њих боље да умру по законима своје земље, него да живe тако срамно.
2) Aли када oни oд краља задужени за надзор дођоше у Модин, како
би присилили Јевреје да чине оно што им је заповеђено, и да приморају
оне који су се тамо налазили да приносе жртве на начин на који је нало-
жио краљ, они затражише да Мататија, особа од највећег утицаја међу
њима, како због осталих врлина тако и посебно због тако бројне и пошто-
вања достојне породице, започне са жртвовањем, зато што ће његов при-
мер потом следити и суграђани, a и зато што ће му такво поступање при-
бавити част код краља. Али Мататија рече да неће испунити тражено, те
да и уколико се сви други народи буду повиновали заповестима Антио-
ховим, било из страха или да би му удовољили, он и његови синови ипак
неће напустити начин богослужбеног обожавања који је у складу са зако-
нима њихове земље. Али чим је он завршио са говором, појави се један од
Јевреја и принесе жртву онако како је наложио Антиох. На ово се Мата-
тија веома озлоједи, па насрну заједно са својим синовима који су при се-
би имали мачеве, те тако посекоше како човека који је принео жртву, та-
ко и краљевог заповедника Апела који их је присиљавао да жртвују, зајед-
но са неколицином његових војника. Maтатија је такође и порушио идо-
лопоклонички олтар, па је повикао, „Уколико је ико ревностан у чувању
обичаја своје земље и у обожавању Бога Јевреја, нека ме прати.“ И како
ово изрече, он похита са децом и женама у пустињу, те се насели у пећина-
ма. Aли када краљеви заповедници чуше о овоме, они подигоше све сна-
ге које су имали у јерусалимској тврђави, те се упустише у гоњење Јевреја.
А када су их сустигли, најпре су настојали да их присиле на покајање, и
да изаберу оно што им је најкорисније, те да се не излажу непотребно од-
мазди по законима рата. Али када се ови не сложише са њиховим убеђи-
вањима, већ продужише са другачијим настојањем, војници их нападоше
на дан сабата, те без отпора савладаше Јевреје и запалише их у пећинама у
којима чак нису бранили ни улаз — они су, наиме, избегли да се бране тог
дана, стога што нису били вољни да укину ону почаст коју дугују сабату,
чак и у таквим јaдима, јер наш закон захтева да се тога дана одмарамо. Би-
ло је, дакле, хиљаду оних, заједно са женама и децом, који су се угушили и
преминули у пећинама; али многи од оних који су успели умаћи придру-
жише се Мататији, кога изгласаше за свог управитеља, и који их поучи да
се морају борити, чак и на дан сабата; јер им он рече да ће постати власти-
ти непријатељи уколико тако не учине, држећи се круто закона, за време
док ће их њихови непријатељи jeднако нападати и тог дана, те да, уколи-
ко се не буду бранили, ништа неће спречити њихову сигурну погибију без
борбе. Овај говор убеди народ, и ово се правило и до данас одржало, да се,
уколико је неопходно, можемо борити и у данима сабата. Тако је Мататија
око себе окупио велику војску, и порушио идолатријске олтаре, и побио
све коjи су прекршили законе, то јест све оне које је могао досегнути под
својом управом; јер су се многи од њих расули међу oближњим народима
из страха од Мататије. Такође је заповедио да се сада обрежу они дечаци
који још нису обрезани, a oне који су били наименовани да спрече такво
владање одмах је отерао.
3) Aли након што је владао једну годину oн се разболе, те позва своје
синове, окупи их око себе, и рече: „O, синови моји, ја идем путем којим
и све што је земно, и завештавам вам своју опоруку молећи вас да не бу-
дете немарни у њеном спровођењу, већ да будете обзирни према жељи
молиоца и образујте се тако да сачувате обичаје своје земље и поврати-
те древни облик управљања, који је у опасности од развргнућа, будући да
бива одбачен од оних који га, било по властитој склоности или због нуж-
де, издају. Будите, дакле, синови достојни мене, изнад сваке силе и не-
миновности, и тако располажите својим душама да будете увек спрем-
ни, уколико тако буде неопходно, да умрете за своје законе, бивајући већ
и простим расуђивањем свесни тога да вас Бог са таквим држањем неће
занемарити, већ ће вас вредновати по вашој врлини и повратиће вам оно
што сте изгубили, и вратиће вам ону слободу у којој ћете мирно живе-
ти, уживајући у сопственим обичајима. Ваша су тела смртна, и у власти
судбине; али она добијају једну врсту бесмртности сећањем на подухва-
те које сте извршили. А ја желим да будете у љубави са таквом бесмрт-
ношћу, и да не одступате од славе, и да се, након што поднесете највеће
тешкоће, више не двоумите да за такве ствари изгубите животе. Посебно
вас молим да се међусобно слажете, и да допустите сваком од вас да oнај
други достиже највише докле може у некој одлици у којој надмашује ос-
тале, како би на тај начин до највеће користи дозрела и врлина свих ос-
талих. Па онда уважавајте Симона као свог оца, зато што је он човек ван-
редне смотрености, и управљајте се према саветима које вам он буде дао.
Узмите Макабејца за вашег војсковођу због његове храбрости и снаге, јер
ће он осветити наш народ, и узвратити нашим непријатељима за зло које
су нам нанели. Поштујте међу собом највише правичност и побожност, и
увеличајте њихову моћ.“
4) Након што је Мататија овако говорио синовима, и помолио се Бо-
гу да им буде од помоћи и да врати народу његово негдашње устројство,
он недуго потом премину, и беше сахрањен у Модину, а сав је народ за
њим веома туговао. Након њега је, сто четрдесет шесте године [Селеуки-
да] његов син Јасон преузео управљање пословима народа, те је тако, уз
свесрдну помоћ његове браће и свих осталих, Јуда избацио непријатеље
из земље Јевреја, и погубио оне своје сународнике који су прекршили за-
конe, при том очистивши земљу од загађености у којој је под туђинима
почивала.
КАКО ЈЕ ЈУДА ПОТУКАО СНАГЕ АПОЛОНА И СЕРОНА И ПОУБИЈАО
ЗАПОВЕДНИКЕ ЊИХОВИХ ВОЈСКИ; И КАКО ЈЕ, НАКОН ШТО СУ
МАЛО КАСНИЈЕ ПОРАЖЕНИ ЛИСИЈА И ГОРГИЈА, ПОШАО У ЈЕРУ-
САЛИМ И ОЧИСТИО ХРАМ
1) Када је Аполон, заповедник самаријске војске, чуо за ове догађаје,

oн подиже људство и похита према Јуди, који га пресретну и с њим поведе
битку у којој га порази, наневши непријатељу велике губитке, између ос-
талих убивши и самог Аполона, чијег се мача докопао и потом задржао за
себе. Још је већи био број рањених, a уз то је и задобијен велики плен из
непријатељског логора. Али када је Серон, заповедник снага Келесирије,
чуо да је све већи број оних који се придружују Јуди, те да овај око себе
већ има војску довољну за ратовање и велике битке, он се реши да пове-
де поход против њега, сматрајући да му приличи да се постара да казни
оне који крше краљеве заповести. Тако он састави што је могао бројнију
војску којој придружи и оне отпаднике и изопаченике међу Јеврејима, те
пође против Јуде. Стигао је до Вет–Oрона, села у Јудеји, и тамо подигао
логор, где га је и затекао Јуда. Али када је овај намеравао да поведе битку
са Сероном, приметио је да његови борци зазиру од борбе, стога што бе-
ху малобројни и што су због поста били изгладнели, али их он охрабри и
рече им да победа и покоравање непријатеља не потичу из бројности војс-
ке већ од истинске побожности, за шта они сами имају најјасније приме-
ре у својим прецима који су, због своје правичности, васпитавајући себе
у држању њихових властитих закона, често надвладавали многе десетине
хиљада непријатеља — јер је безгрешност најјача војска. Овим је говором
подстакао своје људе да занемаре бројност непријатеља, и нападну Се-
рона. И заиста, у бици која отпоче они поразише Сиријце, а када запове-
дници ових падоше с осталима, преживели свом брзином почеше бежа-
ти, мислећи да ће на такав начин најбоље умаћи. Али их је Јуда гонио до
равнице, и успео да побије њих око осам стотина, док је остатак избегао у
област која лежи поред мора.
2) Након што је краљ Антиох сазнао за сва ова збивања, био је веома
гневан, те је и сâм окупио војску са много најамника које је покупио са
острва и довео са собом, припремивши се да провали у Јудеју почетком
пролећа. Али када је, извршивши смотру своје војске, приметио да му не-
достаје новца стога што порези нису наплаћени због побуне међу народи-
ма који беху веома велики и слободољубиви, те да он за њих није био до-
вољно јак будући да су најамници захтевали исплату, он се реши да прво
пође у Персију и сабере порезе из те земље. Због тога је оставио човека по
имену Лисија, који је уживао велики углед као намесник краљевства све
до граница са Египтом с једне, и Доњом Азијом и Еуфратом, с друге стра-
не, те овоме поверио известан део својих снага, укључујући и слонове, и
задужио га да одгајa његовог сина Антиоха са свом могућном бригом док
се он сам не врати, aли и да oсвоји Јудеју а њено становништво поведе као
робље, и затим до темеља сравни Јерусалим и искорени цели народ. Па
након што је наложио ове ствари Лисији, Антиох крете у Персију, те сто-
тину четрдесет седме године пређе Еуфрат и пође у горње покрајине.
3) Поводом добијених задатака Лисија изабра Птолемеја, сина Дориме-
новог, као и Никанора и Горгију, веома моћне људе међу краљевим прија-
тељима, и препусти им четрдесет хиљада наоружаних пешака, уз седам
хиљада коњаника, те их посла против Јуде, који је стигао до града Ема-
уса и подигао логор у равници. Са њима су пошли и савезници из Сирије
и околних земаља, а такође и мноштво пребеглих Јевреја. Поред војника,
са војском су пошли и трговци спремни да купе оне који буду заробљени
(носећи са собом и негве којима ће сужњи бити оковани), имајући уз себе
сребро и злато којим ће исплатити тражену цену. А када је Јуда видео њи-
хов логор и колико су бројни његови непријатељи, oн убеди своје војнике
да сачувају храброст и подстакну их да сву своју наду положе у Бога коме
ће, према обичајима своје земље, упутити молитве одевени у кострет, ка-
ко би показали какав је био њихов уобичајен начин молитве у највећим
опасностима, и тиме код Бога превагнули како би им уделио победу над
непријатељима. Затим их постави у њихов древни борбени поредак, исти
онај у којем су се борили и њихови преци, под заповедништвом стареши-
на хиљада, отпуштајући оне који су тек венчани као и оне који су скоро
стигли до поседа, како се ови не би борили кукавички због одвише вели-
ке љубави према животу у којем је требало тек да уживају поменуте бла-
гослове. Након што је тако распоредио војнике, он их охрабри за борбу
следећим говором: „О, моји саборци, ниједно друго време до садашњег
неће нам пружити толико повољности за храброст и презирање опаснос-
ти; јер, уколико се сада будете срчано борили, повратићете своју слободу
која се, будући да је нешто најприличније свим људима, нама показује као
још пожељнија, јер нам омогућује да слободно обожавамо јединог Бога.
Па будући да се сада налазите у таквим околностима, ви ћете или повра-
тити ту слободу и са њоме срећан и благословен начин живљења вођен
према нашим законима и обичајима наше земље, или ћете се потчинити
најбешчаснијим патњама. Знајте и то да ниједно семе вашег народа неће
преостати уколико будете поражени у овој бици. Стога се борите срчано,
мислећи о томе како ћете свакако умрети и ако се не будете борили; и ве-
рујте да ћете, поред тако узвишене награде каква је слобода ваше земље,
ваших закона и вере, задобити и вечну славу. Зато се припремите, и зауз-
мите повољан положај, како бисте били спремни на борбу с непријатељем
чим буде освануо сутрашњи дан.“
4) Тaкав је, дакле, био говор којим је Јуда охрабрио своје људе. Aли ка-
да је непријатељ послао Горгију, са пет хиљада пешака и хиљаду коњани-
ка, како би по ноћи напали Јуду, користећи при том извесне јеврејске от-
паднике као водиче, Мататијин син их је, међутим, приметио, те се ре-
шио да нападне оне непријатеље који су се налазили у логору; зато је, ос-
тавивши запаљене многе ломаче у свом коначишту, наступао читаве ноћи
према оним непријатељима који су се налазили у Емаусу. И тако, када
Горгија није пронашао Јевреје у њиховом властитом логору, посумњао је
да су се повукли и сакрили међу планинама, те се одлучи да их потражи
ма где се налазили. Али се у освит дана Jуда појавио пред непријатељем у
Емаусу, заједно са свега три хиљаде својих људи веома лоше наоружаних
због оскудице; а када је видео непријатеље веома добро и вешто утврђе-
не у њиховом логору, он поново поче храбрити Јевреје, рекавши им да се
морају борити, макар и голоруки, јер је понекад Бог од давнина таквим
људима давао снагу против оних који су били бројнији и наоружанији, а
због веће храбрости оних првих. И тако он нареди трубачу да огласи ула-
зак у битку; и захваљујући томе што су напали непријатеље када их ови
нису очекивали, тако их посве пренеразивши и помевши у расуђивању,
он поби многе међу онима који су пружали отпор, а остале потера све до
Гадаре у равницама Идумеје, као и до Асдада и Јамније; а ових бегунаца
побио је око три хиљаде. Ипак, Јуда опомену своје људе да не буду одви-
ше жудни пљачке, јер их још увек чека сукоб и борба са снагама које во-
ди Горгија; а када једном буду савладали и њих, моћи ће безбедно поха-
рати логор стога што више неће бити преосталих непријатеља са којима
би требало очекивати нову борбу. И управо у часу док је он овако гово-
рио својим војницима, Горгијини људи обратише пажњу на војску коју су
оставили у свом логору, па запањени видеше да је она уништена, а логор
запаљен, јер им је дим који се одатле дизао јасно указао, чак и на великој
удаљености, шта се догодило. Када су отуда они који су били са Горгијом
схватили како стоје ствари, и уз то приметили да су Јудини људи спрем-
ни да се боре с њима, они се такође уплашише и почеше бежати; на ово се
Јуда, будући да је на овај начин већ и без борбе поразио Горгијине људе,
oкрену и посвети збирању ратног плена. Отео је велику количину злата,
сребра, пурпурних и плавих тканина, а затим се радосно вратио кући, пе-
вајући химне Богу у хвалу због постигнутог успеха, јер је ова победа ум-
ногоме допринела обнављању њихове слободе.
5) Лисија се, међутим, нашао веома пометен поразом војске коју је
послао, па је следеће године сакупио шездесет хиљада пробраних људи,
заједно са пет хиљада коњаника, и поново напао Јудеју. Попео се све до
брдовите земље у околини Вет–Сура, села у Јудеји, те је тамо подигао ло-
гор, док га је Јуда чекао са десет хиљада бораца. И поново видевши много-
бројност непријатеља, Јуда се изнова помоли Богу тражећи да му још јед-
ном буде на помоћи, те уђе у битку већ са првим непријатељем кога је ви-
део, побивши у борби која се развила њих пет хиљада, и испунивши тако
ужасом сав остатак Лисијине војске. И заиста, и сâм Лисија мораде опази-
ти величајан дух у Јевреја, њихову потпуну спремност да пре погину не-
го изгубе слободу, те се уплаши њиховог очајничког начина борбе који је
у себи носио одиста застрашујућу снагу, и повуче остатак свог људства,
вративши се у Антиохију, где поче уврштавати странце у службу, припре-
мајући се на нови напад, овог пута са још већом војском, на Јудеју.
6) Након што се тако догодило да су порази Антиохових заповедни-
ка постали чести, Јуда окупи сав народ, и рече им да би после ових мно-
гих победа што им их је Бог дао морали да пођу до Јерусалима, да очисте
Храм и принесу све прописане жртве. Али чим је са читавим народом до-
шао у Јерусалим, и затекао Храм напуштен, његове капије спаљене и биље
које је због ненастањености у њему слободно почело расти, он и сви они
који беху с њим почеше нарицати, оставши потпуно збуњени погледом
на Храм. Но потом он изабра неке међу својим војницима, и нареди им
да се боре против стражара који су чували тврђаву, све док остали не бу-
ду очистили Храм. Па када га тако напокон брижљиво очистише, донев-
ши нове сасуде, свећњак и сто [за бесквасни хлеб], као и олтар [за кађење
тамјаном], а све то од злата, напослетку овесише и засторе на капијама,
те најзад поставише и врата. Јуда је такође уклонио стари олтар за жртве
паљенице, и сазидао нови од камења које су прикупили, а од којих није-
дан не беше такав да је био тесан гвозденим алаткама. И тако петог и два-
наестог дана месеца Шаслева, којег Македонци називају Апелен, они уж-
гаше светиљке у свећњацима, и запалише тамјан на кадионичком олтару,
положише хлебове на сто, те понудише жртве паљенице на новом олта-
ру. И тако се догодило да су ове ствари урађене на исти онај дан када је
три године раније обустављено богослужење, бивајући сведено на про-
фану и ниску употребу, након чега је Храм опустошен од стране Антио-
ха. Ово разорење Храма догодило се сто четрдесет пeте године, двадесет
петог дана месеца Апелена, године сто педесет треће олимпијаде; aли је
нови Храм освећен на исти дан, двадесет петог дана месеца Апелена, сто-
тину четрдесет осме године, у години сто педесет четврте олимпијаде. А
ово се опустошење догодило према пророчанству Даниловом, које је би-
ло изговорено четири стотине осам година раније; јер је Данило изјавио
да ће Maкедонци на неко време разградити светост јеврејског обожавања
јединог Бога.
7) Потом је Јуда прославио празник обнове жртвовања у Храму на-
редних осам дана, не пропустивши тим поводом ниједно задовољство,
будући да је свих тих дана светковао приносећи веома богате и раскошне
жртве, а Богу је почаст одавао још и химнама и псалмима. Штавише, људи
су били тако задовољни оживљавањем својих обичаја и тиме што су, на-
кон дугог времена, неочекивано поново задобили слободу свога вероис-
поведања и богоштовања, да су своме потомству као закон оставили оба-
везу да у те дане — и у трајању од осам дана — одржавају празник у част
обнове обожавања у Храму. И тако почев од тог времена ми прославља-
мо oвај празник и називамо га Светлостима. Претпостављам да је разлог
томе што нам се слобода указала мимо наших очекивања, те да је отуда
такво име дато празнику. Јуда је такође поново пoдигао зидове око града,
баш као и куле велике висине против упада непријатеља, те је у њима по-
ставио стражу. Осим овог, утврдио је и град Вет–Сур, како би могао слу-
жити као заштита против ма каквих узнемиравања која би могла потећи
од наших непријатеља.
КАКО ЈЕ ЈУДА ПОТЧИНИО ОКОЛНЕ НАРОДЕ И КАКО ЈЕ СИМОН
ПОРАЗИО НАРОД ТИРА И ПТОЛЕМАИДЕ; ЗАТИМ И КАКО ЈЕ ЈУДА
САВЛАДАО ТИМОТЕЈА И НАТЕРАО ГА У БЕКСТВО, И УЧИНИО ЈОШ
МНОГО ТОГА НАКОН ШТО СУ ПОБЕЂЕНИ ЈОСИФ И АЗАРИЈА
1) Након што су тако окончана описана збивања, народима који су ок-

руживали Јевреје беше веома мучно због обнове њихове моћи, те се сви
заједно подигоше, и побише много Јевреја, долазећи у предност тиме што
су постављали заседе и против њих припремали тајне завере. Јуда је из-
водио непрестане походе против ових људи настојећи да их задржи од
таквих упада, предупређујући недаће које су доносили Јеврејима. Tако је
у Акрабатану напао Идумејце, потомке Есавове, и многе од њих побио и
однео много плена. Такође је и заточио житеље Бина, који су из заседа на-
падали Јевреје; навалио је на њих и опсео их у њиховом граду којем је по-
том запалио куле и побио људе који су се у њима налазили. Одатле је по-
шао против Амонићана, који су поседовали бројну војску и чији је запо-
ведник био Тимотеј. А када је и њих савладао, домогао се града Јазера, за-
робивши тамошње жене и децу, и оставивши за собом спаљен град, после
чега се вратио у Јудеју. Али када су суседни народи схватили да се он вра-
тио, они су се сви заједно сакупили у земљи Галаду, и пошли против оних
Јевреја који су се налазили на њиховим границама, а који су одатле избе-
гли у утврђење у Датему, oдакле су Јуди послали поруку обавестивши га
да Тимотеј настоји да заузме место у којем су се они склонили. И управо у
часу када је читана ова посланица, стигли су други гласници из Галилеје,
који су га обавестили да се против њих окупило становништво Птолема-
иде, Тира и Сидона, као и туђинци који су живели у Галилеји.
2) Сходно овоме Јуда је, након што је размотрио шта му је најбоље да
учини у вези са хитношћу и нуждом деловања које су захтевала оба слу-
чаја, издао наређење да његов брат Симон узме три хиљаде пробраних
људи и пође у помоћ Јеврејима из Галилеје, док ће он и његов други брат
Јонатан похитати у земљу Галад са осам хиљада војника. Иза себе је као
заповеднике остатка његових снага оставио Јосифа, сина Захаријиног, и
Азаријаса, наложивши им да веома брижљиво чувају Јудеју, и да ни са
ким не улазе у борбе, ма ко то био, док се он не врати. Тако Симон отиде
у Галилеју где је поразио непријатеље и потерао их у бекство, гонећи их
до самих граница Птолемаиде, побивши их око три хиљаде и скинувши
плен са њих, као и са оних што их је заробио, заједно са њиховим пртља-
гом, те се вратио кући.
3) За то су време Јуда Макабејац и његов брат Јонатан прешли реку Јор-
дан, те су након тродневног путовања налетели на Набатејце, који су их
дочекали у миру, при том им преневши како стоје ствари у земљи галад-
ској, и колико су и они сами унесрећени, тако сатерани у утврде и у гра-
дове Галилеје. Уз то ови људи замолише Јуду да похита са својом војском
против туђинаца и учини све да избави своје сународнике из њихових ру-
ку. Ову је молбу Јуда послушао, и вратио се у пустињу, те је најпре напао
становнике града Восора којег је заузео, побивши при том све мушкар-
це и оне који су били способни за борбу, и оставивши за собом спаљени
град. У напредовању га није зауставила ни ноћ, већ је продужио путовање
до утврђења у којем су били затворени Јевреји, и где је Тимотеј опколио
читаво место са својом војском. Јуда је стигао пред град ујутру, и када је
приметио да непријатељи управо изводе напад преко зидина, те да неки
од њих са собом носе лестве помоћу којих су мислили да се пребаце пре-
ко грудобрана, а да други довлаче справе за њихово разбијање, он сместа
заповеди трубачу да се огласи, a он сâм поче бодро храбрити своје војни-
ке да се упусте у опасност за избављење њихове браће и рођака; такође је
поделио војску у три дела, те је насрнуо у леђа непријатељу. Али када су
Тимотејеви људи спазили да наспрам њих стоји Макабејац, о чијем су јед-
нако успеху и храбрости у ратовању од раније имали довољно искуства,
они нагнаше у бекство; али их је Јуда у стопу пратио са својом војском,
и побио њих око осам хиљада. Потом се окренуо даљем походу и напао
град којег странци називају Мал, и заузео га, побиши све мушкарце у ње-
му, а потом га и запаливши. Затим се одатле удаљио и у налету разрушио
Касфом и Восор и многе друге градове у земљи Галаду.
4) Али је недуго после овога Тимотеј припремио велику војску, зајед-
но са многим савезницима, нагнавши при том и неке од Арабљана —
обећањем награда — да крену с њим у поход, и пређу са његовом војском
преко омање реке наспрам града Рафона. При том је подстицао своје љу-
де да се храбро боре уколико дође до сукоба са Јеврејима, те да их спрече у
преласку реке, јасно им унапред рекавши „да уколико је они успеју прећи,
бићемо поражени“. За то је време Јуда, на вест о томе да је Тимотеј спре-
ман за нову борбу, подигао своју властиту војску, и пожурио овоме у су-
срет; па након што је прегазио реку, он нападе непријатеље, те је неке од
оних који пред њега изиђоше побио, а друге је толико преплашио да их је
приморао да побацају оружје и почну бежати; неки од њих су заиста и ус-
пели побећи, док су други нашли уточиште у граду званом Храм Хамаји-
мa, надајући се да ће у њему сачувати животе; али је Јуда заузео град и све
у њему побио, спаливши при том и Храм, провевши тако неколико дана у
уништавању непријатеља.
5) Након што је окончао сукобе, он окупи све затечене Јевреје, зајед-
но са женама и децом и свим иметком који су поседовали, и са њима пође
натраг у Јудеју; али чим је пристигао до града по имену Ефрон, који је
лежао на путу (те тако Јуди није било могуће да иде било којим другим
правцем, а натраг се није желео враћати), он посла поруку становници-
ма затраживши да му отворе капије и допусте му да прође својим путем
кроз град, будући да су ови камењем подупрли капије и тако онемогући-
ли пролаз. А када се житељи Ефрона не сагласише са предлогом, он ох-
рабри оне који беху с њим, те ови опколише град, и после опсаде заузеше
Ефрон, смакнувши све мушкарце и до темеља га спаливши, и тако обезбе-
дивши пролаз, при чему је број побијених био толико велики да су мора-
ли газити преко тела мртвих. Тако они пређоше и Јордан, и стигоше у ве-
лику равницу наспрам које је смештен град Вет–Сах, којег Грци називају
Скитопољ180. Па пошавши одатле журно даље, напокон стигоше у Јудеју,
певајући путем псалме и химне, одајући се таквим знацима весеља какви
су уобичајени у прослављању победе. Такође су принели и жртве захвал-
нице, једнако за постигнути успех и за очување војске, jeр ниједан Јевреј
није погинуо у oвим биткама.
6) Што се тиче Jосифа, сина Захаријиног, и Азарије, које је Јуда оста-
вио као заповеднике остатка јеврејских снага у исто време док се Симон
борио у Галилеји против народа Птолемаиде, а сâм Јуда и његов брат Јо-
натан војевали у Галаду — ови су људи и сами хтели да искусе славу неус-
трашивих заповедника у рату, те су војску која је била под њиховом запо-
вешћу повели у Јамнију. Тамо их је, међутим, пресрео Горгија, заповедник
тамошњих снага, те су двојица јеврејских заповедника у бици против ово-
га изгубили две хиљаде људи, и потом побегли, бивајући гоњени све до
граница Јудеје. A ова несрећа снашла их је због непослушности oним на-
ређењима што их је издао Јуда, а којима је од њих тражено да се ни са ким
не сукобљавају до његовог повратка. Јер, поред осталих виспрених Јуди-
них савета, неко би се могао веома зачудити поводом ове несреће која је
задесила снаге под заповешћу Joсифа и Азарије, која се, међутим, показује
разумљивом уколико су они прекршили иједну од обавеза што им их је
он завештао. Али Јуда и његова браћа нису одустали од ратовања против
Идумејаца, већ су их притисли са свих страна, и од њих отели град Хеврон
и разрушили све његове утврде a куле оставили у пламену, напослетку за-
паливши земљу туђинаца и град Марису. Дошли су такође и до Асдада, па
и њега заузели и опустошили, поневши са собом много трофеја и велики
плен који су у њему затекли, да би се тек потом вратили у Јудеју.
О СМРТИ АНТИОХА ЕПИФАНА. КАКО СЕ АНТИОХ ЕУПАТОР БО-
РИО ПРОТИВ ЈУДЕ И ОПСЕО ГА У ХРАМУ, ДА БИ КАСНИЈЕ С ЊИМ
СКЛОПИО МИР И ОДСТУПИО; ТАКОЂЕ И О АЛКИМУСУ И ОНИЈИ
1) Нeгде у то време је Антиох на свом путовању кроз горње земље чуо

за постојање једног веома богатог града у Персији, званог Елимес, у којем
се, опет, налазио веома богат храм посвећен богињи Дијани, пун свако-
врсних посвећених дарова, као и оружја и прсника за које је, након испи-
тивања, нашао да су тамо остављени од стране Александра, Филиповог
сина, краља Македоније. Па бивајући подстакнут овим разлозима, oн по-
хита у Елимес, те га нападе и изложи опсади. Али будући да се они који су
се у њему нашли нису престрашили нити од овог напада нити од опсаде,
већ су му се веома храбро супротставили, он остаде изневерен у својим
надама; јер браниоци не само да га одбише од града, већ га почеше и го-
нити тако жестоко да је бежао све до Вавилона, изгубивши при том вели-
ки део своје војске. И док је тако туговао над својим неуспехом, неки му
људи рекоше о поразима његових заповедника што их је оставио да се бо-
ре против Јуде, истовремено му преневши и обавештење о снагама којима
Јевреји већ располажу. И након што су ове нове бриге поводом његових
послова придодате старима, oн се посве растроји и из страха паде у бо-
лест која потраја неко време током којег су његови болови све више рас-
ли, тако да он напокон увиде да ће убрзо умрети; стога је позвао прија-
теље к себи, и рекао им да је болест која га је снашла веома озбиљна, при
том признајући да га је та несрећа задесила због недаћа што их је задао
јеврејском народу коме је опљачкао Храм и презрео њиховог Бога; па на-
кон што је ово изговорио, он испусти душу. И свако се заиста може чуди-
ти Полибију из Meгалополиса који, иако иначе у свему ваљан човек, ипак
каже да је „Антиох преминуо зато што је имао намеру да опљачка Дија-
нин храм у Персији“, будући да само намеравати нешто181, али не заиста
то и учинити, још увек не завређује казну. Aли ако је Полибије већ морао
мислити да je Aнтиох због тога могао изгубити живот, oнда је много ве-
роватније да је краљ умро због светогрдног пљачкања Храма у Јерусали-
му. Али ми се нећемо спорити по овом питању са онима који могу мисли-
ти да је случај иза којег стоји Полибије Мегаполиски ближи истини од на-
шег тумачења.
2) Било како било, Антиох је пре смрти позвао Филипа, који је био
један од његових пријатеља, и прогласио га чуварем краљевства; ње-
му је предао дијадему, и своју краљевску одору и прстен, и задужио га
да се о њима стара и касније их преда његовом сину Антиоху; од Фили-
па је затражио и да се постара о дечаковом образовању и за њега сачува
краљевство182. Тако је овај Антиох преминуо стотину четрдесет девете го-
дине, а Лисија је био тај који је његову смрт објавио мноштву, и његовог
сина Антиоха прогласио за краља (о коме је тренутно имао да се стара),
назвавши га Еупатором.
3) У то се време у јерусалимској тврђави налазила посада са јеврејским
отпадницима, која је Јеврејима наносила много штете; јер би војници који
су се тамо налазили изненадно навалили и убијали оне који су се успиња-
ли према Храму како би понудили своје жртве, будући да је утврда би-
ла припојена Храму којег је због свог положаја лако надзирала. Па бу-
дући да се овакво страдавање често понављало, Јуда је решио да разори
тврђаву, због чега је најпре окупио народ и силовито опсео оне који су се
у њој налазили. Ово се догодило сто педесете године власти Селеукида.
Затим је направио ратне направе и подигао грудобране, и веома марљи-
во прионуо на заузимање утврде. Али није био мали број отпадника који
су се налазили на том месту а који су преко ноћи изaшли и искрали се у
унутрашњост земље те сабрали друге изопачене људе налик себи и оти-
шли до краља Антиоха, затраживши од њега да не допусти да они буду ос-
тављени на цедилу, због тешких мука којима им прете људи њиховог на-
рода; а све то, рекоше, подносе због његовог оца, стога што су напустили
начин богослужја својих предака, и радије су изабрали да следе оно што
им је покојни Антиох наредио; дакле, тврђава и војна посада у њој нала-
зили су се у опасности да буду сасвим извесно освојени oд стране Јуде и
његових људи, осим уколико им краљ не пошаље помоћ. Када је Антиох,
који је био тек дете, чуо ово, разљутио се и послао по своје заповеднике и
пријатеље, и наложио им да сакупе војску најамника као и од људи њего-
вог краљевства стасалих до доби довољне за рат. И тако је по овој запо-
вести скупљена војска од oкo сто хиљада пешака, двадесет хиљада коња-
ника и тридесет два слона.
4) Тако је краљ подигао сву ову војску и журно напустио Антиохију,
те је заједно са Лисијом, који је био главни заповедник, стигао до Иду-
меје, а одатле у град Вет–Сур, који је био снажан и није се могао освоји-
ти без много тешкоћа. Краљ је, међутим, поставио опсаду око њега. И
док му се становништво Вет–Сура храбро супротстављало, правећи ис-
паде и палећи ратне справе, много је времена потрошено у опсади. Aли
чим је Јуда чуо о краљевом доласку, одустао је од опсаде тврђаве и кренуо
да пресретне краља, те је подигао логор у извесном кланцу, на месту зва-
но Вет–Сахрија, на удаљености од седамдесет фурлонга од непријатеља.
A краљ је ускоро повукао војску из опсаде Вет–Сура, и повео их кроз тај
кланац. Па чим је свануло он је поставио људе у борбени положај, и поте-
рао слонове једног за другим кроз узане пролазе, стога што ови нису мог-
ли проћи један поред другог. Око сваког слона налазило се хиљаду пеша-
ка и пет стотина коњаника. Поред тога, слонови су на себи носили и куле
са стрелцима. Остатак војске краљ је послао на успон уз планину, а своје
пријатеље је истурио испред осталих. Затим је издао наређење да читава
војска почне клицати, и тако је напао непријатеља, уз све то још и изло-
живши погледу своје златне и бакарне штитове са којих се тако одражава-
ло величанствено блистање, a oд поклича многољудне војске страшно су
одјекивале планине. Ипак, све то није било довољно да уплаши Јуду, који
је непријатеље дочекао с безмерном храброшћу, побивши њих око шест
стотина из првих редова. A када је његов брат Елеазар, којег су називали
Оран, видео највишег од слонова прекривеног владарским знамењима,
помислио је да се краљ налази на њему, те га је напао с великом хитрином
и смелошћу. Такође је посекао многе од оних који су се налазили око сло-
на а остале разјурио, те се подвукао под слонов трбух и ту га засекао, уби-
вши га силином ударца, али је при том овај пао на Елеазара и својом га те-
жином смрскао. Тако је, дакле, овај неустрашиви човек погинуо, пошто је
најпре срчано побио многе од непријатеља.
5) Јуда се, пак, видевши снагу противника, повукао у Јерусалим и при-
премио за издржавање опсаде. А што се тиче Антиоха, он је део своје војс-
ке послао у Вет–Сур како би га опсео, а са остатком снага кренуо је на Је-
русалим. Али становници Вет–Сура, видевши да им намирнице понес-
тају, а још и будући ужаснути снагом непријатеља, пристадоше на предају
под заветом да неће поднети никакво свирепо опхођење од стране краља.
Па када је Антиох заузео град, он им заиста и не науди другачије до што
их је разоружао и изгнао, након чега је сместио властиту посаду у граду.
Што се тиче Јерусалима и Храма, њих је опседао дуго времена, док су их
они унутра јуначки бранили, и какве год да је направе постављао против
њих, они су истурали властите справе којима су им се успешно супро-
тстављали. Aли тада им почеше понестајати намирнице, будући да су би-
ле потрошене све залихе а њихова земља те године није била ни поорана
те је остала незасејана, стога што је то била седма година у којој смо, по
законима, дужни да земљу оставимо необрађену. При том је све већи број
опсађених почео бежати због оскудице, те је свега неколицина људи ос-
тала у Храму.
6) Такве су, дакле, биле околности у којима су се задесили опсађени у
Храму. Али тада, будући да су Лисија, заповедник војске, и краљ Антиох
обавештени да је на њих из Персије кренуо Филип, те да овај настоји да
управљање државним пословима преузме за себе, они се поведоше за тим
поривом да напусте опсаду и да похитају у борбу против Филипа; па ипак,
они се и решише да са овим не упознају војнике и старешине, већ је краљ
наложио Лисији да може отворено говорити војницима и заповедници-
ма али без икаквог помињања Филипа, те да наговесте војсци да би опса-
да била веома дуга, да је место веома снажно, да већ оскудевају у намир-
ницама, да многи послови у краљевству захтевају уређивање, те да је оту-
да много боље направити савез са опседнутима и постати пријатељем са
целим њиховим народом, допустивши им да се држе закона својих преда-
ка, будући да су ови и пошли у рат само због тога што су oсујећени у то-
ме, те су били присиљени да напусте домове. Па када је Лисија овако го-
ворио људству, једнако војници и заповедници беху задовољни оваквом
одлуком.
7) Сходно томе, краљ је послао по Јуду и оне који с њим беху опсађе-
ни, па им обећа да ће им обезбедити мир уз дозволу да се користе и живе
по законима својих предака; а ови са задовољством прихватише овe пред-
логe, па када су заклетвом обезбедили извршење договореног, oни напус-
тише Храм. Али када је Антиох ушао унутра, и приметио колико је било
снажно то место, oн прекрши завете и нареди војсци која је била с њим да
сравни зидове са земљом, па када је тако урадио он се врати у Антиохију.
Са собом је такође повео првосвештеника Онију, који је такође био нази-
ван Менелајем, jер је Лисија саветовао краљу да овога погуби уколико же-
ли да Јевреји надаље буду мирни и не представљају узрок даљег узнеми-
равања, будући да је у том човеку лежало порекло свих недаћа што су им
дотле нанели Јевреји, јер је он био тај који је наговорио Антиоховог оца да
присили Јевреје на напуштење вере својих предака. Тако краљ посла Ме-
нелаја у Вереју, град у Сирији, и тамо га погуби, у часу када је звање пр-
восвештеника носио десет година. Био је то безбожан и изопачен човек
који се ради стицања власти није либио да свој народ наводи на кршење
властитих закона. После смрти Менелајеве, првосвештеник је постао Ал-
кимус, који је такође био називан и Јаким. У међувремену, када је краљ
схватио да је Филип за себе већ присвојио управну власт на одређеном
подручју, он против њега поведе рат у којем га је савладао и покориo, а по-
том и убио. Што се тиче Оније, првосвештениковог сина који је, како смо
већ рекли, био дете у часу када му је умро отац, када је видео да је краљ
погубио његовог ујака Менелаја и предао звање Алкимусу — који уопште
није припадао роду првосвештеника, већ га је Лисија присилио да прене-
се то достојанство на другу породицу — oн је побегао Птолемеју, краљу
Египта. Па када је увидео да га овај веома уважава, као и његова жена Кле-
опатра, затражио је и добио место у Номусу Хелиополиском, где је поди-
гао храм налик оном у Јерусалиму, о чему ћемо касније дати извештај на
за то прикладнијем месту.
КАКО ЈЕ ВАХИД, ГЛАВНИ ЗАПОВЕДНИК ДЕМЕТРИЈЕВЕ ВОЈСКЕ,
ПОВЕО ПОХОД ПРОТИВ ЈУДЕЈЕ И ВРАТИО СЕ БЕЗ УСПЕХА; И КАКО
ЈЕ МАЛО КАСНИЈЕ НИКАНОР БИО ПОСЛАН ПРОТИВ ЈУДЕ И ПО-
СТРАДАО ЗАЈЕДНО СА СВОЈОМ ВОЈСКОМ; ТАКОЂЕ И О АЛКИМУ-
СОВОЈ СМРТИ И О ЈУДИНОМ НАСЛЕДНИКУ
1) Негде у то време је из Рима побегао Деметрије, Селеуков син, те је

заузео Триполи, град у Сирији, и окрунио се краљевском дијадемом. Та-
кође је окупио известан број најамника, и ушао у своје краљевство где су
га сви одушевљено примили, радо му се предавши. Па када су заробили
краља Антиоха и Лисију, они му их доведоше живе, али су обојица сместа
на Деметријеву заповест погубљени, као што смо већ казивали. Али сада
је немали број јеврејских отпадника који дођоше к њему, заједно са првос-
вештеником Алкимусом, отпужио цели јеврејски народ, а посебно Јуду и
његову браћу; а Алкимус рече да су ови побили све његове пријатеље, као
и све оне у краљевству који су припадали његовој странци и чекали Де-
метријев повратак. И додаде да су их ти људи истерали из њихове власти-
те земље учинивши да постану потукачи у туђој земљи; па затражише од
Деметрија да пошаље некoг од властитих пријатеља и од њега сазна какве
је несреће починила Јудина странка.
2) На ово се Деметрије веома разљутио, те је послао Вахида183, прија-
теља Антиоха Епифана — веома ваљаног човека и једног од оних којима је
предана на чување цела Месопотамија — те му је препустио војску и по-
верио његовој бризи првосвештеника Алкимуса; такође му је ставио у за-
датак да погуби Јуду и све оне који беху с њим. И тако Вахид похита и на-
пусти Антиохију сa својом војском; а када је стигао у Јудеју, он позва Јуду
и његову браћу, како би са њима разговарао о савезу пријатељства и ми-
рољубивости, будући да је замислио да Јуду ухвати преваром. Aли му Јуда
није поверовао, jер је видео да је овај дошао са тако великом војском как-
ву људи не доводе када желе да постигну мир, већ када на уму имају рат.
Неки су се људи, међутим, повиновали ономе што је Вахид навео као раз-
лог, па мислећи да неће претрпети значајније штете од Алкимуса који је
ипак био њихов сународник, они отидоше к њему; па када примише заве-
те од обојице да нити њима самима, нити осталим њиховим истомишље-
ницима, неће бити нанесена никаква штета, они се предадоше. Али се Ва-
хид није узнемиравао датим заветима, већ је одмах погубио шездесетори-
цу таквих пребеглица, иако је тиме, не држећи дату реч у односу на пр-
ве који су прешли к њему, застрашио све осталe који су имали намеру да
учине исто. Али како се он удаљио од Јерусалима, сместивши се у селу по
имену Вет–Сет, он посла људе у околину и oни похваташе многе од пре-
беглица, као и део народа, те их све побише, наредивши свима који жи-
ве у земљи да се потчине Алкимусу. А тада овога остави на том месту са
делом војске како би могао одатле држати земљу у послушности, а сам се
врати у Антиохију краљу Деметрију.
3) Али је Алкимус желео да поседује чвршћу и сигурнију власт па је, до-
кучујући да ће, у случају да задобије наклоност народа, владати са већом
поузданошћу, почео са свима љубазно општити, разговарајући са многим
на учтив и пријатан начин; тиме је уз себе убрзо окупио велику војску,
иако су њен већи део чинили људи изопачени и пребеглице. Са овима је
— користећи их као слуге и војнике — прошао широм земље, и убио сва-
ког кога би пронашао од Јудине странке. Али када је Јуда приметио да је
Алкимус већ ојачао, те да је поубијао многе добре и свете људе, он такође
крете широм земље, и сâм убијајући припаднике супротне странке. Тако
је Алкимус схватио да није кадар да се супротстави Јуди, нити да је једна-
ке снаге с њиме, те се одлучи да замоли Деметрија за помоћ; тако он стиже
до краља, и раздражи га против Јуде оптужбом да је и сам краљ већ много
јада претрпео од тог човека, те да ће му још више несреће бити нанесено
уколико oвај не буде спречен и кажњен, до чега може доћи само уколико
против њега пошаље моћну силу.
4) И тако је Деметрије, већ и сам помишљајући да би за његове посло-
ве било погубно уколико би даље превиђао Јуду који је сада постао та-
ко моћан, послао на овога Никанора, најприснијег и најоданијег од свих
својих пријатеља, јер је он с њим и побегао из заточеништва у Риму. При
том му је дао онолико снага колико је мислио да ће бити довољно да се
савлада Јуда, наложивши му при том да не поштеди никог из тог народа.
Када је Никанор стигао до Јерусалима, решио се да не напада одмах Јуду,
просуђујући да је боље да га се домогне преваром; тако му посла поруку
мира, рекавши да нема нужде због које би се они борили и довели у опас-
ност један другог, те да се он може Јуди заветовати да му никакве штете
неће нанети, јер је дошао са свега неколико пријатеља, како би га упознао
с тиме какве су намере краља Деметрија, и какво мишљење он има о њи-
ховом народу. Па када је Никанор предао ову поруку, Јуда и његова браћа
се сложише с њиме, па, не сумњајући ни у какву превару, заузврат пону-
дише уверавања о пријатељству, те примише Никанора и његову војску.
Aли док је овај поздрављао Јуду и започињао с њиме разговор, он даде је-
дан договорени знак својим војницима, на који се они покретоше како би
се дочепали Јуде. Али овај примети превару, те се успе пробити до својих
војника и с њима заједно побећи. И тако, после оваквог разоткривања
његових правих намера, Никанор се одлучи да уђе у отворен рат против
Јуде, те сакупи војску и припреми се за борбу; па у бици која се заметну
крај села по имену Кафарсалам, он надвлада Јуду184 и натера га да побегне
у тврђаву која се налазила у Јерусалиму.
5) А када је Никанор сишао из тврђаве у град, неки од свештеника и
старешина га сретоше и поздравише, те му показаше жртве које су при-
нели Богу за краља. Aли он на ово поче богохулити, и запрети тим људи-
ма да ће им, уколико му народ не буде изручио Јуду, по повратку сруши-
ти њихов Храм. И након што им је тако запретио, он напусти Јерусалим.
Али свештеници почеше ридати од жалости због онога што им је речено,
те стадоше молити Бога да им подари избављење од непријатеља. За то се
време Никанор по одласку из Јерусалима нашао у извесном селу по име-
ну Вет–Рон, где је подигао логор и где му се придружила још једна војска
из Сирије. Jуда је, пак, свој логор подигао у Адасу, селу на тридесет фур-
лонга удаљености од Вет–Рона, имајући уз себе свега хиљаду бораца. Али
их он охрабри да не буду престрављени бројношћу непријатеља, те да се
не обазиру на то колико има оних против којих се боре, већ да размотре
ко су они сами и за какву велику награду доводе у опасност своје животе,
те да због свега тога могу неустрашиво напасти непријатеља. Taко их је он
повео у битку у коју је ушао против Никанора, и која се показала жесто-
ком, али из које је изашао као победник, побивши многе од непријатеља;
напослетку је и сам Никанор, борећи се неустрашиво, пао, а тада је и ње-
гова војска, дотле се држећи у месту, одбацивши оружје почела бежати,
јер је изгубила свог главног заповедника. Јуда их је гонио, а звуком трубе
обавестио је и оближња села да је поразио непријатеља, на шта су тамо-
шњи људи журно навукли оклопе и лицем сачекали бежеће непријатеље,
салећући их тако са обе стране, те на крају од читаве њихове војске нико
није преживео, а било их је девет хиљада. Победа је задобијена на тринае-
сти дан месеца који Јевреји називају Адар а Македонци Диструс, a Јевреји
од тада ову победу славе сваке године, сматрајући тај дан празником. На-
кон овога се јеврејски народ на неко време ослободио ратова, и уживао у
миру; али се касније вратио у претходно стање сукоба и неизвесности.
6) Tада се, међутим, првосвештеник Aлкимус решио да сруши зид
светилишта, који се ту налазио од давнина, подигнут од стране светих
пророка; али је Aлкимуса изненада оборио Бог185, и он је пао да се више
никада не подигне. Јер, овај га је ударац без гласа бацио на тле, те је на-
кон подношења језивих мука много дана, он напослетку преминуо, у ча-
су када је звање првосвештеника носио четири године. A након што је он
преминуо, народ удели то достојанство Јуди, који је — након што је чуо о
моћи Римљана, то јест да су они у рату освојили Галатеју, Иберију, Карта-
гину и Либију, те да су, поред тога, покорили и Грчку, као и њихове краље-
ве Персеја, Филипа a такође и Антиоха Великог — одлучио да са Римља-
нима уђе у пријатељски савез. Због тога је у Рим послао неке од својих нај-
бољих пријатеља, Еуполема сина Јовановог, и Јасона сина Елеазаровог, и
преко њих затражио од Римљана да им као савезници буду од помоћи, те
да напишу Деметрију да се даље не бори против Јевреја. Тако је сенат при-
мио Јудине изасланике, и са њима се разговарало о поруци због које су до-
шли, те им је напослетку био удељен пријатељски савез. О томе су сенато-
ри такође сачинили и указ, чији су препис послали у Јудеју, а био је такође
и положен у капитолу и урезан у бакру. Сам указ је гласио овако: „Указ
сената о савезу помоћи и пријатељства са народом Јевреја. Неће бити за-
конито да нико ко је поданик Римљана ратује против јеврејског народа,
нити да помаже онима који то чине, било шаљући им жито, или бродове
или новац; а уколико ма какав напад буде изведен против Јевреја, Римља-
ни ће овима помоћи колико год буду били у могућности; и обрнуто, уко-
лико ма какав напад буде извршен против Римљана, Јевреји ће помоћи.
А уколико Јевреји помисле да штогод додају или одузму овом савезу уза-
јамне помоћи, то ће бити учињено уз сагласност Римљана. И какав год да
додатак тако буде учињен, он ће бити на снази.“ Овај је указ написан од
стране Еуполема сина Јовановог и Јасона сина Елеазаровог, у време када
је Јуда био првосвештеник а његов брат Симон главни заповедник војс-
ке. И ово је био први савез који су Римљани учинили са Јеврејима, и био
је изведен на описани начин.
КАКО ЈЕ ВАХИД ПОНОВО ПОСЛАТ ПРОТИВ ЈУДЕ; И КАКО ЈЕ ЈУДА
ПОГИНУО НАКОН СРЧАНЕ БОРБЕ
1) Aли када је Деметрије обавештен о Никаноровој погибији и

уништењу војске која је била с њим, он поново посла Вахида са новом
војском у Јудеју, а овај је одлучно наступао и по уласку у Јудеју најпре по-
дигао логор у Арвелу, граду у Галилеји; па након што је опсео и похватао
оне који су се склонили по пећинама (jeр je велики број људи побегао на
таква места), он се покренуо и што је могуће журније пошао у Јерусалим.
А када је сазнао да је Јуда подигао логор у селу по имену Вет–Сет, повео
је на њега војску од двадесет хиљада пешака и две хиљаде коњаника, док
Јуда, с друге стране, није имао више од хиљаду војника186. Када су ови ви-
дели бројност Вахидове војске, многи од њих се уплашише и напустише
логор, те се посвуда разбежаше, а са Јудом остаде сам њих пар стотина.
Па када је Јуда тако био суочен са отпадништвом својих властитих вој-
ника, и када је непријатељ силовито надро не дајући му времена да по-
ново сакупи војску, он беше присиљен да прихвати борбу са Вахидовом
војском, иако је уз себе имао свега осам стотина људи; па тако он под-
стакну овај остатак да смело уђе у борбу, чак их охрабривши да први на-
падну непријатеље. А када му ови узвратише да их нема довољно да би
се могли носити са таквом војском, и посаветоваше га да се повуче, те да
се спасу и oн потом поново сакупи своје људе како би касније могли из-
нова напасти непријатеља, његов је одговор био овај: „Нека Сунце ника-
да не види такву ствар да ћу ја показати леђа непријатељу. Па и ако је ово
тренутак у којем ћу стићи до свог краја, и ако морам погинути у овој би-
ци, ја ћу радије у њој храбро остати и поднети шта год да ме задеси, него
да садашњим бекством прибавим пребацивање мојим претходним вели-
ким подухватима и потамним њихову славу.“ Овакву је, дакле, беседу из-
говорио пред онима који су остали с њим, охрабривши њоме и њих да на-
падну непријатеља.
2) За то је време Вахид извео своју војску из логора и поставио је у
борбени положај. Коњаници су распоређени на оба крила a стрелци и ла-
ко наоружани војници испред целе војске, a он сам нашао се на десном
крилу. А када је тако све припремио у бојни поредак, и био спреман за
напад, он нареди трубачу да огласи почетак битке, и да војска ускликне и
затим насрне. Па након што је Јуда учинио исто, борба је отпочела, и ка-
ко су се обе стране срчано бориле, а битка се продужила до у смирај дана,
Јуда је приметио да се Вахид и најјачи део његове војске налазе на десном
крилу, те је стога повео најхрабрије људе са собом и навалио на тај део
непријатељске војске, пробивши им редове и притеравши их у средину,
а затим их натеравши у бекство у којем их је гонио све до планине зване
Аса. Али када су они са левог крила приметили да је десно крило нагна-
но у бекство, они опколише Јуду те му тако приђоше и с леђа, доводећи га
тиме у средиште њихове војске; и тако он, као и они који су се уз њега бо-
рили, не бивајући у могућности да одступе, већ стојећи сасвим опкољени
непријатељима, остадоше у месту; па када је побио велики број оних који
су га нападали, он напослетку и сам беше рањен, те паде и испусти душу,
погинувши на начин достојан славе његових претходних подухвата. А ка-
да је Јуда погинуо, они од његових људи који беху преостали више нису
имали на кога да се угледају као заповедника, већ све што осећаху беше
лишеност таквог узора, те се пробише из обруча и побегоше. Али су Си-
мон и Јонатан, његова браћа, успели, иако изложени непријатељу, да пре-
узму Јудино тело, и однесу га у село Модин где је био сахрањен и њихов
отац, и где сада сахранише и њега, док га је народ потом много дана оп-
лакивао, изводећи уобичајене посмртне обреде. Такав је, дакле, био Јудин
крај. Био је човек велике срчаности и ратничке вештине, одан заповести-
ма свог оца Мататије; прошао је и пропатио све могућне тешкоће, једнако
у чињењу и страдању, за слободу својих земљака. И након што је за живо-
та његов карактер био тако изврстан, и по смрти је оставио иза себе сла-
ван углед и успомену, као онај који је задобио слободу свог народа, изба-
вивши га из ропства под Македонцима. Преминуо је након што је три го-
дине држао звање првосвештеника.
КЊИГА ТРИНАЕСТА
обухвата период од осамдесет две године
OД СМРТИ ЈУДЕ МАКАБЕЈЦА ДО СМРТИ
КРАЉИЦЕ АЛЕКСАНДРЕ
КАКО ЈЕ ЈОНАТАН ПРЕУЗЕО УПРАВЉАЊЕ НАКОН СМРТИ СВОГ
БРАТА ЈУДЕ; И КАКО ЈЕ ОН, ЗАЈЕДНО СА БРАТОМ СИМОНОМ, ВО-
ДИО РАТ ПРОТИВ ВАХИДА
1) На који је начин народ Јевреја повратио слободу након што су били

у ропству под Македонцима, и кроз какве је окршаје, колико велике бит-
ке, прошао њихов војсковођа Јуда све док није погинуо борећи се за свој
народ, испричано је у претходној књизи; али се после његово смрти све
оно што је било oд изопачених и оних који су кршили законе предака, по-
дигло поново у Јудеји, и почело бујати и одасвуд мучити народ. Глад је та-
кође помагала њиховој злоби, и унесрећивала целу земљу, све док извес-
тан број људи, из разлога немаштине чак и оног најосновнијег за живот, и
стога што се више нису могли носити против jада што су их једнако нано-
сили глад и њихови непријатељи, није напустио своју земљу, и пребегао
Македонцима. Тако је Вахид сакупио оне Јевреје који су отпали од уоби-
чајеног живота њихових предака, и изабрали да живе као њихови суседи,
препустивши старање о земљи туђинима; а ови су такође хватали прија-
теље и следбенике Јудине, те их предавали Вахиду, који их је убијао, али
тек након што би их најпре за своје властито задовољство подвргао му-
чењима. И када је оваква запрећена пропаст постала тако велика да је
Јевреји сличну нису искусили све од повратка из Вавилона, oни који су
преостали од поклоника Јудиних, видевши да је народ на ивици да буде
уништен на најбеднији начин, дођоше до Јудиног брата Јонатана и од ње-
га затражише да следи пример свог брата у оној бризи коју је он покази-
вао за свој народ, и за чију је слободу заправо и погинуо. Укратко, тражи-
ли су да не дозволи да народ и даље буде без управитеља, нарочито у так-
вим погибељним околностима у којима се тренутно налазио. А када је Јо-
натан рекао да је спреман да умре за њих, у томе бар себе не процењујући
мање вредним од свог брата, он беше постављен за заповедника јеврејс-
ке војске.
2) Када је Вахид за ово чуо, и уплашивши се да би Јонатан могао доне-
ти велике недаће краљу и Македонцима, баш као што је Јуда учинио пре
њега, он поче тражити начин како би га на превару убио. Али оваква ње-
гова намера није остала непозната Јонатану нити његовом брату Симону,
већ, након што је ови опазише, они подигоше све своје следбенике и сме-
ста побегоше у дивљину која је била најближа граду; а када пристигоше
до језера званог Асфар, тамо се и настанише. Али будући да је Вахид био
свестан да се они налазе у веома рђавом стању, и да су смештени управо
на том месту, он похита да их нападне са свим својим снагама, те, поди-
гавши логор с друге стране Јордана, поче попуњавати своју војску. Но ка-
ко је Јонатан сазнао да Вахид иде на њега, послао је свог брата Joвана, кога
су још звали и Гадис, до набатејских Арабљана, како би ови преузели на
чување њeгове залихе све док битка против Вахида не буде окончана, јер
су ови били пријатељи Јевреја. Али су синови Амбријеви поставили засе-
ду Јовану у граду Медаби, те су га ухватили заједно са целом пратњом и
опљачкали све што су ови имали са собом, а потом их поубијали. Ипак, за
тај су злочин били довољно кажњени од стране Јованове браће, као што
ћемо ускоро приповедати.
3) Али када је Вахид сазнао да је Јонатан подигао логор међу језерима
Јордана, приметио је да је дан сабата, и стога га је одмах напао [претпо-
стављајући да се овај неће борити због закона о одмaрању на тај дан]: али
је Јонатан позвао своје садругове да се боре, рекавши им да су им животи
у питању, будући да су опкољени реком и прогонитељима и да немају на-
чина да побегну, јер их непријатељи притискају спреда а река им се нала-
зи позади. Па након што се помолио Богу за победу, он се упусти у битку
у којој је многе оборио, а када је видео где на њега смело наилази Вахид,
он замахну како би и овога погубио, али су његови пратиоци ово предви-
дели те ударац заклонили; Јонатан, пак, и његови саборци тада скочише
у реку и препливаше је, те су на тај начин умакли, будући да их неприја-
тељи нису даље гонили, јер се Вахид одмах вратио у тврђаву у Јерусалиму,
изгубивши око две хиљаде војника. Такође је потом утврдио многе градо-
ве по Јудеји, чији су зидови били разрушени: Јерихон, Вет–Ворон, Ветиљ,
Тинму, као и Фарато, Текоју и Газару, те је подигао куле у сваком од ових
градова и окружио их снажним и веома широким зидинама, и у свако-
ме поставио посаду, како би одатле могли хитро излазити и наносити не-
среће Јеврејима. Такође је и твђаву у Јерусалиму утврдио јаче од свих ос-
талих, a затим је као таоце узео синове најутицајнијих Јевреја и затворио
их у ту утврду, где их је чувао као сужње.
4) Негде у то време Јонатану и његовом брату Симону дошао је чо-
век који их је известио да синови Амбријеви прослављају свадбу и доводе
младу из града Габате, која је била кћер једног од знаменитих људи међу
Арабљанима, те да је девојка вођена у велелепној и раскошној поворци,
носећи велико богатство; тако се Јонатан и Симон домислише да је то
најприкладнија прилика да се освете за убиство свог брата, те да имају
довољно снага да од непријатеља добију задовољење за братовљеву поги-
бију. Тако похиташе до Медабе, и залегоше у заседу у планинама, чекајући
на наилазак непријатеља; па чим видеше да ови пристижу водећи мла-
ду са младожењом, и са бројном пратњом од њихових пријатеља како се
и могло очекивати од таквих сватова, они поискакаше из заседе и све их
побише, покупивши све њихове украсе и запленивши све што су носили,
па се потом вратише, тако се жестоко осветивши синовима Амбријевим
за убиство свог брата Јована, будући да су у овом препаду пострадали ка-
ко ти синови, тако и њихови пријатељи, и жене и деца који су их пратили,
бројем око њих четири стотине.
5) Joнатан и Симон вратили су се на речна језера и тамо се настани-
ли, а Вахид се, након што је осигурао целу Јудеју својим посадама, вра-
тио краљу, те су се тако ствари у Јудеји смириле на две године. Али ка-
да су отпадници и изопачени Јевреји видели да Јонатан и они који беху с
КЊИГА ТРИНАЕСТА 533
њим живе спокојно у унутрашњости, они, како би одржали њима преко
потребан мир, послаше поруку краљу и подстакоше га да пошаље Вахида
да се домогне Јонатана, што ће се по њиховим речима моћи учинити без
икакве муке током ноћи; јер, уколико их буду напали пре но што се ови
расане, моћи ће да их све побију. Тако је краљ послао Вахида који је по до-
ласку у Јудеју писао свим својим пријатељима, једнако Јеврејима и савез-
ницима, да би требало да се дочепају Јонатана и доведу га к њему; али ка-
да, упркос свим њиховим настојањима, нису били у стању да заробе Јона-
тана, будући да је овај препознавао замке које су му постављали и веома
се брижљиво од њих чувао, Вахид је био веома гневан на ове отпаднике
који су се дрско наметали њему и краљу, те посече око педесет њихових
вођа, због чега се Јонатан и његов брат, плашећи се Вахида, са пријатељи-
ма повукоше у Ветаљу, село које се налазило у дивљини. Он је у том селу
подигао кулу и окружио је зидовима, побринувши се да буде брижљиво
чувана. Чувши за ово, Вахид је против Јонатана повео војску састављену
од његових властитих војника и савезника у виду јеврејских отпадника,
и напао је његово утврђење, држећи га у опсади много дана; али Јоната-
нова срчаност није поклекла пред ревношћу којом га је Вахид опсађивао,
већ му се храбро супротставио. И док је оставио брата у граду како би се
борио против Вахида, сам је крадом отишао у унутрашњост и успео да
окупи велики број њему наклоњених људи. Tако је са овима по ноћи на-
пао Вахидов логор, побивши при том мноштво његових бораца. А Јона-
танов је брат сазнао за овај препад, будући да је могао видети пометњу и
погибију у логору противника, те је и сам изјурио и запалио ратне спра-
ве које су користили Македонци, направивши и сам велики покољ међу
непријатељима. Па када је Вахид видео да се изненада нашао опкољен Ју-
дејцима који су га нападали са свих страна, он паде у очај и сасвим се по-
мете пред призором неoчекиваног рђавог свршетка опсаде. Али је бес и
одушку свом незадовољству због несреће нашао у отпадницима који су
послали поруку краљу, набедивши их да су га обманули. Стога је наумио
да оконча опсаду на неки по њега пристали начин, уколико му то буде из-
водљиво, и да се потом врати кући.
6) Када је Јонатан препознао овакве његове намере, послао му је
изасланике са понудом савеза пријатељства и узајамне помоћи, како би
на тај начин могли повратити заробљенике с обе стране. Тако је Вахид по-
мислио да је то сасвим прикладан начин да се неосрамоћен врати кући, те
пристаде на савез с Јонатаном, при чему се узајамно заклеше да један про-
тив другог више неће ратовати. Сходно томе, они разменише заробљени-
ке, и Вахид се врати краљу у Антиохију; и заиста, после овог одласка ви-
ше се никад није вратио у Јудеју. А Јонатан је искористио ову прилику
мирног стања ствари, те је отишао да живи у граду Мимасу, одакле је уп-
рављао мноштвом, и кажњавао изопачене и безбожне, на тај начин очис-
тивши народ од отпадника.
КАКО ЈЕ АЛЕКСАНДАР ВАЛА У РАТУ ПРОТИВ ДЕМЕТРИЈА ДОНЕО
ЈОНАТАНУ МНОГО КОРИСТИ ПОСТАВИВШИ ГА ЗА ПРВОСВЕШ-
ТЕНИКА, И НАГОВОРИШИ ГА ДА МУ ПОМОГНЕ ИАКО МУ ЈЕ ДЕ-
МЕТРИЈЕ, С ДРУГЕ СТРАНЕ, ОБЕЋАО ВЕЋУ КОРИСТ. ТАКОЂЕ И О
СМРТИ ДЕМЕТРИЈЕВОЈ
1) Сто шездесете године владавине Селеукида догодило се да је Алек-

сандар, син Антиоха Епифана187, дошао у Сирију и заузео Птолемаиду уз
помоћ тамошњих војника који су прешли на његову страну, јер су ови би-
ли у непријатељству с Деметријем због његове охолости и неприступач-
ности; он се, наиме, затворио у властиту палату са четири куле што их је
својеручно подигао, недалеко од Антиохије, и унутра никога није примао.
Осим тога, био је лењ и запостављао је државне послове, због чега је мр-
жња његових поданика била још већа, као што смо већ раније пренели.
Када је отуда Деметрије чуо да се Александар налази у Птолемаиди, поди-
гао је сву своју војску и повео је против њега. Такође је послао и изаслани-
ке Јонатану, са понудом савеза узајамног пријатељства и помоћи, чиме је
мислио да предухитри Александра, да му се овај не би први обратио и од
Јонатана задобио потпору; а овако је учинио и да Александар не би подсе-
тио Јонатана на то како се ружно Деметрије раније опходио према Јоната-
ну, те се на основу тога с њиме удружио у рату против краља. Због тога је
Деметрије издао наређење да се Јонатану допусти да подигне војску, и да
за њу може направити оклопе, као и да му се врате они таоци што их је Ва-
хид затворио у јерусалимској тврђави. И када је оваква повољна судбина
задесила Јонатана преко Деметријевих уступака, он је дошао у Јерусалим
и прочитао краљево писмо пред окупљеним народом, као и пред онима
који су држали утврду. А након што је ово прочитано, они изопачени и
отпадници међу Јеврејима, који су боравили у тврђави, веома се уплаши-
ше због краљеве дозволе Јонатану да подигне сопствену војску и прими
натраг таоце. И тако они предадоше сваког од талаца његовим родитељи-
ма. А Јонатан се населио у Јерусалиму, обновивши град до бољег стања и
преуредивши грађевине по властитом укусу, јер је наредио да градске зи-
дине буду саздане од четвртастог камења, како би могли бити безбеднији
од напада непријатеља. Па када су они који су попуњавали посаде по ју-
дејским градовима видели ове радове, они их све напустише и побегоше у
Антиохију, осим оних који су се налазили у граду Вет–Суру и у јерусалим-
ској тврђави, будући да су највећи део ових чинили јеврејски отпадници
и који само због тога нису препустили своја утврђена уточишта.
2) Када је Александар сазнао каква је обећања Деметрије понудио Јо-
натану, а при том познајући храброст јеврејског управитеља и знајући
какве је велике подвиге извео у борби против Македонаца, а уз све то под-
носећи велике муке од стране Деметрија и Вахида, он рече својим прија-
тељима да у том часу не може пронаћи никога ко би му пружио бољу по-
моћ од Јонатана, који је био једнако храбар у борби против непријатеља, и
још гајио посебну мржњу према Деметрију, од кога је претрпео много па-
тњи, и коме је исто тако много патњи и задао. Па уколико би и ти прија-
тељи били мишљења да би од Јонатана требало учинити савезника про-
тив Деметрија, онда би за њих било боље да га одмах позову у помоћ не-
го касније. Тако су Александар и његови пријатељи одлучили да пошаљу
посланицу Јонатану, у којој је писало: „Краљ Александар шаље поздра-
ве свом брату Јонатану. Ми смо одавно чули за твоју храброст и оданост,
и из тог ти разлога шаљемо понуду да са тобом направимо савез прија-
тељства и узајамне помоћи. Отуда те истог овог дана постављамо за пр-
восвештеника Јевреја, а ја те са своје стране називам својим пријатељем.
Такође ти као поклоне шаљем пурпурну хаљину и златну круну, и желимо
да, сада када смо ти указали почаст, и ти нас заузврат једнако поштујеш.“
3) Након што је Јонатан примио ово писмо, он обуче свештеничку
хаљину у време празника табернакула188, четири године након смрти свог
брата Јуде, јер за све то време нико није био произведен у првосвеште-
ника. И тако он подиже велике снаге, и држаше спремним обиље окло-
па. Ово је Деметрија јако ожалостило, те је почео себе окривљавати због
сопствене спорости као узрока што није предухитрио Александра, и за-
добио добронамерност Јонатанову, остављајући противнику времена да
сам то постигне. Ипак, и он сâм је такође написао писмо Јонатану и њего-
вом народу, чији садржај гласи овако: „Краљ Деметрије Јонатану и наро-
ду Јевреја шаље поздраве. Будући да си сачувао пријатељство према нама,
и када си био искушаван од стране непријатеља ниси им се придружио,
ја те истовремено похваљујем због твоје оданости и молим да продужиш
са истим држањем, за које ће ти бити ваљано надокнађено, јер ћеш од нас
добити награду. Јер ћу те ја ослободити највећег дела данака и пореза што
си их раније плаћао мојим краљевским прецима и мени самом. А сада те
одмах ослобађам свих данака што си их досад мени плаћао, а поред тога
те ослобађам пореза на со и вредности оних круна189 које си ми досад ис-
плаћивао, и од овог се дана одричем трећине пољских плодова и полови-
не плодова са дрвећа; a што се тиче пореза по свакој глави становника Ју-
деје, и из три кнежевства која су придружена Јудеји, то јест Самарије, Га-
лилеје и Переса, одсад се и заувек тога одричем у твоју корист. Такође же-
лим да град Јерусалим постане свет и неприкосновено неповредив, и сло-
бодан од десетка и других пореза до његових крајњих граница прости-
рања. Такође одустајем од држања тврђаве, допуштајући првосвештени-
ку Јонатану да је запоседне, како би могао поставити такву посаду у њој
која ће се показати одана и добронамерна према њему самом, чиме ће је
сачувати и за нас. Осим тога, ослобађам све Јевреје који су били утамни-
чени или робови у мом краљевству, и још издајем наређење да се живо-
тиње потребне Јеврејима за жртвовање не узимају за нашу службу; и нека
њихови сабати, и сви њихови празници, и то три дана пре сваког од њих,
буду слободни од било којих намета. На исти начин ослобађам све Јевреје
који су становници мог краљевства како им никаква повреда не би била
нанесена. Такође допуштам да се сви они међу њима који то пожеле могу
уврстити у моју војску, све до броја од тридесет хиљада; а ови ће јеврејски
војници, ма куда да иду, имати једнаку плату са остатком моје војске, при
чему ћу неке од њих поставити у утврђења, a неке као моје властите пра-
тиоце, као и управитеље онима који су на мом властитом двору. Такође
им допуштам да живе по законима својих предака. Надаље им удељујем и
да имају власт над оне три кнежевине које сам придодао Јудеји, a у моћи
првосвештеника ће бити да се брине о томе да ниједан Јевреј нема дру-
гог храма за богослужење осим оног у Јерусалиму. Такође завештавам,
из својих властитих прихода, годишњи издатак за жртве, у износу од сто
педесет хиљада драхми, а на шта ће тај новац бити потрошен, остављам
вашем нахођењу. Такође вам препуштам оних десет хиљада драхми које
су краљеви примали из Храма, стога што они припадају свештеницима
који прислужују у том Храму. А ко год да буде одбегао у Јерусалим, или
на места која овоме припадају, или ко дугује краљев новац, или се тамо
налази из ма којег другог разлога, нека буде ослобођен, и нека његова до-
бра буду безбедна. Поред овога допуштам вам и да поправите и обнови-
те свој Храм, и да све то буде учињено о мом трошку. Такође ће вам бити
допуштено да подигнете и зидине вашег града заједно са високим кулама,
па и то нека иде на мој рачун. Па ако је за јеврејску земљу пробитачно да
иједан утврђени град треба да постане још снажнији, нека дограња буду
изведена о мом трошку.“
4) Све то је Деметрије обећао и уделио Јеврејима овим писмом. Али је
краљ Александар подигао велику војску плаћеника и оних који су пребе-
гли к њему из Сирије, те је повео поход против Деметрија. А када је до-
шло до битке, лево крило Деметријеве војске нагнало је у бекство оне који
су им стајали насупрот, и далеко их гонило убијајући многе од њих, и по-
харавши њихов логор; али је десно крило, у којем се задесио и Деметрије,
било поражено; а што се тиче свих осталих, они су побегли. Сâм Деме-
трије се, међутим, борио веома храбро, посекавши велики број неприја-
теља; но када је почео гонити остале коњ му се заглибио у дубоку каљугу
из које је било тешко изићи, те се тако догодило да због пада коња није ус-
пео измаћи погибији; јер, када су непријатељи видели шта га је задесило,
окренули су се и опколили Деметрија, па су сви одапели стреле на њега,
при чему се он, макар је сада и стајао будући лишен коња, и даље храбро
борио. Напослетку је ипак био изранављен од многих убода, те се више
није могао одржати на ногама. Такав је, дакле, био Деметријев крај, након
што је владао једанаест година, као што смо већ приповедали.
ПОГЛАВЉЕ TРЕЋЕ
О ПРИЈАТЕЉСТВУ ИЗМЕЂУ ОНИЈЕ И ПТОЛЕМЕЈА ФИЛОМЕТРА; И
КАКО ЈЕ ОНИЈА У ЕГИПТУ САЗИДАО ХРАМ НАЛИК ОНОМЕ У ЈЕРУ-
САЛИМУ
1) За то jе време, као што смо већ укратко указали, син првосвештени-

ка Оније, који је носио исто име са својим оцем, а који је побегао краљу
Птолемеју званом Филометoр, живео у Александрији. Када је овај Онија
видео да је Јудеја притиснута Македонцима и њиховим краљевима, он је,
из жеље да oбезбеди себи успомену и вечну славу, одлучио да пошаље по-
руку краљу Птолемеју и краљици Клеопатри, у којој је од њих тражио до-
пуштење да може у Египту подићи храм налик ономе у Јерусалиму, и у
њему рукоположити свештенике и Левите његовог властитог рода. Глав-
ни разлог због којег је тако учинио била је жеља да се обистине речи про-
рока Исаије који је живео шест стотина година раније, и који је пророко-
вао да ће у Египту сасвим извесно бити подигнут храм Свевишњем Бо-
гу, од стране човека који ће бити Јевреј. Онија је био усхићен овим пред-
виђањем, те је написао следећу посланицу Птолемеју и Клеопатри: „Ура-
дивши, уз Божију помоћ, много и значајних ствари за вас у ратним посло-
вима, напослетку сам са Јеврејима дошао у Леонтополис и до других мес-
та вашег народа, где сам нашао да највећи део Египћана посећује храмо-
ве на непрописан начин и да су због тога злонамерни једни према други-
ма, a што се Египћанима догађа због многобројности њихових храмова и
различитих схватања о начину богоштовања. Пронашао сам, међутим, и
једно прикладно место у храму који носи име према покрајини Бубастис.
Оно је пуно разноврсне грађе и снабдевено светим животињама. Зато же-
лим да ми допустите да очистим ово свето место које нема господара и
рушевно је, и да тамо подигнем храм Свевишњем Богу по узору на онај у
Јерусалиму, и истих димензија, a што би могло бити и теби на корист, као
и твојој жени и деци, да Јевреји имају једно место у Египту где би се могли
састајати у узајамном складу, a и Бог ће ти се, ценећи ово, одужити; јер је
пророк Исаија прорекао ‘да ће бити један олтар у Египту за Господа Бога’,
а још је и много других ствари прорекао у вези са тим местом.“
2) Ово је, дакле, садржај онога што је Онија писао краљу Птолемеју. А
одговор којим му је овај узвратио такав је да по њему свако може приме-
тити побожност његову и његове сестре Клеопатре; јер су они срамоту и
кршење закона пребацили управо на главу Онијину. Тај је одговор гласио
овако: „Kраљ Птолемеј и краљица Клеопатра шаљу поздраве Онији. Про-
читали смо твоју молбу, у којој си затражио дозволу да ти буде допуште-
но очишћење тог храма који је урушен у Леонтополису, у Номусу Хели-
ополијском, и који је именован по oбласти Бубастис; али ми се управо
због тога не можемо не зачудити да Богу може бити угодно да му се храм
подигне на месту тако нечистом, и тако испуњеном светим животиња-
ма. Али будући да ти кажеш да је пророк Исаија то предсказао давно пре,
ми ти дајемо допуштење да то учиниш, уколико то може бити спроведе-
но према вашем закону, и тако да нипошто не може изгледати да смо ти-
ме увредили Бога.“
3) Taкo je Онија узео то место и сазидао храм и олтар Божији, управо
онакав какав је био у Јерусалиму, али мањи и сиромашнији. Не мислим
да је овде потребно да описујем његове димензије или сасуде, које сам већ
oписао у својој седмој књизи о јеврејским ратовима. Онија је пронашао и
друге Јевреје налик себи, заједно са свештеницима и Левитима који су би-
ли задужени за извођење Божије службе. Али смо већ довољно говори-
ли о oвом храму.
4) Тако се догодило да су се александријски Јевреји, и они Самарића-
ни који су изводили богослужење у храму подигнутом у данима Алек-
сандра Великог на гори Герисимској, сада побунили једни против других,
и расправљали о својим храмовима пред самим Птолемејом. Јевреји су
изјавили да, према законима Мојсијевим, жртве морају бити приношене
у Храму који је подигнут у Јерусалиму; а Самарићани су говорили да је
прави храм за жртвеноприношења онај у Герисиму. Најпосле је спор до-
шао дотле да су затражили да краљ са својим пријатељима присуствује
и саслуша расправу о овом питању, те да казни смрћу оне за које нађе да
греше и у лаж заводе људе. Савa и Теодосије су изводили доказе за Са-
марићане, a Aндроник, син Месаламусов, за народ Јерусалима; и сви су
пред краљем и Богом дали завет да ће њихово доказивање бити по зако-
ну, и тражили су од Птолемеја да за кога год буде пронашао да је прекр-
шио дати завет, томе досуди смртну казну. Сходно томе, краљ је позвао
неколицину својих пријатеља као саветнике, те су заједно засели како би
саслушали шта су парничари говорили. Александријски Јевреји су били
веома забринути за оне људе чији је живот био на коцки у борби за Храм
у Јерусалиму; јер су сматрали нечувеним да било ко може преузети углед
тог Храма, који је био тако древан и тако славан широм насељеног света.
Па када су Сава и Teoдосије пустили Андроника да први говори, он је по-
чео да доказује према закону, и према наслеђивању првосвештеника, ка-
ко је сваки од њих примао то достојанство наслеђујући га од свог оца, и
тако управљао Храмом; а затим је говорио како су сви краљеви Азије ука-
зали част Храму својим даривањима, и најраскошнијим поклонима које
су овоме посвећивали. Али што се тиче храма у Герисиму, он га није ни
поменуо, посматрајући га као да никада није ни постојао. Оваквим је го-
вором, и употребљеним доказима, Андроник наговорио краља да пресу-
ди како је Храм у Јерусалиму био једини изграђен према законима Мој-
сијевим190, те је овај Саву и Теодосија казнио смрћу. Tакви су, дакле, би-
ли удеси који су задесили Јевреје у Александрији у данима Птолемеја Фи-
лометра.
ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ
КАКО ЈЕ АЛЕКСАНДАР НА ВЕЛИЧАНСТВЕН НАЧИН НАГРАДИО
ЈОНАТАНА; И КАКО ЈЕ ДЕМЕТРИЈЕ МЛАЂИ, СИН ДЕМЕТРИЈЕВ, СА-
ВЛАДАО АЛЕКСАНДРА И НАПРАВИО САВЕЗ ПРИЈАТЕЉСТВА СА
ЈОНАТАНОМ
1) Као што смо горе већ рекли, након што је Деметрије убијен у би-
ци Александар је преузео краљевство Сирије, те је писао Птолемеју Фи-
лопатору и затражио његову кћер за жену, рекавши како је правично да
египатски краљ наклоношћу буде здружен са оним који је сада примио
кнежевство својих предака, и на ту власт постављен вољом Божијег про-
виђења зато што је победио Деметрија; уз то је овом разлогу Александар
додао и то да ни по једном другом показатељу он није недостојан да буде
сродством повезан са египатским краљем. Птолемеј је са задовољством
примио овај предлог o браку, те је написао одговор у којем је поздравио
Александрово преузимање кнежевства његових предака, обећавши да ће
му дати своју кћер за жену, и уверавајући га да ће доћи да се са њим су-
сретне у Птолемаиди, истовремено затраживши да и Александар тамо
дође, зато што ће Птолемеј лично пратити кћер и тамо спровести вен-
чање. Након што је ово написао, Птолемеј изненада стиже у Птолемаиду,
доводећи са собом и своју кћер Клеопатру; па како је видео да је Алексан-
дар већ пре њега тамо стигао, управо онако како је и затражио, био је ти-
ме веома задовољан те овоме даде своју кћер за жену, а у мираз принесе
онолико злата и сребра колико и приличи таквом краљу.
2) Након што је венчање завршено, Александар је писао првосвеш-
тенику Јонатану и затражио да овај дође у Птолемаиду. Па када је овај
приспео до обојице краљева, и донео им величанстене поклоне, они га од-
ликоваше дубоким поштовањем. Александар га је натерао да скине своју
властиту хаљину и обуче пурпурну, те га је позвао да поред њега седи на
трону; а својим је заповедницима наложио да пођу са њим у средиште гра-
да и огласе да никоме није дозвољено да говори против Јонатана нити га
на било који начин узнемирава. А када су ови заповедници извршили на-
ређење, сви они који су били спремни да оптуже Јонатана, и који су према
њему били злонамерни, када видеше част која му је учињена тим јавним
прогласом по краљевом наређењу, разбежаше се из страха да њих саме не
би задесила каква несрећа. Штавише, краљ Александар је био тако љуба-
зан према Јонатану, да га је ословио као свог најближег пријатеља.
3) Aли је тада, сто шездесет пете године Селеукида, са Крита стигао
Деметрије млађи, син покојног Деметрија, водећи са собом велики број
плаћеничке војске, коју му је унајмио Крићанин Листен, те је допловио
до Киликије. Ова је вест бацила Александра у велику забринутост и уне-
ла у њега велику пометњу; стога је он журно отишао из Феникије и стигао
у Антиохију, како би тамошње прилике довео до безбедног стања пре но
што Деметрије буде пристигао. Такође је преко Аполона Деуса, намесника
Келесирије, који је стигао из Јамније са великом војском, послао поруку
првосвештенику Јонатану, опоменушви га да није правично да он сам жи-
ви у миру, држећи власт, при том дакле не бивајући краљев поданик, те да
њему, Александру, људи због тога приговарају, јер још није Јонатана увр-
стио међу своје вазале. „Стога се немој заваравати“, писао је Аполон под-
стакнут од стране Александра, „столујући мирно међу планинама, уобра-
жавајући да уз себе имаш довољне снаге; већ уколико се осећаш неза-
висним због своје властите моћи, сиђи у равницу, и нека се наше војске
огледају, а исход битке ће показати ко је од нас храбрији. Али имај на уму
да се најсрчанији људи свих градова налазе у мојој војсци, и да су то љу-
ди који су увек поражавали твоје претке. И нека се битка догоди на так-
вом месту ове земље где се може борити оружјем а не камењем, и где нема
места ка коме би поражени могао побећи.“
4) Oваквом је поруком Јонатан био врло раздражен. Стога он, изабрав-
ши хиљаду бораца од својих војника, журно напусти Јерусалим заједно са
својим братом Симоном, и стиже до Јопе, па подиже логор изван града,
ради тога што је народ Јопе пред њим затворио капије, јер се у њему на-
лазила посада коју је ту поставио Аполон. Али када се Јонатан спремио
за опсаду града, ови се уплашише да ће их силом заузети, те му отворише
капије. А када је Аполон чуо да je Јонатан заузео Јопу, он узе три хиљаде
коњаника и oсам хиљада пешака и стиже у Асдад. Па кад је већ дотле сти-
гао, он продужи обазриво и неприметно до Јопе, правећи се да се повла-
чи са тог места, те је тако извукао Јонатана у равницу, високо вреднујући
сопствене снаге због присуства коњаника, и заснивајући наду у победу
превасходно на њима. Тако је Јонатан направио испад и почео гонити
Аполона до Асдода; али се овај, чим је приметио да се његов непријатељ
налази у равници, окрете и поведе битку. При том је претходно оставио
хиљаду коњаника у заседи у једној удолини, како би ови могли напасти
непријатеље с леђа; а када је Јонатан ове спазио, он ипак не беше затечен,
већ је наредио својој војсци да заузме четвороугаони борбени положај, те
им издао налог да нападну непријатеља са обе стране, поставивши их ли-
цем према онима који су им се налазили једнако спреда и позади. Па како
је битка трајала све до вечери, он предаде део снага Симону, заповедивши
да свом снагом нападне непријатеље; а што се тиче самог Јонатана, он на-
ложи онима који беху с њим да ставе на себе оклопе и подигну штитове и
тако дочекају стреле коњаника, а ови и учинише што им је заповеђено; и
тако им непријатељски коњаници, који су избацивали стреле све док им
ових више није преостало, нису нанели никакве штете будући да одапети
хици нису налазили пут до њихових тела, бивајући одбијени од штитова
који беху спојени у једној врсти, тако да је њихова блиска прибијеност ла-
ко надвладавала силину стрела, које су тако пролетале без икаквог учин-
ка. A када непријатељи постадоше уморни од избацивања стрела од јутра
до вечери, Симон примети њихов замор, и нападе скупину људи пред со-
бом; па како и његови саборци показаше једнако велику ревност, он поте-
ра непријатеља у бекство. А након што коњаници видеше да пешаци бе-
же, ни они не oстадоше мирни, већ — будући да су били врло исцрпљени
због трајања битке која се одужила до вечери, и будући да је тако ишчи-
лила њихова нада у учинак пешадије — почеше срамно и у великој поме-
тњи бежати, све док се не раздвојише једне од других, и расуше по равни-
ци. Јонатан их је, пак, гонио до Асдода, и многе поубијао а остатак у очај-
ничком бекству присилио да се склони у храм бога Дагона који се нала-
зио у Асдоду. Али је Јонатан већ првим налетом заузео град, запаливши
га потом, као и околна села; није се зауставио ни пред Дагоновим храмом,
већ је и њега ужгао и тако спалио оне који су се у њему склонили. Све у
свему, број непријатеља који је пао у бици и изгорео у храму износио је
осaм хиљада. И након што је Јонатан савладао тако велику војску, он се
покрете из Асдода и стиже у Аскалон; а када је подигао логор изван гра-
да, житељи Аскалона дођоше к њему доносећи му гостопримљиве покло-
не и указујући дубоко поштовање; те тако он прихвати њихове мирољу-
биве намере и врати се у Јерусалим са великом количином плена одузетог
од непријатеља. Али када је Александар чуо да је његов војни заповедник
Аполон поражен, он се начини као да му је због тога драго, наводно сто-
га што се овај борио с његовим пријатељем и савезником Јонатаном про-
тивно добијеним упутствима. Сходно томе, он посла по Јонатана, и ода-
де признање његовој вредности, те му даде почасне награде, попут златне
копче191, која се уобичајено даје краљевим рођацима, а додели му и Екрон
и његово војводство као наследни посед.
5) Негде у то време догодило се да је краљ Птолемеј, назван Филоме-
тoром, повео војску, делом преко мора, а делом копном, и дошао у Сирију,
како би помогао Александру, који је био његов зет, те су га стога сви гра-
дови радо примили, као што им је Александар и наложио да учине, па је
краља водио све до Асдода. Тамо су сви гласно ожалили спаљени храм Да-
гонов, оптужујући Јонатана што га је опустошио, а такође и земљу при-
дружену храму попалио, побивши при том велики број тамошњих људи.
Птолемеј је саслушао све ове оптужбе, али ништа није рекао. Јонатан је
такође изашао у сусрет Птолемеју све до Јопе, те је од њега добио гостољу-
биве поклоне, при чему је сваки од њих био величанствен у својој врсти,
са свим знацима дубоког поштовања; а када је госта отпратио све до реке
зване Елотерус, он се вратио у Јерусалим.
6) Али док је Птолемеј боравио у Птолемаиди, нашао се у близини нај-
неочекиваније погибије; јер је његовог живота на превару желео да се до-
могне Александар, уз помоћ свог пријатељ Амонија, који је у злочину тре-
бало да буде његова продужена рука. Када је, међутим, та намера постала
сасвим очигледна, Птолемеј је писао Александру и затражио да Амонија
казни подесном казном, обавестивши га какву му је замку овај поставио.
Али након што Александар није извршио ове захтеве, Птолемеј је схватио
да је управо он био тај који је смислио заверу, те се због тога веома раз-
љутио. Александар је такође био у веома лошим односима и са житељи-
ма Антиохије, који су под њим врло много пропатили. Па ипак је Амоније
напослетку био кажњен како су његова безочност и злочиство и заслужи-
ли, будући да је био убијен на сраман начин, приличан жени, док је поку-
шавао да се прикрије преодевен у женску одећу, као што смо већ на дру-
гом месту испричали.
7) Због свега је овога Птолемеј окривљавао себе што је дао кћер за же-
ну Aлександру, као и због савеза којег је с њим направио против Деме-
трија; и тако он поништи своје сродство с њиме, узе кћер натраг, и од-
мах посла поруку Деметрију, понудивши и њему савез узајамнe помоћи
и пријатељства, и договоривши се да му да своју кћер за жену и повра-
ти кнежевску власт његових предака. Деметрије је био веома задовољан
oвим изасланством, и прихватио је краљеву потпору, као и брак са Пто-
лемејевом кћери. Али је пред Птолемејом стајао још један мучан задатак,
јер је требало убедити народ Антиохије да прими Деметрија, стога што
су они били њиме веома незадовољни због увреда које им је нанео његов
отац Деметрије старији. Па ипак је и ово успешно изведено, јер како је на-
род Антиохије мрзео Александра због Амонија, као што смо већ показа-
ли, није им било тешко да се одлуче и избаце овога из свог града, одакле
је он, прогнан из Антиохије, дошао у Киликију. Тако је Птолемеј стигао у
Антиохију, где су га становништво и војска прогласили за краља, те је та-
ко био присиљен да стави две дијадеме, једну за Азију и другу за Египат.
Али како је по природи био добар и правичан човек, и није желео оно што
је припадало другима, а поред тога и човек трезвеног расуђивања по пи-
тањима будућих збивања, он је одлучио да избегне завист Римљана, те је
тако сабрао народ Антиохије и наговорио га да приме Деметрија, уверив-
ши их да се неће обазирати на оно што су учинили његовом оцу у случају
да се сада обавежу његовом сину; а сам Птолемеј је преузео одговорност
да ће бити добар надгледник и управитељ над Деметријем и обећао је да
овоме неће допустити никакав рђав поступак, а да је он сам, са своје стра-
не, задовољан владавином Египтом. И таквим је говором убедио народ
Антиохије да прихвати Деметрија.
8) Али је сада Александар похитао са бројном и моћном војском, и из
Киликије дошао у Сирију, те похарао и запалио земљу око Антиохије, на
шта су Птолемеј и његов зет Деметрије (јер је овај већ био оженио Птоле-
мејеву кћер) повели своју војску против његове, и у бици поразили Алек-
сандра, натеравши њега самог на бекство у Арабију. Догодило се, међутим,
да се током битке Птолемејев коњ, чувши слоновску рику, бацио на леђа
и ударио јахачем о земљу; а на поглед оваквог удеса напали су га неприја-
тељи и задали му много рана по глави, довевши га у смртну опасност; тако
је његово стање било веома незавидно у часу када су га његови чувари из-
бавили, и током четири дана није био у стању било да нешто разуме, било
да говори. Али се догодило и то да је Завдијел, један од арабљанских кне-
зова, одсекао Александру главу и послао је Птолемеју, који се у међувреме-
ну, петог дана од рањавања, опоравио и повратио свести, чувши ненадано
најпријатније вести и видевши најугоднији призор, што свакако у том часу
беху вест о Александровој смрти и поглед на његову одрубљену главу; али
је ипак недуго после ове радости због смрти Александрове, којом је био та-
ко задовољан, и он сам напустио живот. Тако је Александар, прозван Ва-
лом, владао над Азијом током пет година, како смо досад приповедали.
9) Aли када је Деметрије, кога су звали Никатор, преузео краљевство,
поступао је веома сурово према Птоломејевим војницима, опходећи се
грубо, заборавивши и на савез узајамнe помоћи са негдашњим краљем, а
и на то да је зет покојников преко брака са његовом кћери Клеопатром; и
тако су војници побегли од његовог рђавог опхођења у Aлександрију, али
је Деметрије задржао њихове слонове. У то је време првосвештеник Јона-
тан, сакупивши војску из целе Јудеје, напао тврђаву у Јерусалиму и по-
чео је држати у опсади. Њу je, пак, бранила посада Македонаца и неки од
јеврејских отпадника. Ови су људи испрва с презрењем гледали на Јоната-
нов покушај освајања, уздајући се у своју снагу; али су неки од пребегли-
ца изишли по ноћи и дошли до Деметрија, обавестивши га да је тврђава
опкољена; овај се на ту вест разљути, па подиже војску и крете из Антио-
хије против Јонатана. A док се још налазио у Антиохији, написао је овоме
писмо заповедивши му да брзо дође у Птолемаиду, на шта, међутим, Јо-
натан није прекинуо опсаду утврде, већ је са собом повео народне старе-
шине и свештенике, и понео злато, сребро и одећу, као и велики број дру-
гих скупоцених поклона, те је дошао до Деметрија и предао му их, чиме
је умирио његов гнев. Тако је Јонатану заузврат било указано поштовање
и потврђено првосвештеничко достојанство које је примио од краљевих
претходника. А када га јеврејске пребеглице оптужише, Деметрије је био
тако далеко да им поклони поверење, да се, када је Јонатан замолио да
се од њега не тражи више од три стотине таланата као данак за целу Ју-
деју и три војводства Самарије, Пиреје и Галилелеје, краљ сложио са ње-
говим предлогом и предао му писмо са потврдом свих ових решења, чији
је садржај био следећи: „Краљ Деметрије шаље поздраве свом брату Јо-
натану и народу Јевреја. Послали смо ти препис посланице коју смо на-
писали нашем рођаку Листену, како би био упознат са њеним садржајем.
‘Краљ Деметрије шаље поздраве свом оцу Листену. Oдлучио сам да узвра-
тим захвалношћу и покажем милост према народу Јевреја, који су се др-
жали закона праведности у питањима која нас се тичу. Сходно томе, пре-
пустио сам им три управне области, Афериму, Лиду и Рамату, које су при-
додате Јудеји од Самарије, са свим њиховим принадлежностима; а такође
и оно што су краљеви, моји претходници, добијали од жртава у Јеруса-
лиму и што је данак од плодова земље и дрвећа, а што нам такође припа-
да, заједно са рудницима соли и крунама које су имали обичај да нам по-
клањају. Такође их не треба присиљавати да ни у будуће плаћају ниједан
од ових пореза. Поведи рачуна да један препис ове посланице буде дат Јо-
натану и постављен на истакнутом месту у њиховом светом Храму.’“ Так-
ви су, дакле, били садржаји ових посланица. А када је Деметрије видео да
је посвуда завладао мир, и да више нема опасности нити бојазни од ра-
та, он је распустио највећи део своје војске и умањио њихова примања, и
чак одустао од плаћања било коме осим оним туђинцима који су дошли
са Крита и других острва. Ово је, међутим, према њему подигло зловољу
међу војницима, којима од тог времена ништа није удељивао, док су пре-
тходни краљеви имали обичај да им плаћају и у доба мира, како не би
изазвали њихов гнев и злонамерност, те да би тако били спремни да се
подвргну тегобама ратовања уколико би то од њих захтевале околности.
КАКО ЈЕ ТРИФОН, НАКОН ШТО ЈЕ ПОРАЗИО ДЕМЕТРИЈА, ПРЕДАО
KРАЉЕВСТВО АНТИОХУ, АЛЕКСАНДРОВОМ СИНУ, И ПРИДОБИО
ЈОНАТАНА КАО СВОГ САВЕЗНИКА; ТАКОЂЕ И О ПОДВИЗИМА И
ИЗАСЛАНСТВУ ЈОНАТАНОВОМ
1) Постојао је, међутим, један од заповедника Александрових снага,

Апаменићанин пореклом, чије је име било Диодот, а називан је Трифон,
који је приметио зловољу што су је војници показивали према Деметрију,
те је отишао до Арабљанина Малкија, који у међувремену одгајао Антио-
ха, сина Александровог, и пренео му злоћудна осећања војника према Де-
метрију; тиме је настојао да овога наговори да му преда Антиоха, јер је
он, Трифон, спреман да га учини краљем и поврати му краљевство њего-
вог оца. Малкије се испрва, не верујући Трифоновим речима, супротста-
вио оваквој намери, али како овај није одустајао успео је да савлада Мал-
кијево неповерење и да га убеди да се сложи са Трифоновим настојањи-
ма и молбама.
2) У то је време првосвештеник Јонатан, бивајући жељан да се напокон
реши оних који су се налазили у јерусалимској тврђави, као и јеврејских
пребеглица и изопачених отпадника, али и свих других који су се налази-
ли по туђинским утврђењима широм земље, послао поклоне и изаслани-
ке Деметрију, замоливши га да отклони своје војнике од чврстог држања
Јудеје. Деметрије је одговорио да након што је рат, у који је био тако ду-
боко увучен, окончан, он не само да ће Јонатану испунити захтев, већ и
нешто много више, јер је затражио да му пошаље помоћ, будући да га је
његова властита војска напустила. И тако је Јонатан изабрао три хиљаде
својих људи, и послао их Деметрију.
3) Али је народ Антиохије ипак омрзнуо Деметрија, како због невоља
које им је он сам доносио, тако и због тога што су у њему осећали неприја-
теља због његовог оца Деметрија старијег, који их је веома злостављао, те
су стога вребали какву прилику због које би га могли напасти. А када су
сазнали за помоћ која му долази од стране Јонатана и при том схватили
да ће он подићи бројну војску уколико га у томе не буду спречили и пре
тога га се докопали, житељи Антиохије сместа узеше оружје и опколише
краљеву палату, те затворише све пролазе кроз које се могло изићи, тра-
жећи начина да погубе свог краља. А када је овај видео да је народ Анти-
охије постао његов љути непријатељ и да гомила носи оружје, он узе оне
плаћенике што их је имао са собом, као и оне Јевреје што их је послао Јо-
натан, те нападе Антиохијце, али га ови надвладаше, будући да их је би-
ло много десетина хиљада, те краљ оста поражен. Али када су Јонатанови
људи видели да Антиохијци побеђују, они се попеше на врх палате и ода-
тле их почеше стрељати; па стога што су на том месту били одвише висо-
ко да би им се могло наудити, док су сами жестоко сатирали противни-
ке гађајући их са тог узвишења, они успеше да растерају све са оближњих
кућа и сместа их запале, одакле се ватра рашири по целом граду, који по-
че незаустављиво горети. Ово се могло догодити због међусобне близине
кућа, и стога што су све оне биле изграђене од дрвета. И тако су Антио-
хијци, видевши да себи ничим не могу помоћи, нити да су кадри да заус-
таве пожар, били приморани на бекство. А како су Јевреји почели скака-
ти с једног на други кров и на такав начин гонити противнике, догодило
се да је ово гоњење било зачуђујуће успешно. Aли након што је краљ ви-
део да су грађани заузети спасавањем својих жена и деце, те се тако ви-
ше нису борили, он их са преосталим људством нападе у узаним прола-
зима, и поби их велики број, све док напослетку нису били присиљени да
одбаце оружје и предају му се. Деметрије им је, пак, опростио њихово др-
ско понашање, и тако окончао побуну; а након што је Јеврејима дао вели-
ке награде из богатог плена што га је победом задобио, и дубоко им зах-
валио као онима којима дугује текући успех, он их посла натраг Јонатану
у Јерусалим са опширним сведочанством о помоћи коју су му обезбеди-
ли. Па ипак се он касније показао као рђав човек према Јонатану, и прекр-
шио је обећања што их је дао у поменутој прилици. Штавише, запретио
му је да ће против њега повести рат, уколико Јевреји не буду плаћали све
оне намете што их је јеврејски народ дуговао првим краљевима [Сирије].
А ово би он и спровео, да га у томе није спречио Трифон, те је због тога
морао одустати од припрема за рат против Јонатана како би се побринуо
за свој властити опстанак. Јер се Трифон вратио из Арабије у Сирију, во-
дећи са собом Антиоха који је по годинама још био дечак; па како је сва
она војска која је напустила Деметрија због његовог неплаћања најамнине
сада пристала уз Трифона, он је повео рат против краља, и у бици која се
догодила остао је као победник, преотевши му како град Антиохију, тако
и моћне слонове што их је Деметрије имао у својој војсци.
4) Деметрије се, пак, после пораза повукао у Киликију. Mлади Анти-
ох је, опет, одмах упутио посланство и посланицу Јонатану, учинивши
од овога пријатеља и савезника, потврдивши му звање првосвештеника и
предавши му оне четири додатне управне области које су биле придодате
Јудеји. Поврх свега, послао му је златне сасуде и пехаре, као и пурпурну
одећу, оставивши му на слободу да се њима служи. Такође му је поклонио
златну копчу, и ословљавао га као једног од својих најближих пријатеља, а
Јонатановог брата Симона наименовао за главног заповедника свих њего-
вих снага, од Ладера Тирског до Египта. Joнатан је био толико задовољан
овим даровима Антиоховим, да је послао изасланике њему и Трифону,
обећавши да ће им бити пријатељ и савезник, уз то рекавши и да ће им се
придружити у рату против Деметрија, не прећутавши како му је овај не-
достојно узвратио за све оне љубазности којима га је Јонатан даривао, јер
је након што је примио све могуће знаке наклоности у часу када су му оне
биле потребне, oн одговорио само увредама.
5) Tако је Aнтиох препустио Јонатану да сам подигне бројну војску из
Сирије и Феникије и поведе рат против Деметријевих заповедника; због то-
га је Јонатан похитао у неколико градова који су га уистину раскошно доче-
кали, али су одбили да му предају своје снаге. А када је стигао до Аскалона,
тамошње га је живље дочекало поклонима, пресревши га на величанствен
начин. Он је, пак, замолио њих, као и живаљ свих градова Келесирије, да се
одрекну Деметрија и придруже Антиоху, те да, помажући Јонатану, узна-
стоје да казне Деметрија за све оне увреде против њих самих, за шта је кри-
вицу сносио искључиво Деметрије; при том Јонатан рече да ће они свакако
наћи да постоји много разлога да учине како их је он молио, само уколико
добро размисле. И након што је убедио ове градове да обећају своју помоћ
Антиоху, стигао је потом до Газе, како би и тамошњи народ навео да буде
пријатељ Антиоху; али је нашао да су становници Газе много одбојнији не-
го што је очекивао, јер су пред њим затворили капије, па иако су напусти-
ли Деметрија, нису били спремни да се приклоне Антиоху. Ово је изазва-
ло Јонатана да почне са опсадом града и сатирањем њeгове околине, јер је
део своје војске оставио да држи у обручу саму Газу, а са остатком је пусто-
шио њихову земљу, пљачкајући је и палећи све што је у њој затекао. Када су
житељи Газе видели у каквој су несрећи, те да им никаква помоћ не долази
од Деметрија, односно да се оно што их мучи налази пред њима, а да је оно
што би требало да им донесе корист на великој удаљености и било је неиз-
весно да ли ће уопште пристићи или не, они схватише да би било смотрено
одустати од ма које даље сарадње са Деметријевом страном, и порадити на
пријатељству са супротном; тако они послаше поруку Јонатану, и обећаше
да ће му бити пријатељи и пружити му помоћ — јер је таква ћуд људи, да
све док не искусе велике несреће, не разумеју оно што им је заиста корис-
но; али када се нађу у таквим недаћама, они мењају мишљење, и оно што
им је било боље да су учинили пре но што им је ма каква штета нанесена,
они напокон чине, али не пре но што су претрпели големе невоље. Било ка-
ко било, Јонатан је склопио савез пријатељства с њима, и од њих узео таоце
као јемство да ће се понашати по договору, те их је послао у Јерусалим, док
се он сам упутио широм земље, све до Дамаска.
6) Aли након што је чуо да су заповедници Деметријеве војске стиг-
ли све до града Кадеша са веома бројним људством (а овај град се нала-
зи између земље Тираца и Галилеје), јер су мислили да ће га тако истера-
ти из Сирије, Јонатан им се упути у сусрет како би сачувао Галилеју, и ка-
ко не би испало да је запоставио њене становнике, који су били његов
властити народ, у часу када је требало да започне рат; у Јудеји је оставио
свог брата Симона, који је подигао онолику војску колику је могао из те
земље, те се сместио пред Вет–Суром и почео са опсадом тог града који
је био најутврђеније место у читавој Јудеји, а држало га је људство Деме-
тријеве странке, као што смо већ говорили. Али чим је Симон почео диза-
ти насипе и доводити своје ратне направе пред град, испољавајући вели-
ку приљежност у опсади, браниоци се уплашише да ће град бити заузет a
они посечени, те стога послаше поруку Симону и затражише да им заве-
том зајамчи безбедност и то да им никаква штета неће бити нанесена, те
да им буде допуштено да пођу у миру и оду к Деметрију. Симон се заре-
че да ће испунити тражено, те их је тако прогнао из града у којем је одмах
поставио властиту наоружану посаду.
7) За то се време Јонатан удаљио из Галилеје и од језера које се зове Ге-
нисаретско где је претходно био улогорен, те је стигао до равнице по име-
ну Асор, и не знајући да се тамо налази непријатељ. Наиме, када су Деме-
тријеви људи претходног дана сазнали да стиже Јонатан, поставили су за-
седу у планини, која је требало да га на препад салети док је највећи део
војске остао да га дочека у равници. Видевши ту војску спремну за бор-
бу, Јонатан одмах, oнолико колико је могао, припреми своје људе за бит-
ку; али када им се иза леђа открише они које су у заседи поставили Деме-
тријеви заповедници, Јевреји се уплашише да ће бити ухваћени између две
војске и тако пострадати; и тако сви журно почеше бежати, дословно оста-
вивши Јонатана самог, осим малог броја — њих око педесет — који остадо-
ше уз њега и Мататију, сина Авесаломовог, и Јуду, сина Хапсусовог, који су
били извршни заповедници целе војске. Ови почеше дрско наступати, као
што чине очајници, и тако насрнуше на непријатеље да су их заплашили, и
са оружјем у рукама потерали у бекство. А када су они Јонатанови војни-
ци који су се повукли видели да непријатељ одустаје од борбе, они се у по
бекства сабраше, и почеше гонити противнике са великом жестином, чи-
нећи тако све до Кадеша, где се налазио непријатељски логор.
8) Јонатан је тако задобио величанствену победу и побио две хиљаде
својих непријатеља, те се вратио у Јерусалим. Па кад је видео да сви њего-
ви послови напредују према његовим жељама и по Божијем провиђењу,
он посла изасланике Римљанима, желећи да с тим народом обнови прија-
тељство, које су Јевреји претходно већ утаначили. Такође је истим изасла-
ницима наложио да на повратку оду у Спарту, и подсете тамошњи народ
на међусобно пријатељство и сродство. И тако, када посланство стиже у
Рим, они се упутише у сенат и рекоше што им је првосвештеник Јонатан
заповедио, односно како их је послао да посведоче њихово пријатељство.
И сенат на то потврди све што је говорио ранији указ о њиховом савез-
ништву с Јеврејима, и даде им писмо да га разнесу свим краљевима Азије
и Европе, као и намесницима свих градова, а према коме је Јеврејима ос-
тављено да сами управљају својом властитом земљом. А када су се потом
изасланици враћали из Рима, дођоше и у Спарту, и тамо уручише посла-
ницу коју су примили од Јонатана, а чији препис oвде наводимо: „Јона-
тан, првосвештеник јеврејског народа, као и сенат и читав јеврејски на-
род, шаље поздраве ефорију, сенату и народу лакедемонском. Ако сте до-
бро, и ако су једнако јавни и приватни послови онакви каквима их ви же-
лите, то је у складу са нашим жељама. И ми смо такође добро. Када је не-
када била донета посланица Онији, који је тада био првосвештеник, од
Ареја, који је у то време био ваш краљ, а посредством Демотела, посла-
ница која се тицала сродства које постоји између нас и вас и чији је пре-
пис овде приложен, ми смо с радошћу примили те речи и били веома за-
довољни Арејом и Демотелом, иако нам и није био потребан такав до-
каз привржености, стога што смо ми о томе сазнали из светих списа192, па
ипак нисмо сматрали да је умесно да ми први започнемо са изношењем
такве везе с вама, да не би изгледало да вам одвише рано одузимамо славу
која нам је сада предата с ваше стране. Прошло је много времена од када
је оваква наша повезаност обновљена; а када, на свете и празничне дане,
приносимо жртве Богу, ми се молимо и за ваше очување и победу. А што
се нас тиче, иако су нас са свих страна обузимали ратови због похлепно-
сти наших суседа, ипак нисмо били склони да због тога узнемирујемо би-
ло вас, било кога другог који је с нама у сродству; али будући да смо сада
савладали своје непријатеље, и имамо прилику да Римљанима пошаљемо
Нуменија, сина Антиоховог и Антипатра, сина Јасоновог, који су обојица
угледни људи нашег сената, овој смо двојици такође дали и ову послани-
цу за вас, како би могли обновити пријатељство које постоји између наша
два народа. Отуда ћете и сами учинити добро уколико нам будете писа-
ли, и пошаљете нам извештај о томе да ли вам је од нас нешто потребно,
будући да смо у свим стварима склони да поступимо према вашим жеља-
ма.“ А сами су Лакедемонци љубазно примили изасланикe, и издали про-
глас о пријатељству и узајамној помоћи, те га послали Јеврејима.
9) У то су време постојале три секте међу Јеврејима, које су имале раз-
личита мишљења поводом људских поступања; једна је називана сектом
фарисеја, друга сектом садукеја, а трећа је била секта есена. Што се тиче
фарисеја193, они казују да су неки поступци, али не сви, дело судбине, a да
се други налазе у нашој моћи, и да су повезани са судбином али не и њо-
ме проузроковани. Секта есена, пак, тврди да судбина управља свим ства-
рима, и да људе ништа не сналази што није њоме предодређено. А што се
тиче садукеја, они одбацују судбину, и кажу да такво нешто не постоји,
и да удеси у људским збивањима не зависе од ње, већ сматрају да сви на-
ши поступци почивају у нашој моћи одлучивања, те да смо ми сами узро-
ци онога што је добро, а оно што је зло трпимо из наше властите глупос-
ти. Али ја сам дао исцрпнији извештај о овим схватањима у другој књи-
зи o Јудејском рату.
10) Сада су, међутим, заповедници Деметријеве војске желели дa уз-
врате за минули пораз, те су сакупили војску већу но икада раније, и пош-
ли против Јонатана; али чим је овај сазнао за њихов долазак, пошао је да
их пресретне у земљи Амот, јер је решио да им не допусти прилику да
уђу у Јудеју; тако је подигао сопствени логор на педесет фурлонга удаље-
ности од непријатеља и послао уходе да осмотре положај противничког
логоришта и начин на који су се утаборили. А када су му уходе дале сва
обавештења, при чему су се током ноћи домогли неких непријатеља који
су му одали да ће га противник ускоро напасти, Јонатан се, тако унапред
упозорен, постарао за своју сигурност, сместивши осматрачe испред ло-
гора, и држећи целу своју војску наоружану читаве ноћи, те ставивши
свима у задатак да остану бодри и да се припреме за борбу по ноћи уко-
лико на то буду приморани, учинивши их тако у потпуности свесним не-
пријатељеве замисли. Али када су Деметријеви заповедници обавештени
да је Јонатан упознат са њиховом намером, њихов се ратни савет помете,
те су сада они морали упозoрити своје људе да је непријатељ разоткрио
њихове планове; тако се одједном — сада када су доживели неуспех у по-
стављању замке — испоставило да они нису ни очекивали да на други на-
чин могу победити Јевреје: јер, уколико би се морали упустити у неизвес-
ност отворене битке, сматрали су да не би били равноправни Јонатано-
вој војсци; укратко, због оваквог мишљења они се решише да побегну. И
тако, попаливши многе ватре по логору, како би непријатељ, видевши их,
помислио да су наумили да остану ту где јесу, они се повукоше. А када је
Јонатан ујутро дошао спреман да ступи у битку, нађе напуштен логор, па
када је схватио да су непријатељи побегли, похита да их гони; али их ипак
није могао сустићи, јер су они већ прешли преко реке Елеутерос и били
изван опасности. Након што се Јонатан одатле вратио, пошао је у Ара-
бију и борио се против Набатејаца којима је отео велику количину пле-
на и трофеја, а повео је и много заробљеника, те је стигао у Дамаск, где је
продао све што је опљачкао. Негде у исто време његов је брат Симон про-
шао целом Јудејом и Палестином, све до Аскалона, и утврдио снажна упо-
ришта; и када их је тако учинио веома јаким, једнако у подигнутим грађе-
винама, и у посадама у њима смештеним, он стиже до Јопе. А када је ову
заузео, довео је и у њу велику војну посаду, јер је чуо да је народ Јопе био
склон да преда град Деметријевим заповедницима.
11) Након што су Симон и Јонатан завршили са овим пословима, вра-
тили су се у Јерусалим, где је Јонатан окупио сав народ и свима предочио
свој савет да се прихвате обнове градских зидина, као и поновне изградње
зидова који су некада опкољавали Храм а који су тада били урушени, при
чему би се спојна места ојачала веома великим кулама. Такође је наумио
да подигне и још један зид усред града како би издвојио тржницу од поса-
де која се налазила у тврђави и на тај начин тамошње људство лишио до-
тока намирница. Штавише, намеравао је и да тврђаве по унутрашњости
земље учини јачима и погоднијим за одбрану но што су биле икада ра-
није. Па када су сви ови предлози прихваћени и потврђени од стране на-
рода, Јонатан се лично побринуо за изградњу грађевина које су припада-
ле граду, а Симона је послао да надгледа радове око осигуравања утвр-
да у унутрашњости. Али је у то време Деметрије прешао Еуфрат и стигао
у Месопотамију, желећи да ту земљу, као и Вавилон, држи у миру, сме-
рајући тако да — након што би успоставио власт над горњим покрајина-
ма — постави темеље васпостављању свеколиког краљевства. Ово je нау-
мио стога што су му Грци и Македонци који су тамо обитавали, често сла-
ли изасланике, обећавајући да ће му, у случају његовог доласка, пружити
сваку помоћ и предати му се у руке, подржавши га у борби против Арса-
са, краља Парћана. Оваквим је надама Деметрије био силно подстакнут,
те је журно пошао ка тим областима, сматрајући да ће, уколико једном
буде потукао Парћане, и стекао своју властиту и снажну војску, бити у
стању да покрене рат против Трифона и избаци га из Сирије; и тако, када
је стигао у Месопотамију људи су га примили са великом предусретљиво-
шћу. Али након што је подигао војску и упустио се у битку против Арса-
са, био је потучен и изгубио је све своје људство, а он сам је жив ухваћен,
као што смо већ приповедали на другом месту.
КАКО ЈЕ ЈОНАТАН НА ПРЕВАРУ УБИЈЕН; И КАКО СУ ЗБОГ ТОГА
ЈЕВРЕЈИ ИМЕНОВАЛИ СИМОНА СВОЈИМ ЗАПОВЕДНИКОМ И ПР-
ВОСВЕШТЕНИКОМ, ТЕ КАКВЕ ЈЕ ХРАБРЕ ПОДУХВАТЕ ОВАЈ ИЗВЕО,
ПОСЕБНО ПРОТИВ ТРИФОНА
1) Када је Трифон сазнао шта се догодило са Деметријем, више није био

постојано привржен Антиоху, већ је смишљао начин како би га испотиха
убио, и потом сâм од њега преузео краљевство; али је страх којег је осећао
од Јонатана био сметња таквој његовој замисли, jeр је овај био пријатељ
Антиохов; због тога се Трифон решио да најпре уклони Јонатана, a затим
да спроведе у дело и замисао у погледу Антиоха. Процењујући да је нај-
бољи начин уклањања Јонатана лежао у лукавству и издаји, он је, с уздр-
жаношћу дошао из Антиохије у Вет–Сан, којег Грци називају Скитопољ,
где га је Јонатан сусрео са четрдесет хиљада изабраних људи, убеђен како
Трифон долази да се против њега бори. Али је уместо тога Трифон, приме-
тивши Јонатанову спремност за окршај, покушао да овога придобије пок-
лонима и пријазним опхођењем, не оклевајући ни да изда заповест својим
старешинама да се потчине Јонатану, желећи да на овај начин пружи дока-
зе о својој добронамерности и уклони све сумње из Јонатановог ума; овим
је, укратко, желео да постигне да Јонатан постане безбрижан и отуда нео-
базрив, што би Трифуну пружило могућност да га уклони у часу када овај
не буде био чуван. Такође је посаветовао Јонатана да распусти своју војс-
ку, стога што није било повода да је покреће у то доба када се није рато-
валo, већ је посвуда владао мир. Ипак, уједно је затражио од Јонатана и да
овај задржи уз себе неколицину војника, те да заједно пођу у Птолемаиду,
jер ће му тај град Трифон предати, баш као што ће му препустити и власт
над свим тврђавама по унутрашњости земље. Такве је, дакле, замисли као
своје и искрене Јонатану представио Трифон.
2) Јонатан, пак, није уопште посумњао у Трифонов предлог деобе вла-
сти, већ је веровао да му је понуда дата из наклоности и сaсвим искрено.
Сходно томе, распустио је своју војску, и задржао не више од три хиљаде
људи уз себе, од којих је две хиљаде оставио у Галилеји; он сам је са преос-
талих хиљаду пошао, заједно са Трифоном, у Птолемаиду. Али када је на-
род овог града затворио капије, будући да је тако наложио Трифон, oвај се
окрете против Јонатана и зароби га живог, побивши све који су били с њим.
Трифон је такође послао војнике и против оне две хиљаде остављене у Га-
лилеји, са задатком да и њих све побију; али су ти људи, чувши шта се до-
годило с Јонатаном, спречили извршење и тог Трифоновог налога; па пре
но што су пристигли они које је послао Трифон, Јонатанови људи навуко-
ше оклопе и изиђоше у сусрет посланој војсци. А када ти што их је Трифон
послао видеше да су Јевреји спремни да се жестоко боре за своје животе,
они се не усудише да их нападну, већ се окретоше и вратише натраг.
3) Након што је становништво Јерусалима чуло да је Јонатан заробљен
а војници који беху с њим побијени, они почеше горко сажаљевати њего-
ву немилу судбину; и поводом тога се свако поче жарко питати, обузет ве-
ликим и оправданим страхом који их испуњаваше тугом, неће ли се сада,
када су лишени храбрости и мудре управе Јонатанове, околни народи пре-
ма њима почети да злоћудно опходе; те управо како су све дотле ти народи
били мирни захваљујући Јонатановом присуству, неће ли се сада исто тако
подићи против њих и, повевши рат, довести их до крајње пропасти. И заис-
та, то у шта су сумњали убрзо се и догодило: јер када су суседни народи чу-
ли за Јонатанову погибију, они одмах поведоше рат против Јевреја — сада
лишених управитеља — па је и сâм Трифон окупио војску с намером да по-
веде поход у Јудеју и зарати против њених становника. Али када је Симон
видео да је народ Јерусалима ужаснут таквим околностима у којима се на-
шао, пожелео је да им се обрати, и тако их учини одлучнијим да се супро-
тставе Трифону у часу када их oвај буде напао. Тако је Симон окупио на-
род у Храму и почео да бодри људе следећим речима: „О моји сународни-
ци, вама није непознато да су мој отац, моја браћa, као и ја сâм, добровољ-
но доводили у опасност сопствене животе за обнову ваше слободе; стога ја
иза себе имам велики број таквих примера, а познато је и да су сви чланови
моје породице чврсто решени на жртву за своје законе и право да обожава-
мо свог Бога, и то толико да нема тог ужаса због којег би оваква одлучност
нестала из наших душа, нити допустила да је смени љубав према животу и
потцењиване посмртне славе. Хоћете ли ме онда са свом ревношћу следити
ма куда да вас поведем, јер ви нисте лишени заповедника спремног и вољ-
ног да страда и за вас учини највеће подвиге? Јер, нити сам ја бољи од своје
браће па да штедим свој живот, нити сам толико гори од њих да бих одбио
оно што су они сматрали најчаснијом од свих ствари — при том мислим на
то да поднесем и смрт због наших закона, као и због богоштовања које нам
је тако својствено. Стога ћу се ја позабавити таквим делима преко којих ће
се препознати да сам брат своје браће; и бићу толико смео да кажем да оче-
кујем успех у освећивању њихове крви над нашим непријатељима, као и то
да ћу успети да вас и ваше жене и децу избавим од увреда које непријатељи
смерају да вам нанесу; такође се и уздам у Божију помоћ којом ћу успети
да сачувам Његов Храм од уништења. Oво говорим стога што видим да вас
други народи сматрају вредним презирања, мислећи да сте лишени пред-
водника, због чега су нашли у себи храбрости да против вас поведу рат.“
4) Овим је говором Симон удахнуо храброст у народ: па исто онако ка-
ко су донедавно били плашњом обесхрабрени, сада се у њима подиже на-
да у побољшање прилика, толико да читаво окупљено мноштво у један
глас ускликну одлуку да Симон буде њихов вођа, те да уместо његове по-
којне браће Јуде и Јонатана он преузме управљање над народом. Са своје,
пак, стране људи се обавезаше да ће се повиновати свему ономе што им за-
поведи. И тако Симон сместа окупи све који беху дорасли за рат, и похи-
та да обнови градске зидине, ојачавши их веома високим и снажним кула-
ма. Потом је послао једног од својих пријатеља, Јонатана, сина Авесаломо-
вог, са наредбом да из Јопе истера тамошње становништво, јер се бојао да
ће они предати град Трифону; а он сам остаде да надзире радове око обез-
беђивања Јерусалима.
5) За то време Трифон се са великом војском покренуо из Птолемаиде
и дошао у Јудеју, водећи са собом окованог Јонатана. Симон га је са својом
војском чекао у граду Адиди, који се налази на брежуљку под којим се
простиру равницe Јудеје. А када је Трифон сазнао да је Симон изабран за
управитеља Јевреја, и с намером да се и њему наметне лукавством и из-
дајом, он тобоже затражи од њега стотину таланата сребра и двојицу Јо-
натанових синова као таоце у замену за ослобађање самог Јонатана, који
би се због заточене деце обавезао да неће подизати Јудеју на побуну про-
тив краља; ову је понуду, пак, Трифон правдао чињеницом да је Јонатан
био наводно заробљен стога што је позајмио новац од краља, а да га до
уреченог дана није овоме вратио. Али је Симон прозрео Трифоново лу-
кавство, па иако је знао да ће засигурно изгубити новац уколико га овоме
буде дао, а да при том Јонатан неће бити ослобођен већ ће му се, по усли-
шењу Трифонове понуде, у заробљеништву придружити и синови — ипак
је Симон окупио своју војску и обавестио је о понуди коју је послао Три-
фон, учинивши тако јер се бојао могућих клевета међу народом које би га
набеђивале да је одговоран за братовљеву смрт стога што није желео да
дâ новац; наравно, овоме је додао да се иза понуда крију навођење у зам-
ку и вероломство, но да је ипак прихватљивије да пошаље новац и Јона-
танове синове, него да буде повезиван са пребацивањем да није испунио
Трифонове понуде и тиме одбио да избави свог брата. Сходно томе, Си-
мон је послао и новац и Јонатанове синове, али се по њиховом примитку
Трифон није држао обећања и није ослободио Јонатана, већ је покренуо
војску, решен да преко Идумеје стигне до Јерусалима. Симон је, пак, са
војском изишао пред њега, постављајући логор насупрот Трифоновог.
6) A када су они који су се налазили у тврђави послали поруку Трифо-
ну, молећи га да похита до њих и пошаље им намирнице, он је припремио
своју коњицу тако као да би ова могла стићи у Јерусалим те исте ноћи;
али се догодило да је изненада пала толика количина снега да је замела
све путеве, а наноси беху толико дубоки да кроз њих није било пролаза,
посебно не коњици, и ово је спречило Трифона да стигне до Јерусалима.
Стога се он померио одатле и дошао у Келесирију, и након што је силови-
то напао земљу галадску, тамо је погубио Јонатана; а након што је издао
наређење поводом његове сахране, он сâм се вратио у Антиохију. Симон
је, међутим, послао људе у град Васку како би одатле пренели Јонатано-
ве мошти, и сахранили их у његовом родном граду Модину, при чему је
овим поводом сав народ био у безмерној жалости. Симон је такође поди-
гао врло велики споменик своме оцу и браћи, саздан од белог и углачаног
камена, огромне висине, тако да је надалеко могао бити видљив, а око ње-
га је поставио стубове од једног комада камена и повезао их надземним
ходницима, тако да је то дело било веома лепо на поглед. Поврх свега, по-
дигао је седам пирамида за своје родитеље и сву своју браћу, по једну за
сваког, а које беху направљене тако да запањују лепотом и величином, и
које су очуване и до данас, при чему је остало познато да је Симон био тај
који се толико марљиво трудио око сахране свог брата и подизања спо-
меника члановима своје породице. Тако је Јонатан погинуо у часу када је
као првосвештеник навршио четири године194 службовања, током којих је
такође био и управитељ свог народа. А околности његове смрти овде смо
подробно описали.
7) Симон, кога је народ одмах поставио за новог првосвештеника, већ
прве године ношења овог звања ослободио је Јевреје робовања под Маке-
донцима и омогућио да овима више не плаћају данак — а овo избављење
и ослобађање од намета задобијено је после сто седамдесет година195
краљевства Асираца који су преко Селеука, названог Никатор, задобили
превласт над Сиријом. Осећање привржености које је народ гајио према
Симону било је толико велико, да су у уговорима које су Јевреји склапали
једни с другима, као и у јавним записима, писали: „У првој години Симо-
на добротвора и владара Јевреја“, јер су под његовом управом били веома
срећни и савладавали су све непријaтеље око себе. Тако је Симон разорио
градове Газару, Јопу и Јамхис. Такође је после опсаде заузео јерусалимску
тврђаву и потом је сравнио са земљом, како она више никада не би била
место уточишта за њихове непријатеље, одакле су им наношене несреће.
А када је разрушио ту утврду, сматрао је да је за Јевреје најбоље да сравне
и сâмо узвишење на којем је тврђава стајала, како би се онда Храм нала-
зио изнад њега. И заиста, након што је позвао народ на сабор, наговорио
је људе да учине онако како је замислио, подсетивши их какве су несреће
претрпели од тамошњег људства и јеврејских пребеглица, и какве би још
несреће доживели у случају да било који туђин освоји краљевство и по-
ново постави посаду на месту старе тврђаве. Oве су речи приморале мно-
штво да се сагласи, будући да их је Симон молио да не чине ништа друго
до оно што нађу да је за њихово властито добро; и тако сви заједно при-
онуше на рад и сравнише узвишење, а у том су занимању проводили дан
и ноћ без прекида, за шта им је требало целе три године, након које је го-
ра на којој је стајала негдашња тврђава доведена у исту раван са остатком
града. После тога је Храм остао као највиша од свих грађевина. Ови су по-
духвати, дакле, изведени за време управљања Симоновог.
КАКО СЕ СИМОН УДРУЖИО СА АНТИОХОМ ПИЈЕМ И ПОВЕО
РАТ ПРОТИВ ТРИФОНА, А МАЛО КАСНИЈЕ И ПРОТИВ СЕНДЕВА,
ВОЈСКОВОЂЕ АНТИОХОВИХ СНАГА; ТАКОЂЕ И КАКО ЈЕ СИМОН
НА ПРЕВАРУ УБИЈЕН ОД СТРАНЕ СВОГ ЗЕТА ПТОЛЕМЕЈА
1) Недуго196 пошто је Деметрије био одведен у заробљеништво, његов

је намесник Трифон убио Антиоха197, сина Александровог, кога су такође
називали Божанским198, и то након што је овај владао четири године, иа-
ко је Трифон објавио да је Антиох преминуо под рукама хирурга. Затим је
послао војницима своје пријатеље и све оне који су с њиме били најприс-
нији, обећавши да ће им дати велику суму новца уколико га буду прогла-
сили краљем. Такође им је наговестио да је Деметрије заробљен од стра-
не Парћана, a да ће, уколико се догоди да краљ постане Деметријев брат
Антиох, овај војсци донети много несрећа, како би им се осветио за то
што су се побунили против његовог брата. И тако су војници, у очеки-
вању богатства које ће им бити удељено препуштањем краљевства Три-
фону, овога учинили својим владарем. Али након што је Tрифон задо-
био краљевски положај и управљање пословима, одмах је показао своју
зликовачку нарав: јер, док је још био особа простог положаја, oдржавао
је присне односе са мноштвом око себе и представљао се као веома уме-
рен, на тај начин вешто нагонећи људе да чине оно што је желео; али ка-
да је једном приграбио краљевство, одбацио је свако даље претварање, и
показао се онакав какав јесте. Aли га је такво понашање учинило изложе-
ним његовим непријатељима, стога што су га војници омрзли и побуни-
ли се против њега у корист Клеопатре, жене Деметријеве, која је тада била
засужњена, заједно са својом децом, у Селеукији. А како Aнтиоху, брату
Деметријевом, није био дозвољен приступ ниједном граду стога што су се
сви они повиновали Трифону, Клеопатра му је послала поруку са предло-
гом да је ожени, и тако добије краљевство. А ову је понуду она учинила из
следећих разлога: најпре зато што су је наговорили њени пријатељи, a за-
тим и стога што се плашила за свој живот, јер је постојала могућност да
народ Селеукије преда град Трифону.
2) Како је Антиох на тај начин дошао у Селеукију а његове снаге поче-
ле расти сваког дана, он се покренуо и са војском пошао против Трифо-
на, па након што га је у бици поразио истерао га је из горње Сирије у Фе-
никију, где га је, међутим, и даље гонио, напослетку га сатеравши у тврђа-
ву Дору која беше готово неосвојива, и одакле је Трифон успео да побег-
не. Антиох је потом послао поруку јеврејском првосвештенику Симону,
са понудом савеза пријатељства и узајамне помоћи, што је овај спремно
прихватио и послао Антиоху велику суму новца и намирница за оне који
су држали Дору под опсадом, показавши се тако вољним да изручи знат-
на средства за опскрбу, због чега је ускоро постао један од најприснијих
Антиохових пријатеља. За то је време Трифон побегао из Доре у Апамију,
где је држан током опсаде, те напослетку и убијен, након што је владао
три године.
3) Aнтиох је, међутим, током времена заборавио на љубазну помоћ
коју му је Симон указао када му је то било неопходно, и то због његове
грамзиве и злобне нарави, те је сакупио војску и поверио је свомe прија-
тељу Сендеву, са задатком да изненадно нападне и опустоши Јудеју, те да
се дочепа Симона. Али након што је Симон чуо да је Антиох прекршио са-
вез, он се, иако је већ био у поодмаклим годинама, осетио веома увређе-
ним тим неправичним опхођењем, те је донео одлуку жустрију но што
су му године могле обећавати, и ставио се попут младића на челу војске
као њен врховни заповедник. Своје је синове послао напред са најспрем-
нијим међу својим војницима, а он је сâм са главнином војске наступао
другим путем, постављајући многе од људи у заседе у уским долинама из-
међу планина. Тако се испоставило да није претрпео неуспех ни у једном
од својих ратних предузећа, показавши се одвише јаким за било којег од
непријатеља у свим окршајима што их је за живота имао. После овога је
остатак својих дана проживео у миру, стигавши при том да и сам склопи
савез са Римљанима.
4) Био је управитељ Јевреја целих осам година, а живот је окончао то-
ком једног празника. Ово се догодило због издаје његовог зета Птолемеја,
који је такође и заробио Симонову жену и њихово двоје деце, те их држао
као сужње. Птолемеј је осим тога наредио и да се убије трећи Симонов
син, Јован, звани Хиркан; али је младић приметио долазак убица, и успео
да избегне опасности199 похитавши у Јерусалим, уздајући се у доброна-
мерност тамошњег народа због свега доброга што су доживели од њего-
вог оца, али и због мржње коју су житељи Јерусалима гајили против Пто-
лемеја; и заиста, када је Птолемеј покушао да уђе у град кроз другу капију,
народ га је отерао, будући да су већ били прихватили Хиркана.
ХИРКАН ПРЕУЗИМА ЗВАЊЕ ПРВОСВЕШТЕНИКА И ИЗБАЦУЈЕ
ПТОЛЕМЕЈА ИЗ ЗЕМЉЕ. АНТИОХ НАЈПРЕ ВОДИ РАТ ПРОТИВ ХИР-
КАНА А КАСНИЈЕ С ЊИМ СКЛАПА САВЕЗ
1) Тако се Птолемеј повукао у једну од тврђава изнад Јерихона, по

имену Дагон. У исто време је Хиркан преузео звање првосвештеника од
свог оца, и пре свега је узнастојао да умилостиви Бога жртвама, а затим
је повео поход против Птолемеја; а када је извршио напад на његово упо-
риште, показао се сваком погледу надмоћним, али је крајњи учинак изо-
стао због саосећања према својој мајци и браћи: јер је ове,наиме, Птолемеј
доводио на зидине и мучио их наочиглед свима, претећи да ће их стрмо-
главити уколико Хиркан не прекине опсаду. Па како је Хиркан мислио да
ће распуштањем опсаде и одустајањем од освајања показати више накло-
ности према својим најдражима — предупређујући тако њихове патње —
његова се ревност против Птолемеја хладила. Али се тада догодило да је
његова мајка, приликом једног од излагања, са зидина пружила руке пре-
ма недоступном сину, молећи га да се због ње не препушта немару, већ да
се због њених осведочених мука управо још више разгневи, те да пружи
све од себе да то место брзо заузме како би себи потчинио непријатеља
и потом му се осветио за све оно што је овај урадио онима који Хиркану
беху најмилији; уз то је мајка рекла и да ће јој смрт бити слатка чак иако
до ње буде стигла на мукама, уколико после тога њихов непријатељ буде
приведен казни за све његове злочине. И тако, након што је чуо мајку где
овако говори, Хиркан се решио да сместа освоји тврђаву; али када је по-
том поново угледао како му мајка изнова бива пребијана а затим кидана
на комаде, храброст га је напустила, и он није могао друго до да саосећа са
оним што је она подносила, остајући сасвим надвладан тим болом. И ка-
ко се због свега тога та опсада развукла, пристигла је и она година у којој
обичај налаже Јеврејима да се одмарају; па знајући да ће због тога бити
ослобођен даљег ратовања200, Птолемеј је погубио заробљену браћу и мај-
ку Хирканову и затим побегао к Зену, такође званом и Котила, који је у то
време био тиранин града Филаделфије.
2) Али је Антиоху било веома мучно због патњи што му их је нанео
Симон, те је извео најезду на Јудеју четврте године свог краљевања, и пр-
ве године власти Хирканове, у години сто шездесет друге олимпијаде201.
Па након што је попалио земљу, затворио је Хиркана у град, којег је опко-
лио са седам логорских прстенова; али испрва ништа није могао урадити,
због снаге зидина и ради срчаности бранилаца, иако је овима понестаја-
ло воде, која им је ипак придошла захваљујући обилном пљуску, који се
сручио при заласку Плејада202. Ипак, негде на северном делу зидина, где је
град био у истој равни са спољним тлом, краљ је подигао стотину кула са
три спрата, на које је сместио војнике; па како је нападао сваког дана, про-
секао је двоструки ров, дубок и широк, и њиме окружио становнике као
зидовима; али су се опсађени досетили да изводе честе препаде, па уколи-
ко непријатељи негде нису били заштићени, они би их нападали и нано-
сили им велике штете; а уколико би их противник благовремено приме-
тио, лако су се могли вратити у град. Али будући да је Хиркан добро раза-
бирао потешкоћу одржавања толико великог броја људи у граду, због чега
су намирнице брзо трошене, при чему је, пак, као што је и било природно
претпоставити, главнина људи била бескорисна, он је издвојио тај неупо-
требљиви део људства, и одстранио га из града, задржавши само онај део
који је био у цвету зрелости и кадар да ратује. Антиох, међутим, није до-
пуштао да ти који су одбачени напусте Јерусалим, те су они отуда лутали
између зидина, бивајући десетковани глађу од које су умирали у мукама;
али када је празник табернакула био надохват, они који су остали у граду
сажалише се на те прогнанике, и поново их примише натраг. А након што
је Хиркан послао поруку Антиоху затраживши због празника примирје
од седам дана, овај се одазвао овом поштовању према Богу, и на тражени
је рок пристао да склопи примирје. Поред тога, послао је величанствену
жртву, бикове са позлаћеним роговима, са сваковрсним слатким зачини-
ма, и са златним и сребрним пехарима. Тако су они који су бранили ка-
пије примили жртве од оних који су их донели, и одвели их до Храма, док
је Антиох у међувремену празновао са војском, што је било сасвим дру-
гачије понашање од оног Антиоха Епифана који је по заузећу града пону-
дио свиње на олтару, попрскавши га њиховом крвљу, како би насилно по-
газио законе Јевреја и веру коју су наследили од својих предака; а то је и
био разлог због којег је наш народ повео рат против њега, и никада се по-
том није с њим помирио; али што се тиче овог садашњег Антиоха, сви су
га људи називали Антиох Побожни, због велике ревности коју је покази-
вао у питањима вероисповедања.
3) Хиркан је љубазно примио ову Антиохову смерност; па када је схва-
тио колико је овај побожан, упутио му је посланство преко којег је од ње-
га затражио дозволу да обнови оно устројење управе које су примили од
њихових предака. Тако је Антиох одбио савет оних који су од њега тра-
жили да у потпуности истреби јеврејски народ203 — такви су се позивали
на начин живљења Јевреја, који је према свима другима био недружеван
— и није се обазирао на оно што су такви говорили. Напротив, бивајући
уверен да је све што су Јевреји чинили имало основу у побожности, он је
одговорио посланству да ће, уколико опсађени предају оружје и плате да-
нак за Јопу и друге градове који омеђују Јудеју, а у које ће он поставити
своје људство, под таквим условима он окончати даље ратовање против
њих. Али се Јевреји, иако сагласни са свим другим условима, нису могли
сложити са присуством страних посада, стога што се они нису могли уд-
руживати са туђинцима, нити с њима општити; па ипак су били вољни
да, уместо давања дозволе за успостављање упоришта, Антиоху дају тао-
це, као и пет стотина таланата сребра, од којих ће сместа исплатити три
стотине, а такође и одмах послати таоце, што је краљ Антиох прихватио.
Један од ових талаца био је и Хирканов брат. Под овим је условима Анти-
ох порушио утврђене грудобране који су опкољавали град, прекинуо оп-
саду и потом отишао.
4) За то је време Хиркан отворио гробницу краља Давида, који је у бо-
гатству превазилазио све друге краљеве, и из ње изнео три хиљаде тала-
ната. Он је такође био и први од Јевреја који је, ослањајући се на свој име-
так, држао одреде страних плаћеника. Након овога је Хиркан склопио и
савез пријатељства и узајамне помоћи с Антиохом, због чега је овоме доз-
волио улазак у град, опскрбивши га у изобиљу ониме што је његовој војс-
ци недостајало, па је касније и наступао с њим када је Антиох пошао у по-
ход против Парћана, о чему за сведока имамо Николу Дамаскијца, који
у својој историји пише овако: „Када је Антиох подигао знамен победе
на реци Ликусу, а поводом његовог тријумфа над Индатом, војсковођом
Парћана, задржао се на том месту два дана. Било је то по жељи Хиркана
Јеврејина, стога што је у то време падао празник којег су Јевреји наследи-
ли од предака, будући да им у те дане њихов властити закон није дозвоља-
вао да путују.“ И заиста, овако казујући он не говори ништа погрешно; јер
је тада тај празник, који ми називамо Пентекост, падао у дан после сабата,
а нама није по закону дозвољено да путујемо нити на сабат, нити у праз-
ничне дане204. Али када је Антиох ступио у битку против Арсаса, парћан-
ског краља, изгубио је велики део војске, а и он сам је погинуо; тако је
власт над Сиријом наследио његов брат Деметрије, са дозволом Арсаса,
који га је ослободио из заробљеништва у исто време када је Антиох напао
Партију, као што смо већ раније приповедали на другом месту.
КАКО ЈЕ, ПОСЛЕ СМРТИ АНТИОХОВЕ, ХИРКАН ПОВЕО ПОХОД
ПРОТИВ СИРИЈЕ И СКЛОПИО САВЕЗ СА РИМЉАНИМА. ТАКОЂЕ И
О СМРТИ КРАЉА ДЕМЕТРИЈА И АЛЕКСАНДРА
1) Чим је Хиркан чуо за погибију Антиохову, одмах је повео поход

против градова Сирије, надајући се да ће их наћи лишене људи кадрих за
борбу и спремних да их бране. Ипак, било је потребно не мање од шест
месеци да заузме Медаву, па и то не без великих напора по његову војс-
ку. Након овога је покорио и Самегу и околна места, а поред ових још и
Сехем и Герисим, као и народ Хућана, који је опслуживао храм што је на-
ликовао јерусалимском, а који је Александар Велики допустио Санвала-
ту да подигне у корист Манасије, зета првосвештеника Јада, као што смо
већ раније приповедали; овај је храм, наиме, у том тренутку био напуш-
тен, две стотине година након што је изграђен. Хиркан је такође освојио
Дору и Марису, градове Идумеје, и потчинио све Идумејце, дозволивши
им да остану у земљи уколико пристану да се обрежу и почну да живе по
јеврејским законима; а ови су били толико жељни да остану на местима
својих предака, да су се потчинили захтеву за обрезивањем205, као и оста-
лим јеврејским обичајима; у то им се, време, дакле, догодило да су усвоји-
ли јеврејски начин живљења, те су касније и сами постали Јеврејима.
2) Потом је Хиркан пожелео да обнови савез пријатељства са Римљани-
ма, те је стога овима послао изасланике, на шта је сенат, примивши Хир-
канову посланицу, одговорио потврђујући савез следећим речима: „Фа-
није претор, син Марков, сазвао је сенат осмог дана пре фебруарских ида,
у дому сената, у присуству Луција Манлија из Ментиновог племена, и Гаја
Семпронија, сина Гајевог, из племена Фалернијановог. Повод је био дола-
зак изасланика послатих од стране јеврејског народа206, у саставу који су
чинили Симон, син Доситејев, Аполон, син Александров, и Диодор, син
Јасонов, који су добри и честити људи, и који су имали нешто да предло-
же поводом савеза пријатељства и узајамне помоћи који постоји између
њих и Римљана, као и поводом других државних послова, будући да су ови
затражили повраћај Јопе, Газаре и извора Јордана, као и још неколико дру-
гих градова њихове земље, а које им је супротно одлуци сената одузео Ан-
тиох. Они су такође затражили да не буде дозвољен прелаз краљевим тру-
пама преко њихове земље као и оних земаља које су им подређене, те да
се пониште сва она присвајања што их је мимо указа овог сената починио
Антиох. Осим тога су се обавезали да ће послати изасланике који ће се по-
бринути око повраћаја онога што им је Антиох отео, као и да ће процени-
ти земљу која је била опустошена у том рату, при чему ће изасланици до-
бити писма адресована краљевима и слободним људима, којима им се јем-
чи миран повратак кући. Из свега овога одлучено је да се обнови споразум
пријатељства и узајамне помоћи са овим ваљаним људима, који су нам по-
слани од стране честитог и пријатељског народа.“ Али што се тиче траже-
них писама, одговор је био да ће се сенат састати и размотрити то питање
када му његови властити послови то допусте, а да ће они убудуће настојати
да се никаква слична повреда не догоди на рачун Јевреја; уз то ће им претор
Фаније дати новац из државне ризнице за потребе њиховог повратка кући.
Тако је, најпосле, Фаније, давши им обећани новац из трезора отпустио
јеврејске изасланике; онима, пак, који су управљали Јеврејима послао је
указ, побринувши се за то да они који су га носили безбедно стигну кући.
3) Тако су, дакле, у то време изгледале прилике Јована Хиркана. Али
што се тиче краља Деметрија, он је био наумио да поведе рат против Хир-
кана, за шта, међутим, нити је било прилике нити је он за такво неш-
то био кадар, будући да су њиме били озлојеђени како војска тако и на-
род Сирије, и то напросто стога што је био рђав човек. Али када су Си-
ријци послали изасланике Птолемеју званом Фисон, затраживши да им
пошаље неког из породице Селеукида како би преузео краљевство, он им
је послао Александра, званог Зевин, заједно са војском, те је између њега
и Деметрија дошло до битке у којој је овај последњи поражен и натеран у
бекство; бежећи, прибежиште је покушао да нађе у Птолемаиди, код ње-
гове жене Клеопатре, али га она није желела да прими. Одатле је потом
пошао у Тир, где је напослетку и ухваћен; па након што су га његови про-
тивници жестоко мучили, напослетку је усмрћен. Тако је Александар пре-
узео краљевство и склопио савез са Хирканом, али је касније и сам, када
се борио против Деметријевог сина Антиоха званог Грипа, такође био по-
ражен и убијен.
КАКО ЈЕ ЗАХВАЉУЈУЋИ СВАЂИ ИЗМЕЂУ ДЕМЕТРИЈА ГРИПЕ И АН-
ТИОХА СИЗИСЕНА ОКО КРАЉЕВСТВА ХИРКАН ЗАУЗЕО САМАРУ
И САСВИМ ЈЕ РАЗОРИО; И КАКО СЕ СÂM ХИРКАН ПРИДРУЖИО
СЕКТИ САДУКЕЈА, НАПУСТИВШИ ФАРИСЕЈЕ
1) Након што је Антиох [Грипа] преузео краљевство, сколио га је страх

да уђе у рат против Јудеје, стога што је чуо да је његов брат по мајци, који
се такође звао Антиох, против њега већ дизао војску из области Сизику-
ма; тако је он остао на свом властитом поседу, решивши да се припреми
за напад што га је очекивао од стране свог брата, кога су називали Сизи-
сен, стога што је био одгајен у истоименом граду. Овај је био син Антиоха
Сотера, који је умро у Партији а који је био брат Деметрија, оца Грипиног,
јер се догодило да је Клеопатра била венчана за двојицу браће, као што
смо већ приповедали. Тако је Антиох Сизисен дошао у Сирију, започев-
ши дугогодишњи рат против свог брата. Хиркан је, пак, све то време жи-
вео у миру; јер се након смрти Антиохове одметнуо од Македонаца207, од-
бивши да даље плаћа и најмањи намет, било као њихов поданик или као
пријатељ; његове су се сопствене прилике, пак, налазиле у стању напре-
довања и побољшања у време Александра Зевина, а посебно у време го-
репоменуте двојице браће, јер је рат који су они међусобно водили пру-
жао Хиркану прилику да ужива у миру у Јудеји, толико да је сакупио ог-
ромну суму новца. А када је Антиох Сизисен напао његову земљу, Хиркан
је отворено показао шта мисли: видевши, наиме, да је Антиох лишен еги-
патских савезника, те да се и он и његов брат налазе у веома неповољним
околностима међусобног изнурујућег ратовања, он их је обојицу презрео
и лако узвратио.
2) Тако је Хиркан повео поход против Самарије, која је била веома сна-
жан град, о чијем ћемо тренутном имену — Севаста — и њеном понов-
ном дизању од стране Ирода, говорити када за то дође време. Али је Хир-
кан ипак напао град и држао га у опсади уз велики труд; био је веома не-
задовољан Самарићанима због несрећа што су их нанели народу Мерисе,
јеврејске колоније, којег су потом натерали на савезништво, повлађујући
краљевима Сирије. Након што је прокопао јарак и подигао око града
двоструки зид дуг осамдесет фурлонга, поставио је своје синове Антиго-
на и Аристобула за заповеднике опсаде; овиме је постепено довео Сама-
рићане до тако велике глади да су морали јести и оно што се не једе, пози-
вајући у помоћ Антиоха Сизисена, који се, истина, спремно одазвао, али
га је Аристобул потукао, па након што је био гоњен све до Скитопоља од
стране двојице браће, напослетку се и сасвим повукао. Тако су се браћа
вратила у Самарију и поново сатерала народ унутар зидина, све док ови
нису били присиљени да истог Антиоха поново позову у помоћ; овај је,
пак, овог пута обезбедио шест хиљада људи од Птолемеја Латира, који их
је послао без одобрења његове мајке, због чега га је ова искључила из уп-
равне власти. Са овим је Египћанима Антиох учинио први упад и опус-
тошио Хирканову земљу на начин правог разбојника, јер се није усудио
да се суочи и бори лицем у лице, будући да није ни имао војску довољну
за такав окршај, већ је таквим харањем по Хиркановој земљи настојао да
овога присили на одустајање од опсаде Самарије; али је једном приликом
ипак упао у замку, где је изгубио велики број људи, те је морао побећи у
Триполи, поверивши вођење рата против Јевреја заповедницима Кали-
мандеру и Епикрату.
3) Што се тиче поменутог Калимандера, он је своје непријатеље напао
одвише брзоплето, те је натеран у бекство и одмах уништен; а Епикрат
је био тако велики среброљубац, да је отворено издао Скитопољ и окол-
на места Јеврејима, те их стога, свакако, није могао одвратити од дизања
опсаде Самарије. А када је Хиркан напокон заузео град, што се догоди-
ло одмах по годишњици опсађивања, није се задовољио само освојењем,
већ је град потпуно разорио, скренувши околне речице да би га пото-
пио, и прокопавши такве канале да је вода могла протицати испод темеља
и подлокати их; штавише, уклонио је и најмањи знак да је на том месту
икада постојао град. Овде, међутим, морамо пренети једну изненађујућу
ствар која се приповеда о првосвештенику Хиркану — како је, наиме, Бог
општио с њиме; прича се да се истог оног дана када се његов син борио
против Антиоха Сизисена, Хиркан затекао сâм у Храму, палећи тамјан,
када је чуо глас који му је објавио да је његов син управо савладао Антио-
ха. Ово је Хиркан отворено изјавио пред народом чим је изашао из Хра-
ма, и те су се речи показале тачним. Тако су, дакле, у том тренутку стаја-
ле ствари са Хирканом.
4) У то време нису у условима благостања живели само Јевреји у Је-
русалиму и Јудеји, већ такође и они који су се налазили у Александрији,
Египту и на Кипру; јер је Клеопатра била у завади са својим сином Пто-
лемејом званим Латир, те је са своје стране за највише војне заповедни-
ке поставила Јевреје Хелкију и Ананију, синове оног Оније који је поди-
гао храм у управној области Хелиопоља, налик ономе у Јерусалиму, ка-
ко смо већ приповедали. Клеопатра је овим људима поверила војску, и
ништа није чинила без њиховог савета, како потврђује и Страбон Капа-
докијац, када овако казује: „Већи део војске, једнако они који су дошли
с Кипра са нама, и они који су касније тамо послати, одмах су се одмет-
нули к Птолемеју; и само они који су били названи Онијином странком,
будући Јевреји, остали су одани, зато што су њихови земљаци Хелкија и
Ананија били краљичини миљеници.“ Ово су, дакле, Страбонове речи.
5) Али је овакво повољно стање ствари нагнало Јевреје да позавиде
Хиркану; они који су у таквом држању били најгори, били су фарисеји208,
који су представљали једну јеврејску секту, као што смо већ казивали. Фа-
рисеји су, наиме, имали тако велику моћ над народом, да када би изгово-
рили било шта против краља или првосвештеника, истог би им се часа
поверовало. И сâм Хиркан је био њихов ученик, и веома су га волели. Али
када их је једном позвао на гозбу, и веома их љубазно угостио, видевши
их у добром расположењу он им поче говорити како они свакако знају ко-
лико је жељан да буде правичан човек и да учини сваку ствар која би мо-
гла бити угодна Богу, а што је такође и занимање фарисеја. Стога је затра-
жио да га, уколико примете како чини какав прекршај и скреће с испра-
вног пута, позову натраг и опомену га. Том су приликом, међутим, они
потврдили да је он у потпуности частан, што беше похвала иза које је ос-
тао веома задовољан. Али се тамо међу гостима налазио и човек по име-
ну Елеазар, зле ћуди и увек спреман на подбуњивања. Овај је човек том
приликом рекао: „Будући да си знатижељан да сазнаш истину, и уколико
заиста жарко жудиш за исправношћу, онда се одреци звања првосвеш-
теника, и буди задовољан световним управљањем над народом.“ А када
је Хиркан желео да сазна који је разлог због којег би требало да се одрек-
не првосвештеног достојанства, овај му човек узврати: „Чули смо од јед-
ног старог човека да је твоја мајка била заробљеница под влашћу Антио-
ха Епифана.“209 Ова aлузија је била тешка клевета, и Хиркан беше веома
раздражен речима тог човека, а његовој су се озлојеђености придружили
и фарисеји.
6) У то је време живео извесни Јонатан, веома велики пријатељ Хир-
канов, али који је припадао секти садукеја, чија су схватања била потпу-
но супротна онима фарисеја. Он је Хиркану открио да га је Елеазар окле-
ветао изражавајући заправо заједничка осећања свих фарисеја, те да ће се
то показати очигледним уколико им буде отворено поставио следеће пи-
тање: какву казну они мисле да тај клеветник заслужује? Јер уколико из-
несени прекор није учињен с њиховом дозволом, тада ће га они казнити
онако како такав злочин и заслужује. Послушавши Јонатана, Хиркан од
фарисеја доби одговор да клеветник заслужује шибање и окове, али да се
не чини исправним такво погрдно клеветање казнити смрћу. И заиста,
фарисеји чак ни у другим околностима нису били склони строгом кажња-
вању. Ова је блага пресуда, међутим, веома разљутила Хиркана, и он је
поверовао да га је клеветник увредио имајући за то њихову сагласност. Јо-
натан је, међутим, био тај који га је понајвише успео распалити и на њега
утицати толико да је Хиркан напустио странку фарисеја, и укинуо указе
које су они наметнули народу, те почео кажњавати оне који су их се при-
државали. Но то беше извор из којег је узрасла омраза коју је према њему
и његовим синовима почео осећати народ: али ћемо о овим стварима го-
ворити касније. Оно што ћу сада објаснити јесте следеће: да су фарисеји
пренели народу велики број обичаја наслеђених од предака, а који нису
записани у Мојсијевим законима; то је, опет, био разлог због којег су их
одбацивали садукеји, говорећи да смо дужни да уважавамо и да се држи-
мо само оних обавеза које постоје у писаним речима, али не и оних који
су изведени из традиције наших предака. И поводом ових ствари дошло
је до великих расправа и подела међу народом, при чему садукеји нису
могли убедити никога до богате људе, јер им се прост свет није повино-
вао, док су фарисеји, с друге стране, имали већину народа на својој стра-
ни. Али овим двема сектама, као и оном есена, ја сам се подробно бавио у
другој књизи о јеврејским приликама.
7) Након што је Хиркан окончао ову побуну, остатак века је срећно
проживео руководећи задацима управљања народом на најбољи начин
током тридесет година; потом је умро210, оставивши иза себе петорицу
синова. Бог га је сматрао вредним три највеће повластице: управљања на-
родом, достојанства првосвештеника и пророчког дара; јер је Бог био с
њим и допуштао му је да сазна будућност; тако је посебно прорекао то да
двојица његових најстаријих синова неће дуго управљати државним по-
словима. А ова ће пропаст наследника бити вредна нашег описа, како бис-
мо одатле сазнали колико су они били далеко испод среће која је припа-
дала њиховом оцу.
КАКО ЈЕ АРИСТОБУЛ, НАКОН ШТО ЈЕ ПРЕУЗЕО ВЛАСТ, НАЈПРЕ
СТАВИО ДИЈАДЕМУ НА ГЛАВУ, ПОНЕВШИ СЕ СА НАЈВАРВАР-
СКИЈОМ ОКРУТНОШЋУ ПРЕМА СВОЈОЈ МАЈЦИ И БРАЋИ; И КАКО
ЈЕ, НАКОН ШТО ЈЕ УБИО АНТИГОНА, И САМ ПРЕМИНУО
1) Након што је преминуо њихов отац Хиркан, најстарији син Аристо-

бул, смерајући да преобрати облик управљања у краљевство и чврсто се
решивши да оствари ту замисао, прво што је урадио било је да стави дија-
дему на главу, што се догодило четири стотине осамдесет једну годину на-
кон што је народ избављен из вавилонског ропства и повратио се својој
земљи. Аристобул је волео првог брата до себе по узрасту, Антигона, и
опходио се према њему као себи равном, али је остале држао у оковима.
Такође је и своју мајку бацио у затвор, стога што се с њим борила за прев-
ласт — јер је Хирканова воља била да она буде господарица свима. Он је
и наставио са истим варварским понашањем, јер је мајку у затвору умо-
рио глађу; штавише, због клевета се удаљио и од брата Антигона, и њега
придодавши осталима које је погубио; али пре него што је убио Антиго-
на, имао је наклоности према овоме и уздигао га је до положаја савладара
у краљевству. Поменутим клеветама испрва није поклањао пажњу, дели-
мично зато што је брата волео, а делимично стога што је мислио да пре-
бацивања потичу из зависти рођака. Али када се једном приликом Анти-
гон вратио из војне, у време када се сасвим приближио празник у којем
се подижу табернакули у част Богу, догодило се да се Аристобул разбо-
лео, а да се Антигон попео, украшен на најраскошнији начин и окружен
својим војницима у оклопу, до Храма како би прославио празник и из-
говорио прегршт молитви за оздрављење свог брата; али су неки зли љу-
ди, који су жарко желели да заметну сукоб међу браћом, искористили ову
прилику разметљивог Антигоновог појављивања праћеног вешћу о вели-
ким подухватима што их је извршио, и пошли краљу пред којим су злура-
до увеличали Антигоново гиздаво показивање приликом празника, пред-
стављајући ствари краљу тако као да те околности нису биле налик они-
ма какве доликују особи која није владар, односно да су ти поступци би-
ли показатељи опонашања краљевске власти; штавише, ови су клеветни-
ци додали да је присуство снажне скупине наоружаних људи уз Антигона
свакако имало за циљ да буде убијен Аристобул; поврх свега су напослет-
ку краљу наговештавали да је Антигоново размишљање морало бити сле-
деће: да је од њега свакако будаласто да, будући да располаже моћи да вла-
да сам, сматра великом милошћу то што је почаствован нижим достојан-
ством од стране свог брата.
2) Аристобул је попустио пред овим подметањима, али се такође и
побринуо да његов брат ништа не посумња, те да он сâм нечим не угро-
зи сопствену безбедност; тако је наредио својим стражарима да залегну
на извесно место под подом и остану скривени у мраку (он сам је тада ле-
жао болестан у кули званој Антонија), при том им заповедивши да у слу-
чају да Антигон уђе к њему ненаоружан они овога не дирају, али уколи-
ко уђе наоружан, да га сместа убију. А он је, пак, послао по Антигона и
затражио да му дође ненаоружан; али је краљица, и они који су с њом би-
ли повезани у завери против Антигона, наговорила гласника да овоме ка-
же управо супротно: како му је брат чуо да је направио за себе сјајан ок-
лоп за ратне потребе, те тражи да се пред њим појави управо у том окло-
пу како би могао видети колико је добро урађен. И тако је Антигон, не по-
сумњавши у превару, већ се ослонивши на братову дотадашњу доброна-
мерност, дошао Аристобулу наоружан, како је и иначе навикао да буде, и
у пуном оклопу, да би се показао пред братом; али када је дошао на место
звано Стратонова Кула, где је пролаз био ванредно мрачан, стражари га
убише; и ова смрт показује да ништа није снажније од зависти и клевете,
и да ништа није тако поуздано у поткопавању добронамерности и приро-
дне људске наклоности од ових страсти. Али овде би се могла искористи-
ти прилика за чуђење над прозорљивошћу извесног Јуде, који је припа-
дао секти есена211, а који никада није промашио у својим предвиђањима;
јер је овај човек, када је видео Антигона где пролази поред Храма, пови-
као својим друговима и пријатељима који су становали с њиме као њего-
ви ученици, настојећи да од њега науче умешност предвиђања будућих
догађаја — узвикнуо је, дакле, да би за њега било добро да умре у том ча-
су, будући да је прорекао нешто лажно о Антигону, који је, ето, још увек
жив јер га је управо видео где пролази, иако је он прорекао да ће тог ис-
тог дана умрети на месту званом Стратонова Кула, док је, међутим, то ме-
сто где је прорекао да ће се убиство догодити ипак шест стотина фурлон-
га удаљено, а од тог је дана већи део већ прошао, те је тако он у опасности
да се покаже као лажни пророк. И како је он ово изговорио, и то у сетном
расположењу, стигоше вести да је Антигон убијен на скровитом месту [у
палати] које се такође зове Стратонова Кула, и које, тако, има исто име са
приморским местом у Цезареји. Овај је догађај, наравно, пророка довео
до велике пометње.
3) Али се Аристобул одмах покајао због убиства свог брата, услед че-
га се његова болест нетом погоршала, те је он помутио умом услед кри-
вице због почињеног злочина, а утроба му се почела раздирати неподно-
шљивим болом, и он је бљувао крв; управо тада се догодило да се један од
слугу који су га посећивали како би однели суд са реченом крвљу, окли-
знуо претпостављам вољом провиђења Божијег — и пролио део Аристо-
булове крви управо на оно место где су се после убиства још увек нала-
зиле мрље Антигонове крви; и када су због тога присутни повикали, оп-
туживши слугу да је смишљено пролио крв управо на том месту, Аристо-
бул је чуо вреву и распитао се за њен узрок; и како му нико није одгово-
рио, његова радозналост постала је још ревноснија, будући да је за људе
природно да сумњају да је оно што се пред њима скрива нешто по њих
неповољно; и тако, након његове претње и присиљавања да говоре, слу-
ге му напослетку рекоше истину. Након тога он проли многе сузе које по-
текоше из ума поремећеног након доласка до свести онога што је урадио,
те напослетку, испустивши дубок јецај, он рече: „Увиђам да нисам од Бо-
га сакрио оне безбожне и ужасне злочине за које сам крив, већ ме је сус-
тигла изненадна казна за проливање крви мојих најближих. А сада, о ти
моје најбезочније тело, колико ћеш дуго задржавати душу која мора ум-
рети како би услишила духове мог брата и моје мајке? Зашто се одмах не
предаш? И зашто да кап по кап испуштам своју крв онима које сам тако
зликовачки убио?“ Изговоривши последње речи он премину, након што
је владао годину дана. Био је назван љубитељем Грка, којима је удељивао
многе приносе из своје властите земље; водио је рат против Итуреје и
велики њен део придодао Јудеји, уз то присиливши њено становништво
да им цена останка у њиховој земљи буде прихватање обрезивања и жи-
вљење по јеврејским законима. По природи је био човек отворен, искрен
и велике скромности, како наводи и Страбон преко сведока по имену Ти-
маген, а који каже овако: „Овај је човек био искрена особа, и веома пос-
већен служењу Јеврејима; он им је додао нову земљу, и обезбедио их при-
ливом једног дела народа Итурејаца, везавши их уз Јевреје обавезом об-
резивања њихових гениталија.“
КАКО ЈЕ АЛЕКСАНДАР ПО ПРЕУЗИМАЊУ ВЛАСТИ ПОВЕО ПОХОД
ПРОТИВ ПТОЛЕМАИДЕ, А ЗАТИМ ОДУСТАО ОД ОПСАДЕ ЗБОГ
СТРАХА ОД ПТОЛЕМЕЈА ЛАТИРА; И КАКО ЈЕ ПОТОМ ОВАЈ ПТОЛЕ-
МЕЈ ПОВЕО РАТ ПРОТИВ ЊЕГА, ЗАТО ШТО ЈЕ АЛЕКСАНДАР НА-
ГОВАРАО КЛЕОПАТРУ ДА СТУПИ У РАТ ПРОТИВ ПТОЛЕМЕЈА, ПРИ
ТОМ СЕ ПРЕТВАРАЈУЋИ ДА ЈЕ У ПРИЈАТЕЉСТВУ С ЊИМЕ, НАКОН
ЧЕГА ЈЕ ПТОЛЕМЕЈ ПОРАЗИО ЈЕВРЕЈЕ У БИЦИ
1) Након што је преминуо Аристобул, његова жена Салома, коју су

Грци звали Александра, ослободила је његову браћу из затвора (јер их је
Аристобул држао у оковима, као што смо већ говорили), и прогласила
Александра Јануса за краља, који је био најстарији по годинама али и по
умерености своје нарави. Он је као дете био омражен од стране његовог
оца одмах након што је рођен, и није му било дозвољено да га види све
док овај није умро. О поводу за ову мржњу говори се овако: у време када
је Хиркан углавном волео своја два најстарија сина, Антигона и Аристо-
була, Бог му се указао у сну, и Хиркан га је упитао који ће од синова бити
његов наследник. На ово му је Бог предочио лик Александров, а Хиркан
се растужио што ће овај бити баштиник свих његових добара, те му је на-
метнуо обавезу да буде одгајан у Галилеји. Али Бог није обмануо Хиркана,
јер је након смрти Аристобулове Александар заиста преузео краљевство,
убивши једног од браће који је посегнуо за влашћу, док је остале, који су
изабрали миран и повучен живот, искрено уважавао.
2) Након што је Александар Јанус уредио онакву управу какву је про-
суђивао за најбољу, повео је војску у поход против Птолемаиде; па над-
владавши непријатеље у бици, затворио их је у граду, и поставио снаге
око њега; наиме, од свих приморских градова још су једино Птолемаида
и Газа биле неосвојене, поред Стратонове Куле и Доре, које је држао ти-
ранин Зоил. Будући да су Антиох Филометор и Антиох звани Сизисен
ратовали један против другог у непрестаном узајамном уништавању, на-
род Птолемаиде није могао очекивати помоћ од њих; али када је започ-
ела опсада од стране Јевреја, Зоил, који је поседовао Стратонову Кулу и
Дору, и држао значајну војну силу, и у таквим се околностима зараће-
ности краљева домогао сопствене тиранске власти, дошао је и довео из-
весну малу помоћ житељима Птолемаиде, у часу када ниједан од краљева
није гајио пријатељски однос према Птолемаићанима, па се од њих више
и није могла очекивати некаква корист. У ствари, обојица краљева нала-
зила су се у положају рвача који нема у себи довољно снаге за победу, па
ипак се срами да попусти, због лењости отежући борбу, и мирујући све
дотле док се то без срамоте могло. Једини у кога су у Птолемаиди полага-
ли наду били су краљеви Египта и Птолемеј Латир, који је тренутно др-
жао Кипар и који је тамо стигао након што га је са власти у Египту отера-
ла његова мајка Клеопатра. Тако је народ Птолемаиде послао поруку Пто-
лемеју Латиру, позвавши га у помоћ као савезника, како би их избавио,
сада кад су били у опасности, из руку Александрових; при том су изасла-
ници пружили уверавања Птолемеју да ће, уколико буде прешао Сирију,
такође на својој страни имати и народ Газе, при чему ћему му се као са-
везници придружити још и Зоил, као и Сидонци и многи други; овим
је обећањима Птолемеј био довољно подстакнут, те је припремио своју
флоту што је пре могао.
3) Али је у међувремену један човек из Птолемаиде, по имену Деменет,
један од оних који су кадри да људе убеде у оно што желе а који је уједно
био вођа народа, навео људе у Птолемаиди да промене мишљење, рекав-
ши им да је боље ризиковати и постати поданицима Јевреја, него допус-
тити очигледно робовање предајући се туђинском господару, а поред то-
га немати само тренутни рат на леђима, већ и очекивати много већи рат
од стране Египта; јер сигурно је да Клеопатра неће превидети војску коју
у суседству подиже Птолемеј, већ ће доћи и супротставити му се сопстве-
ном великом силом, и то стога што се она и иначе трудила да овога исте-
ра такође и са Кипра. А што се тиче Птолемеја, уколико му се наде изја-
лове он ће и даље моћи да задржи Кипар, док ће они, Птолемаиђани, би-
ти изложени највећој могућној опасности. Без обзира што је чуо за овакву
промену расположења до које је дошло код народа Птолемаиде, Птолемеј
је ипак продужио путовање и стигао до земље зване Сикамина, на чију
је обалу искрцао своју војску која је, све у свему, дакле пешадија и коња-
ници заједно, бројала тридесет хиљада људи. Са њом је одмах кренуо пут
Птолемаиде, где је убрзо стигао и пред градом подигао логор. Али будући
да народ Птолемаиде није желео нити да прими његове изасланике, нити
да чује било шта од онога што су ови имали да кажу, Птолемеј се нашао у
великој бризи.
4) Но када су, међутим, к њему дошли Зоил и представници народа Га-
зе, затраживши помоћ због тога што су им земљу опустошили Јевреји на
челу са Александром, овај последњи је из страха од Птолемеја одустао од
даље опсаде Птолемаиде; а након што је повукао војску у своју сопстве-
ну земљу, Александар је посегао за једним лукавством, јер је тајно поз-
вао Клеопатру да дође и сукоби се са Птолемејом, док се, међутим, јав-
но претварао да жели да са овиме оствари савез пријатељства и узајам-
не помоћи; осим тога, обећавши да ће Птолемеју дати четири стотине та-
ланата сребра, заузврат је затражио да овај збаци тиранина Зоила и ње-
гову земљу препусти Јеврејима. И тако се догодило да је Птолемеј са ис-
тинским задовољством пристао на овакав споразум, склопивши савез са
Александром и покоривши Зоила; али када је касније чуо да је Алексан-
дар био у дослуху и са његовом мајком, Птолемеј је погазио савез, иако га
је претходно потврдио заветом, те је напао како Александра тако и Пто-
лемаиду стога што га људи овог града нису желели да приме. Тако је, ос-
тавивши заповеднике да са делом снага воде опсаду Птолемаиде, он сме-
ста пошао са остатком војске да пустоши Јудеју; а када је Александар пре-
познао Птолемејеве намере, такође је сабрао војску од педесет хиљада љу-
ди — штавише, неки аутори говоре и о целих осамдесет хиљада212. Са том
је војском кренуо у сусрет Птолемеју, али је овај најпре напао Асоху, град
у Галилеји, те је заузео на дан сабата, повевши потом из тог града десет
хиљада људи као робље, као и велику количину другог плена.
5) Затим је покушао да освоји Сефорију, град који се налазио недале-
ко од онога кога је већ разорио, али је у том покушају изгубио много љу-
ди; па ипак, са остатком је пошао напред како би се сударио с Александ-
ром, који га је чекао крај реке Јордана, на месту званом Сафот, те је, прис-
тигавши, у његовој близини подигао логор. За Александрову војску било
је својствено да је у првом борбеном реду имала осам хиљада људи са ба-
карним штитовима, и њих је називао Хекатонтомахима. Птолемеј је та-
кође напред истурио војнике наоружане бакарним штитовима, али су ње-
гови војници у свему осталом били слабији од Александрових, те отуда
и испуњени страхом од предузимања ризичних корака; али се међу њима
налазио извесни Филостефан, заповедник логора, који их је веома охраб-
рио и наредио им да прегазе реку која се налазила између два логора, бу-
дући да Александар уопште није ни помишљао да спречава њихов прелаз,
сматрајући да ће, када се непријатељи једном нађу на његовој страни реке,
овима бити онемогућено бекство, те ће их утолико лакше моћи да зароби.
Тако се распламсала битка, на чијем су почетку обе стране биле равноп-
равне у снази и ревности, те је на обема дошло до великог покоља; али је
Александар био надмоћнији, све док Филостефан у добар час није довео
савезнике како би помогао онима који су већ почели попуштати; па ка-
ко није било таквих савезника који би помогли оном делу Јевреја који су
надвладавани, догодило се да су ови почели бежати, а они покрај њих им
нису помогли, већ се и они заједно дадоше у бекство. Птолемејеви војни-
ци, пак, поступили су управо супротно: јер почеше следити Јевреје, успут
их убијајући, све док их напослетку гоничи нису на све стране присти-
зали у бежању, секући их толико да им је гвоздено оружје отупело, а ру-
ке почеле малаксавати од покоља; извештај каже да је том приликом по-
бијено тридесет хиљада Јевреја, док Тимоген тврди да их је било и педесет
хиљада. Што се тиче осталих, део њих је заробљен, а други део је успео да
побегне у њихову властиту земљу.
6) Након ове победе Птолемеј је прегазио читаву Јудеју, а када је пала
ноћ задржао се у неким тамошњим селима, у којима је затекао жене и де-
цу, сместа наредивши војсци да их задаве и потом исеку на комаде, а за-
тим делове тела баце у казане са кључалом водом, и тако скуване њихове
удове изједу као приносне жртве. Овакво наређење је било дато како би
они који су побегли из битке могли претпоставити да су им непријатељи
људождери, те да би се на такво сазнање још више ужаснули. И једнако
Страбон и Никола Дамаскијац потврђују да су ови заиста поступали са
људима на описан начин. Птолемеј је такође силом заузео и Птолемаиду,
као што сам већ писао на другом месту.
КАКО ЈЕ АЛЕКСАНДАР, ПОСРЕДСТВОМ САВЕЗА УЗАЈАМНЕ ОДБРА-
НЕ КОЈИ ЈЕ КЛЕОПАТРА СКЛОПИЛА С ЊИМ, ПОВЕО ПОХОД ПРО-
ТИВ КЕЛЕСИРИЈЕ И САСВИМ РАЗОРИО ГРАД ГАЗУ; И КАКО ЈЕ ПО-
БИО МНОГО ДЕСЕТИНА ХИЉАДА ЈЕВРЕЈА КОЈИ СУ СЕ ПОБУНИЛИ
ПРОТИВ ЊЕГА. ТАКОЂЕ И О АНТИОХУ ГРИПИ, СЕЛЕУКУ АНТИО-
ХУ СИЗИСЕНУ, АНТИОХУ ПОБОЖНОМ, И ДРУГИМА
1) Када је Клеопатра видела да је њен син постао моћан и да је без му-

ке похарао Јудеју и себи потчинио град Газу, решила је да више не зане-
марује то што је овај чинио, сада када је био готово пред њеним капија-
ма; јер је најзад закључила да ће он сада, када је био јачи него икада ра-
није, природно пожелети да задобије власти и над Египтом; стога је ис-
тог трена пошла на њега морем и копном, прогласивши Јевреје Хелкију
и Ананију врховним војсковођама, док је она сама, пак, послала највећи
део свог богатства, као и унуке и своје властито завештање, народу Ко-
са213. Клеопатра је такође заповедила свом сину Александру да са великом
флотом отплови до Феникије; а када се та земља одметнула, она је дошла
у Птолемаиду, па будући да је житељи града нису желели да приме, она га
је опсела. Али је за то време Птолемеј изашао из Сирије и похитао у Еги-
пат, претпостављајући да ће земљу затећи лишену војске и брзо је заузети
— али су му се наде изјаловиле. У то се време догодило да је у Келесирији
преминуо Хелкија, један од Клеопатриних војсковођа; смрт га је затекла
док је гонио Птолемеја.
2) Када је Клеопатра чула за покушај њеног сина, и да поход на Египат
није успео према његовим очекивањима, она је тамо послала своју војску
и избацила га из земље; те тако, вративши се из Египта, он је зиму пробо-
равио у Гази, док је Клеопатра за то време заузела најпре утврду у Птоле-
маиди, а затим и град. Тада је к њој дошао Александар, и предао јој покло-
не и такве знаке поштовања који су били сасвим оправдани будући да од
патњи што их је претрпео од Птолемеја он свакако није имао другог при-
бежишта до код Клеопатре. Али су том приликом неки пријатељи наго-
варали египатску краљицу да заточи Александра, те да прегази и запосе-
дне његову земљу, уместо да седи мирно и гледа како мноштво храбрих
Јевреја бива поданицима једног човека. Али је савет Ананијин био супро-
тан од њиховог, јер је рекао да би то био неправедан поступак уколико би
она лишила човека који је био њен савезник оне власти која му припада,
и који је, осим тога, његов сународник: „Јер“, рекао је, „нећу те остави-
ти у недоумици нећеш ли, учинивши неправду према њему, од свих нас
Јевреја направити своје непријатеље.“ Са оваквим се ставом Ананијиним
Клеопатра сложила, и није наудила Александру, већ је с њим склопила са-
вез узајамне помоћи у Скитопољу, граду у Келесирији.
3) И тако, након што се Александар ослободио страха од Птолемеја,
одмах је повео поход против Келесирије. Заузео је Гадару после опсаде ду-
ге десет месеци, а затим и Ареат, веома снажну тврђаву која је припада-
ла становништву изнад Јордана, где је Теодор, син Зенонов, држао главну
ризницу, ону коју је сматрао најскупоценијом. Али је овај Зенон неоче-
кивано напао Јевреје, и побио њих десет хиљада, домогавши се Алексан-
дрових залиха. Па ипак, ова несрећа није помела Александра, који је тада
повео поход против приморских делова земље, Рафије и Антедона (име
које је касније краљ Ирод променио у Агрипију), освојивши их силом. А
када је видео да се Птолемеј враћа из Газе на Кипар, и да се његова мајка
већ вратила у Египат, Александар се окомио на житеље Газе стога што су
раније у помоћ били позвали Птолемеја, те је поставио опсаду око града
и опустошио околну земљу. Но како је Аполодот, заповедник војске Газе,
током ноћи напао јеврејски логор са две хиљаде страних и десет хиља-
да сопствених војника, у борби која се продужила целе ноћи надвладале
су снаге Газе, и то стога што су Јевреји поверовали да је Птолемеј тај који
их је напао; али када је свануло, и ова забуна разрешена а Јевреји сазна-
ли истину о нападачу, они су се вратили и поново напали војску Газе, по-
бивши том приликом око хиљаду њених војника. Но како су се браниоци
Газе упорно одупирали, не попуштајући ни пред сваковрсном несташи-
цом ни пред великим мноштвом својих жртава (јер су били решени да ра-
дије поднесу ма какво страдање него да буду подвргнути непријатељима),
догодило се да их је Арета, краљ Арабљана, човек тада веома славан, ох-
рабрио да продуже са истом ревношћу, обећавши да ће им доћи у помоћ;
међутим, пре но што је он стигао догодило се да је Аполодот убијен, и то
руком његовог брата Лизимаха који је позавидео на великом уважавању
што га је овај задобио од стране грађана; а овај је Лизимах повукао војску
и предао град Александру који је, након што је у њега ушао, најпре миро-
вао, а потом пустио своје војнике да насрну ха житеље Газе, оставивши им
одрешене руке да их кажњавају, те су се тако ови посвуда расули по гра-
ду и побили целокупно становништво; при том ови страдалници ни та-
да нису били кукавице, већ су се супротстављали онима који су насртали
на њихове животе, побивши и сами у одбрани велики број Јевреја; а мно-
ги од њих, када су видели да су препуштени, запалили су своје властите
куће како се непријатељ не би домогао ничега од њихових поседа; штави-
ше, неки су сопственим рукама убијали своје жене и децу, немајући дру-
гог начина да спрече њихово поробљавање. Што се тиче градских сенато-
ра, којих је било пет стотина, они су побегли у Аполонов храм (јер се овај
напад догодио затекавши их док су заседали), где их је Александар нашао
и побио; па након што је до темеља разрушио њихов град, вратио се у Је-
русалим, провевши целу годину у тој опсади.
4) Негде у то време је преминуо Антиох, звани Грипа. Убијен је као
жртва Хераклеонове завере, у доби од педесет четири године, од којих је
владао двадесет девет214. Краљевство је наследио његов син Селеук, који
је одмах заратио против Антиоха, очевог брата, који је називан Антио-
хом Сизисеном, те га је поразио и заробио, а потом погубио. Али је неду-
го потом Антиох Пиус, син Сизисенов, дошао у Арад и самог себе круни-
сао, те је повео рат против Селеука из којег је изашао као победник, ис-
теравши противника из Сирије. Али и пошто је побегао из Сирије, овај
је поново дошао до Мопсуеста [место у којем је живео] и убрао новац од
народа; али су људи Мопсуеста били крајње озлојеђени оним што је учи-
нио, те су његову палату спалили, а њега самог убили заједно са његовим
пријатељима. А за време док је Сизисенов сина Антиох био краљ Сирије,
против њега је повео рат Селеуков брат, такође по имену Антиох215, али је
и он био побеђен, те је пострадао заједно са целокупнном војском. После
њега, круну је понео његов брат Филип, који је владао једним делом Си-
рије; али је Птолемеј Латир послао по свог четвртог брата Деметрија, зва-
ног Осер, из града Книда, и прогласио га краљем Дамаска. Оба ова брата
жестоко су се супротставила Антиоху, али су убрзо умрла; јер када је овај
дошао као савезник до Лаодикеје, краљице Галада216, за време док је она
водила рат против Парћана, он се храбро борио и погинуо, док су Деме-
трије и Филип управљали Сиријом, као што смо већ приповедали на дру-
гом месту.
5) Што се тиче Александра, против њега се побунио властити народ,
јер се догодило да се приликом једног празника, када се он попео на ол-
тар како би принео жртву, народ подигао против њега и почео га гађати
лимуновима [које су људи тада имали у рукама будући да је] закон Јевреја
захтевао да током празника табернакула свако уз себе има палмину и ли-
мунову грану, што су ствари које смо износили на другом месту. Они су
га такође и ружили говорећи да је потекао од мајке ропкиње, те да је због
тога недостојан свог достојанства и приношења жртви. На ово је он по-
беснео, и побио око шест хиљада људи. Такође је подигао унутрашњи др-
вени зид око олтара и Храма, те је озаконио да у тако направљен ограђе-
ни део буде допуштен улазак само свештеницима; на тај је начин онемо-
гућио народу да ступа и унутра борави. Поред овога, окупљао је крај се-
бе странце из Писидије и Киликије; а што се тиче Сиријаца, са њима је
био у рату, те их није упошљавао. У рату је савладао Арабљане, оне који
су потицали из Моава и Галада, и натерао их да доносе данак. Поврх свега
је разорио Амату, док се Теодор217 напокон није усудио да ступи у битку
против њега; али након што је ушао у рат против Оведа, краља Арабије,
и упао у замку у крају где је кретање било мучно и отежано, те је у месту
званом Гадурн, које беше једно село у Галаду, био потиснут у дубоку доли-
ну, једва је успео да бекством спасе живот. Одатле је побегао у Јерусалим,
где га је, поред осталих злосрећних удеса, народ поново извређао, због
чега је он и против њих заратио и у борбама које су трајале шест година
побио не мање од педесет хиљада својих сународника. И што је више он
желео да народ одустане од злобног опхођења према њему, они су га тим
више мрзели због онога што се већ догодило; а када их је упитао шта је то
што би он морао да уради, они су сви узвикнули да би морао да се убије.
Народ је такође послао и поруку Деметрију Осеру, затраживши да са њим
склопе савез узајамне сарадње против Александра.
КАКО ЈЕ ДЕМЕТРИЈЕ ОСЕР САВЛАДАО АЛЕКСАНДРА ПА ИПАК СЕ
МАЛО КАСНИЈЕ УПЛАШИО И ПОВУКАО ИЗ ЗЕМЉЕ; ТАКОЂЕ И КА-
КО ЈЕ АЛЕКСАНДАР ПОБИО МНОШТВО ЈЕВРЕЈА И ТАКО СЕ ОСЛО-
БОДИО НЕВОЉА. ЈОШ И О СМРТИ ДЕМЕТРИЈЕВОЈ
1) Тако је Деметрије дошао са војском којој је придружио и оне који су

га позвали, те је подигао логор у близини града Шехема; на то је Алексан-
дар, са својих шест хиљада две стотине плаћеника, и око двадесет хиља-
да Јевреја који су припадали његовој странци, пошао против Деметрија,
који је уз себе имао три хиљаде коњаника и четрдесет хиљада пешака. И
чак и пре но што је дошло до битке обе су се стране жестоко трудиле —
Деметрије покушавајући да одстрани Александрове плаћенике, зато што
су они били Грци, а Александар је настојао да уклони Јевреје који су били
уз Деметрија. Па након што ниједан није успео да наговори циљане ску-
пине да одустану, дошло је до битке у којој је Деметрије победио, и у којој
су сви Александрови плаћеници побијени, али тек након што су дали до-
каза своје оданости и храбрости, због чега је такође побијен и велики број
Деметријевих војника.
2) Након што је Александар побегао у планине, до њега су неочекива-
но стигли оних шест хиљада Деметријевих Јевреја, сажаљевајући Алек-
сандра због промене његове судбине; ово је био довољан разлог да се Де-
метрије поколеба и повуче из земље. После овога се јеврејски народ борио
против Александра у неколико битака и био поражен, а велики број њих
је био побијен; због тога је дошло до повлачења и затварања најугледнијих
Јевреја у град Вет–Ом, где их је Александар опсео. А након што је успео да
заузме град и зароби непријатеље, он их је довео у Јерусалим и над њима
извео један од најварварскијих злочина познатих у историји; јер је за вре-
ме док се гостио са својим милосницама, наочиглед целог града, запове-
дио да осам стотина заробљеника буде разапето на крст; а док су они још
били живи, наложио је да се пред њиховим очима прережу грла њиховим
женама и деци. Ово је била освета за увреде које су му они нанели, што је
ипак одмазда једне нељудске природе, чак и ако претпоставимо колико је
много био измучен непрестаним ратовањем с њима, у којем је стално ста-
вљао на коцку једнако свој живот и посед краљевства. Они се, пак, у исто
време нису само задовољавали сопственом борбом против њега, већ су и
са стране доводили туђинце, приморавши га напослетку да врати краљу
Арабије земљу Моава и Галада коју је већ био покорио, као и сва места у
њима, како се и она не би придружила рату против њега, додавши тако и
то понижење оним небројеним другим пакостима које су имале за циљ да
га увреде и наруже. Па ипак, ово његово варварство чини се да је било без
стварне нужде, а због њега је међу Јеврејима добио надимак Трачанин218.
Тај злочин био је разлог да су они који су се борили против њега, њих око
осам хиљада на броју, по ноћи побегли и потом продужили са избеглич-
ким животом за све време Александровог живота. А он се тиме напокон
ослободио даљих узнемиравања с њихове стране, до краја живота вла-
дајући са крајњим спокојством и благошћу.
3) Након што је Деметрије напустио Јудеју отишао је у град Вер, где је
са војском од десет хиљада пешака и хиљаду коњаника опсео свог брата
Филипа. На ово је Стратон, тиранин Вера и савезник Филипов, у помоћ
позвао Сисона, вођу арабљанских племена, и Митридата Синакса, владара
Парћана, који су дошли са великим снагама и опколили Деметријев логор
у који су га сатерали стрелама, те су га тако доведеног у шкрипац примора-
ли на предају. На овај су начин удружене снаге Деметријевих непријатеља
преотеле од овога велики плен, а такође и заробиле самог Деметрија а све
што су запленили и засужњили послали су краљу Митридату, осим оних
међу заробљеницима који су били житељи Антиохије [а које је претход-
но заробио Деметрије], које су предали Антиоху без икакве накнаде. Мит-
ридат је, међутим, заробљеног Деметрија држао у великом уважавању, све
док овај није преминуо услед неке болести. А што се тиче Филипа, он је од-
мах по свршетку борбе против Деметрија дошао до Антиохије и освојио је,
након чега је сам владао целом Сиријом.
КАКО СУ АНТИОХ, ЗВАНИ ДИОНИСИЈЕ, И НАКОН ЊЕГА АРЕТА
ВОДИЛИ ПОХОД ПРОТИВ ЈУДЕЈЕ; А ТАКОЂЕ И КАКО ЈЕ АЛЕКСАН-
ДАР ЗАУЗЕО МНОГЕ ГРАДОВЕ И ЗАТИМ СЕ ВРАТИО У ЈЕРУСАЛИМ,
ДА БИ НАКОН ТРОГОДИШЊЕ БОЛЕСТИ УМРО; ЈОШ И О ТОМЕ КА-
КАВ ЈЕ САВЕТ ДАО АЛЕКСАНДРИ
1) Након ових догађаја је и Антиох, кога су називали Дионисијем и

који је био Филипов брат, са своје стране посегнуо за влашћу, те је успео
да завлада најпре Дамаском и његовом околином. Но како је вест о томе
да је повео рат против Арабљана стигла до Филипа, овај је дошао до Да-
маска, где су му се Милесије, заповедник тврђаве, као и сами Дамаскијци,
предали и препустили му власт над градом. Па ипак се Филип према Ми-
лесију није показао нимало захвалним, не узвративши му достојно за из-
ручење града, напросто зато што је држао да је до овог препуштања до-
шло пре због страха него наклоности Милесијеве. Но ову је незахвалност
морао платити: јер је Милесије у њега посумњао и натерао Филипа да на-
пусти Дамаск, али је био ухваћен на Хиподрому, где га је Милесије потом
и заточио; град је, пак, Милесија сада сачувао за Антиоха Осера, који је у
међувремену чуо за Филипов поступак те се вратио из Арабије. По повра-
тку је изненада повео поход против Јудеје са осам хиљада пешака и осам
стотина коњаника, тако да је Александар, уплашивши се његовог долас-
ка, прокопао дубок јарак, који је започињао код Хаварсаве, која се данас
назива Антипатрија, па све до мора код Јопе. Такође је подигао и зид, и у
оквиру њега дрвене куле, као и међушанчеве, све у дужини од сто педесет
фурлонга, и на тој је линији очекивао Антиохов долазак; али је Антиох
успео да се пробије, запаливши ову утврђену препреку, и кроз тај пролаз
наставио до Арабије. Арабијски краљ Арета се најпре повукао, али се кас-
није изненада појавио на челу десет хиљада коњаника. Антиох пред ови-
ма није устукнуо, већ се очајнички борио, али је управо у часу када је од-
носио победу, успевши при том да доведе појачања оном делу своје војске
који је био на најтежим мукама, био убијен. А чим је Антиох тако поги-
нуо, његова се војска расула и побегла у село Кану, где је њен највећи део
пострадао од глади.
2) После њега је над Келесиријом владао Арета219, и то на позив оних
који су држали заробљеног Деметрија, будући да су ови гајили мржњу
према Птолемеју Менесу. И Арета је такође одатле предводио поход про-
тив Јудеје, те је у бици близу места Адиде поразио Александра; па ипак се
потом, након постигнутог договора с пораженим, повукао из Јудеје.
3) Александар је, пак, обновио наступање против града Диоса, и на-
покон га освојио; а затим је продужио поход и против Есе, где се нала-
зио највећи део Зеноновог блага, услед чега је овај и окружио то место
троструким зидом; Александар је успео да заузме и ову утврду, те је ода-
тле поход наставио према Голану и Селеукији. Његов се поход, међутим,
није зауставио ни на заузимању ових градова, јер је поред њих запосео и
долину која је називана Долином Антиоховом, а такође и тврђаву Гамалу.
Поред овога је и за многе преступе оптужио Деметрија, намесника ових
места, те га је збацио, и тек онда се напокон, после три године проведене
у освајачком ратовању, вратио својој земљи, где су га Јевреји радосно до-
чекали, славећи ове коначно постигнуте успехе.
4) Све у свему, Јевреји су у том тренутку поседовали следеће градо-
ве који су положајем припадали Сиријцима, Идумејцима и Феничанима:
на приморској страни држали су Стратонову Кулу, Аполонију, Јопу, Ја-
мис, Асдад, Газу, Антедон, Рафију и Риноколуру; у средишту земље, близу
Идумеје, држали су Адорн и Марису; у околини Самарије њихови су би-
ли планина Кармел и Таворска гора, Скитопољ и Гадара; у земљи Голони-
тис држали су Селеукију и Гавалу; у земљи Моав поседовали су Хесвон и
Медаву, Лемву, Орон, Гелитон, Зорн, Киликијску долину и Полон. Ове по-
следње су потпуно уништили, стога што њихово становништво није же-
лело да замени своје религиозне обреде онима својственим Јеврејима220.
Осим ових, Јевреји су поседовали и друге главне сиријске градове који су,
међутим, тада били разорени.
5) Након ових освајања краљ Александар, иако је од тешког пијанства
допао болести која се испољавала као грозница која га је током три годи-
не потресала у сталним четвородневним циклусима, ипак није одустао од
војних подухвата, све док се посве није истрошио у предузетим напори-
ма, те је преминуо унутар граница Рагаве, тврђаве коју је нападао с дру-
ге стране Јордана. Али када је његова краљица схватила да он умире, те да
више никакве наде нема да ће преживети, дошла је к њему уплакана и на-
ричући, оплакујући себе и своје синове због жалосних услова у којима ће
бити остављени; затим му је рекла: „Коме то остављаш мене и децу, овако
лишене сваке друге потпоре, и то знајући какву злонамерност твој народ
према теби гаји?“ Али је он жени дао следећи савет: да све што јој је по-
требно јесте да следи оно што он наложи, како би осигурала краљевство
својој деци; дакле, требало је да сакрије његову смрт од војника све док
они не буде заузели то место које су управо нападали; након тога треба-
ло је да због постигнуте победе тријумфално уђе у Јерусалим и део своје
власти стави у руке фарисеја, јер ће је они похвалити за ту част коју им
је указала, и помириће је с јеврејским народом захваљујући великом ути-
цају што га имају међу Јеврејима, због чега су једнако кадри да угрозе оне
које мрзе, али и донесу користи онима према којима су пријатељски на-
стројени; јер се њима понајвише верује када износе какву оптужбу про-
тив других људи, макар то чинили и само из зависти према овима. Алек-
сандар још рече жени да је управо због њих он на себе навукао незадо-
вољство народа, који га је истински замрзео. „Али зато ти“, поучи је, „ка-
да будеш дошла у Јерусалим, пошаљи по њихове вође, и покажи им моје
тело, па им са изгледом велике оданости препусти да њиме располажу ка-
ко им драго, било да га обешчасте ускраћујући му погреб, јер су озбиљ-
но трпели штете од мене, или да чак у свом бесу посегну за каквим осквр-
нућем тог тела. Такође им обећај да без њих нећеш ништа предузимати
поводом послова краљевства. Уколико то буде све што ћеш им рећи, ја ћу
од њих добити величанственији погреб но што би ми га ти могла прире-
дити; а када једном буде у њиховој моћи да нагрде моје мртво тело, они га
уопште неће позледити, и ти ћеш безбедно владати.“221 И тако, након што
је својој жени дао овакав савет, Александар премину, након што је владао
двадесет седам година а живео педесет мање једну.
КАКО ЈЕ АЛЕКСАНДРА, ЗАДОБИВШИ НАКЛОНОСТ ФАРИСЕЈА, ЗА-
ДРЖАЛА КРАЉЕВСТВО ДЕВЕТ ГОДИНА, И ПОТОМ, ИЗВРШИВШИ
МНОГЕ ВЕЛИЧАНСТВЕНЕ ПОДУХВАТЕ, УМРЛА
1) Тако је Александра, након што је заузела тврђаву, поступила она-

ко како ју је муж саветовао, обративши се фарисејима и све ствари пре-
пустивши њиховој вољи, једнако поводом мртвог тела, као и послова
краљевства, умиривши тиме њихов бес против Александра, и учинивши
да се према њој опходе пријатељски и с наклоношћу. А фарисеји су по-
том пошли међу људе, говорећи им и подсећајући на подухвате Алексан-
дрове, закључујући да су изгубили једног правичног краља; па након пох-
вале коју му је мноштво напокон одало, фарисеји уредише јавно распо-
ложење тако да се поче осећати жалост за краљем, те је овоме најпосле
приређен погреб тако раскошан да га ниједан краљ пре њега није имао
сличног. Александар је иза себе оставио два сина, Хиркана и Аристобула,
али је краљевство поверио Александри. Што се тиче ове двојице синова,
Хиркан је заиста био неспособан да управља државним пословима, ра-
дије уживајући у мирном и повученом животу; али је млађи, Аристобул,
био предузимљив и смео човек; а што се тиче њихове мајке Александре,
била је омиљена у народу, стога што се чинила незадовољном свим оним
почињеним гресима за које је њен муж био одговоран.
2) Тако је она Хиркана поставила за првосвештеника, зато што је био
старији, али много више стога што није желео да се меша у државне посло-
ве, те је допустила фарисејима да управљају свим стварима, а она сама је на-
редила народу да овима буде послушан. Такође је обновила све оне обичаје
које су према баштини њихових предака увели фарисеји, а које је њен таст,
Хиркан, био поништио. Тако је она додуше носила титулу престолонаслед-
ног намесника, али су фарисеји били ти који су владали; јер они беху ти
који су обновили оно што је било прогнано, и вратили на слободу кажње-
нике, и, једном речју, ни у чему се нису разликовали од истинских госпо-
дара. Ипак, и краљица се старала о пословима краљевства, унајмивши ве-
лики број плаћеничких војника, и повећавши властиту војску до таквог
ступња да је постала страх и трепет суседним тиранима, те је од њих узи-
мала таоце; а њеном је земљом у потпуности владао мир, осим комешања
која су стварали фарисеји: јер су они притискали краљицу, убеђујући је да
побије оне који су наговорили Александра да некада варварски разапне
и побије оних осам стотина људи, након чега су сами пресекли грло јед-
ном од њих, по имену Диоген. За овим је следило и смакнуће других љу-
ди, једног за другим, све док најугледнији људи нису дошли у палату, а са
њима и Аристобул, јер се и он градио незадовољним оним што се догађа-
ло, те се чинило очигледним да, уколико би располагао правом приликом,
мајци више не би дозволио да настави путем који су наметали фарисеји.
Ови људи подсетише краљицу свих оних великих опасности кроз које су
прошли, као и великих дела које су извели, када су доказивали постојаност
своје оданости своме господару, толико да су од њега примали највеће зна-
ке милости; у име тога су замолили краљицу да не разори сасвим њихове
наде, те да сада, када су измакли опасностима које су им претиле од њихо-
вих отворених непријатеља, бивају клани у властитим домовима од стра-
не тајних непријатеља, као да су бесловесне животиње, ниоткуда немајући
заштите ни помоћи. Такође рекоше да ће, уколико се њихови противници
задовоље онима који су већ убијени, они све што је учињено примити стр-
пљиво, због њихове природне љубави према управитељима; али уколико
морају и убудуће очекивати исто, они је преклињу за отпуштање из служ-
бе; јер се они не могу домислити ни покушати никакав начини избављења
без ње, те ће радије својевољно умрети пред капијама палате, у случају да
им она не опрости. А било би велика срамота, једнако за њих и за краљи-
цу, да уколико их она буде одбила, они морају склониште потражити под
бичем непријатеља њеног мужа; јер је, наиме, онај Арета, арабијски краљ,
давао сваку награду да би придобио такве људе за своје савезнике чија су и
сама имена, и пре но што би им се чуо глас, могла изгледати застрашујуће.
Па уколико се ни на овај њихов захтев не буде одговорило, и уколико се
краљица испред њих определи за фарисеје, они још увек траже бар то да
их она све смести у њене тврђаве; јер уколико неки смртоносни демон но-
си непрестану опакост према Александровој кући, они желе да се ослоне
на себе саме, и тамо пронађу своје тајно уточиште.
3) И тако, када ови људи изговорише такве речи, призивајући Алек-
сандров дух на саосећање према онима већ усмрћенима и онима који су у
опасности од убиства, сви присутни бризнуше у плач. А посебно је Ари-
стобул јасно показао каква су му осећања, изневши многа пребацивања
својој мајци, говорећи: „Заиста изгледа да је случај такав као да су они са-
ми виновници сопствених несрећа, јер су противно разуму допустили да
жена луда од властохлепља над њима влада, иако постоје синови у цве-
ту живота кадри да то чине уместо ње.“ И тако је Александра, двоумећи
се шта би учинила да то буде довољно прикладно и пристојно, поверила
све тврђаве овим људима, осим Хирканије, Александријума и Махера, где
су се налазиле њене главне ризнице. Мало касније она је послала Аристо-
була са војском на Дамаск и против Птолемеја званог Менес, који је био
рђав сусед том граду; али Аристобул тамо није постигао ништа значајно,
те се вратио кући.
4) Негде у то време стигле су вести о томе да је Тигран, краљ Јерменије,
извео упад у Сирију са пет стотина хиљада војника222, те да брзо насту-
пајући надире и у Јудеју. Ове су вести, као што се може и претпоставити,
ужаснуле како краљицу тако и народ. Због тога су Тиграну послани раз-
новрсни и веома вредни поклони, као и изасланици, и то управо у време
док је он опседао Птолемаиду; у то је време Сиријом управљала краљица
Селена, такође звана и Клеопатра, која је наговарала становништво да од-
баци Тиграна. Због тога су се јеврејски изасланици морали заузимати код
Тиграна, молећи га да се не одлучује ни на какво строго иступање против
њихове краљице и народа. Он их је, пак, похвалио за поштовање које му
указују са тако велике удаљености, те их остави у доброј нади у погледу
његове наклоности. Али чим је Птолемаида заузета, до Тиграна стигоше
вести да Лукул, који је гонио Митридата, овога није могао пронаћи јер је
одбегао у Иберију, те је зато опустошио Јерменију и опсео њене градове.
Сазнавши ово, Тигран се вратио кући.
5) Након овога, у часу када се краљица опасно разболела, Аристобул
је решио да покуша да се домогне власти; тако се он кришом по ноћи ис-
крао, са само једним слугом, и пошао до тврђава у којима су били насеље-
ни они пријатељи још из дана његовог оца; па колико год да је био неза-
довољан владањем своје мајке, не мање се бојао могућности да ће након
њене смрти читава њихова породица доспети под власт фарисеја; наиме,
добро је разазнавао неспособност свог брата, који је требало да наследи
управу; и у том је страху он поступао тајно, а једина која је знала за ње-
гове намере била је његова жена, коју је са децом оставио у Јерусалиму.
Најпре је отишао у Агаву, где се налазио један од горепоменутих углед-
них људи, по имену Галеста. Када је свануло, краљица је приметила да је
Аристобул побегао, па иако је неко време мислила да његов одлазак нема
за циљ никакав преврат, ускоро до ње почеше пристизати гласници који
су дојављивали да је он својим снагама осигурао сва утврђена места, бу-
дући да су му након првообраћеног и сви други пријатељи одмах стави-
ли на располагање. Због свега овога се народ и краљица сасвим пометоше,
постајући свесни да неће проћи дуго а Аристобул ће бити кадар да чврсто
за себе преузме власт. Оно чега су се надасве плашили било је то што ће
он почети са кажњавањем људи због махнитог терора којем је била с њи-
хове стране подвргнута његова породица. Тако се они решише да у прит-
вор ставе Аристобулову жену и децу, и чувају их у тврђави која се нала-
зила изнад Храма223. Tада се већ к Аристобулу са свих страна слио вели-
ки број људи, толико да је око себе већ имао праву краљевску пратњу; јер
је за нешто више од петнаест дана он стекао двадесет два утврђена мес-
та, што му је пружило прилику да подигне војску из Либана и Трахони-
тије, као и оне околних владара: јер се људи лако поводе за претежнијим
мноштвом, и радо му се потчињавају. И наравно, поред овога, нудећи му
своју помоћ онда када је он није могао очекивати, они су, баш као и он
сâм, могли стећи корист у часу када буде постао краљем, јер се пред њим
заиста указивала велика прилика да задобије краљевство. Па ипак су ста-
рији међу Јеврејима, баш као и Хиркан, пошли до краљице, затраживши
да им дâ своје мишљење о текућем стању ствари, јер је Аристобул придо-
био моћне људе готово из целог краљевства, запосевши при том толико
снажних упоришта, те је било бесмислено да они сами себе саветују, јер
докле год је она жива њу морају питати ма колико да је болесна, будући
да неће проћи много а над њима ће се надвити велика опасност. Али их
краљица умоли да чине оно што сматрају да је исправно; да још увек вла-
дају над многим околностима које иду њима у прилог, а то су пре свега
људи доброг срца, и војска, као и новац из неколико ризница, те да се по-
брину сами за себе, јер се она сада, када је снага већ напустила њено тело,
слабо може бавити пословима у земљи.
6) И заиста, убрзо након што им је то изговорила, Александра је пре-
минула, након што је владала девет година, и живела седамдесет три. Би-
ла је то жена која није показивала ништа од слабости својега пола, јер је
била у највећој мери виспрена у својој жудњи за влашћу. Својом је одлуч-
ношћу показивала да је њен ум кадар за хитро деловање, али и да поне-
кад сами људи показују колико мало разумевања имају, судећи по честим
грешкама које праве у питањима управљања; јер је, наиме, она увек радије
бирала садашњу корист од будуће, и ценила моћ заповедне власти изнад
свега осталог, ради чега није имала обзира према ономе што је било по се-
би добро или исправно. Тиме је она довела прилике у својој породици до
тако несрећног стања, да је најпосле постала узроком тога да јој је одузе-
та власт, и то не задуго по њеној смрти, а што је управо она сâма изазвала
мноштвом погрешних поступака, а све због жудње за оним што не при-
личи жени, као и због неотпорности према онима који су били злонамер-
ни према њеној породици и таквог вођења извршне власти у којој је била
лишена исправне подршке значајних људи. И заиста, њено управљање за
живота било је такво да се по њеној смрти краљевска палата намах испу-
нила несрећама и патњама. Па ипак, иако је тако рђав био њен начин уп-
рављања, она је успела да очува народ у миру. Ово је, дакле, закључак о
животу и делима Александриним.
КЊИГА ЧЕТРНАЕСТА
ОД СМРТИ КРАЉИЦЕ АЛЕКСАНДРЕ ДО СМРТИ
АНТИГОНОВЕ
РАТ ЗА КРАЉЕВСТВО ИЗМЕЂУ АРИСТОБУЛА И ХИРКАНА, И КА-
КО СУ ЊИХ ДВОЈИЦА ПОСТИГЛИ СПОРАЗУМ ДА АРИСТОБУЛ
ПОСТАНЕ КРАЉ А ДА ХИРКАН ВОДИ ПОВУЧЕН ЖИВОТ; ТАКОЂЕ
И О ТОМЕ КАКО ЈЕ МАЛО КАСНИЈЕ АНТИПАТАР УБЕДИО ХИРКА-
НА ДА ПРЕБЕГНЕ АРЕТУ
1) У претходној смо књизи приповедали о збивањима у животу краљи-

це Александре, као и о приликама у часу њене смрти, а сада ћемо говори-
ти о оном што је потом уследило, изјављујући, пре него што наставимо,
да нам ни до чега није толико стало као до тога да не испуштамо чињени-
це, било због незнања или немарности; но ми се овде бавимо историјом
и објашњењем таквих ствари које су при том највећим делом непознате
због њихове удаљености од нашег времена; а наша је намера да припове-
дање изведемо прикладном лепотом стила, све дотле док је то изводљиво
примереним речима изложеним у складном поретку, као и са таквим ук-
рашавањем говора које може допринети уживању наших читалаца, како
би могли да познавање онога о чему пишемо приме истовремено са извес-
ном угодношћу и ужитком. Али главни задатак онога чему писци морају
тежити свакако јесу прецизан говор и казивање истине, те да тако служе
задовољењу читалаца који би у супротном били принуђени да остану не-
упознати са погодбама на рачун истине, будући да су обавезни да верују
ономе о чему их аутори обавештавају.
2) Хиркан је започео са обављањем звања првосвештеника треће го-
дине сто седамдесет седме олимпијаде, када су Квинт Хортензије и Квинт
Метел, звани Метел Крићанин, били конзули у Риму; у то је време Ари-
стобул ушао у рат против Хиркана, па када је дошло до битке између њих
двојице крај Јерихона, многи Хирканови војници су пребегли његовом
брату, због чега се Хиркан повукао у ону исту тврђаву у којој је његова (и
Аристобулова) мајка заточила Аристобулову жену и децу, те је напао и са-
владао оне његове противнике који су раније ту одбегли и нашли прибе-
жиште унутар зидова Храма. И тако, када је Хиркан послао поруку свом
брату са понудом утаначења договора између њих двојице, он је одустао
од непријатељства под условом да Аристобул постане краљ, а да Хиркан
може живети без мешања у државне послове, и мирно уживати у поседу
који је стекао. Након што су се њих двојица у Храму договорили око овак-
вих услова, и потврдили споразум давањем завета и пружањем деснице,
као и загрљајем на очиглед целог народа, они су се разишли: Аристобул је
пошао у палату, а Хиркан, као личност спремна да одустане од јавног жи-
вота, у претходну Аристобулову кућу.
3) У то је време, међутим, живео један Хирканов пријатељ, родом Иду-
мејац, по имену Антипатар, који је био веома богат, а по природи преду-
зимљив и бунтован човек; он је гајио неслагање и непријатељство према
Аристобулу, и обрнуто, насупрот осећањима према овоме, био је добро-
намеран и привржен Хиркану. Истина је да је Никола Дамаскијац рекао
како је Антипатар припадао лози најугледнијих Јевреја који су из Вави-
лона дошли у Јудеју: али је ова његова тврдња учињена како би се задо-
вољио Ирод, који је био Антипатров син, и који је, захваљујући преокре-
ту судбине, касније постао краљ Јевреја, чију ћемо историју на приклад-
ном месту касније изложити. Овај Антипатар је испрва називан Антипа,
што је такође било име његовог оца, о коме се, опет, прича следеће: да су
га краљ Александар и његова жена произвели у војног заповедника целе
Идумеје, а да је он склопио пријатељски савез са оним Арабљанима, Га-
заћанима и Аскалоцима који су припадали његовој странци, а које је, по-
моћу многих и великих поклона, учинио својим постојаним пријатељима.
Овај млађи Антипатар је, пак, био подозрив према Аристобуловој моћи, и
плашио се да му овај може донети какву несрећу због мржње коју је пре-
ма њему осећао; стога је хушкао најмоћније међу Јеврејима, говорећи по-
тајно против Аристобула, рекавши да је неправично превиђати владање
Аристобулово, који је незаконито задобио власт збацивши свог брата са
тог положаја, иако је овај био старији и отуда морао задржати оно што му
припада по праву рођења. Исте је говоре непрестано понављао и Хирка-
ну, рекавши му поред тога и да ће његов живот бити у опасности не буде
ли се сам заштитио и први уклонио Аристобула; јер — говорио је Антипа-
тар — Аристобулови пријатељи не пропуштају прилику да овога посаве-
тују да убије старијег брата, јер ће само тада, и нипошто пре, напокон би-
ти сигуран у своју краљевску власт. Хиркан, међутим, није поклањао по-
верење овим речима, будући да је по природи био благе нарави и такав да
није лако допуштао клевете против другог човека. Управо га је оваква ћуд
и спречавала да се меша у државне послове, а његова жудња за духовно-
шћу давала је повода да се посматрачима чини настран и немужеван, док
је, томе насупрот, Аристобул имао сасвим различиту нарав, будући енер-
гичан и предузумљив човек, са великом и племенитом душом.
4) Будући да је Антипатар видео да Хиркан не обраћа пажњу на њего-
ве речи, он није престајао да, дан за даном, осуђује краљевске преступе
Аристобулове и да овога клевеће пред Хирканом, убеђујући га да је Ари-
стобул поуздано наумио да га убије; и тако, непрестано га салећући, на-
покон је убедио Хиркана да побегне Арету, краљу Арабије, обећавши да
ће му, уколико се буде повиновао његовом савету, и он, Антипатар, по-
моћи и поћи с њиме. Па када је Хиркан ово чуо, сложио се, изјавивши да
је одиста за његово добро да одбегне к Арету, а треба подсетити да је Ара-
бија земља која се граничи с Јудејом. Било како било, Хиркан је најпре
послао Антипатра краљу Арабије, како би од овога примио уверавања
да ће, када он буде дошао с молбом за помоћ, бити дочекан пријатељски,
те да га Арет неће изручити непријатељима. Па када је Антипатар добио
тражена уверавања, вратио се у Јерусалим. Недуго потом повео је Хирка-
на и ноћу се искрао из града, те су пошли на дуго путовање, на чијем је из-
маку Антипатар довео свог пријатеља у град назван Петра, где се налази-
ла Аретова палата. Будући да је Антипатар био веома присан пријатељ с
КЊИГА ЧЕТРНАЕСТА 583
краљем, наговорао га је да подржи Хирканов повратак у Јудеју као краља,
и ово је убеђивање неуморно понављао сваког дана. Такође је Арету пред-
ложио да у име такве одлуке Хиркану удели и поклоне. Напослетку је ус-
пео у свом наваљивању, и убедио је Арета да му учини по вољи. Штави-
ше, Хиркан је са своје стране обећао да ће, када се буде вратио и преузео
краљевство, обновити ту земљу [Aрабију] и оних дванаест градова што
их је његов отац отео Арабљанима, а који беху следећи: Медава, Навалон,
Ливија, Тараваса, Агала, Атон, Зоар, Орон, Мариса, Руда, Луса и Орува.
КАКО СУ АРЕТ И ХИРКАН ПОВЕЛИ ПОХОД ПРОТИВ АРИСТОБУЛА
И ОПСЕЛИ ГРАД; КАКО ЈЕ ЗАТИМ СКАУР, РИМСКИ ЗАПОВЕДНИК,
УКИНУО ОПСАДУ. ТАКОЂЕ И О СМРТИ ОНИЈИНОЈ
1) Након што је дао оваква обећања Арету, Хиркан је повео поход про-
тив Аристобула са војском од педесет хиљада коњаника и пешака, и пора-
зио га у бици. А када су после те победе многи Аристобулови људи преш-
ли на страну Хиркана, онај први је остао усамљен и побегао у Јерусалим;
на то је краљ Арабије повео сву своју војску и насрнуо на Храм у којем је
опсео Аристобула, при чему је народ и даље подржавао Хиркана и пома-
гао Арету у опсади, док напослетку уз Аристобула није остао више ни-
ко осим свештеника. Тако је Арет ујединио арабљанске и јеврејске сна-
ге и свом силином прионуо на опсаду. Како се ово догађало у време када
је слављен празник бесквасног хлеба, којег ми називамо Пасха, најуглед-
нији међу Јеврејима напустили су земљу и побегли у Египат. Постојао је,
међутим, један човек по имену Онија, правичан и од Бога вољен, који је
поводом једне суше молио Бога да оконча дуготрајну врелину, а чије је
молитве Бог чуо те је народу послао кишу. Овај се човек, дакле, скривао,
будући да је видео да ће побуна потрајати. Ипак, открили су га и довели у
јеврејски логор, и затражили да као што је једном молитвом окончао су-
шу, на сличан начин прокуне Аристобула и људе његове странке. А када
га је и после његовог одбијања мноштво и даље присиљавало да говори,
он се усправио усред њих, и рекао: „О Боже, краљу свеколиког света! Бу-
дући да су ови који уз мене стоје Твој народ, а да су они који су опсађе-
ни такође Твоји свештеници, ја Те преклињем да нити услишиш молит-
ве оних који су против ових овде, нити да испуниш оно што те ови овде
против оних тамо моле.“ И чим је ово изговорио, зли људи међу Јеврејима
који стајаху око њега почеше га каменовати, те га тако и убише.
2) Али их је Бог одмах казнио за њихово варварство, и осветио им се
за убиство Онијино на следећи начин. Као што смо рекли, за време опса-
де Аристобула и свештеника дошао је празник Пасхе, током којег је оби-
чај да се нуди велики број жртава Богу; али је онима који су били с Ари-
стобулом недостајало жртава, те су тражили да их њихови сународници
обезбеде, уверавајући их да ће им дати онолико новаца колико буду од
њих затражили; а када су ови захтевали по хиљаду драхми за свако гр-
ло стоке, Аристобул и свештеници су радо исплатили ту суму, те су поба-
цали новац преко зида и тако га изручили тражиоцима. Али када су ови
новац примили, нису испунили свој део договора и нису предали стоку,
већ су стигли до врхунца изопачености и погазили су јемства која су да-
ли, те су тако згрешили на крајње безбожан начин, оставивши оне у Хра-
му без тражених жртава. А када су свештеници схватили да су преварени
и да је друга страна прекршила споразум, помолили су се Богу да их осве-
ти. А Он заиста није оклевао с кажњавањем, већ је послао јаку и силовиту
олујну кишу, која је уништила плодове васцеле земље, све док се модијус
брашна није продавао за једанаест драхми.
3) У међувремену је Помпеј послао свог заповедника Скаура у Сирију,
док је он сâм боравио у Јерменији водећи рат против Тиграна; али када је
Скаур стигао у Дамаск и видео да су Лолин и Метел поново заузели град,
он је журно пошао у Јудеју. Па чим је тамо стигао, до њега дођоше изасла-
ници, једнако од Аристобула и од Хиркана, и једновремено затражише да
им помогне. Па како су обе стране такође и обећале да ће му дати новац —
Аристобул четири стотине таланата, а Хиркан ништа мање — он је при-
хватио Аристобулово обећање, јер је овај био богат и великодушан, и није
желео ништа преко оног што је примерено; док је онај други био сирома-
шан и устрајан, те је давао невероватна обећања надајући се већим корис-
тима; јер није била иста ствар заузети град који је био ненадмашно сна-
жан и моћан, и истерати из земље скупину избеглица са великим бројем
Мабатејаца, који нису били одвише ратнички народ. Тако је он због горе
наведених разлога направио договор са Аристобулом и узео од овога но-
вац, након чега је раскинуо Хирканову и Аретову опсаду и наредио овом
последњем да се удаљи или ће у супротном бити проглашен непријатељем
Римљана. Обавивши све то, Скаур се вратио у Дамаск; а Аристобул је оку-
пио велику војску и повео рат против Арета и Хиркана, са којима се суко-
био на месту званом Папирон, где их је поразио, побивши око шест хиља-
да њихових војника, међу којима је погинуо и Фелион, Антипатров брат.
КАКО СУ АРИСТОБУЛ И ХИРКАН ДОШЛИ ДО ПОМПЕЈА КАКО БИ
РАСПРАВИЛИ КОМЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ПРИПАДНЕ КРАЉЕВСТВО; И
КАКО ЈЕ ПОВОДОМ АРИСТОБУЛОВОГ БЕКСТВА У ТВРЂАВУ АЛЕК-
САНДРИЈУМ ПОМПЕЈ ПОВЕО ВОЈСКУ ПРОТИВ ЊЕГА И НАЛОЖИО
МУ ДА ПРЕДА ТВРЂАВУ ОНОМЕ ОД КОГА ЈУ ЈЕ ОТЕО
1) Мало касније Помпеј је дошао у Дамаск, наступајући преко Келе-

сирије; у то време су к њему почели стизати изасланици из целе Сирије,
Египта, а такође и из Јудеје, јер му је Аристобул послао велики поклон,
у виду златне лозе224 у вредности од пет стотина таланата. Страбон Ка-
падокијац помиње овај поклон следећим речима: „Такође је дошло и јед-
но изасланство из Египта, са круном у вредности од четири хиљаде злат-
ника; из Јудеје је дошло друго, са поклоном који можете звати лозом или
вртом — они сами су тај предмет називали Терпол или Задовољство. Ми
сами смо, међутим, видели тај поклон смештен у Риму, у храму Јупитера
Капитолијског, са овим натписом: ‘Поклон од Александра, краља Јевреја’.
Вредео је пет стотина таланата; а извештај каже да га је послао Аристо-
бул, намесник Јевреја.“
2) Мало касније до Помпеја су поново стигли изасланици, Антипатар
кога је послао Хиркан, и Никодем од стране Аристобула, при чему је овај
последњи оптуживао људе да су узели мито, и то најпре Гавин, а затим и
Скаур — први три стотине таланата, а други четири стотине; овим је на-
чином од ове двојице себи направио непријатеље, придодавши их они-
ма које је имао од раније. И након што је Помпеј заповедио да они који су
се међусобно спорили дођу к њему почетком пролећа, он је одвео своју
војску до зимског коначишта, крећући се кроз земљу чије је управно сре-
диште било Дамаск; успут је разрушио тврђаву која се налазила у Апа-
меји, а коју је сазидао Антиох Сизисен, и пресудио земљи Птолемеја Ме-
неса, тог злог човека, а не мање и оној Дионисија из Триполија, коме је
одрубио главу, иако је овај био његов рођак по жени; па ипак је Антиох
откупио казну за своје злочине за хиљаду таланата, којим је новцем Пом-
пеј исплатио најамнине војницима. Такође је освојио и место звано Ли-
сија, чији је тиранин био Сулас Јеврејин. Па након што је прешао кроз
градове Хелиопољ и Халкис, и преко планине која је граница Келесирије,
стигао је из Пеле до Дамаска; и управо тамо се догодило да је с пролећа
саслушао парницу међу Јеврејима, од стране њихових намесника Хирка-
на и Аристобула који су били у спору, а такође и од стране представни-
ка народа који је био против обојице, јер више није желео да се налази
под краљевском управом, будући да је онај прави облик управљања што
су га наследили од предака било подаништво свештеницима Бога кога су
као јединог обожавали; народ се жалио да иако су ова двојица потомци
свештеникâ, ипак настоје да промене облик управљања јеврејским наро-
дом, настојећи да га поробе. Хиркан се жалио да је, иако је био старији
брат, остао лишен права свог прворођења, те да му је у поседу остао само
мали део земље, јер му је Аристобул остатак силом преотео. Такође је ово-
га оптужио да су упади што их је изводио у суседне земље, и разбојнички
напади које је изводио на мору, његова дела; те да се народ не би одмет-
нуо да Аристобул није био човек склон насиљу и нереду, што ће моћи да
потврди не мање од хиљаду Јевреја које је народ највише уважавао, а коју
је потврду прибавио Антипатар. Али је Аристобул тврдио супротно, да је
Хирканова властита лења и због тога ништавна нарав била узрок његовог
лишавања управе; а што се тиче њега, Аристобула, он је био приморан да
је преузме од Хиркана, из страха да она не би прешла у руке некоме дру-
гом. Што се, пак, тиче краљевске титуле, њихов отац је био први који ју
је присвојио. Аристобул је за своје сведоке позвао неке људе који су били
млади и охоли, и чије су се пурпурне одеће, брижљиво сређене фризуре,
као и украса, гнушали на овом суду, јер су се пред Помпејом појавили так-
ви као да им није намера да бране једну страну на суду правде, већ као да
управо наступају у каквој разметљивој процесији.
3) Након што је саслушао спор ове двојице и осудио Аристобула за ње-
гово насилничко поступање, Помпеј је уљудно разговарао с обојицом, и
отпослао их натраг, рекавши им да ће, када следећи пут буде дошао у њи-
хову земљу, разрешити све њихове послове, али тек након што се најпре
буде позабавио приликама Набатејаца. У међувремену им је наредио да се
смире; при том се опходио према Аристобулу учтиво, да овај не би под-
бунио народ и спречио Помпејев повратак — што је, међутим, Аристобул
управо и урадио, јер је, не очекујући ништа од оне одлуке коју им је Пом-
пеј обећао, отишао у град Делиј и одатле са војском кренуо у Јудеју.
4) Овакво понашање разљутило је Помпеја, па је, узевши ону војску
коју је водио против Набатејаца, и још овој прикључивши савезнике из
Дамаска и других делова Сирије, те укључивши и оне римске легионе које
је увек имао уз себе, повео поход против Аристобула; и након што је пре-
шао поред Пеле и Скитопоља, дошао је у Корем, који је прво место на
улазу у Јудеју када се долази из средишњих земаља континента, где је на-
ишао на једну одиста прекрасну тврђаву, подигнуту на врху планине зва-
не Александријум, а у коју је Аристобул одбегао и у коју му је Помпеј
послао заповест да дође до њега. Сходно овоме, и под наговарањима мно-
гих који нису били склони ратовању против Римљана, овај је то и учинио;
и након што је поново расправљао с братом о праву на управљање, поно-
во се попео у тврђаву, будући да му је Помпеј дозволио да оде; овакво је
поступање Аристобул понављао два или три пута, уљуљкујући себе нада-
ма да ће му бити додељено краљевство; тако се он свеједнако претварао у
привидној послушности Помпеју и ономе што је овај заповедао, иако се у
исто време повлачио назад у тврђаву да не би изгледао одвише понизан,
те се на тај начин припремао за рат уколико би се догодило оно чега се
прибојавао: да ће, наиме, Помпеј пренети власт Хиркану. Али када је на-
покон Помпеј заповедио Аристобулу да му преда тврђаву коју је држао,
и да истим поводом пошаље налоге оним јеврејским намесницима који
су били под његовим надзором, будући да овима није било дозвољено да
препуштају поверена места без Аристобуловог наређења, овај је заиста и
пристао да учини тражено; но се ипак након тога незадовољан вратио у
Јерусалим, и спровео припреме за рат. Мало потом неки су људи дошли
Помпеју са Понта и обавестили га — док је овај већ био на путу водећи
војску против Аристобула — да је Митридат погинуо, убијен руком њего-
вог властитог сина Фармаса.
КАКО ЈЕ ПОМПЕЈ, НАКОН ШТО СУ ГРАЂАНИ ЈЕРУСАЛИМА ПРЕД
ЊИМ ЗАТВОРИЛИ КАПИЈЕ, ОПСЕО ГРАД И СИЛОМ ГА ЗАУЗЕО; ТА-
КОЂЕ И О ОСТАЛИМ СТВАРИМА ШТО ИХ ЈЕ ИЗВРШИО У ЈУДЕЈИ
1) Након што је Помпеј подигао логор крај Јерихона (на месту где је
расло палмино дрвеће, као и онај балсам од којег се прави најскупоценија
помаст, и из чијег се стабла испод сваког усека направљеног оштрим ка-
меном цеди балсам попут сока)225, он је ујутро кренуо на Јерусалим. Сада
се, међутим, Аристобул покајао због онога што је урадио, те је дошао до
Помпеја и обећао да ће му дати новац, те га примити у Јерусалим, затра-
живши да одустане од ратовања и да мирним путем учини што му је дра-
го. Тако му је Помпеј на ову моблу све опростио, те је послао Габинија
са војницима да приме новац и преузму град; па ипак се ништа од овога
није догодило, већ се Габиније вратио, будући да је био истеран из града
не примивши ништа од обећаног новца, стога што Аристобулови војни-
ци, побунивши се, нису допустили да договор буде спроведен. Ово је сил-
но разљутило Помпеја, те је Аристобула бацио у затвор, и сâм је пошао
на град, који је био снажно обезбеђен са сваке стране, изузев северне, која
није била тако добро утврђена; наиме, испред зидина се налазио широк и
дубок јарак који је окруживао град226, укључујући и Храм, који је, опет, и
сâм био опкољен веома снажним каменим зидом.
2) У граду се, међутим, за то време одигравала побуна, јер се многи
нису слагали у погледу оног што би требало урадити у текућим околнос-
тима, будући да су неки сматрали да би град требало предати Помпеју;
али је Аристобулова странка подстицала остале да затворе капије, стога
што је сâм Аристобул био у заточеништву. Тако су ови успели да преду-
хитре друге и да се домогну Храма, те да поруше мост који сеже од њега
до града и припреме све за издржавање опсаде; њихови противници су,
пак, пустили унутра Помпејову војску, те овоме изручили и град и краље-
ву палату. Тако је Помпеј послао свог заповедника Пизона на челу војс-
ке која је сместила посаду у граду и палати како би их до даљњег обезбе-
дила, а потом је утврдио зграде које су биле придружене Храму, као и све
оне удаљеније које су биле без икакве заштите. Пизон је најпре понудио
услове смештаја војске онима који су живели у граду, али када се ови ни-
су сложили са оним што је од њих тражено, он је сва места у близини опа-
сао зидом — у чему му је Хиркан радо помагао у свим приликама. Помпеј
је потом подигао логор унутар зидова, са северне стране Храма, где је по
њега и било најупутније; али су се чак и са те стране налазиле велике ку-
ле, и био је прокопан јарак попут обухватајуће дубоке удолине, а на мес-
тима према граду биле су праве провалије, док је мост који је Помпеј за-
посео био порушен. Али је онда, дан за даном, уследило дизање насипа,
уз огроман напор, јер су Римљани морали сећи грађу у околини Јерусали-
ма. Па након што је овај грудобран довољно уздигнут а јарак био испуњен
— иако оскудно због његове огромне дубине — Помпеј је допремио своје
ратне справе и катапулте из Тира, те их је сместио на насип и почео заси-
пати Храм камењем које је из ових направа бацано на њега. Ипак, да није
постало нашим обичајем од предака да се одмарамо седмог дана, овај на-
сип не би никада био довршен, услед умешног супротстављања Јевреја:
јер, иако нам наш закон допушта да се бранимо против оних који у тај дан
започињу борбу против нас и нападају нас, ипак нам није дозвољено да се
хватамо укоштац с непријатељем док он сам не покрене борбу.
3) Када су ово последње Римљани схватили, они су у данима које зо-
вемо сабатом обустављали бацање камења на опкољене Јевреје, и нису
покретали никакав бој против њих; али су зато подизали своје земљане
насипе и догонили напред ратне машине у положај са којег би повољније
могли гађати следећег дана. Из овог примера свако може сазнати колико
је велика и колико ревносно упражњавана била наша побожност, као и
колико се придржавамо својих закона, будући да свештеници уопште ни-
су били уплашени нити из страха обустављали света прислуживања то-
ком опсаде, већ су их изводили двапут дневно, ујутру и око деветог ча-
са, нудећи жртве на олтару; нису пропуштали богослужење ни ако би се
догодио какав жалостан удес када би камен упао међу њих; јер, иако је
град заузет трећег месеца — на дан поста227, у години сто седамдесет де-
вете олимпијаде, у доба када су Гај Антоније и Марко Тулије Цицерон би-
ли конзули — а непријатељ их свом снагом напао и пререзао грла онима
који су били у Храму, ипак се они који су нудили жртве нису могли нате-
рати у бекство ни из страха за своје животе, нити због броја већ побије-
них, јер су сматрали да је боље да поднесу шта год да их снађе на њиховим
олтарима, него да пропусте иједну ствар коју од њих захтевају њихови за-
кони. И да ово није пуко хвалисање, или каква похвална беседа која лаж-
но представља меру наше побожности, већ жива истина, ја се позивам на
оне који су писали о делима Помпејовим; а међу овима су Страбон и Ни-
кола Дамаскин, а поред ових и Тит Ливије, писац римске историје, који ће
посведочити о овој ствари228.
4) Након што су катапулти померени још ближе, највеће од кула по-
чеше се трести, те се напокон и срушише, обрушивши са собом и део ут-
вђене линије, те ту непријатељи нагло покуљаше; а пре свих се на зид по-
пео Корнелије Фауст, син Силе, заједно са својим војницима, а затим цен-
турион Фурије са онима који су продирали с друге стране, док се Фабије,
који је такође био центурион, попео по средини, са великом скупином
људи који су га следили. А надаље је свуда почело врвети од покоља; не-
ке су Јевреје убијали Римљани, а остале други Јевреји; штавише, било је и
оних који су се бацали у провалију, или који су запалили властите куће и у
њима изгорели, не могавши да поднесу страдања под којима су се нашли.
Јевреја је погинуло дванаест хиљада, али Римљана свега неколико. Авеса-
лом, који је уједно био ујак и таст Аристобулов, жив је ухваћен. Упадом
у Храм почињен је неизмерно гнусан чин над самим светилиштем, јер је
оно у свим минулим добима било неприступачно и ниједан га уљез није
видео; али је Помпеј ушао у њега, а такође и немали број оних који су би-
ли с њиме, и видео је све оно што је било незаконито да види било који
човек осим првосвештеника. У самом Храму се налазио златни сто, свети
свећњак и сасуди за жртве ливенице, као и велика количина зачина; по-
ред овога се у ризницама нашло и две хиљаде таланата освећеног новца;
па ипак Помпеј ништа од овога није ни додирнуо229, због свог великог об-
зира према светињи, те се у том погледу понашао на начин који је био дос-
тојан његове части. Следећег дана издао је наређење да они који су били
за то задужени очисте Храм, и да донесу све што закон захтева за жртво-
вање Богу; па је повратио звање првосвештеника Хиркану, поступивши
тако зато што му је овај у много чему био користан, али најпре зато што је
спречавао Јевреје у унутрашњости земље да пруже Аристобулу било как-
ву помоћ у Помпејовом рату против овога. Такође је погубио оне који су
били виновници тог рата, а доличне је поклоне уделио Фаусту и други-
ма који су се попели на зид са онаквом ревношћу; од Јерусалима је начи-
нио обвезника Римљана, а преузео је и оне градове Келесирије што су их
Јевреји раније себи потчинили, те их ставио под власт римског намесни-
ка, а цели народ, који се донедавно тако силно гордио, ограничио унутар
његових властитих међа. Штавише, Помпеј је поново подигао Гадару, која
је нешто раније била уништена, како би наградио Деметрија из Гадаре,
који је био његов слободњак230, а такође је и друге градове — Хип и Скито-
пољ, Пелу, Диос, Самарију, баш као и Марису, Асдад и Јамниу, као и Аре-
тузу — повратио њиховом становништву, а треба рећи да су се сви ови
градови налазили у унутрашњости тадашње Јудеје. Поред набројаних, и
оних који су били уништени, такође је повратио и приморске градове, Га-
зу и Јопу, Дору и Стратонову Кулу — касније ће овај последњи град Ирод
поново подићи на величанствен начин, и украсити га лукама и храмови-
ма, променивши му име у Цезареју. Све ове градове Помпеј је оставио у
статусу слободних места, и придружио их покрајини Сирији.
5) Узроци свеколике ове беде која је снашла Јевреје били су Аристобул
и Хиркан, и њихово наизменично дизање побуне једног против другог.
Јер смо тако напослетку изгубили слободу и постали поданици Римља-
на, и били смо лишени наше земље коју смо претходно оружјем освоји-
ли од Сиријаца, а сада били присиљени да им је поново вратимо. Штави-
ше, Римљани су у кратком времену од нас изнудили више од десет хиљада
таланата; а краљевска власт, која је раније била достојанство удељивано
првосвештеницима по њиховом породичном праву, сада је постала влас-
ништво обичних људи. Али свим овим стварима бавићемо се на њима од-
говарајућим местима. Настављајући с историјом, рецимо да је Помпеј по-
верио Келесирију, све до реке Еуфрата и Египта, Скауру и двема римским
легијама, а он сам је затим отишао у Киликију, па одатле потом похитао у
Рим. Такође је са собом као заробљенике повео Аристобула и његову де-
цу — а овај је имао две кћери и исто толико синова, од којих је старији ус-
пео да умакне заробљавању, али је млађи, Антигон, одведен у Рим зајед-
но са сестрама.
КАКО ЈЕ СКАУР СКЛОПИО САВЕЗ УЗАЈАМНЕ ПОМОЋИ С АРЕТОМ;
И ШТА ЈЕ ГАВИНИЈЕ РАДИО У ЈУДЕЈИ НАКОН ШТО ЈЕ САВЛАДАО
АЛЕКСАНДРА, АРИСТОБУЛОВОГ СИНА
1) Скаур је потом повео поход против Петре у Арабији, и попалио сва

места око овог града због великих тешкоћа око његовог освајања. И како
је његова војска почела патити од глади, Антипатар га је опскрбио житом
из Јудеје, као и свим осталим што је овоме требало, а ово на Хирканову
заповест. А након што је Антипатар као Скауров изасланик био послан
к Арету — зато што се одраније с овиме познавао — он је убедио Арета
да дâ Скауру извесну суму новца, како би га тиме спречио да даље разара
његову земљу, и тако за износ од три стотине таланата обезбедио себи си-
гурност. Тако је Скаур под овим условима пристао да обустави даље рато-
вање, што је било учињено на ништа мању жељу Скаурову него Аретову.
2) Неко време након овога, када је Александар, Аристобулов син, из-
вео упад у Јудеју, из Рима је у Сирију дошао Гавиније, као тамошњи запо-
ведник. Он је извео много значајних подухвата, а пре свега је заратио про-
тив Александра, будући да Хиркан није био кадар да се супротстави снази
овога али је зато већ покушавао да обнови зидине Јерусалима које је Пом-
пеј разрушио, иако су Римљани, који су се тамо налазили, покушавали да
га спрече у таквој замисли. Александар је, пак, прошао широм земље и на-
оружао велики број Јевреја, те је тако у једном маху сакупио десет хиља-
да пешака и петнаест стотина коњаника, и потом утврдио Александријум,
тврђаву близу Хорема, као и Махер, близу арабијског горја. Тамо га је Га-
виније и напао, пославши испред себе најпре Марка Антонија заједно са
другим заповедницима. Ови су наоружали све Римљане који су их прати-
ли, а заједно са њима и оне Јевреје који су били њихови поданици, а чије
су вође биле Фитолај и Малик, који су са собом повели и оне своје прија-
теље који су били под Антипатровим утицајем, и пошли на Александра,
док их је Гавиније пратио са својом легијом. На овај се покрет Александар
повукао на положај у близини Јерусалима, где су се напокон војске суко-
биле, и у тој су бици Римљани побили око три хиљаде својих непријатеља
и приближно исто толико њих живих заробили.
3) У то је време Гавиније231 дошао у Александријум, и позвао оне који
су тамо живели да се предају под одређеним условима, обећавши им да ће
им њихове претходне увреде бити опроштене. А како је велики број ње-
гових непријатеља подигао логор пред тврђавом, Римљани су ове напали,
при чему се на њиховом челу храбро борио Марко Антоније, те је побио
велики број противника, и због таквих ратних заслуга стигао до највеће
части. Потом је Гавиније оставио део снага на том месту, а он сâм пошао
до других места у Јудеји, издавши наређење да се поново изграде сви они
градови на које је наишао а који су били порушени. И тако су у то време
обновљени Самарија, Асдад, Скитопољ, Антедон, Рафија и Дора, а такође
и Мариса и Газа и још неколико других. А што се тиче људи који су се ра-
внали према Гавинијевим наређењима, догодило се да су уз њихову по-
моћ ови градови безбедно насељени, иако су претходно дуго времена би-
ли напуштени.
4) Након што је Гавиније овако порадио по земљи, вратио се у Алек-
сандријум, па када је прионуо на опсаду те тврђаве, Александар му је
послао изасланство, затраживши да му буду опроштени његови претход-
ни преступи; такође је предао тврђаве Хирканију и Махеру, а напослет-
ку и Александријум, коју је Гавиније одмах разорио. Али када је Алексан-
дрова мајка, која је била на страни Римљана јер су јој се муж и остала де-
ца налазили у Риму, дошла до Гавинија, он јој је испунио што год је затра-
жила, и када је тако уредио ствари с њом, довео је Хиркана у Јерусалим и
поверио му старање над Храмом. А након што је основао пет саветодав-
них тела, разделио је народ у исто толико делова, и тако су ови савети на-
даље управљали народом; први се налазио у Јерусалиму, други у Гадари,
трећи у Амату, четврти у Јерихону, а пети у Сефорију у Галилеји. Тако су
надаље Јевреји били ослобођени краљевске власти, и њима је управљала
аристократија.
КАКО ЈЕ ГАВИНИЈЕ УХВАТИО АРИСТОБУЛА НАКОН ШТО ЈЕ ОВАЈ
ПОБЕГАО ИЗ РИМА, ТЕ ГА ПОСЛАО НАТРАГ У РИМ; И КАКО ЈЕ ГА-
ВИНИЈЕ ПО ПОВРАТКУ ИЗ ЕГИПТА ПОБЕДИО У БИЦИ АЛЕКСАН-
ДРА И НАБАТЕЈЦЕ
1) Нешто касније, пак, догодило се да је Аристобул побегао из Рима и

приспео у Јудеју, те је прионуо на обнову тврђаве Александријума која је
иза Гавинијума остала разорена. Чувши за ово Гавиније је послао војску
на челу са заповедницима Сисеном, Антонијем и Сервијем, како би Ари-
стобула спречио у ма каквом освајању земље, али и да би га поново заро-
био. И заиста, већ су многи Јевреји прешли к Аристобулу због његове не-
гдашње славе, као и стога што су били жељни преврата. Међу њима је био
и извесни Питолај, заповедник Јерусалима, који је к њему пребегао на че-
лу хиљаду војника, што је било значајно ојачање у односу на све оне мно-
гобројне који су к Аристобулу дошли ненаоружани; па када је Аристобул
решио да пође у Махеру, он је распустио овакве голоруке људе, јер му ни-
су могли бити од помоћи у подухватима које је предузимао, те је са собом
повео само осам хиљада наоружаних војника и почео срчано наступати.
Како су их потом Римљани жестоко напали, Јевреји су се долично борили
али су у бици поражени, те су упркос свој борбеној ревности надјачани и
натерани у бекство, при чему је пет хиљада њих побијено док су се остали
распршили, покушавајући да се спасу како је ко најбоље умео. Ипак, Ари-
стобул је и поред пораза још увек са собом имао хиљаду људи, и успео је
да одбегне у Махеру, где се утврдио, те је упркос свему још увек гајио наде
у добар исход; ипак, издржавши дводневну опсаду, у којој је и сâм задо-
био много рана, био је ухваћен и тако заробљен доведен Гавинију, заједно
са сином Антигоном који је такође с њим побегао из Рима. Таква је била
Аристобулова судбина, јер је био враћен назад у Рим, где је до краја жи-
вота држан у оковима, бивајући краљем и првосвештеником три године
и шест месеци, при чему је заиста био истакнута личност и човек великог
духа. Ипак, сенат је допустио његовој деци да слободно оду, јер га је Гави-
није известио како је то обећао њиховој мајци у часу када му је ова преда-
ла тврђаву; сходно томе, они су се вратили у Јудеју.
2) Након што је Гавиније потом повео поход против Парћана, и том
приликом већ прешао Еуфрат, изненада је променио одлуку и решио да се
окрене Египту, како би Птолемеју повратио његово краљевство. О овоме
је такође приповедано и на другом месту. Антипатар је опскрбио његову
војску, коју је послао против Архелаја, житом, оружјем и новцем. Такође
је од Јевреја који су живели изнад Пелузијума начинио пријатеље и са-
везнике, али и чуваре прелаза који су водили у Египат. Али када се Гави-
није вратио из Египта нашао је Сирију у нереду због побуна и недаћа, јер
је Александар, Аристобулов син, из другог се покушаја силом домогавши
власти и постигавши и то да се на његову страну одметну многи Јевреји,
започео борбене покрете широм земље и убијао све Римљане које је мо-
гао пронаћи, а затим продужио с опсадом планине зване Герисим, на коју
су се ови повукли.
3) Након што је Гавиније затекао Сирију у оваквом стању, послао је
Антипатра, који је био смотрен човек, онима који су се побунили, како
би овај покушао да их одврати од њихове махнитости и наговори их да се
покају и врате исправном расуђивању. И заиста, по доласку Антипатро-
вом, овај је многе побуњенике успео да преобрати, подстакавши их да чи-
не оно што им је била обавеза; али није успео да задржи Александра, јер
је овај већ располагао војском од тридесет хиљада Јевреја, од тога да се су-
коби с Гавинијем. Тако је дошло до битке у којој је Александар поражен,
изгубивши десет хиљада људи на гори Тавор.
4) Потом је Гавиније уредио прилике око Јерусалима онако како је од-
говарало Антипатровим склоностима, те је пошао против Набатејаца и
савладао их у бици. Такође је послао пријатељске поруке Митридату и
Орсану, који су били парћанске пребеглице, и они су дошли к њему, иако
су кружиле гласине да су од њега одбегли. Па након што је Гавиније извео
све ове велике и изванредне ратне подухвате, вратио се у Рим, препус-
тивши управљање Красу. Поред нас, још и Никола Дамаскијац и Страбон
Кападокијац описују походе Помпеја и Гавинија против Јевреја, и при том
не казују ништа друго или различито од овога.
КАКО ЈЕ КРАС ДОШАО У ЈУДЕЈУ И ОПЉАЧКАО ХРАМ, А ЗАТИМ
НАСТУПАО ПРОТИВ ПАРЋАНА И ПОСТРАДАО ЗАЈЕДНО СА
СВОЈОМ ВОЈСКОМ. ТАКОЂЕ И О ТОМЕ КАКО ЈЕ КАСИЈЕ ЗАДОБИО
СИРИЈУ И ЗАУСТАВИО ПАРЋАНЕ, А ЗАТИМ ДОСПЕО У ЈУДЕЈУ
1) За разлику од Помпеја који није дирао Храм у Јерусалиму, његов

наследник Крас је, приликом похода против Парћана, дошао у Јудеју и
однео новац из јерусалимског Храма, све у свему две хиљаде таланата, а
такође је и опљачкао све што је унутра било од злата, и што је вредело око
осам хиљада таланата. Такође је однео и греде, за чију је грађу употребље-
но три стотине мина чврсто кованог злата, од којих је свака тежила две и
по фунте. Човек који му је дао ове греде био је свештеник — чувар храмс-
ке ризнице, по имену Елеазар, иако то овај није учинио с рђавом наме-
ром, будући да је био добар и правичан човек; већ се он — будући да му
је било поверено старање над завесама које су припадале Храму, а које су
биле задивљујуће лепоте и веома скупоцене израде, а које су висиле са
ових греда — када је видео да је Крас заузет плењењем Храма, уплашио за
свеколике украсе, те му је дао те златне греде као откупнину за остатак,
али и то не пре но што је Крас дао завет да неће ништа друго узети из Хра-
ма, већ да ће се задовољити с добијеним гредама, а које су вределе мно-
го десетина хиљада шекела. Ове су златне греде биле скривене у шупљи-
ни спољне дрвене оплате, и то нико други није знао изузев Елеазара. Али
је Крас ипак прекршио дати завет да ће им оставити недирнутим остатак
украса у Храму на рачун тих златних греда, те је са собом однео, као што
смо рекли, све што је у Храму било од вредности.
2) И нека се нико не чуди толиком богатству у нашем Храму, будући
да су сви Јевреји из свеколиких насељених земаља, као и сви други који
су обожавали јединог Бога — укључујући једнако оне из Азије и Европе
— слали своје доприносе и дарове Храму, и то још од древних времена.
Нити је наведена сума лишена ваљаних сведочења, нити је она дуг нашој
таштини, као да би без стварних основа расла до таквих помињаних ви-
сина: већ постоје многи сведоци овог богатства, а посебно Страбон Ка-
падокијац, који каже овако: „Митридат је послао гласнике у Кос и оданде
узео новац што га је тамо положила краљица Клеопатра, а такође и осам
стотина таланата који су припадали Јеврејима.“ Ми у ствари и немамо др-
жавног новца који не би припадао Богу, па је очигледно да су у поменутом
Страбоновом извештају азијски Јевреји били ти који су пренели у Кос
овај новац из страха од Митридата, будући да није вероватно да би жи-
тељи Јудеје, који имају снажан град и Храм, слали свој новац у Кос, баш
као што није вероватно да би тако чинили ни Јевреји који настањују Алек-
сандрију, будући да се они нису морали бојати Митридата. Па и сам Стра-
бон сведочи о истој ствари и на другом месту, да је, наиме, у време када је
Сула прешао у Грчку како би се борио против Митридата, послао Лукула
да оконча побуну коју је наш народ, којег је васцела земља посвуда пуна,
подигао у Кирени; и Страбон о томе говори овако: „Било је четири кла-
се људи мељу житељима Кирене: класа грађана, класа пољоделаца, класа
странаца, и она Јевреја. Ови су Јевреји били присутни у свим градовима;
и тешко је наћи место на насељеној земљи које није у себи већ дозволило
боравак овог племена, и које од њих делимично није запоседнуто; и тако
се догодило да су Египат и Кирена, имајући исте намеснике, и велики број
других народа, почели опонашати њихов начин живљења и гајити вели-
ке заједнице Јевреја с посебном пажњом, те су уз њих веома напредовали,
користећи се при том њиховим законима. Сходно томе, Јевреји су има-
ли своја само њима намењена места у Египту која су насељавали, поред
онога што је посебно њима било додељено у самој Александрији, а што је
заправо представљало велики део овог града. Такође им је било допуште-
но да имају свог етнарха, који је управљао целим народом и делио прав-
ду над њиме, водећи рачуна о њиховим уговорима као и законима на које
су се ови односили, тако да је по много чему личио на управитеља слобо-
дне републике. У Египту је, отуда, овај народ моћан, стога што Јевреји по-
реклом и јесу Египћани, али и зато што се њихова властита земља, коју
насељавају од када су тамо дошли, налази у близини Египта. Они су се та-
кође иселили и у Кирену, зато што је ова земља присаједињена египатској
управи, баш као и Јудеја, или је, боље речено, некада припадала истој вла-
сти.“ Ово је, дакле, тачно оно што казује Страбон.
3) Након што је Крас уредио ствари како је нашао за сходно, пошао је
с војском у Партију, где су сви заједно пострадали, о чему смо приповеда-
ли на другом месту. Али је уместо њега из Рима у Сирију журно приспео
Касије, и запосео ову провинцију, поставивши се као препрека Парћани-
ма који су, осокољени победом над Красом, извршили упад у Сирију. И
како се потом Касије враћао у Тир, такође је прошао кроз Јудеју, где је на-
пао град Тарих одакле је, заузевши га, повео тридесет хиљада заробље-
них Јевреја, при том убивши Питолаја — који је у побуњеничким иступи-
ма наследио Аристобула — и то на наговор Антипатра који је показао ве-
лико занимање за Касија и који је у то време уживао велики углед и међу
Идумејцима, из којег је народа и довео жену, кћер једног од њихових ис-
такнутих људи, која се звала Кипро, са којом је потом добио четири сина:
Фасаила, Ирода (потоњег краља), Јосифа и Ферора, а такође и једну кћер,
по имену Салома. Овај је Антипатар такође одржавао пријатељство и раз-
мењивао љубазности и са другим властодршцима, а посебно са краљем
Арабије, коме је поверио своју децу за време док се борио против Аристо-
була. Тако је Касије померио свој логор и кренуо к Еуфрату како би сусрео
оне који су долазили да га нападну (т.ј. Парћане), о чему је већ приповеда-
но од стране других писаца.
4) Неко време потом догодило се да је Цезар, након што је заузео Рим,
и након што су Помпеј и сенат побегли преко Јонског мора, ослободио
Аристобула окова и решио да га пошаље у Сирију, с намером да му пове-
ри две легије како би на примерен начин разрешио тамошње прилике, бу-
дући да је уживао велики углед у тој земљи. Али Аристобул није стигао
да ужива у надањима отвореним овом изненадном моћи коју му је предао
Цезар; јер су га, отровавши га, у томе спречили припадници Помпејове
странке, те је Цезаревим присташама остало само да га сахране. Његово
је тело тако неко време лежало, балсамовано медом, све док га Антоније
није касније послао у Јудеју, где је било сахрањено у краљевској гробници.
Што се тиче Александра, њега је убио и одсекао му главу Сципион, коме је
то у задатак ставио Помпеј, стога што је овај Аристобулов син био осуђен
за многе преступе које је од почетка свог политичког деловања починио
против Римљана: тако је овај погубљен у Антиохији. Птолемеј, пак, син
Антиоха Менеса, који је управљао Халкисом под Либанском гором, узео
је Александрову браћу код себе и послао свог сина Филипиона у Аскалон
к Аристобуловој жени, затраживши да му са Александровом децом по-
шаље и њеног сина Антигона, као и њене кћери, од којих се у ону по име-
ну Александра Филипион заљубио и оженио је, но га је касније убио ње-
гов отац Птолемеј и сâм оженио исту жену, наставивши да се брине о ње-
ној браћи.
ЈЕВРЕЈИ ПОСТАЈУ ЦЕЗАРЕВИ САВЕЗНИЦИ У ЊЕГОВОМ РАТУ ПРО-
ТИВ ЕГИПЋАНА. О ВЕЛИЧАНСТВЕНИМ ПОДВИЗИМА АНТИПАТ-
РОВИМ И ЊЕГОВОМ ПРИЈАТЕЉСТВУ С ЦЕЗАРОМ. О ПОЧАСТИМА
ШТО СУ ИХ ЈЕВРЕЈИ ДОБИЛИ ОД РИМЉАНА И АТИЊАНА
1) Након Цезареве победе над Помпејем и његове смрти, Антипатар

се, који је у то време управљао пословима јеврејског народа, показао од
велике користи Цезару у рату што га је овај повео против Египта, и то по
наређењу Хиркановом; јер у часу када је Митридат из Перга довео са со-
бом савезнике Римљана, али више није био кадар да продужи поход кроз
Пелузијум већ је био приморан да остане у Аскалону, Антипатар је до-
шао к Цезару водећи три хиљаде наоружаних Јевреја. Такође се побри-
нуо да Цезару у помоћ дођу и главне вође међу Арабљанима, а био је за-
служан и за то што су Цезару помогли и сви Сиријци, не желећи да зао-
стану у ревности за Цезареву ствар, а то беху управитељ Јамблих, његов
син Птолемеј, Толомај син Сохемов, који је живео на Либанској гори, као
и представници свих градова. Тако је, дакле, Митридат прошао кроз Си-
рију и стигао до Пелузијума; а када га његови житељи нису хтели да про-
пусте, он је град опсео. И управо се тамо Антипатар веома истакао, јер је
био први који је оборио део зида и тиме отворио пут осталима, те су та-
ко успели ући унутра и заузети овај град. Али се потом догодило да еги-
патски Јевреји, који су настањивали област звану Онион, нису желели да
Антипатру и Митридату са њиховим војскама дозволе пролаз до Цеза-
ра; али их је Антипатар убедио да промене мишљење и приклоне се њи-
ховој страни стога што он припада истом народу, а то је углавном пости-
гао тиме што им је показао посланице првосвештеника Хиркана у који-
ма их овај моли да гаје пријатељство с Цезаром, а његову војску опскрбе
новцем и свим врстама намирница које ови затраже; те према томе, ка-
да су ови Јевреји увидели да је Антипатрово мишљење истоветно првос-
вештениковом, учинили су то што се од њих тражило. А када су Јевреји
из Мемфиса чули да су ови Јевреји прешли на страну Цезара, и они та-
кође позваше Митридата к себи; и тако он пође и до њих, примивши и
ове у своју војску.
2) Након што је Митридат прошао целом такозваном Делтом, стигао је
до непријатеља и подигао логор у близини места званог Јеврејски бивак.
Митридат је држао десно крило војске, а Антипатар лево; и када је дошло
до битке, Митридатово крило је почело попуштати, и чинило се да под-
носи огромне губитке, све док Антипатар није, крећући се обалом, жур-
но дошао к њему са својим војницима, након што је већ поразио неприја-
теље који су му се непосредно супротстављали; тако је избавио Митри-
дата и потерао у бекство оне Египћане који су се већ били показали над-
моћним над његовим крилом. Затим је исто тако заузео њихов логор, и
наставио да их гони. Такође је позвао натраг Митридата, који је, будући
поражен, у великој мери већ одступио, јер је од његових војника погину-
ло осам стотина, а од Антипатрових педесет. Тако је Митридат послао из-
вештај о овој бици Цезару, и отворено изјавио да је за њу, али и за његово
властито одржање, заслужан Антипатар, и те су речи биле тако убедљиве
да је Цезар овога похвалио те наставио да га у том рату користи за најо-
пасније подухвате, при чему се такође догодило да је овај био и рањен у
једном од таквих предузећа.
3) Но када је Цезар након извесног времена окончао тај рат и отпло-
вио из Сирије, указао је велику почаст Антипатру а Хиркану потврдио
звање првосвештеника; Антипатру је, пак, уделио повластицу грађанина
Рима и ослободио га плаћања било каквог пореза ма где да се нађе. Мно-
ги, пак, извештавају да је и Хиркан заједно са Антипатром учествовао у
овом походу, и да је и сâм био у Египту. Страбон Кападокијац сведочи да
је ово истина, када казује, говорећи о Асинију, овако: [Било је то] „након
што је Митридат навалио на Египат, а са њим и Хиркан, првосвештеник
Јевреја.“ Штавише, исти Страбон, на другом месту, овог пута говорећи о
Хипсикрату, каже да је „Митридат испрва пошао сам, али да је Антипа-
тар, који је бринуо о државним пословима Јевреја, био од стране овога
позван у Аскалон, а овај је са собом спремно довео три хиљаде наоружа-
них војника, охрабривши тиме и остале старешине у земљи да такође и
они пођу с њиме; а са њим је у овом походу био присутан и првосвеште-
ник Хиркан.“ Тако, дакле, казује Страбон.
4) Али је у то време к Цезару дошао Антигон, Аристобулов син, и по-
жалио се на очеву судбину, устврдивши да је иза Аристобуловог трова-
ња стајао Антипатар, управо као и иза одсецања главе његовом брату од
стране Сципиона, затраживши при том од Цезара да се сажали на њега
коме је отета она власт која би му с правом требало да припада. Такође је
оптужио Антипатра и Хиркана да уз помоћ насиља управљају народом,
при том и њега самог непрестано угрожавајући. Том приликом је, међу-
тим, био присутан и Антипатар, те се могао бранити од тих изнесених оп-
тужби. Доказао је да Антигон и његова странка теже промени власти и да
су они људи који не презају од дизања устанка. Такође је и подсетио Це-
зара на сва она искушења која је морао поднети помажући му у његовим
ратовима, говорећи при том о свему ономе чему је и сам био сведоком.
Напослетку је додао да је Аристобул праведно одведен у Рим као један од
мрзитеља Римљана који им никада није могао постати пријатељем, а да је
његов брат добио што је заслужио од Сципиона, будући да се није либио
да почини разбојништва, те да, дакле, није он, Антипатар, био тај који је
над њим извео такву казну која, уосталом, по ономе што је овај чинио, и
није била извршена као пуко насиље и неправичан чин.
5) Након што је Антипатар овако говорио, Цезар је наименовао Хир-
кана за првосвештеника, а Антипатру понудио да сам изабере коју му год
драго овласт, потпуно му препуштајући одлуку о томе; и тако је Антипа-
тар постао његов пуномоћник у управљању Јудејом. Осим тога, Цезар је
допустио Хиркану да продужи са подизањем зидина властитог града, јер
му је овај затражио такву дозволу, будући да је раније зидове разрушио
Помпеј. А ову је дозволу Цезар такође разаслао римским конзулима, баш
као што је издао и налог да буде угравирана на Капитолу. Указ сената гла-
сио је овако232: „Луције Валерије, син Луција претора, предочава ово сенату
на дан децембарских ида,у храму Слоге. Приликом писања овог указа би-
ли су присутни Луције Копоније, син Луција од рода Колине, и Папиријус
од рода Квирина, а који се тиче послова предложених од стране Алексан-
дра, сина Јасоновог, и Нуменија, сина Антиоховог, као и Александра, сина
Доситејовог, изасланика Јевреја, добрих и ваљаних људи, а који су предло-
жили обнављање савеза добронамерности и пријатељства с Римљанима,
који је од раније био на снази. Они су са собом као знак савезништва до-
нели златни штит у вредности од педесет хиљада златника. Затражили су
да им буде издата повеља, упућена једнако слободним градовима и краље-
вима, да њихова земља и луке морају бити у миру, и да ниједноме њихо-
вом месту не сме бити нанесена никаква штета. Утолико је по вољи сенату
да учини савез добронамерности и пријатељства с њима, и удели им шта
год било за чиме осећају потребу, као и да прими штит који су они доне-
ли са собом. Ово је учињено девете године власти првосвештеника и ет-
нарха Хиркана, у месецу Панему.“ Хиркан је такође примио почасти и од
житеља Атине, будући да им се показао од користи у многим приликама.
Они су такође написали свој указ и потом му га послали, а он гласи ова-
ко: „Писан под пританејском233 и свештеном влашћу Дионисија, сина Ес-
кулаповог, петог дана последњег дела месеца Панема, овај су указ Атиња-
ни издали својим заповедницима, у часу када је Агатокле био архон, а Еу-
кле, син Менандра из Алимусије, писар. У месецу Мунихиону, једанаестог
дана пританеје, савет управитеља одржан је у театру. Првосвештеник До-
ротеј, и његови са–управитељи, дали су ово народу на гласање. Дионисије,
син Дионисијев, дао је следеће решење. Хиркан, син Александров, првос-
вештеник и етнарх Јевреја, наставља да показује и поступа у складу са до-
бронамерношћу према нашем народу уопште, као и према сваком нашем
грађанину посебно, опходећи се према њима са сваковрсном љубазношћу;
а када ма који Атињанин дође к њему, било као изасланик, или ма којим
својим властитим поводом, он га прима на племенит начин, бринући да се
сваки од гостију безбедно врати назад, о чему имамо бројна сведочанста-
ва. Будући да тако стоје ствари, овде је решено — а по извештају Теодо-
сија, сина Теодоровог, и његовог подсећања нашег народа о врлини чове-
ка о коме говоримо, коме је увек намера да нам учини свако добро које је у
његовој моћи — решено је, дакле, да му се удели златна круна, уобичајена
награда по нашем закону, и да се његова бронзана статуа подигне у Храму
Дема и Грација; и да овај поклон круне буде јавно објављен у театру, о дио-
низијским представама, за време играња нових трагедија; а такође и у па-
натејским, елеузијским и гимничким представама. Такође је решено да се
заповедници побрину, све док он продужава са оваквим пријатељством и
чува добронамерност према нама, да се овоме човеку узврати сваком мо-
гућном чашћу и услугом за његову наклоност и великодушност. Оваквим
се понашањем жели показати с каквом љубазношћу наш народ прима до-
бро које му се чини, и како на исто узвраћа прикладном наградом. Овим
ће он уједно и он бити подстакнут да настави са истом наклоношћу пре-
ма нама, памтећи почаст које смо му једном указали. Такође ће међу свим
Атињанима бити изабрани изасланици које ће му однети овај указ и од
њега затражити да прими почасти које му удељујемо, настојећи да увек чи-
ни једнако добро нашем граду.“ Оволико ће бити довољно говора о почас-
тима које су Римљани и Атињани указали Хиркану.
КАКО ЈЕ АНТИПАТАР ПОВЕРИО СТАРАЊЕ НАД ГАЛИЛЕЈОМ ИРО-
ДУ, А НАД ЈЕРУСАЛИМОМ ФАСАИЛУ; ТАКОЂЕ И О ТОМЕ КАКО ЈЕ
ЗБОГ ЗАВИСТИ ЈЕВРЕЈА ПРЕМА АНТИПАТРУ ПРЕД ХИРКАНОМ
ОПТУЖЕН ИРОД
1) Након што је уредио прилике у Сирије, Цезар је отпловио, а чим је

овога испратио Антипатар се из Сирије врати у Јудеју. Тамо је сместа по-
дигао зид што га је разрушио Помпеј, истовремено умиривши метеж који
је потресао земљу, и то уједно претњом и саветима народу да остане ми-
ран, доказујући да ће уколико остану на Хиркановој страни проживети
живот срећно и без узнемирења, уживајући у сопственим поседима; али
уколико би постали зависни од надања у оно што могу донети превра-
ти, тежећи да на тај начин задобију богатство, имаће у њему строгог гос-
подара уместо благог намесника, а у Хиркану тиранина уместо краља, па
ће им и Римљани, заједно са Цезаром, постати горки непријатељи уместо
обзирни управитељи, јер они никада неће дозволити да буде одстрањен
онај кога су они поставили да руководи. Говорећи овако људима, Антипа-
тар је успео да уреди прилике у земљи.
2) Увиђајући да је Хиркан човек споре и лење нарави, Антипатар је по-
ставио Фасаила, свог најстаријег сина, за намесника Јерусалима и његове
околине, док је Галилеју поверио Ироду, свом следећем сину, који је тада
био веома млад човек, имајући само петнаест година234. Али овоме мла-
дост није била сметња; јер како је већ и тако млад располагао великом ум-
ношћу, он се одмах суочио са могућношћу да укаже на своју храброст. Јер,
нашавши тамо извесног Језекију, старешину разбојничке банде235, која је,
будући многобројна, харала суседним деловима Сирије, Ирод га се доче-
пао и убио га, као и велики број одметника који су били с њиме, што је
био подухват због којег су га Сиријци веома заволели, будући да је овим
чишћењем удовољио њиховој жељи да виде своју земљу слободну од раз-
бојничког гнезда. Тако су чак спевали песме њему у хвалу у својим се-
лима и градовима, будући да им је обезбедио мир и сигурно уживање у
личним поседима; због овога је постао познат Сексту Цезару, који је био
рођак великог Цезара и тренутни управитељ Сирије. Овим је подвигом,
међутим, био подстакнут на такмаштво Иродов брат Фасаил који овоме
поче завидети на задобијеној слави, показујући жудњу да не заостане иза
брата у хвалевредним заслугама. Тиме је временом стекао највеће могуће
уважавање и благонаклоност становника Јерусалима, а да при том ни у
ком погледу није на непримерен начин управљао пословима града, нити
је иједном злоупотребио своју власт. Овакво владање обезбедило је Ан-
типатру поштовање народа какво се указује краљевима, и такве почасти
какве је могао имати уз себе да је био безусловни господар читаве земље.
Па ипак, свеколико ово достојанство и сјај није, како се иначе често де-
шава, ни најмање у њему умањило ону љубазности и оданост коју је ду-
говао Хиркану.
3) Али се зато догодило да су најугледнији људи међу Јеврејима — ви-
девши како Антипатар и његови синови преузимају свеколику накло-
ност коју је народ могао понети према својим надређенима, као и сагле-
давајуће приходе који су овима притицали из Јудеје и од Хиркановог вла-
ститог богатства — постали злоћудно расположени према њему. Јер је,
уистину, Антипатар сâм утврђивао пријатељства и са самим римским им-
ператорима; па када је наговорио Хиркана да овима пошаље новац, он га
је најпре узео себи, и уз помоћ тог новца саставио намеравани поклон,
те га послао као да је његов властити, а не Хирканов поклон Римљанима.
Хиркан је, пак, чуо за овај поступак, али о томе није марио; штавише, би-
ло му је веома драго што се све тако одиграло. Али су се због овога узне-
мирили највиђенији људи међу Јеврејима, стога што су уочили да је, по-
над свих, Ирод насилан и дрзак човек, веома склон да поступа тирански;
и тако су дошли до Хиркана, и овог пута отворено оптужили Антипатра,
рекавши му: „Докле ћеш ћутати док се изводе овакви поступци? Или зар
заиста не видиш да су се Антипатар и његови синови већ домогли свеко-
лике власти, а да је теби остало само име од краља? Зато немој даље до-
пуштати да овакве ствари буду скривене од тебе, и немој мислити да ћеш
умаћи опасности бивајући толико небрижљив према самом себи у свом
властитом краљевству. Јер Антипатар и његови синови сада више нису
извршитељи твојих послова, и ти се немој заваравати таквим схватањем.
Напротив, они су, сасвим очигледно, безусловни господари; јер је Ирод,
Антипатров син, убио Језекију и оне који су били с овим, и тако је прекр-
шио наш закон који забрањује убиство ма ког човека, макар и да је реч о
зликовцу, уколико такав није најпре осуђен на смрт од стране Синхедри-
она236. Па ипак, он је био толико незазоран да овако поступи, и то без до-
зволе с твоје стране.“
4) Чувши ово, Хиркан се с њима морао сложити. Осим тога, мајке оних
људи што их је побио Ирод подигле су свој глас пун озлојеђености: јер су
ове жене сваког дана боравиле у Храму, убеђујући народ и краља да Ирод
мора бити подвргнут суђењу пред Синхедрионом због оног што је учи-
нио. Хиркан је био толико дирнут овим жалбама да је и лично позвао
Ирода да се одазове суђењу за оно за шта је био оптужен. Овај се пози-
ву заиста одазвао, али га је његов отац наговорио да не дође као неважна
особа, већ праћен стражом, због властите безбедности, а и да се на суђењу
појави тек након што послове у Галилеји уреди на најбољи могући начин
у своју корист, и то у пратњи скупине људи довољне да му пруже сигур-
ност током путовања, али и да њихов број ипак не буде толики да се мо-
же учинити како жели да уплаши Хиркана, већ само довољан да се не из-
ложи незаштићен својим непријатељима. Али се догодило да је Секст Це-
зар, управитељ Сирије, писао Хиркану, и затражио од овога да ослободи
Ирода тужбе и распусти смерано суђење, запретивши му унапред уколи-
ко га не буде послушао. Ова је посланица била разлог што је Хиркан заш-
титио Ирода од ма какве штете коју би му нанео Синхедрион, будући да
је овога волео као сопственог сина. А када је Ирод ипак стао пред Синхе-
дрион, окружен одредом својих људи, устравио је све присутне, и ниједан
од његових претходних оптужитеља није се усудио да изнесе било какву
замерку против њега, већ је владала дубока тишина, и нико није знао шта
би требало учинити. При оваквом стању ствари устао је човек по имену
Самеј, правичан по природи и због тога изнад сваког страха, и овако про-
зборио: „О ви који сте са мном проценитељи кривице, и ти који си наш
краљ, кажем вам да нити сам сâм икада упознао овакав случај, нити ве-
рујем да би се ико од вас могао призвати неког упоредивог, да онај који је
позван с наше стране да му буде суђено, на овакав начин стоји пред нама;
јер се свако, ма ко он био, који долази да му суди овај Синхедрион, пред-
ставља на начин понизан, и као неко ко се боји за себе и који настоји да
у нама покрене саосећање, било распуштеном косом, било у црној жа-
лобној одећи. Али овај поштовања достојни Ирод, који је осумњичен за
убиство и позван да одговори на тако тешку оптужбу, стоји овде одевен
у пурпур, и са косом брижљиво уређеном, окружен својим наоружаним
људима, тако да уколико бисмо га по нашем закону осудили, он би нас ис-
тог часа могао побити, и, тако, надвладавши правду, избећи смрт. Ипак, ја
се овим не жалим на самог Ирода; он се свакако више брине за себе него
за законе; већ се жалим на вас саме, и вашег краља, који сте му омогућили
да се тако понаша. Али без обзира на све, сетите се да је Бог велик, и да ће
управо овај човек, кога ћете ви због Хиркана разрешити обавезе и отпус-
тити, једног истог дана казнити како вас тако и самог краља.“ И одмах ре-
цимо да ниједним делом овог предвиђања Самеј није погрешио; јер када
је Ирод преузео краљевство, побио је све чланове овог Синхедриона, баш
као и самог Хиркана, изузевши једино Самеја, јер га је дубоко поштовао
због његове правичности, али и зато што је, након што је касније град био
опседнут од стране Ирода и Сосија, он наговорио народ да пусте Ирода
унутра, рекавши им да због својих грехова неће бити кадри да побегну из
његових руку — а о чему ћемо приповедати на примереном месту.
5) Али када је Хиркан видео да су чланови Синхедриона спремни да
прогласе смртну пресуду Ироду, он је одложио суђење до следећег дана, и
тајно послао поруку овоме, саветујући га да побегне из града, јер ће само
на тај начин успети да избегне погубљење. Тако се овај повукао у Дамаск,
при чему је изгледало да је побегао од краља; а када се нашао код Секста
Цезара, и тиме своје прилике довео до донекле безбедног положаја, ре-
шио се да делује овако: да се, у случају да поново буде позван пред Син-
хедрион на суђење, више не одазове. На ово су чланови Синхедриона би-
ли веома озлојеђени, настојећи при том да убеде Хиркана да су сва ова
збивања уперена против њега лично, чега он, додуше, уопште није био
несвестан; али је његова нарав била тако трома, и тако будаласта, да он
није знао шта би са свим тиме урадио. Али када је Секст поставио Ирода
за заповедника војске Келесирије, будући да му је ову службу продао за
новац, Хиркан се уплашио да ће Ирод против њега повести рат — и заис-
та није дуго требало чекати на обистињење онога чега се бојао. Јер је Ирод
довео војску како би се борио против Хиркана, бивајући разгневљен због
суђења које је морао поднети пред Синхедрионом; али су га у даљем на-
предовању спречили његов отац Антипатар, као и брат Фасаил, пресрев-
ши га и одговоривши од напада на Јерусалим. Такође су умирили његову
ватрену нарав, и наговорили га да не предузима отворене потезе, већ да
се задовољи застрашивањем, те да не продужава сукоб са оним који му је
уделио достојанство што га поседује; такође су од њега затражили да не
буде киван због позива на суђење и обавезе да се на њега одазове, већ да
памти како је при том био отпуштен без пресуде, и како управо Хиркану
дугује захвалност за такав исход. Тако су га поучили да се не осврће само
на оно што га чини незадовољним, остајући незахвалан за добијено из-
бављење. Уз то су затражили да и сам промисли о томе да, будући да Бог
често преокреће теразије рата, увек постоји велика неизвесност у погле-
ду исхода битака, те да отуда он не сме очекивати победу у борби против
свог краља који га је уз то подржавао и уделио много тога њему испред
свих других, при том не учинивши ништа одвише строго према њему; јер
је онаква краљева оптужба, која је плод злих саветника а не његова вла-
стита, пре била варка, него нешто заиста по себи озбиљно. Ирод је, та-
ко, напослетку био убеђен овим аргументима, и поверовао да је за њего-
ве будуће наде довољно да само покаже своју снагу пред народом, не учи-
нивши ништа преко тога — и на таквом су се стању у то време задржале
прилике у Јудеји.
ПОЧАСТИ КОЈЕ СУ УКАЗАНЕ ЈЕВРЕЈИМА, И О САВЕЗИМА КОЈЕ СУ
СА ЊИМА СКЛОПИЛИ РИМЉАНИ И ДРУГИ НАРОДИ
1) Управо у часу када је Цезар приспео у Рим и био спреман да одмах

отплови у Африку како би се борио против Сципиона и Катона, Хиркан
је послао изасланике и преко њих затражио да Цезар поново овери са-
вез пријатељства и узајамног савезништва који је постојао између њих.
Мени се овде чини неопходним да пружим извештај о свим почастима
које су Римљани и њихов император указали нашем народу, као и о са-
везима узајамне помоћи што су их са нама склапали, како би остатак чо-
вечанства могао знати какво су уважавање према нама гајили краљеви
Азије и Европе, бивајући веома задовољни нашом храброшћу и одано-
шћу; јер док многи још увек не верују о ономе што је о нама било написа-
но од стране Персијанаца и Македонаца — стога што се ови записи не мо-
гу посвуда пронаћи, нити почивају на јавним местима, већ искључиво код
нас самих и појединих варварских народа — дотле се ничим не може про-
тивречити указима Римљана, јер се они налазе доступни на јавним мес-
тима у градовима, и још увек постоје на Капитолу, урезани на бронзаним
стубовима; штавише, Јулије Цезар је дао да се направи посебан бронзани
стуб за Јевреје из Александрије, и јавно објави да су они њени грађани. Из
ових ћу доказа, дакле, ја потврдити оно што казујем, те ћу сада записати
указе састављене једнако од стране сената и Јулија Цезара, а који се одно-
се на Хиркана и наш народ.
2) „Гај Јулије Цезар, император и првосвештеник, уз то и други пут
диктатор, шаље поздраве магистратима237, сенату, и народу Сидона. Ако
сте доброг здравља, задовољан сам. Моја војска и ја такође смо добро.
Послао сам вам препис овог указа, забележен на плочама, а који се тиче
Хиркана, сина Александровог, првосвештеника и етнарха Јевреја, како би
могао бити положен међу јавне записе; и желим да он буде отворено пре-
несен на бакарној плочи, једнако на грчком и латинском језику. Он гласи
овако: ја, Јулије Цезар, други пут император, првосвештеник, донео сам
овај указ, уз сагласност сената. С обзиром на то да је Хиркан, син Алек-
сандра, доказао своју оданост и марљивост поводом наших послова, и то
како сада тако и раније, и једнако у рату и у миру, као што сведоче многи
наши војни заповедници, те је похитао као помоћ у последњем алексан-
дријском рату238, са педесет стотина војника а када сам га послао Митри-
дату, показао се надмоћним у срчаности над читавим остатком те војске
— из тих, дакле, разлога, моја је воља да овај Хиркан, син Александров, и
његова деца, буду етнарси Јевреја, и за себе заувек задрже звање првос-
вештеника, у складу са обичајима њихових предака, а такође да он и ње-
гова деца буду наши савезници, те да, поред свега, свако од њих буде уб-
ројан у наше посебне пријатеље. Такође наређујем да он и његова деца
задрже све оне повластице које припадају служби првосвештеника, или
које год им милости буду убудуће додељене; и ако се у било које време
касније постави ма које питање поводом јеврејских обичаја, желим да он
буде тај који ће о томе одлучити. Такође мислим да није исправно да они
буду обавезни да обезбеђују зимска боравишта нашој војсци, нити да се
од њих тражи било какав новац.“
3) „Укази Гаја Јулија Цезара, конзула, који садрже оно што је додеље-
но и одлучено, а који гласе овако: да Хиркан и његова деца управљају на-
родом Јевреја, и добијају приносе са места која су им наследно завешта-
на; и да он, који је уједно етнарх и првосвештеник Јевреја, брани оне који
су повређени; и да изасланици буду послани Хиркану, сину Александро-
вом, првосвештенику Јевреја, а који би разговарали с њим о савезу прија-
тељства и узајамне помоћи; а да бакарна плоча, која садржи ове услове,
буде јавно представљена на Капитолу, као и у Сидону, Тиру и Аскалону,
а такође и у храму, и то на латинском и грчком језику: тако да овај указ
може бити пренесен квесторима239 и преторима240 многобројних градо-
ва, као и пријатељима Јевреја; уз то овим изасланицима треба обезбедити
поклоне за Јевреје, те да сва ова решења буду посвуда разаслата.“
4) „Гај Цезар, император, диктатор, конзул, ово удељује: да с обзиром
на част, врлину и љубазност човека, и због користи сената и народа Рима,
Хиркан, син Александров, заједно са својом децом, буде првосвештеник
Јерусалима и јеврејског народа, по истом оном праву, и према истим зако-
нима, по којима су и њихови преци држали ово достојанство.“
5) „Гај Цезар, конзул пети пут, овим решава: да ће Јевреји поседовати
Јерусалим, и да могу град окружити зидовима; а такође и да га Хиркан,
син Александров, првосвештеник и етнарх Јевреја, држи под својом вла-
шћу на начин који му одговара; и да Јеврејима буде дозвољено изузимање
њиховог данка, до друге године у време сабатног периода; и да порез који
плаћају не буде издаван под закуп, као и да не плаћају увек исти износ.“
6)„Гај Цезар, император други пут, овим наређује: да читава земља
Јевреја, изузев Јопе, плаћа годишњи данак граду Јерусалиму, изузев седме
године, коју називају сабатном годином, стога што тада они нити добију
плодове с дрвећа, нити сеју земљу; а да плаћају данак у Сидону друге го-
дине [тог сабатног периода], и то четвртину онога што је засејано. Поред
овога, морају плаћати исте оне десетке Хиркану и његовим синовима које
су плаћали њиховим прецима. Овим такође забрањујем да ико, било упра-
витељ области, војни заповедник, или изасланик, ствара савезнике уну-
тар граница Јудеје; нити војници од њих смеју тражити новац за зимски
смештај или под било којим другим изговором; већ они морају бити сло-
бодни од било које врсте огрешења; такође и да све оно што убудуће буду
имали, или чега су већ поседници или ће, пак, стећи, и надаље могу задр-
жати. Такође нам је воља да град Јопа, који је изворно јеврејски, након што
буду склопили савез с Римљанима, припадне Јеврејима, као што је било и
раније; а да Хиркан, син Александров, и његови синови, имају данак из тог
града од оних који су заузели околну земљу а што ови сваке године извозе
у Сидон, то јест двадесет хиљада шест стотина седамдесет пет модија сваке
године, изузев седме године коју називају сабатичком, у којој они нити ору
нити добијају плодове са својих стабала. Такође је велика жеља сената да,
што се тиче села која се налазе у великој равници, а која су Хиркан и њего-
ви преци раније поседовали, Хиркан и Јевреји поново исте добију, и то са
истим оним повластицама којима су и раније располагали; исти је случај и
са првобитним правилом о односу Јевреја према првосвештеницима: нека
ови уживају исте добробити које су и раније имали на основу повластица у
односу на народ, али и у односу на одлуку сената; а такође исте повласти-
це нека уживају и у Лидији. По вољи је сенату и да овај етнарх Хиркан, као
и Јевреји, задрже она места, земље и села која су припадала краљевима Си-
рије и Феникије, савезника Римљана, а које су Римљани уделили овима као
слободне поклоне. Такође је дозвољено Хиркану и његовим синовима, као
и изасланицима што нам их ови шаљу, да приликом међусобних борби гла-
дијатора, као и њихових борби са зверима, могу седети међу сенаторима ка-
ко би посматрали ове представе; а када буду затражили пријем, биће уведе-
ни у сенат од стране диктатора, или од стране заповедника коњице; а када
буду уведени, одговори на њихова потраживања биће им послати најдаље
за десет дана, након што сенат донесе указ о њиховим пословима.“
7) „Гај Цезар, император, диктатор четврти пут и конзул пети пут,
проглашен за сталног диктатора, саставио је овај говор поводом права
и повластица Хиркана, Александровог сина, првосвештеника и етнарха
Јевреја. Будући да су они императори који су били у провинцијама пре
мене сведочили о Хиркану, првосвештенику Јевреја, и о самим Јевреји-
ма, и то пред сенатом и народом Рима, којом приликом су и народ и сенат
овима узвратили захвалношћу, добро је да се и ми сада сетимо истога, и
обезбедимо такав узврат Хиркану и народу Јевреја, као и синовима Хир-
кановим, од стране сената и народа, који би био примерен оној доброна-
мерности коју су ови показали према нама, и свим оним добробитима
којима су нас задужили.“
8) „Јулије Гај, претор Рима, шаље поздраве магистратима, сенату, на-
роду Партије. Јевреји Делоса, и неки други Јевреји који тамо пребивају,
указали су нам, у присуству наших изасланика, да, према вашем указу, ви
овима забрањујете употребу обичаја њихових предака, као и њихов начин
светог обожавања. Мене, међутим, чини незадовољним да такви укази бу-
ду доношени против наших пријатеља и савезника, помоћу којих им бива
забрањено да живе према сопственим обичајима, или да дају доприносе за
њихова заједничка вечерња и свете празнике, док им то исто није забрање-
но чак ни у самом Риму. Јер је чак и Гај Цезар, наш император и конзул, у
оном декрету у којем забрањује да се у граду виђају баханалијске разузда-
ности, ипак дозвољава овим Јеврејима, и искључиво њима, једнако да до-
носе прилоге и уприличују заједничка вечерња. Сходно томе, у исто вре-
ме док забрањујем баханалијске букаче, ја дозвољавам овим Јеврејима да
се окупљају у складу са обичајима и законима њихових предака, као и да
у њима истрајавају. Због тога ће бити добро по вас да уколико сте донели
иједан указ против ових наших пријатеља и савезника, тај исти опозовете,
а из разлога њихове часности и љубазног држања према нама.“
9) Након што је Гај убијен, а у време када су Марко Антоније и Пуб-
лије Долабела били конзули, ова су двојица окупила сенат и представи-
ла му Хирканове изасланике, те расправљали о томе што су ови желели, и
утаначили савез пријатељства с њима. Сенат је такође донео указ о доде-
ли свега што су затражили. Ја овде додајем сам тај указ, како би они који
читају ово моје дело могли у исти мах добити потврду истинитости онога
што говоримо. Указ је гласио овако:
10) „Указ сената, преписан из ризнице, са државних плоча које припа-
дају квестору, у време када су квестори били Квинт Рутилије и Гај Корне-
лије, преузет с друге плоче прве класе, трећег дана пре априлских ида, у
храму Слоге. Приликом писања овог указа били су присутни Луције Кал-
пурније Пизон из рода Менејана, Сервије Папињин Полит од рода Ле-
монија, Гај Каниније Ревил од рода Терентина, Публије Тидеције, Луције
Апулин, син Луцијев, од рода Сергија, Флавије, син Луцијев, од рода Ле-
монија, Публије Платин, син Публијев, од рода Папирија, Марко Асилије,
син Марков, од рода Месијана, Луције Ерусије, син Луцијев, од рода Сте-
латина, Маре Квинт Плансил, син Марков, од племена Полијана, а Пуб-
лије Серије, Публије Долабела и Марко Антоније, конзули, поднели су
овај кратак преглед сенату поводом оних ствари што их је, преко указа се-
ната, Гај Цезар досудио у погледу Јевреја, а ипак одонда овај указ није уне-
сен у ризницу, те је наша жеља, а такође и жеља Публија Долабела и Мар-
ка Антонија, наших конзула, да ови укази буду уписани у државне плоче,
и однесени градским квесторима, како би се ови могли побринути да бу-
ду записане на двоструким плочама. Ово је учињено пре петих фебруар-
ских ида, у храму Слоге. Присутни изасланици првосвештеника Хиркана
били су следећи: Лисимах, син Паусаније, Александар, син Теодоров, Па-
трокло, син Керејев, и Јонатан, син Онијин.“
11) Хиркан је једног од ових изасланика послао такође и Долабели, који
је у то време био префект Азије, и од њега затражио да ослободи Јевреје вој-
не службе и допусти им да сачувају обичаје својих предака, као и да по њи-
ма могу живети. А када је Долабела примио Хирканово писмо, без икаквог
промишљања послао је посланицу свим Азијатима, а посебно граду Ефесу,
престоници Азије, а поводом Јевреја; препис те посланице гласи овако:
12) „У часу када Артемон врши службу пританија241, првог дана месе-
ца Ленеона, Долабела, император, шаље поздраве сенату, магистратима и
народу Ефеса. Александар, син Теодора, изасланик Хиркана, сина Алек-
сандровог, првосвештеника и етнaрха Јевреја, појавио се преда мном ка-
ко би ме упознао с тиме да његови сународници не могу ићи у војску, бу-
дући да им није дозвољено да носе оружје и путују у дане сабата, нити им
је могуће да се тамо хране оним врстама јестива које су научили да једу
још од њихових предака. Стога им ја додељујем слободу од попуњавања
војске, а што је претходни префект наложио, и допуштам им да упражња-
вају обичаје својих предака, окупљајући се заједно за свете и богоугодне
сврхе, онако како њихови закон захтева, као и да прикупљају дарове не-
опходне за жртвовања; моја је воља да ово напишете и пренесете до оних
градова који се налазе под вашом судском надлежношћу.“
13) Ово су, дакле, биле повластице што их је Долабела учинио нашем
народу након што му је Хиркан послао изасланство. Али указ конзула Лу-
ција гласи овако: „У свом сам судском већу поставио ове Јевреје, који су
грађани Рима, и који се држе јеврејских светих обреда, а ипак живе у Ефе-
су, ослобођени обавезе попуњавања војске, а због сујеверја којем се пови-
нују. Ово је учињено пре дванаестих октобарских календи, у присуству Ти-
та Апија Валга, сина Титовог, заступника рода Хорација, као и Тита Тон-
гина, сина Титовог, од рода Крустумина, а уз њих и Квинта Ресија, сина
Квинтовог, Тита Помпеја Лонгина, сина Титовог, Ката Сервилија, сина Гаје-
вог, од рода Терентина, Браха, војног трибуна, Публија Луција Гала, сина
Публијевог, од рода Ветурија, Гаја Сентина, сина Гајевог, од рода Сабатина,
Тита Атила Булба, сина Титовог, заступника и вице–претора магистратâ.
Шаљем поздраве сенату и народу Ефеса. Конзул Луције Лентул ослобо-
дио је, на моје заузимање, азијске Јевреје обавеза служења у војсци. А када
сам нешто касније поднео исту молбу императору Фанији и вице–квестору
Луцију Антонију, такође сам за њих обезбедио исту повластицу; и моја је
воља да се побринете да нико од њих не доживи никакво узнемирење.“
14) Указ Делијанаца. „Одговор преторима када је Беотије био архонт242,
двадесетог дана месеца Таргелеона. Док је као заступник живео у нашем
граду Марко Пизон, чије је задужење такође било и одабир војника, он нас
је позвао, као и многе друге грађане, и издао наређење да уколико постоји
иједан Јеврејин који је римски грађанин, таквога нико не сме узнемирава-
ти поводом одласка у војску, стога што је конзул243 Корнелије Лентул ос-
лободио Јевреје војне обавезе због сујеверја којег се они држе на основу
својих обичаја — у овоме сте, дакле, обавезни да се повинујете претору.“
Сличан је указ о нама издат и од стране Сардијанаца.
15) „Гај Фаније, син Гаја, император и конзул, шаље поздраве ма-
гистратима Коса. Желим да знате да су код мене били изасланици Јевреја,
и затражили да добију оне указе што их је поводом њихових питања из-
дао сенат, а који су овде придружени. Моја је воља да узмете у обзир бри-
гу о овим људима, а у складу са указом сената, како би се они могли кроз
вашу земљу безбедно вратити кући.“
16) Изјава конзула Луција Лентула: „Ослободио сам оне Јевреје који су
римски грађани, и који се показују доследним у придржавању религиоз-
них обреда и закона у Ефесу, због сујеверја којем се повинују. Овај указ је
донесен пред тринаесте календе октобра.“
17) „Луције Антоније, син Марков, вице–квестор и вице–претор, шаље
поздраве магистратима, сенату и народу Сардијанаца. К мени су дошли
они Јевреји који су равноправни грађани Рима, и показали ми да су се
окупили у једном свом збору, а према законима њихових предака, на та-
кође једном свом властитом месту, на коме разрешавају њихове молбе и
спорове. Поводом њихове молбе да им се овакво деловање потврди као
законито, ја издајем наређење да ова њихова повластица буде очувана, те
да им се дозволи да према њој и поступају.“
18) Изјава Марка Публија, сина Спуријевог, и Марка, сина Марка, као
и Луција, сина Публијевог: „Отишли смо до проконзула и обавестили га
шта је затражио Доситеј, син Клеопатрида из Александрије, то јест да,
уколико он сматра да је то добро, ослободи [војне обавезе] оне Јевреје
који су римски грађани и желе да се придржавају обреда јеврејске рели-
гије, а због сујеверја којем се повинују. Сходно томе, он им је дао вољно, а
ово је учињено пред тринаесте календе октобра.“
19) „Месеца Кунтија, када су Луције Лентул и Гај Марселије били кон-
зули; и када су били присутни Тит Апије Балб, син Титов, заступник ро-
да Хорација, Тит Тонгије од рода Крустумина, Квинт Ресије, син Квинтов,
Тит Помпеј, син Титов, Корнелије Лонгин, Гај Сервије Брах, син Гајев, вој-
ни трибун244 од рода Терентина, Публије Клусије Гал, син Публијев, од ро-
да Ветуријана, Гај Тетије, син Гајев, војни трибун, од рода Емилијана, Секст
Атилије Серан, син Секстов, од рода Есквилина, Гај Помпеј, син Гајев, од
племена Сабатина, Тит Апије Менандар, син Титов, Публије Сервилије
Страбон, син Публијев, Луције Пације Капит, син Луцијев, од рода Коли-
на, Аулије Фурије Терције, син Аулијев, као и Апије Мен. У присуству ових
је Луције Лентул објавио следећи указ: Пред трибуналом разрешавам [вој-
не обавезе] оне Јевреје који су римски грађани, и навикли су да се придр-
жавају светих обреда у Ефесу, а због сујеверја које их обавезује.“
20) „Магистрати Лаодикејаца шаљу поздраве конзулу Гају Рубилију,
сину Гајевом. Сопатер, изасланик првосвештеника Хиркана, уручио нам
је посланицу од тебе, у којој нас упознајеш с тиме да су извесни изаслани-
ци дошли к теби од Хиркана, првосвештеника Јевреја, и са собом донели
посланицу која се тиче њиховог народа, у којој се тражи да се Јеврејима
омогући придржавање њиховог Сабата и других светих обреда, а у складу
са законима њихових предака, као и да се не налазе ни под каквом вишом
заповешћу, будући да су они наши пријатељи и савезници, те да их нико
не сме повређивати у оквиру наших провинција. Па иако су се тада при-
сутни Тралијанци овоме успротивили, и нису били задовољни овим ука-
зима, ти ипак издај наређење да се ових сви морају придржавати, и оба-
вести нас када будеш желео да нам пишеш о овим одлукама. Ми смо, оту-
да, слушајући налоге које смо добили од тебе, примили к знању послани-
цу коју си нам послао, и њу саму положили међу наше државне записе. А
што се тиче осталих ствари које си нам послао, постараћемо се да никак-
ве примедбе не буду учињене против нас.“
21) „Проконзул Публије Сервилије, син Публијев, од рода Галба, шаље
поздраве магистратима, сенату и народу Милесланаца. Притан, син Хер-
месов, ваш суграђанин, дошао је до мене док сам се налазио у Тралу и та-
мо одржавао суђење, и обавестио ме је да сте се понели према Јевреји-
ма на начин супротан мом мишљењу, тиме што сте им забранили да сла-
ве свој сабат и да изводе свете обреде које су примили од својих предака,
те да плодовима земље располажу на начин који је у складу са њиховим
древним обичајем; такође је рекао да је он сâм био задужен да обнародује
ваш указ, онако како захтева ваш закон; стога овим желим да знате, да
сам, саслушавши образложења обеју страна, издао пресуду да се Јевреји-
ма не сме забрањивати упражњавање њихових властитих обичаја.“
22) Указ оних из Пергама: „У време када је Кратип био намесник, пр-
вог дана месеца Десија, донесен је конзулски указ следећег садржаја: Бу-
дући да се Римљани, следећи пример владања њихових предака, подврга-
вају опасностима како би служили заједничкој безбедности читавог чо-
вечанства, и будући да су жељни да са другим народима успоставе однос
савезништва и пријатељства у трајној срећи и постојаном миру, а будући
да им је народ Јевреја и њихов првосвештеник Хиркан послао изаслани-
ке, Стратона, сина Теодатовог, и Аполонија, сина Александровог, као и
Енеју, сина Антипатровог и Аристобула, сина Аминтовог, и Сосипатера,
сина Филиповог, а који су сви добри и поштовања вредни људи који су
нам дали посебан извештај о приликама њиховог живовања, сенат је оту-
да донео указ поводом онога што су ови људи од њега затражили, а то је
да краљ Антиох, син Антиохов, више не сме узнемиравати Јевреје, савез-
нике Римљана; такође и да тврђаве, луке и земља, и било шта друго што је
он од њих отео, буду овима враћени, као и да им буде законом допуште-
но да могу извозити своја добра из њихових властитих лука, али и да ни-
ти краљ нити народ не могу извозити никаква добра, било из земље Ју-
деје, или из њихових лука, без плаћања царине, већ само Птолемеј, краљ
Александрије, стога што је он наш савезник и пријатељ; најзад, овим се
налаже да се, по њиховој жељи, истера посада која се налази у Јопи. Та-
ко је Луције Петије, један од наших сенатора, иначе частан и добар чо-
век, издао наређење да се морамо побринути да ове ствари буду изврше-
не према указу сената, и да се такође морамо постарати да се изаслани-
ци Јевреја могу безбедно вратити кући. Сходно томе, допуштамо Теодо-
ту да уђе у наш сенат и веће, и из наших руку узме посланицу, баш као и
указ сената. А како је он са великом ревношћу говорио о Јеврејима, и оп-
исивао Хирканову часност и великодушност, и како је он добротвор свим
људима уопште а посебно сваком оном ко га лично походи, ми полаже-
мо посланицу међу наше државне записе; уз то такође и сами доносимо
указ, да будући да смо такође и ми у савезу с Римљанима, то ћемо и са-
ми учинити све што можемо за Јевреје, у складу са указом сената. И још
је Теодор, који је донео посланицу, такође затражио од наших претора да
пошаљу Хиркану препис указа, баш као и своје изасланике који ће Хир-
кану указати на осећања нашег народа према њему, те да јеврејски народ
подстакну да очува и још више ојача пријатељство према нама, остајући
спремни да нам и даље удељују добробити, при том с правом очекујући
достојан узврат с наше стране; најпосле желимо од њих да се сете како су
и наши преци245 били пријатељи Јевреја још у данима Аврама, који је отац
свих Јевреја, као што смо и ми [такође] пронашли написано у нашим др-
жавним записима.“
23) Указ оних из Халикарнаса: „Када је Мемнон, син Орестида по по-
томству, али Еунимов по усвојењу, био свештеник, *** дана месеца Аристе-
риона, указ народа поводом представки Марка Александра, био је овакав:
Будући да увек носимо велико уважавање према побожности и светости;
и будући да нам је циљ да следимо народ Римљана, који је добротвор свим
људима, и у ономе што су нам писали о савезу пријатељства и узајамне
помоћи између Јевреја и нашег града, односно да им се допушта придржа-
вање њихових светих служби, уобичајених празника и других окупљања
— ми доносимо указ да сви они мушкарци и жене Јевреји који су вољни
да чине тако, могу празновати своје сабате и изводити свете обреде по
јеврејским законима; и да могу изводити своје молебни на морској обали,
према обичајима својих предака; и ако их ико, био он магистрат или при-
ватно лице, спречи у слободном испуњавању овога, биће оглобљен, а но-
вац ће се употребити за потребе града.“
24) Декрет Сардијанаца: „Овај указ састављен је од стране сената и на-
рода, а на представку претора: С обзиром да су они Јевреји, који су наши
суграђани и живе с нама у овом граду, увек добијали многе и велике до-
бробити, те да су сада дошли у сенат и затражили — на основу повраћаја
њихових закона и њихове слободе од стране сената и народа Рима — да
се могу окупљати према њиховом древном законитом обичају, и да се ми
при том ми на који начин томе не противимо; такође су затражили да им
буде додељено место где ће моћи сазивати своје саборе, заједно са жена-
ма и децом, и моћи да приносе молитве и жртвене понуде Богу, онако ка-
ко су то чинили њихови преци. У складу с тим сенат и народ указом доз-
вољавају окупљање Јевреја у данима унапред назначеним, те да се владају
према њиховим сопственим законима; осим тога и да им претори издвоје
тражено место за градњу и насељавање које ће бити прикладно својој на-
мени; такође се овим одређује да они који се брину за снабдевање града
намирницама, морају такође бринути да у град буду увезене и оне врсте
хране које Јевреји сматрају прикладним за њихову исхрану.“
25) Декрет Ефежана: „Када је Менофил био заступник, првога дана
месеца Артемисијуса, овај је указ донесен од стране народа, а објавио га је
Никанор, син Еуфемов, на представку претора. Будући да су Јевреји који
живе у овом граду упутили молбу проконзулу Марку Јулију Помпеју, си-
ну Брутовом, да им буде допуштено да се придржавају свог сабата, те да
се у свим поступцима без било чијег ометања понашају према обичајима
својих предака, претор је удовољио њиховој молби. Сходно томе, народ и
сенат су одлучили да по овом питању које се тиче Римљана нико не буде
спречаван да се држи дана сабата, нити да за такво нешто буде оглобљен,
већ да се Јеврејима допусти да све чине према законима својих очева.“
26) Постојало је много оваквих указа сената и римских императора,
таквих који су се разликовали од оних пре нас, а који су чињени у корист
Хиркану и нашем народу; такође је било много указа градова и решења
претора, у виду таквих посланица које се тичу наших права и повластица;
и извесно је да они који нису злонамерни према ономе што пишемо могу
веровати да сви ови искази имају исти циљ са онима чије смо узорке овде
пренели; јер смо овима приложили оне очигледне доказе, који се још увек
могу видети, о пријатељству које смо имали с Римљанима, те показали да
су ови докази урезани на стубове и бакарне плоче на Капитолу, те да они
постоје и данас, иако смо ми пропустили да их све запишемо, будући да
је такво што излишно и заморно. Јер ја, заправо, не могу ни претпостави-
ти да постоји неко тако задрт да не верује у пријатељство које је постојало
између нас и Римљана, када је јасно да су ови последњи то пријатељство
показали тако великим бројем указа који се тичу наше користи; нити је
могуће сумњати у нашу оданост која се истиче у овде неизнесеним преос-
талим указима, будући да је она очигледна и у онима које смо овде прика-
зали. И овиме смо свакако довољно објаснили узајамно пријатељство које
смо у то време гајили с Римљанима.
КАКО ЈЕ МАРКИОН НАСЛЕДИО СЕКСТА НАКОН ШТО ЈЕ ОВАЈ
УБИЈЕН БАСИЈЕВОМ ИЗДАЈОМ; И КАКО ЈЕ, НАКОН СМРТИ ЦЕЗА-
РЕВЕ, КАСИЈЕ ДОШАО У СИРИЈУ И УГЊЕТАВАО ЈУДЕЈУ; ТАКОЂЕ И
О ТОМЕ КАКО ЈЕ МАЛИК УБИО АНТИПАТРА А ПОТОМ И САМ БИО
УБИЈЕН ОД СТРАНЕ ИРОДА
1) Догодило се, међутим, да су у то време политичке прилике у Сирији

биле у потпуном нереду, а због околности које ћемо одмах описати. Це-
цилије Бас, један од присталица Помпејеве странке, сковао је издајничку
заверу против Секста Цезара, те га је убио и затим преузео његову војску,
а са њом и управљање државним пословима. Због овога је дошло до ве-
ликог рата у околини Апамеје, будући да су Цезареви заповедници пош-
ли на њега на челу војске коњаника и пешака; овима је такође и Антипа-
тар послао подршку, а са њима и своје синове, присећајући се свих оних
доброчинстава која им је указана од стране Цезара, али и стога што је ми-
слио како је правично затражити казну за убијеног, и осветити се човеку
који га је убио. И како се овај рат одужио, из Рима је дошао Маркион246,
како би преузео Секстову власт. Али је [Јулије] Цезар убијен од стране
Касија и Брута у згради сената, након што је држао власт три године и
шест месеци. О овој је ствари, међутим, приповедано на другом месту.
2) Чим је започео рат који је покренут након Цезаревог убиства, сви
су његови учесници пошли једни на једну, други на другу страну да поди-
жу војске, а Касије је дошао из Рима у Сирију, како би преузео војску која
се налазила у логору у Апамеји; тако је, подигавши опсаду, придобио на
своју страну једнако Басија и Маркиона. Затим је пошао до других градо-
ва, и, сакупивши оружје и војнике, наметнуо велике порезе овим мести-
ма, при чему је посебно притиснуо Јудеју, захтевајући од ње седам стотина
таланата. Али је Антипатар, када је увидео да је стање у народу доведено
до велике устрављености људи и међусобних нереда, поделио сакупљање
те суме и наименовао двојицу својих синова за њене убиратеље, и то тако
да је један део ове суме тражен од Малика, који је према Антипатру гајио
злонамерност, а други је требало сакупити од осталих. А зато што је Ирод
пре других урадио оно што је од њега тражено, сакупивши новац из Гали-
леје, веома се омилио Касију; јер је Ирод сматрао делом смотрености не-
говање пријатељства с Римљанима и задобијање њихове наклоности на
рачун других, поготову с обзиром на то да су управитељи других градо-
ва, заједно са њиховим становницима, продани у робље; при том је Ка-
сије четири града свео на статус зависних, од којих су два најмоћнија би-
ли Гофна и Емаус, а поред ових још и Лидију и Тамну. Штавише, Касије је
био толико киван на Малика, да би га убио (јер га је овај увредио) да није
Хиркан, уз помоћ Антипатра, овоме послао стотину таланата и тиме сти-
шао Касијев гнев.
3) Али након што је Касије отишао из Јудеје, Малик је поставио засе-
де Антипатру, мислећи да ће смрт овога обезбедити очување Хиркано-
ве власти; ова замисао, међутим, није остала непозната Антипатру који
се, када је приметио Маликове намере, повукао на другу страну Јордана
и тамо окупио војску, састављену делимично од Арабљана а делимично
од својих земљака. Али је Малик, будући веома препреден, порицао да је
постављао клопке Антипатру, потврдивши, чак, своје речи заветовањем
једнако у себе и у своје синове; и рекавши је да све дотле док Фасаил држи
посаду у Јерусалиму, а Ирод располаже нагомиланим оружјем под својим
надзором, он никада на такво нешто не би ни помислио.Тако се Анти-
патар, приметивши муку у којој се нашао Малик, с овим помирио, скло-
пивши при том с њим и известан споразум; ово се догодило док је Малик
био намесник Касијев у Сирији; а када је Касије приметио да Малик узне-
мирава Јудеју, ражестио се од гнева дотле да је овог готово убио; али му је
поново, на заузимање Антипатрово, опростио.
4) Антипатар, међутим, није знао да је спасавајући Малика заправо
избавио сопственог убицу; јер су сада Касије и Маркион окупили војс-
ку и целокупно старање над њом поверили Ироду, наименовавши га за
заповедника снага Келесирије и предавши му тако поред флоте бродова,
и коњанике и пешаке; уз то су обећали да ће му, поврх свега, након што
буде окончан рат који је већ почео — између Антонија и млађег Цезара
— бити омогућено да постане краљ Јудеје. Малик се, пак, са своје стране
највише бојао Антипатра, те га је стога уклонио с пута: наиме, уз помоћ
новца, којим је поткупио Хиркановог главног слугу, отровао га је док су
обојица били на гозби. Тим је убиством, и имајући уз себе наоружане љу-
де, Малик до даљњег уредио прилике у граду. Али када су Антипатрови
синови, Ирод и Фасаил, сазнали за заверу против свог оца и разбеснели
се, Малик је поново све порицао, и до краја одбијао сваку обавештеност
о убиству. Тако је, дакле, завршио Антипатар, човек који се толико иста-
као по побожности и правичности, као и по љубави према својој земљи.
А с обзиром да је један од његових синова, Ирод, сместа решио да осве-
ти очеву смрт, те је с тим циљем на челу војске пошао на Малика, старији
син Антипатров, Фасаил, мислио је да је ипак боље да се овог човека доче-
пају уз помоћ лукавства, да не би изгледало како изазивају грађански рат
у земљи. Стога је он прихватио Маликову одбрану, претварајући се да му
верује да није умешан у насилну смрт Антипатрову, већ се посветио по-
дизању споменика покојнику. Ирод је такође отишао у Самарију, па када
је тамошње људе затекао у великој пометњи, он их је осоколио и изгладио
њихове спорове.
5) Али, недуго потом, Ирод је, поводом наилазећег празника, пошао са
својим војницима у град; на то се Малик уплашио, те је наговорио Хирка-
на да овоме не дозволи улазак. Хиркан се сложио, те је, с намером да од-
страни Ирода, изјавио да гомили странаца не сме бити дозвољен приступ
док се народ у Јерусалиму одаје очишћењу. Али се Ирод није обазирао на
послане гласнике, те је по ноћи ушао у град, препавши Малика; па ипак
овај и даље није одустајао од своје претворности, те је и надаље тобоже
оплакивао Антипатра и на сав глас нарицао над њим као својим прија-
тељем; а Ирод и његови пратиоци такође су сматрали да није умесно да
се отворено супротставе Маликовом лицемерју, већ да је боље да му за-
сад узврате знацима обостраног пријатељства како би га спречили да у
њих посумња.
6) У међувремену је Ирод послао поруку Касију у којој га је обавестио
о убиству свог оца; а овај, знајући каквој врсти људи у моралном погле-
ду припада Малик, одговорио је дозволом да Ирод може осветити очеву
смрт, при чему је такође и тајно послао поруку заповедницима своје војс-
ке у Тиру, са наређењем да помогну Ироду у извођењу његове веома оп-
равдане замисли. Па када је Касије заузео Лаодикеју, сви су Јевреји пош-
ли заједно с њиме, носећи му венце и новац, а Ирод је сматрао да је дошло
време да Малик буде кажњен док се тамо налази; али је овај био донекле
забринут развојем догађаја, те је наумио да и сам изведе један замашан
покушај: наиме, будући да му је син био талац у Тиру, Малик је пошао до
тог града решен да сина тајно отме, те да одатле крене на Јудеју; а како је
Касије хитао да се сукоби с Антонијем, Малик је помишљао да изазове на-
род на одметање и себи обезбеди власт. Али се провиђење супротстави-
ло оваквим замислима; Ирод је, наиме, будући виспрен човек, и прони-
чући Маликове намере, пре њега у Тир послао свог слугу, с изговором ка-
ко жели да тамо буде спремна вечера јер је унапред најавио да жели да се
сви заједно погосте — док је, заправо, слуга стигао до заповедника војске
којег је наговорио да на челу својих људи изиђе пред Малика са спремље-
ним камама. Тако су они и поступили, сачекавши Малика пред градом, на
морској обали, и тамо га заклали. Хиркан је, међутим, овим убиством био
толико пренеражен, да је на неко време изгубио моћ говора; па када је, уз
велике тешкоће, успео да се опорави упитао је Ирода о чему је реч и ко
су ти људи који су убили Малика; а када је овај узвратио да је убиство из-
вршено по Касијевој заповести, Хиркан је то дело похвалио, будући да је
Малик био зликовац који је ковао заверу против властите земље, а смрт га
је снашла као казна за злочин што га је починио убијајући Антипатра.
7) Али чим је Касије напустио Сирију, по Јудеји се разбукташе недаће;
јер је Феликс, Маликов брат, који је остављен у Јерусалиму с војском, из-
ненада напао Фасаила, при чему је и сам народ прибегао оружју; а Ирод
је дошао до Фабија, префекта Дамаска, и затражио од овога да похита ње-
говом брату у помоћ, али је тамо био оборен изненадном болешћу; за то
се време, пак, и сам Фасаил показао одвише јак за Феликса, успевши да га
надвлада и затвори у кулу, и тамо га, под извесним договореним услови-
ма, ипак ослободи опсаде. Фасаил се такође жалио и на Хиркана који је, и
поред тога што је од њих имао толико користи, ипак подржао њихове не-
пријатеље; јер је Маликов брат запосео многа места у којима је прибирао
одметнике и у њима постављао посаде, а посебно Масаду, која је од свих
тих места имала најснажнију тврђаву. У међувремену се Ирод опоравио
од болести, те је похитао у Јудеју и од Феликса преотео сва места у којима
се овај утврдио, али га је и сам, након постигнутог договора, поштедео и
пустио на слободу.
ИРОД ИЗБАЦУЈЕ ИЗ ЈУДЕЈЕ АНТИГОНА, АРИСТОБУЛОВОГ СИНА,
И ЗАДОБИЈА ПРИЈАТЕЉСТВО АНТОНИЈЕВО, КОЈИ ЈЕ ТАДА ДО-
ШАО У СИРИЈУ, ШАЉУЋИ МУ ВЕЛИКЕ КОЛИЧИНЕ НОВЦА, ЗБОГ
ЧЕГА ЈЕ ОВАЈ ОДБИО ОНЕ КОЈИ СУ ОПТУЖИВАЛИ ИРОДА; И ШТА
ЈЕ ТО ШТО ЈЕ АНТОНИЈЕ НАПИСАО У КОРИСТ ТИРАЦА
1) У то је време Птолемеј, син Антиоха Менеса, довео натраг у Јудеју Ан-

тигона, Аристобуловог сина, који је већ успео да окупи војску и уз помоћ
новца247 од Фабија начини пријатеља, који је, уосталом, био и његов рођак.
Помоћ им је такође пружио и Марије, кога је Касије оставио да као угње-
тач влада над Тиром, будући да се и Касије домогао Сирије и држао је под
собом уз велико насиље. Марије је такође пошао у поход против Галилеје,
која се налазила у његовом суседству, те је заузео три тамошње тврђаве и
попунио их својим људством како би их и надаље сачувао. Али када је до-
шао Ирод, он их је све преузео, док је сâму посаду у Тиру распустио на вео-
ма уљудан начин; штавише, неким је војницима учинио и поклоне, пока-
зујући добронамерност коју је гајио према том граду. Па када је тако окон-
чао тамошње прилике, пошао је у сусрет Антигону, и победио га у бици на-
кон које је овај до даљњег одагнан од Јудеје, и то у часу када је био стигао
до њене границе. Па када је Ирод стигао у Јерусалим, Хиркан и народ су му
ставили победнички венац на главу, будући да је овај већ био брачним веза-
ма спојен са Хиркановом породицом, јер је венчао једну од Хирканових на-
следница, због чега се Ирод више старао око њега: он је, наиме, био ожењен
кћерком Александра, сина Аристобуловог, која је отуда била унука Хирка-
нова, и са њом је добио троје мушке и двоје женске деце. Пре ове је такође
венчао и другу жену, пореклом из породице нижег слоја свог народа, по
имену Дорис, са којом је имао најстаријег сина, Антипатра.
2) У то су време Антоније и Цезар поразили Касија у близини Фили-
пија, о чему су други већ приповедали; али је после тога Цезар пошао у
Италију а Антоније је продужио у Азију, где су га, након што је стигао у
Битинију, дочекали одасвуд послани изасланици. Тамо су дошли и глав-
ни људи међу Јеврејима, како би оптужили Фасаила и Ирода, рекавши да
се одиста привидно чини како је Хиркан краљ, али да заправо ова двојица
људи имају сву власт; Антоније је, међутим, поклонио велико поштовање
Ироду, који је дошао к њему да се одбрани од оптужитеља, због чега њего-
ви противници и нису могли постићи више од тога да буду саслушани — а
овакву је милост Ирод од Антонија задобио новцем. Али када је Антоније
стигао у Ефес, првосвештеник Хиркан му је у име нашег народа послао
изасланство које му је донело златну круну и затражило да напише по-
сланицу намесницима свих провинција, којом ће се наредити ослобађање
свих Јевреја што их је Касије заробио и поред тога што се они нису про-
тив њега борили, као и да овима буде повраћена земља која им је у данима
Касијеве власти била одузета. Антоније је нашао да су захтеви Јевреја оп-
равдани, те је одмах написао Хиркану и Јеврејима. Такође је, у исто време,
послао указ и Тирцима, са садржајем који је имао исту намену.
3) „Марко Антоније, император, шаље поздраве Хиркану, првосвеш-
тенику и етнарху Јевреја. Добро је ако си здрав. Моја војска и ја такође
смо добро. Лисимах, син Паусанијев, и Јосиф, син Менејев, и Александар,
син Теодоров, твоји изасланици, срели су се са мном у Ефесу и обнови-
ли савезништво које смо раније утврдили у Риму, и марљиво су испуни-
ли текуће посланство које сте им ти и твој народ поверили, уз то у потпу-
ности исказавши добронамерност коју гајиш према нама. Отуда сам задо-
вољан, једнако преко твојих поступака и речи, да си нам тако наклоњен, и
добро увиђам да водиш живот уравнотежен и побожан: и зато те сматрам
као једног од наших. Али они који су противници најпре твоји, а онда и
римског народа, нису се уздржавали ни од градова нити од храмова, и ни-
су се држали оних договора које су потврдили заветом, те самим тим ви-
ше није реч само о спору с нама, већ је питање части васцелог човечанства
наша обавеза да се осветимо онима који су виновници великих неправди
против људи и великих изопачености према боговима, због којих је, сма-
трамо, и Сунце окренуло своје зраке од нас248, не желећи да гледа ужасни
злочин за који су криви у случају Цезара. Ми смо такође скршили њихо-
ве саучеснике који су претили и самим боговима, а које је примила Маке-
донија, као средина посебно погодна за све безочне и безбожне покушаје.
Савладали смо ону пометену гомилу људи, напола махниту због пакости
коју носе према нама, а који су се сакупили у Филипима у Македонији, на-
кон што су се докопали местâ прикладних за њихове намере, бивајући, та-
корећи, обзидани планинама до самог мора, где је пролаз могућ само пре-
ко једне уске превлаке. Ову смо победу задобили зато што су богови осу-
дили ове људе због њихових злих предузећа. Брута, који је побегао све до
Филипија, такође смо тамо и сколили, те је постао саучесник исте пропа-
сти са Касијем; јер су сада ови добили заслужену казну, и стога претпо-
стављамо да можемо уживати у миру у времену које је пред нама, те да се
Азија може одморити од рата. Због свега смо овога склопили мир који је
Бог учинио заједничким и нашим савезницима, толико да се тло Азије са-
да опоравља од заразе захваљујући нашој победи. Ја ћу се стога, имајући
на уму тебе и твој народ, старати о ономе што теби може бити на корист.
Такође сам послао писане посланице у неколико градова, да уколико је
иједна особа, било слободан човек или сужањ, била продана под влашћу
Гаја Касија или њему подређених старешина, сада мора бити сместа осло-
бођена. А моја је и воља да се ти са свом слободом користиш милостима
које смо ти уделили ја и Долабела. Такође сам забранио житељима Тира
да се на ма који начин опходе насилно према теби, као и да сва она места
која су у поседу Јевреја, овима буду сачувана или враћена. При томе, оба-
вештавам те и да сам прихватио круну коју си ми послао.“
4) „Марко Антоније, император, шаље поздраве магистратима, сенату
и народу Тира. Изасланици Хиркана, првосвештеника и етнарха Јевреја,
појавили су се преда мном у Ефесу, и известили ме да ви поседујете део
њихове земље, којег сте се домогли за време власти наших противника.
Будући да смо, међутим, ми повели рат за задобијање власти, и постара-
ли се око оног што је угодно правди и побожности, и казнили оне који се
нису нити сећали добијених повластица, нити су се држали својих завета,
ја желим да будете у миру са онима који су наши савезници; а такође же-
лим да оно што сте запосели уз помоћ наших противника не буде призна-
то за ваше властито, већ да буде враћено онима од којих сте то узели. Јер,
нико од њих није добио своје провинције или војске као дар од сената, већ
су их се домогли силом, и потом их иза тог насиља уделили онима који су
им били од користи у њиховим неправичним подухватима. Будући да су,
дакле, ти људи сада добили заслужену казну, желимо да наши савезници
могу без узнемиравања повратити све оно што су раније поседовали, те да
тако и ви вратите сва места која су припадала Хиркану, етнарху Јевреја, а
која сте добили тек дан пре но што је Гај Касије започео свој неоправдани
рат против нас, ступивши у наше провинције; а при том ви нисте употре-
били никакву силу против њега како бисте га ослабили, и како он не би
био кадар да располаже оним што је његово властито; но уколико сте и ви
имали ма какав сукоб с њим око вама припадајућих права, биће вам зако-
ном омогућено да браните ваше становиште када будемо доспели до до-
тичних места, јер ћемо на увек исти начин саслушати и уважити све при-
медбе наших савезника.“
5) „Марко Антоније, император, шаље поздраве магистратима, сенату
и народу Тира. Послао сам вам свој указ, за који желим да се побринете
да буде угравиран на државним плочама, на грчком и римском језику, и
да остане тако урезан на најистакнутијим местима, како би га сви могли
прочитати. Марко Антоније, император, један од тријумвира државних
послова Рима, дао је следећу објаву: Будући да је Гај Касије, у одметнишв-
ту којем се одао, опљачкао провинције које му нису припадале, а које су
држане тамо улогореним посадама док су ови били наши савезници, на-
кон чега је похарао народ Јевреја који је у пријатељству са римским наро-
дом, опходећи се према њима као у рату; и будући да смо ми оружјем са-
владали његову махнитост, сада помоћу указа и правних решења испра-
вљамо оно што је опустошено, како би се ове ствари могле вратити на-
шим савезницима. А што се тиче онога што је од јеврејских поседа прода-
но, било да је реч о људима или имовини, нека све буде ослобођено; тела
у стање слободе у којем су се раније налазила, а поседи њиховим претхо-
дним власницима. Такође желим да они који не буду испуњавали овај мој
указ буду кажњени за своју непослушност; и ако неко такав буде ухваћен,
побринућу се да увредиоца снађе подесна казна.“
6) О истим је стварима Антоније писао и Сидонцима, Антиохијцима и
Арађанима. Ове смо указе приказали као потврду истинитости будућим
читаоцима онога што смо рекли, да су се Римљани веома бринули о на-
шем народу.
КАКО ЈЕ АНТОНИЈЕ УЧИНИО ИРОДА И ФАСАИЛА ТЕТРАРСИ-
МА, НАКОН ШТО СУ БЕЗ ОСНОВА БИЛИ ОПТУЖЕНИ; И КАКО СУ
ПАРЋАНИ, НАКОН ШТО СУ ДОВЕЛИ АНТИГОНА У ЈУДЕЈУ, ЗАРО-
БИЛИ ХИРКАНА И ФАСАИЛА. ТАКОЂЕ И О ИРОДОВОМ БЕКСТВУ,
И О МУЧЕЊИМА КОЈА СУ ПОДНЕЛИ ХИРКАН И ФАСАИЛ
1) Када је након овога Антоније дошао у Сирију, сусрео се у Кили-

кији са Клеопатром и у њу се заљубио. Тамо су тада пристигли и стотину
најугледнијих Јевреја како би оптужили Ирода и оне који су били уз ње-
га, пустивши најубедљивије говорнике да изнесу њихове тужбе. Али им
је, у прилог младих људи, противречио Месала, а све то у присуству Хир-
кановом, који је тада већ био Иродов таст249. А након што је у граду Даф-
ни Антоније саслушао обе стране, упитао је Хиркана ко су они који нај-
боље управљају народом. Овај је одговорио да су то Ирод и његови прија-
тељи. На ово је Антоније, сећајући се старог гостољубља и пријатељства
којег је имао са Иродовим оцем Антипатром у време када је у Јудеји бора-
вио са Гавинијем, учинио једнако Ирода и Фасаила тетрарсима250, и пове-
рио им државне послове, издавши о томе и одговарајуће указе. Такође је
и утамничио петнаесторицу њихових противника, и био би их и погубио
да Ирод за њих није испословао опроштај.
2) Па ипак се ови људи нису смирили након повратка, већ је хиљаду
Јевреја дошло у Тир да се поново сусретне с њиме, јер је стигла вест да ће
он тамо пристићи. Али је Антоније већ био потплаћен новцем којег су му
дали Ирод и његов брат, те је тако издао наређење намеснику тог места да
буду кажњени ови јеврејски изасланици, под оптужбом да траже проме-
ну власти, и да преузму власт од Ирода. Овај је, међутим, журно пошао к
њима, заједно с Хирканом (јер су ови стајали на обали пред градом), и на-
редио им да се уклоне и пођу својим путем, јер ће их задесити велика не-
срећа уколико буду продужили са својим оптуживањем. Али се ови нису
повиновали; на то су Римљани насрнули на њих с камама у рукама, те не-
ке посекли а многе од њих ранили, док су се остали разбежали и пошли
својим кућама, остајући тамо у великом пренеражењу оним што се дого-
дило. И када се због свега народ почео бунити против Ирода, Антоније је
био толико раздражен, да је побио затворенике.
3) Друге године након овога, Пакор, син парћанског краља, и Варза-
фарн, војсковођа Парћана, освојили су Сирију. Птолемеј, син Менесов,
тада је већ био мртав, и од њега је власт преузео његов син Лисанија, те је
направио савез пријатељства с Антигоном, Аристобуловим сином. У ве-
ликој жељи да задобију Јудеју, ступили су у преговоре са Варзафарном,
који је показао занимање за Антигонов успон. Тако је Антигон обећао да
ће Парћанима дати хиљаду таланата и пет стотина жена, под условом да
одузму Хиркану власт и предају је њему, те да при том још и убију Ирода.
Па иако им није дао оно што је обећао, ипак су Парћани предузели поход
у Јудеју, и повели са собом Антигона. Пакор је пошао с приморске стра-
не, а војсковођа Варзафарн копненим путем. Тирци су, међутим, одбили
Пакора, али су га затим примили Сидонци и житељи Птолемаиде. За то
је време Пакор послао одред коњаника у Јудеју, како би извидели стање
у земљи и помогли Антигону, пославши такође и главног краљевог слугу,
који је носио исто име као и овај. И тако, када су Јевреји који су настањи-
вали гору Кармел дошли к Антигону, спремни да са њим наступају дубље
у Јудеју, Антигон се понадао да ће део земље задобити уз њихову помоћ.
Место на којем су се окупили звало се Драм, па када их се прибрао до-
вољан број, они су изненадно напали Јерусалим; а како им је још људи
прилазило, војска је достигла велику бројност, те су доспели наспрам
краљеве палате и опсели је. Али како су Фасаилове и Иродове присташе
приспеле у помоћ опкољенима, дошло је до битке, у којој су млађани по-
буњеници поразили своје непријатеље и сатерали их у Храм, пославши
известан број наоружаних људи и у околне куће како би им онемогућили
излазак; но како су бегунци били лишени неког ко би их подржао, дошло
је до тога да су куће запаљене и они у њима били спаљени од стране наро-
да који се подигао против њих. Али се Ирод нешто касније осветио овим
побуњеницима за ту увреду коју су му нанели, јер се отворено сукобио с
њима и при том побио велики број њих.
4) За време док су се тамо свакодневно водиле чарке, непријатељ је че-
као долазак главнине снага из унутрашњости у дан празника званог Пен-
текост [Педесетица]. И када је дошао тај дан, много десетина хиљада људи
из народа окупило се испред Храма, неки у оклопу, а неки без њега. Они
који су пристигли чували су једнако Храм и град, осим оних који су чува-
ли палату, коју је Ирод бранио са неколицином својих војника; Фасаил је
био задужен за зидине, док је Ирод, на челу скупине својих људи, истрча-
вао и вршио препаде на непријатеље који су запосели предграђа, и храбро
се борио, терајући у бекство десетине противничких људи, од којих су не-
ки бежали у град, а неки у Храм, а трећи до спољне утврђене линије, јер се
на неким местима налазио и такав одбрамбен појас. Фасаил је такође до-
лазио у помоћ Ироду; па ипак је Пакор, војсковођа Парћана, по жељи Ан-
тигоновој пуштен у град са неколико коњаника, под изговором као да ће
утишати побуну, али заправо да би помогао Антигону у задобијању вла-
сти. А када се Фасаил срео с њиме, љубазно га примивши, Пакор га је на-
говорио да он сâм пође као изасланик до Варзафарна, што је, наравно, би-
ла превара. Сходно томе, Фасаил се, не сумњајући да ће му бити нанесена
икаква штета, сложио с предлогом, иако Ирод није дао сагласност на так-
ву одлуку сумњајући у подмуклост тих варвара, већ је пре желео да се Фа-
саил бори с тим људима који су ушли у град.
5) Тако су Фасаил и Хиркан заједно пошли као изасланици, а Пакор је
оставио са Иродом две стотине коњаника и десеторицу људи који су на-
зивани слободњацима, док је остале повео са собом; а када су се нашли у
Галилеји, намесници градова дочекали су их с оружјем. Варзафарн их је,
међутим, испрва примио радосно, и уручио им поклоне, иако је касније
смислио заверу против изасланика, приликом које је Фасаил са својим
коњаницима био одведен до морске обале. Али када су ови чули да је Ан-
тигон обећао Парћанима хиљаду таланата и пет стотина жена како би му
ови помогли против њих, најзад се и у њима јавила сумња у те варваре.
Штавише, до њих је тајно дошао стражар који их је обавестио да су им
за ноћ припремљене заседе; и они би свакако били ухваћени да тамошње
парћанске снаге нису чекале да они који су се налазили око Јерусалима
ухвате Ирода који би, у случају да буду убијени Хиркан и Фасаил, наслу-
тио клопку и побегао из њихових руку. Такве су, дакле, биле околности
у којима су се тренутно налазили, када су напокон препознали ко су ти
који су их чували. Неки су људи заиста наговарали Фасаила да одмах по-
бегне на свом коњу, не задржавајући се ни тренутка дуже; а међу овима се
налазио и извесни Офелије који је више од свих жарко желео да овај учи-
ни тако; јер је чуо о овој превари од Сарамале, у то време најбогатијег од
свих Сиријаца, који је такође обећао да ће обезбедити своје бродове ка-
ко би избавио Фасаила, јер је бар море према њима било праведно. Али
Фасаил није ни помишљао да остави Хиркана, нити да доведе свог бра-
та у опасност; већ је пошао до Варзарфарна, и рекао му да није поступио
правично када је смислио такво лукавство против њих; јер уколико је но-
вац оно што жели, он ће му дати више него Антигон; а поред тога, ужас-
на је ствар убити оне који су му дошли под заклетвом, а да га при том ни
на који начин нису повредили. Варзафан му се, међутим, изнова закле да
нема никакве истине у његовим сумњама, и да се узалуд узнемирује не-
чим што нису ништа друго до неосноване претпоставке, а затим се упу-
ти к Пакору.
6) Али чим је он отишао, за њим су дошли људи који су везали Хир-
кана и Фасаила, што је било чин због којег је овај последњи жестоко пре-
бацио Парћанима њихово кривоклетство. Онај, пак, слуга који је био по-
слан против Ирода имао је наређење да измами овога из града, изван заш-
тите зидина, и тако га ухвати; али су у међувремену пристигли гласници
од Фасаила како би обавестили Ирода о вероломсту Парћана. И када је
Ирод тако сазнао да непријатељ смера да га се домогне, он је пошао к Па-
кору и најмоћнијим међу Парћанима, као господарима над свима оста-
лима, који су се, мада су били упознати са читавом замишљу, претварали
пред Иродом како би га обманули; они му, стога, рекоше да мора изићи с
њима пред зидине и срести се са онима који му доносе вести, јер ови све-
доче да Фасаила његови противници нису ухватили, већ долазе да му пре-
дају извештај о добром успеху који је постигао Иродов брат. Ирод није
поверовао томе што су рекли, будући да је већ од других чуо да је Фасаил
ухваћен; а кћер Хирканова, за коју је Ирод био верен, такође га је упозо-
рила да им не верује, што га је учинило још сумњичавијим према Парћа-
нима, јер, иако други људи нису овој жени поклањали пажњу, он јој је
ипак веровао као особи велике мудрости.
7) За то време Парћани су се још увек саветовали шта им је најумес-
није да ураде, јер нису сматрали да је исправно да отворено убију личност
његовог значаја; па док су они одложили одлуку за следећи дан, Ирод је
постао веома забринут, бивајући пре склон да поверује извештају који је
чуо о свом брату и Парћанима, него да поклони пажњу ономе што је чуо
с друге стране, те је стога одлучио да ће чим падне вече покушати да ис-
користи ноћ за покушај бекства, односно да више не оклева, већ да пође
док опасности од непријатеља још увек ипак нису тако извесне. Стога се
он удаљио са наоружаним људима, те подигао и своје жене на седла, као и
мајку и сестру, а такође и ону са којом је требало да се ожени, кћер Алек-
сандрa, сина Аристобуловог, заједно са њеном мајком која је била кћер
Хирканова, те напослетку и свог најмлађег брата, са свим њиховим слу-
гама и остатком људи који су били с њим, па је без знања противника по-
хитао путем према Идумеји. А ни сам непријатељ који би га видео у так-
вом положају не би могао остати бездушан, већ би се сажалио на њего-
ву судбину, гледајући их тако док су жене вукле са собом малу децу и на-
пуштале своју властиту земљу и своје пријатеље у заточеништву, са суза-
ма у очима и горким нарицањима, не очекујући ништа друго до удеса сли-
чне жалосне природе.
8) Али што се тиче Ирода, он се уздигао изнад јадног стања у којем се
налазио, и остао је храбар усред својих несрећа; па како су даље одмицали,
молио је све да остану бодри и да се не препуштају очају, стога што ће их
то ометати у бекству које је сада једина нада у безбедност која им је преос-
тала. Сходно томе, они су покушали да стрпљиво подносе несрећу у којој
су се нашли, баш како их је Ирод и подстицао; па ипак се он сâм једном
умало није убио због превртања кола и смртне опасности у којој се због
тога нашла његова мајка — а ово због два разлога: најпре због велике бри-
ге за мајку, али и због страха да га не би због овог застајкивања неприја-
тељи сустигли у свом гоњењу; али чим је исукао мач да би се њиме убио,
они који су били присутни похитали су да га у томе спрече, па будући да
их је било много показали су се одвише јаким за њега самог; уз то му ре-
коше да не би смео да их напушта и остави их као плен њиховим неприја-
тељима, а и да није одлика храброг човека да се на тај начин растосиљава
несреће у којој се налази и занемарује пријатеље који ту исту несрећу деле
заједно с њиме. Тако је он био присиљен да одустане од тог очајничког по-
кушаја самоубиства, делимично због стида услед онога што су му рекли, а
делимично и због присуства одвише великог броја оних који му не би до-
зволили да изведе то што је наумио. Стога се сабрао и охрабрио своју мај-
ку, бринући се потом о њој онолико колико му је време дозвољавало, про-
дуживши са највећом журношћу изабраним путем, а то је значило према
тврђави Масади. И мада је имао много сукоба са оним Парћанима који су
га гонећи нападали, он је из свих излазио као победник.
9) Ирод, међутим, није током бекства прошао ни без сукоба с Јевреји-
ма; у часу окршаја с њима већ је био прешао шездесет фурлонга од гра-
да, и они су га напали док се налазио на друму, те је дошло до борбе пр-
са о прса у којој их је натерао у бекство, савладавши их не као неко ко се
налази у нужди и недаћи, већ као неко ко је изврсно припремљен за рат
и при том му у изобиљу притиче све оно што му је неопходно. И управо
на том месту где је победио одметнуте Јевреје, Ирод је нешто касније са-
зидао најизврснију палату, а затим и град око ње, и назвао га Иродијум. А
када је дошао у Идумеју, на место звано Треса, сусрео га је његов брат Јо-
сиф, и Ирод је сазвао савет како би се разабрао у свим његовим тренут-
ним приликама и донео одлуку о томе шта је у таквим околностима било
најупутније учинити, будући да га је следила велика множина народа, по-
ред његових најамничких војника, а град Масада, где је смерао да побег-
не, био одвише мали да би прихватио толико мноштво људи; тако је он
одвојио већи део своје пратње, којих је било више од девет хиљада, и на-
ложио им да иду једни на једну, други на другу страну, и тако нађу спас
у Идумеји, дајући им при том оно што је могао скупити од намирница за
њихово путешествије. Са собом је задржао оне који су били најмање оп-
терећени и са којима је био најприснији, те је дошао до тврђаве и смес-
тио у њој своје жене и следбенике, све у свему њих осам стотина; на том
се месту налазила довољна количина жита и воде и осталих потрепшти-
на, а он сам је отишао право за Петру Арабијску. За то време, истог да-
на, Парћани су опљачкали цели Јерусалим и палату, не затекавши, пак,
ништа осим Хиркановог новца, чија је сума износила три стотине тала-
ната. Велики део Иродовог новца је, међутим, нестао, јер су његови људи
углавном били тако предострожни да су га унапред послали у Идумеју;
Парћанима тако оно што су затекли заправо није било довољно, па су
стога похрлили у унутрашњост, те и тамо све похарали, при том сасвим
разоривши град Марису.
10) Тако је краљ Парћана вратио Антигона у Јудеју, и овај је примио
Хиркана и Фасаила као заробљенике; али је био веома утучен зато што су
жене побегле, а био је обећао Парћанима да ће их ови добити од побеђе-
них непријатеља, заједно са новцем, као награду за савезништво; а бојећи
се да Хиркан, који се сада налазио под парћанском стражом, не повра-
ти краљевство вољом народа, Антигон је наредио да му се одсеку уши, и
тиме се побринуо да му више никада не припадне звање првосвештени-
ка зато што је био осакаћен, а закон је захтевао да ово достојанство може
припасти само ономе коме су сви делови тела нетакнути251. С друге стра-
не, немогуће је не дивити се постојаности Фасаиловој који, увиђајући да
ће бити убијен, није уопште у смрти гледао одвише ужасан удес, али је за-
то сматрао да је бити тако погубљен од стране непријатеља нешто најжа-
лосније и најнечасније; и зато је, будући да му руке нису биле слободне а
окови га спречавали да се убије, разбио главу о велику стену и тако себи
одузео живот, сматрајући да је то најбоље што је могао учинити у несрећи
у којој се нашао, тиме уједно одузевши непријатељима преимућство да
га могу убити на начин који би им годио. Тако је забележено да је, након
што је на тај начин Фасаил направио себи велику рану на глави, Антигон
послао по лекара како би је зацелио, те да је онда убио Фасаила нареди-
вши овоме да у рану улије отров. Ипак, Фасаил је, пре но што је умро, од
једне жене чуо да је његов брат Ирод измакао непријатељима, те је бодро
поднео своје страдање, будући да је знао да иза себе оставља оног који ће
осветити његову смрт и који ће бити кадар да казни његове непријатеље.
КАКО ЈЕ ИРОД НАПУСТИО КРАЉА АРАБИЈЕ ТЕ ПОХИТАО У ЕГИ-
ПАТ А ОДАТЛЕ ТАКОЂЕ И ДО РИМА; И КАКО ЈЕ, ОБЕЋАВШИ ВЕЛИ-
КУ СУМУ НОВЦА АНТОНИЈУ, ОБЕЗБЕДИО ОДЛУКУ СЕНАТА И ЦЕ-
ЗАРА ДА ПОСТАНЕ КРАЉ ЈЕВРЕЈА
1) Што се тиче Ирода, велики јади у којима се нашао нису га обесхраб-

рили, већ су га учинили проницљивим у измишљању неочекиваних по-
духвата; јер је он отишао к Малку, краљу Арабије, према коме је раније
био веома издашан, како би од овог добио нешто налик узвратној услу-
зи, сада када се налазио у више него уобичајеној потреби за њоме, те је
од краља затражио извесну суму новца, било као зајам или као необа-
везујући поклон, а због великих користи што их је овај некада имао зах-
ваљујући њему. Јер, још увек не знајући шта се догодило са његовим бра-
том, он је журио да га откупом избави из руку непријатеља, бивајући
спреман да исплати три стотине таланата као цену откупнине. Са собом
је такође повео Фасаиловог сина, који је био дете од седам година, како
би га могао оставити као таоца за осигурање измирења дуга. Али су тада
к њему дошли гласници Малка, коме је, дакле, и сам желео да пође, стога
што су овоме Парћани наложили да не угости Ирода. Но ово је било само
Малково изговарање, како не би морао да узврати Ироду за оно што му је
дуговао; а на ово је надаље и био подстицан од стране арабљанских главе-
шина, како би га могли закинути за ону суму коју су примили од његовог
оца Антипатра, а коју им је овај поверио на њихову част. Ирод је одгово-
рио да му није била намера да им ствара неприлике упућујући се к њима,
већ да је само желео да заједно прозборе о извесним пословима који су за
њега од највеће важности.
2) Због свега је овога решио да се удаљи, те је веома обазриво кре-
нуо путем за Египат, и тако се догодило да је дан провео у једном храму,
у којем је оставио велики број својих следбеника. Следећег дана дошао
је до Риноколуре, и тек ту је сазнао како је завршио његов брат. Малк је,
међутим, убрзо зажалио због оног што је урадио, те је похитао у потеру за
Иродом али безуспешно, с обзиром да је овај већ поодмакао и журио дру-
мом за Пелузијум; а будући да су га тамо укотвљени бродови спречавали
да отплови за Александрију, он је пошао до њихових капетана, уз чију је
помоћ, и то с великом обзирношћу и предусретљивошћу с њихове стра-
не, био превезен до Александрије, где га је задржала Клеопатра; па ипак,
она га није могла наговорити да остане код ње, будући да је Ирод журио
у Рим, премда је време било олујно, а он сâм био обавештен да су прили-
ке у Италији веома узбуркане, и опште околности у земљи у стању потпу-
ног нереда.
3) Тако је он одатле отпловио за Памфилију, и упао у силовиту олују, из
које је уз велике напоре успео да избегне, дочепавши се Родоса, уз губитак
бродског терета, а тамо се догодило да се сусрео са двојицом својих прија-
теља, Сапином и Птолемејом. Па како је нашао да је град веома оштећен у
рату против Касија, Ирод није одбио да љубазно помогне колико је могао,
премда и сâм бивајући у великој нужди, те је учинио што је било у њего-
вој моћи да град донекле поврати раније стање. Тамо је такође саградио
тро–палубни брод, те је њиме одатле, и заједно с пријатељима, отпловио
за Италију, дошавши напокон до луке Бриндизија. И када је најзад одатле
стигао до Рима, најпре је пренео Антонију шта му се догодило у Јудеји, и
како су његовог брата Фасаила ухватили и усмртили Парћани, и како су
Хиркана задржали у заробљеништву, при том прогласивши Антигона за
краља, стога што им је овај обећао извесну суму новца, и то не мање од
хиљаду таланата, заједно са пет стотина жена које су требало да буду од
водећих породица јеврејског рода. Рекао је и како је успео да по ноћи од-
веде жене, те да је, уз многе недаће, успео да избегне из руку непријатеља,
али да су његови властити рођаци остали у опасности да буду опседнути
и заробљени, а да је он сам морао пловити кроз олују и превазићи све оне
опасности које ова собом носи, како би што је пре могуће дошао до Анто-
нија, који је сада његова једина преостала нада и прибежиште.
4) Након оваквог извештаја Антоније се сажалио на ово погоршање
Иродових прилика, па увиђајући да је тако нешто уобичајено међу они-
ма који располажу тако великим достојанством, и који су отуда подлож-
ни променама судбине, Антоније је био спреман да Ироду пружи помоћ
коју је овај тражио, тим пре што се присећао пријатељства које је имао са
Антипатром, а затим и стога што му је Ирод понудио новац као противу-
слугу за његово проглашење краљем, баш као што му је и раније платио за
титулу тетрарха, али и понајвише због мржње коју је осећао према Анти-
гону, кога је сматрао побуњеником и непријатељем Римљана. Поред Ан-
тонија, унапређење Иродовог достојанства и излажење у сусрет његовим
жељама подржао је и млади Цезар, а то ради сећања на ратна напрезања
што их је он сам прошао с Антипатром, Иродовим оцем, у Египту, и гос-
тољубља са којим се том приликом овај према њему опходио, као и љуба-
зности коју је увек према њему показивао, али и како би наградио Анто-
нија, јер се овај веома марљиво залагао за Иродову страну. Тако је сазван
сенат, и најпре су Месала и Атратин били ти који су представили Ирода,
при том величавајући користи које су они имали од његовог оца, подсе-
тивши све на добронамерност коју је овај увек показивао према Римља-
нима. У исто су време оптужили Антигона и назвали га непријатељем, не
само због његовог ранијег супротстављања Цезару, већ и што је сада у од-
лучивању заобишао Римљане и преузео власт преко Парћана. Овим по-
следњим је сенат био највећма раздражен; а Антоније их је даље опоме-
нуо да је у њиховом интересу, с обзиром на текући рат против Парћана,
да Ирод постане краљ. Ово се сенаторима учинило убедљивим разлози-
ма, те су у складу с тиме и донели указ.
5) И управо се у томе види главни показатељ Антонијевих осећања
према Ироду — то јест да он не само да му је прибавио краљевство ка-
да овај то није ни очекивао (јер Ирод и није дошао с намером да затражи
краљевство за себе, јер није могао ни претпоставити да ће му га Римља-
ни уделити будући да су навикли да то чине некоме из краљевске породи-
це, већ је намеравао да краљевство тражи за брата своје жене, који је био
унук по оцу Аристобулов, а унук Хирканов по мајци), него му је краљев-
ску титулу омогућио тако изненада и и мимо очекивања, да је већ после
седам дана нови краљ Ирод напуштао Италију. Поменутог младог чове-
ка (унука претходних краљева), пак, Ирод се касније побринуо да убије,
као што ћемо показати на примереном месту. А након што се сенат раз-
ишао, Антоније и Цезар напустили су дом сената са Иродом између се-
бе и конзулима и другим службеницима пред собом, како би понудили
жртве и положили указе у Капитол. Антоније је такође приредио гозбу у
част првог дана Иродовог краљевања. И тако је, дакле, овај човек примио
краљевство, у години сто осамдесет четврте олимпијаде, када је Гај Доми-
ције Калвин био конзул други пут, а Гај Асиније Полон први пут.
6) За све то време Антигон је, пак, опседао оне који су се налазили у
Масади и који су имали обиље намирница али су оскудевали у води, и то
толико да се Јосиф, Иродов брат, премишљао да напусти тврђаву, заједно
са две стотине својих људи, и одбегне Арабљанима; ово стога што је, на-
име, чуо да се Малк покајао због увреда за које се осећао крив и у односу
према Ироду; али је Бог, пославши кишу током ноћи, предухитрио овај
излазак, јер су се накапнице на тај начин напуниле водом, те због тога ви-
ше није било потребе за смераним испадом и бекством; али су се сада сви
охрабрили, тим више што им је ово пристизање воде у изобиљу, у часу ка-
да су без ње очајавали, изгледало као знак Божијег провиђења; и тако они
сада учинише испад с намером отвореног сукобљавања, те су се судари-
ли прса у прса с Антигоновим војницима, и побили велики број њих. А
у исто је време Вентидије, заповедних римских снага, био послан из Си-
рије са задатком да одатле истера Парћане, те је тако наступао према Ју-
деји, изговарајући се тиме да долази само као подршка Јосифу; међутим,
читав захват је заправо представљао пуко лукавство како би се домогао
Антигоновог блага; тако су Римљани подигли логор веома близу Јеруса-
лима и одузели Антигону велике суме новца, а потом се сâм Вентидије по-
вукао са већим делом војске; а како би се заташкала подлост коју је почи-
нио, он је на челу једног дела своје војске оставио заповедника по имену
Силон, са којим је Антигон такође склопио познанство обезбедивши се
да га овај не узнемирује, и даље се надајући да ће Парћани поново доћи и
одбранити га.
КАКО ЈЕ ИРОД ОТПЛОВИО ИЗ ИТАЛИЈЕ У ЈУДЕЈУ И ТАМО СЕ БО-
РИО ПРОТИВ АНТИГОНА; И КОЈИ СУ СЕ ЈОШ ДОГАЂАЈИ ОДИГРА-
ЛИ У ЈУДЕЈИ У ТО ВРЕМЕ
1) У то време је Ирод отпловио из Италије у Птолемаиду и тамо саку-

пио немалу војску, једнако од странаца и својих сународника, те је насту-
пао кроз Галилеју у сусрет Антигону. К њему су такође дошли Силон и
Вентидије, јер их је на то наговорио Делије, кога је послао Антоније као
помоћника у повратку Ирода на власт. Што се тиче Вентидија, он је био
заузет немирима до којих је долазило у градовима због појаве Парћана; а
што се тича Силона, он је заиста боравио у Јудеји, али потплаћен од стра-
не Антигона. Ипак, како је Ирод напредовао, његова се војска увећава-
ла из дана у дан, и читава је Галилеја, с малим изузетком, пристала уз ње-
га; али што се тиче његове решености да помогне онима у Масади (јер је
био у обавези да дâ све од себе да избави заточене људе из те опседнуте
тврђаве, будући да ови беху његова родбина), на том путу му је сметња
била град Јопа, тако да је било нужно да најпре заузме то место будући да
је тај град био у сукобу с њиме, а он није смео остављати ниједно снажно
непријатељско упориште иза леђа за време док је сâм требало да наступа
према Јерусалиму. И након што је Силон ово искористио као изговор да
одступи од Јерусалима, те су га због тога почели гонити непријатељски
настројени Јевреји, Ирод је ове напао са мањим бројем војника, па је ис-
товремено и њих натерао у бекство и спасао Силона у часу када је овај био
у одвише јадном стању да би се могао одбранити; и тако, након што је по-
том заузео и Јопу, Ирод је похитао да ослободи оне његове сроднике који
су се налазили у Масади. Што се тиче народа у Јудеји, неки су му се при-
дружили због наклоности коју су гајили према његовом оцу, други због
његове привлачне појаве, а преостали због потребе да узврате за користи
што су их имали од обојице. Ипак, највећи број му је пришао надајући се
да ће касније заузврат добити нешто од њега, уколико се Ирод једном бу-
де чврсто устоличио у свом краљевању.
2) Ирод је, дакле, сада располагао снажном војском, и како је с њом
даље напредовао Антигон му је постављао заседе и клопке на пролазима
и другим за то погодним местима; али је све у свему тиме наносио вео-
ма мало штете свом непријатељу. Тако је Ирод успешно извукао рођаке
из Масаде, као и из тврђаве Ресе, те је одатле пошао на Јерусалим. У по-
ходу му се придружила и она скупина римских војника коју је водио Си-
лон, баш као и много грађана Јерусалима који су се бојали његове моћи;
па чим је Ирод подигао логор на западној страни града, војници који су
били постављени да чувају тај део утврда почели су га гађати стрелама и
џилитима, али када је скупина њих изјурила из града, сукобивши се пр-
са о прса са првим редом Иродове војске, он је издао наређења да се пре
свега испред зидина наглас обзнани како он долази за добро народа и
због очувања града, а не да би распалио стару мржњу макар и према ње-
говим најотворенијим непријатељима, јер је спреман да опрости увреде
што су му их нанели и његови највећи противници. Али је Антигон, од-
говарајући на оно што је Ирод објавио — и то једнако пред Силоном и
Римљанима — рекао да народ неће поступити праведно уколико преда
краљевство Ироду који није ништа више од особе без корена, а уз то је и
Идумејац, што значи тек напола Јеврејин,252 а Јевреји би морали водити
рачуна да краљевство припадне неком из краљевске породице, јер је та-
кав њихов обичај; а у случају да су у тренутним околностима према ње-
му самом лоше настројени, и решени да га лише краљевства будући да га
је он примио од Парћана, још увек постоје многи други из његове поро-
дице који би могли да по закону преузму краљевство а који такође ни на
који начин нису увредили Римљане; па како такви још и потичу из свеш-
теничке породице, било би недостојно да буду заобиђени. Док су Ирод и
Антигон тако одговарали један другом у узајамном пребацивању, Анти-
гон је својим људима који су се налазили на зидинама допустио да се бра-
не а ови су употребили своје лукове и показали велику ревност против
непријатеља, лако их збацујући с кула.
3) Тада се, међутим, разоткрило да је Силон примао мито; наиме, он
је поставио велики број својих људи да се наглас жали на несташицу на-
мирница и да захтевају новац како би прибавили храну; то му је био изго-
вор да их пусти да иду на одредишта прикладна за зимска коначишта, бу-
дући да су места око града била пуста стога што су Антигонови људи све
разнели; тако је Силон своју војску припремио за покрет, и настојао да се
удаљи; али је Ирод присилио Силона да га не напушта, и замолио његове
заповеднике и војску да се не удаљују, будући да су их Цезар и Антоније,
као и сенат, с том наменом послали, а осим тога их је он могао опскрбити
обиљем ствари које им недостају и прибавити им велику количину онога
што захтевају. Изневши ову молбу он је сместа напустио земљу у потрази
за храном, не оставивши Силону ни најмањи изговор за смерани одлазак;
наиме, и сâм прибавивши неочекивану количину намирница, он је уз то и
послао молбу оним својим пријатељима који су живели у Самарији да до-
преме жито, вино, уље, као и стоку и остале потрепштине до Јерихона, да
ових не би убудуће недостајало војницима. Антигон је био свестан ових
Иродових потеза, и сместа је широм земље разаслао људе који су поста-
вљали заседе онима који су пролазили натоварени живежом. Тако су ови
људи послушали Антигонова наређења, и сакупили велики број војника
око Јерихона а такође и запосели планине, вребајући оне који су носили
намирнице. Ипак, ни Ирод није у међувремену доколичио, већ је сакупио
десет одреда војника, од којих су пет чинили Римљани а пет Јевреји, са
још извесним бројем плаћеника, међу њима и са мањим бројем коњани-
ка, те је и сам пошао у Јерихон; и како је град нашао напуштеним изузев
неких пет стотина људи који су се населили на врховима брегова заједно
са женама и децом, он је и све њих сакупио и одатле одаслао. Али су ње-
гови савезници Римљани напали град и опљачкали га, нашавши куће пу-
не сваковрсних добара. Потом је краљ оставио постаду у Јерихону и вра-
тио се натраг, пославши римске војску да заузме своја зимска коначишта
у земљама које су му пришле, то јест Јудеји, Галилеји и Самарији. И само
толико је, дакле, Антигон добио од Силона за мито којим га је поткупио:
да део његов војске може бити смештен у Лидији, како би задовољио Ан-
тонија. И тако су Римљани одложили оружје и уживали у сваковрсном
изобиљу.
4) Али се Ирод није могао задовољити мировањем, већ је послао свог
брата Јосифа против Идумеје, на челу две хиљаде наоружаних пешака и
четири стотине коњаника, док је он сам пошао у Самарију где је оставио
мајку и осталу родбину, јер су они раније већ били напустили Масаду, па
је пошао у Галилеју како би заузео извесна места што су их држале Антиго-
нове посаде; тако је напредовао према Сефорију у часу када је Бог послао
снег, а у то су се место Антигонови војници и сами повукли са великом ко-
личином намирница. Ирод је такође отишао тамо, решивши да искорени
разбојнике који су живели по тамошњим пећинама и одатле испадима за-
давали много јада земљи; послао је против њих одред коњаника и три пра-
тећа одреда наоружаних пешака. Ови су се налазили у близини села зва-
ног Арбела, а после четвртог дана пристигао је и сâм Ирод са свом својом
војском; и како су непријатељи дрско насрнули на њих, лево крило његове
војске се предало, али се тада појавио Ирод на челу скупине људи и вели-
ком срчаношћу натерао у бекство оне који су већ тријумфовали, те приз-
вао своје људе који су пред овима дотле одступали. Тако су сада сви нава-
лили на непријатеље у повлачењу, те су их успешно гонили све до Јордана,
иако су се ови разбежали различитим друмовима. Тако је Ирод довео под
своју власт читаву Галилеју, осим оних људи који су живели по пећинама,
а за награду је разделио новац својим војницима, дајући сто педесет дра-
хми свакоме, и много више њиховим заповедницима, па је и њих послао
у зимска боравишта. У то је време к њему дошао Силон са својим запове-
дницима, стога што им Антигон више није давао намирнице, будући да их
је опксрбљивао свега један месец; штавише, Антигон је широм земље раз-
аслао људе заповедивши им да склањају потрепштине које би затекли, те
да се повуку у планине, како Римљанима не би остало хране од које би мог-
ли преживети, те да би тако помрли од глади. Али је Ирод поверио решење
ове ствари свом најмлађем брату Ферору, наложивши му при том да исто-
времено такође и подигне рушевине Александријума. Овај га је у потпу-
ности послушао, те је убрзо снабдео војнике обиљем намирница и обно-
вио Александријум који је претходно био напуштен.
5) У ово се време догодило да је Антоније провео неко време у Атини,
а да је Вентидије, који се налазио у Сирији, послао по Силона наредивши
му да најпре помогне Ироду да оконча текући рат, а затим да пошаље за-
хтев њиховим савезницима да им се придруже у рату у који су сами Ри-
мљани били укључени; што се тиче Ирода, он је похитао да се обрачуна
са разбојницима настањеним по пећинама, и док је Силона послао к Вен-
тидију, сам се, пак, без савезника окренуо према одметницима. Пећине у
којима су ови живели налазиле су се у крајње стрмим планинама које су
у свом средишту имале провалије, са прикривеним улазима у спиље који
су били окружени оштрим стенама, и управо у овима су разбојници бо-
равили безбедно сакривени, заједно са свим њиховим породицама. Али
је краљ наредио да се направе посебни сандуци и да се, помоћу одгова-
рајуће справе, с врха планине ови висећи спусте омотани гвозденим лан-
цима, јер није било начина да се због оштрог планинског нагиба попне до
пећина, нити да се допуже до њих одозго. Ови су сандуци били испуњени
наоружаним људима који су у рукама држали дугачке куке помоћу којих
су могли извлачити напоље оне који су се одупирали, а потом их сурва-
вати у амбис и тако убијати; али је, с друге стране, спуштање сандука би-
ло веома опасно због огромне дубине низ коју су понирани, без обзира
што су војници у сандуцима носили и храну. Али након што се почело
са таквом употребом ових сандука, а да се при том нико од оних у гротлу
пећина није усуђивао да им приђе, већ су престрашени лежали у њиховој
унутрашњости, неки од наоружаних људи из сандука припасали су своје
оклопе и, обема се рукама хватајући за ланац којим су сандуци спушта-
ни, ушли у пећинске отворе, онеспокојени таквом суздржаношћу разбој-
ника који се нису усуђивали да изађу из пећина; и тако, када су се напада-
чи напокон нашли у ма којем од отвора, најпре су одметнике убијали ка-
мама, а затим оне који су се одупирали хватали и суновраћали у прова-
лије, па затим улазили и дубље у пећине и убијали много више неприја-
теља, да би се на крају враћали у сандуке и тамо се до даљњег примирива-
ли; али је од свега тога ужас почео хватати преостале разбојнике који су
непрестано око себе слушали јадиковање и очајавање због немогућности
бекства. Међутим, када је пала ноћ, Иродови људи су наставили са ис-
тим поступком; уз то је и краљ прогласио опроштај за оне који му се буду
предали, и многи су прихватили понуду. Исти је начин напада примењен
и следећег дана; нападачи су тако улазили све дубље, излазећи из својих
висећих сандука, борећи се пред вратима разбојничких станишта, такође
их и палећи будући да су пећине лако почињале горети због велике коли-
чине нагомилане грађе у њима. Тако је у једној од спиља затечен и неки
старац са седморо деце и женом; ови су га молили да им допусти да изиђу
и предају се непријатељу, али је старац стајао на улазу у пећину и убијао
свако ново дете које се усудило да приђе, све док их напослетку није све
побио, а након тога и своју жену, избацивши потом мртва тела низ прова-
лију, и пошавши потом и сам за њима, препустивши се тако радије смрти
него ропству; али пре но што је то учинио, силно је наружио Ирода због
безначајности његове породице, иако је овај тада већ био краљ. Ирод је,
међутим, видео шта је овај урадио, те је узалуд испружио руке и понудио
му сваку врсту јемства за његов живот уколико се старац преда. На овај
су начин, дакле, напослетку све пећине освојене.
6) Након што је краљ поставио Птолемеја као свог војног заповедника
над овим деловима земље, он сâм је отишао у Самарију на челу шест сто-
тина коњаника и три хиљаде пешака, у намери да се сукоби с Антигоном.
Ипак, ово преношење заповедништва над војском није изашло на добро с
Птолемејом, јер су га они који су и раније тлачили Галилеју напали и уби-
ли га, а након што су то учинили разбежали су се међу језерима и мести-
ма готово недоступним, пустошећи и пљачкајући све на шта су могли на-
ићи у тим пределима. Али се Ирод ускоро вратио и казнио Птолемејове
убице за оно што су починили; јер је неке од ових одметника побио, а дру-
ге, који су одбегли до снажних упоришта, опсео, те убрзо и њих погубио
а њихова прибежишта разорио. И након што је тако окончао њихово од-
метништво, оглобио је градове са по стотину таланата.
7) У међувремену је Пакор погинуо у бици а Парћани били пораже-
ни, након што је Вентидије послао Махера у помоћ Ироду, са две легије и
хиљаду коњаника, док га је у исто време Антоније подстицао да похита са
том помоћи. Али се Махер, опет, на Антигонов захтев а без сагласности
Ирода, и бивајући потплаћен, припремио да надгледа његове послове;
Антигон је ипак посумњао у овакве намере његовог доласка, те му није
допустио да уђе у град, већ га је држао на удаљености, бацајући камење на
њега, и тиме отворено показујући какво је његово мишљење о том рим-
ском заповеднику. Али када је Махер постао свестан да му је Ирод дао
добар савет, а да је он сам погрешио што га није послушао, он се повукао
у град Емаус и при том је побио кога год је од Јевреја успут сусрео, било
да су били непријатељи или пријатељи, ван себе од беса због свих мука
кроз које је прошао. Краљ Ирод је, међутим, био раздражен оваквим ње-
говим владањем, те је лично пошао у Самарију, одлучивши да због овак-
вог стања ствари стигне до Антонија, те да га обавести да му нису потреб-
ни такви помагачи који доносе више несрећа од непријатеља, као и да је
он сам довољан да порази Антигона. Али га је Махер следио и захтевао од
њега да или не иде Антонију, или да, ако је, пак, решен да пође, онда ос-
тави свог брата Јосифа с војском, и пусти њих да се боре против Антиго-
на. Тако се Ирод помирио с Махером, попустивши пред његовим жарким
молбама. Сходно томе, он је оставио Јосифа с војском, али му је наложио
да се не упушта у опасности нити у било какво спорење с Махером.
8) Са своје, пак, стране, Ирод је похитао Антонију (који је тада боравио
у опсади Самосате, места изнад Еуфрата) са својим трупама, једнако пе-
шадијом и коњаницама, како би му се придружио као савезник. И након
што је тако стигао до Антиохије, и тамо затекао велики број окупљених
људи који су били веома жељни да пођу до Антонија али се нису усуђива-
ли да сами крену, уплашени нападима и убиствима која су староседеоци
изводили над људима на друму, Ирод их је охрабрио и постао њихов во-
дич на путу. Па када су се нашли на два дана наступања од Самосате, раз-
бојници су поставили заседу како би напали оне који су пошли к Анто-
нију, на месту где је дрвеће учинило пролаз узаним; и док је Антонијева
војска ишла према равници, нападачи су напред оставили невелики број
својих коњаника, који су се били притајили све док они који су пролази-
ли нису изашли на отворени простор. Али чим су прошли први редови (а
Ирод је ишао на зачељу), они други међу разбојницима који су за то вре-
ме лежали у заседи, а којих је било око пет стотина, изненада су их напа-
ли, па када су већину натерали у бекство, краљ је наишао у галопу са сна-
гама које је имао око себе, и сместа одбацио непријатеље; на тај је начин
охрабрио и остатак својих људи и осмелио их да и сами пођу напред, то-
лико да су се они који су испрва побегли сада вратили натраг, те су тако
почели убијати противнике са свих страна. Краљ је такође и сâм наставио
да их убија, повративши и сав отети товар међу којим се налазио велики
број теглећих животиња као и робова, после чега је продужио са насту-
пањем; и с обзиром да се у шуми налазио велики број оних који су их на-
пали, а да су се остали налазили близу пролаза који је водио у равницу, он
је такође и на ове извршио препад, на челу снажне скупине војника, поте-
равши их у бекство и побивши велики број њих, и тако учинивши пролаз
сасвим безбедним и за оне који су доцније пристизали: а ови су с правом
назвали Ирода својим спасиоцем и заштитником.
9) Када се Ирод напокон нашао у близини Самосате, Антоније му је у
сусрет послао своју војску одевену у одговарајући одећу, како би указао
поштовање и захвалност због пружане помоћи, јер је већ чуо за нападе
које су на Иродову војску извели разбојници у Јудеји. Такође је и лично
Антоније био не мање задовољан што види самог Ирода, тим више јер је
био упознат са бројним подвизима што их је овај извео на свом путу. Тако
га је веома љубазно угостио, изражавајући дивљење његовој храбрости.
Антоније га је загрлио при првом сусрету и поздравио на најсрдачнији
начин, препуштајући му првенство, будући да га је сам недавно прогла-
сио краљем. Тако је недуго потом Антиох [Антигон] предао тврђаву, и ти-
ме је рат био окончан. Гушење преосталих жаришта немира Антоније је
поверио Сосију, издавши му наређење да помогне Ироду, а сам је отишао
у Египат. Сосије је , пак, послао испред себе две легије у Јудеју као подрш-
ку Ироду, а сам је их пратио са преосталом главнином војске.
10) Али је у то време Јосиф већ био убијен у Јудеји, а до тога је дошло
на следећи начин. Он је, наиме, заборавио шта му је наложио Ирод одла-
зећи к Антонију; и након што је подигао логор међу планинама, јер му је
Махер оставио пет регименти, он је похитао у Јерихон како би пожњео
жито које је припадало том крају. Но како су римске регименте биле на
брзину сакупљене и невичне ратовању, будући да су највећим делом саб-
ране у Сирији, непријатељ је напао Јосифа, затекавши га на местима не-
погодним за борбу, убивши при том и самог Јосифа, који се храбро борио,
а са њиме побивши и целу војску од шест регименти. Па кад је Антигон
дошао у посед мртвих тела, он је одсекао главу Јосифу, иако је његов брат
Ферор био спреман да откупи тело за педесет таланата. После овог пора-
за Галилејци су се одметнули од својих заповедника и похватали Иродо-
ве присташе, те их побацали у језеро; тако је највећи део Јудеје пламтео у
побуни, а Махер се утврдио у месту Гити [у Самарији].
11) У то су време Ироду стигли гласници и обавестили га о оном што
се догодило; и када је он стигао у град Дафне у близини Антиохије, рече-
но му је о злој судбини која је задесила његовог брата, а коју је Ирод ипак
очекивао, због извесних сновиђења која су му се уснулом појавила, а која
су јасно предсказала братовљеву погибију. Тако је он убрзао наступање,
па када је стигао до либанског горја прихватио је осам стотина људи за-
течених у тој области, припојивши их једној римској легији коју је водио
са собом, као и оним људима што их је довео до Птолемаиде. Одатле је и
ноћу наступао даље, продуживши пут Галилејом, све док није наишао на
непријатеље и поразио их у бици, након чега су се ови повукли и затвори-
ли на истом месту одакле су дан раније извршили напад на Иродову војс-
ку. Већ следећег јутра Ирод је напао то место, али услед силовите олује
није могао постићи успех, већ је морао повући своју војску у оближња
села; но чим је стигла и друга легија коју му је у помоћ послао Антоније,
они који су се налазили у утврђењу уплашили су се и током ноћи га на-
пустили. Одатле је краљ журно кренуо према Јерихону, намеран да освети
убиство свог брата; па након што је подигао шаторе, приредио је гозбу за
главне заповеднике; а када је ово гошћење окончано, он је распустио зва-
нице и сам се повукао у своју властиту просторију; и овом се приликом
могло видети какву је пажњу Бог указивао овом краљу, јер се догодило да
се горњи део те куће срушио у часу када се нико није у њој налазио, те та-
ко нико није ни настрадао, а ово је било толико упадљиво да је народ по-
веровао да је Ироду Бог одиста веома склон, будући да га је тако избавио
из те велике и неочекиване опасности.
12) Следећег је дана шест стотина побуњеника сишло са планинских вр-
хова и напало Римљане, што је ове веома ужаснуло; а они међу устаницима
који су били у лаким оклопима пришли су сасвим близу и засули стрела-
ма и камењем краљеву стражу која је изашла напоље, те је једна стрела по-
годила и краља у бок. Антигон је такође послао и известан део својих сна-
га, на чијем се челу налазио заповедник чије је име било Папије, против
Самарије, у жељи да покаже непријатељу колико је моћан, те да располаже
вишком људи у том рату. Папије се тако поставио чекајући Махера, а за то
је време Ирод, након што је заузео пет градова, похватао оне који су остали
у њима, њих око две хиљаде, и све их побио, а потом и градове спалио, вра-
тивши се потом како би се сударио са Папијем који се улогорио у селу зва-
ном Исан; овоме су пришли многи из Јерихона и Јудеје у близини чијих се
боравишта затекао, те су тако напали Ирода, бивајући тог пута веома од-
лучни и упорни, и заметнувши битку у којој је, међутим, Ирод и овог пута
успео да победи; па како је био решен да се освети за братовљево убиство,
он је поражене непријатеље жестоко гонио, побивши их све у бекству; а ка-
ко је у селу затекао куће пуне наоружаних људи Иродови су се људи споља
попели на кровове тих кућа, након чега су их почели рушити на оне затече-
не унутра, а који су због урушавања сада гомилице лежали; видевши их ка-
ко су беспомоћно попадали, нападачи су одозго бацали на те хрпе тела ка-
мење, и тако их на грозан начин побили; и заиста, у читавом том рату није
било ужаснијег призора од тог, где су иза зидова мртва тела у огромном
броју лежала нагомилана једна преко других. Овај је догађај, међутим, уг-
лавном сломио дух у непријатељу који је почео са стравом очекивати сле-
дећи удес; а када се из далека појавио огроман број новопристиглих Иродо-
вих бораца који су се кретали према селу, непријатељи су се на њихову поја-
ву одмах разбежали. И тако, како још увек није била позна зима која би је
задржала, краљева војска, охрабрена постигнутим успехом, сместа је кре-
нула према Јерусалиму, решена да што пре доврши започето, тим пре што
је Антигон већ тражио начин како би могао побећи и препустити град.
13) Међутим, у дану када је освојена та победа, догодило се да је краљ
издао наређење да војници могу поћи на вечеру, јер већ беше позна ноћ,
док је он сâм ушао у кућу како би се окупао, будући да је био веома умо-
ран: и управо ту се нашао у највећој опасности, коју је ипак, Божијим про-
виђењем, избегао. Јер, док је био наг, и не имајући уз себе никог осим једног
слуге у пратњи, који се налазио крај њега док се купао у унутрашњој соби,
неки од непријатеља, који су у бекству нашли уточиште управо у тој кући,
изишли су један за другим наоружани исуканим мачевима пред краља док
се овај купао, али су били толико пренеражени да овога ничим нису повре-
дили, сматрајући, штавише, да су прошли веома добро тиме што сами нису
пострадали излазећи из куће. Следећег дана, пак, Ирод је одсекао главу Па-
пију, будући да је овај већ био убијен, и ту главу послао свом брату Ферору,
као доказ да је казна стигла онога ко је својом руком убио њиховог брата.
14) Када је минула сурова зимска студен, Ирод је покренуо своју војс-
ку, и пришао ближе Јерусалиму, подигавши логор сасвим близу града.
Треба рећи да је тада била већ трећа година од када је у Риму био прогла-
шен краљем. И како је померио логор и пришао ближе оном делу зиди-
на који се најлакше могао напасти, привукао се и до Храма и ту поставио
део војске, намеран да изведе исту ону врсту напада којој је једном при-
бегао и Помпеј. Тако је окружио то место са три грудобрана и подигао ку-
ле, упосливши велики број руку на том послу, и посекавши при том др-
веће које је расло уоколо града; и након што је наименовао прикладне љу-
де да надгледају радове, док је главнина војске почивала пред градом, он
сâм је отишао у Самарију како би обавио своје венчање и узео за жену
кћер Александра, сина Аристобуловог, јер је са овом већ био верен, како
сам раније приповедао.
КАКО ЈЕ ИРОД, НАКОН ШТО ЈЕ УЗЕО МИРЈАМ ЗА ЖЕНУ, УЗ ПОМОЋ
СОСИЈА СИЛОМ ЗАУЗЕО ЈЕРУСАЛИМ; И КАКО ЈЕ ТИМЕ ОКОНЧА-
НА ВЛАСТ ДИНАСТИЈЕ АСАМОНЕЈEВИЋА
1) Након што је свадба окончана, путем кроз Феникију је присти-

гао Сосије, пославши пред собом војску да прође средишњим области-
ма земље. Он сам је за њом ишао као главни војсковођа, на челу великог
броја коњаника и пешака. И краљ Ирод је дошао из Самарије, водећи са
собом немалу војску поред оних који су се већ налазили пред градом, те
их је све у свему било око тридесет хиљада. Тако су се сви заједно нашли
пред зидинама Јерусалима и улогорили се покрај северног дела зида, чи-
нећи сада војску од једанаест легија наоружаних пешака и шест хиљада
коњаника, заједно са другим савезницима из Сирије. Ове снаге су пред-
водиле двојица војсковођа: Сосије, којег је као помоћ Ироду послао Ан-
тоније, и сâм Ирод, са задатком да преузме власт од Антигона — који је
проглашен непријатељем Рима — и тако сам постане краљ у складу са
указом римског сената.
2) Јевреји који су се налазили иза зидина града борили су се против
Ирода с великом ревношћу и жаром (јер је ту био сакупљен готово цели
народ); браниоци су такође обзнанили многа пророчанства поводом Хра-
ма, као и многе ствари угодне народу, говорећи надасве како ће их Бог за-
сигурно избавити од опасности у којој су се нашли; такође су однели све
што се налазило око града, како нападачима не би оставили ништа што
би обезбедило опстанак било њима или животињама, а уз помоћ потајних
пљачкања несташице су чинили још већима. Након што је Ирод ово схва-
тио, против ових је пљачкаша поставио заседе на за то најпогоднијим мес-
тима, и послао уз то читаве легије наоружаних људи да допреме намирни-
це макар и из најудаљенијих места, тако да су након недугог времена њего-
ви људи ипак располагали обиљем јестива. Осим тога, три су насипа лако
подигнута захваљујући непрестаној упослености толиког броја руку; јер је
било летње доба, и није било ничег што би их спречавало у раду, нити из
ваздуха, нити од самих радника; тако су напослетку довољно близу при-
вукли своје ратне направе и њима почели да урушавају градске зидине, по-
кушавајући на сваки начин да продру у град; па ипак се они унутра нису
предавали страху, већ су и сами смишљали немали број направа којима су
се супротстављали онима нападача. Такође су и чинили испаде, и палили
не само оне справе које још нису биле довршене, већ и оне у употреби; а ка-
да је долазило до блиске борбе, њихови иступи нису били мање смели од
оних Римљана, иако су за овима заостајали у вештини. Такође су подизали
нове делове зидина на местима где су стари били срушени и оштећени, те
су и сами прокопавали ходнике и под земљом се сукобљавали са нападачи-
ма; и тако, користећи пре сирову храброст него обазриву срчаност, они су
истрајавали у овом рату до последњег трена; а у овоме су успевали и поред
тога што је тако силна војска почивала око њих и што их је жестоко мучила
глад и немаштина основних потрепштина, јер се опсада одвијала у сабатној
години. Први који су се попели на зидине била су двадесеторица по веш-
тини пажљиво изабраних људи, а за њима Сосијеви центуриони; јер је пр-
ви зид заузет за четрдесет дана, а други за петнаест више, при чему су неки
од надземних ходника око Храма били попаљени, а за које је Ирод објавио
да их је запалио Антигон како би изазвао мржњу код народа. Након што су
заузети спољне двориште Храма и доњи град, Јевреји су одбегли у унутра-
шње двориште и у горњи град; али су тада, плашећи се да ће их Римљани
спречити у свакодневном приношењу жртава Богу, послали изасланство
и затражили да им буде допуштено да унутра доводе само животиње за
жртвовања, што је Ирод допустио, надајући се да ће то и њему донети на-
клоност; али када је видео да се они нису понели како је очекивао, већ да
су му се и даље љуто супротстављали како би сачували краљевство Анти-
гону, он је извео свеопшти напад на град, и освојио га попут олује; тако су
иза тога сви делови града остали пуни побијених људи, и то како због остр-
вљености Римљана услед дужине опсаде, тако и због преданости Јевреја на
Иродовој страни, који нису желели да оставе у животу ниједног од својих
противника. Стога су их непрекидно гомилице убијали по уским улицама
и препуним кућама, или, пак, док су бежали према Храму тражећи прибе-
жиште, и није било никакве милости ни према деци и старцима, нити су
штедели жртве слабијег пола; штавише, иако је краљ посвуда наредио да
народ буде поштеђен, ипак није било никога ко се уздржао од покоља, већ,
као да су представљали хорду махнитих бића, нападали су особе свих го-
дина без икакве разлике; и тако је напослетку Антигон, не обазирући се на
своје нити прошле нити текуће околности, сишао из тврђаве и бацио се
пред ноге Сосију, који се, међутим, на овога није сажалио због преокрета
у његовој судбини, већ га је безобзирно наружио, назвавши га женом а не
мушкарцем; али се ипак према њему није опходио као према жени, јер га
није ослободио, већ га је оковао и оставио под чврстом присмотром.
3) У часу када је надвладао своје непријатеље Иродова прва брига би-
ла је да заузда своје савезнике, странце који су у гомилама нагрнули да
виде Храм и његове светиње; али се краљ, помишљајући да би победа мо-
гла постати озбиљнијом несрећом од пораза уколико би ма која од ствари
која није смела бити виђена била изложена погледу туђинаца, сада предао
преклињањима и претњама, па чак покаткад и сили, како би ове задржао
у њиховом безобзирном настојању. Такође је забранио пустошење које
се изводило над градом, и много пута упитао Сосија да ли ће Римљани
испразнити град једнако од људи и новца, и оставити краља у пустињи;
говорио му је како сматра да превласт над целим настањеним светом ни-
пошто не може бити оправдање за такво убијање грађана; а када је овај
узвратио да ту пљачку сматра оправданом те је војницима допушта због
напора опсаде које су поднели, Ирод је узвратио да ће он сваком дати на-
граду која му припада од његовог сопственог новца, те је на тај начин от-
купио од уништења оно што је преостало од града. И заиста је учинио оно
што је обећао, будући да је дао скупоцени поклон свакоме војнику, и томе
сразмеран дар њиховим заповедницима, а заиста краљевско уздарје са-
мом Сосију, све док сви они нису отишли препуни добијеног новца.
4) Ово је разарање задесило Јерусалим у време када су Марко Агри-
па и Гај Канин били конзули Рима,253 у години сто осамдесет пете олим-
пијаде, трећег месеца, током свечаности поста, као да се периодични круг
несрећа вратио након онога што је задесило Јевреје под Помпејем; јер су
Јевреји у Јерусалиму били побеђени на исти дан и с његове стране, и то
пре двадесет седам минулих година. И тако, након што је ставио злат-
ну круну на Иродову главу, Сосије је отишао из Јерусалима, и повео око-
ваног Антигона са собом к Антонију; али је Ирод страховао да Антигон
неће бити тек остављен у заточеништву по Антонијевом наређењу, те да
ће га овај одвести у Рим где ће се и његов глас моћи да чује у сенату, којим
ће доказивати да је он сам краљевске крви а Ирод обичан човек из народа,
због чега његовим синовима заувек припада право да располажу краљев-
ством а због династичког родослова њихове породице — а све то у случају
да му се омогући да оптужи Римљане за оно што су учинили. Због овак-
вог се Иродовог страха догодило да је, дајући Антонију велику суму нов-
ца, успео да овога наговори да погуби Антигона, како би, када то једном
буде учињено, он напокон остао без бојазни по краљевство. На овај је на-
чин окончана власт династије Асамонејевића, сто двадесет шест година
након што је успостављена. Ова је породица била у сваком погледу блис-
тавог угледа и веома славна, једнако због отмености њиховог рода и при-
падајућег првосвештеничког достојанства, као и због величанствених по-
духвата које су њихови родоначелници извели за наш народ; али су ови
људи изгубили власт због њиховог међусобног раздора, те је она прешла у
руке Ироду, сину Антипатровом, који је потицао из једне просте породи-
це, без икаквог истакнутог порекла, заправо поданика других краљева. И
ово је, дакле, оно што нам историја казује о крају лозе Асамонејевића.
КЊИГА ПЕТНАЕСТА
обухвата период од осамнаест година
ОД СМРТИ АНТИГОНОВЕ ДО ДОВРШЕТКА
ИЗГРАДЊЕ ХРАМА ОД СТРАНЕ ИРОДА
О ПОЛОНУ И САМЕЈИ. ИРОД УБИЈА ГЛАВНЕ АНТИГОНОВЕ ПРИЈА-
ТЕЉЕ И ПЉАЧКА ГРАДСКО БОГАТСТВО. АНТОНИЈЕ ОДРУБЉУЈЕ
ГЛАВУ АНТИГОНУ
1) Како су Сосије и Ирод силом заузели Јерусалим, и како су, уз то, за-
робили Антигона, испричали смо у претходној књизи, а сада ћемо наста-
вити даље приповедање. Будући да је Ирод сада држао у рукама власт над
целом Јудејом, он је унапредио неке дотле непознате људе из његове око-
лине, али ниједан дан није пропустио да не казни и не освети се неким
изабраним људима из супротне странке. Више од свих били су награђе-
ни фарисеј Полон и његов ученик Самеј; јер су они, за време док је Јеруса-
лим био под опсадом, саветовали грађане да прихвате Ирода, и сада им је
за такав поступак било узвраћено. Али је овај исти Полон, у време када је
Ирод једном приликом био доведен на суђење на којем се одлучивао о ње-
говом животу или смрти, прорекао, на начин горког пребацивања Хир-
кану и осталим судијама, да ће тај исти Ирод, кога су том приликом пус-
тили да побегне, све њих казнити; а ово се временом и обистинило, јер је
Бог испунио оно што је тим речима наговештено.
2) У то је време Ирод, сада када је Јерусалим био под његовом влашћу,
однео сво краљевско благо и опљачкао све што су имућни људи поседо-
вали; и када је, на овај начин, згомилао велику количину сребра и злата,
он је све то дао Антонију и његовим блиским пријатељима. Такође је по-
губио четрдесет пет главних људи Антигонове странке, и поставио стра-
жаре на градским капијама, како се ништа не би могло изнети заједно са
њиховим мртвим телима. Његови су људи такође претраживали мртве, и
све што би код њих нашли, било сребро или злато или какво друго бла-
го, доносили краљу; и заправо није било краја несрећама које је краљ на-
носио пораженим браниоцима Јерусалима; а ово је, пак, злопаћење дели-
мично било узроковано похлепношћу кнеза–намесника, који је непрес-
тано тражио нове добити, а делимично и због сабатне године која је још
увек трајала и присиљавала људе да земљу остављају необрађеном, бу-
дући да нам је забрањено да сејемо те године. Након што је Антоније при-
мио Антигона као заробљеника, он је одлучио да га сачува као доказ свог
тријумфа; али када је чуо да се народ почиње бунити, и да су, због мр-
жње људи према Ироду, они још увек наклоњени Антигону, Антоније је
решио да овоме одруби главу у Антиохији, јер се у супротном Јевреји не
би могли умирити. А Страбон Кападокијац потврђује речено, када овако
говори: „Антоније је наредио да Антигон Јеврејин буде доведен у Антио-
хију и тамо обезглављен. Зато ми се чини да је овај Антоније био први чо-
век који је одрубио главу једном нашем краљу, претпостављајући да не-
ма другог начина да примора Јевреје да прихвате Ирода, кога је на месту
убијеног поставио за владара; јер никаквим мучењима није могао приво-
лети људе да Ирода називају краљем, таква је била приврженост коју су
гајили према претходном владару; стога је Антоније мислио да ће овак-
ва бешчасна смрт умањити вредност коју су они придавали успомени на
Антигона, и у исто време умањити мржњу коју су носили према Ироду.“
Тако, дакле, пише Страбон.
КАКО СУ ПАРЋАНИ ОСЛОБОДИЛИ ХИРКАНА И ВРАТИЛИ ГА ИРО-
ДУ; И ШТА ЈЕ АЛЕКСАНДРА УЧИНИЛА КАДА ЈЕ ЧУЛА ДА ЈЕ ЗА ПР-
ВОСВЕШТЕНИКА ПРОГЛАШЕН АНАНЕЛ
1) Након што је краљевство већ преузео Ирод, првосвештеник Хир-

кан, који је дотле био заробљеник Парћана, поново је дошао до њега, бу-
дући да је ослобођен заточеништва, и то на следећи начин. Варзафарн и
Пакор, заповедници војске Парћана, били су заробили Хиркана, који је
најпре био првосвештеник а потом и краљ, као и Иродовог брата Фасаи-
ла, и одвели их у Партију. Фасаил, међутим, није могао поднети пребаци-
вања што их је због понижавајуће спутаности упућивао себи самом, те је,
мислећи да је славна смрт боља него ма какав живот, пресудио самом се-
би и убио се, као што сам раније приповедао.
2) Али након што је Хиркан доведен у Партију, краљ Фратеј се пре-
ма њему опходио на веома уљудан начин, јер је већ сазнао из какве слав-
не породице овај потиче; због тога га је ослободио окова и допустио му
да се настани у Вавилону,254 где се већ налазио велики број Јевреја. Ови су
Јевреји указали част Хиркану као свом првосвештенику и краљу, као што
је учинио и сав остали јеврејски народ с те стране Еуфрата, што је било
поштовање које га је веома задовољило. Али након што је обавештен да је
Ирод преузео краљевство, нове су га наде обузеле, будући да је он сам још
увек према Ироду гајио добростива осећања и да је очекивао да се и овај
сећа оних услуга које је некада од њега примио; јер, када је дошло до Иро-
довог суђења, односно када се овај нашао у опасности да над њим буде
изречена смртна пресуда, Хиркан га је избавио како из те опасности та-
ко и од било какве казне. Сходно томе, он је често и са израженом осећај-
ношћу разговарао о могућности повратка са Јеврејима који су долазили к
њему; али су га они од тога одговарали и тражили да остане међу њима,
подсећајући га на љубазности и почасти које су му пружали, као и на то
да ти знаци пажње што их је од њих примао нипошто нису мањи од оних
које би указивали својим првосвештеницима или краљевима; а оно што
би требало да буде главни разлог који ће га за њих определити, јесте да он
таква достојанства не би могао имати у Јудеји, због осакаћивања његовог
тела које је над њим извршио Антигон; осим тога, подсетили су га и на то
да краљеви — мислећи на Ирода — немају обичај да узвраћају људима за
оне љубазности које су добијали док су још били обични људи, будући да
висине њихове среће обично у њима стварају немале промене нарави.
КЊИГА ПЕТНАЕСТА 639
3) Али, иако су разлози што су их наводили били за његово добро,
Хиркан је ипак и даље желео да оде. Ирод му је такође писао и убеђивао
га да затражи од парћанског краља, као и од тамошњих Јевреја, да не бу-
ду кивни на његову краљевску власт коју овај тренутно поседује, јер је
управо сада дошао ред на самог Ирода да надокнади Хиркану све услуге
које је од њега примио, а за Хиркана да ту надокнаду прими, будући да је
он био тај који је Ирода одгајио и једном га већ из највеће опасности спа-
сао. И како је Ирод написао ово Хиркану, такође је послао свог изаслани-
ка Самарала парћанском краљу, а с њим и мноштво поклона, затраживши
на најучтивији начин да не буде сметња његовој захвалности према сво-
ме добротвору. Али оваква Иродова ревност уопште није потицала из на-
ведених побуда, већ стога што је био постављен за намесника Јудеје без
икаквог права на то, па је био уплашен, и то из веома основаних разло-
га, да не дође до погоршања његових прилика: стога је што је брже могао
учинио све да доведе Хиркана под своје окриље, или, тачније, да га сасвим
уклони с пута, а ову је последњу ствар касније и испунио.
4) Сходно томе, када је Хиркан пун самоуверености стигао, зах-
ваљајући допуштењу краља Партије и о трошку Јевреја који су га опскр-
били новцем, Ирод га је примио са свим могућним уважавањем, давши му
најистакнутије место на јавним окупљањима и поставивши га изнад свих
других на гозбама, и тако га заварао. Називао га је својим оцем и настојао
да на сваки могући начин у овоме отклони сваку сумњу у издају. Ирод је
такође предузео и друге ствари како би осигурао своју власт, која је већ
проузроковала побуну у његовој властитој породици; јер бивајући опре-
зан да не постави ниједну угледну особу за првосвештеника Божијег,255 он
је послао по једног непознатог свештеника из Вавилона, чије је име било
Ананел, и њему уделио звање првосвештеника.
5) Али Александра, Хирканова кћер, и жена Александра, сина краља
Аристобула, која је овоме подарила двоје деце, није могла поднети овакво
омаловажавање. Њен је син био младић најдоличније ваљаности, и био
је назван Аристобулом, а њена кћер Мирјам била је удата за Ирода, и та-
кође била славна због своје лепоте. Поменута Александра била је веома
повређена и врло је рђаво поднела такво понижавање њеног сина, зато
што јој је се чинило немогућим да докле год је он жив некоме другом буде
додељено звање првосвештеника. Сходно томе, она је писала Клеопатри
(а један јој је музичар помагао у безбедном преношењу писама) затра-
живши од ње посредовање код Антонија, како би задобила звање првос-
вештеника за свога сина.
6) Али како је Антоније одуговлачио са испуњењем овог захтева, ње-
гов пријатељ Делије је неким послом стигао у Јудеју, па кад је видео Ари-
стобула остао је задивљен висином и привлачношћу тог детета, али и не
мање погледом на Мирјам, краљеву жену, те је отворено хвалио Алексан-
дру као мајку најлепше деце. А када је она започела разговор с њим, он ју
је убедио да направи слике обадва детета и пошаље их Антонију, јер ка-
да их овај буде видео неће одбити ништа што она од њега затражи. Алек-
сандра је била веома подстакнута таквим његовим речима, те је и посла-
ла слике Антонију. Делије је, пак, наставио да говори с претеривањем, ре-
кавши да та деца као да нису настала од човека, већ од каквог бога. Овак-
вим је наступом он имао намеру да намами на разблудна уживања Анто-
нија који се [видевши слике] стидео да отворено пошаље по младу жену
будући да је била Иродова супруга, и који је, осим тога, избегавао да та-
ко учини и због приговора које би му због тога упутила Клеопатра. Али је
зато послао, на најучтивији могући начин, по младића, при том додавши
да то жели само уколико Ироду тај позив не причињава тешкоће. Када је
писмо ове садржине донесено Ироду, он је сматрао да није по њега без-
бедно да шаље некога тако привлачног као што је Аристобул, и то у цвету
живота, јер је овај имао шеснаест година, и из тако племените породице,
а посебно не Антонију, најважнијој особи међу Римљанима, и таквог који
би га злоупотребио у својој страсти, па поред тога и таквог који би се от-
ворено препустио таквим ужицима будући да га је његова моћ оставља-
ла без икаквог надзора. Стога му је Ирод отписао да би уколико би овај
дечак могао изићи из земље, прилике у њој букнуле у стање рата и нере-
да, стога што се Јевреји надају промени власти и прижељкују постављање
другог краља над њима.
7) Након што се Ирод тако извинио Антонију, решио је да више ни-
пошто неће дозволити да се према Александриној деци односи пони-
жавајуће, тим више што га је његова жена Мирјам плаховито заокупи-
ла жељом да звање првосвештеника додели њеном брату. Напослетку је
Ирод проценио да и њему самом то иде у прилог, јер кад једном Аристо-
бул буде добио то звање, више неће моћи да напушта земљу. Тако је он
сазвао своје пријатеље и рекао им да је Александра тајно водила заве-
ру против његове краљевске власти, те је настојала да уз помоћ Клеопа-
тре доведе до тога да он буде лишен краљевства, а да преко Антонија овај
младић уместо њега преузме управљање државним пословима; рекао је да
је такво њено поступање неправично, будући да би на тај начин исте вла-
сти лишила и своју кћер, те би тако довела до нереда у краљевству које је
он задобио уз толико много напора и са толико много несравњивих опас-
ности по свој живот; па ипак, иако памтећи њено злоћудно поступање, он
сâм неће пропустити да уради оно што је исправно, већ ће лично удели-
ти младићу звање првосвештеника, на које је претходно поставио Анане-
ла само зато што је Аристобул још увек био дете. И након што је то изго-
ворио — али не насумице, већ са највећом обазривошћу којом је распо-
лагао, како би заварао жену и оне пријатеље са којима се при том савето-
вао — Александра је, ван себе од радости због тог неочекиваног обећања,
али и из страха од сумњи у оно што је почивало испод тога, бризнула у
плач, покушавајући да себе одбрани на следећи начин: рекла је да је, што
се тиче првосвештенства, била веома забринута због велике немилости у
којој се нашао њен син, те је тако дала све од себе настојећи да звање при-
падне њему; али што се тиче краљевства, она ништа није предузимала, а
и када би оно било понуђено њеном сину, она га не би прихватила; такође
је рекла да је сада задовољна достојанством додељеном њеном сину и за-
државањем Иродове власти над народом, јер она на тај начин распола-
же сигурношћу која проистиче из Иродове нарочите способности у упра-
вљању и која се протеже на све чланове њене породице. Додала је да је са-
да савладана његовом милошћу, те да са захвалношћу прихвата част коју
је указао њеном сину, а због које ће му убудуће бити потпуно послушна.
Затражила је од Ирода да му опрости уколико су је племенитост порекла
њене породице и слобода поступања за коју је мислила да јој је допуште-
на, навели да у овом случају поступи пренагљено и несмотрено. И тако су,
након што су овако прозборили, стигли до договора, и све оне сумње које
су се појавиле до даљњег су ишчезле.
КАКО СЕ ИРОД, НАКОН ШТО ЈЕ ПОСТАВИО АРИСТОБУЛА ЗА ПР-
ВОСВЕШТЕНИКА, ПОБРИНУО ДА ОВАЈ УБРЗО БУДЕ УБИЈЕН, И
КАКО СЕ ЗБОГ УБИСТВА АРИСТОБУЛА ОДБРАНИО ПРЕД АНТО-
НИЈЕМ. ТАКОЂЕ И О ЈОСИФУ И МИРЈАМ
1) Тако је краљ Ирод сместа одузео звање првосвештеника Ананелу

који, како смо већ рекли, и није био Јеврејин из ове земље, већ један од
оних који су били одведени у робље с оне стране Еуфрата, јер се тамо на-
лазило више десетина хиљада Јевреја који су настањивали област око Ва-
вилоније, одакле је и Ананел дошао. Он је, међутим, био из рода првос-
вештеника и уз то ваздашњи Иродов пријатељ. Испрва, када је био прог-
лашен краљем, Ирод је ово достојанство пренео њему, али му га је сада
ненадано одузео, како би умирио потресе у својој властитој породици,
иако је то што је учинио било потпуно незаконито, јер се у време старих
никада није могло догодити да онај који је једном примио то звање потом
њега и буде лишен. Антиох Епифан био је први који је прекршио закон и
лишио Исуса у корист свог брата Оније. Аристобул је као други учинио
исто, и одузео то достојанство свом брату Хиркану, а Ирод је био трећи,
јер је од Ананела узео ову највишу свештену службу и уместо њега је пре-
дао младом Аристобулу.
2) Тако се учинило да је Ирод залечио раздор у својој породици; па
ипак, он није остао без извесних сумњи, као што је већ чест случај када се
само чини да су се људи међусобно помирили, будући да је веровао да ће
Александра, која је једном већ смерала да промени власт, са таквим напо-
рима и продужити уколико јој околности омогуће да учини такво нешто;
због тога је он издао наређење да она мора становати у палати и не меша-
ти се у државне послове. Њени су чувари такође били веома пажљиви у
томе да ништа што је она чинила у свакодневном животу не остане скри-
вено. Све ове невоље њу су напокон и мало по мало учиниле нетрпељи-
вом, те је почела да мрзи Ирода. Јер, осим што је у највећој мери распола-
гала поносом једне жене, била је и веома озлојеђена због сумњичења ње-
них стражара, те је радије желела да је снађе било шта друго него да буде
лишена слободе говора, те да, под маском почасне страже, заправо живи
у стању стрепње и тамновања. Стога је послала поруку Клеопатри, која
је садржавала дугу жалопојку због околности у којима се налазила, мо-
лећи је при том да учини све што је у њеној моћи како би јој помогла. На
то ју је Клеопатра посаветовала да узме сина са собом и одмах пође до ње
у Египат. Овај је савет задовољио Александру која је смислила следеће лу-
кавство како би га остварила. Направила је два сандука, као да ће у њима
однети два мртва тела, те се у једном сместила сама, а у други је ставила
свог сина, и издала наређење оним слугама које су знале за њене намере да
их током ноћи изнесу напоље. Њихов пут требало је да их води до морс-
ке обале, где их је чекао брод спреман да их даље пренесе до Египта. Али
се догодило да је један од њених слугу, по имену Езоп, разговарао о ово-
ме са Савионом, једним од Александриних пријатеља, мислећи да је и овај
упознат са овом замишљу. Али након што је Савион сазнао шта је Алек-
сандра наумила (а овај је некада био непријатељ Иродов, и за њега се ве-
ровало да је постављао клопке и дао отров Иродовом оцу Антипатру), у
овоме се јавило очекивање да би откриће о смераном бекству могло пре-
обратити Иродову мржњу у наклоност. Тако је открио Ироду све о тајном
Александрином лукавству: а овај је допустио несрећној жени да продужи
са извођењем намере, и тако је ухватио на делу, али је ипак прешао пре-
ко њене увреде. Јер, иако је имао жарку жељу да је казни, ипак се није усу-
дио да било шта учини, јер је знао да Клеопатра не би отрпела да је он оп-
тужи, због мржње коју је и сама показивала према њему. Стога се радије
представио као човек великодушне природе и изузетне скромности, те је
Александри опростио заверу. Ипак, он је чврсто себи обећао да ће мла-
дића уклонити с пута, на овај или онај начин. Али је при том мислио да
више вероватноће у успех носи скривање и одлагање тог чина, то јест да
за извршењем не посегне ни тог истог часа, а ни одмах након онога што
се потом догодило.
3) Тако је Ирод, суочен с доласком празника табернакула — празника
до којег много држимо — допустио да прођу ти празнични дани, те да их
и он и остатак народа проведу у весељу; па ипак га је завист која се тада
у њему распламтела нагнала да пожури у извођењу онога што је смерао,
те да поради на потребним околностима. Наиме, када се млади Аристо-
бул, који је сада имао седамнаест година, тих дана попео до олтара како би
према закону понудио жртве, и то у одећи и са украсима првосвештени-
ка, и када је том приликом изводио богослужење, изгледао је тако ненад-
машно привлачно својом висином у којој надилазио вршњаке, осим стаса
показујући још и својим ликом из какве је племените породице потекао
— услед свега тога топла ревност и приврженост према њему побудила се
међу народом, а и успомене на подвиге његовог деде Аристобула још увек
су биле свеже у њиховој свести; при том су оваква осећања до те мере
овладала људима, да се они нису могли суздржати да их не покажу. Одјед-
ном су се истовремено обрадовали и запањили, и добрим жељама посу-
ли радосне усклике одобравања, све док велика добронамерност мноштва
није постала одвише очигледна; утолико су се сви страсније изјаснили у
прилог присећања на сву ону благодат коју су примали од Аристобулове
породице, наравно у оквирима онога што је уопште могло бити учињено
унутар владавине једне монархије. Због свега овога, дакле, Ирод се, пун
страха и зависти, решио да изврши оно што је намеравао против младог
човека. И тако, након што је празник окончан, а Ирод био на гозби у Је-
рихону с Александром, која их је тамо угостила, краљ је био веома љу-
базан према младићу, те га је повео на једно усамљено место где се с њи-
ме почео играти на тобоже младалачки и духовит начин. Време је иначе
било топлије него обично; па како су њих двојица нагло изашли у разд-
раганом расположењу, и како су стајали покрај једног од веома простра-
них рибњакâ који су се налазили у близини куће, то су после кратког од-
лагања ушли у воду да се окупају и расхладе, јер их је пекла подневна же-
га. Испрва су били само посматрачи Иродових слугу и познаника који су
пливали; али мало потом млади човек је, на Иродов подстицај, ушао у во-
ду међу пливаче, а за то време је један Иродов познаник, коме је овај доде-
лио смртоносни задатак, младића потопио док је овај пливао, и загњурио
га под воду; то се догодило када је већ падало вече, и све је почело као да
је реч о игри, али убица у дављењу није престајао све док се младић није
угушио. И тако је убијен Аристобул, након што је живео свега осамнаест
година, и носио звање првосвештеника само једну; а ово је звање потом
поново преузео Ананел.
4) Када је женама јављено о овом жалосном удесу, њихова се радост
преобратила у болно нарицање, тим мучније када им је погледу изложено
мртво тело које је сада лежало пред њима, чинећи њихову тугу неизмер-
ном. Заједно с њима и цели је Јерусалим, којим се брзо пронела вест, био у
дубокој жалости, и свака је породица осећала као да није пострадао неко
стран, већ да је убијен неко најближи. Сâма Александра, пак, тим је више
била ојађена, јер је знала да је њен син био заправо немилосрдно и с на-
мером усмрћен, а њена је туга била безмерна још и због тога што је знала
како је убиство извршено. Али је морала све ћутке поднети због угроже-
ности у којој се и она сама нашла, суочена са изгледима још веће несреће
која би могла уследити уколико се не буде савладала; и тако је често дола-
зила дотле да подигне руку на себе и сама оконча свој живот, али се ипак
уздржала, у нади да ће живети довољно дуго да може осветити ово мучко
убиство изведено на тако подао начин; штавише, све је чвршћа била у ре-
шености да учини све да још поживи, и да ничим не да повода мишљењу
како сумња да јој је син с предумишљајем убијен, надајући се да ће тако
доспети до моћи да при повољним околностима освети његову смрт. Та-
ко се она зауздавала, како не би ма чиме одала да у себи гаји такву сумњу.
Ирод је, пак, настојао да нико са стране не поверује како је младићева
смрт изазвана његовом намером; и у такву сврху он не само да је покази-
вао уобичајене знаке туге, већ је такође горко плакао и испољавао ствар-
ну пометњу душе; и можда су га чак осећања заиста и надвладала у овак-
вим околностима — када је видео младићев лик, тако младалачки леп и
неодољив — иако је смрт коју је изазвао требало да послужи његовој вла-
ститој сигурности. На тај је начин Иродова прорачуната туга требало да
заправо допринесе његовој одбрани; а што се тиче сахране, потрудио се
да буде веома величанствена, спровевши замашне припреме око гробни-
це у коју је требало да буде положено тело, истовремено и обезбедивши
велику количину зачина и украса што их је сахранио са младићевим те-
лом, све док и саме жене, које су биле у најдубљој жалости, нису биле ти-
ме опчињене, и у томе пронашле какву–такву утеху.
5) Ипак, ништа од свега тога није могло надјачати Александрину жа-
лост, јер је стално суочавање са сопственим очајним стањем чинило њену
тугу непроменљиво дубоком и упорном. Она је, сходно томе, Клеопатри
упутила извештај о читавом току издајства, описавши подробно како је
њен син убијен; а Клеопатра је, будући да је и раније желела да колико је
у њеној моћи обезбеди Александри задовољење, и уједно сажаљевајући
Александрине недаће, прихватила овај случај као свој властити, и није
допустила Антонију да остане по страни, већ га је подстицала да казни
младићево убиство; јер је било недостојном ствари да Ирод, кога је Ан-
тоније учинио владарем краљевства које му ни на који начин не припада,
може чинити такве ужасне злочине против оних који у себи заиста имају
краљевску крв. Антоније је попустио пред овим упливима, и када је сти-
гао у Лаодикеју послао је по Ирода наредивши му да припреми своју од-
брану поводом онога што је учинио Аристобулу, јер да ова издајничка за-
мисао неће проћи без казне уколико је он у њу умешан. Ирод се, нарав-
но, уплашио, како због оптужбе тако и због усмерености Клеопатрине
зловоље против њега, која је и иначе одувек била таква да је непрестан-
це побуђивала настојања да га Антоније замрзи. Стога је Ирод решио да
се спремно одазове позивима, будући да, уосталом, и није имао начина
да их избегне. Оставио је свог ујака Јосифа као заступника његове власти
над државним пословима, али му при том и дао тајни задатак: да у слу-
чају да њега самог Антоније убије, он такође сместа убије Мирјам; ово, на-
име, стога што је Ирод гајио најнежнија осећања према овој својој жени,
и бојао се да ће се, уколико њему буде нанесена каква повреда, она, због
своје лепоте, брзо удати за неког другог човека: ипак, оваква слутња била
је само предострожност за стварно веровање како се Антоније већ заљу-
био у њу, и то још од онда када је први пут начуо понешто о њеној при-
влачности. И тако, након што је Ирод дао Јосифу овакав налог, при том
заиста не имајући много наде да ће успети да сачува свој живот, он је по-
шао к Антонију.
6) Но како је Јосиф почео управљати државним пословима краљев-
ства, због чега је често морао бивати с Мирјам — једнако стога што су по-
слови тако захтевали, а и из поштовања које је морао указивати краљи-
ци — он се често упуштао у разговоре о Иродовој наклоњености и јакој
привржености према њој; и када су жене, а нарочито Александра, успеле
да преокрену разговор у женско задиркивање, Јосиф је био ухваћен у та-
ко силној жељи да докаже краљеве склоности, да је отишао тако далеко да
је поменуо наређење које је примио, изводећи одатле закључак да Ирод
није у стању да живи без ње, будући да, уколико би сâм допао неког рђа-
вог исхода, он нипошто не би могао поднети раздвојеност од ње, макар и
оно што их раздваја била и његова, Иродова, смрт. Тако је говорио Јосиф.
Али жене, као што је било и природно, нису ово прихватиле као пример
Иродове снажне привржености, већ као његову сурову злоупотребу си-
ле, којом их је осуђивао да ни оне саме, иако сасвим невине, не могу из-
бећи насилну смрт, чак и ако је он сам већ био мртав. И тако је и ово Јо-
сифово одавање било основом за касније љуте и озбиљне сумње Мирјам
и других жена у краља.
7) У то је време градом кренуо следећи глас међу Иродовим неприја-
тељима: да је Антоније ставио на муке Ирода, и на крају га убио. Овакав је
извештај, наравно, узнемирио и све оне који су живели у палати, али по-
највише жене; због тога је Александра настојала да убеди Јосифа да пође
изван двора и са њима побегне к заставницима римске легије, који су та-
да логоровали у близини града као чувари краљевства под заповешћу Ју-
лија; јер би се на овај начин — веровале су — уколико би се ма каква по-
метња догодила у палати, оне саме нашле у већој сигурности, будући да
би имале Римљане на својој страни; а поред тога, ове жене су се надале
да ће се домоћи највеће власти, уколико Антоније буде само једном ви-
део Мирјам; веровале су, дакле, да је то начин на који ће моћи да за себе
поврате краљевство, не надајући се при том ничему што није разборито
прижељкивати, будући утемељено на њиховом краљевском пореклу.
8) Али док су се оне још налазили усред ових размишљања, до њих су
стигла Иродова писма која су показала нешто сасвим супротно од дотада-
шњих извештаја, као и од онога што се очекивало као неминовно; наиме,
догодило се тако да је, чим је Ирод стигао до Антонија, овај обновио своје
занимање за њега због поклона које му је Ирод учинио, а које му је донео
из Јерусалима; тиме га је Ирод подстакао да веома брзо — већ приликом
првог разговора с њиме —занемари своју озлојеђеност према њему, тако
да су се напослетку Клеопатрина убеђивања показала мање снажним од
доказа и поклона што их је Ирод донео да би поново задобио Антонијево
пријатељство; наиме, Антоније је убрзо изјавио да није упутно захтевати
извештај од једног краља поводом послова унутар његове надлежности,
јер у том случају он зацело и не би могао бити краљ, већ би му они који су
му доделили ту власт морали стално изнова дозвољавати да је уопште вр-
ши. Он је такође изговорио сличне опаске и Клеопатри, рекавши да би за
њу било најбоље да се тако љубопитљиво не меша у поступке који припа-
дају домену краљевског владања. Сходно томе, Ирод је написао извештај
о овим стварима у којем је величао почасти што их је примио од Анто-
нија; писао је како је седео поред њега при судским саслушавањима и обе-
довао с њим сваког дана, како је уживао у оваквим милостима без обзи-
ра на Клеопатрина тако строга пребацивања упућивана против њега — а
ово стога што је сâма показивала тако велику жељу за његовом земљом и
жарко наваљивала на Антонија да њој преда краљевство, уз то се мукотр-
пно и свом својом марљивошћу трудећи да њега, Ирода, уклони с пута; па
ипак је он — писао је Ирод — затекао Антонија правично расположеног
према њему, због чега више нема никаквих слутњи да постоји опасност
ма каквог грубог опхођења Антонијевог према њему. Ирод је напослет-
ку поручивао да ће се убрзо вратити са чврстим додатним уверавањима
о Антонијевој наклоности према њему, као и доказима поверења у њего-
во краљевање и способност управљања државним пословима; тако више
неће бити никакве наде за Клеопатрину пожудну ћуд, будући да јој је Ан-
тоније већ дао Келесирију уместо онога што је она прижељкивала, чиме ју
је најзад и засвагда умирио, ослободивши се мољакања којима га је заоку-
пила како би јој уделио Јудеју.
9) Након што су пристигла ова писма, жене су одустале од свог наума
да пребегну Римљанима — такву су, наиме, одлуку донеле мислећи да је
Ирод већ мртав — а ту намеру, уосталом, и нису ни настојале да прикрију;
али када је краљ отпратио Антонија на његовом путу против Парћана, те
се напокон вратио у Јудеју, сачекале су га истовремено његова мајка и сес-
тра Салома, и са осветољубивом га ревношћу обавестиле о Александри-
ним намерама. Салома је при том додала и још нешто против Јосифа, иа-
ко то није било ништа више од клевете: да је он, наиме, често срамотно
општио с Мирјам. Разлог због којег је Салома тако клеветнички говорила
лежао је у томе што је она већ дуже време гајила снажно непријатељство
према Мирјам; наиме, у приликама у којима су једна према другој стизале
до жестоког неслагања, Мирјам је себи узимала велику слободу и Сало-
ми, баш као и другима, пребацивала безначајност њиховог порекла. Ови-
ме је Ирод, чија су осећања према Мирјам увек била веома топла, био
веома озлојеђен, и није могао поднети муке љуте љубоморе, још увек се,
међутим, уздржавајући да пренагло не учини ма шта нажао својој жени,
и то уистину због љубави коју је према њој осећао; па ипак су га ова пла-
ховита осећања и љубомора заједно напокон натерале да упита саму Ми-
рјам о природи њених општења с Јосифом; она је, међутим, заклињући се,
све порекла, изговоривши све оно што би једна невина жена могла навес-
ти у своју одбрану; тако је мало по мало у краљу превладало осећање због
којег је одбацио сумње и одустао од љутње према њој. Отуда се потом, би-
вајући најзад надвладан страшћу коју је осећао, почео пред њом бранити
због тога што је изгледало да је поверовао у оно што је о њој од других чуо,
истовремено је и сâм подсећајући на многе примере њеног смерног пона-
шања и признајући своју крајњу приврженост и наклоност коју је одувек
према њој носио, све док напослетку, као што се обично догађа међу љу-
бавницима, обоје нису бризнули у плач и загрлили се савладани најнеж-
нијим осећањима. Али захваљујући томе што је краљ све усрдније пружао
уверавања о свом поуздању у њену верност, и трудио се да и њу доведе до
сличног поверења у њега, Мирјам се напослетку осмелила и упитала: није
ли он ипак издао наређење да, уколико би ма каква штета била њему на-
несена од стране Антонија, она, која ничим није такво што изазвала, тре-
ба да пострада од његове руке, питајући напослетку: „Па да ли је и то знак
те љубави према мени о којој говориш?“ Чим је, међутим, она изговори-
ла ове речи, краљ је остао пренеражен, и одмах ју је испустио из загрљаја,
а затим повикао, чупајући је за косу, како сада има очигледан доказ да је
Јосиф срамно општио са његовом женом; јер овај никада не би изговорио
оно што му је Ирод насамо саопштио, осим ако њих двоје нису постигли
велику присност и чврсто узајамно поверење. Призор је био такав: док се
још сасвим налазио у оваквој провали страсти, чинило се да ће Ирод из-
весно убити своју жену; па ипак, бивајући још увек обузет љубављу пре-
ма њој, успео је да се некако уздржи, иако не без дуготрајног кајања и гро-
зничавости ума. Али је зато издао наређење да се погуби Јосиф, не допус-
тивши чак ни да му се појави пред очима; а што се тиче Александре, њу
је оковао и тако ставио под присмотру — њу као стварни узрок свеколи-
ке његове несреће.
КАКО ЈЕ КЛЕОПАТРА, НАКОН ШТО ЈЕ ДОБИЛА ОД АНТОНИЈА ИЗ-
ВЕСНЕ ДЕЛОВЕ ЈУДЕЈЕ И АРАБИЈЕ, ДОШЛА У ЈУДЕЈУ; И КАКО ЈОЈ ЈЕ
ИРОД ПРЕДАО МНОШТВО ПОКЛОНА И ИСПРАТИО ЈЕ ПРИЛИКОМ
ЊЕНОГ ПОВРАТКА У ЕГИПАТ
1) У то су време прилике у Сирији биле у великом нереду, а све због

непрестаног Клеопатриног приморавања Антонија да се меша у свачија
овлашћења; јер га је она увек изнова наговарала да одузме власт неколи-
цини тамошњих кнежева и преда је њој; овде треба рећи да је она над њим
имала моћан утицај, користећи се тиме што је он био дословни роб оно-
га што је осећао према њој. Клеопатра је такође и по самој својој природи
била веома пожудна и лакомо је посезала за туђим добрима, не презајући
при томе ни од каквих изопачености. Тако је, на пример, већ била отрова-
ла свог брата стога што је знала да је он требало да једном постане краљ
Египта, и то када је овоме било свега петнаест година. Такође је уз помоћ
Антонија уредила и убиство своје сестре, док се ова молила у Дијанином
храму у Ефесу; поврх свега, уколико је игде било имало наде у прибављање
користи, она се није заустављала ни пред скрнављењем храмова и гробни-
ца. И није било ниједног од светих места која су сматрана за неповредиве а
да она није односила украсе који су се налазили у њима; нити је иједно ме-
сто било толико ниско а да није могло поднети најсрамније насртаје с ње-
не стране, само уколико је могло нечим допринети незаситој ћуди овог из-
опаченог створења; па ипак, чак ни све ово још није било довољно овој на-
страној жени која је била безостатни роб својих пожуда, већ је сматрала да
има права на све што јој недостаје као и на све што је уопште и могла зами-
слити — те је, сходно таквом безумљу, и давала све од себе да то и задобије;
и управо је то био разлог због којег је пожуривала Антонија да непреста-
но лишава друге владаре њихове власти, и предаје их њој самој. Тако се,
након што је с њиме пропутовала Сиријом, она домислила да и ову земљу
припоји својим поседима; због тога је убила Лисанију, сина Птолемејевог,
оптуживши га за довођење Парћана у те земље. Такође је молила Антонија
да јој дâ Јудеју и Арабију, и, како би у томе успела, тражила је да одузме те
земље од њихових тренутних намесника. Што се, пак, тиче Антонија, он је
био до те мере обузет овом женом, да није било никог ко је веровао како је
она то могла учинити само обичним општењем с њиме, и посвуда се увре-
жило мишљење да је он на овај или онај начин био зачаран, и под том ча-
ролијом теран да учини шта год би она од њега затражила; па ипак, исти-
на је да су га заправо најизразитија дела њене бескрупулозности итекако
постиђивала, те је он ипак не би увек послушао у свим неподношљивим
гнусобама на које га је она наговарала. То је био разлог што је он — да се, с
једне стране, пред њом не би показао таквим да је потпуно одбија, али и да
се, с друге стране, не би показало како извршавајући сваку ствар коју би
му она наложила он поступа попут обузетог човека — узимао само дело-
ве сваке од ових земаља од њихових претходних намесника, и предавао их
њој. Тако јој је, између осталих, предао градове који су се налазили у сли-
ву реке Елеутерос, све до Египта, изузев Тира и Сидона, за које је знао да
су били од памтивека слободни градови, одолевши Клеопатриним честим
притисцима да јој такође и њих удели.
2) Након што је Клеопатра добила толико тога и пратила Антонија
у његовом походу до Јерменије све до Еуфрата, она се вратила натраг и
стигла до Апамеје и Дамаска, а затим прешла у Јудеју, где ју је сусрео Ирод
и даривао је деловима Арабије, као и оним приходима који су дотицали
из области око Јерихона. Треба знати да ова земља рађа оним балсамом
који је најскупоценији међу свим лекаријама, и који само ту и расте. На
том месту такође успевају и палмина стабла, колико многобројна толи-
ко и изврсна у својој врсти. Када се, дакле, Клеопатра нашла тамо прово-
дећи много времена с Иродом, настојала је да овога склони на недолично
општење, уз то се ни најмање не скривајући у одавању таквој врсти задо-
вољстава; при том се можда до извесне мере и заљубила у краља, или му
је, пак, што је вероватније, постављала подмуклу замку, настојећи да га
уведе у такво прељубничко општење с њом. Ирод је, пак, са своје стране
дуго времена у себи гајио зловољу према Клеопатри, знајући да је она као
жена велики терет свима са којима је у додиру; штавише, у то је време чак
сматрао да је нарочито вредна његове мржње уколико такви њени поку-
шаји буду прешли границе пожуде; такође је помишљао да спречи њене
смртоносне сплетке тиме што ће је убити, уколико се покаже да су њена
настојања заиста такве природе. Било како било, он је одбио да удовољи
њеној понуди, и сазвао је савет својих пријатеља како би с њима размо-
трио да ли да је убије, сада када ју је држао у својој власти; јер би на такав
начин многе ослободио мноштва зала због којих је већ постала неснос-
на, а могло се очекивати да ће таква бити још и више у будућем времену;
осим тога, то би убиство умногоме било на корист и самом Антонију, бу-
дући да му она извесно не би било била верна уколико би дошло до таквог
обрта судбине у којем би он имао потребе и зависио од њене оданости.
Али када је Ирод већ био одлучио да ову замисао спроведе у дело, његови
су га пријатељи одвратили, рекавши му да, најпре, није разложно покуша-
вати тако неизвесно и велико дело, и тако довести себе у крајњу опасност;
штавише, ти су га пријатељи сколили молбама да не предузима ништа
пренагљено, тврдећи да то Антоније засигурно не би отрпео, нити би му
ико могао предочити да је то учињено за његово добро; напослетку, било
је вероватно да ће лишавање Антонија општења с Клеопатром на тако на-
силан и подмукао начин, само додатно распламтати његова осећања, учи-
нивши их још јачим него пре. Такође није изгледало да би Ирод могао по-
нудити ништа иоле уверљиво у своју одбрану, будући да би такво убист-
во било учињено над женом која је располагала највишим достојанством
међу свим особама њеног пола у то време у свету; па и ако би се уопште и
могла очекивати некаква добит од таквог подухвата — уколико би се њој
и смело надати у овом случају — чини се да би он и тада заслуживао осу-
ду, због хладнокрвне безочности коју је морао у себи имати да би такво
нешто извршио. Оваква су разматрања, дакле, учинила веома јасним да
би таквим поступком Ирод довео своју власт у многе недаће, једнако ве-
лике колико и дуготрајне, како за њега самог, тако и за потомство, док је,
с друге стране, ипак још увек било у његовој моћи да одбије ту изопаче-
ност на коју га је Клеопатра наговарала, а да се у исто време покаже час-
ним. И тако су, застрашивши Ирода, и представивши му опасности у које
се највероватније упушта с таквим подухватом, пријатељи успели да га
одврате. Тако је он наставио да се према Клеопатри опходи љубазно, да-
рујући јој поклоне и напослетку је испративши њеним путем за Египат.
3) За то је време Антоније покорио Јерменију и бацио Артаваза, Тиг-
рановог сина, у окове, заједно са његовом децом и заступницима, те их
повео у Египат, и од њих, заједно са свим краљевским украсима што их је
однео из те земље, направио поклон Клеопатри. Краљевство Јерменије је
за то време преузео Артакс, најмлађи Артавазов син, који је успео да по-
бегне; али је потом ипак био збачен од стране Архиклаја и Цезара, који су
на власт довели Тиграна, његовог млађег брата; али се ово догодило знат-
но касније.
4) Што се, пак, тиче порезâ што их је Ирод имао да плати Клеопатри
за оне земље које је овој доделио Антоније, он је просудио да није добро
за њега да пружи Клеопатри иједан разлог за нову мржњу. Такав је слу-
чај био са краљем Арабије, чији је данак Ирод преузео да исплати Кле-
опатри, а којег је овај заиста у извесном року и вратио, у износу две сто-
тине таланата; али је касније Арабљанин постао веома тврдичав и спор
у плаћањима, и било га је тешко навести да плати макар делове дуга, бу-
дући да није показивао вољу да удовољи потраживањима осим под усло-
вима добијања извесних олакшица на захтевану суму.
КАКО ЈЕ ИРОД ПОВЕО РАТ ПРОТИВ КРАЉА АРАБИЈЕ И НАКОН
ШТО СУ ВОЈЕВАЛИ МНОГО БИТАКА НАПОСЛЕТКУ ГА ПОБЕДИО,
А НАРОД АРАБЉАНА ГА ИЗАБРАО ЗА НАМЕСНИКА ТЕ ЗЕМЉЕ; ТА-
КОЂЕ И О ВЕЛИКОМ ЗЕМЉОТРЕСУ
1) Због оваквог његовог понашања сам Ирод је напослетку решио да

пође против краља Арабије, и то не само због његове незахвалности, већ
надасве стога што се овај ниједном није према њему понео правично; па
ипак је Ирод тада био спреман и да одложи овај свој поход због једног те-
кућег рата којег су водили Римљани: наиме, очекивала се битка код Ак-
цијума, која је пала у годину сто осамдесет седме олимпијаде, а у којој су
се Цезар и Антоније борили за највишу власт над светом; Ирод је у то
време пребивао у земљи која је тада већ дуги низ година била берићет-
на, убирајући при том и велике порезе, те је отуда могао подићи велику
војску и сакупити огроман број људи опремљених свиме што је потреб-
но за рат, припремивши их као савезнике Антонију. Али је Антоније ре-
као да нема потребе за његовом помоћи, већ му је наредио да казни краља
Арабије, јер је и од Ирода и од Клеопатре чуо колико је овај подмукао;
ово је, заправо, била Клеопатрина жеља, будући да је сматрала како ће
за њу бити корисно да ова два краља нанесу један другом што је већу мо-
гућу штету. На овакву Антонијеву поруку Ирод се окренуо и пошао нат-
раг, задржавши војску са собом, како би одмах извршио најезду на Ара-
бију. Довевши тако у поредак своје коњанике и пешадију, пошао је до Ди-
оспоља, где су такође и Арабљани пристигли спремни на судар, јер ни-
су били неупознати са Иродовим приближавањем; и након велике битке,
Јевреји су изашли као победници. Касније су, међутим, Арабљани саку-
пили још једну бројну војску и дошли до места Кане, које се налази у Ке-
лесирији. Ирод је о овоме био унапред обавештен, те је убрзо и сам прис-
тигао са највећим делом својих снага, те је у часу када је доспео у близи-
ну Кане решио да се улогори, наложивши при том да се подигне грудо-
бран како би сачекао повољну прилику да нападне непријатеља; али, док
је издавао ова наређења, мноштво Јевреја је повикало да не жели одла-
гање боја, затраживши да их одмах поведе на Арабљане. Тако су пошли с
великим жаром, верујући да се налазе у добром поретку, а међу њима су
се таквим полетом посебно истицали они који су учествовали у претход-
ној бици из које су изишли као победници, не дозволивши непријатељи-
ма да много тога учине када је дошло до борбе прса у прса. Па будући да
су били тако понесени, и показивали толику ревност, краљ је решио да
искористи ту орност; те након што их је уверио да ни он сам не заостаје
за њима у храбрости, повео их је напред, ставивши им се на чело у пуном
оклопу, а све регименте следиле су га у неколико редова. На призор такве
силе у покрету пренеражење је захватило Арабљане, од којих је — када су
схватили да Јевреје неће моћи да савладају и да су ови пуни ватрене жеље
за победом — највећи део њих почео бежати, избегавши борбу, те би би-
ли потпуно уништени да се у том часу није умешао извесни Антоније, на-
павши Јевреје и збунивши их; овај је човек, наиме, био Клеопатрин запо-
ведник над делом њене војске у оквиру Иродове, и веома је мрзео Ирода,
те је стога пажљиво посматрао какав ће бити могући исход битке. Он је,
наиме, решио да уколико Арабљани учине ма шта храбро и успешно, он
остане уздржан; али у случају да буду поражени, као што се заиста и до-
годило, био је спреман да нападне Јевреје својим властитим снагама, као
и онима које је прикупио из Клеопатриних поседа. Тако је, дакле, неоче-
кивано насрнуо на Јевреје у часу када су ови већ били изнурени и при
том мислили да су већ савладали непријатеље, и начинио је велики покољ
међу њима; јер, с обзиром да су Јевреји потрошили снагу на отворене не-
пријатеље, спремивши се већ да уживају у спокоју након победе, били су
лако поражени од стране оних који су их одморни кришом напали, при
том трпећи највеће губитке на местима на којима им коњи нису били од
користи будући да су била веома каменита, јер су нападачи били много
боље упознати с тим тереном од њих самих. Видевши да су Јевреји претр-
пели овакве губитке, и Арабљанима се подигао дух након пораза, те су
се почели враћати убијајући оне Јевреје који су већ били нагнани у бек-
ство; и заиста, сада се више није знало ко пре убија Јевреје, и од оних који
су се упустили у бекство само се мали број вратио у логор. Стога је краљ
Ирод, очајавајући над оваквим током битке, и сам изјахао како би пру-
жио помоћ; па ипак није стигао довољно брзо да би им ма у чему помо-
гао, иако се жестоко у томе трудио; тако је напослетку заузет и јеврејски
логор, а Арабљани су неочекивано стигли до најславнијег успеха, задо-
бивши победу коју би они сами мало вероватно могли да добију, поби-
вши највећи део непријатељске војске; стога је касније Ирод могао рато-
вати само на начин разбојничких испада, изводећи упаде у многе делове
Арабије, узнемирујући их брзим и изненадним насртајима, док је сам ло-
горовао међу планинама, на сваки начин избегавајући да дође до одсудне
битке. Па ипак је веома мучио непријатеље оваквим ревносним испади-
ма и упорним истрајавањем на оваквом избору. Такође се и веома бринуо
о својим властитим снагама, настојећи на сваки начин да поврати своје
прилике до њиховог пређашњег повољног стања.
2) У то је време — седме године Иродовог краљевања256 — дошло до
битке код Акцијума између Октавијана Цезара и Антонија, а такође и до
земљотреса у Јудеји, таквог какав се дотле никада није догодио, а који је
довео до великог помора стоке у тој земљи. Такође је пострадало и око де-
сет хиљада људи услед пада њихових кућа, али је бар војска, која је бора-
вила у пољу, остала неоштећена овим жалосним удесом. Када су Арабља-
ни о овоме обавештени од стране оних који су мрзели Јевреје и који су при
том још додатно зачинили вести представљајући стање горим него што је
заиста било, њима се подигао борбени дух на основу уверења да је земља
њихових непријатеља потпуно разорена а људи у највећој мери униште-
ни, помисливши да тамо нема више никог ко би им се могао супротста-
вити. Сходно томе, они су насрнули на јеврејске изасланике који су, након
што се све то догодило, дошли како би склопили мир с њима, и побили их,
пошавши потом с великим жаром против јеврејске војске; али се Јевреји
нису усудили да им пруже отпор, будући толико силно утучени несрећом
која их је погодила да се више нису бринули о својим приликама, потпуно
се препустивши очајавању — наиме, више нису имали вере да могу дорас-
ти Арабљанима у биткама, нити ма откуда очекивати помоћ, док им је и
стање у земљи било тако поразно. Будући да су ствари тако стајале, краљ
је лично почео убеђивати заповеднике, настојећи да их ободри и уздиг-
не из потпуне обезнађености; најпре се трудио да прене и осоколи неке
од људи бољег кова, а затим се усудио да се обрати и васцелој војсци, што
је претходно избегавао да их у том напору не би затекао у незадовољству
и отпору због претрпљених недаћа; тако је он напослетку саставио један
утешан говор мноштву, обративши им се следећим речима:
3) „Ви нисте неупознати, о саборци моји, да смо не тако давно дожи-
вели многе удесе који су нам одузели све оно што смо доживљавали као
своје, па је вероватно да чак и људи најодличнији по храбрости међу нама
тешко да су одржали дух у таквим околностима; али будући да не можемо
да избегнемо борбу, и ништа што се догодило није по природи другачије
до такво да га искључиво ми сами морамо вратити у претходно стање, а
ово, опет, искључиво помоћу смелих подухвата, ја сам себи ставио у за-
датак да вас донекле охрабрим, и у исто вам време пружим извесно оба-
вештење, при чему обе ове моје намере исходе у овој тачки: да је на вама
да истрајете у својој исправној постојаности. Ја ћу вам зато најпре дока-
зати да је рат који водите с ваше стране праведан, и да је стога то рат по
нужности, изазван неправичношћу наших противника; а ако ово једном
усвојите, то ће бити основ за вашу истинску ревност; након овога ћу вам
доказати да несреће у којима се налазимо немају велике последице, и да
имамо највећи могући разлог да се надамо победи. Почећу с првим, и вас
саме позвати за сведоке онога што ћу рећи. Вама свакако није непозната
изопаченост Арабљана, која сеже дотле да изгледа невероватна свим дру-
гим људима, и која укључује понешто што показује најсировији варвари-
зам и потпуно непознавање Бога. Главне ствари којима нас они вређају
потекле су из њихове пожудности и зависти, а начин на који су нас напа-
ли подмукао је и ненајављен. А који је разлог због којег помињем многе
примере оваквог њиховог поступања? Када су били у опасности од губит-
ка своје сопствене управне власти, и од постајања робовима Клеопатри-
ним, шта је од стране других било оно што их је ослободило таквог стра-
ховања? Било је то пријатељство које сам имао с Антонијем и његова на-
клоњеност према нама, која је била разлогом да чак ни Арабљани не бу-
ду до краја уништени, јер Антоније није био вољан да предузме било коју
ствар за коју бисмо ми посумњали да је по природи неблагонаклона пре-
ма нама; затим, када је помишљао да део сваке од области под нашом вла-
шћу удели Клеопатри, ја сам се умешао у то питање, дајући му своје вла-
стите поклоне, како бих обезбедио сигурност за оба народа, док сам на
себе преузео захтев за новцем и дао му две стотине таланата, при том би-
вајући и јемац за још две стотине које су наметнуте земљи као обвезнику
плаћања данка; и овај су новац извукли од нас, иако нема ниједног разло-
га зашто би Јевреји морали плаћати данак за ма којег човека, или допус-
тити да ма који део њихове земље буде опорезован; па ако је то тако, ми
нисмо морали платити данак за ове Арабљане, које смо на тај начин сачу-
вали; и не може бити умесно да они, који су признали (и то у потпуности
и са свешћу о нашој љубазности) да су само преко нас успели да очувају
своју независност, буду сада они који нас вређају и лишавају онога што
нам припада, и то упркос томе што ми ни на који начин нисмо њихо-
ви непријатељи, већ увек поступамо као пријатељи. Па иако се придржа-
вање завета подразумева и догађа и међу најљућим непријатељима, а међу
пријатељима је безусловно нужно, овога се нису држали и ти људи који
сматрају да могу узимати најбоље међу стварима, и то на сваки могућни
начин, а да таква неправичност није незаконита уколико они њоме сти-
чу добит: да ли онда уопште међу вама може бити питања да ли је исправ-
но да буду кажњени или не, када сâм Бог објављује да тако мора бити, за-
поведивши нам да морамо увек мрзети осионост и неправичност, што не
само да је оправдано, већ је и неопходно у ратовима до којих долази из-
међу народа; јер су ови Арабљани учинили оно што једнако Грци и варва-
ри сматарају најгрубљом изопаченошћу према нашим изасланицима, јер
су ове обезглавили, иако још и Грци изјављују да су овакви изасланици
свети и недодирљиви257. А што се нас тиче, ми смо од самог Бога сазнали
најбоље од наших учења, као и најсветији део нашег закона, посредством
анђела или изасланика Божијих који су привели Бога знању човечанства,
и отуда потиче светост изасланика чије је послање да међусобно помири
непријатеље. Које злочинство онда може бити веће од убиства изаслани-
ка који су дошли како би се постарали за оно што је исправно? И када су
већ такви били поступци Арабљана, како је онда могуће да они било да
могу живети безбедно у свакодневном животу, или бити успешни у ра-
ту? По мом мишљењу, то је немогуће. Али можда ће неки рећи да је оно
што је свето и правично заиста на нашој страни, али да су Арабљани би-
ло храбрији или бројнији од нас. Најпре, што се тиче овога, није умесно
од нас да тако говоримо, јер је са онима уз које је правда такође и сâм Бог;
а тамо где је Бог, тамо су и људска сила и храброст. Али ако иоле размо-
тримо наше властите околности, схватићемо да смо ми били победници у
првој бици; а када смо се поново борили, они нису били кадри да нам се
супротставе, већ су бежали, и нису могли одолети нашем нападу нити на-
шој храбрости; али се догодило тако да је, када смо их већ савладали, на-
ишао Атенион и насрнуо на нас без претходне објаве; па да ли је то знак
њихове мужевности? или је то пре нови пример њихове изопачености и
вероломства? Зашто смо онда ми мање храбри због онога што би управо
требало да нас надахне снажнијим надама? И зашто да се ми ужасавамо
овима, који су, када су се сами борили са нама, бивали узастопце поража-
вани, а када се чинило да су победници, они су победу задобили својом
поквареношћу? Затим, чак и ако претпоставимо да би их ико могао сма-
трати људима стварне храбрости, не би ли управо такво сазнање требало
да га подстакне да пружи највише од себе управо против њих? Јер истин-
ска срчаност се не показује борењем против слабијих од себе, већ спрем-
ношћу да се надвладају и најсилнији противници. Надаље, уколико су не-
даће у којима се налазимо и несреће до којих је дошло због земљотреса
уплашиле ма кога, нека тај размотри, пре свега, да ће управо та ствар за-
варати Арабљане, јер они претпостављају да је оно што нас је задесило
озбиљније него што заиста јесте. Поврх свега, није исправно да она иста
ствар која њих осокољује нас треба да обесхрабри; јер ови људи, као што
видите, не изводе своју ревност ни из каквог преимућства властите врли-
не, већ из њихове наде у погледу нашег стања, сматрајући да смо утучени
нашим властитим несрећама; али након што ми будемо смело наступа-
ли против њих, брзо ћемо развргнути ту њихову уображеност, а ово ће-
мо постићи напавши их тако да они више неће бити тако охоли када виде
каква им битка предстоји; јер наше недаће нису тако велике, нити је све
у ономе што се догодило показатељ Божијег беса према нама, како неки
замишљају; јер су такве ствари случајне, и представљају незгоде које су
уобичајене у природном току догађаја; а ако и допустимо да је то учиње-
но по намери Божијој, морамо такође допустити да је томе дошао крај по
Његовој вољи, и да се Он задовољио оним што се већ догодило; јер, да је
Бог био вољан да нас и даље искушава на исти начин, Он не би тако брзо
променио мишљење. А што се тиче рата у који смо увучени, Он сâм је до-
казао да је вољан да се рат настави и да зна да је то праведан рат; јер док су
неки људи у земљи пострадали, сви ви који сте наоружани нисте претр-
пели никакве штете, већ сте сви остали нетакнути; тиме нам је Бог отво-
рено показао како би, у случају да сте сви ви заједно били у војсци, зајед-
но са женама и децом, све што се догодило прошло без оних последица по
вас које вас највише боле. Размотрите ове ствари, али најпре оно што је
важније од свега осталог, а то је да сте одувек имали Бога као свог заштит-
ника; и стога прогоните ове људе с праведном смелошћу, њих, који су се
у погледу пријатељства показали као неправични, у биткама подмукли и
према изасланицима безбожни, а увек испод вас у мужевној срчаности.“
4) Након што су Јевреји чули овај говор, веома се ободрише, и више
но пре беху спремни да уђу у борбу. И тако је Ирод, након што је пуну-
дио законом прописане жртве,258 похитао и повео војску против Арабља-
на, журећи да што пре пређе Јордан и подигне логор што ближе неприја-
тељу. Осим тога, сматрао је пожељним да се домогне извесног утврђења
које је лежало између две војске, надајући се да ће од тога имати користи,
и тиме убрзати почетак битке; а у случају да се покаже било који разлог за
оклевање, он би се тако могао утаборити у свом логору; па како су и Ара-
бљани имали исте намере поводом тог места, око њега је дошло до сукоба;
испрва то беху само чаркања, после чега је пристизало све више војника,
због чега се сукоб изметнуо у неку врсту битке у којој је било погинулих
на обе стране, све док Арабљана нису били поражени и повукли се. Ово је
било немало охрабрење за Јевреје; а када је Ирод приметио да је неприја-
тељска војска расположена за све друго пре него за улазак у битку, он се
смело усудио да нападне сам грудобран и разбије га у комаде, и тако се
још више приближи њиховом логору како би их тиме натерао на борбу;
јер када су Арабљани, истерани из њихових шанаца, истрчавали у нереду,
у њима више није било ни најмање орности нити наде у победу; па ипак
су се борили прса о прса стога што су били бројнији од Јевреја, али и зато
што су били у таквом невољном расположењу за ратовање да им је било
неопходно да се тргну и смело наступе; тако је дошло до страховите бит-
ке у којој је пао немали број људи с обе стране. Ипак, напослетку су Ара-
бљани поклекли, након чега је, током њиховог одступања, дошло до ве-
ликог покоља, јер их у смрт нису слали само њихови непријатељи, већ су
се и међусобно убијали будући да су многи били прегажени сопственим
мноштвом које је бежало попут бујице, као и угушивањем под сопстве-
ним оклопом; тако је, све у свему, пет хиљада људи остало да лежи на ма-
лом простору, док је остатак потражио уточиште унутар грудобрана, али
ни ту није могао наћи много наде у избављење, због несташице намирни-
ца и нарочито воде. Јевреји су их гонили, али како бедем нису могли про-
валити, поставили су се около грудобрана, и мотрили да овима не стигне
никаква помоћ, истовремено спречавајући ма кога коме би пало на памет
да покуша бекство.
5) Након што су се Арабљани нашли у оваквим околностима, послали
су изасланике Ироду, пре свега да би понудили услове поравнања, а затим
и да му обећају — јер их је толико мучила жеђ — да ће пристати на што
год затражи, уколико их буде ослободио тренутних мука; али он није до-
пустио приступ изасланицима, нити ма какву цену искупљења, нити би-
ло какав умерен захтев, јер је био веома жељан да се освети за све оне не-
правичне поступке које су ови скривили према његовом народу. Тако су
они надасве жеђу били принуђени да изађу из склоништа и сами се пре-
дају, како би били одведени као сужњи; и тако је у року од пет дана ух-
ваћено пет хиљада заробљеника, док се остатак решио да изврши испад
на непријатеља и да прихвати борбу, радије изабравши, ако је већ тако
морало бити, да ту изгину него да пострадају постепено и неславно. На-
кон што су донели такву одлуку, изашли су из својих шанчева, али нису
могли истрајати у борби, бивајући одвише исцрпљени, једнако у мисли-
ма и телу, немајући више места за додатно напрезање, сматрајући предно-
шћу да буду убијени а несрећом да преживе; тако је у првом налету изги-
нуло њих око седам хиљада, након којег их је ударца напустила и она хра-
брост коју су прикупили пре погибељи, те су стајали задивљени Иродо-
вим ратоборним духом упркос његовим властитим несрећама. Тако су се
Арабљани убудуће препустили њему и од њега учинили управитеља њи-
ховог властитог народа. А Ирод је због свега тога био ободрен овим пра-
вовременим успехом, те се у таквом стању вратио кући, задобивши вели-
ки углед због толико смелог и величанственог похода што га је извео.
КАКО ЈЕ ИРОД УБИО ХИРКАНА И ЗАТИМ ПОХИТАО К ЦЕЗАРУ, ЗА-
ДОБИВШИ И ОД ЊЕГА КРАЉЕВСТВО; И КАКО ЈЕ НЕДУГО ПОТОМ
УГОСТИО ЦЕЗАРА НА НАЈДОСТОЈНИЈИ НАЧИН
1) И Иродови остали послови кренули су сада веома повољним прав-

цем, и није га било лако угрозити са било које стране. Па ипак га је задеси-
ла опасност која је ставила на коцку сва његова постигнућа у владавини,
и то након што је Антоније поражен у бици код Акцијума од стране Цеза-
ра [Октавијана]. Услед тога су у то време Иродови и пријатељи и неприја-
тељи очајавали над његовим приликама, јер се није чинило вероватним
да ће проћи без казне, он који је показао тако много наклоности за Анто-
нија: наиме, пријатељи су очајавали јер није било наде за његово бекство,
а што се тиче непријатеља, сви они су споља изгледали забринути због
његовог случаја, али су потајно оваквим расплетом били веома задовољ-
ни, надајући се да ће се њихове прилике променити на боље. Што се тиче
самог Ирода, он је увидео да око себе осим Хиркана нема више никог ко-
ме је пореклом могло припадати краљевско достојанство, те је отуда сма-
трао да му иде у прилог да више не допусти да овај и даље буде сметња на
његовом путу; јер — тако је размишљао — у случају да он сам преживи
и некако умакне опасности у којој се нашао, за његову је безбедност на-
даље било најпотребније да одузме сваку моћ таквом човеку који је могао
покушати нешто озбиљније против њега при одговарајућем сплету окол-
ности, позивајући се на своје право као вредније поседовања краљевства
но што га је имао Ирод; а у случају да Ирода убије Цезар, његова власти-
та завист подстицала га је на жељу да он сâм претходно уклони онога који
би у том случају постао краљ након њега.
2) Док је Ирод још премишљао о овим стварима, извесне околности
склопиле су се њему у прилог: јер је Хиркан био тако благе ћуди, једна-
ко тада као и у другим временима, због које он заправо и није желео да се
меша у државне послове, нити се сам занимао за промену власти, већ је
све препуштао судбини, и задовољавао се оним што је тако добијао; али је
Александра, његова кћер, била склона кавзи, и више од свега је била жељ-
на промене власти, те је говорила оцу да не треба довека да подноси Иро-
дово неправично опхођење према њиховој породици, већ да припомоге
њиховим надама у будућност док још то безбедно може учинити. Наиме,
затражила је од њега да о свим овим питањима пише Малку, који је у то
време био намесник Арабљана, са жељом да их прими и заштити од Иро-
да, јер уколико би они умакли, а Иродове се прилике у расплету показа-
ле онаквим каквим је било вероватно да ће постати због Цезареве мржње
према њему, они би тада требало да буду једине особе које би могле пре-
узети власт — а ово једнако због краљевског порекла њихове породице,
као и због доброхотног расположења народа према њима. Док га је она
овако наговарала, Хиркан је одбијао њена настојања; али како је она по-
казала да је права жена, и при том такође борбена жена, и није одустаја-
ла ни ноћ ни дан, већ је сваку прилику користила да с њим разговара о
овим стварима и о Иродовим издајничким замислима, она га је напослет-
ку приволела да се повери Доситеју, једном од његових пријатеља, и то у
писму у којем је његова одлука већ била изражена — он је, наиме, затра-
жио да му арабљански намесник пошаље коњанике који ће га прихватити
и отпратити до језера Асфалтитис, које се од граница Јерусалима налази-
ло на три стотине фурлонга удаљености; а ово је писмо поверио Доситеју
стога што се он дотле показао као брижљив послужилац њему и Алек-
сандри, и уз то је и сам располагао не малим поводима за зловољу пре-
ма Ироду: јер је био рођак извесног Јосифа којег је овај убио, и брат оних
који су још раније били убијени у Тиру од стране Антонија. Па ипак, сви
ови разлози нису подстакли Доситеја да послужи Хиркану у овом послу;
јер је он, радије бирајући наде које је гајио у текућег краља од оних које је
полагао у Хиркана, предао Ироду писмо. А овај је ову љубазност срдач-
но примио, и замолио Доситеја да, поред онога што је већ учинио, про-
дужи и даље да му служи, и то тако што ће поново савити свитак посла-
нице и запечатити је, а затим је предати Малку, те потом донети натраг
његово писмо као одговор на послано; ово је Ирод смислио јер је за њега
било још боље уколико буде сазнао какве су такође и Малкове намере. А
када се Доситеј показао спремним да му послужи и у овом циљу, намес-
ник Арабије је послао одговор да је спреман да прихвати Хиркана и све
оне који буду дошли с њиме, па чак и све оне Јевреје који припадају њего-
вој странци, те да ће, штавише, послати и снаге довољне да их осигурају
током путовања, уверавајући Хиркана да му неће бити ускраћено ништа
од онога што буде затражио. И тако, чим је Ирод примио ово писмо, он
је одмах послао по Хиркана и упитао га о савезу којег је склопио с Мал-
ком; а када је овај све порекао, Ирод је показао писмо Синхедриону, и ис-
тог часа га осудио на смрт.
3) Овај смо извештај пренели читаоцу онако како је садржан у комен-
тарима о краљу Ироду; али се други историчари с овима не слажу, сма-
трајући да Ирод није затекао, већ пре сам уредио околности на основу
којих ће убити Хиркана, и то вероломно овоме поставивши замку; такви,
наиме, пишу следеће: да су се Ирод и Хиркан једном затекли на гозби, и
да Ирод није давао повода за сумњу [да је злонамерно расположен према
Хиркану], па је тада поставио следеће питање Хиркану: да ли је примио
неко писмо од Малка? А када је овај одговорио да је примио писма, али
само поздравна, Ирод га је даље упитао није ли примио и неки поклон од
Малка. А на основу тога што је Хиркан одговорио да је примио само че-
тири јахаћа коња, поменути су историчари представили ствари тако да је
Ирод искористио овај одговор и оптужио Хиркана за примање мита и из-
дају, те позивајући се на то издао наређење о његовом уклањању и смак-
нућу. А како би доказали да је он испао крив без икакве кривице у часу ка-
да је тако доведен до скончања, они су се позивали на његову благу нарав,
као и на то да он чак ни у младости није показао ниједан пример дрскос-
ти и наглости, а да је исти такав остао и када је био краљ, јер је чак и тада
највећи део управљања државним пословима поверио Антипатру; поврх
свега, он је у часу о којем пишемо имао више од осамдесет година, и при
том знао да је Иродова власт у безбедном стању. Он је, осим тога, дошао
с оне стране Еуфрата, и оставио оне који су га веома уважавали у земљи
с друге стране реке, иако је знао да ће у потпуности бити под Иродовом
влашћу; отуда је — тврде ови историчари — заиста невероватно да би он
било шта предузимао с намером промене власти, што се уопште не слаже
с његовом нарави, већ је све било плод Иродове завере.
4) Било како било, таква је, дакле, била Хирканова судбина, и тако је
завршио живот након што је издржао многе и разноврсне обрте судбине
током живота. Јер је он постављен за првосвештеника јеврејског народа
још за време власти његове мајке Александре, која је управљала девет го-
дина; а када је, након мајчине смрти, он сам преузео краљевство, и држао
га три месеца, убрзо га је изгубио у корист његовог брата Аристобула. По-
том га је повратио од Помпеја, од кога је примио многе почасти, и затим у
њему уживао наредних четрдесет година; али када га је био поново лишен
од стране Антигона, и након што му је тело осакаћено, био је заробљеник
Парћана, и одатле се после извесног времена опет вратио кући, верујући
надама које је пробудио Ирод; али се ништа од тога није догађало према
његовим очекивањима, већ се целог живота носио са тешкоћама; а оно
што се од свега испоставило најмучнијом несрећом, као што смо већ при-
поведали, било је то да је стигао до таквог окончања живота каквог није
заслужио. Његова нарав откривала се као блага и умерена, и допуштао је
да управљање пословима краљевства од њега преузимају њему потчиње-
ни људи. И може се рећи да су и Антипатар и Ирод стигли до своје вели-
чине само захваљујући Хиркановој благости, а напослетку је од њих до-
живео такво докрајчење какво није у складу ни са правичношћу нити са
побожношћу.
5) Што се тиче Ирода, чим је уклонио Хиркана с пута похитао је Цеза-
ру; и због тога што није гајио никакве наде у наклоност овога према себи,
а због свог претходног пријатељства с Антонијем, он је сумњао и у Алек-
сандру, страхујући да она не искористи прилику и наведе народ да се од-
метне, и тако уведе побуну у државне послове; зато се потрудио да све по-
вери своме брату Ферору, и наложио својој мајци Кипри и сестри Сало-
ми, као и целој породици Масада, да уколико буду чули ма какве жалосне
весто о њему, подрже његовог брата у преузимању власти. А што се ти-
че његове жене Мирјам — а због неразумевања између ње и Иродове сес-
тре, као и мајке његове сестре, које их је онемогућавало да живе заједно —
њу је сместио у Александријум са њеном мајком Александром, и оставио
свог ризничара Јосифа, као и Сохема из Итуреје да се старају о тој тврђа-
ви. Ова двојица су му били од почетка веома одани, те су сада остављени
као чувари жена. Ирод им је такође ставио у задатак да уколико буду чу-
ли да га је задесила ма каква несрећа, сместа убију обе жене, и да оноли-
ко колико је у њиховој моћи сачувају краљевство његовим синовима, као
и његовом брату Ферору.
6) Након што је овима издао таква наређења, похитао је до Родоса ка-
ко би се сусрео са Цезаром; а када је допловио до тог града, скинуо је своју
круну, али не одложивши ништа друго од уобичајених обележја свог дос-
тојанства. А приликом сусрета с Цезаром, Ирод је затражио да слобод-
но говори, и тада испољио многе одлике које су сведочиле о отменој ду-
ши: јер он се, наиме, није предао мољакањима, како људи обично чине у
таквим приликама, нити је уручио некакав одређену молбу за опрост, као
да би признавао да је било шта згрешио; већ је, на један неустрашив на-
чин, понудио извештај о ономе што је урадио, овако говорећи Цезару: да
је он гајио највеће пријатељство према Антонију и чинио све што је у ње-
говој моћи како би овај задржао власт; да он лично није био у Антоније-
вој војсци само зато што су га Арабљани одвојили од њега; али да му је
слао новац и жито, што је било одвише мало у поређењу с оним што би
за њега учинио да је могао: „Јер“, рекао је, „уколико је човек нечији прија-
тељ, и овога познаје као свог добротвора, он је обавезан да стави на ко-
цку све што има, да понуди сваку способност своје душе и сваки уд свога
тела, као и све богатство које има, за тог пријатеља, за шта признајем да
сам био одвише недостатан. Ипак, ја сам свестан да сам бар толико учи-
нио исправно, да га нисам напустио због његовог пораза код Акцијума;
нити сам због очигледне промене његове судбине пренео своје наде с ње-
га на другога, већ сам остао доследан себи у односу према Антонију, иа-
ко не као саборац у боју, па ипак као одани саветник, када сам му докази-
вао да је једини начин да себе избави а да не изгуби сву своју власт, у то-
ме да убије Клеопатру; јер када би она једном била мртва, за њега би оста-
ло места да задржи свој углед, чиме би пре са тобом стигао до договора и
поравнања, него да и даље продужава с непријатељством. Ниједан од тих
савета он није прихватио, већ им је претпоставио своју пренагљену одлу-
ку, која се показала тако кобна за њега, али утолико кориснијом за тебе.
А сада, у случају да се ти поводом мене одлучујеш према мојој ревности у
служењу Антонију, а с обзиром на твој гнев према њему, ја признајем да
у мени нема места порицању онога што сам урадио, нити ћу себи допус-
тити да се стидим, и то јавно, тога да сам према њему гајио велику накло-
ност. Али уколико будеш њега искључио из свог суда о мени, и будеш са-
мо испитивао како сам се уопште понашао према својим добротворима,
и каква сам ја по томе врста пријатеља, онда ћеш по властитом искуству
пронаћи да ћемо ми радити исто и бити исти и према теби, јер за нас је то
ипак само промена имена, а постојаности пријатељства које ћемо гајити
према теби сигурно нећеш имати шта да замериш.“
7) Оваквим је говором, као и својим понашањем, којима је Цезару по-
казао искреност свог ума, Ирод веома задобио његову наклоност, јер је
Цезар имао великодушну и узвишену нарав, толико да су управо посту-
пци о којима је Ирод говорио, а који су требали да буду основа за његову
осуду, у Цезару обезбедили добронамерност. Сходно томе, он је потврдио
Иродову круну и охрабрио га да се надаље показује као његов исто толи-
ко велики пријатељ какав је био и Антонијев, због чега ће бити такође и
од њега веома уважаван. Штавише, додао је и то да му је Квинт Дидије пи-
сао како му је Ирод веома спремно помагао у пословима с гладијаторима.
И тако, након што је задобио тако љубазан пријем, и, преко свих надања,
обезбедио својој круни потпуну и чвршћу заснованост но икада пре овом
Цезаревом милошћу, баш као и указом Римљана за који се Цезар потру-
дио да му обезбеди ради веће Иродове сигурности, он је отпратио Цеза-
ра на његовом путу у Египат, и учинио поклоне, чак преко својих могућ-
ности, њему и његовим пријатељима, и уопште се показивао веома вели-
кодушним. Такође је затражио да Цезар не осуди на смрт извесног Алек-
сандра који је био Антонијев саборац; али се Цезар већ био заклео да ће
овога погубити, те тако није могао удовољити овој молби. Тако се сада
Ирод вратио у Јудеју са још већом почашћу и устоличеношћу но што их је
икада раније имао, престрашивши тиме оне који су очекивали нешто сас-
вим супротно, јер је он управо из највећих опасности поново изашао са
још блиставијим сјајем, захваљујући милости Божијој према њему. Стога
се мирно припремио за дочек Цезара, будући да је овај тренутно пошао у
Сирију како би извео замашан напад на Египат; а када је овај дошао, Ирод
га је са краљевском величанственошћу угостио у Птолемаиди. Такође је
обезбедио и поклоне његовој војсци, уз то је у изобиљу опскрбивши на-
мирницама. Уза све то је и потврдио да је један од Цезаревих најсрдач-
нијих пријатеља, при том у поздрав поставивши војску у борбени поре-
дак, те је јахао заједно с Цезаром на челу сто педесет људи, у сваком погле-
ду добро опремљених и у свем могућном богатству и раскоши, а у част
велелепнијег пријема њега и његових пријатеља. Такође је прибавио све
што је Цезаревој војсци било потребно, па иако су прешли преко сушне
пустиње, није им недостајало ни вина нити воде, у којима су претходно
војници веома оскудевали; поред овога, поклонио је Цезару осам стоти-
на таланата, и обезбедио добронамерност од свих утицајних људи, стога
што им је помагао на много већи и блиставији начин но што је краљев-
ство које је задобио заиста могло обезбедити. На овај је начин он Цезару
све више доказивао постојаност свог пријатељства и своју спремност да
му буде од помоћи; а оно што му је при свему највише ишло у прилог, би-
ло је то да је његова дарежљивост била правовремена. И тако, када се Це-
зар са војском вратио у Египат, Иродове услуге ни на који начин нису за-
остајале за онима што их је раније за Римљане већ учинио.
КАКО ЈЕ ИРОД ПОГУБИО СОХЕМА И МИРЈАМ, А КАСНИЈЕ И АЛЕК-
САНДРУ И КОСТОБАРА, КАО И СВОЈЕ НАЈПРИСНИЈЕ ПРИЈАТЕЉЕ,
ТЕ НАПОСЛЕТКУ И ВАВИНЕ СИНОВЕ
1) Али када се након овога поново вратио кући, затекао је свој дом у
пометњи, а своју жену Мирјам и њену мајку Александру у великој нелаго-
ди; јер како су оне претпостављале (што је заиста и било лако помислити)
да у ту тврђаву [Александријум] нису биле стављене због њихове безбед-
ности, већ као у тамницу у којој су биле заточене, те да нису имале моћ
ни над чиме што се тицало било њихових властитих или туђих прилика,
оне су биле крајње огорчено; Мирјам је при том сматрала да је краљева
љубав према њој заправо лицемерна и хињена (јер је њему самом корис-
тила) пре него стварна, те је у њој видела само обману и лаж. Она је та-
кође била очајна што јој Ирод није остављао никакве наде да ће га над-
живети, уколико би се њему самом догодила ма каква штета. Такође се
присетила наређења што их је он некада дао Јосифу, толико да је чинила
све како би умилостивила своје чуваре, а нарочито Сохема, веома добро
увиђајући како је сада све било у моћи овог човека. И испрва је Сохем био
одан Ироду, не одбијајући ниједан од оних налога што му их је овај оста-
вио у задатак; али када су жене, љубазним речима и издашним поклони-
ма, задобиле његову наклоност, он је постепено бивао савладаван, те им
је напослетку открио све краљеве налоге, и то углавном с обзиром на то
што он, Сохем, није полагао много наде у то да ће се овај вратити с истим
овлашћењем каквим је располагао раније; тако је сматрао да ће овим ода-
вањем уједно и избећи ма какву опасност од Ирода, истовремено нала-
зећи да ће тиме веома наградити жене које вероватно неће бити заобиђе-
не у установљавању нове власти; штавише, надао се да ће му оне у изо-
биљу надокнадити ову услугу, будући да ће или саме владати, или се на-
лазити веома близу онога који буде владао. Даљи основ за своју наду имао
је у томе да и ако Ирод буде прибавио сваки успех који је прижељкивао, и
буде се вратио непромењеног положаја, он ипак неће моћи да противречи
својој жени у ономе што буде затражила, јер је било познато да је краљева
приврженост Мирјам била неизрецива. Ово су, дакле, били разлози који
су нагнали Сохема да открије наређења која су му дата. Али је и Мирјам
овима остала веома погођена, чувши да није било краја опасностима које
су јој претиле од Ирода, те је због тога била врло несрећна, и прижељки-
вала је да јој муж не добије никакве милости од Цезара, налазећи готово
немогућим да са њиме и даље живи; и ово је касније отворено изјавила, не
скривајући своју огорченост.
2) Ирод је, пак, осокољен допловио кући, због неочекиваних успеха
које је доживео; и прво је, као што је и ред, пошао к својој жени, и сао-
пштио јој добре вести, изабравши је пре свих других због своје приврже-
ности и због присности која је постојала међу њима; али се потом догоди-
ло то да је она, након што јој Ирод пренео вести о својим успесима, била
толико далеко од радости због чувеног, да се пре чинила њима ожалошће-
на; није била кадра да сакрије своју озлојеђеност, већ је, присећајући се
свога достојанства и племенитости свог порекла, на његов поздрав узвра-
тила јецајем, тиме очевидно показавши да због његових успеха пре тугује
него што им се радује, чиме је постигла да је Ирод постао узнемирен, гне-
ван јер су га увредили не само знаци њене сумње, већ и очигледни показа-
тељи њеног незадовољства. Још га је више мучило то што та изненађујућа
женина мржња према њему није била скривена, већ сасвим отворена; и
ово је сматрао до те мере неприличним, и при том неподношљивим због
силине његове привржености, да није могао устрајати на једном распо-
ложењу, већ је наизменично показивао бес и помирљивост; али како је
непрестано прелазио из једне страсти у другу, остајао је у потпуној не-
доумици шта би учинио, бивајући тако распет између љубави и мржње:
најпре би у њему букнула склоност да је казни због њене охолости према
њему, али потом, будући дубоко у души заљубљен у њу, није био у стању
да се одвоји од ове жене. Укратко, иако би је најрадије и са задовољством
казнио, ипак се још више плашио да тиме неће, уколико би је послао у
смрт, себи самом у исто време нанети још тежу казну.
3) Када су Иродова сестра и мајка приметиле овакво његово располо-
жење према Мирјам, помислиле су да им се пружила одлична прилика да
своју мржњу према њој доведу до остварења, те су раздражиле Ирода до
још већег беса говорећи му такве измишљотине и клевете о њој, како би
могле распирити jеднако његову мржњу и љубомору. Али Ирод, иако се
на тај начин својевољно наслушао њихових речи, ипак није имао довољно
храбрости да учини ишта против Мирјам само на основу тога што би њи-
ма веровао; али је ипак његово нерасположење према њој постајало све
веће и веће, и ове су се зле страсти разбуктавале на обе стране, јер ни она
није скривала своја осећања према њему, а он сам је све јасније своју љу-
бав преокретао у мржњу. Али управо у часу када је Ирод посегнуо да све
то оконча уклањајући узрок своје патње, чуо је вести да је Цезар победио
у рату, и да су Антоније и Клеопатра мртви, те да је Цезар освојио Египат;
на то је Ирод похитао како би се срео с Цезаром, оставивши тако прили-
ке у својој породици у њиховом тренутном стању. Али се при том догоди-
ло то да је Мирјам похвалила Сохема управо док се Ирод спремао за пут,
признајући да му дугује захвалност за бригу коју јој је пружио, те је од
краља затражила место за овога у његовој управи, на шта је заиста једно
уважено упослење удељено Сохему. Након што је Ирод стигао у Египат,
са великим се самопоуздањем представио Цезару, као његов већ провере-
ни пријатељ, којом приликом је од њега примио дарове као знаке велике
милости: јер му је Цезар учинио поклон у виду четири стотине Галатејаца
који су некада чинили Клеопатрину стражу, и уз то је вратио Ироду оне
земље које су му по Клеопатрином нахођењу биле одузете. Уз то је Цезар
Иродовом краљевству додао и Гадару, Хипос и Самарију, а поред ових још
и приморске градове Газу, Антедон, Јопу и Стратонову Кулу.
4) Због свих ових добитака Ирод је постао још усхићенији, те је от-
пратио Цезара све до Антиохије; али је одмах по свом повратку увидео
да онолико колико је његово благостање било увеличано додавањима зе-
маља које су му удељене, утолико су биле веће недаће које су га салетеле
у његовој властитој породици, а надасве заплет са сопственом женом, да-
кле управо тамо где се раније чинило да до њега дотиче највећа срећа; јер
његова осећања према Мирјам ни на који начин нису заостајала за они-
ма који су по истим таквима постали славни у историји, и то веома оп-
равдано. А што се ње тиче, она је у свему другоме била чедна и невина
жена, и њему одана; па ипак је имала понешто од жене по природи гру-
бе и бахате, и према свом се мужу понашала охоло и заповеднички стога
што је видела да јој је привржен толико као да јој је био роб. Она такође
није благовремено увидела да живи у стегама монархије, што је значило
да њен живот припада другоме, те се сходно том превиду понашала према
њему дрско, на шта је он ипак одвраћао шалом, и све подносио смерно и
доброћудно. Она је такође отворено пребацивала његовој мајци и сестри
због безначајности њиховог порекла, те је нељубазно с њима разговарала,
толико да је и пре овог брачног спора већ владала неслога и неопрости-
ва мржња међу женама, а што је сада само доведено до још већег узајам-
ног пребацивања, те су сумње непрестано нарастале и трајале читаву го-
дину након Иродовог повратка од Цезара. Ипак, ове недаће, које су неко
време држане у границама уљудности, провалиле су изнова једним изне-
надним поводом; јер како је краљ једног дана око поднева прилегао у по-
стељу да се одмори, позвао је Мирјам, понесен великом наклоношћу коју
је увек осећао према њој. Она се одазвала, али није желела да легне крај
њега; а када је он показао жарку жељу за њеним друштвом, она му је пока-
зала свој презир, додавши при том, тоном пребацивања, да је он наредио
убиство њеног оца и брата.259 И након што је он ову увреду примио вео-
ма нељубазно, и био спреман да узврати наглошћу и насиљем, краљева
је сестра Салома, приметивши да је он више но обично разљућен, посла-
ла по краљевог пехарника, који је већ дуго унапред био припремљен за
извршење њене замисли, и замолила га да каже краљу како га је Мирјам
убеђивала да јој помогне у припремању љубавног напитка за њега; па ако
се покаже да је краљ веома забринут због тог открића, и упита какав је то
љубавни напитак био, да му каже да он има тај напитак, и да он, пехар-
ник, жели да га дâ само њему; али у случају да краљ не покаже много за-
нимања за тај напитак, да одустане од даљег бављења том ствари; па ако
тако учини, ништа му се штетно неће догодити. И након што му је дала
таква упутства, послала га је краљу како би изговорио задане речи. Та-
ко је пехарник ушао унутра, сасвим уздржано како би улио поверење у
оно што ће рећи, па ипак понешто журно, и рекао да му је Мирјам дала
поклоне и наговарала га да краљу да љубавни напитак. А када је ово по-
тресло краља, пехарник је рекао да је то смеса коју му је она посебно за-
дала, а чије учинке он не зна, што је управо и био разлог да краљу дâ ово
обавештење, као најбезбеднији избор једнако за њега и за краља. Након
што је Ирод и ово чуо, а будући од раније већ лошег расположења, његова
је озлојеђеност постала још насилнија; и наредио је да Мирјамин евнух,
који јој је био најоданији, буде стављен на муке због тог напитка, знајући
да није могућно да би иједна Мирјамина одлука, мала или велика, могла
проћи без њега. А када је овај човек на мукама доспео до највеће агоније,
он није могао ништа рећи поводом ствари због које је мучен, осим што
је знао толико да је Мирјамина мржња према Ироду изазвана нечим што
јој је казао Сохем. И чим је овај то изговорио, Ирод је урликнуо, рекавши
да Сохем, који је у свим временима био најоданији њему и његовој вла-
сти, не би издао оне налоге које му је краљ поверио, осим ако није безоч-
но општио с Мирјам. Тако је он одмах издао наређење да Сохем буде ух-
ваћен и сместа погубљен, али је својој жени допустио да јој буде суђено.
Тако је сазвао оне који су му били најоданији и изнео разложну оптужни-
цу против ње због њеног љубавног напитка и рецепта, за шта је она, на-
равно, била окривљена само на основу клевете. Он се, међутим, више није
могао уздржати у ономе што је говорио, и био је одвише острашћен да би
о томе могао правично просуђивати. Сходно томе, будући да је за суд би-
ло довољно то што је он био толико решен да казни жену, осудио је Ми-
рјам на смрт. Али у часу када је пресуда изречена, сам Ирод је, као и неки
од људи у суду, предложио ублажење казне, те да жена не буде тако журно
погубљена, већ да буде бачена у тамницу у једној од тврђава које су при-
падале краљевству; али су се Салома и њене присташе жестоко трудили
да Мирјам буде убијена, те су са том жељом успеле да превагну код краља,
саветујући погубљење као меру опреза, да се народ не би ускомешао уко-
лико би она била остављена у животу; и тако је Мирјам одведена на по-
губљење.
5) Након што је Александра видела како се ствари одвијају, те да су ма-
ле наде да ће и она сама избећи исти поступак, променила је понашање
до потпуне супротности у односу на оно што се могло очекивати од њене
претходне смелости, и то на веома неукусан начин; јер је, из жеље да по-
каже у коликој је мери била неупозната са преступима за које је Мирјам
окривљена, Александра поскочила са свог седишта и почела грдити своју
кћер тако да су је сви могли чути; а затим је повикала да је она била једна
рђава жена, незахвална према своме мужу, и да је казна која ју је снашла
правична за њено дрско понашање, јер није знала да на приличан начин
узврати ономе ко је био њихов заједнички добротвор. Па након што се не-
ко време понашала на овај лицемеран начин, и била толико бесрамна да je
кћер чак вукла за косу, ово неуљудно и притворно понашање је, као што
се могло и очекивати, било веома осуђено од стране свих присутних, а на-
дасве од стране сироте жене која је била жртва; јер, Мирјам испрва није
одговорила ни речју, нити је била збуњена њеном осорношћу, и само ју је
гледала, па ипак је из величине своје душе откривала забринутост због
мајчиних увреда, а поготову због њеног понашања на начин који јој није
приличио; а што се тиче њеног властитог држања, Мирјам је пошла у смрт
непољуљане чврстине ума, не променивши ни боју свог лица, на тај начин
очигледно откривајући посматрачима да у њој пребива племенитост дос-
тојна њених предака, чак и у последњим тренуцима свог живота.
6) Тако је преминула Мирјам, жена изврсног карактера, једнако по не-
порочности и величини своје душе, али и жена којој је недостајала уздр-
жаност и која је носила одвише свадљивости у својој природи; при том
је, пак, имала све што се може изрећи о телесној лепоти и у разговору је
одавала величанствен утисак; и управо одатле потиче највећи део повода
због којих се она није показала тако угодна краљу, нити је са њим живела
пријатним животом, како би у противном могло бити; јер иако се краљ,
због своје дубоке привржености, према њој опходио с највећом посвеће-
ношћу, и није могла очекивати да би јој он учинио икакву грубост, она је
посегнула за одвише неограниченом слободом. Штавише, оно што је њу
највише погодило били су злочини што их је он учинио њеним [најбли-
жим] рођацима, те се она усудила да говори о свему што су они претрпе-
ли од њега, и тиме напослетку силно раздражила краљеву мајку и сестру,
све док ове нису постале њени најљући непријатељи, а овима се најзад
прикључио и сам краљ, онај од кога су јединог зависила њена очекивања
у погледу избегавања последње и најтеже од казни.
7) Али након што је Мирјам већ била мртва, краљева осећања раз-
горела су се још необузданије него пре, а његову стару страст према њој
већ смо описали; јер његова љубав није била мирне природе, нити онаква
какву обично срећемо међу другим супружницима; од самог почетка би-
ла је понета заносом, и без обзира на њихово дуго заједништво и присне
међусобне разговоре он никада није успео да стигне до моћи управљања
њиховим односом; али се у ово време чинило да га је љубав према Ми-
рјам обузела на посебан начин, изгледајући као Божија освета због тога
што јој је одузео живот; јер би је он често зазивао, и много пута нарицао
на најнедостојнији начин. Штавише, он се одавао свакој могућној ствари
која би му могла помоћи да одврати мисли од ње, те је приређивао гозбе
и окупљања с том наменом, али све то ништа није вредело; отуда је он од-
ложио управљање државним пословима, и био до те мере обузет својом
страшћу, да се догађало да нареди својим слугама да зову Мирјам као да је
она још увек жива, и као да их и даље може чути. И кад је он сам већ поод-
макао на оваквом путу, у народу је букнула кужна зараза и однела највећи
део људи, као и његове најбоље и најцењеније пријатеље, учинивши да сви
посумњају да им се то догађа услед гнева Божијег због неправде која је би-
ла учињена Мирјам. Овакве околности само су још допринеле краљевим
мукама, све док напослетку није присилио себе да одлази на пуста мес-
та, и тамо, под изговором да иде у лов, горко самог себе кињи; таква се
жалост није могла носити дуго пре но доведе до најопасније болести: за-
паљење је захватило његово тело, с болом у стражњем делу главе, обоје
удружени с махнитошћу; и ма какви да су лекови употребљени, нису му
уопште донели добра, већ су се показали управо супротни и непримере-
ни његовом случају, напослетку га довевши до потпуног очајања. А сви
лекари који су се налазили око њега — делимично стога што лекарије које
су доносили за његово оздрављење ни најмање нису успевали да сузбију
болест, а делимично и стога што његова исхрана није могла бити друга-
чија до онакве каквој га је гонила болест сама — затражили су од њега да
једе све што год пожели, оставивши тако још мале наде у његов опоравак
уз помоћ такве слободне исхране, и потом га препустивши судбини. Та-
ко је његова болест трајала све време док се он налазио у Самарији, која
се сада назива Севастијом.
8) Александра је, пак, тада живела у Јерусалиму, и бивајући обавеш-
тена у каквом се стању налази Ирод настојала је да дође у посед двају
утврђених места која су се налазила у близини града, при чему је једно
припадало самом граду а друго Храму; а они који би их успели узети у
своје руке имали би цели народ под својом влашћу, јер би без њихове за-
повести било људима немогуће да нуде своје жртве; а помишљати да би
се могло одрећи ових жртвовања сваком је Јевреју сасвим немогуће, јер
су тада били спремнији да изгубе живот него да напусте оно обожавање
којим су желели да указују поштовање једином Богу. Александра је оту-
да разговарала са онима који су држали ова снажна упоришта, говорећи
им како је исправно да их препусте њој и Иродовим синовима, да не би,
услед његове могуће смрти, ниједна друга особа могла посегнути за вла-
шћу, узтврдивши да их чак и у случају његовог опоравка нико не би мо-
гао безбедније сачувати за њега од његове сопствене породице. Ове речи,
међутим, уопште нису биле добро примљене с њихове стране; и како су и
у претходним временима били одани Ироду, они су решили да тим више
сада наставе на исти начин, једнако због тога што су мрзели Александру,
али и зато што су сматрали једном врстом безбожности сматрати безна-
дежним Иродов опоравак док је он још увек жив, јер су они били његови
стари пријатељи, а један од њих, по имену Ахав, био је и његов рођак. Сто-
га су они послали гласнике како би Ирода упознали са Александриним
наумом; чувши то, он више није желео да оклева, већ је издао наређење да
је погубе; он сâм, пак, тек након издржаних дугих патњи и великих теш-
коћа успео је да се избави из болести. И даље је, међутим, остао жестоко
погођен, једнако у уму и телу, и у стању трајног незадовољства, бивајући
спремнији но икада да на сваки повод кажњава оне који би му допали ша-
ка. Такође је побио и своје најприсније пријатеље, Костобара, Лисимаха и
Кадија, који је називан и Антипатром, а такође с њима и Доситеја, а све
њих под околностима које ћемо описати.
9) Костобар је по рођењу био Идумејац и један од главних људи међу
њима, а његови преци били су свештеници Косу, кога су Идумејци нека-
да поштовали као божанство; али након што је Хиркан увео промену у
њихово друштвено уређење и учинио да прихвате јеврејске обичаје и за-
кон, Ирод је Костобара поставио за намесника Идумеје и Газе, и дао му
за жену своју сестру Салому, а ово након смакнућа његовог ујака Јоси-
фа који је тамо претходно управљао, као што смо већ приповедали. На-
кон што је Костобар стигао дотле да буде тако високо унапређен, он је за-
довољио Ирода и више но што се овај надао, те се све више гордио због
својих постизаних успеха, па је у тој гордости ускоро прешао све грани-
це и више није сматрао умесним да се његови поданици повинују оно-
ме што им Ирод, као њихов управитељ, заповеда, или да се Идумејци и
даље морају владати по јеврејским обичајима, или бити њима послушни.
Због тога је послао поруку Клеопатри и обавестио је да су Идумејци оду-
век били под његовим прецима и да је из тог разлога сасвим правично да
она затражи ту земљу за њега од Антонија, јер је он спреман да joj покло-
ни поданичко савезништво; а овако је поступио не стога што је био задо-
вољнији да буде под Клеопатрином влашћу, већ зато што је веровао да би
умањивањем Иродове моћи њему било лакше да за себе потом задобије
целокупну власт над Идумејцима, па и још понешто преко тога; јер је он
у својим надама смерао и даље, постављајући себи не мале жеље и циље-
ве, заснивајући их једнако на свом пореклу као и на богатствима што их
је гомилао захваљујући непрестаном обраћању пажње на незаконито сте-
чене користи, па је сходно томе и разумљиво да нису могла бити мала по-
стигнућа којима је тежио. Тако је Клеопатра затражила ту земљу од Ан-
тонија, али јој жеља није услишена. Извештај о свему овоме донесен је и
Ироду, који је због тога био спреман да убије Костобара; ипак, на молбе
своје сестре и мајке, он му је опростио, и удостојио се да га остави без каз-
не, али је надаље увек гајио сумње у њега због тог покушаја.
10) Нешто касније догодило се да је Салома, након што се посвађала са
Костобаром, овоме послала решење о разводу и развргла свој брак с њи-
ме, иако ово није било у складу са јеврејским законом: јер је код нас зако-
нито само да муж поступи овако, али се жена, уколико се одвоји од мужа,
не може сама удати за другога, осим уколико је не отера њен претходни
муж. Ипак, Салома је одлучила да не следи закон своје земље, већ закон
своје моћи, и тако је одустала од овог брака, и рекла своме брату Ироду да
је напустила свог мужа управо због своје добронамерности према њему,
Ироду, зато што је приметила да Костобар, заједно са Антипатром, Лиси-
махом и Доситејем подиже побуну против њега; као доказ тога она се поз-
вала на случај извесних синова Ваве које је Костобар, упркос другачијем
Иродовом наређењу, оставио у животу већ дванаест година — што се по-
казало истинитим. Али након што је Ирод тако неочекивано чуо о овој
оптужби, био је тиме веома изненађен, и то тим више што му се овакво
довођење у везу чинило невероватним. А што се тиче поменуте чињени-
це поводом Вавиних синова, Ирода је раније стајало великих мука да их
доведе до казне, будући да су били опасни непријатељи његове владавине;
али их је он у међувремену заборавио због дужине протеклог времена [од
када је издао наређење да буду погубљени]. Узрок његове злонамерности
и мржње према њима потицао је још из времена када је Антигон био краљ
а Ирод са својом војском опсео Јерусалим, у којем су муке и беда које су
подносили опседнути били тако тешки, да је највећи део житеља позвао
Ирода у град и већ полагао своје наде у њега. Али су синови Вавини би-
ли веома уважени, и располагали моћи над људима и при том били одани
Антигону, бивајући увек спремни да шире клевете против Ирода, охраб-
рујући народ да чува власт оне краљевске породице која ју је држала по
праву свог наслеђа. Тако су се ови људи понашали са смелим мешањем у
државна питања, и, како су они мислили, у корист народа; али након што
је град заузет и Ирод преузео власт у своје руке а Костобар добио заду-
жење да спречи људе да излазе кроз капије и штити град, како они грађа-
ни који су били криви, као и присташе странке супротстављене краљевој,
не би могли изићи напоље, Костобар је, будући свестан да синови Вави-
ни уз себе имају поштовање и уважавање читавог народа, и претпоста-
вљајући да би му њихово остављање у животу могло донети корист у кас-
нијим променама власти, узео ове под своје и сакрио на својим властитим
имањима; а када се на ово посумњало, он је под заклетвом уверио Ирода
да заиста ништа није знао о томе, и тако отклонио сумње које су укази-
вале на њега; штавише, након тога, када је краљ јавно објавио награду за
њихово откривање, и посветио се свим могућним начинима како би ис-
тражио овај тајанствен нестанак, Костобар и даље није ништа признавао;
напротив, будући сада притешњен тиме да би, након његовог првог пори-
цања, проналажење ових људи значило и његово неизбежно кажњавање,
он је био присиљен да их чува у тајности, и то не само из добронамернос-
ти према њима, већ и из нужде према свом сопственом опстанку. Али са-
да када је краљ обавештен о свему захваљујући сестрином извешћу, он је
послао људе на она места где је имао наговештаје да су ови скривени, и
издао наређење да се побију и Вавини синови, али и сви они који су ок-
ривљени заједно с њима, тако да сада више није било никога ко је прежи-
вео од рођака Хирканових, те је краљевство у потпуности остало на рас-
полагању Ироду, јер више није преостао нико од законитих носилаца на-
следног достојанства који би могао зауставити оно што је он радио про-
тив јеврејских обичаја.
КАКО СУ ДЕСЕТОРИЦА ЉУДИ [ИЗ ЈЕРУСАЛИМА] СКЛОПИЛИ ЗА-
ВЕРУ ПРОТИВ ИРОДА, А ЗБОГ ТУЂИНСКИХ БОГОСЛУЖБЕНИХ
ПОСТУПАКА КОЈЕ ЈЕ ОВАЈ УВЕО, ШТО ЈЕ ПРЕДСТАВЉАЛО КР-
ШЕЊЕ ЗАКОНА ЊИХОВЕ ЗЕМЉЕ. ТАКОЂЕ И О ПОДИЗАЊУ СЕВАС-
ТИЈЕ И ЦЕЗАРЕЈЕ И ОСТАЛИМ ИРОДОВИМ ЗДАЊИМА
1) Ирод се са годинама почео одметати од закона своје земље и тиме

кварити њихово древно уређење, јер је све више уводио туђинске обичаје,
не обазирући се на то што је устројство закона морало остати недодирљи-
во; на овај смо начин сви ми постали криви због велике изопачености у
потоњим временима, стога што су оне религиозне обавезе које су народ
водиле правцем побожности сада биле занемарене; јер, пре свега, Ирод је
прогласио обавезу прослављања свечаних игара сваке пете године, у част
Цезара; потом је и саградио позориште у Јерусалиму, а такође и велики ам-
фитеатар у равници. Обе грађевине су биле заиста веома скупа дела, при
том и супротна јеврејским обичајима; јер ми никада нисмо имали сличне
представе које би нам биле пренесене као нешто што је прикладно за наше
властито коришћење и показивање; па ипак је Ирод прослављао ове игре
сваке пете године, и то на најсвечанији и најраскошнији начин. Такође их
је оглашавао и у суседним земљама, сазивајући на окупљане људе свих на-
рода. Из сваке су земље позивани рвачи, као и други који су се борили за
награде у оваквим играма, и многи су се одазивали једнако због наде у до-
бијање удељиваних награда и зарад славе због задобијене победе. Тако су
се они који су се највише истицали у овим врстама делатности окупљали
стога што их је чекала велика обећана награда, и то не само за оне који су
тако вежбали наги, већ и за оне који су наступали као музичари, а који су
били звани Тимелицима; и Ирод није штедео труда да привуче све оне који
су били најпознатији у таквим вештинама како би дошли к њему и бори-
ли се за победу. Такође је понудио немале награде за оне који победе у тр-
ци кочија, које је вукло два, три или четири пара коња. Исто тако је опо-
нашао сваку ствар — иако никада тако раскошно или величанствено — и
међу другим народима, показујући тиме жудњу да оствари најјавнији до-
каз своје величине. Театар су окруживали записи о великим Цезаревим по-
духватима, као и трофеји свих оних народа што их је савладао у ратовима,
а све је то било начињено од најчистијег злата и сребра; и није било ниједне
ствари која би могла послужити Иродовој замисли, било да је то била ску-
поцена одећа, или уређени низ драгог камења, који нису били слободно из-
ложени погледу приликом ових игара.Такође је унапред припремао вели-
ки број дивљих звери — надасве лавова — а такође и других таквих ство-
рења која су била или неуобичајене снаге, или такве врсте која се веома ре-
тко виђала. Ове су биле припремљене да се боре међусобно или, пак, про-
тив оних људи који су били осуђени на смрт. И заиста, странци су били
веома изненађени и усхићени огромношћу овде утрошених средстава, као
и страховитошћу призора који су се овде могли видети; али што се тиче
рођених Јевреја, њима све то није значило ништа друго до разарање оних
обичаја према којима су они гајили тако дубоко поштовање. Ово се такође
није показивало ничим бољим до примером безочне безбожности — ба-
цати људе дивљим зверима, како би се приуштило усхићење посматрачи-
ма; а такође ништа мањим примером безбожништва није изгледало ни то
смењивање сопствених закона таквим туђинским упражњавањима изопа-
чености; ипак, најодвратније су од свега Јеврејима биле трофејне фигуре
победника; јер, како су ови представљани као статуе, укључујући и оклоп
који је висио около њих, Јевреји су били жестоко овима згађени, јер није
било обичајем њихове земље да се указује поштовање таквим фигурама.
2) Ирод свакако није био неупознат са негодовањем међу народом; и
будући да је сматрао како није право време да примени насиље, он је на-
стојао да са некима разговара у покушају да их умири, те да их ослобо-
ди тих празноверних страхова којима су се предавали; па ипак их тиме
није могао задовољити, већ су они у један глас вапили из незадовољства
због увреда за које су га сматрали кривим, говорећи како би могли и по-
мишљати да поднесу све остало али да ипак никада неће поднети људске
статуе у свом граду, при чему су мислили на трофејне фигуре, стога што
је то било неспојиво са законима њихове земље. Па када их је Ирод ви-
део у таквој пометњи, и схватио да они неће лако променити своју одлу-
ку осим уколико не би добили задовољење бар у том погледу, он је поз-
вао к себи најистакнутије људе из народа и довео их у позориште, и, пока-
завши им фигуре победника, упитао их за какве то ствари они узимају те
статуе; а када су они повикали да су то статуе људи, он је издао наређење
да се са ових поскидају они спољни украси који су се налазили око њих, те
им тако показао голе комаде дрвета који су — сада лишени сваког укра-
са, постали предметом велике забаве и смеха, зато што су их се они раније
заправо гнушали а сада извргавали руглу те причине наводних статуа.
3) Након што се Ирод овако оправдао пред мноштвом и стишао жес-
тину страсти која их је обузела, највећи део народа био је расположен да
промени своје држање, те да њиме више не буде незадовољан; али је још
увек известан број њих продужио са негодовањем против Ирода због ње-
говог увођења нових обичаја, процењујући да ће то насиље над закони-
ма њихове земље вероватно постати извором будућих великих несрећа,
тако да су сматрали примереним својој побожности да радије ставе свој
живот на коцку противећи се Ироду, него да се праве како не примећују
његове поступке — јер је он, захваљујући промени коју је увео у облику
владавине, завео такве обичаје, и то на насилан начин, на који они ника-
да раније нису пристајали нити били навикли, при чему се он уз све оста-
ло још и представљао њиховим краљем, а заправо се у стварности пока-
зивао као непријатељ читавог народа. Због свега тога су десеторица људи,
становника Јерусалима, склопили заверу против њега, заклевши се један
другом да ће у свом покушају поднети све опасности, те да ће у погодној
прилици понети каме скривене под одећом [и покушати да убију Ирода].
Meђу овим заклетим завереницима био је и један слеп човек који је своје
учешће заснивао на озлојеђености оним што је чуо од других; он заиста
није био кадар да пружи икакву помоћ другима у подухвату, али је био
спреман да поднесе сваку патњу уколико би се догодило да дође до штете
по њих, и то до те мере да је постао онај ко је највише охрабривао остале
да не одустану од смераног предузећа.
4) Након што су донели овакву одлуку, и то заједничком сагласношћу,
пошли су у позориште, надајући се, пре свега, да им сам Ирод неће умаћи,
уколико га они буду довољно неочекивано напали, али и сматрајући да
уколико би њега промашили, још увек могу побити велики број оних
људи који су се налазили око њега; а овакву су одлуку донели без обзи-
ра што би за њу могли погинути, будући да би тиме макар јасно пока-
зали краљу какве је увреде већ нанео своме народу. Тако су се завере-
ници унапред припремили, спроводећи своју замисао са великом ревно-
шћу; али је постојао један од Иродових ухода, чија су надлежност били
управо такви случајеви — то јест да уходи и обавести краља о било как-
вој уроти која би могла бити поведена против њега — а који је успео да
открије читаву ствар и пренесе је краљу управо када се овај спремао да
пође у позориште. И тако, када је овај промислио о мржњи за коју је знао
да је највећи део народа гаји према њему, и о комешању до којег је дола-
зило сваким сличним поводом, он је нашао да оваква завера против њега
уопште није невероватна. Сходно томе, Ирод се повукао у своју палату и
позвао поименично оне који су били оптужени за заверу да дођу пред ње-
га; и како су, након што их је напала стража, ухваћени на делу, схвативши
да не могу побећи, они су се припремили за смрт са свом срчаношћу за
коју су били кадри, и то тако да уопште нису узмакли од свог одлучног
понашања, не показавши никаквог стида због оног што су наумили, нити
то порекавши; већ су у часу хватања показали своје бодеже и изјавили да
је завера на коју су се заклели био свет и побожан подухват; да то што су
намеравали није имало за циљ никакву добит, нити је било препуштање
њиховим личним страстима, већ надасве одбрана оних заједничких оби-
чаја њихове земље којих су сви Јевреји обавезни да се придржавају или
да за њих умру. Ово су, дакле, рекли ови људи непоколебљиве храбрости,
о својој завери. Тако их је краљева стража одвела на погубљење, и они су
стрпљиво поднели сва мучења све док нису издахнули. Али није прошло
дуго а уходу који их је открио ухватили су неки људи због мржње коју је у
њима изазивао, и ови не само да су га убили, него су га растргли на кома-
де, уд по уд, и бацили псима. Овакво усмрћивање видели су многи грађа-
ни, па ипак нико није желео да ода његове починиоце, све док их Ирод
није строго пропитао уз помоћ жестоких и неумољивих мучења, када су
извесне жене које су такође биле мучене признале оно што су виделе да
је учињено; и тако су виновници убиства уходе били тако језиво кажње-
ни од стране краља, да су читаве њихове породице побијене због њиховог
пренагљеног излива; па ипак, сва та упорност народа, и она неустраши-
ва преданост коју су показивали у одбрани њихових закона, нису учини-
ли Ирода попустљивијим, већ се он непрестано ојачавао радећи на својој
безбедности, решен да на сваки начин обухвати сав народ надзором, како
промене које је уводио не би довеле до отвореног устанка.
5) Будући да је тако сада имао град утврђен палатом у којој је живео,
као и Храмом који је у свом склопу имао снажну кулу, звану Антонија,
коју је сам Ирод подигао, он се надаље домислио да и од Самарије начи-
ни утврду за себе самог против свеколиког народа, а коју је назвао Севас-
тија, претпостављајући да ће то место бити снажно упориште против чи-
таве земље, не заостајући за негдашњом Самаријом. Тако је он утврдио то
место, које се налазило на дан путовања од Јерусалима, а које је требало
да му послужи како би и земљу и главни град држао у страхопоштовању.
Такође је подигао и проширио друге тврђаве; једна је од старина била по-
зната под именом Стратонова Кула, али ју је он сада назвао Цезарејом.
Поврх овога, он је изабрао неке од пробраних коњаника, и сместио их као
сталну војну посаду у велику равницу, подигавши за њих место у Гали-
леји, звано Гава са Хесевонитисом, у области Переје. Ово су, дакле, била
места која је он под личним надзором сазидао, премда је уз то непреста-
но смишљао нешто ново за своје обезбеђење, такорећи опкољавајући це-
ли народ стражом, како овај ни на који начин не би могао измаћи њего-
вој стези, нити се препустити комешању, што су Јевреји иначе непреста-
но чинили на најмањи потрес; а да су они сами изазивали какве метеже,
он би то лако могао сазнати, будући да су неки од његових ухода увек вре-
бали у суседству, како би се увек могло знати шта народ смера, и то бла-
говремено бити спречено. И када је започео подизање зидова Самарије,
он је смислио да тамо доведе многе од оних који су му помагали у њего-
вим ратовима, и многе од људи из суседства, које је учинио равноправ-
ним суграђанима са осталима. Ово је радио вођен смелом жељом да на-
прави храм, како би овај град учинио истакнутијим но што је био раније;
али надасве зато што је веровао да би овај једном могао бити његово без-
бедносно уточиште, и споменик његовој слави. Такође је променио и ње-
гово име, као што смо рекли, и назвао га Севастија. Поврх овога, још је и
разделио околну земљу, која је по својствима била изврсна, међу станов-
ницима Самарије, како би ови могли живети у изобиљу у почетку њихо-
вог насељавања. Поред свега овога опасао је град зидинама велике чвр-
стине и искористио нагнути положај места како би сва утврђења учинио
још јачим. Опсег тако обновљеног места више није био тако мали као не-
када, већ такав да није заостајао ни за најславнијим градовима, јер је са-
да град имао двадесет фурлонга у обиму. Унутар њега, и негде у среди-
ни, подигао је свето место, обима једног и по фурлонга, украшено свим
могућним врстама украса, и ту је подигао храм који је био славан једна-
ко по својој величини и лепоти. А што се тиче осталих делова града, ни
њих није оставио неукрашенима, посветивши ипак највише пажње оно-
ме што је било неопходно за његову властиту сигурност, те је поред моћ-
них зидова подигао и тврђаву као најснажније здање; такође је водио ра-
чуна и о отмености грађевина, како би иза себе оставио споменике истан-
чаности свог укуса, као и свог задужбинског старања за оно што ће оста-
ти будућим временима.
О ГЛАДИ КОЈА ЈЕ ЗАДЕСИЛА ЈУДЕЈУ И СИРИЈУ; И КАКО ЈЕ ИРОД,
НАКОН ШТО СЕ ВЕНЧАО СА ДРУГОМ ЖЕНОМ, ОБНОВИО ЦЕЗА-
РЕЈУ И ДРУГЕ ГРЧКЕ ГРАДОВЕ
1) Исте те године, која је била тринаеста година Иродовог краљевања,

велике су несреће задесиле земљу; било да су оне исходиле из беса Бо-
жијег, или да се таква недаћа природним путем враћала у извесним вре-
менским периодима,260 јер су се, најпре, непрестано враћале суше, због че-
га је земље остала неродна, и више није рађала истом количином плодо-
ва као обично; а након ове јаловости земљишта, она промена у исхрани,
до које је довела несташица жита, исходила је у телесним обољењима код
људи, те је дошло до заразне болести, и тако је једна несрећа следила дру-
гу; и овакве околности, у којима су људи били једнако лишени успешног
начина лечења и потребне хране, учинила је ову заразу, која је букнула на
силовит начин, још трајнијом. Овакво сатирање живља довело је и оне
преживеле до обесхрабрености, јер нису видели начина на који би обез-
бедили лек за муке у којима су се нашли. И када је отуда сав род те годи-
не побацио, а оно што су претходно сабрали било потрошено, више није
било никаквог основа за наду у олакшање, већ је пошаст, супротно ономе
што су очекивали, још и ојачала; а ово се није догодило само те године, у
којој им [на њеном измаку] више ништа није преостало, већ је и оно се-
мење што су га засејали такође пострадало, стога што земља није давала
рода ни друге године.261 Ова несрећа их је такође навела да из нужде једу
многе ствари које нису за јело; па ни сам краљ није био изузетији од ове
несреће од других људи, будући да је био лишен оног данка којег је имао
од плодова земље, а при том је већ био потрошио сав новац којим је рас-
полагао у својој дарежљивости према онима чије је градове подигао; осим
тога, за њега такође није ни постојао народ који је био вредан његове по-
моћи, будући да је очајно стање на њега навукло мржњу поданика: јер је
за њих овде било реч о једном увек потврђиваном правилу, да несреће
увек стижу због оних који владају.
2) У оваквим је околностима он разматрао начин на који би обезбедио
какву благовремену помоћ; али је ово било тешко извести, будући да ни
суседи нису имали хране коју би им продали; осим тога, његов је новац
такође био потрошен, чак и да је било могуће обезбедити мало хране по
високој цени. Ипак, он је схватио да је најбољи пут тај да на сваки начин
настоји да не одустане од помагања свом народу; стога је раскрчмио рас-
кошни намештај што га је поседовао у својој палати, заједно са сребром
и златом, толико да није поштедео ни најскупоценије сасуде или оне који
су били начињени врхунском вештином занатлија, и послао новац Петро-
нију, кога је Цезар поставио за заступника римске власти у Египту. Па ка-
ко није био мали број оних који су из нужде већ побегли к Петронију, и
како је он посебно био пријатељ Иродов, те је и сâм желео да овај сачу-
ва своје поданике, он је најпре дозволио да им буде извезено жито, а та-
кође им и помагао на сваки начин, једнако у куповини и пријему извезе-
ног жита; тако се може рећи да је он био главни, ако не и једини, човек
који им је пружио сву потребну помоћ. А Ирод се побринуо да народ раз-
уме како ова помоћ потиче од њега самога, чиме је не само уклонио рђа-
во мишљење о себи код оних који су га претходно мрзели, већ им је дао и
највећи могућни доказ о својој добронамерности и бризи за њих; јер он је
најпре, што се тиче оних који су били кадри да припреме своју властиту
храну, расподелио најтачније одређену количину жита; али за оне многе
који нису за то били способни, било због поодмаклих година или слабо-
сти, он сâм им је обезбедио готове намирнице, наложивши пекарима да
за ове припреме довољну количину хлеба. Такође се побринуо да народ не
буде изложен опасностима зимског доба, будући да је због крајњег помо-
ра међу њиховим овцама и козама такође владала и несташица одеће, то-
лико да више уопште нису имали вуне коју би употребили за њену изра-
ду, нити било шта друго чиме би обезбедили себи нешто за покривање. И
након што је Ирод обезбедио и ове ствари својим поданицима, ишао је и
даље, потрудивши се да прибави оно што је неопходно за опстанак и њи-
ховим суседима, те је тако и Сиријцима дао семе за сетву, што је био потез
који се такође показао таквим да му је донео корист, при чему је ова сами-
лосна помоћ била у највећој мери правовремена јер је њихово земљиште
поново учинила плодним, тако да је надаље свако имао намирница у из-
обиљу. Све у свему, када се приближило доба жетве, Ирод је послао не
мање него педесет хиљада људи, које је он потпомогао, у унутрашњост
земље; на овај је начин он истовремено обновио, са великом ревношћу и
великодушношћу, стање свог властитог тешко погођеног краљевства, а
такође и олакшао муке њихових суседа који су се налазили у сасвим ис-
тим несрећама; тако није било никога ко је страдавао у немаштини а да
је остао лишен његове примерене помоћи; штавише, није било нити ијед-
ног народа, нити града, па ни појединаца, који су имали да обезбеде на-
мирнице за мноштво људи, те им је због тога силно требала подршка, а
да, обративши се Ироду за помоћ, нису примили све што им је било по-
требно, и то до те мере да се након прорачунавања чинило да је количина
житног брашна од десет атичких медимни по глави, која је давана стран-
цима, достигла до износа од десет хиљада, док је износ који је дат у њего-
вом властитом краљевству био око осамдесет хиљада. Најпосле се дого-
дило да је такво Иродово старање, и ово правовремено добротворно да-
ривање, имало такав утицај на Јевреје, и тако је одјекнуло међу другим
народима, да је избрисало ону исконску мржњу коју је његово насиље над
неким од њихових обичаја током његове владавине било произвело у чи-
тавом народу, и да је оваква његова дарежљивост у њиховој највећој не-
даћи била пуно задовољење за све оно што је претходно чинио, такође му
обезбедивши велику славу међу туђинцима; тако је напослетку изгледа-
ло да су све те несреће које су погодиле његову земљу до готово неверова-
тног ступња, заправо дошле како би уздигле његову славу, и њему самом
донеле највећу корист; јер је величина његове дарежљивости у овим му-
кама, коју је он испољио мимо свих очекивања, тако променила држање
народа према њему, да су они били спремни да верују како он од почетка
није био онакав каквим су га упознали по властитом искуству, већ да је
одувек такав каквим га је показало његово последње старање да им обез-
беди услове потребне за њихово преживљавање.
3) Негде у то време послао је пет стотина људи изабраних од његове
властите страже као савезнике Цезару, које је Елије Гал одвео до Црвеног
мора, и који су му тамо били од велике помоћи. Када су због тога Иродове
прилике још више унапређене, и он поново стигао до благостања, следеће
што је учинио било је да подигне себи палату у горњем граду, уздигавши
собе до веома велике висине и украсивши их најскупоценијим намештајем
од злата, мермерних седишта и кревета, при чему су ове биле толико прос-
тране да су могле у себе примити многобројне скупине људи. Ове одаје су
се разликовале по свом обиму и поседовале су посебна имена; тако је јед-
на називана Цезарева, друга Агрипина. Ирод се такође и поново заљубио
и оженио другу жену, не допустивши никаквом премишљању да га спре-
чава да живи како му је годило. Околности овог венчања су следеће. У то
је време живео извесни Симон, грађанин Јерусалима, син извесног Ветија,
грађанина Александрије, који је тамо био свештеник великог значаја; овај
је човек имао кћер која је сматрана најлепшом женом тог времена; и када
су једном приликом житељи Јерусалима почели говорити много тога пох-
валног о њој, догодило се да је Ирод био веома понесен оним што је чуо; па
када је и сâм видео девојку, остао је потресен њеном лепотом, али је ипак
у потпуности одбацивао помисли да употреби своју власт како би је завео,
верујући, што је и било истина, да би тако поступивши остао обележен као
насилник и тиранин; стога је сматрао да је најбоље да девојку узме за же-
ну. И будући да је Симон био одвише неугледног достојанства да би био
у сродству с краљем, али опет и одвише угледан да би остао омаловажен,
Ирод је водио своје склоности на најсмотренији начин, увеличавши дос-
тојанство ове породице, и удостојивши њене чланове веће части; тако је он
сместа одузео звање првосвештеника Исусу, сину Фабетовом, и пренео то
достојанство Симону, и тако омогућио њихово орођење.
4) Након што је окончано ово венчање, Ирод је подигао другу тврђа-
ву на оном месту где је савладао колону Јевреја када је био збачен са вла-
сти која је тада припала Антигону. Ова утврда је удаљена од Јерусалима
око шездесет фурлонга. Она је снажно саздана и прикладна за здање так-
ве намене. Подигнута је на брду умерене величине, и људском руком уз-
дигнута на још већу висину, све док није попримила облик женске дојке.
Опкољена је кружним кулама и до ње води уско степенише, које чине две
стотине степеника од углачаног камења. У утврђењу се налазе краљевски
и веома раскошни станови, уобличени тако да обезбеђују колико сигур-
ност толико и ужитак у лепоти. Негде при дну налазе се одаје таквог об-
лика да их је задовољство видети, како из других разлога, тако и надасве
због воде која је до њих доведена из далека и уз велике трошкове, будући
да то место по себи оскудева у води. Равница која се налази око тврђаве
пуна је и других здања, која не заостају ни за једним градом по својој ве-
личини, имајући над собом брег који је по својој природи налик утврди.
5) И сада, када су све Иродове замисли изведене у складу са његовим
надама, он више није имао ни најмање сумње да би се ма каква невоља мо-
гла подићи у његовом краљевству, зато што је он држао народ у послуш-
ности, једнако због страха који им је уливао, јер је био неумољив у извр-
шењу досуђених казни, али и због онакве бриге налик провиђењу коју је
показао према њима на највеликодушнији начин, у време када су људи
страдавали под најтежом несрећом. Али се он и даље трудио да осигура
и спољну безбедност својој власти као тврђави против својих поданика,
те су говори што их је држао по градовима били веома истанчани и пу-
ни љубазности; такође је радио и на одржавању правовременог разуме-
вања са њиховим намесницима, удељујући поклоне сваком од њих и та-
ко их нагонећи на веће пријатељство према њему, користећи своје вели-
кодушно држање како би за себе боље осигурао краљевство, услед чега су
његове и иначе повољне прилике бивале све учвршћеније и стабилније.
Али су, с друге стране, његова потреба за величином, и оно крајње под-
ређено понашање и дарежљивост које је показивао према Цезару и нај-
моћнијим људима Рима, Ирода обавезивали да крши законе свог наро-
да и да уклања многе њихове законе, дижући, на пример, градове стране
по изгледу, као и подижући храмове — додуше не у Јудеји, јер тамо не би
могли опстати, будући да нам је забрањено указивање почасти ма каквим
ликовима или представама животиња — у грчком стилу. Ипак је ово чи-
нио у земљама изван наших строгих граница, и у тамошњим градовима.
А одбрана коју је пред Јеврејима износио за овакво владање била је сле-
дећа: да је све то рађено не из његових властитих склоности, већ по на-
ређењима и налозима других, како би се задовољили Цезар и Римљани,
те се тако чини како он нема у виду толико много јеврејске обичаје коли-
ко указивање почасти овим Римљанима, док он, напротив, само настоји
да сагледа општи интерес, и уистину је жељан да потомству остави вели-
чанствене споменике своје власти; само због тога је — говорио је — он та-
ко марљив у подизању тако отмених градова и на њих троши тако вели-
ке суме новца.
6) Што се тиче оног места које се налазило близу мора, и које је било
веома прикладно да на себи понесе прави град, а које је звано Стратоно-
вом Кулом, он је предузео све потребне припреме и почео зидање вели-
чанственог града, подигавши многа здања са огромном ревношћу, при че-
му су сва она била од белог камена. Такође је све украсио најскупоценијим
палатама и велелепним здањима у којима се имао окупљати народ; а оно
што је од свега овога представљало највећи и најмукотрпнији рад, било
је опремање града таквом луком која би увек била безбедна од морских
таласа. Њена величина није мања од оне Пирмијума [у Атини], и према
граду има двострука пристаништа за бродове. Ова лука представља из-
ванредан пример градитељске вештине, и још је величанственија због тога
што је подигнута на месту које по себи није прикладно за такво племенито
уобличење, али је доведена до савршенства захваљујући допремању грађе
са других места и уз велике трошкове. Овај град је смештен у Феникији,
на морском пролазу у Египат, између Јопе и Доре, који су мање примор-
ски градови и нису прикладни за поседовање лука због упорног јужног
ветра који их непрестано бије, вијући и насипајући песак на обале, не до-
пуштајући тако бродовима да мирно почивају у својим стајалиштима, због
чега су тамошњи трговци приморани да се уставе на самом мору и љуљају
на својим сидриштима. Тако је Ирод настојао да исправи ову непогодност,
и да распростре такав појас земље према копну који ће бити довољан за
луку у којој ће и велики бродови моћи безбедно да почивају; ово је, пак,
постигао обарајући огромно камење — величине од преко петнаест мета-
ра дужине и не мање од пет и по у ширину и два и по у висину — у море до
двадесет хватова262 у дубину, при чему је било мањих али и већих од ових
димензија. Овако направљени моло поред обале био је две стотине сто-
па широк, од чега је половина била наспрам морској струји како би шти-
тио од таласа који су се о моло разбијали, и који се стога називао Проки-
матија, или први ломитељ таласа; друга половина је на себи имала зид са
неколико кула, од којих је највећа названа Друсова, и била је дело изврсне
израде, а име је добила по Цезаревом зету Друсу који је умро млад. Тамо се
такође налазио и велики број галерија које су настањивали морнари. Пред
овима се налазио и кеј, који је водио дуж целе луке, и омогућавао најугод-
нију шетњу онима који су такво нешто упражњавали. Улаз, или уста, ове
луке налазио се на северном делу, на којој су страни ветрови најслабије ду-
вали од свих других места; једна основа у облику пуног круга са леве стра-
не, гледано из улаза у луку, подржавала је кружну одбрамбену кулу која је
била веома чврсто саздана, како би могла одолети најснажнијим таласи-
ма, док су са десне стране по уласку стајале две огромне стене, од којих је
свака била већа од поменуте куле, која се налазила наспрам њих; а ове су
стајале усправно и биле су повезане. Дуж целе луке налазила су се и друга
здања, направљена од најглађег камена, и са једним уздигнућем на којем је
био подигнут храм, који се могао видети издалека од стране оних који су
пловили према луци, имајући у себи две статуе, једну која је представља-
ла Рим, а друга Цезара. Читав град око луке био је назван Цезареја, и био
је саздан од најбоље грађе и садржавао у себи најотменија здања; штави-
ше, и саме његове подземне просторије и подруми нису били изграђени са
мање помности од надземних грађевина. Неке од ових подземних одаја чу-
вале су ствари на једнакој удаљености од луке и и од мора; али је једна била
прострта укосо, и омеђавала све остале, како би се уједно киша и отпаци
ђубрета могли лако одводити, будући да је сâмо море, захваљујући плим-
ној бујици која је споља долазила, продирала у град и целог га оплакњива-
ла. Ирод је тамо исто тако подигао и камено позориште; а на јужном делу,
иза луке, такође и један амфитеатар, који је могао да прими огроман број
људи, погодно смештен са погледом на море. Тако је овај град био довршен
за дванаест година, током којег времена краљ ниједном није обустављао
како радове, тако ни плаћање свих потребних рачуна.
КАКО ЈЕ ИРОД ПОСЛАО СВОЈЕ СИНОВЕ У РИМ; ТАКОЂЕ КАКО ЈЕ
БИО ОПТУЖЕН ОД СТРАНЕ ЗЕНОДОРА И ГАДАРЕНАЦА, АЛИ ЈЕ УС-
ПЕО ДА СЕ ОПРАВДА И ПРИ ТОМ ЗА СЕБЕ ЗАДОБИЈЕ НАКЛОНОСТ
ЦЕЗАРЕВУ. ТАКОЂЕ И О ФАРИСЕЈИМА, ЕСЕНИМА И МЕНАХЕМУ
1) У време док је био заузет оваквим подухватима, и након што је већ

поново изградио Севастију [Самарију], решио је да пошаље своје синове
Александра и Аристобула у Рим, како би тамо боравећи уживали повлас-
тице Цезаревог друштва; ови су се, пак, стигавши тамо, настанили у кући
Полоновој, којег је са Иродом везивало веома одано пријатељство; њима је
било допуштено и да се населе у Цезаревој властитој палати, јер је он Иро-
дове синове примио с великом уљудношћу, при чему је овоме дозволио да
остави краљевство оном сину коме буде желео; поред овога, уделио му је и
градове Трахон, Ватанеју и Ауранитис, и то захваљујући следећим околнос-
тима. Извесни Зенодор унајмио је ону област која је била позната под име-
ном „Kућа Лисаније“ и, будући незадовољан својим приходима, постао је
сарадник разбојника који су насељавали Трахонитију, чиме је себи обезбе-
дио велике приходе, јер су житељи ових места живели махнитим животом,
пљачкајући земљу Дамаскијаца, а Зенодор их у томе није спречавао већ је
узимао удела у ономе што би опљачкали. Будући да је суседни народ вео-
ма патио због ових напада, људи су се пожалили Вару, који је био намес-
ник Сирије, и замолили га да пише Цезару поводом недоличног Зенодоро-
вог поступања. Након што је вест о овим збивањима стигла до Цезара, он
је отписао Вару с налогом да уништи разбојничка гнезда и да земљу преда
Ироду, како уз његово старање суседне земље више не би биле узнемира-
ване оваквим упадима Трахонићана; ово, међутим, није уопште било лако
извести, будући да је разбојништво било уобичајени начин живљења ових
људи, и они нису знали други помоћу којег би опстали, напросто стога што
нити су имали сопствени град, нити земље у свом поседу, већ само нека
склоништа и јазбине, у којима су они и њихова стока заједно живели. Ипак,
они су се досетили да направе некакве базене с водом, и у амбаре спреме за
себе жито, бивајући тако кадри да пруже велики отпор, истовремено изне-
надно насрћући на оне који би их напали; ово стога што су улази у њихове
пећине били узани, тако да је кроз њих могао пролазити само по један чо-
век, а унутрашњи простор је, опет, био невероватно велики и широк, прем-
да тле над тим стаништима није било одвише високо, већ пре равничарско;
ипак, околни камењар је приступ чинио веома тешким, и путевима је ту-
да било тешко пролазити без водича, будући да друмови нису били прави
већ у многоме кривудави и заобилазни. А када би ове људе суседи спречи-
ли у њиховим зликовачким отимачинама, имали су обичај да пљачкају јед-
ни друге, толико да их ниједна врста злоћудних поступака није могла ми-
моићи. Али након што је Ирод примио овај поклон од Цезара и дошао у ову
земљу, он је пре свега обезбедио веште водиче, а потом зауставио нападе
ових разбојника, коначно доневши мир и спокој оближњем народу.
2) Због свега овога Зенодор је био огорчен, пре свега зато што му је
била одузета власт над том облашћу, али још и више што је завидео Иро-
ду који ју је уместо њега добио. Стога је и он пошао у Рим како би овога
оптужио, али се вратио без успеха. У то време је Цезар послао Агрипу да
преузме управљање земљама иза Јонског мора, и са њиме се Ирод срдачно
сусрео док је овај зимовао у близини Митилене, стога што му је овај био
посебно драг пријатељ и савезник, а после овог сусрета вратио се у Јудеју.
Након тога, међутим, догодило се да су неки од Гадаренаца дошли до Аг-
рипе и оптужили Ирода, али их је овај везане послао краљу а да није же-
лео ни да их саслуша. Арабљани, који су од раније били зловољни према
Иродовој власти, такође су били раздражени, и у то су време покушали да
поведу побуну против његове управе, и то, како су сматрали, због далеко
оправданијег повода. Зенодор је, наиме, већ прежаливши Иродов успех,
предухитрио непријатеље продавши овим Арабљанима део својих поседа
у области званој Ауранитис, за вредност од педесет таланата; али како је и
овај посед био укључен у Цезарев поклон Ироду, сада су Арабљани отпо-
чели да се сукобљавају са Иродом који их је, како су тврдили, неправично
лишио онога што су они већ купили. Понекад је до борби долазило преко
њихових насумичних упада у његову земљу, понекад су доводили већу си-
лу против њега, а понекад су се парничили. Штавише, наговорили су си-
ромашније војнике да им помогну и да са своје стране узнемиравају Иро-
да, а све из непрестано одржаване наде да могу нагнати цели народ да се
дигне у масовну побуну, што је свакако била замисао којој су тежили они
који су живот водили у најбеднијим условима; па иако је Ирод био вео-
ма добро упознат с овим покушајима, ипак им он није поклањао озбиљну
пажњу, већ је на разборите начине настојао да стиша ствари, не желећи да
пружи икаквог повода великом комешању.
3) У часу када је Ирод владао већ седамнаест година, Цезар је дошао
у Сирију, којом приликом је највећи део житеља Гадаре подигао повику
против Ирода као човека који је несмиљен у својим заповестима и склон
тиранском владању. На ове су се приговоре усудили углавном на Зенодо-
ров подстрек, који им је дао завет да никада неће оставити на миру Иро-
да све док им не обезбеди да буду изузети из његовог краљевства и при-
дружени Цезаревим провинцијама. Гадаренци су тиме били охрабрени,
и њихово оглашавање против Ирода није било незаметно, штавише, би-
ло је тим смелије стога што су они које је Агрипа изручио Ироду прошли
без икакве казне с његове стране, јер их је овај пустио да оду не нанев-
ши им никакве штете. Јер је Ирод заиста био у читавом свету ненадма-
шан у готово неумољивом кажњавању прекршаја у својој властитој поро-
дици, али веома великодушан у опраштању увреда које су са друге стра-
не биле почињене. И док су ови људи оптуживали Ирода за увреде, пљач-
кања и разарања храмова, он је остајао спокојан, спреман да мирно изло-
жи своју одбрану. Ипак, Цезар му је пружио десну руку, ни најмање не
попустивши у својој љубазности према њему због овог узнемиравања за-
теченог народа; и заиста, ове су се ствари стишале већ првог дана, и исти
се гласови даље нису чули. До оваквог је расплета, пак, дошло стога што
су неки Гадаренци, уочивши истинску склоност Цезара и његових помоћ-
ника, те очекујући — као што су и имали разлога — да би могли бити јед-
ноставно изручени краљу, ужаснути могућношћу да би могли бити под-
вргнути мучењима, током ноћи пререзали себи грла, а неки су се сурвали
у провалије, док су се преостали бацили у реку и тако сви сами себи пре-
судили; а овакви удеси изгледали су довољна пресуда за брзоплетост и
злочин за који су били криви. Стога Цезар нимало није оклевао, већ је оп-
равдао Ирода од свих злочина за које је био оптужен. Но тада се догодио
и још један по Ирода срећан догађај који му је донео користи: јер се изне-
нада провалила Зенодорова утроба, и из њега је истекла велика количина
крви, од чега је он убрзо и преминуо у Антиохији. Тако је Цезар и његову
земљу, која није била мала, доделио Ироду; а ова је лежала између Трахо-
на и Галилеје, и садржавала градове Улату и Панеју, као и земљу око њих.
Такође је Ирода наименовао за једног од његових заступника у Сирији, и
заповедио да сви у његовој земљи морају поступати искључиво у складу
са оним чему Ирод даје сагласност. Укратко, Ирод је стигао до таквог вр-
хунца среће с обзиром да су у том тренутку свега два човека управљала
пространим римским царством, од којих је први био Цезар а други Агри-
па, који је био његов главни миљеник, а поред Агрипе Цезар никога више
није издвајао осим Ирода, док Агрипи изузев Цезара нико није био већи
пријатељ од Ирода. И након што је стекао такву слободу у општењу, Ирод
је замолио од Цезара титулу тетрарха263 за свог брата Ферора, док је ово-
ме он сâм уделио приход од стотину таланата од свог властитог краљев-
ства, како би у случају да се њему догоди ма какво зло његов брат могао
бити безбедан, а Иродови синови не би могли над њим имати власти. И
тако, након што је отпратио Цезара до мора и потом се вратио кући, Ирод
је овоме подигао најлепши могућни храм, сав од белог камена, у Зенодо-
ровој земљи, у близини места званог Панлура. Ово је веома лепа пећина
у планини, под којом се у земљи налази веома велико удубљење, при че-
му је ова спиља веома стрма и запањујуће дубока, и набрана од стајаће во-
де. Над њом се диже пространа планина, а испод ње извире река Јордан.
Ирод је још више украсио ово место, које је и иначе изгледом чудесно, по-
дизањем овог храма, којег је посветио Цезару.
4) У то је време Ирод ослободио своје поданике трећине њихових по-
реза, под изговором да их растерећује због многих губитака које су имали;
али је главни разлог био тај да би оваквим поступком повратио њихову
наклоност која му је сада недостајала; наиме, ови су постали незадовољни
њиме због бројних новина што их је увео у њихов начин вођења живота,
као и због растакања њихове религије и избацивања из употребе њихо-
вих властитих обичаја. Људи су тако посвуда говорили против њега, као
да су још и више раздражени и разљућени његовим поступањем. Против
ових се негодовања он веома пажљиво бранио, избегавајући околности у
којима би га могли узнемирити, наређујући им да непрестано буду нечим
упослени; такође није дозвољавао грађанима да се окупљају, па чак ни да
обедују или шетају заједно, већ је будно мотрио на сваки њихов покрет,
и кад год би неко био ухваћен у непридржавању ових наређења, бивао
би строго кажњен; тако је напослетку било веома много оних који су би-
ли доведени у тврђаву Хирканију, било јавно или тајно, и тамо кажње-
ни смрћу. Краљевих ухода је било на све стране, једнако у градовима и на
друмовима, и они су мотрили на оне који су се састајали; штавише, прича
се да он ни самог себе није ослободио овог надзирања и опрезности, већ
да је најчешће и сам водио живот повучене и незваничне особе, излазећи
и мешајући се током ноћи с мноштвом, проверавајући њихово мишљење
о његовој власти. А што се тиче оних који се ни на који начин нису мог-
ли натерати да се повинују оваквој владавини, он их је прогонио на сва-
ки могући начин; али што се тиче остатка народа, захтевао је од њих да му
се заклетвом обавежу на верност, у исто их време присиљавајући да му се
закуну да ће према њему гајити благонаклоност, и с извесношћу проду-
жити да тако чине у односу на начин његовог управљања; и заиста је ве-
лики део народа попуштао у томе што се тражило од њега, било да би удо-
вољили краљу, или зато што су га се плашили; али што се тиче оних чије
је држање било отвореније и племенитије, а који су били озлојеђени так-
вим присиљавањем, он их је на један или други начин одстрањивао. Та-
кође је настојао да на завет наговори и Полона фарисеја, као и Сатнеја, и
највећи део њихових ученика; али ове нити је могао натерати да то учине,
нити их је због тога могао казнити заједно с осталима, због страхопош-
товања које је гајио према Полону. Поред ових су још и есени, како нази-
вамо једну нашу секту, били изузети од овог присиљавања. Ови су људи
живели начином живота истоветним онима које Грци називају Питаго-
рејцима, а о којима ћу разматрати опширније на другом месту. Ипак, ов-
де је умесно бар навести разлоге због којих је Ирод ове есене држао у та-
ко великој части, и о њима бринуо више но што га је обавезивала њихо-
ва смртна природа; осим тога, овај извештај неће бити неподесан у одно-
су на карактер ове историје, будући да ће показати уобичајено мишљење
које су људи имали о овим есенима.
5) Постојао је, наиме, један припадник есена, по имену Менахем, који
је тврдио да не само да води живот на прикладан начин, већ и да такође
располаже познавањем будућих догађаја, што му га је дао Бог. Овај је чо-
век једном приликом видео Ирода када је овај био дете и још увек по-
хађао школу, и поздравио га је као краља Јевреја; али га је овај, мислећи
да га човек или не познаје или се са њим шали, подсетио да је он незнатна
личност; на то се Менахем насмејао, и руком потапшао Ирода по леђима,
рекавши: „Било како било, ти ћеш бити краљ, и започећеш своје краље-
вање срећно, јер те Бог сматра вредним тога. А ти запамти ове ћушке које
ти је Менахем задао, као знак промене твоје судбине. И заиста ће за те-
бе најрасудније бити да увек гајиш праведност према људима и побож-
ност спрам Бога, као и милосрђе према својим грађанима; па ипак ја знам
какво ће бити твоје владање, и да нећеш бити такав, иако ћеш превазићи
све људе у срећи, и задобити вечни помен, али ћеш временом заборави-
ти побожност и правичност; а ови злочини неће остати скривени Богу
на крају твог живота, када ћеш сазнати колико их је Он свестан и да је
дошло време за казну.“ У то време Ирод уопште није обратио пажњу на
оно што је Менахем рекао, немајући никакве наде у такво своје напредо-
вање; али мало касније, када је већ био толико срећан да је био уздигнут
до краљевског достојанства, и када се тако нашао на врхунцу своје моћи,
он је послао по Менахема и упитао га колико ће дуго још владати. Мена-
хем му, међутим, није открио пуну дужину његове владавине; отуда га је,
на ово његово ћутање, краљ упитао да ли ће он владати или не још десет
година? На ово је Менахем одговорио: „Да, двадесет, штавише, тридесет
година“, али није означио тачно одређену границу окончања његове вла-
сти. Ирод је био задовољан овим одговорима, те је пружио Менахему ру-
ку и отпустио га, а од тог је времена наставио да указује поштовање свим
есенима. Мислили смо да је исправно да саопштимо ове чињенице чита-
оцима, ма колико чудне оне биле, те да тако изнесемо оно што се догађа
међу нама, стога што су многи есени, због њихове изврсне природе, били
сматрани вредним овог познавања Божијих откривења.
КАКО ЈЕ ИРОД ОБНОВИО ХРАМ, ТЕ ГА ПОДИГАО ВИШИМ И УЧИ-
НИО ВЕЛИЧАНСТВЕНИЈИМ НЕГО ШТО ЈЕ БИО РАНИЈЕ; ТАКОЂЕ И
О ОНОЈ КУЛИ КОЈА ЈЕ НАЗВАНА АНТОНИЈА
1) Након већ поменутих подухвата Ирод се, осамнаесте године своје

владавине, подухватио једног великог дела, наиме да сам поново изгради
храм Божији и чинећи га обимнијим подигне до највеличанственије ви-
сине, тежећи да то буде најславнији од свих његових подвига којег је, као
таквог, требало довести до савршенства и довољног и да само он остави
вечну успомену на њега. Али како је знао да народ није нити спреман ни-
ти вољан да му помогне у тако големој замисли, смислио је да их најпре
припреми једним говором, а затим и да с њима започне сам посао. Тако је
сазвао велики број људи и обратио им се следећим речима: „Мислим да
није потребно да вам говорим, о моји сународници, о свим оним радови-
ма што сам их извео од када сам дошао на власт, иако могу рећи да су они
изведени на такав начин да више пружају сигурност вама него што допри-
носе мојој слави; јер ја нити сам у најтежим временима занемаривао оно
што вам је могло донети олакшање у вашим потребама, нити су грађеви-
не што сам их подизао такве да мене чувају толико колико вас од могућих
страдања. И ја сматрам да сам, уз Божију помоћ, уздигао народ Јевреја до
ступња среће којим никада раније није располагао. А што се тиче оних по-
себних здања која припадају вашој властитој земљи, као и вашим градо-
вима, а такође и оним градовима што смо их касније стекли а које смо по-
ново подигли и веома украсили, узвисивши тиме достојанство нашег на-
рода, чини ми се непотребним задатком да их вама набрајам, будући да их
ви и сами добро познајете; али ћу вам се зато сада обратити поводом оног
подухвата којег управо мислим да започнем, и који ће бити дело највеће
побожности и врлине до које нам наше могућности допуштају да се уз-
дигнемо. Наши очеви су, заиста, након што су се вратили из Вавилона, по-
дигли овај храм Свевишњем Богу, па ипак њему недостаје шездесет куби-
та у висину да би достигао своју пуну величину. Јер је толико, наиме, онај
први Храм што га је подигао Соломон превазилазио овај садашњи; и при
том нека нико због тога не осуђује наше очеве за њихову немарност или
одсуство побожности, јер није било њиховом грешком то што Храм није
направљен вишим. Јер су то били Кир и Дарије, син Хистапов, који су од-
редили мере за ову поновну градњу. И било је то због подређености ових
наших очева тим владарима и њиховом потомству, а након њих и Маке-
донцима, да нису имали прилику да следе првобитни узор овог побож-
ног здања, нити су га могли подићи до његове древне висине. Али будући
да сам сада ја, вољом Божијом, ваш намесник, и да је иза мене већ задуго
време мира, и будући да сам задобио велика богатства и големе приходе,
и, што је најважније, да сам у пријатељству и у доброхотном уважавању од
стране Римљана који су, ако тамо могу рећи, владари целог света, ја ћу на-
стојати да исправим ову недостатност која је проистекла из неповољности
наших прилика и робовања у којем смо раније живели, те да узвратим зах-
валношћу, и то на најпримеренији начин, Богу, за све благослове што сам
их од Њега примио тиме што ми је уделио краљевство, учинивши Његов
храм онолико довршеним колико то буде било у мојој моћи.“
2) Овакав је, дакле, био ободравајући говор што га је Ирод одржао на-
роду; али је ипак тај исти говор ужаснуо многе, бивајући потпуно неоче-
киван; осим тога, зато што је речено изгледало сасвим невероватно, оно их
и није охрабрило, већ их је, напротив, онеспокојило, јер су се плашили да
ће Ирод порушити читаво здање а да потом, приликом нове градње, неће
бити кадар да своје намере доведе до испуњења. Ова се опасност, дакле,
људима учинила силно великом, а огромност подухвата таквом да је он
тешко могао бити довршен. Али док су се они још налазили у таквом рас-
положењу, краљ их је изнова охрабрио, рекавши да неће порушити њихов
Храм док све не буде спремно за његово поновно дизање. И како им је ово
унапред обећао, он ту дату реч није прекршио, већ је припремио хиља-
де теретних кола које су доносиле камење за изградњу, и изабрао десет
хиљада највештијих занатлија, уз то доневши и хиљаду свештених одеж-
ди за исто толико свештеника, при чему је неке од њих поучавао вештини
каменорезаца, друге знању дрводеља, а затим отпочео са градњом — али
ово не пре но што је свака ствар била унапред припремљена.
3) Тако је Ирод најпре уклонио старе темеље и положио нове, а затим
на овима подигао Храм, који је имао стотину кубита у дужину, а у виси-
ну још двадесет кубита више, који су, због потонућа њихових темеља, кас-
није оборени; и ово је онај део којег смо ми решили да поново подигнемо
у данима Нерона. Храм је био изграђен од белог и отпорног камена, који-
ма је сваком дужина износила двадесет пет кубита, с висином од осам и
ширином од око дванаест кубита; а читава грађа, као и грађа краљевских
надземних ходника, била је са сваке стране много нижа, али зато у среди-
ни много уздигнутија у висину, све док ови ходници нису били видљи-
ви онима који су насељавали земљу веома много фурлонга у даљину, али
најпре онима који су живели наспрам Храма и онима који би му већ не-
посредно прилазили. Храм је такође имао врата на улазу и над њима греде
исте висине као и сам Храм. Врата су била украшена извезеним завесама,
са пурпурним цвећем и утканим стубовима; а изнад ових, али испод кру-
ништа, ширила се златна лоза, са гранама које су висиле са велике висине,
и чија је величина и тананост израде била изненађујући призор за посма-
траче када би уочили колико је обиље материјала употребљено и са как-
вом великом вештином је све израђено. Ирод је такође опасао читав Храм
веома пространим надземних ходницима, настојећи да ови буду у достој-
ним размерама; и на њих је потрошио већу суму новца но што је ико пре
њега, све док се није чинило да нико други и није тако украсио Храм као
што је он то урадио. Оба ова ходника имала су велики зид, који је сам по
себи био најчудесеније дело икада изведено људском руком. Брдо је има-
ло стеновиту стрмину, која се постепено спуштала према источним дело-
вима града, све док није достизала до једног уздигнутог нивоа. Ово је би-
ло оно брдо што га је Соломон, који је био први међу нашим краљевима
по Божијем откривењу, опасао зидом; у свом горњем делу овај је зид био
дело мајсторске израде, као и део који је опасивао сам врх. Ирод је такође
подигао и доњи зид, који је обухватао саму основу, и који је био окружен
дубоком долином; а на јужној је страни положио скупину стена повеза-
них оловом, којима је понегде прикључио и унутрашње делове здања, све
док се зид није уздигао до велике висине, и све док једнако величина овог
четвртастог здања и његова висина нису биле уистину огромне a масив-
ност чеоног камења није била споља јасно видљива, али ипак и тако да су
њихови унутрашњи делови били међусобно утегнути гвожђем, сачував-
ши тиме спојеве постојаним за сва будућа времена. Након што је овакво
дело било изведено на овај начин, и спојено заједно као да припада брегу
до самог његовог врха, Ирод је све то обрадио у једну глатку спољну по-
вршину и испунио шупља места која су се налазила дуж зида, напослет-
ку начинивши глатку зараван на спољашњој горњој површи. Брег је на тај
начин био сасвим опасан зидом, са обимом од четири фурлонга, при чему
је удаљеност између сваког угла износила један фурлонг: али унутар овог
зида, и сасвим одозго, полазио је други и такође камени зид, имајући, на
источној страни, двоструки ходник, исте дужине са зидом, у чијем се сре-
дишту налазио сам Храм. Овај је ходник гледао на капије Храма и био је
украшен од стране многих краљева у претходним временима; укруг цело-
га Храма били су учвршћени предмети одузети у ратовима са варварским
народима; све ово било је посвећено Храму од стране Ирода, са додатком
оних трофеја које је запленио од Арабљана.
4) Са северне стране Храма била је саграђена тврђава чији су зидови
били квадратног облика и веома снажни, од камена ванредне чврстине.
Ову су утврду подигли краљеви рода Асамонејевића, који су такође би-
ли и првосвештеници пре Ирода, а који су је још тада назвали једностав-
но Кулом; у њој су похрањиване хаљине првосвештеника, које је овај об-
лачио само када је нудио жртве. Ове је горње хаљине и краљ Ирод задр-
жао на том месту, а после његове смрти остале су у рукама Римљана, све
до времена Тиберија Цезара; под његовом је влашћу Вителије, тадашњи
намесник Сирије, када је једном приликом дошао у Јерусалим и био на
најраскошнији начин дочекан од стране народа, пожелео да нечим узвра-
ти за љубазност коју су према њему показали: и тако је, на њихову мол-
бу да поново у својој власти имају те свете хаљине, писао о њима Тибе-
рију Цезару, који је удовољио његовом захтеву; захваљујући томе, ово по-
седовање свештених хаљина од стране Јевреја продужило се све до смрти
краља Агрипе; али су након тога Касије Лонгин, који је тада био намесник
Сирије, и Куспије Фад, који је био управитељ Јудеје, наредили Јевреји-
ма да сместе ове хаљине у кулу [тада већ са именом Антонија], јер су за-
хтевали да их имају у свом поседу и власти, као што је некада био случај.
Јевреји су, међутим, послали изасланике Клаудију Цезару како би их ови
заступали код њега; а на долазак ових краљ Агрипа млађи, који се тада на-
шао у Риму, затражио је и добио власт над њима од стране цара, који је из-
дао наређење Вителију, тада још увек војном заповеднику у Сирији, да их
препусти Јеврејима. Пре тог времена биле су чуване под печатом првос-
вештеника, као и ризничара Храма; а ови су ризничари дан пре празни-
ка одлазили до римског заповедника храмске страже и овоме показивали
свој сопствени печат, након чега су примали хаљине; и онда опет, након
што је празник окончан, доносили су их на исто место и показивали за-
поведнику страже свој печат који је одговарао његовом печату, па хаљине
враћали на исто место. А да су ствари тако стајале, недаће које су нас кас-
није поводом њих снашле довољан су доказ. Што се тиче саме куле, након
што ју је Ирод још чвршће утврдио но што је била раније, и како би обез-
бедио и заштитио Храм, он је наградио Антонија, који је био његов прија-
тељ и тадашњи римски управитељ, те по њему наденуо име кули која се од
тада зове Антонијевом кулом.
5) У западним четвртима ограде Храма налазе се четири капије; прва
води до краљеве палате и иде до пролаза преко једне удолине; две друге
воде до градских предграђа; а последња води до остатка града, где се друм
спуштао наниже у долину помоћу великог броја степеника, а затим опет
водио навише преко стрмине до дела града који се налази наспрам Храма
на начин једног театра и који је био опкољен дубоком долином дуж чи-
тавог јужног дела града; четврто чело Храма, пак, које се налазило јужно,
имало је у самом свом средишту капије какве су такође имали и краљев-
ски ходници, са три алеје које су у дужину достизале од источне долине
све до оне на западу, јер је било и немогуће да сежу даље; а овај ходник за-
служује да буде поменут пре било којег другог под капом небеском, јер,
док је долина била веома дубока, и њено се дно није могло видети уколико
бисте гледали одозго у дубину, ово је пространо и још више уздигнуће хо-
дника почивало изнад све те провалије, толико да уколико би ма ко пог-
ледао са врха грудобрана, или наниже са тих висина, завртело би му се у
глави, а његов поглед не би могао досегнути до дна тако огромне дубине.
Овај је ходник имао стубове који су стајали у четири реда целом дужином
један наспрам другог, а четврти је ред био уметнут у зид; дебљина сва-
ког овог стуба била је таква да су тек тројица људи могла, додирујући се
испруженим рукама, да га обухвате, док је њихова висина износила два-
десет седам стопа, са двоструком спиралом у основи; број свих стубова
[у том ходнику] износио је, пак, сто шездесет два. Њихови капители би-
ли су урађени са скулптурама у коринтском стилу, изазивајући запање-
ност посматрача својом целокупном величином. Ова четири реда стубо-
ва у себи су укључивала три празна простора за шетњу у средишту ход-
ника; два од ових шеталишта направљена су паралелним један другом, и
били су замишљени на исти начин; ширина сваког износила је тридесет
стопа, дужина им је била један фурлонг, а висина педесет стопа; али је ши-
рина средњег дела ходника била једну и по ширину осталих, а висина му
је била двострука, јер је он и са обе своје стране био много виши од ових;
кровови су били украшени дубоким рељефима у дрвету, представљајући
разноврсне фигуре. Средиште је такође било много више од остатка, а
зид је са чела био украшен гредама које су почивале на стубовима који су
били уметнути у зид, а то је чело било читаво урађено од углачаног каме-
на, толико да је његова финоћа, за оне који га нису видели, била неверо-
ватна, а за оне који су га већ упознали увек једнако запањујућа. Такав је
био први ограђени део. Негде по средини и недалеко од овог налазио се
други, до којег се пело преко неколико степеника; како би био издвојен,
овај је био опкољен каменим зидом са записом који је забрањивао сва-
ком странцу да улази унутра по цену смрти. Овај унутрашњи ограђени
део имао је на својим северним и јужним четвртима три капије [једнако]
удаљене једна од друге; али на источној четврти, према Сунчевом излас-
ку, налазила се једна велика капија кроз коју су улазили они очишћени,
заједно са њиховим женама; али делу Храма дубље унутра, након пролас-
ка кроз ту капију, није био допуштен приступ женама; а још даље унутра
налазила се трећа дворана Храма, у коју није био дозвољен улаз никоме
до свештеницима. Храм у најужем смислу налазио се унутар овога; а пред
Храмом је стајао олтар, на којем нудимо наше жртве и приносимо жрт-
ве паљенице Богу. Ни у један од ова три дела краљ Ирод није крочио, зато
што му је то било забрањено, као и било коме другом ко није био свеште-
ник. Ипак, он се старао о ходницима и спољашњим здањима, које је гра-
дио осам година.
6) Сам Храм је, пак, био подизан рукама свештеника током годину и
шест месеци, поводом чега је цели народ био испуњен радошћу. Стога су
одмах узвратили захвалношћу најпре Богу, а затим ревности коју је по-
казао краљ. Они су празновали и гостили се због поновне градње Храма,
а што се тиче краља, он је жртвовао три стотине волова Богу, као што је
учинио и свако други према својим могућностима; број свих ових жрта-
ва није могуће записати, јер нам је немогуће да о њему заиста приповеда-
мо, јер је у исто време са овим празновањем поводом рада на Храму пао
такође и дан краљеве инаугурације, којег је он по старом обичају просла-
вио као празник, те су се ова два празника подударила, што је све учини-
ло још величанственијим.
7) Постојао је такође и један тајни пролаз саграђен за краља; овај је во-
дио од Антоније до унутрашњости Храма, на његовој источној капији, из-
над које је Ирод такође за себе подигао кулу, како би имао могућност под-
земног узласка до Храма и како би се могао заштитити од било које побу-
не коју би народ могао подићи против краљева. Такође се прича да за вре-
ме током којег је подизан Храм никад за дневног видела није падала киша,
већ да су пљускови падали искључиво по ноћи, тако да радови нису били
овиме спречавани. То су нам, дакле, изјавили наши очеви, а то и није не-
вероватно, уколико се има обзира према испољењима Божије воље. Тако
је, све у свему, изведен рад поновног дизања Храма.
КЊИГА ШЕСНАЕСТА
обухвата период од дванаест година
ОД ИРОДОВОГ ДОВРШЕТКА ХРАМА ДО СМРТИ
АЛЕКСАНДРА И АРИСТОБУЛА
ИРОДОВ ЗАКОН О КРАДЉИВЦИМА. САЛОМА И ФЕРОР КЛЕВЕЋУ
АЛЕКСАНДРА И АРИСТОБУЛА ПО ЊИХОВОМ ПОВРАТКУ ИЗ РИМА
ЗБОГ ТОГА ШТО ИМ ЈЕ ИРОД ОБЕЗБЕДИО ПРИЛИКЕ ЗА ЖЕНИДБУ
1) Како је краљ био веома марљив у управљању целoкупним краљев-

ством и желео да заустави појединачне неправде што су их извршавали
преступници око града и по остатку земље, он је донео закон, ни по че-
му сличан нашим изворним законима, а којег је он сам прописао, да про-
валници у туђе домове буду прогнани из његовог краљевства; ова казна,
међутим, није била жалосна само за прекршиоце, већ је у себи садржава-
ла и растакање обичаја наших предака; јер ово служење туђинцима и они-
ма који нису живели на начин Јевреја, као и одатле исходећа неминовност
да кажњеник мора слушати шта год да такви људи заповеде, била је ув-
реда против нашег религиозног устројства, пре него казна онима који су
ухваћени у прекршају, будући да је таква врста одмазде избегнута у на-
шим изворним законима. Ови закони, наиме, наређују да крадљивац мо-
ра повратити четвороструки изног онога покраденог, а у случају да није у
стању да то учини он сâм ће бити продан, али не туђинцима, и не тако да
буде заувек робом, јер мора бити ослобођен након шест година. Али овај
нови закон, тако самовољно прописан како би увео строгу и незакониту
казну, изгледао је као још једна охолост Иродова, у којој се он није понео
као краљ већ као тиранин, те је тако с презиром и безобзирношћу пре-
ма својим поданицима увео такву врсту дотле непознате казне. Ова врс-
та одмазде, која је одмах доведена до упражњавања, била је налик другим
Иродовим подухватима, те је постала део притужби дизаним против ње-
га, и нови повод за његову омраженост.
2) У то се време догодило да је он отпловио до Италије у жаркој жељи
да се сретне с Цезаром, као и да види своје синове који су живели у Ри-
му; а Цезар, који му је одиста био дужник у другим стварима, радо је оцу
предао синове како би их Ирод могао повести кући са собом, будући да
су ови већ били окончали све потребне студије. И чим су ови младићи
пристигли из Италије, народ је био знатижељан да их види, те су се тако
ови показали и представили као веома упадљиви међу мноштвом, укра-
шени бројним знацима благословене среће, и имајући одиста изглед лич-
ности краљевског достојанства. Тако су они убрзо постали предмет за-
висти краљеве сестре Саломе, као и оних који су својевремено подизали
клевете против Мирјам; јер су ови били подозриви да ће у часу када овим
младићима буде припала власт они сами бити кажњени за злочин који су
скривили против њихове мајке; тако су ови од тог страха за себе учини-
ли разлог да и против двојице младића почну да шире клевете. Пре све-
га су објавили да они нису задовољни пребивањем у очевом друштву сто-
га што је он погубио њихову мајку, те тако, наводно, за њих нипошто није
било у складу с побожношћу разговарати са убицом властите мајке. И та-
ко, ширећи овакве приче, које су заиста и имале некаквог истинског ос-
нова, али су у суштини вределе само као олаке претпоставке за потребе
оптуживања, ови су клеветници били кадри да донесу несрећу младићи-
ма, наводећи Ирода да им ускрати ону љубазност што ју је раније према
њима гајио; јер, они нису такво нешто Ироду саопштили отворено, већ су
разасули такве речи и оговарања међу остатком народа, због чега је, када
су напокон доспеле и до Ирода, овај био нагнан да према синовима у се-
би пробуди мржњу коју ни природна очинска осећања, чак ни с протоком
времена, нису била кадра да надвладају; па ипак је краљ у то време био
расположен да своја природна осећања претпостави свим сумњама и кле-
ветама којима су били изложени његови синови. Тако их је он поштовао
онако како је и био дужан, и оженио их је изабраним девицама, сада када
су већ били у добу за то примереном. Аристобулу је за жену дао Беренику,
Саломину кћер; а Александру Глифиру, кћер Архелаја, краља Кападокије.
КАКО ЈЕ ИРОД ДВАПУТ ПЛОВИО ДО АГРИПЕ; И КАКО ЈЕ ПОВО-
ДОМ ПРИГОВОРА ЈЕВРЕЈА У ЈОНИЈИ ПРОТИВ ГРКА АГРИПА ОВИ-
МА ОДОБРИО ЗАКОНЕ
1) Након што је Ирод тако обавио поменуте послове, и потом сазнао

да Марко Агрипа поново плови из Италије у Азију, он је похитао к ње-
му и замолио га да овај дође у посету њему и његовом краљевству, и уз-
ме учешћа у ономе што је с правом могао очекивати онај који је био ње-
гов лични гост и при том пријатељ. Иза овог је захтева упорно стајао, те се
Агрипа напокон сложио и дошао у Јудеју, а том приликом Ирод није про-
пустио ништа што би овога могло задовољити. Угостио га је у својим но-
восаграђеним градовима, показао му здања која је подигао, и обезбедио
све врсте најбољих и најскупоценијих ђаконија за њега и његове прија-
теље, и то у Севастији и Цезареји, али и у оној луци коју је недавно поди-
гао, као и у тврђавама што их је сазидао уз велике трошкове — Алексан-
дријуму, Иродијуму и Хирканији. Такође је Агрипу довео и до Јерусалима,
где га је цели народ дочекао у празничној ношњи, примивши га са опш-
тим одобравањем. Агрипа је такође понудио хекатомбу264 Богу, и светко-
вао је с народом, не пропустивши ниједну од најпробранијих посласти-
ца које су се могле прибавити. У Јерусалиму је заиста нашао толико задо-
вољстава да је провео много дана с народом, па би чак остао и дуже, али
га је доба године приморало да пожури са одласком; јер, како се ближила
зима, мислио је да није безбедно окаснити са изласком на море, а још га је
чекала обавеза да се поново врати у Јонију.
2) Тако је Агрипа отишао након што је Ирод уделио многе поклоне ње-
му и најважнијим особама из његове пратње. Али је и краљ Ирод, након
што је провео зиму у сопственом краљевству, поново пожурио к Агри-
КЊИГА ШЕСНАЕСТА 691
пи у пролеће, након што је сазнао за решеност овога да поведе ратни по-
ход на Босфор. И тако је, након што је опловио Родос и Кос, доспео надо-
мак Лезбоса, мислећи да ће тамо сустићи Агрипу; али је на том месту био
скољен северним ветром, који је спречио његов брод да пристане, због че-
га је продужио још много дана пловидбе до Хиоса, и тамо се љубазно оп-
ходио према многима који су му дошли у посету, обавезавши их удељи-
вањем краљевских поклона. А када је приметио да је велики градски трем
урушен услед разарања у Митридатовим ратовима, а при том је то била
веома велика и отмена грађевина, Ирод је, будући да нипошто није било
лако поново све изградити на сачуваним остацима, оставио велику суму
новца која не само да је била довољна за ту намену, већ је достајала и за
довршење онога што је од здања и раније било недовршено, при том наре-
дивши тамошњим надлежнима да нипошто не занемаре тај велики пор-
тик, већ да га што брже поново изграде, како би град могао на прави на-
чин повратити своју пређашњу гиздавост. И након што су се спустили до-
тле високи ветрови он је отпловио у Митилену, а одатле у Византијум; а
када је чуо да је Агрипа отпловио иза Сијанских стена, он је са свом мо-
гућном журбом похитао да га сустигне и са њим приспе у Синопу, у Пон-
ту. Тако су га напокон и потпуно неочекивано угледали римски морна-
ри, којима се, међутим, указао на њихову велику радост; и много је прија-
тељских поздрава пало између Агрипе и Ирода, толико да је онај први
сматрао да је примио највеће могућне знаке краљеве наклоности и уљуд-
ности, будући да је овај дошао уз напор тако дугог путовања и одиста бла-
говремено њему у помоћ, занемаривши управљање својим властитим по-
седима, сматрајући вреднијим да дође к њему. Сходно томе, Ирод је био
у потпуности уз Агрипу у вођењу рата, као и од велике помоћи у грађан-
ским пословима, а такође и у давању савета у многим појединачним пи-
тањима. Осим тога, био му је угодан пратилац у времену одмора и прис-
тао саучесник у свим удесима: у онима нелагодним због Иродове љуба-
зности, а у повољним због поштовања што га је Агрипа гајио према ње-
му. И тако, чим су обављени ти послови на Понту због којих је Агрипа и
био тамо послан, њих двојица нису сматрали примереним да се враћају
морем, већ су прошли кроз Пафлагонију и Кападокију, затим су оданде
путовали преко велике Фригије и стигли до Ефеса, а потом отпловили
од Ефеса до Самоса. А краљ је заиста удељивао многе добробити сваком
граду до којег би дошао, равнајући се према ономе што би овима било по-
требно: јер, што се тиче оних којима је био неопходан новац или љубазно
опхођење, он их овима није ускраћивао, већ је давао из својих властитих
прихода; такође је код Агрипе постао посредник свима који су од овога
тражили какву милост, те је доводио ствари дотле да молиоци ниједном
нису остали без услишења онога што су тражили, при чему је и сâм Агри-
па био доброхотно и великодушно настројен, спреман да испуни све за-
хтеве који су одиста могли бити од користи молиоцима, обезбеђујући их
тако да нико није остајао на штети у односу на остале. И краљева скло-
ност је такође имала велики утицај, и подстицала је Агрипу који је и сам
увек био спреман на добро; тако се Агрипа помирио с народом Илијума
на кога је претходно био киван, и платио оно што је становништво Хио-
са дуговало Цезаревим заступницима, ослободивши га плаћања њихових
пореза; а такође је помагао и осталима у ономе што су њихове поједина-
чне потребе захтевале.
3) Али када су се Агрипа и Ирод нашли у Јонији к њима је дошао вели-
ки број Јевреја који су живели у тамошњим градовима, искориствши при-
лику и слободу која им се сада указала да пред њих изнесу увреде које су
трпели, будући да им није било дозвољено да упражњавају своје властите
обичаје, већ су били принуђени да због злопупотребе судова примењују
туђинске законске одредбе, и то у свете јеврејске дане, и били су лишени
новца којег су сабирали за Јерусалим; надаље су били присиљавани да су-
делују у војсци и у таквим службама које су их обавезивале да на њих тро-
ше свој освећени новац; а од свих тих терета они су увек прибегавали Ри-
мљанима као спасењу, јер су им ови увек допуштали да живе према њихо-
вим властитим законима. Након што је читава ова ојађена повика изнесе-
на пред њих, краљ је затражио од Агрипе да пажљиво саслуша њихов слу-
чај, и одредио Николу, једног од својих пријатеља, да се заложи за повлас-
тице Јеврејима. Сходно томе, након што је Агрипа као своје саветнике
позвао главног међу тамошњим Римљанима и оне краљеве и управитеље
који су владали том облашћу, Никола је устао, и заложио се за Јевреје сле-
дећим речима: „Неминовна је потреба онима који су у невољи да потраже
олакшање код оних којима је у моћи да их ослободе од оних тегоба од
којих ови пате; а што се тиче оних који вам се сада жале, они вам прилазе
с великим самопоуздањем; јер како су раније често од вас примали ми-
лост, и то сваки пут када би је затражили, они сада моле само за то, вас,
који сте били такви дародавци, да оне милости што сте их већ уделили
њима као молиоцима надаље не буду одузете. Ми смо већ примили те ми-
лости од вас који једини имате моћ да их удељујете, али су нам оне одузе-
те од стране оних који ни по чему нису изнад нас, и који су, колико ми
знамо, исти такви поданици као што смо и ми; и заиста, уколимо смо ми
удостојени тим милостима, то може само бити похвалом за нас који смо
их задобили, зато што смо сматрани као да заслужујемо то што нам је
удељено; и ако би ове милости макар биле и сасвим мале, било би варвар-
ски од стране дародаваца да нам их не потврди. А што се тиче оних који
су у овоме сметња Јеврејима, оних који Јевреје користе на начин достојан
приговора, очигледно је да тиме вређају једнако примаоце — јер не доз-
вољавају слободу онима који су људи толико вредни да им њихови из-
врсни управитељи о томе дају своја сведочанства — као и дародавце, јер
желе да њихове, једном удељене милости могу бити опозване. А ако би са-
да неко упитао саме ове нејевреје, од које би од следеће две ствари изабра-
ли да се одвоје — од својих живота или од обичаја својих предака, својих
свечаности, својих жртвовања, својих празника које прослављају у част
оних које сматрају боговима — ја знам веома добро да би они изабрали да
поднесу било шта друго пре него разарање иједног од обичаја њихових
предака; јер је велики број њих радије изабрао да пође због тога у рат, бу-
дући да су веома брижни да сами не учине прекршај у тим стварима. И за-
иста, ми уважавамо ону срећу коју свеколико човечанство захваљујући
вама сада ужива управо у овој ствари, да нам је свима дозвољено да се др-
жимо оног устројства које биће нашег народа захтева, а да при том ипак
сви живимо у миру. А ови људи, иако не би допустили да се према њима
другачије опходи, ипак настоје да присиле остале да им се повинују, као
да није велики пример безбожности тако простачки разарати верске оби-
чаје другог народа, не мањи од немарности у придржавању својих власти-
тих обичаја, у погледу сопствених богова. И нека нам буде допуштено да
размотримо један од ових примера. Има ли игде народа, или града, или
заједнице људи, којима ваша власт и римска моћ не изгледају као највећи
благослов? Има ли икога ко би пожелео да поништи милости које су Ри-
мљани донели другима? Извесно је да нико није толико луд; јер заправо и
нема других људи до судеоника у милостима Римљана, једнако у јавности
и насамо; стога они који уклањају оно што сте ви већ уделили заиста ви-
ше не могу имати никакве сигурности да им и њихове властите повласти-
це које сте им ви уделили неће такође бити одузете. А ја говорим о оним
вашим милостима које се и не могу довољно вредновати; јер уколико би
ови људи размотрили каква је била стара власт под краљевима упоређена
са вашом садашњом влашћу, поред великог броја користи које већ дугују
вашем управљању како би им се омогућио срећан живот, постоји и нешто
што може стајати уместо свега другог, а то је да они више не изгледају као
робови, већ као слободни људи. И најпосле, повластице које ми желимо,
чак и када се налазимо у најповољнијим околностима, нису такве да за-
служују било чију завист, јер смо ми заиста кадри да сами себе доведемо
до благостања, већ је то само оно што је заједничко свима другима; а то
што желимо није ништа више до да упражњавамо нашу религију без
икакве забране; а то заиста није по себи никаква повластица на којој нам
треба завидети, будући да је то чак и корисно онима који би нам такво
нешто омогућили; јер, уколико је Бог понесен тиме да му буде указивана
почаст, то исто мора усхићивати и оне који омогућују Богу да од људи бу-
де слављен. А нема ниједног од наших обичаја који би био нечовечан, већ
сви стреме к побожности, и посвећени су очувању правде; и ми нипошто
не скривамо оне наше заповести по којима водимо своје животе, јер су
оне доиста подсећања на побожност и пријатељско општење међу људи-
ма. А ми се седмог дана одмарамо од посла; овај је дан посвећен поуча-
вању нашим обичајима и законима,265 јер сматрамо да је исправно да о
њима размишљамо, баш као и о било којој другој доброј ствари, како бис-
мо на сваки начин избегли грех. Ако би ико проучио наше обичаје којих
се придржавамо, нашао би да су ови по себи добри онолико колико су и
древни, толико да се они који их једном прихвате не могу лако од њих од-
војити, због оне почасти која им је указана током оног времена у којем су
као верници уживали у њима и у придржавању њихових упутстава. На-
ши су нам противници, међутим, ове привилегије неправично одузели;
насилно су се домогли оног нашег новца који је намењен Богу и којег на-
зивамо светим новцем, и то су учинили отворено, на светогрдан начин.
Такође су нам наметнули порезе и доводили нас пред судове на наше све-
те дане, и тамо од нас захтевали и друге даће, али не стога што смо на њих
обавезани каквим уговорима у њихову корист, већ само зато што су они
увредљиво насрнули на нашу религију, чега су они свесни колико и ми,
као и стога што су се одали неправедној, и ничим изазваној мржњи; јер је
ваша власт над свима једна једина, тежећи к томе да успостави доброћуд-
ност и да избрише зловољу у онима који су јој подвргнути. Ово је, дакле,
то што те преклињемо, најизврснији Агрипо: да се према нама не опходе
са злонамерношћу; да не будемо ружени; да не будемо спречавани у уп-
ражњавању наших властитих обичаја нити лишавани наших добара, ни-
ти да од стране ових људи будемо присиљавани на оно на шта ми сами
никога не присиљавамо да чини; јер ове повластице не само да су у скла-
ду са правдом, већ су нам, као што сам рекао, претходно већ додељене.
Могли бисмо вам навести многе указе сената, као и плоче које их садрже,
које још увек постоје на Капитолу, а које се тичу овога што говоримо, а из
којих је очигледно да сте нам повластице доделили након што сте искуси-
ли такву нашу оданост према вама која се мора вредновати, јер јој сличне
није било. Ви сте све досад увек чували оно што су народи поседовали, не
само када је реч о нама, већ готово о свим људима, и свима сте доносили
веће користи но што су им се могли надати, те је стога ваша власт свима
постала доносилац добра. И ако би ико могао побројати све оно што чи-
ни благостање које сте пренели сваком народу, а што поседују вама зах-
ваљујући, такав не би никада окончао свој говор. А да бисмо ми могли до-
казати како нисмо недостојни свих оних користи које смо преко вас доби-
ли, биће нам довољно да поменемо ништа друго до овог краља који нама
управља, и који је сада један од твојих повереника. Јер, заиста, који је при-
мер добронамерности према твоме дому он ускратио? Којег се знака ода-
ности он није досетио? На који се повод стављања теби у помоћ он одмах
није одазвао? Шта би те отуда спречавало да твоје љубазности буду једна-
ко бројне као што су велике користи које од њега имаш? Можда је овде
умесно и не прећутати срчаност његовог оца Антипатра, који је, када је
Цезар водио поход у Египат, овоме помогао са две хиљаде наоружаних
људи, и показао се таквим да никоме не уступа, нити у бици на копну, ни-
ти у управљању морнарицом; и да ли је потребно да ишта кажем о томе
колики су значај ови војници имали том приликом? Или колико су мно-
гих и колико великих дарова они удостојени од стране Цезара? И заиста
овде пре свега морам да поменем посланице што их је Цезар писао сенату
и какве је Антипатар заслужио почасти и каква му је од стране Рима
удељена слобода. Јер све су ово докази једнако тога да смо све ове мило-
сти примали због сопствених заслуга, и да је због тога наша молба упуће-
на теби само за оверу онога што нам је већ припадало, теби од кога имамо
разлога да се надамо потврди оних милости, чак и да нам оне већ нису ра-
није дате, и то како с обзиром на краљево држање према теби, тако и на
твоје према њему. И надаље, обавештени смо од ових Јевреја са каквом си
љубазношћу ти дошао у нашу земљу, и како си понудио најсавршеније
жртве Богу, указавши му почаст најзначајнијим заветима, а онда и како
си погостио народ и прихватио изразе његовог гостољубља према теби.
Ми смо дужни да уважимо сва та љубазна угошћења учињена једнако од
стране нашег народа и од нашега града човеку који је управитељ и руко-
водилац толиких многих државних послова, као показатеље оног прија-
тељства којим си ти узвратио јеврејском народу, а које је овоме обезбеђе-
но од стране Иродове породице. Тако те ми подсећамо ових ствари у при-
суству краљевом, који сада седи уз тебе, и износимо наш захтев којим не
тражимо ништа више до да оно што си нам ти сâм већ дао не буде одузе-
то од стране других.“
4) Након што је Никола окончао овај говор, његовим речима није било
противљења од стране Грка, јер том приликом и није чињено никакво ис-
питивање као на каквом суду правде, већ посредовање како би се преду-
предило даље насиље према Јеврејима; такође се Грци уопште нису брани-
ли, нити су порицали оно што је поменуто да су чинили. Њихов изговор
није ни био други до тај да све док су Јевреји настањени у њиховој земљи
ови поступају сасвим неправично према Грцима [не придружујући им се у
њиховом начину обожавања], док они, пак, доказују своју великодушност
тиме да иако Јевреји врше богослужење по сопственим правилима, Грци
не чине ништа што би их могло ојадити. Након што је Агрипа увидео да
се Јевреји налазе под присилом, овако је одговорио: да је због Иродове до-
бронамерности и пријатељства он спреман да дозволи Јеврејима све што
од њега буду тражили, а да му њихови захтеви по себи изгледају правед-
ни; па и да уколико буду затражили и нешто више, он се неће устручава-
ти да им то омогући, бринући се да нипошто не буду на штети због римс-
ке управе; али све док њихови захтеви не буду већи од тога да оне повлас-
тице које су им већ додељене не буду укинуте, он им ове одмах потврђује,
што значи да се, наиме, и даље могу придржавати својих сопствених оби-
чаја, бивајући при том заштићени и најмање повреде са ма чије стране. И
након што је ово изговорио, Агрипа је распустио скуп, на шта је Ирод ус-
тао и поздравио га, захваливши му због љубазног држања које је показао
према Јеврејима. Агрипа је такође ово прихватио на обавезујући начин, те
је поново поздравио Ирода и загрлио га. Након свега овога он је отишао
за Лезбос, док је краљ одлучио да отплови до Самоса и одатле се врати у
своју земљу. Па након што се опростио од Агрипе, Ирод је продужио пу-
товање и укотвио се у Цезареји након неколико дана, имајући успут по-
вољне ветрове; одатле је отишао у Јерусалим, где је сазвао мноштво љу-
ди из града и унутрашњости на сабор. Тако им се он обратио са подроб-
ним извештајем о читавом току свог путовања, као и о приликама Јевреја
у Азији, односно како ће захваљујући њему они моћи да убудуће живе без
увредљивог опхођења од стране домаћег живља. Такође их је обавестио о
свеукупној доброј срећи са којом се срео, као и о начину на који је руково-
дио пословима управљања, и није занемарио ништа што је његовом наро-
ду могло донети корист; и како је био у веома радосном расположењу, оп-
ростио им је четврти део њихових пореза за последњу годину. Сходно то-
ме, људи су били веома задовољни овом услугом и његовим говором, те су
пошли својим путем веома радосни и пожелели краљу сваку срећу.
КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ВЕЛИКОГ УЗНЕМИРЕЊА У ИРОДОВОЈ ПОРО-
ДИЦИ ЗБОГ ЊЕГОВОГ ИЗБОРА АНТИПАТРА, НАЈСТАРИЈЕГ СИ-
НА, ИСПРЕД ОСТАЛИХ, СВЕ ДОК АЛЕКСАНДАР НИЈЕ КАО ВЕОМА
ГНУСНУ ПРИМИО ТУ УВРЕДУ
1) За то су време, међутим, прилике у Иродовој породици постајале

све несређеније и по самог Ирода непријатније, а све због Саломине мр-
жње према његовим млађаним синовима [Аристобулу и Александру] који
су били његови први наследници [од њихове мајке Мирјам]; и како је Са-
лома у потпуности успела у злоделима против њихове мајке, тако је и сада
наставила доспевши до таквог ступња лудила и безочности, настојећи да
нико од Мирјаминог потомства не остане у животу, јер би у том случају
имао моћ да освети њену смрт. Ови су младићи заиста показивали доне-
кле дрско и одбојно држање према свом оцу, изазвано сећањем на начин
на који је њихова мајка неправедно пострадала, као и због њихове сопс-
твене властољубивости. Старо злопамћење је такође обновљено, и они су
приговарали Саломи и Ферору, који су младићима узвраћали злоћудним
замислима и око њих постављали издајничке заседе. Што се тиче ове мр-
жње, она је била равномерна на обе стране, али је начин испољавања те
мржње био различит; јер што се тиче двојице младића, они су били наг-
ли, отворено пребацујући и вређајући друге, и били су довољно неискус-
ни да сматрају како је најотменије изражавати своје мисли на тако неспу-
тан начин; али други нису посезали за таквим приступом, већ су се ко-
ристили клеветама на танан и пакостан начин, непрестано раздражујући
младиће, надајући се да ће се током времена њихова дрскост преокрену-
ти у отворено насиље према њиховом оцу. Јер онолико колико се ови нису
стидели измишљених злочина њихове мајке, нити сматрали да је она оп-
равдано страдала, њихови клеветници су претпостављали да ће младићи
напослетку прећи све границе, и бити подстакнути да помисле како је на
њима да се освете свом оцу, погубивши га властитим рукама. Напослет-
ку је дошло до тога да је цели град био пун њихових расправа, и, како је и
уобичајено у таквим сукобима, сажаљевана је невештост ових младих љу-
ди. Али је Саломина завера била одвише снажна за њих, и у она набеђи-
вања што их је она ширила напослетку се поверовало, и то најпре зах-
ваљујући њиховом властитом понашању. Јер су они, који су били дубоко
потресени смрћу своје мајке, тврдили како су она, а са њом и они као ње-
ни синови, доведени до јадног стања, плаховито се жалећи због њеног са-
жаљења достојног скончања — а које је заиста и било такво — говорећи
да се и они налазе у истим условима достојним сажаљења, зато што су
присиљени да живе с онима који су били њене убице, и на тај начин да са
њима буду саучесници.
2) Овакве су се несугласице временом појачале, а краљево одсуство
пружило је додатну прилику за њихово снажење; али чим се Ирод вратио
и обратио се горепоменутим говором народу, Ферор и Салома су га од-
мах сколили речима да је он у великој опасности, као да тобоже младићи
отворено прете да га више неће штедети, већ ће на њему осветити своју
мајку. Овоме су такође додали и другу клевету, да су наводно наде мла-
дића везане за Архилаја, краља Кападокије, уз чију би помоћ могли стићи
до Цезара и оптужити свог оца. Чувши ове речи, Ирод је намах био веома
пометен, и тим је више био пренеражен што су му исте ствари пренели и
неки други људи. Он се онда присетио своје претходне несреће, и схватио
да ће га расуло у његовој породици спречити да ужива у било каквој уте-
си од стране оних који су му били најдражи, или од његове [друге] жене
коју је толико волео; и верујући да ће његове будуће невоље ускоро бити
веће и теже од оних које су прошле, он се нашао у великој пометњи, јер
је Провиђење Божије заиста на њега пренело велики број спољних пре-
имућстава у погледу његове среће, чак и преко његових надања, али су
недаће што их је имао у своме дому биле такве да никада није очекивао
да ће се са њима сусрести, и чинили су га неспокојним; штавише, обе ове
врсте удеса стизале су до њега у таквој мери какву нико није могао зами-
слити, и постављале несумњиво питање: да ли је, након поређења ових
двеју коби, он требало да размени тако велике успехе у повољним спољ-
ним збивањима за тако велике несреће у кући, или, пре, његов избор ни-
пошто није смео да буде избегaвање несрећа повезаних с његовом поро-
дицом, иако као надокнаду никада није поседовао тако велико и толико
поштовано краљевство.
3) Будући да је био тако узнемирен и измучен, Ирод је, како би
обесхрабрио ове младиће, довео на двор још једног свог сина, који се ро-
дио у време када је Ирод био непознат човек, а име овог сина било је Ан-
типатар. Ипак, у ово време Ирод још увек није био тако посвећен овом си-
ну као што је то било касније, када је био потпуно обузет њиме, и пуштао
му да чини што год је желео, већ је тренутно пре имао намеру да њиме по-
тисне охолост Мирјаминих синова, руководећи овим Антипатровим уз-
дизањем тако да би им оно представљало јасно упозорење. Јер ово њи-
хово дрско понашање [сматрао је] не би било тако изразито, уколико би
били уверени да наслеђивање краљевства не припада само њима, или да
оно нужно мора доспети до њих. Тако је он представио Антипатра као
њиховог супарника, претпостављајући да је учинио добру ствар у погле-
ду обесхрабривања њихове гордости, и да је, након што је такво нешто
учињено, младићима остављено време у којем се могло очекивати да ће
њихово држање постати прикладније. Али су се догађаји показали друга-
чијим од онога што је он прижељкивао, јер су младићи сматрали да им је
нанео велику увреду; и како је Антипатар био виспрен човек, једном када
је добио овакав ступањ слободе и почео да очекује веће ствари но што им
се раније могао надати, он је имао само једну замисао у глави, а то је би-
ло како да унизи своју браћу, и да им нипошто не допусти предност у дос-
тојанству, као ни да се приближе свом оцу, који се од њих већ отуђио на
основу клевета које је чуо о њима, бивајући спреман да против њих пора-
ди на сваки онај начин који би му његова ревност саветовала да следи, ка-
ко би временом могао постајати све строжи у својим поступцима према
њима. Сходно томе, сви извештаји који су ширени унаоколо долазила су
од Антипатра, док је он сам избегавао сумњу да су те гласине потицале од
њега; јер је он бирао за своје помоћнике оне људе на које се није сумња-
ло, и такве за које се могло веровати да говоре истину због добронамер-
ности коју су гајили према краљу; и заиста, већ није био мали број оних
који су неговали пријатељство према Антипатру, надајући се да ће неш-
то од њега добити; ово су, дакле, били људи који су више од свих салета-
ли Ирода, због тога што се чинило да тако говоре искључиво из благона-
клоности према њему: и тако, скупа са овим удруженим оптужбама, које
су из различитих побуда једна другу подржавале у веродостојности, мла-
дићи су и сами такође пружили даље поводе Антипатру; јер су били чес-
то примећени како лију сузе због увреде која им је нанесена, и имали име
своје мајке на уснама, а међу својим су се пријатељима усуђивали да пре-
бацују свом оцу како се не понаша правично према њима. Све ове ствари
биле су са једном злом наканом похрањене у Антипатровом памћењу че-
кајући погодну прилику; а након што су са додатним оцрњивањима пре-
несене Ироду, толико су појачале раздор да је дошло до велике узбурка-
ности у породици. Јер док је краљ био веома љут због набеђивања која су
ширили Мирјамини синови, и био жељан да их понизи, он је и даље умно-
жавао почасти што их је удељивао Антипатру, чијим је настојањима на-
послетку био толико савладан да је на двор такође довео и његову мајку.
Исто је тако њему у прилог често писао Цезару, и све жаркије посебно ње-
га препоручивао његовом старању. А када се Агрипа вратио у Рим, након
што је окончао своје десетогодишње управљање Азијом, Ирод је отпло-
вио из Јудеје; а када се сусрео с њиме, уз себе није водио никог осим Ан-
типатра, којег је предао Агрипи, како би га овај могао повести са собом,
заједно са многим поклонима, и како би могао постати Цезарев пријатељ;
и све је изгледало тако као да је Антипатар за себе имао сву очеву накло-
ност, и да су двојица младих људи већ били отклоњени од било каквих на-
да у наслеђивање краљевства.
КАКО ЈЕ ТОКОМ АНТИПАТРОВОГ БОРАВКА У РИМУ ИРОД ДО-
ВЕО АЛЕКСАНДРА И АРИСТОБУЛА ПРЕД ЦЕЗАРА И ОПТУЖИО ИХ.
АЛЕКСАНДРОВА ОДБРАНА ПРЕД ЦЕЗАРОМ И ПОМИРЕЊЕ СА ЊЕ-
ГОВИМ ОЦЕМ
1) Оно што се догодило током Антипатровог одсуства увећало је ону

част до које је био унапређен, односно његову привидну издигнутост из-
над своје браће: јер он је од себе направио значајну појаву у Риму, сто-
га што је Ирод послао похвале на његов рачун свим својим тамошњим
пријатељима; једино за чим је Антипатар жалио била је чињеница да се
не налази код куће те стога више није у непрестаној прилици да клевеће
своју браћу; његова главна бојазан била је да његов отац сада не промени
мишљење и у себи одгаји повољнији суд о Мирјаминим синовима; и на-
кон што се овога досетио, Антипатар се више није могао уздржати од ра-
да на свом циљу, већ је почео редовно слати из Рима такве гласине за које
се надао да могу ожалостити и раздражити његовог оца против остале
браће, а све под изговором дубоке забринутости за Иродов живот, док је,
заправо, таква говоркања диктирао његов злоћудни ум како би обезбедио
већу наду у успех, који је већ и тада, и сам по себи био, велики. Ово је Ан-
типатар чинио све док није распалио такав гнев у Ироду да је овај постао
веома злонамеран према младићима; па ипак је још увек оклевао да учи-
ни неко непримерено насиље над њима, и зато је решио — како у својим
очима не би изгледао ни одвише немаран нити нагао и увредљив — да је
најбоље да отплови са синовима у Рим и тамо их оптужи пред Цезаром, те
да се тако сâм не упусти у некакав злочин који би својом одвратношћу мо-
гао бити сматран најдрскијом безбожношћу. И тако, након што је пошао
у Рим, догодило се да је толико журио да се са Цезаром срео већ у месту
Аквилеји, па кад је дошао до прилике за говор, он је од цара затражио да
обрати пажњу на сву озбиљност случаја стога што је сматрао да се нала-
зи у веома јадном стању, након чега је представио своје синове, те их оп-
тужио за њихове махните поступке и покушаје његовог убиства, тврдећи
следеће: да су му они непријатељи и да на сваки начин настоје да покажу
мржњу према властитом оцу, коме би радо одузели живот и тако задоби-
ли краљевство на најварварскији начин; али да он од Цезара има дозволу
да располаже тим краљевством и преда га не по присили већ по избору,
ономе који ће упражњавати најдубље поштовање према њему. Тврдио је
како су његови синови толико жељни владања да би у случају разочарања
били спремни да изложе опасности и своје властите животе само уколико
би на тај начин могли лишити живота свог властитог оца; толико је поди-
вљао и загађен постао њихов ум током времена, а све због мржње према
њему. Па како он већ дуго времена подноси ову несрећу — рекао је Ирод
— сада је приморан да је изнесе пред Цезара, те да и његов слух запрља чу-
веним, док он сам, пак, жели да сазна какву су строгост синови икада до-
живели од њега, или какве им је то тегобе икада наметнуо да би се они на
њега могли жалити; такође жели да сазна на основу чега они сматрају оп-
равданим да он надаље не буде господарем те земље коју је управо он сам,
уз велике опасности, и задобио, те му не допуштају да је сачува и потом је
препусти ономе за кога сматра да то највише завређује. А ово господар-
ство, са свим другим предностима, он даје као награду за дубоко пошто-
вање само ономе ко ће убудуће моћи да настави и опонаша оно старање
за своју земљу које је он, Ирод, показивао — јер ће само такав моћи да за-
добије тако вредан узвраћај као што је власт над земљом: и стога је сас-
вим безбожно с њихове стране да се под ма којим изговором унапред ме-
шају у питање власти. Јер онај коме је увек у мислима задобијање краљев-
ства, неминовно у исто време размишља и о усмрћивању свог оца, зато
што другачије не би ни могао стићи до власти; а што се њега, Ирода, тиче,
он је синовима и досад дао све што је могао и што је пристало онима који
су поданици краљевске власти и уз то краљеви синови — која год да су
обележја и украсе моћи желели, са слугама и пробраном храном, и били
су венчани женама из најугледнијих породица, један [Аристобул] за кћер
Иродове сестре, а други за кћер краља Архелаја. А оно што је већа од свих
ових милости јесте то да без обзира што су њихови злочини тако велики,
а он сам, пак, има сасвим довољно овлашћења да их казни, он га ипак није
употребио против њих, већ их је довео пред Цезара, њиховог заједничког
добротвора, и није посегнуо за оном суровошћу коју је могао употреби-
ти једнако као отац који је безбожно нагрђен, или као краљ који је издај-
нички нападнут, већ је изабрао да са њим равноправно стоје пред судом.
Ипак, он сматра да све то не би смело проћи без казне, нити он сме даље
живети у највећем страху; штавише, сматра да за њих није упутно да даље
гледају светлост Сунца после оног што су урадили, чак иако би се и могли
извући овога пута, будући да су учинили нешто најподлије, те ће засигур-
но допасти највећих казни што их је људски род упознао.
2) Ово су биле оптужбе што их је Ирод са великом жестином пред Це-
заром изложио против својих синова. А младићи су, једнако док је он го-
ворио, а понајвише по његовом закључку, плакали, и нашли се у великој
пометености. Што се тиче њих самих, они су по својој савести знали да су
невини; али стога што је отац био тај који их је оптужио, били су и свес-
ни да ће им у погледу истине бити тешко да се одбране, будући да иако су
имали слободу да изговоре своје мисли онако како су околности захтева-
ле, и могли са свом снагом и маром оспорити оптужбу, ипак то сада није
било подесно учинити. Пред њима је отуда искрсла недоумица на који
би начин уопште требало да говоре; и зато су следиле сузе, а напослетку
и дубоки јецаји, стога што су се бојали да ће се, уколико не кажу ништа,
наћи пред тешкоћом да наизглед као да признају кривицу — а и нису има-
ли спремну ма какву одбрану, што због своје младости а што због збуње-
ности у којој су се налазили: па ипак, ни Цезар није био несвестан, након
што их је затекао у таквој пометености, да њихово оклевање са одбраном
не потиче од ма каквог признавања великих гнусоба, већ због њихове не-
вештости и скромности. Такође су их сажаљевали и сви они који су се та-
мо с поводом окупили; па су чак и очева осећања покренули до гануто-
сти, толико да се морао веома много потрудити да их сакрије.
3) Али након што су синови приметили да постоји благонаклоно рас-
положење једнако у њему и у Цезару, и да свако од присутних било да
лије сузе или их барем искрено сажаљева, један од њих, чије је име било
Александар, обратио се свом оцу, и покушао да одговори на његову оп-
тужбу следећим речима: „О, оче, добронамерност коју си показао према
нама очигледна је, чак и у самом овом судском поступку, јер да си имао
ма какву погибељну намеру према нама, ти нас не би представио пред на-
шим заједничким спаситељем, јер је било у твојој моћи, једнако као краља
и као оца, да нас као криве казниш; али тиме што си нас довео у Рим, и
учинио Цезара сведоком онога што је учињено, ти си наговестио да наме-
раваш да нас ипак поштедиш: јер нико коме је намера да погуби човека
не доводи овога у храмове нити пред олтаре; па ипак су тиме наше окол-
ности још неповољније, јер ни ми сами не бисмо могли поднети да дуже
живимо, када би се веровало да смо увредили таквог оца; штавише, мож-
да би за нас било неподношљивије да живимо са таквом сумњом на себи
да смо га тобоже увредили, него да умремо без такве кривице. И ако наша
отворена одбрана може бити схваћена као истинита, ми ћемо бити срећ-
ни једнако тиме што ћемо тебе умирити и што ћемо измаћи опасности у
којој се налазимо; али уколико ове клевете превладају, нама је више него
довољно што смо видели Сунце овог дана, које зашто бисмо уопште на-
даље и гледали, уколико на нама остане таква сумња? Дакле, лако је рећи
за младиће да желе да владају, и рећи даље да овакво зло происходи из
случаја наше несреће мајке. Ово је већ у изобиљу довољно да нашу сада-
шњу несрећу произведе из онога што је претходило; али размислите до-
бро, ни приличи ли оваква оптужба заправо свим младим људима наше
доби, и не може ли се она изрећи о свима без разлике; јер ништа не мо-
же спречити онога који влада, а њихова је мајка мртва, да као отац гаји
сумње према својим синовима, сматрајући да су они намерни да га издају;
али сама сумња није довољна да докаже такву безбожну замисао. И не-
ка било који човек каже да ли смо ми заиста с каквом безочношћу поку-
шали нешто слично, помоћу чега би поступци иначе невероватни поста-
ли могућим? Да ли ико може доказати да је припремљен какав отров? или
доказати какву нашу заверу, или поткупљивање слугу, или писма написа-
на против тебе? јер заиста нема ничега од ових ствари, већ су све оне ка-
дикад измишљане у виду клевете онда када се ништа слично одиста није
могло наћи; јер је краљевска породица, која је унутар себе сукобљена, без
сумње сама по себи страшна ствар; а да то што ти називаш наградом за
поштовање често постаје, међу веома изопаченим људима, такав основ
за наду да их чини таквима да не пропуштају да покушају са наношењем
иједне од могућних несрећа. Истина је да нам нико не може ставити на те-
рет никакво зло поступање; а што се тиче клевета које смо овде чули, како
их може окончати онај који неће ни да чује оно што ми имамо да кажемо?
Да ли смо говорили са одвише великом слободом? Да, јесмо, али не пред
тебом, јер би то било неправедно, већ пред онима који никада не скривају
ниједну ствар која им је изговорена. Да ли је иједан од нас оплакивао своју
мајку? Јесте, али не зато што је она мртва, већ зато што се о њој зло говори
од стране оних који немају права да тако чине. Да ли желимо ту власт за
коју знамо да је поседује наш отац? Због чега бисмо ми то уопште желели?
Уколико већ поседујемо краљевске почасти, као што заиста јесте, не бис-
мо ли се онда узалуд трудили? А уколико их немамо, није ли ипак тако да
им се с правом надамо? Или ако претпоставимо да смо те ми убили, мо-
жемо ли очекивати да ћемо добити твоје краљевство, када је јасно да нам
нико не би допустио да по земљи газимо, нити би нас море на себе прими-
ло, после изведеног таквог поступка; штавише, вера свих наших подани-
ка, и побожност читавог народа, забранила би оцеубицама преузимање
управљања, као и улажење у онај најсветији Храм којег си ти подигао. Али
претпоставимо да су обеснажене све друге опасности, да ли би иједан твој
убица могао проћи некажњен док је Цезар жив? Ми смо твоји синови, и
нисмо ни толико безбожни нити толико безумни као што претпоставља
оптужба, иако смо можда несрећнији но што теби одговара. Али у случају
да ти не проналазиш никаквог разлога за жаљење, нити икакво издајнич-
ко предузеће, који ти довољан доказ имаш да би такву нашу изопаченост
учинио вероватном? Наша је мајка истина мртва, али управо оно што је
њу задесило може нам само бити разлог за опрез, а не подстицај за зло-
бивост. Ми смо вољни да учинимо нашу одбрану и образложенијом; али
ето, поступци који никада нису учињени не допуштају стварни разговор;
штавише, ми ћемо склопити с тобом овакав договор, и то пред Цезаром,
господаром свих, који је сада посредник између нас, да уколико ти, оче,
можеш помоћу истинитих доказа стићи дотле да нам, ослобођен сумње,
допустиш да живимо, ти нас пусти, иако ћемо чак и тада ми живети на
невољан начин, јер је већ и само то што смо, иако лажно, оптужени за ве-
лика дела изопачености, страшна ствар; али уколико је, пак, у теби остао
и даље какав страх од нас, ти продужи са својим побожним животом, а
ми ћемо дати оправдање за наше властито понашање тиме што не желимо
даље живети; јер наш нам живот није толико драг да га по сваку цену же-
лимо, уколико он наноси штету нашем оцу који нам га је даривао.“
4) Након што је Александар овако говорио, Цезар, који ни претходно
није веровао у тако грубу клевету, сада је био још више ганут, и упро је
поглед у Ирода, приметивши да је и овај помало збуњен; поред тога, сви
присутни били су у страху за младиће, осећајући све већу омразу према
краљу због велике невероватности клевете; поврх свега, саосећање пре-
ма младости његових синова и њиховој телесној лепоти будило је у љу-
дима жељу да им помогну, тим више што је Александар њихову одбра-
ну водио веома вешто и смотрено; штавише, ни изглед њихових лица ви-
ше није био исти, јер су пре била орошена сузама које су капале на земљу,
али сада се у њима пробудила нада у најбољи исход; најзад, чинило се да
и сам краљ нема довољно основа за подизање такве оптужбе, будући да
није имао стварних доказа помоћу којих би их укорио. Заправо, он је са-
да био тај коме је било потребно да се одбрани за оптужбу; а Цезар је, на-
кон извесног оклевања, рекао да иако су младићи потпуно невини за оно
за шта су оклеветани, ипак на њима остаје одговорност за то што се ни-
су понашали према оцу тако да спрече ону сумњу која се раширила по-
водом њих. Такође је замолио Ирода да одложи све изнесене притужбе и
да се помири са својим синовима, зато што није правично веровати так-
вим гласинама које се тичу његове властите деце, као и да ово покајање са
обе стране још увек може залечити пукотине неслагања и довести до уза-
јамне добронамерности, помоћу чега би се обе стране, опраштајући пре-
наглост сумњи, могле решити да из свега понесу више наклоности једни
према другима но што су је имали раније. Након што им је Цезар да ова-
кав савет, он је махнуо младићима, позвавши их к себи. Па када су они
отуда били расположени да се заложе за помирење с оцем, овај их је под-
ржао и загрлио их, док су они плакали, и сваког посебно узео за руку, све
док нико од присутних, било слободан човек или роб, није био дубоко га-
нут оним што се могло видети.
5) И тако, након што су узвратили захвалношћу Цезару, сви су заједно
отишли; а са њима је пошао и Антипатар, лицемерно изјављујући да се ра-
дује овом помирењу. Последњих дана које су провели код Цезара, Ирод је
овоме поклонио три стотине таланата, као да тиме показује своју величи-
ну народу Рима. Цезар је њему заузврат учинио поклон у виду половине
добити кипарских рудника бакра, а такође му и поверио надзор над дру-
гом половином, уз то га почастивши и другим поклонима и приходима;
а што се тиче његовог властитог краљевства, оставио је њему на вољу да
изабере кога год хоће од својих синова за свог наследника, или да га изде-
ли на делове за свакога, како би то достојанство на тај начин могло при-
пасти свима. И након што је Ирод био склон да такво уређење сместа из-
врши, Цезар му је, међутим, рекао да он не би дозволио да Ирод себе ли-
ши, још за живота, власти над сопственим краљевством, нити над својим
синовима.
6) После свега овога Ирод се вратио у Јудеју. Током његовог одсуства
немали део људи са његових поседа око Трахона одметнуо се, али су их
његови заповедници што их је тамо оставио ипак савладали, и поново
присилили на покорност. Док је Ирод пловио са својим синовима и сти-
гао наспрам Киликије, до острва Елеусе, која је сада променила име у Се-
вастију, срео се са Архелајем, краљем Кападокије, који га је љубазно при-
мио, радујући се његовом помирењу са синовима и томе што је оптужба
против Александра, који је оженио Архелајеву кћер, сада била ствар про-
шлости. Они су такође разменили поклоне какви доликују краљевима.
Одатле је Ирод стигао у Јудеју и до Храма, где се говором обратио наро-
ду обавестивши га о ономе што је било учињено на минулом путовању.
Такође им је говорио о Цезаревој љубазности према њему, као и о оним
стварима што их је урадио а за које је мислио да је од користи да народ
са њима буде упознат. Напослетку је окренуо свој говор на обавештење о
својим синовима, и замолио оне који живе на двору, као и цело окупље-
но мноштво, да се сложе, изневши вољу да ће његови синови владати по-
сле њега; Антипатар први, а затим Александар и Аристобул, синови Ми-
рјамини; али је затражио да сви они и даље имају обзира према њему, и
у њему виде краља и господара свих, будући да он још увек није ометен
годинама, већ се управо у налази у оном животном добу када мора бити
највештији у управљању, те да он ни по чему није лишен оних вештина
руковођења које га оспособљују за добро управљање краљевством, као и
кадрошћу да још увек заповеда својој деци. Надаље је подређеним старе-
шинама, као и читавој војсци, рекао да ће само у случају да се једино на
њега ослањају њихови животи моћи да буду вођени у миру, чиме ће јед-
ни друге узајамно учинити срећнима. Па након што је и ово изговорио,
Ирод је распустио скуп. Овај говор, пак, био је прихваћен од највећег де-
ла слушалаца, али не сасвим од свих; јер су сукоб између његових синова,
као и наде које им је улио, учинили да се њихове помисли и жудње окре-
ну преврату власти.
КАКО ЈЕ ИРОД ПРОСЛАВИО ИГРЕ КОЈЕ СУ СЕ ОДРЖАВАЛЕ СВАКИХ
ПЕТ ГОДИНА ПОВОДОМ ИЗГРАДЊЕ ЦЕЗАРЕЈЕ; И КАКО ЈЕ ПОДИ-
ГАО И УКРАСИО ЈОШ МНОГО ДРУГИХ МЕСТА НА ВЕЛИЧАНСТВЕН
НАЧИН, И ИЗВЕО БЕЗБРОЈ ОСТАЛИХ СЛАВНИХ ПОДУХВАТА
1) Негде у то време догодило се окончање градње Цезареје. Сва здања

била су довршена након десет година, а прослава свршетка радова пала
је у двадесет осму годину Иродове владавине, и у стотину деведесет дру-
гу олимпијаду. Сходно томе приређен је велики празник за који су учиње-
не најраскошније припреме у сврху његовог достојног провођења. Ирод је
наложио одржавање музичког надметања, а учесници у представама мо-
рали су бити наги. Такође је прибавио велики број оних који су имали да се
боре у појединачним борбама, као и животиње за исту сврху. Уприличио је
и коњске трке, као и друге међу најзначајнијим од забава и представа как-
ве су се обично изводиле у Риму, као и на другим истакнутим местима.
Ова је надметања посветио Цезару, и наложио да буду одржавана и про-
слављана сваких пет година. Такође је за ову намену послао сваковрсне ук-
расе из свог властитог домаћинства, како не би недостајало ничега што би
их учинило достојним; штавише, Јулија, Цезарева жена, послала је такође
највећи део од свог најскупоценијег намештаја из Рима, толико да Ироду
заиста ничега није недостајало. Вредност свега тога процењивана је на пет
стотина таланата. И тако, након што је велики број људи стигао у тај град
да види представе, баш као и изасланици других народа, а због добробити
које су добијали од Ирода, он их је све угостио у јавним коначиштима, као
и на јавним трпезама, непрестаним гозбама; ова свечаност садржавала је
током дана различите борбе, а током ноћи таква весела окупљања која су
коштала велику суму новца, и тиме јавно показивала дарежљивост Иро-
дове душе: јер је у свим својим подухватима он имао за жељу да се ма у че-
му оствари достигнуће које је превазилазило све што је икада било урађе-
но у истој врсти. И прича се да су Цезар и Агрипа често говорили да су
Иродови поседи одвише мали за величину његове душе, јер он заслужује
да уједно поседује и читаво краљевство Сирије, као и Египат.
2) Након што су окончани ови празници и пратеће свечаности, Ирод
је подигао још један град у равници званој Кафарсава, где је изабрао ме-
сто погодно једнако по изобиљу воде и плодности земљишта, па стога и
погодно за раст свега што је било засађено; на том је месту река опкоља-
вала сам град, као и гај дрвећа најбољег по родности и величини. Овај је
град Ирод назвао Антипатрис, по свом оцу Антипатру. Осим овога поди-
гао је једно мање место изнад Јерихона, дајући му име своје мајке, Кипрос,
веома заштићено и врло пријатно за становање. Такође је у част свога
брата Фасаила посветио отмене споменике, а због велике узајамне накло-
ности која је између њих постојала: пре свега је подигао кулу у самом гра-
ду, не мању од [александријске] куле Фарос, коју је назвао Фасаилија, која
је уједно била саставни део снажне одбрамбене линије града, и успоме-
на на преминулог брата. Такође је подигао и истоимени град у јерихон-
ској долини, када се долази са северне стране, помоћу чега је и оближњу
земљу учинио плоднијом захваљујући обделавању које су започели ста-
новници овог града.
3) Што се тиче свих других Иродових дела за добробит земље, немо-
гуће је пребројати оне што их је извео по градовима, једнако у Сирији и
Грчкој, као и на свим другим местима до којих је стизао у својим путо-
вањима; јер се чини да је он даривао, и то на најиздашнији начин, све што
би могло припомоћи најразноврснијим потребама, као што је и помагао
у извођењу свих јавних радова дајући потребан новац и подржавајући их
када би изостајали други приходи. Али оно што је било највеће и најслав-
није од његових дела, свакако је Аполонов храм којег је подигао на остр-
ву Родосу, и то сâм покривајући све трошкове, истовремено дајући и ве-
лики број таланата сребра житељима за обнову њихове флоте. Такође је
подигао и највећи број јавних здања становницима Никопоља, Акцијума,
као и Антиохијцима, житељима главног града Сирије, јер је тамо где су
целом дужином просечене широке улице он са обе стране подигао над-
свођене ходнике а отворени друм поплочао углачаним каменом, што је
било од велике користи становништву. А што се тиче олимпијских ига-
ра, које су се тада налазиле у јадном стању због изостанка прихода, он им
је повратио углед, доделивши редовне суме новца за њихово одржавање,
учинивши та свечана окупљања још достојанственијим у погледу укра-
шености и приношених жртава. А захваљујући његовој обимној велико-
душности, он је на олимпијским натписима називан једним од сталних
руководилаца ових игара.
4) Било је оних који су остајали запањени разностраношћу Иродове
природе и његових циљева; јер када уважимо његову величину, као и све
оне добробити што их је уделио читавом човечанству, чак ни за оне који
немају ни најмање поштовања према њему није могуће да порекну, или
да не признају отворено, да је располагао природом склоној безграничној
дарежљивости; али уколико неко посматра казне које је нанео и неправ-
де што их је починио, не само својим поданицима већ и својим најбли-
жим рођацима, и обрати пажњу на његово сурово и неумољиво држање
према овима, биће присиљен да потврди да је био бруталан и туђ свакој
човечности; толико је ова разлика очигледна да људи већином претпо-
стављају да је његова природа била расцепљена, и често противречна са-
мој себи; али ја сâм сам другог мишљења, и претпостављам да је повод за
обе ове врсте поступања био увек један исти: јер, бивајући човеком не-
засите жудње за почастима, и потпуно обузет том страшћу, био је при-
сиљен да бива узвишен где год му се указивала прилика за наду у будуће
помињање, или за тренутно увећање угледа; а како су му трошкови били
изнад његових могућности, било је неопходно да буде груб према својим
поданицима; људи на које је он трошио свој новац били су толико број-
ни, да су га чинили веома рђавим штедишом; а будући да је био свестан
колико је омражен од стране оних под собом због свих увреда које им је
нанео, сматрао је нимало лаком ствари да им надокнади своје увредљи-
во поступање, стога што то није могло погодовати његовим приходима;
и због тога се он на другој страни борио како би њихову зловољу учинио
поводом за своју добит. Што се тиче његовог властитог двора, уколико
било ко није био веома понизан пред њим у својим иступима, и није се-
бе признавао за његовог роба, или ако се макар чинило да размишља о
ма каквој промени власти, Ирод није био кадар да се уздржи, и прогонио
је једнако своје рођаке и пријатеље, те их кажњавао као да су му неприја-
тељи, а ову је тешку изопаченост упражњавао због помамне жеље да буде
једини коме се указује част. У погледу овога, ја тврдим да је о овој њего-
вој страсти највећи доказ оно што је чинио у славу Цезара и Агрипе и ос-
талих надмоћних пријатеља; јер оне исте почасти што их је указивао они-
ма вишима од себе, такве исте је захтевао да буду указиване и њему са-
мом; а у погледу онога што је сматрао најбољим могућним поклоном што
га је могао учинити другоме, откривао је склоност да исти такав буде да-
риван и њему. Али је јеврејском народу по његовом закону све то веома
страно, јер су Јевреји научили да претпостављају правичност слави; и то
је био разлог због којег се овај народ није слагао с Иродом, стога што је
било изван његове моћи да подилази краљевој жудњи за статуама и хра-
мовима, или ма којим сличним делима. Мени се то чини узроком једнако
Иродових злочина према својим дворанима и саветницима, али и оних
његових доброчинстава туђинцима и онима са којима није био ни у как-
вом сродству.
ПОСЛАНСТВО УПУЋЕНО ЦЕЗАРУ ИЗ КИРЕНЕ И АЗИЈЕ, ПОВОДОМ
ЖАЛБИ КОЈЕ СУ ОВИ УПУТИЛИ НА РАЧУН ГРКА, СА ПРЕПИСИМА
ПОСЛАНИЦА ШТО СУ ИХ ТИМ ПОВОДОМ ЦЕЗАР И АГРИПА ОТ-
ПОСЛАЛИ ГРАДОВИМА
1) Градови су се лоше опходили према Јеврејима у Азији, као и према

свим припадницима овог народа који су живели у Либији, у томе се при-
друживши граду Кирени, чији је претходни краљ доделио Јеврејима исте
повластице које и другим грађанима, али су тадашњи Грци овог пута от-
ворено напали Јевреје и у томе отишли тако далеко да су им одузели но-
вац намењен светим сврхама, уз то им доносећи недаће и у другим посеб-
ним приликама. Након што су се нашли изложени тако честим нападима,
и изгубивши наду у окончање таквог варварског понашања Грка, Јевреји
су овим поводом послали изасланике Цезару, а овај им је доделио исте по-
властице што су их раније имали, и при том послао писма исте намене на-
месницима провинција, чије сам преписе ја овде прикључио, као древна
сведочанства благонаклоног држања римских императора према нама.
2) „Цезар Август, првосвештеник и народни трибун, наређује следеће.
Будући да се народ Јевреја показао захвалан римском народу, не само у
данашње време него и раније, а међу њима посебно првосвештеник Хир-
кан под мојим оцем266 императором Цезаром, мени и мојим саветници-
ма изгледа примерено да, према наредби и завету народа Рима, Јевреји
добију слободу у употреби својих властитих обичаја а према закону њи-
хових предака, исто онако како су их се држали у време Хиркана, првос-
вештеника Свевишњег Бога. Такође одлучујемо да њихов свети новац не
сме бити диран, већ искључиво послан у Јерусалим, и да мора бити пове-
рен старању оних који га примају у том граду. Такође је решено да Јевреји
не могу бити приморавани да иду пред суд на дан сабата, нити у дан при-
преме за њега, после деветог часа.267 И уколико би било ко био ухваћен
у крађи њихових светих књига, или њиховог светог новца, било да се то
догоди у синагоги или у јавној школи, биће сматран за светогрдну осо-
бу, и његова ће добра бити одузета и предана у јавну ризницу Римљана.
Осим тога, такође наређујем да се оно сведочанство које су ми они дали, а
поводом моје обзирности у поштовању које указујем целом човечанству,
као и оно Гаја Марија Цензорина, заједно са овим садашњим указом, бу-
ду објављени на најистакнутијим местима која су ми посвећена од стране
заједница људи Азије у Анкари. А ако ико прекрши иједан део горњег ука-
за, биће строго кажњен.“ Ово је урезано на стубу у Цезаревом храму.
3) „Цезар шаље поздраве Норвану Флаку. Нека они Јевреји, ма коли-
ко да их има, који су уобичајили, према њиховом древном поступању, да
шаљу свој свети новац у Јерусалим, то и надаље чине слободно.“ Ово је
био Цезарев указ.
4) Агрипа је и сам писао на следећи начин, а у корист Јевреја: „Агрипа
шаље поздраве магистратима, сенату и народу Ефеса. Желим да се брига
и заштита светог новца преношеног у Храм у Јерусалиму оставе у надлеж-
ности Јевреја Азије, како би се понашали према њиховом древном оби-
чају; и да онај који краде овај свети новац Јевреја, и упада у светилиште,
буде одатле изведен и предан Јеврејима, по истом закону који одатле од-
води светогрдне особе. Такође сам написао и претору Силвану да никоме
не допусти да присиљава Јевреје на излазак пред суд у дан сабата.“
5) „Марко Агрипа шаље поздраве службеницима, сенату и народу Ки-
рене. Јевреји из Кирене просведовали су код мене за извршавање оних
наређења што их је Август послао Флавију, тадашњем претору Либије, и
другим заступницима те провинције, наређујући да свети новац Јевреја
буде слободно слат у Јерусалим, као што је и био њихов обичај од преда-
ка, а због тога што су се они пожалили како су злоупотребљени од стране
извесних службеника који су их, под изговором пореза који иначе нису
обавезни да плаћају, спречили у слању овог новца, а који овом приликом
заповедам да буде враћен без икаквог смањивања износа или ма каквог
узнемиравања Јевреја. А уколико ма који део тог светог новца буде отет
њиховим правим адресатима, ја надаље заповедам да исти буде у тачном
износу враћен Јеврејима, и то на истом месту на којем је одузет.“
6) „Гај Норван Флак, проконзул, шаље поздраве службеницима Сар-
дијанаца. Цезар ми је писао и заповедио ми да Јеврејима не буде забрање-
но, и то ма колико да их има, заједничко окупљање према обичајима њи-
хових предака, нити слање њиховог новца у Јерусалим. Отуда вам ја пи-
шем како бисте знали да једнако Цезар и ја желимо да се ви понашате у
складу с тиме.“
7) Ни Јулије Антоније, проконзул, није писао другачије. „Шаљем поз-
драве службеницима, сенату и народу Ефеса. Док сам на дан фебруарских
ида делио правду у Ефесу, Јевреји који су настањени у Азији показали су
ми указе којима су им Август и Агрипа допустили да се управљају према
сопственим законима и обичајима, те да сакупљају своје прве приносе,
које сваки од њих слободно и из побожности нуди на жртву Богу, и да их
потом сабране заједно носе у Јерусалим без икаквог узнемиравања. Том
су ме приликом замолили да такође и ја својим сопственим одобрењем
потврдим оно што су им допустили Август и Агрипа. Скренуо бих вам за-
то пажњу да, према вољи Августа и Агрипе, ја Јеврејима дозвољавам да се
без узнемиравања служе и понашају према обичајима својих предака.“
8) Имао сам обавезу да запишем ове указе будући да ће се наша те-
кућа историја умногоме одвијати међу Грцима; и тако им овиме доказујем
да смо раније били веома уважавани, те да нам они намесници под који-
ма смо били нису забрањивали да се придржавамо ма којег закона на-
ших предака; штавише, с њихове смо стране у томе били и подржавани,
све дотле док смо следили нашу властиту религију и указивали најдубље
поштовање Богу; а ја често помињем ове указе како бих друге народе по-
мирио с нама, и уклонио разлоге за мржњу коју неразумни људи гаје пре-
ма Јеврејима. А што се тиче наших обичаја,268 нигде нема ни два народа
који се користе истима, и у сваком се граду срећемо са чињеницом да се
они међусобно разликују; али је природно право нешто највише у скла-
ду са коришћу свих људи, једнако Грка и варвара, а према којем наши за-
кони гаје највећу обзирност, и тако нас чине, уколико им се повинујемо
на прави начин, добронамерним и пријатељским према свим људима; из
тог разлога имамо основа за очекивање сличног узврата од стране других,
обавештавајући их при том да они не смеју процењивати разлике у доне-
сеним прописима довољним узроком за одвајање и отуђеност, већ их по-
зивамо да нам се придруже у придржавању часности и поштења, јер они
припадају свим народима једнако, и сами су по себи довољни за очување
људског опстанка. А сада ћу се вратити току своје историје.
КАКО СЕ, ПОВОДОМ ИРОДОВОГ СИЛАСКА У ДАВИДОВУ ГРОБНИ-
ЦУ, ПОЈАЧАЛА ПОБУНА У ЊЕГОВОЈ ПОРОДИЦИ
1) Што се тиче Ирода, он је потрошио огромну суму новца на градо-

ве који су се налазили како у његовом, али и изван његовог краљевства.
Па како је он раније чуо да је Хиркан, који је био краљ пре њега, отворио
Давидову гробницу и одатле узео три хиљаде таланата сребра, а да је доле
остала да лежи много већа количина — таква која је заиста била довољна
за сва Иродова потраживања — он је одавно имао намеру да изведе ис-
ти покушај. Тако је једном приликом заиста, током ноћи, отворио гроб-
ницу, и ушао у њу, уз свако могуће настојање да се то не рашчује по граду,
због чега је са собом повео само своје најоданије пријатеље. Што се, пак,
тиче новца, није, за разлику од Хиркана, нашао ништа, али су тамо лежа-
ли златни намештај и многа друга скупоцена добра; и све је то он однео.
Ипак, у њему је остала жеља да изведе марљивију претрагу и да уђе дубље
унутра, чак дотле где су се налазила тела Давида и Соломона; припове-
да се да су при том покушају, међутим, двојица његових чувара погину-
ла од пламена који је изненада сукнуо на оне који су ушли. Стога се Ирод
страшно уплашио и изашао, те из тог страха одмах и уз велике трошко-
ве подигао умилостивљујући споменик, који је сав био од белог камена,
и налазио се на улазу у гробницу. Чак и Никола, његов историограф, по-
миње овај споменик којег је подигао Ирод, иако не наводи његов сила-
зак у гробницу, знајући да би тај поступак овоме донео лош глас; и мно-
ге друге ствари он обрађује на исти начин у својој књизи, јер је он писао
за Иродовог живота, и под његовом влашћу, и тако да би овоме угодио,
како и приличи његовом слузи, не дирајући ни у шта што не иде у при-
лог краљевој слави, и отворено опраштајући многе његове општепозна-
те злочине или их веома марљиво скривајући. И како је желео да у при-
кладним бојама прикаже смрт Мирјам и њених синова, који су били плод
варварских краљевих поступака, он казује лагарије о Мирјаминој похот-
ности и издајничким засновима краљевих синова против њега; и Никола
тако продужава кроз читаво своје дело, градећи високопарну похвалну
беседу о оним примереним делима што их је учинио Ирод, али и ревнос-
но оправдавајући оне недостојне. Ипак, као што сам рекао, заиста се мно-
го тога може рећи како би се Никола извинио; јер он ово и није у строгом
смислу писао као историју за друге, већ као нешто што би могло послу-
жити краљу. А што се тиче нас самих, који потичемо из породице блиско
повезане са асамонејским краљевима, и због тога заузимамо једно почас-
но звање — мислим на чин свештеника — ми сматрамо да је непристојно
рећи било шта што је погрешно о њима, те смо према томе описали њи-
хове поступке на неукаљан и поштен начин. Па иако осећамо страхопош-
товање према многим од Иродових потомака, који још увек владају, ипак
поклањамо више пажње истини него њима, а ово чинимо иако се понекад
догађа да тако поступајући на себе навлачимо њихово незадовољство.
2) Заиста се чинило да су невоље у Иродовој породици узрасле због
тог покушаја провале у Давидову гробницу; чинило се да је Божија освета
појачала несреће под којима се он налазио како би их учинила неизлечи-
вим, или је судбина извршила напад на њега у оним случајевима у којима
је увремењеност узрока учинила да се мора снажно поверовати како су га
несреће сколиле због његове безбожности; јер је у његовој палати стање
било налик грађанском рату, а узајамна мржња сукобљених страна била
је налик оној у којој свако настоји да другога надјача у клеветама. Анти-
патар је и иначе непрестано користио лукавства против своје браће, и то
веома вешто; док их је у јавности оптерећивао оптужбама, с друге је стра-
не често узимао на себе да их брани, како би таква хињена добронамер-
ност према њима учинила да му се верује и унапредила његове стварне
злочиначке покушаје против њих; оваквим је држањем он, уз помоћ мно-
гих начина, успео да обмане оца, који му је поверовао да све што чини има
за циљ његово, Иродово, очување. Ирод је такође Антипатру препоручио
Птолемеја, који је био главни надзорник послова у његовом краљевству,
а такође се саветовао и са његовом мајком о државној власти. И заиста
су, све у свему, ово троје поменутих радили шта су хтели, и тако учини-
ли краља бесним према свим другим особама, мислећи да тиме раде себи
у корист. За то време је положај Мирјаминих синова био све гори и гори;
и сада када су били истиснути и постављени у нижи наследни ранг, иако
су по рођењу морали бити поседници највишег достојанства, они више
нису могли да поднесу такво омаловажавање. А што се тиче жена, Глафи-
ра, Александрова жена и кћер Архелајева, мрзела је Салому, једнако због
љубави према сопственом мужу и стога што се понашала понешто охоло
према Саломиној кћери, која је била Аристобулова жена, чију је тако по-
стигнуту равноправност са собом Глафира примала нетрпељиво.
3) Поред овог другог сукоба који се догодио међу њима, ни краљев се
брат Ферор није сачувао изван невоље, већ је и он понео нарочиту осно-
ву за сумњу и мржњу; јер је он био обузет чарима своје жене до таквог
ступња лудила да је презрео краљеву кћер са којом је био заручен, и све
своје мисли поклонио другој, која није била више од слушкиње. Ирод је
био жалостан због оваквог омаловажавања које му је показано, стога што
је Ферору уделио многе милости и уздигао га до такве моћи да се безма-
ло могао сматрати савладарем краљевства, а сада је гледао како му овај не
узвраћа дужним поштовањем за његов труд, те се због тога осећао изне-
вереним. Тако је на Феророво недостојно одбијање он девојку дао Фаса-
иловом сину, али је након неког времена, када је поверовао да је жар бра-
товљевих осећања спласнула, овога окривио због његовог пређашњег по-
нашања, и затражио од Фасаила да узме његову другу кћер за жену, чије
је име било Кипра. Птолемеј је такође посаветовао Ферора да одустане
од повређивања свог брата, и да се одрекне оне коју је волео, јер је одви-
ше недостојна ствар бити тако заљубљен у служавку и тиме се лишити
краљеве благонаклоности, уједно постајући и поводом краљеве несреће
па отуда и мржње према брату. Ферор је знао да му је такав савет дат за
његово властито добро, посебно стога што му је већ раније било опрош-
тено после сличне оптужбе; тако је он најзад удаљио своју жену, иако је
са њом већ имао сина, и обавезао се краљу да ће узети његову другу кћер,
сложивши се да тридесети дан после ове обавезе буде дан венчања. Осим
тога, заклео се да више неће општити са оном коју је удаљио. Али када је
прошло тридесет дана, Ферор је и даље био такав роб својих осећања, да
није испунио ниједну ствар коју је обећао, већ је и даље остао у вези са
претходном женом. Ово је довело Ирода до беса, и он је непрестано сипао
једну реч за другом против Ферора, при чему су одмах неки други људи
искористили краљев гнев као повод да Ферора даље оклевећу. Тако краљ
више није имао ниједног мирног сата или дана, већ је непрестано долази-
ло до једне или друге свеже свађе између његових рођака, и то оних који
су му били најдражи. Јер је Салома имала сирову и увредљиву ћуд, и но-
сила злобу према Мирјаминим синовима; такође није допустила својој
властитој кћери, која је била жена Аристобулова, да гаји добронамерност
према своме мужу, већ ју је непрестано наговарала да јој преноси уколи-
ко је он штогод потајно рекао, и када би се, како је и уобичајено, догодило
ма какво неразумевање, она је из тога подизала многе сумње; тако је Са-
лома сазнавала све што се тицало само њих двоје, и у девојци развијала
зловољу према младом човеку. А како би наградила мајку, Саломина кћер
је често говорила како млађана браћа имају обичај да помињу Мирјам ка-
да су заједно, као и да они мрзе свог оца и непрестано износе претњу да
ће, уколико они једном буду добили краљевство, остале Иродове синове
од других мајки учинити сеоским учитељима, јер их образовање које им
је дато, и њихова марљивост у учењу, чине подобним за такво упослење.
А што се тиче женâ, кад год би их браћа видела украшене одећом њихо-
ве мајке, претили су да ће их уместо њиховог тадашњег накинђуреног из-
гледа оденути у кострет и тако строго засужњити да више неће видети
светлост Сунца. Овакве приче биле су одмах пренесене краљу од стране
Саломе, и Ирод се, чувши их, веома узнемирио, те је настојао да изглади
ствари; али су га ове сумње све дубље погађале и он је постајао све забри-
нутији, те је напослетку поверовао да се у његовој породици свако бори
против сваког. Ипак, након што је прекорео своје синове и саслушао оно
што су имали да кажу у своју одбрану, њему је за неко време лакнуло, иа-
ко су га мало касније снашли још гори удеси.
4) Ферор је, наиме, дошао до Александра, мужа Глафире, Архелајеве
кћерке, као што смо већ рекли, и рекао како је од Саломе чуо да је Ирод
заљубљен у Глафиру, и да је та страст према њој неизлечива. Након што
је Александар ово чуо, букнуо је од гнева којег је дуговао својој младости
и љубомори; и он је као недостојне растумачио примере Иродовог благог
и обавезујућег понашања према њој — примере који су заиста били вео-
ма чести — а такво рђаво тумачење непосредно је долазило од сумњи које
су у њему подигле речи што их је чуо од Ферора. И тако он није могао са-
крити своју жалост, већ је оца обавестио о тим речима што их је изгово-
рио Ферор. Чувши ово, Ирод се сада нашао у растројству већем но икада;
и немогућност да поднесе такву лажну клевету која га је веома срамотила,
веома га је измучила; стога је често јадиковао због изопачености својих
укућана, говорећи о разлици између доброте коју је према њима покази-
вао и оних злих поступака којима су му они узвраћали. Тако је овим по-
водом послао по Ферора и пребацио му следећим речима: „Ти најподлији
од свих људи! Како си могао стићи до тако безмерне и наказне незахвал-
ности да си могао макар само и посумњати у такве ствари о мени, а камо-
ли још о њима и другима говорити? Сада заиста схватам које су твоје на-
мере. Није твој једини циљ да мене нагрдиш када тако говориш мом сину,
већ тиме желиш да га убедиш да поведе заверу против мене и усмрти ме
отровом. А ко би био тај — осим уколико нема доброг генија на рамену
као мој син — који не би понео такву сумњу према своме оцу, и који му
се не би одмах осветио? Зар си и помислио да си само посуо речи за ње-
гово размишљање, или је пре тачније да си му ставио мач у руку како би
убио свог оца? И шта заиста ти мислиш са том подмуклом мржњом пре-
ма њему и његовом брату, при којој само изиграваш љубазност према њи-
ма, али тек зато да би подигао у њима погрде против мене, говорећи так-
ве ствари које нико други до такав безбожни подлац какав си ти не би мо-
гао смислити у мрачном уму, или изразити гнусним речима? Губи се, ти
који си oкужио свог добротвора и брата, и нека твоја зла свест нестане
заједно с тобом; губи се, док ћу ја и даље настојати да своју ужасну родби-
ну одобровољим љубазношћу, и још увек сам далеко да им се осветим и
приведем ономе што заслужују, удељујући им веће добробити но што их
они завређују.“
5) Тако је говорио краљ. На то је Ферор, који је био ухваћен на делу у
свом нитковлуку, рекао да је Салома била та која је смислила читаву спле-
тку, и да су те речи од ње потекле. Али чим је Салома чула шта је Ферор
изговорио, јер се и она налазила у близини, повикала је — и то као неко
коме се може веровати — да никада такве речи нису сишле са њених уса-
на; да се сви они жарко упињу да је краљ замрзи и отера, а све због добро-
намерности коју носи према Ироду, и зато што она увек предвиђа опас-
ности које наилазе на њега, а да сада против њега има још и више завера
него обично; јер будући да је она једина особа која наговара свог брата да
отера жену са којом је сада, и уместо ње узме краљеву кћер, онда није чу-
до да је он мрзи. И како је ово говорила, и при том се често чупала за ко-
су и ударала се у груди, њен је изглед учинио да се верује овим поричућим
речима: али је непримереност њеног понашања истовремено и откривала
сву њену дволичност; ипак, Ферор је био затечен међу њима, и није имао
ничег прихватљивог што би понудио у своју одбрану, будући да је већ
признао да је изговорио оно за шта је био оптужен, а није му се поверова-
ло када је рекао да је то изговорено чуо од Саломе; тако је збрка међу њи-
ма постала још већом, као и њихове узајамне свађалачке речи. Напослет-
ку је краљ био ван себе од мржње једнако према брату и сестри, те их је
обоје отерао; а када је затим похвалио умереност свог сина и то што му је
он сам пренео ову сплетку, отишао је увече да се освежи. Након оваквог
сукоба који се догодио међу њима веома се срозао Саломин углед, будући
да је на њој остала сумња да је прва подигла клевету; па и краљеве жене
су биле ојађене њеним понашањем, будући да су знале како је она жена
лоше нарави, наизменично бивајући кадра за топлу наклоност и најљуће
непријатељство, у различитим добима. Тако су оне непрестано изговара-
ле ове или оне речи против ње, а оно што се сада догодило учинило их је
смелијим у таквом говорењу.
6) У то је време живео извесни Овода, краљ Арабије, човек по приро-
ди тром и лењ, за кога је послове, опет, углавном обављао извесни Силеј.
Овај је, пак, био виспрен човек, иако још увек млад и при том веома при-
влачан. Овај је Силеј неким поводом дошао до Ирода, те је, вечерајући с
њим, видео Салому, и према њој осетио наклоност; па је, разумевши да
је она удовица, почео општити с њом. Како је Салома у то време била у
мањој милости код свог брата, гледала је у Силеја са извесном страшћу,
напослетку показавши велику ревност да се за њега уда; тако се у данима
који су уследили открило мноштво, и то веома уочљивих, показатеља њи-
ховог заједничког договора. Друге су жене пренеле ове вести краљу, при
том се подсмевајући њиховој непристојности; на ово је краљ испитао Фе-
рора и затражио од њега да ово двоје посматра при вечери, те да утврди
какво је њихово понашање једно према другом; а овај му је рекао да су су-
дећи по знацима које одају њихова лица и очи њих двоје очигледно у љу-
бави. Након овога, Силеј Арабљанин је остао под сумњом, те је отишао,
али је поново дошао два или три месеца касније, као да је веома решен,
те је у том духу и разговарао с Иродом, затраживши да му Салома буде
дата за жену; томе је додао да њихово орођење не мора бити сметња по-
словима, будући да ће сједињавањем с Арабијом, која је земља чије се уп-
рављање и иначе налази у Иродовој моћи, ова убудуће још очигледније
постати његовом. Сходно томе, након што је Ирод о овоме разговарао са
сестром, и упитао је да ли је и она расположена за овај брак, она се одмах
сложила. Али када је од Силеја затражено да пређе у јеврејску религију,
како би се тек онда могао венчати, те да је немогуће да се то обави под би-
ло којим другим условима, он није могао поднети тај предлог, и отишао
је својим путем; јер је рекао да би, када би такво нешто учинио, био ка-
менован од стране Арабљана. На све ово је Ферор приговорио Саломи на
њеној похотности, а друге жене још и више; при том су сви рекли да ју је
Силеј развратио. А што се тиче оне девојке што ју је краљ заручио за свог
брата Ферора — али је овај, као што сам раније приповедао, није узео сто-
га што је био заљубљен у своју прву жену — Салома је затражила од Иро-
да да је дâ њеном сину Костобару; овај је уговор краљ био веома рад да из-
веде, али га је од тога одвратио Ферор, који је тврдио да овај млади човек
неће бити љубазан према њој, будући да је његовог оца Ирод убио, те да је
много праведније да његов, Фероров син, који ће бити наследник тетрар-
хије, буде избор за девојку. Тако је он затражио опроштај од Ирода, и на-
говорио овога да поступи према овим речима. Сходно томе, девојка је,
поводом ове промене њених вереника, била предана том младићу, сину
Фероровом, а краљ јој је у мираз дао стотину таланата.
КАКО ЈЕ ИРОД ЗАРОБИО АЛЕКСАНДРА И ОКОВАО ГА, АЛИ ИХ ЈЕ
АРХЕЛАЈ, КРАЉ КАПАДОКИЈЕ, ПОНОВО ПОМИРИО
1) Прилике у Иродовој породици овиме се, међутим, нису побољша-

ле, већ напротив, непрестано су се погоршавале. Ускоро се догодио ин-
цидент проузрокован нимало пристојним поводом, који се потом развио
у велике невоље по Ирода. Наиме, на двору су живели извесни евнуси у
краљевом поседу, због чије им је лепоте он био веома привржен, те је та-
ко бригу о служењу пића поверио једном од њих, служењу вечере дру-
гом, а о припремању за починак трећем, који је такође руководио и мно-
гим главним пословима владавине. Неко је, међутим, рекао Ироду да је
ове евнухе Александар поткупио великом сумом новца. А када су евну-
си упитани да ли су тајно општили с Александром, ови су то признали,
али при том и рекли да им није познато никакво даље поступање овога у
циљу унесрећивања његовог оца; али након што су стављени на суровије
муке, и нашли се на врхунцу патњи, и мучитељи, да би удовољили Анти-
патру, употребили истезач до крајње границе, они су рекли да је Алексан-
дар злонамеран према своме оцу кога дубоко у себи мрзи, и да им је ре-
као како Ирод не заслужује да даље живи, те да је краљ, како би сакрио
своје године, обојио косу у црно и упињао да учини све како се не би мог-
ло открити колико је заиста стар. Такође је Александар наводно рекао да
уколико би тај евнух прешао на његову страну, једном када буде задобио
краљевство — што ће се, упркос његовом оцу, догодити њему и никоме
другом — он ће овоме одмах обезбедити прво место у краљевству, од-
мах испод себе самог, јер је он сада спреман да преузме краљевање, не са-
мо по праву рођења, већ и захваљујући припремама што их је спровео за
тако нешто, а и зато што је веома много подређених управитеља и много
пријатеља на његовој страни, а при том нико од њих није зао човек, док
су сви спремни једнако да учине и поднесу све што је потребно да би до-
шло до промене власти.
2) Након што је Ирод чуо ово признање, био је преплављен бесом и
страхом, иако се истинитости неких делова признања морало пригово-
рити. Ипак, како су и други у њему пробудили сумњу у опасности које
му прете, остао је раздражен обавестима с обеју страна и жестоко пре-
страшен због могућности да се нека опакија завера спрема против ње-
га, од које он не би могао умаћи. Због тога је одмах спровео отворено ис-
траживање, пославши уходе онима у које је сумњао, будући да је сада био
потпуно обузет неповерењем и мржњом према свима који су га окружи-
вали; и тако се безмерно предајући овим слутњама, гоњен борбом за оп-
станак, он је истрајавао у сумњи у оне који су могли бити криви. При
том се више уопште није уздржавао, сматрајући да они који су му најбли-
жи располажу и највећом моћи да га повреде, због чега су га одиста по-
чели ужасавати; а што се тиче оних који му обично нису прилазили, чи-
нило му се довољним да помене њихово име и тако и њих осумњичи, по-
тхрањујући све више у себи помисао да је за њега безбедније да их све
уништи. Напослетку су сви његови укућани дошли дотле да су, будући да
није било начина на који би могли побећи, почели махнито оптуживати
једни друге, замишљајући да ће онај који први оптужи другог имати нај-
више могућности за лично спасавање, правдајући се да су тиме само пре-
дупредили њихово сопствено оптуживање; тако су они сада на овај начин
почели остваривати замршена узајамна непријатељства, а када би били
ухваћени, били би сви на исти начин кажњени. Тако су ти људи настојали
да искористе сваку могућу прилику за постављење заседа својим неприја-
тељима; али када би са тим покушали, били би и сами такође ухваћени у
исте оне клопке што су их постављали другима. А краљ би ускоро зажа-
лио због онога што је учинио, јер више није имао јасних доказа о криви-
ци оних које је побио; али како је због тога постајао још окрутнији, ни-
какве користи није било од овог кајања — како би барем тада одустао од
сличног поступања — већ је сада исте казне извршавао над оптужитељи-
ма оних које је већ одстранио.
3) У таквом су потпуном расулу биле прилике у палати, а краљ је већ
отворено рекао многим својим пријатељима да се не смеју појављивати
пред њим, нити долазити у палату; разлог овој наредби био је тај да би, ка-
да би се они нашли у близини, он имао мању слободу поступања, или би се
морао уздржавати због њиховог присуства; јер се у то време догодило да је
прогнао Андромаха и Гамела, људе који су били његови давнашњи прија-
тељи, а осим тога и од велике користи у пословима његовог краљевства,
као и целој његовој породици, својом оданошћу и саветима. Поврх свега
су били и старатељи његовим синовима, а у општењу с њиме имали су пу-
ну слободу опхођења. Андромаха је прогнао зато што је његов син Деме-
трије био пријатељ Александров; а Гамела само зато што је знао да Алек-
сандру жели добро, што је потицало од тога што је био са њиме од његове
ране младости, у доба школовања, и одсутности у Риму. Њих је, дакле, из-
бацио из палате, и био је вољан да им учини и штогод горе; али како му се
није чинило упутним да допусти себи толику слободу против људи тако
великог угледа, задовољио се тиме да их лиши њиховог достојанства, као
и њихове моћи да спрече његове даље изопачене поступке.
4) Покретач свег овог лудила био је Антипатар; јер он је, видевши у
каквом се махнитом и безобзирном стању налази његов отац и намет-
нувши се највећим делом за његовог главног саветника, овога пожури-
вао, сматрајући да га може довести до извршења онога чему је неуморно
тежио, а то значи да свако ко му се могао супротставити буде одстрањен.
Након што су отуда Андромах и његов пријатељ били отерани, и били ли-
шени разговора и слободе приступа краљу, Ирод је најпре на мукама ис-
питао све оне које је сматрао оданим Александру, настојећи да сазна да
ли је овима познат ма какав смерани покушај његовог убиства; али су ови
несрећници и умрли а да нису имали ништа рећи о томе, што је, међу-
тим, краља учинило само још острашћенијим да нешто открије, без обзи-
ра што није могао наћи никакве зле намере на које је сумњао. Што се ти-
че Антипатра, он је био веома разборит да подиже клевете против оних
који су били заиста невини, као да је њихово порицање потицало само од
постојаности и оданости Александру, чиме је раздраживао Ирода да мно-
гобројним мучењима трага за оним тобожњим покушајима који су би-
ли скривени. Тако се показало да се међу тим многим особама које су би-
ле мучене нашао и један човек који је знао да је Александар често гово-
рио како је био похваљиван као растом висок човек и вешт стрелац, и ка-
ко је и у другим похвалним вештинама превазилазио све људе, али да су
ова својства, иако добра по себи, и без обзира што их је поседовао од при-
роде, њему била бескорисна, због тога што му је на њима завидео његов
отац; надаље, исти је човек на мукама тврдио и како је Александар гово-
рио како приликом шетњи са својим оцем настоји да се погури и снизи,
како не би изгледао одвише висок; а такође и да када би гађао какву мету
приликом лова, а уколико је отац био у близини, он би намерно промашио
циљ, зато што је знао колико је жељан био његов отац да у овим вежбањи-
ма буде надмоћан. И тако, када је овај несрећни човек и даље био мучен
— сада управо због оног што је већ признао — додао је да је Александар
свог брата Аристобула имао за помоћника, те да су смислили да овај лежи
у заседи чекајући током лова њиховог оца, кога би потом убили; а када би
тако урадили побегли би у Рим и затражили да им се преда краљевство.
Такође су код Александра пронађена и писма што их је писао свом брату,
у којима се жали да се његов отац не понаша правично додељујући Анти-
патру земљу чији годишњи приходи износе две стотине таланата. Након
ових признања Ирод је одмах помислио да напокон има нешто на шта се
може ослонити, као на довољан основ за сумњу у своје синове. Тако је он
ухватио Александра и оковао га; па ипак је и даље у њему остајала нелаго-
да, и није био сасвим задовољан истином коју је чуо; а када се почео при-
сећати, схватио је да је све што су му синови учинили заправо било пуко
младалачко такмаштво, и да је у ствари било крајње невероватном ства-
ри да када би га његов син убио овај могао отворено отићи у Рим и тамо
молити за краљевство. Стога је Ирод био жељан да поседује неки извес-
нији доказ синовљеве изопачености, и веома је настојао да га пронађе, ка-
ко не би изгледало да је овога пренагло осудио на бацање у тамницу. Зато
је сад ставио на муке главне Александрове пријатеље, и немали број њих
на мукама и уморио, а да при том није дошао ни до једне од оних ствари
на које је сумњао. И док је Ирод био овиме веома заузет, а палата потпу-
но испуњена стравом и несрећом, један од млађих међу жртвама ових му-
чења, у часу када је стигао до неподношљиве патње, признао је да је Алек-
сандар послао поруку својим пријатељима у Рим и затражио да тамо бу-
де хитно примљен од стране Цезара, којом приликом би рекао како може
разоткрити заверу против Цезара: да се, наиме, Митридат, краљ Партије,
удружио у пријатељству с његовим оцем против Римљана, и да овај већ
има спремљен отровни напитак у Аскалону.
5) Овим је оптужбама Ирод поверовао, и у свом бедном стању у њи-
ма пронашао неку врсту утехе и оправдања за показану пренагљеност,
заваравајући себе да је најзад нашао оне жалосне ствари које је тражио;
али што се тиче отровног напитка, иако се упињао да га пронађе, није га
могао открити. Што се, пак, тиче Александра, он је био жељан да још ви-
ше погорша огромну несрећу у којој се нашао, тако да се претварао да не
пориче оптужбе, већ да кажњава брзоплетост свог оца својим властитим
већим злочином; и можда је таквим поступањем био намеран да пости-
ди свог оца због његовог олаког веровања таквим клеветама: а посебно је
смерао да уколико би могао задобити очево поверење својој причи, зара-
зи лудилом и њега и читаво краљевство; тако је написао четири писма и
послао их оцу, рекавши му да не мора више никога мучити, зато што он
признаје да је ковао заверу против њега а да је за своје сараднике имао
Ферора и његове најоданије пријатеље, као и да је Салома по ноћи дошла
код њега и насилно легла крај њега не питајући да ли он то жели или не,
а да су сви људи у близини стигли дотле да деле једну мисао, да одстра-
не краља што пре могу и тако се ослободе непрестаног страха у којем су
се налазили од његовог лудила. Међу овима је оптужио и Птолемеја и Са-
пина, који су били највернији краљеви пријатељи. И шта се друго може
рећи до да су они који су раније били најприснији пријатељи сада поста-
ли дивље звери једни према другима, као да их је обузело потпуно без-
умље, у часу када више није било места за одбрану нити за побијање како
би се открила права истина, већ су напослетку сви били насумице осуђи-
вани на смрт; тако су неки нарицали над онима који су били тамници,
неки жалили оне који су већ погубљени, а трећи оне који су очекивали
исту коб; безнадежна осамљеност потпуно је изобличила краљевство, и
потпуно преокренула некадашње срећно стање. Иродов властити живот
био је крајње измучен, а стога што више није било никога коме би веро-
вао био је жестоко кажњен очекивањем даљње патње; тако је често у маш-
ти замишљао како га његов син напада, или стоји крај њега с мачем у ру-
ци; његов је ум ноћ и дан био уперен у једну исту ствар, и непрестано из-
нова исто промишљао, наравно без другог учинка осим остајања у поме-
тњи. Такве су, дакле, биле жалосне околности у којима се тренутно нала-
зио Ирод.
6) Када је Архелај, краљ Кападокије, чуо у каквом се стању налазио
Ирод, и бивајући веома забринут за своју кћер и њеног младог мужа, при
том и сажаљевајући Ирода једнако као човека и као пријатеља због та-
ко велике поремећености у којој је пребивао, он је дошао у Јерусалим са
циљем да изравна њихове несугласице. И након што је нашао Ирода у
таквом расположењу, сматрао је да је сасвим непогодно време да га пре-
корева или представља тако да је овај ма шта учинио пренагљено, јер би
га тиме природно довео дотле да о томе расправљају при чему би Ирод из
потребе за даљњом одбраном својих поступака постајао све раздраже-
нији; стога је Архелај изабрао други начин деловања како би ублажио ра-
није несреће: направио се као да је веома љут на младиће, рекавши да је
Ирод тако мек човек да свакако уопште није поступио брзоплето. Такође
је рекао да би раскинуо брак његове кћерке с Александром, али не би по
правди могао поштедети своју властиту кћер, уколико је она ма чега била
свесна, а о томе није обавестила Ирода. Након што се Архелај приказао
у оваквом располажању сасвим супротном од оног какво је Ирод очеки-
вао или замишљао, и, у најважнијем, стао на Иродову страну показавши
се при том крајње разљућеним — краљ је утолио своју грубост, и Архелај
је искористио ту прилику подржавања краљевог осећања да се дотле по-
нашао правично, те је постепено почео да га наводи на очинска осећања,
те да заједно сажаљевају обе стране: јер након што су неке особе оповр-
гле клевете које су биле бачене на младиће, краљ је био доведен до врхун-
ца измучености; али сада када се Архелај прикључио у оптуживању, Ирод
се почео растапати у сузама и тузи на крајње осећајан начин. Сходно то-
ме, он је затражио да не буде раскинут брак његовог сина, и уопште се са-
да показивао мање љутим него пре због његових увреда. Па када га је Ар-
хелај довео до још умеренијег расположења, и пренео клевете на његове
пријатеље, рекао је да се свакако овима мора приписати то да тако млад
човек, коме зло дотле није било познато, буде искварен, те да он, Архелај,
сматра да има више разлога да краљ сумња на брата него на сина. На ово
се Ирод показао веома незадовољан Ферором, који сада заиста није имао
никога ко би га могао довести до помирења с братом. Па када је овај ви-
део да Архелај има највећи утицај на његовог брата, пришао је овоме у
одећи ожалошћене особе, сасвим налик ономе који на себи има све знаке
изгубљеног човека. Видевши ово, Архелај, наравно, није превидео какав
је посредујући утицај имао на краља, па ипак се није подухватио да од-
мах промени краљево држање према брату, те је рекао да би Ферору би-
ло боље да је сам пришао краљу и разоткрио свеукупне околности; сма-
трао је да би ово учинило да краљев бес према њему не буде тако прете-
ран, а да ће и он, Архелај, тада бити присутан да му помогне. Након што
га је наговорио да тако учини, постигао је оно што је желео са обојицом
браће, а клевете подигнуте против краљевих синова биле су, мимо свих
очекивања, заборављене. Архелај се, пак, чим је ствари довео до оваквог
окончања, вратио у Кападокију, показавши да је у том тренутку за Иро-
да најприхватљивија особа на свету; због тога му је овај уделио најрас-
кошније поклоне, као знамене његовог поштовања; и бивајући и у другим
околностима великодушан, он га је почео уважавати као свог најдражег
пријатеља. Такође је са њим направио и договор да ће заједно поћи до Ри-
ма, стога што је писао Цезару о овим пословима; тако су они отишли ску-
па све до Антиохије, где је Ирод довео до помирења Архелаја и Тита, на-
месника Сирије, јер су ова двојица била у великом сукобу, а затим се Ирод
вратио у Јудеју.
О ОДМЕТНИШТВУ ТРАХОНИЋАНА; КАКО ЈЕ СИЛЕЈ ОПТУЖИО
ИРОДА ПРЕД ЦЕЗАРОМ, И КАКО СЕ ИРОД, НАКОН ШТО СЕ ЦЕЗАР
РАЗГНЕВИО НА ЊЕГА, РЕШИО ДА ПОШАЉЕ НИКОЛУ У РИМ
1) Након што је Ирод боравио у Риму и потом се вратио натраг, избио

је рат између њега и Арабљана, под следећим околностима. Становници
Трахонитиса, након што је Цезар одузео земљу Зенодору и предао је Иро-
ду, сада више нису имали снаге за разбојништво, већ су били принуђени
да ору земљу и живе мирно, што је била ствар коју нипошто нису волели;
а када би и уложили такав напор, земља им није доносила одвише прино-
са. Краљ им испрва није дозволио да пљачкају, те су се тако уздржавали
од тог бешчасног начина живљења на рачун њихових суседа, што је Иро-
ду донело велики углед због таквог његовог старања. Али у време када је
био отпловио до Рима — а било је то онда када је пошао да оптужи свог
сина Александра и повери Антипатра Цезаревој заштити — Трахонића-
ни су раширили глас да је он умро, те су се одметнули и поново посветили
уобичајеном животу испуњеном пљачкањем њихових суседа; тада су их,
међутим, краљеви заповедници покорили током његовог одсуства. Ипак,
око четрдесеторица главних разбојника, бивајући престрашени онима
који су их поразили, напустили су земљу и повукли се у Арабију. Тамо их
је угостио Силеј, након што је пропустио да ожени Салому, и дао им на
располагање снажно упориште у којем су се населили. Одатле су они упа-
дали не само у Јудеју, већ такође и у Келесирију, и односили плен, док им
је Силеј обезбеђивао заштиту и склоништа током њихових злих испада.
Али када се Ирод вратио из Рима, приметио је да су његови поседи вео-
ма пострадали од њих, па будући да није могао дохватити саме пљачка-
ше, због безбедног уточишта које су имали у другој земљи, и које им је
обезбедила власт Арабљана, а ипак при том бивајући веома незадовољан
због увреда које су му нанели, он је пошао на целу Трахонитију, и побио
њихове рођаке. Због тога су ови разбојници побеснели још више него ра-
није, будући да су међу собом имали обавезу да на сваки могући начин
освете убице својих рођака. Тако су они наставили да некажњено раза-
рају и отимају све што су могли од Иродових поседа. Поводом ових раз-
бојништава Ирод је разговарао са Сатурнином и Волумнијем, и захтевао
да кривци буду кажњени; али су се због овога разбојници само још више
одали пљачки, и постали још бројнији, постајући виновници великих па-
тњи, пустошећи земље и села која су припадала Иродовом краљевству, и
убијајући при том људе које би ухватили, све док овакво њихово злико-
вачко поступање није постало налик правом рату, јер је разбојника сада
већ било око хиљаду. Због свега је овога Ирод био веома незадовољан, и
затражио је од Силеја како разбојнике, тако и новац који је својевремено
посудио Оводи, што је износило шездесет таланата, а будући да је време
за повраћај већ прошло, Ирод је захтевао да му се сада исплати; али је Си-
леј, који је уклонио Оводу, и свиме сâм руководио, порекао да се разбој-
ници налазе у Арабији и одложио повраћај новца, о чему је вест дошла и
до Сатурнина и Волумнија, који су били намесници Сирије. Напослетку
се Силеј, уз њихово посредовање, сложио да у оквиру тридесет дана Иро-
ду буде исплаћен његов новац, и да сваки од њих двојице — Ирод и Силеј
— ономе другом изручи његове поданике који су боравили у туђој земљи.
Што се, међутим, тиче Ирода, није било ниједног туђег поданика у њего-
вој земљи, било да је починио какав злочин или којим другим поводом,
али се показало да Арабљани међу собом чувају разбојнике.
2) Након што је прошао дан намењен за исплату, а да Силеј са своје
стране није извршио ниједан део договора већ је отишао у Рим, Ирод је
захтевао како плаћање дугованог новца, тако и да буду изручени разбој-
ници одбегли у Арабију, а од Сатурнина и Волумнија је добио дозволу да
сâм изврши правду над онима који буду непослушни. Тако је он поди-
гао војску којом је располагао и пошао у Арабију, где је у року од три да-
на прешао седам области; а када је стигао до упоришта у којем су се на-
лазили разбојници, он их је напао и све заробио, а место, које се звало
Репта, разорио, при том не наневши никакве штете ма коме другом. Али
како су Арабљани овима дошли у помоћ под заповедништвом Накеба, ус-
ледила је битка у којој су погинула неколицина Иродових војника, као и
сâм Накеб и његових двадесет војника, док су се остали Арабљани дали у
бекство. Па након што је Ирод казнио разбојнике, населио је три хиљаде
Идумејаца у Трахонитију, и на тај начин онемогућио разбојнике који су
се још увек тамо налазили. Такође је извештај о кажњавању непослушних
Арабљана послао заповедницима који су се налазили у Феникији, дока-
зујући да овим кажњавањем није учинио ништа више од онога на шта је
био приморан, а ови су, након пажљивог испитивања, нашли да је све што
је Ирод написао било истинито.
3) У исто су време, међутим, гласници хитали Силеју у Рим, и обавес-
тили га о ономе што се догодило, при том, по обичају, увеличавајући сва-
ку ствар. Силеј се у међувремену већ био прокрао у Цезареву свест, и тада
се налазио у палати; па чим је чуо овакве вести, он се преобукао у црнину,
и ушао код Цезара коме је рекао да је Арабија погођена ратом и да се чита-
во његово краљевство налази у великој пометњи зато што га је Ирод оп-
устошио својом војском; овоме је додао, са сузама у очима, да су две и по
хиљаде најважнијих људи Арабије побијени, и да је његов заповедник На-
кеб, иначе Силејев присан пријатељ и рођак, такође пао у бици, при чему
је однесено све благо које се налазило у Репти. У нападу је омаловажен уг-
лед Оводе, кога је слабост тела лишила способности за напоре ратовања,
због чега нити он, нити главнива арабијске војске, нису били присутни.
Након што је Силеј ово изговорио, и пакосно додао да он сам неће изаћи
из земље уколико не буде понео уверење да ће Цезар обезбедити да сви
живе у миру једни с другима, а да ће се, уколико се тамо нађе, побринути
да рат не буде решен у Иродову корист. Цезар је био изазван овим речи-
ма, и није питао ништа друго до овог једног питања, и то једнако Иродове
пријатеље који су се тамо затекли, и своје властите пријатеље који су до-
шли из Сирије: Да ли је Ирод тамо повео своју војску? А када су ови би-
ли присиљени да то потврде, Цезар се, не сачекавши да чује разлог за та-
кав Иродов поступак и како је он извршен, веома разљутио и оштро од-
говорио Ироду. Суштина те посланице била је у томе да док се он од ра-
није према Ироду опходио као према пријатељу, сада се према њему мо-
ра понети као према поданику. Силеј је такође о овој посланици писао
Арабљанима, који су њеним садржајем били толико понесени, да нити су
предали разбојнике који су побегли к њима, нити платили дуговани но-
вац; такође су задржали оне пашњаке које су закупили, а да при том ни-
су платили новац за њихов закуп, а све због тога што се краљ Јевреја са-
да налазио у неповољним околностима због Цезаревог гнева према ње-
му. Преостали Трахонићани су такође искористили прилику и подигли
се против идумејске посаде, те се прикључили истом разбојничком жи-
вљењу као Арабљани који су пљачкали њихову земљу, поставши у то до-
ба још суровији у својим безочним подухватима, јер их је сада осим пле-
на занимала и освета.
4) Ирод је, пак, сада био принуђен да све то подноси, будући да је она
самоувереност коју је имао ишчезла заједно са Цезаревом наклоношћу
која га је надахњивала, јер Цезар није дозволио ништа више до једног
изасланства с Иродове стране које је требало да га одбрани; па када су
ови поново дошли до Цезара, он их је послао натраг без икаквог успеха.
Тако је Ирод допао туге и страха, а Силејеве прилике су га више од све-
га кидале, јер је Цезар сада овоме веровао, и при том се налазио у Риму
и, штавише, тамо настојао да се уздигне до вишег положаја. У међувреме-
ну се догодило да је Овод преминуо, а управљање је преузео Енеја, чије је
име касније промењено у Аретеј;269 али је Силеј настојао да помоћу клеве-
та овога збаци с власти, како би је сам могао преузети; с том је помишљу
дао много новца дворанима, а такође и обећао много новца Цезару, који
је уистину био веома љут на Аретеја што није најпре затражио његово
мишљење пре него што је преузео краљевство; но ипак је у међувреме-
ну Аретеј послао једну посланицу и поклоне Цезару, као и златну круну
тешку много таланата. У тој је посланици Силеј био оптужен као злоћу-
дан слуга који је уклонио Овода помоћу отрова; а тај је Овод — стаја-
ло је у посланици — за време живота владао како је хтео, развраћујући
жене Арабљана, при чему је посуђивао новац како би за себе приграбио
власт. Цезар се, међутим, није обазирао на ове оптужбе, већ је изаслани-
ке послао натраг, не примивши ниједан од Аретејевих поклона. За то су
време прилике у Јудеји и Арабији постајале све горе, делимично због не-
одољивог стања безвлашћа, а делимично стога што и није било никог ко
би имао снаге да овима управља; јер, од двојице краљева, једноме престо
још није био потврђен, и тако није имао довољно власти да задржи зли-
ковце; а што се тиче Ирода, Цезар је намах побеснео због његове одлуке
да се сам освети, те је тако овај био принуђен да подноси све увреде које
су му наношене. Напослетку, када више није видео краја несрећи која га
је окруживала, он је решио да поново пошаље изасланике у Рим, како би
видео да ли су његови пријатељи успели да превладају и ублаже Цезара, и
поново се овоме обрате; а изасланик кога је тамо овог пута послао био је
Никола Дамаскијац.
КАКО ЈЕ ЕРИКЛЕЈ ЛАЖНО ОПТУЖИО ИРОДОВЕ СИНОВЕ; И КАКО
ИХ ЈЕ ЊИХОВ ОТАЦ ОКОВАО И ПИСАО ЦЕЗАРУ О ЊИМА. ТАКОЂЕ
И О СИЛЕЈУ, И КАКО ГА ЈЕ ОПТУЖИО НИКОЛА
1) Расуло у Иродовој породици и међу децом у то је време такође

постајало све веће; јер је сада постајало извесно — што и није било немо-
гуће унапред предвидети — да судбина прети највећим могућим и најне-
подношљивијим несрећама Иродовом краљевству. До њиховог је напре-
довања и увећања у то време дошло под следећим околностима. Извесни
Ериклеј, Лакедемонац (човек од значаја у том народу, али и настраног ума,
и тако подмукао у својој сладострасти и улагивању којима је био потпу-
но посвећен, иако је све чинио да не изгледа да се њима одаје), дошао је
у свом скиталаштву до Ирода, и донео му поклоне, али при том и при-
мивши још више узвратних дарова од краља. Овај је такође искористио
повољан тренутак да се наметне за Иродовог пријатеља, те је постао један
од краљу најприснијих људи. Потом се настанио у Антипатровој кући,
али је такође имао не само приступ, већ и прилику за слободан разго-
вор, са Александром, претварајући се пред овим да је у великој милости
код Архелаја, краља Кападокије; отуда се показивао и као пун поштовања
према Глафири, те је на потајан начин успео да са свима њима однегује
пријатељство, али увек с тежњом да оно што говори и чини може бити
опремљено клеветама које би све задовољиле. Укратко, он се у разгово-
ру са сваким понашао тако да је изгледало како је његов нарочит прија-
тељ, и успео је да учини да свако верује како се Ериклеј свуда налази ка-
ко би донео корист тој особи. Тако је он сасвим освојио Александра, који
је био веома млад и наиван, и успео да га убеди да само њему и ником
другом може саопштити своја незадовољства. Тако се Александар пожа-
лио како се његов отац отуђио од њега; такође му је приповедао о ономе
што се догодило с његовом мајком и Антипатром; да је овај одузео дос-
тојанство које је припадало двојици браће и сам приграбио моћ над сви-
ме; да се ништа од тога није могло подносити, будући да их је њихов отац
већ замрзео, толико да им више не дозвољава да обедују за његовим сто-
лом, нити им допушта разговор. Такве су, дакле, биле његове притужбе
— што је, уосталом, било и природно — о ономе што га је мучило. Али је
ове разговоре Ериклеј пренео Антипатру, рекавши при том да то не чи-
ни због своје властите користи, већ стога што га, савладаног његовом љу-
базношћу, важност ствари обавезује да тако учини; тако га је упозорио
да се причува Александра, јер је то што је овај рекао било изговорено с
великом жестином, те би га, сходно реченом, да може овај свакако убио
властитим рукама. Отуда је Антипатар, сматрајући због овог савета Ери-
клеја пријатељем, овога наградио поклонима, и на крају га убедио да оба-
вести Ирода о ономе што је чуо. И тако, када је Ериклеј испричао о Алек-
сандровом рђавом расположењу које је открио из речи што их је овај из-
говорио, Ирод му је лако поверовао; тиме је Ериклеј довео краља дотле да
је, убедивши га својим речима и крајње га раздраживши, овај стигао до
таквог ступња мржње да га је учинила неумољивим, што је сместа пока-
зао, јер је одмах као поклон дао Ериклеју педесет таланата; а овај је, након
што је добио новац, отишао до Архелаја, краља Кападокије, и похвалио
Александра пред њим, рекавши да му је он сâм, Ериклеј, на много начина
био од користи у помирењу с оцем. Тако је напокон и од Архелаја добио
новац, а затим отишао пре но што би се открили његови погубни посту-
пци. Али чак и након што се вратио у Лакедемонију, он није одустао од
заметања несрећа, све док напослетку, због својих многобројних злодела,
није избачен из сопствене земље.
2) Што се тиче краља Јевреја, он више није био у расположењу у којем
је претходно био према Александру и Аристобулу, бивајући сада задо-
вољан што је најзад чуо о њиховим властитим клеветама које су му упра-
во пренели други људи; штавише, стигао је дотле да их је отворено почео
мрзети, нагонећи људе да говоре против њих, иако ови то сами нису же-
лели. Такође се чврсто држао свега што је о њима чуо, па јс постављао пи-
тања и поклањао поверење сваком оном ко би рекао ма шта против њих,
све док напослетку није чуо да је Еуратије са Коса у завереништву с Алек-
сандром, што је за Ирода била најпријатнија и најслађа новост коју је мо-
гао чути.
3) Али ускоро је још већа несрећа задесила ту двојицу његових и ина-
че злосрећних синова у време док су клеветања против њих непрестано
гомилана, па би се могло рећи да је сваки човек настојао да им натовари
какву нову жалосну ствар на душу, стога што се то чинило као нешто што
иде у прилог краљевом одржању. Наиме, у то су време на двору боравила
двојица Иродових личних чувара које су људи веома ценили због телесне
снаге и висине, а чија су имена била Јукунд и Тиран; ове је људе, међутим,
Ирод отерао, јер је њима био незадовољан, а они су сада имали обичај да
јашу с Александром, те их је он веома уважавао због њихове вештине у
свакаквим телесним вежбањима, због чега их је наградио извесном коли-
чином злата и других дарова. У краљу се стога одмах пробудила сумња
према овим људима, па их је ухватио и ставио на муке које су храбро из-
државали дуго времена, али су напослетку признали да их је Алексан-
дар наговарао да убију Ирода у време када овај буде у потери за звери-
ма, и то тако да је могло испасти како је пао с коња и набо се на сопстве-
ни мач, будући да је некада раније заиста и имао такву незгоду. Такође су
му показали и место где је под земљом у коњушници био сакривен новац;
поврх свега су оптужили и краљевог главног ловца да је он преко Алек-
сандрових потчињених дао младићима краљевске ловачке мачеве и друго
оружје, а на Александрову заповест.
4) Након овога је ухваћен и стављен на муке заповедник посаде у Алек-
сандријуму, под оптужбом да је обећао да ће примити младиће у своју
тврђаву и обезбедити их оним краљевим новцем који је био положен у
тој утврди, иако он сâм ништа од тога није признао. Другачије је, међу-
тим, поступио његов син, потврдивши оптужбу, и предавши известан пи-
сани текст који је, колико се могло наслутити, био писан Александровом
руком. Његов садржај је био следећи: „Када уз Божију помоћ будемо за-
вршили све што смо наумили да урадимо, доћи ћемо к теби; а ти се пот-
руди и учини како си рекао, па нас прими у своју тврђаву.“ Након што је
објављен овај текст, Ирод више није имао сумње о издајничкој завери ње-
гових синова против њега. Али је Александар рекао да је писар Диофант
опонашао његов рукопис, а да је писмо из злобе диктирао Антипатар, јер
је Диофант био веома способан у овој вештини; касније је, међутим, овај
човек осуђен за кривотворење и других хартија, и кажњен је смрћу.
5) Краљ је у међувремену изложио оне које је мучио [Тирана и Јукунда]
пред народом у Јерихону, како би тако јавно оптужили младиће, на шта је
ове оптуженике већина људи каменовала до смрти; али када су пошли да
на сличан начин погубе и Александра и Аристобула, краљ им то није до-
зволио, већ је задржао гомилу уз помоћ Птолемеја и Ферора. Ипак, краљ
је синове ставио под стражу и чврсту присмотру, како нико не би могао
доћи до њих; и све што су они учинили или рекли било је надгледано, а
нагрђеност и страх у којима су се нашли мало су се или нимало разлико-
вали од оних у којима су били осуђени злочинци; при том је један од њих
двојице, Аристобул, био толико дубоко погођен, да је позвао Салому, која
је била његова тетка и свекрва, да са њим оплакује његово страдање и зам-
рзи онога ко је довео ствари до таквог исхода, рекавши јој следеће: „Ни-
си ли и ти у опасности од уништења, будући да о теби круже приче да си
обелоданила све наше прилике Силеју, у време када си гајила наде да ћеш
се за њега удати?“ Али је она сместа пренела ове речи свом брату, због че-
га је он потпуно изгубио стрпљење и издао наређење да вежу Аристобу-
ла, заповедивши при том обојици да, сада када су држани одвојено, неза-
висно један од другог запишу све оно зло што су учинили против свог оца
и то написано донесу њему. И тако, након што им је ово наложено, они
су написали да нису спроводили никакву издајничку замисао, нити оба-
вљали ма какве припреме против свог оца, али да су имали намеру да по-
бегну, и да им је због несреће у којој су се нашли живот постао неизвес-
тан и тегобан.
6) Негде у то време је на двор дошао Архелајев изасланик из Капа-
докије, по имену Мел, који је био један од његових главних управитеља.
Том приликом је Ирод, бивајући жељан да покаже Архелајеву злонамер-
ност према њему, послао по Александра док је овај био окован, и поново
га упитао о околностима његовог смераног бекства, то јест да ли су и како
они били решили да се повуку. Александар је одговорио да су мислили да
оду к Архелају, који је са своје стране обећао да ће их послати до Рима; али
да при том они нису имали никакву злу или унесрећујући замисао про-
тив оца, и да ништа од онога што су им њихови противници приписива-
ли није истина, а да је њихова жеља била да он строже испита Тирана и Ју-
кунда, али да су ова двојица изненада била убијена по налогу Антипатра,
који је у ту сврху довео своје властите пријатеље међу народ.
7) Након што је ово изговорено Ирод је наредио да и Александар и
Мел буду одведени до Глафире, Архелајеве кћерке, те и да она буде упи-
тана да ли су јој познате неке Александрова издајничке замисли против
Ирода. И чим су ова двојица доведена пред њу, Глафира се, видевши Алек-
сандра окованог, стала ударати по глави, и у дубоком пренеражењу ис-
пустила је дубок и потресан јецај. Млади се човек такође заплакао. Ово
је био призор толико препун јада за све присутне, да за неко време нису
могли да кажу или учине било шта; али је напослетку Птолемеј, коме је
наложено да доведе Александра, позвао овога да каже да ли је његова же-
на знала за његове поступке. Он је, пак, одговорио: „Како је могућно да
она, коју волим више од властите душе, и са којом имам децу, не зна шта
ја чиним?“ На ово је она узвикнула да јој нису познате никакве његове зле
замисли, али да ће ипак, уколико ће њено самооптуживање водити к ње-
говом преживљавању, признати све што је потребно. Александар је одго-
ворио: „Нема таквих злочина што их ови (који би то смели мање од свих
других) претпостављају, а које сам ја било замислио или их ти упознала,
осим тог једног, да смо решили да се склонимо код Архелаја, а одатле у
Рим.“ Ово је она потврдила, на шта је, међутим, Ирод, претпостављајући
да је Архелајева злонамерност према њему потпуно доказана, послао пис-
мо Олимпу и Волумнију и замолио их да, када буду пловили, застану код
Елеусе у Киликији, и дају Архелају писмо. А када му буду доказали да је
умешао прсте у издајничко поступање Иродовог сина против свог оца, да
одатле отплове у Рим; а тамо, уколико пронађу да је Никола задобио ма
какву пажњу и да Цезар више није незадовољан Иродом, овоме предају
његова писма, као и доказе које је он спреман да изнесе против двојице
синова. Што се тиче Архелаја, он се бранио рекавши да је заиста обећао
да ће примити младиће, стога што је једнако за њих и за њиховог оца би-
ло од користи да тако учини, како не би дошло до неког одвише суровог
поступка услед те разгневљености и пометње у којој су се налазили пово-
дом непрестаних сумњичења, али да им при том није обећао да ће их пос-
лати Цезару, као и да није младићима обећао ништа друго што би могло
показати ма какву злонамерност према Ироду.
8) Након што су ови изасланици стигли у Рим, имали су погодну при-
лику да предају ова писма Цезару, стога што су га нашли помиреног са
Иродом, јер су околности Николиног изасланичког рада имале повољан
исход, и протекле како следи. Никола, наиме, чим се нашао у Риму и по-
том на двору, није најпре изложио оно због чега је дошао, већ је сматрао
најисправнијим да прво оптужи Силеја. Арабљани су се, међутим, чак и
пре но што је Никола дошао да разговара с њима, међусобно спорили,
којом приликом су неки напустили Силејеву странку и придружили се
Николи, обавестивши га о свим злоделима што их је Силеј дотле почи-
нио, поврх свега му пруживши очигледне доказе убиства великог броја
Оводиних пријатеља од стране Силеја — ово су могли стога што су по
напуштању Силеја однели са собом она писма помоћу којих су га могли
осудити. Када је Никола видео каква му се прилика пружа, он ју је спрем-
но и искористио, како би касније могао стићи и до свог крајњег циља, те
је одмах почео најпре радити на помирењу између Цезара и Ирода, јер је
у потпуности био свестан да му, уколико би пожелео да одмах и израв-
но почне да брани Ирода, таква слобода не би била допуштена; али ако
би, напротив, пожелео да оптужи Силеја, стигао би и до околности која
би по себи и посредно говорила у Иродову корист. И тако, када је спор
био спреман за саслушање, а дан за то већ био одређен, Никола је, у при-
суству Аретових изасланика, оптужио Силеја, рекавши да му је овај под-
метнуо убиство краља Овода, као и многих других Арабљана; да је такође
посудио новац са злом мишљу, као и да је крив за прељубништво, не само
са Арабљанкама, већ и са Римљанкама. Поврх свега — додао је Никола —
Силеј је крив зато што је отуђио Цезара од Ирода, при чему је све оно што
је рекао о Иродовим подухватима потпуно кривотворено. Када је Нико-
ла стигао до овог предмета, Цезар га је зауставио у даљем говору, и затра-
жио од њега да искључиво казује о том случају с Иродом, и да докаже да
овај није повео војску у Арабију, нити тамо побио две и по хиљаде људи,
као и да није повео заробљенике нити опљачкао земљу. На ово је Нико-
ла дао следећи одговор: „Ја ћу углавном доказати да ништа од тих подме-
тања о којима си обавештен није тачно, или је то можда у веома незнат-
ној мери; јер да су заиста била истинита, ти би с правом могао бити још
много љући на Ирода.“ На ово необично уверавање Цезар је постао вео-
ма усредсређен; а Никола је даље рекао да је постојао дуг Aрабљана пре-
ма Ироду у износу од пет стотина таланата, као и обавеза у уговору да ће,
уколико време за исплату буде пропуштено, оштећеној страни бити до-
звољено да се домогне било којег дела земље супротне стране. „А што се
тиче такозване војске“, рекао је, „то и није била војска, већ одред упућен
да захтева праведну исплату новца; па и тај одред није одмах послан, и
свакако не толико брзо колико је могаo бити с правом се позивајући на
услове уговора, већ је Силеј често долазио пред Сатурнина и Волумнија,
намеснике Сирије, све док се напослетку није у Бејруту заклео — и то у
твоју срећу270 — да ће извесно исплатити новац у року од тридесет да-
на, као и да ће изручити избеглице који су се налазили под његовом вла-
шћу. А када Силеј није учинио ништа од тога, Ирод је поново дошао пред
управитеље Сирије; и на њихово допуштење да се сам постара да надок-
нади новац, он је с том намером и уз потешкоће пошао из своје земље са
одредом војника. И ово је све од рата којег су ти људи описали тако тра-
гичим, а што је заправо основа похода у Арабију. И како се то може звати
ратом када су га твоји управитељи допустили, споразуми га дозволили, и
који није изведен све док се о твоје име, о Цезаре, као и о оно других бого-
ва, није огрешило? А сада морам говорити о заробљеницима. Постојали
су, наиме, разбојници који су живели у Трахонитији; испрва њихов број
није износио више од четрдесет, али су касније постали бројнији, и избе-
гли су казну коју им је наменио Ирод, захваљујући томе што су пребегли
у Арабију. Силеј их је примио и опскрбио храном како би могли наноси-
ти несрећу васцелом свету, а такође им је дао и земљу коју ће настањива-
ти, добијајући и сâм заузврат део онога што би опљачкали; па ипак је он
обећао да ће предати те људе, и то приликом истих оних завета и у исто
време када је дао реч да ће исплатити свој дуг; а он никада и ничим није
могао показати да су било које особе одведене из Арабије осим тих раз-
бојника, па чак заиста ни сви они, већ само онолико њих колико их се није
успело сакрити. И тако се наводна истина о заробљеницима, која је тако
одбојно представљена, напослетку показује као не више од измишљотине
и лажи, смишљене да би се изазвала твоја озлојеђеност; јер се ја усуђујем
да устврдим да су се у прилици када су нас напале снаге Арабљана, и у тој
бици погинуо један или двојица из Иродовог одреда, ови људи само бра-
нили, а да су са супротне стране погинули заповедник Насев заједно са
двадесет петорицом других, и нико више; али је Силеј, умножавајући сва-
ког појединачног војника са стотину, сабрао да је убијено две и по хиља-
де војника.“
9) Ово је више него икад разјарило Цезара. Он се пун беса окренуо ка
Силеју и упитао га колико је Арабљана заиста било убијено. На ово је Си-
леј оклевао, и рекао да је био обманут. Затим су такође прочитани и уго-
вори о новцу којег је посудио, као и писма управитеља Сирије, као и жал-
бе од стране неколико градова који су били погођени нападима разбој-
ника. Закључак је био тај да је Силеј осуђен на смрт а да се Цезар поми-
рио с Иродом и изразио жаљење због оних строгих ствари што му их је
написао наговорен клеветама, толико да је Силеју рекао како га осуђује
стога што је, лажући поводом тих ствари, био крив за незахвалност пре-
ма човеку који је Цезарев пријатељ. Напослетку се све разрешило тиме да
је Силеј послан да испуни Иродов захтев у спору и да исплати посуђени
новац, те да након тога буде кажњен смрћу. Али је Цезар и даље остао ув-
ређен Аретовим понашањем, тиме што је овај на своју руку преузео власт
пре но што је за то добио Цезареву сагласност, те је стога одлучио да целу
Арабију удели Ироду; ипак, у томе су га спречила писма што их је Ирод
послао Цезару: наиме, Олимпије и Волумније су, приметивши да је Цезар
сада постао наклоњен Ироду, сматрали да је умесно да му сместа предају
она писма што их је овај дао за Цезара, а која су се тицала његових сино-
ва. Након што их је Цезар прочитао, помислио је да не би било исправно
додати Ироду власт над још једном земљом сада када је он био већ стар и
у тако лошим односима са својим синовима, тако да је примио Аретове
изасланике; па након што је оправдано укорио овога због његове нагло-
сти, односно што није сачекао да му Цезар преда краљевство, он је при-
хватио његове поклоне и потврдио га у његовој освојеној власти.
КАКО ЈЕ ИРОД, СА ДОПУШТЕЊЕМ ЦЕЗАРА, ОПТУЖИО СВОЈЕ СИ-
НОВЕ ПРЕД СУДСКИМ ВЕЋЕМ У БЕЈРУТУ; И ШТА ЈЕ ТЕРОН ПРЕТР-
ПЕО ЗБОГ НЕОГРАНИЧЕНЕ И НАСИЛНЕ УПОТРЕБЕ ПРАВА ДА ГО-
ВОРИ. ТАКОЂЕ И О СМРТИ ДВОЈИЦЕ МЛАДИЋА И ЊИХОВОЈ СА-
ХРАНИ У АЛЕКСАНДРИЈУМУ
1) Тако се Цезар сада помирио с Иродом и овако му поручио: да га жа-

ли због таквог стања са синовима и да је, у случају да су ови криви за ма
какво огрешење и безочно злочинство против њега, у његовом интере-
су да буду кажњени као оцеубице, за шта му он, Цезар, даје овлашћење;
али уколико су они само смерали да побегну, његов је савет Ироду да не
наставља са таквим њиховим крајње строгим кажњавањем. Такође га је
посаветовао да сазове једно веће и наименује извесно место у близини
Бејрута, који је град у поседу Римљана, те да доведе управитеље Сирије,
као и Архелаја краља Кападокије, као и онолико других које сматра углед-
ним због пријатељства с њиме и достојанства које поседују, те да на осно-
ву њиховог одобрења одлучи шта ће учинити. Ово су, дакле, била упут-
ства што му их је дао Цезар. Сходно овоме Ирод је, добивши писма, од-
мах пронашао задовољење због помирења с Цезаром. Али је, зачудо, ода-
тле произишло то да док је он раније, у свом непријатељству према сино-
вима, иако се показивао строгим, ипак избегавао пренагљеност и журбу
у доношењу смртне казне, сада, томе насупрот, и при повољнијим изгле-
дима своје будућности, искористио ову промену на боље и слободу коју је
задобио, како би остварио своју мржњу на нечувен начин; отуда је послао
поруку и сазвао онолико људи колико је сматрао погодним за једно веће,
али с изузетком Архелаја: јер, што се тиче овога, и њега је замрзео, те га
због тога није позвао, уз то можда и сматрајући да би он био сметња ње-
говим замислима.
2) За време док су управитељи Сирије, као и остали који су долазили
из других градова, стизали у Бејрут, Ирод је држао своје синове у извес-
ном селу, по имену Платана, које је припадало Сидону али се налазило у
близини Бејрута, тако да би их, уколико би били позвани, он лако могао
преместити, при том сматрајући да не би за њега било погодно да их пре
позива изводи пред суд. Па када се тамо напокон окупило око сто педесет
већника, Ирод је и сам дошао и оптужио своје синове, и то на такав начин
да то није изгледало попут оптужбе тренутно дигнуте из дубоке озлојеђе-
ности, него као да је учињена из нужде и због несрећа до којих је доведен:
и заиста је оставио утисак веома непримерен за једног оца који оптужује
властите синове, јер је био веома насилан и помаман када је дошло до до-
казивања злочина за који су оптужени, те је тада показао највеће знаке
своје острашћености и варварске свирепости; нити је допустио већници-
ма да размотре тежину доказа, већ их је убеђивао у њихову истинитост
снагом свог властитог утицаја, на начин крајње неуљудан и неприличан
једном оцу, при том и сâм прочитавши оно што су оптужени написали у
своју одбрану, без обзира што није било ниједног признања никакве заве-
ре или умишљаја против њега, а због њихове наводне злонамерности. А
када је стигао до ових пребацивања, почео је још гласније викати, прете-
рујући у оном што је говорио, као да су они сами потврдили своје зле за-
мисли против њега, те је дао завет да ће радије изгубити живот него слу-
шати сличне приговоре. Напослетку је рекао да он располаже са довољ-
но моћи, и то једнако по природном праву и по ономе које му је дао Це-
зар [да сâм учини оно што сматра примереним]. Такође је приложио и је-
дан навод из закона своје земље, који заповеда следеће: да уколико роди-
тељи положе руке на главу оног који је оптужен, окупљени су људи дуж-
ни да овога каменују до смрти: за шта се он сматрао спремним да учини
у својој земљи и краљевству, сачекавши ипак при том и одлуку већника.
Све у свему, испоставило се да ови и нису тамо стигли толико као судије
које би требало да их осуде због тако очигледних зломисли против Ирода
од којих је он готово пострадао, већ као особе које су требале да покажу
згражавање над таквих њиховим поступцима, те да изјаве како би било
најбезочнијом ствари уколико би ма ко, чак и најизоколнији кривац, мо-
гао са тако издајничким замислима проћи без заслужене казне.
3) Након што је краљ изговорио своје, а младићи нису ни били пред-
стављени како би се на ма који начин покушали да одбране, већници су
схватили да нема места никаквој правди нити помирењу, те су тако са-
мо потврдили Иродову власност да учини што хоће. Пре свих је Сатур-
нин, човек који је био римски конзул и носилац највећег достојанства,
објавио ову пресуду, али са великом уздржаношћу и нелагодом, рекавши
да он осуђује Иродове синове али да сматра да они не би требало да буду
погубљени. Јер, и он сâм је имао синове, а казнити сина смрћу је несрећа
већа од свих која би га могла задесити с њихове стране. Након њега су и
његови синови — јер је Сатурнин са собом довео и тројицу својих синова
као пратеће посланике — објавили исту пресуду. Њима насупрот, међу-
тим, Волумнова је пресуда била одлучно кажњавање смрћу оних који су
били тако безбожни у кршењу обавезе поштовања свог оца; а нешто слич-
но овоме је рекао и остатак окупљених, те се тако наметнуо закључак да
су младићи били једногласно осуђени на смрт. Ирод је стога сместа пошао
одатле и одвео своје синове до Тира, где их је сусрео и Никола на свом по-
вратку из Рима, којом приликом га је Ирод упитао, након што га је најпре
обавестио о ономе што се догодило у Бејруту, каква су његова осећања
према Иродовим синовима, као и шта његови пријатељи у Риму мисле о
томе. А Николин је одговор био тај да је оно што су синови одлучили да
учине против Ирода било безбожно, и да их је овај морао задржати у там-
ници. „А уколико ти сматраш да је ма шта више од тога неопходно, онда
их заиста можеш онако казнити како ти се не може пребацити да се ви-
ше препушташ свом бесу него управљању по правичном суду; али уколи-
ко си склонији благости, можеш их се одрећи, како твоје несреће можда
не би остале неизлечиве. А то је такође и мишљење највећег дела твојих
пријатеља у Риму.“ На ово је Ирод оћутао, и остао веома замишљен, те је
замолио Николу да отплови с њиме.
4) У часу када су стигли у Цезареју, тамо је свако говорио о Иродовим
синовима, и краљевство се налазило у узнемирености а народ у великом
ишчекивању шта ће се са овима догодити; јер се грозан страх уселио у љу-
де да ће се те старе трзавице у краљевској породици окончани жалосним
свршетком, а још су се у већој муци налазили због патњи двојице сино-
ва. Али није уопште било безопасно рећи ма шта пренагљено о овој ства-
ри, па чак ни чути да когод други говори било шта о томе, већ су људи би-
ли принуђени да сажаљење скривају дубоко у себи, што је испаде њихове
туге чинило суморним, али и веома тихим; па ипак, нашао се један стари
Иродов војник, по имену Терон, који је имао сина истих година као Алек-
сандар, и који је уз то био Иродов пријатељ, но који је, међутим, био толи-
ко слободан да отворено говори о ономе што су остали прећутно мисли-
ли о овој ствари; тако је био свикао да често, и не водећи рачуна о својој
безбедности, узвикне међу окупљеним мноштвом како је истина постра-
дала а правда одузета људима, јер су лажи и злоћудност превладале и та-
ко замаглиле ствари у држави, да скрнавитељи нису ни кадри да сагледају
највеће несреће које могу задесити људе. И будући да је он био тако смео,
те се чинило да се уопште не чува од опасности говорећи тако слободно,
разборитост онога што је говорио покренула је људе да у њему виде неко-
га ко се понаша с великом човечношћу, па и то у право време, због чега је
свако ко га је чуо у његовим речима налазио задовољство. Па иако су се
остали надасве старали о сопственој безбедности остајући у муклом ћу-
тању, ипак су с великом наклоношћу примали ту слободу коју је он прис-
војио; а очекивање велике несреће у којој су се налазили и другима је ули-
ло снаге да бар о Терону говоре онако како им је било драго.
5) Овај се човек са највећом слободом понео и у краљевом присуству,
и затражио је од овога да насамо с њим говори, што му је Ирод и омо-
гућио. Тада је Терон рекао: „Будући да нисам кадар, о краљу, да подно-
сим тако велику бригу у којој се налазим, радије сам изабрао да употре-
бим овакву дрску слободу обраћања — а које и теби може донети корис-
ти уколико се догоди да из ње ма шта добро извучеш — испред бриге о
мојој властитој безбедности. Да ли те је, дакле, твоја разборитост напус-
тила, и оставила душу празном? Да ли је нестала она ненадмашна смотре-
ност захваљујући којој си извео толико много и тако величанствених по-
духвата? Одакле потиче таква твоја усамљеност и напуштеност од прија-
теља и рођака? Јер о онима ја не могу рећи да су ти нити пријатељи нити
рођаци који прелазе преко таквих стравичних изопачености у твом нека-
да тако срећном краљевству. Зар не примећујеш шта се догађа? Зар ћеш
убити ову двојицу младића, рођених од твоје краљице, који располажу
сваком врлином до највишег ступња, и лишити их се у свом позном до-
бу, препуштајући се само оном једном сину који је веома лоше управљао
надама што си их положио у њега, као и оним рођацима на чије си се по-
губљење тако често одлучивао? Зар не можеш приметити да управо ћу-
тање народа наједном свему даје изглед злочина, као и њихова ужасну-
тост пред чињеницом неправде? Читава војска и сви заповедници имају
саосећања према сиротим и несрећним младићима, и мрзе оне који су зли
глумци у овој представи.“ Ове је речи краљ саслушао, и чак неко време у
добром расположењу. Али, шта би се овде могло рећи? Када се Терон от-
ворено дотакао лошег понашања и изопачености у краљевској породици,
Ирод је био потресен; али је Терон отишао и даље, и постепено користио
неограничено нападну слободу говора, не бивајући довољно обзиран да
се прилагоди тренутку у којем се Ирод налазио. Тако се Ирод веома уз-
немирио, те му се учинило да се пре њему приговара овим говором него
што слуша нешто што је за његово добро, те је стога, извукавши из свега
само то да су војници згнушани над овом ствари а заповедници њоме оз-
лојеђени, издао наређење да се сви они које је Терон именовао, као и сâм
Терон, окују и држе у тамници.
6) Након што је ово тако окончано, извесни Трифон, краљев бербе-
рин, искористио је прилику и рекао краљу да га је Терон често наговарао
да док краља брије овоме пререже грло, јер би на тај начин могао поста-
ти један од најбољих Александрових пријатеља и од њега бити обилно на-
грађен. Након што је ово чуо, краљ је издао наређење да Терон и његов
син, као и берберин, буду стављени на муке, што је и изведено; али док је
Терон успевао да одолева, његов је син — видевши да му се отац већ нала-
зи у жалосном стању и без наде у избављење, а уз то и примећујући какве
би биле последице ових језивих патњи — рекао да ће, уколико краљ бу-
де ослободио њега и његовог оца тих мука, овоме казати истину. А након
што је краљ дао реч да ће учинити тако, рекао је да је постигнут договор
да Терон дигне руку на краља стога што му је било једноставно да приђе
краљу док је овај био сам; а да би, у случају да он тако изведе задатак, и
због тога морао да и сâм умре — што није било невероватно — он то сма-
трао чином великодушности учињеним у корист Александра. Ово је, да-
кле, Теронов син изјавио како би ослободио свог оца мука; али остаје не-
извесно да ли је он заиста био присиљен да каже оно што је било истина,
или је он то сâм смислио како би омогућио ослобођење себе и свога оца
од даљих патњи.
7) Што се тиче Ирода, уколико је претходно и било у њему икакве
сумње у оправданост погубљења његових синова, сада томе више никак-
вог места није било у његовој души; из себе је потпуно уклонио ма шта
што би га и најмање могло навести да разложније расуђује о овој ствари,
те је одмах похитао да своју намеру доведе до закључења. Такође је пред
народ извео и три стотине заповедника који су били под оптужбом, зајед-
но са Тероном, његовим сином и берберином који је ове набедио, и онда
их све заједно осудио; тада их је народ каменовао свиме што им је допа-
ло руку, и тако их побио. Александар и Аристобул су по очевој заповести
доведени у Севастију и тамо задављени, али су њихова мртва тела током
ноћи однесена у Александријум, где су били сахрањени њихов ујак с мај-
чине стране, као и највећи део њихових предака.
8) Можда некима неће изгледати схватљиво да је тако загрижена мр-
жња могла тако силно узрасти на обе стране, да је могла допрети тако да-
леко да надвлада природна осећања; али такође може с правом заслужи-
вати разматрање и питање да ли се, с једне стране, младим људима може
ставити на терет да су дали повода таквом очевом бесу и тако га довели
до онога што је учинио, односно да су истрајавајући на истом поступању
учинили ствари непоправљивим и изазвали оца да се понесе тако неми-
лосрдно — или, пак, с друге стране, Ироду треба ставити на душу да је био
тако безосећајан, а при том и тако осетљив у својој жудњи за влашћу и за
свиме ониме што му је могло обезбедити славу, да није могао поднети ни-
кога равноправног себи, и да је ма шта год лоше он сам урадио могао ос-
тати спокојан; или је, можда, на крају крајева, судбина имала већу моћ од
ма којег смотреног расуђивања, одакле смо принуђени да верујемо како
су људски поступци унапред одлучени по једној непојамној нужности, а
њу, ето, зовемо Судбином, стога што се ништа не догађа мимо ње. Из све-
га овога сматрам да ће бити довољно ово схватање упоредити са једним
другим, које ипак понешто од утицаја приписује и нама самима, и тврди
да људи нису неодговорни за различите начине вођења својих живота, а
које схватање заправо није друго до филозофско одређење нашег древног
закона. Сходно томе, од два различита узрока овог жалосног удеса, свако
би најпре могао окривити младиће који су се понашали вођени младалач-
ком таштином и гордошћу њиховог краљевског порекла, и који нису мог-
ли поднети да чују клевете дизане од стране свог оца, будући да свакако
они сами нису били правичне судије његових поступака, већ злонамерни
у сумњичењу и неуздржљиви у говору, и због оба та разлога лак плен они-
ма који су на њих мотрили, чиме су им омогућили да дођу до користи; па
ипак се ни њихов отац не може сматрати вредним опроштаја због ужасне
безбожности са којом је скривио злочин против њих, јер се усудио, и то
без икаквог доказа да су они заиста вршили припреме за покушај њего-
вог смакнућа, да убије властите синове, тако привлачне појавом и воље-
не од стране других људи, и који ни на који начин нису заостајали у ве-
личини својих поступака, било да је реч о лову или ратничким вежбама,
или о пригодним темама разговора; јер су у свему овоме они били вешти,
а посебно Александар, који је био старији; јер је свакако било довољно,
чак иако их је Ирод осудио, да их остави оковане али у животу, или да им
допусти да живе у изгнанству далеко од његове власти, будући да је сâм
био окружен римским снагама које су за њега представљале снажно обез-
беђење и чија би га подршка заштитила од ма каквог изненадног препада
или отворене претње силом; због тога је то нагло убиство синова, како би
олакшао страст која га је обузела, свакако доказ неподношљиве безбож-
ности. Такође је био крив због тако великог преступа почињеног у старо-
сти, при чему га не могу извинити ни одлагања која је вршио пре но што
је напослетку злочин ипак извршен; јер када је човек ненадано препад-
нут, и узбурканог ума, и тада изврши какво злодело, макар то био и те-
жак злочин, ипак је то ствар која се често догађа; али учинити тако на-
кон дугог премишљања и честих покушаја и једнако бројних одгађања, да
би се најпосле то у потпуности хладнокрвно извело, био је поступак уби-
лачког ума, и такав који се не може лако одвојити од оног што је сушто
зло. А овакву је ћуд он показао и у ономе што је касније урадио, када није
поштедео оне који су изгледали као највољенији међу његовим преоста-
лим пријатељима, при чему је, иако је привидна праведност изведене каз-
не учинила да они који су пострадали буду мање сажаљевани, ово ипак
такође била варварска свирепост једног окрутног човека, садржана у то-
ме што се није могао уздржати чак ни од њиховог погубљења. Али ћемо о
овим особама имати прилике да говоримо касније.
КЊИГА СЕДАМНАЕСТА
обухвата период од четрнаест година
ОД СМРТИ АЛЕКСАНДРА И АРИСТОБУЛА ДО
ПРОГОНСТВА АРХЕЛАЈА
КАКО ЈЕ АНТИПАТРА ОМРЗНУО ЦЕЛИ ЈЕВРЕЈСКИ НАРОД ЗБОГ
УБИСТВА ЊЕГОВЕ БРАЋЕ, И КАКО ЈЕ УПРАВО ЗБОГ ТОГА ОН ДО-
ПАО ПОСЕБНЕ МИЛОСТИ ОД СТРАНЕ ЊЕГОВИХ ПРИЈАТЕЉА У
РИМУ, ДАЈУЋИ ИМ МНОГЕ ПОКЛОНЕ, ШТО ЈЕ ТАКОЂЕ УЧИНИО И
СА САТУРНИНОМ, НАМЕСНИКОМ СИРИЈЕ И ЊЕМУ ПОДРЕЂЕНИМ
УПРАВИТЕЉИМА; ТАКОЂЕ И О ИРОДОВИМ ЖЕНАМА И ДЕЦИ
1) Након што је Антипатар тако уклонио своју браћу а свог оца довео
до највишег ступња безбожности — све док овога потпуно нису обузеле
помамне мисли због онога што је учинио — током остатка живота њего-
ве наде ипак нису испратиле замисли ума; јер, иако се ослободио страха
од такмаштва браће у задобијању власти, ипак је убрзо увидео да је вео-
ма тешка, и готово неостварљива, ствар стизање до краљевске моћи, сто-
га што је мржња народа против њега, због свега што је учинио, постала
безмерна; а поред ових веома непријатних околности, стање у војсци га
је још више бринуло, јер су војници били потпуно отуђени од њега, а уп-
раво су од њих сви дотадашњи краљеви изводили сву безбедност коју су
имали, кад год би остатак народа пожелео смену власти; а све те опаснос-
ти су се навукле на њега због уништења његове браће. Он је, међутим, уп-
рављао народом удружен с оцем, па чак штавише већ и бивајући истин-
ским краљем; и управо је због тог разлога био поверен, и још чвршће за-
висан од онога од кога је он сâм требало да буде кажњен смрћу: јер се он
представљао тако као да је своју браћу издао због бриге за Ирода, а не
због своје властите злонамерности према њима, а пре њих и према са-
мом свом оцу; а управо је то било од свих проклињуће стање у којем се
налазио. Сада су, пак, сва Антипатрова настојања имала за циљ да укло-
не и Ирода, како га више нико не би могао оптужити за злодела чијим је
био виновником; и тако Ирод није могао имати никаквог прибежишта,
и нико му није смео пружити помоћ, будући да би тиме Антипатар так-
вима постао отворени непријатељ. Толико је, наиме, постало јасно да су
све завере што их је правио против своје браће биле у крајњој линији уз-
роковане мржњом коју је гајио према своме оцу. А у то је време он више
но икад радио на извршењу својих ништитељских покушаја против Иро-
да, стога што би тек кад овај буде мртав, власт коначно могла бити Анти-
патру чврсто осигурана; али уколико би допустио да Ирод и даље живи,
Антипатар би се нашао у опасности због могућног откривања оних зло-
дела што их је произвео, због чега би му отац неминовно постао неприја-
тељем. То је био разлог због којег је постао веома дарежљив према Иродо-
вим пријатељима, од којих је неколицини уделио велике суме новца, како
би ове људе одобровољио својом издашношћу и из њих уклонио мржњу
коју су према њему носили. Нарочито је обратио пажњу да поклоне по-
шаље својим пријатељима у Риму, како би задобио њихову благонакло-
ност, а пре свих Сатурнину, намеснику Сирије. Такође се надао да ће ску-
поценим поклонима задобити и наклоност Сатурниновог брата, а истом
је начину прибегао и у погледу краљеве сестре Саломе, која је била удата
за једног од највећих Иродових пријатеља. Па након што је тако криво-
творио пријатељство са онима са којима се дружио, продужио је са вео-
ма тананим освајањем њиховог поверења, при том врло вешто прикри-
вајући мржњу према ма коме кога је заиста мрзео. Али оваквим претва-
рањем није могао заварати своју тетку, која га је одавно прозрела и била
жена коју није било лако обманути, нарочито стога што је она већ упо-
требила сав могућни опрез да би предупредила његове погубне замисли.
Иако је Антипатров ујак са мајчине стране био ожењен за Саломину кћер
— и то по Антипатровом личном пристанку и настојању — а ова је кћер
претходно била удата за Аристобула, док је друга Саломина кћер са ис-
тим мужем била удата за Калејевог сина, ипак овај брак није представљао
сметњу за Салому, која је знала колико је Антипатар зао, да разоткрије
све што је наумио, управо као што је ни њена ранија љубазност према ње-
му није могла спречити да га сада мрзи. Ирод је, пак, својевремено при-
силио Салому, док је она још била заљубљена у Арабљанина Силеја и по-
клањала му сву своју приврженост, да се уда за Алексаса; овоме се браку
Салома подвргла на молбу Јулије, Цезареве жене, јер ју је ова наговори-
ла да га не одбије, да се тако не би показала њиховим отвореним неприја-
тељем, будући да се Ирод заклео да никада више неће бити пријатељ са
Саломом уколико не буде прихватила Алексаса за мужа; тако се она по-
виновала Јулији као Цезаревој жени, уважавајући да јој ова није савето-
вала ништа што већма није било у њену корист. У то је време Ирод вра-
тио Архелајеву кћер, која је била Александрова жена, њеном оцу, повра-
тивши из својих поседа и мираз који је донела са собом, како се око тога
не би спорио са Архелајем.
2) Ирод је, међутим, одгајао децу својих синова с великом бригом;
Александар је, наиме, имао два сина са Глафиром, а Аристобул тројицу
синова и две кћери са Береником, Саломином кћери; па када су се јед-
ном приликом пријатељи нашли код њега, Ирод им је представио ову де-
цу; и, оплакујући тешку судбину његових властитих синова, помолио се
да таква зла судбина не задеси и ове који су били њихова деца, већ да се
она успеју оплеменити у врлини и задобити оно што с правом заслужују,
а њему самом омогућити да себе учини бољом бригом за њихово образо-
вање. Такође им је утаначио и веридбу за оне са којима ће се венчати ка-
да доспеју до томе прикладног узраста: старији Александров син за Фе-
ророву кћер, а Антипатрова кћер за најстаријег Аристобуловог сина; јед-
на Аристобулова кћер била је додељена Антипатровом сину, а Аристобу-
лова друга кћер Ироду [млађем], његовом властитом сину, којег је добио
од првосвештеникове кћери, будући да код нас од давнина постоји оби-
чај да се има више жена у исто време. Краљ је таква вереништва угово-
рио за ову деца из саосећања према сирочади која су остала без очева, али
и настојећи да учини Антипатра љубазним према њима због ових пред-
стојећих унутарпородичних венчавања. Али Антипатар није пропустио
КЊИГА СЕДАМНАЕСТА 737
да у себи развије исто осећање према деци своје браће какво је носио и
према њима самима; а брига његовог оца за њих само је даље изазвала
његову озлојеђеност, и то на основу претпоставке да ће ова деца постати
моћнија но што су његова браћа то икада била, при чему би краљ Архе-
лај подржавао синове своје кћери, а Ферор, тетрарх, прихватио би једну
од кћери као жену за свог сина. Оно што је Антипатра додатно раздражи-
ло било је и то да ће читав народ таквим развојем сажаљевати ту децу без
очева, и обрнуто, једнако мрзети њега који их је учинио таквима, те да ће
отуда све изаћи на видело, будући да овима није било непознато његово
подло држање према његовој браћи. Он је због свега тога замислио да по-
ништи овакво очево уређење [будућих односа], сматрајући грозном ства-
ри да та деца једном буду у таквом сродству с њиме, и при том тако моћна.
Тако је Ирод попустио пред њим и на Антипатрове молбе променио своју
одлуку, при чему је ново решење било следеће: да сâм Антипатар ожени
Аристобулову кћер, а Антипатров син да ожени Феророву кћер. Тако су
се веренички договори променили са таквим исходом, чак и без стварне
краљеве сагласности.
3) Сâм краљ Ирод је у то време имао девет жена; једна од њих била је
Антипатрова мајка, а друга првосвештеникова кћер, са којом је имао си-
на коме је дао своје властито име. Такође је за жену имао и једну брато-
ву кћер, и другу која је била кћер његове сестре, а са ове две није имао де-
це. Једна од његових жена била је пореклом Самарићанка, а њени су си-
нови били Антипа и Архелај, као и кћер Олимпија, која се касније удала
за Јосифа, сина краљевог брата; Антипа и Архелај су, пак, били одгајени
од стране једног обичног човека из Рима. Ирод је за жену имао и Клеопа-
тру из Јерусалима, и са њом је имао синове Ирода и Филипа, од којих је
овај други такође одгајен у Риму. Следећа жена се звала Палада, која му је
подарила сина Фасаила. Поред ових, за жене је још имао Федру и Елпију,
са којом је добио кћерке Роксану и Салому. Што се тиче његових старијих
кћери са Мирјам, мајком Александра и Аристобула, а са којима је Ферор
одбио да се ожени, једну од њих је удао за Антипатра [млађег], Саломи-
ног сина, а другу за Фасаила [млађег], сина свог брата. То је, дакле, било
потомство Иродово.
О ЗАМАРИЈИ, ВАВИЛОНСКОМ ЈЕВРЕЈИНУ; О ЗАВЕРАМА ШТО ИХ ЈЕ
АНТИПАТАР ПРАВИО ПРОТИВ СВОГ ОЦА; ТАКОЂЕ И ПОНЕШТО О
ФАРИСЕЈИМА
1) У то је време Ирод, желећи да се осигура од Трахонићана, решио да

за Јевреје подигне село величине једнаке каквом граду, које би се налази-
ло у средишту те земље и коју би својим постојањем учинило неповољ-
ном за напад, послуживши уједно и као погодно место одакле би се мог-
ли изводити препади на непокорно становништво и наносити им недаће.
И тако, када је сазнао да се у близини Трахонитије налази један Јеврејин
из Вавилона са пет стотина коњаника, од којих су сви јашући могли ода-
пињати стреле, и који је заједно са стотину својих рођака прешао Еуфрат
и настанио се у близини Антиохије, у Дафни Сиријској, где му је Сатур-
нин, који је тада био намесник, доделио место за насељавање звано Вала-
та, он је послао по овог човека заједно са свима онима који су га следили,
и обећао да ће му дати земљиште у области Ватанеји, која се граничи са
Трахонитијом, желећи да та насеобина уједно буде и његов бедем према
Трахонићанима. Такође се потрудио да земља ових насељеника буде ос-
лобођена чак и оних плаћања која су уобичајена за становнике његовог
краљевстава, а подарио им је и изузимање од плаћања царине.
2) Вавилонац је овим понудама био наведен да пође до додељене им
земље; тако је он запосео ту област, и тамо подигао тврђаву и село, назвав-
ши га Ватира. Тиме је овај човек постао заштитник становништва од Тра-
хонићана, и чувао је оне Јевреје који су полазили из Вавилона како би по-
нудили жртве у Јерусалиму да не буду пљачкани од стране трахонићан-
ских разбојника; тако се догодило да је временом к њему дошао велики
број људи из свих оних крајева где се придржавало древних јеврејских за-
кона, а његова земља је постала пуна људи и због тога што је у потпуности
била ослобођена пореза. Овакве прилике су се продужиле током остатка
Иродовог живота; али када је Филип, који је био третрах после њега, пре-
узео власт, он је ипак разрезао неке незнатне порезе и овим људима, па
ипак и то само на неко време; а Агрипа Велики, и његов син са истим име-
ном, иако су их веома кињили, ипак им нису одузели некадашњу слободу.
А када су Римљани од ових преузели управљање у своје руке, они су овој
земљи оставили повластицу слободе, али је и у потпуности оптеретили
наметањем пореских обавеза. О овој ћу теми, међутим, говорити подроб-
није у даљем току ове историје.271
3) Када је напослетку, након часног живота, преминуо Замарија Вави-
лонац, човек коме је Ирод дао ову земљу у посед, он је иза себе оставио
децу веома доброг карактера; један од њих био је Јаким, славан по својој
срчаности, који је своје Вавилонце учио како да вешто јашу коње, а њи-
хов одред био је чувар горепоменутих краљева. А када је Јаким преминуо
у дубокој старости, иза себе је оставио сина, чије је име било Филип, чо-
века веома велике телесне снаге и такође истакнутијег по срчаности од
ма којег савременика, због чега је постојало узајамно поверење и чврсто
пријатељство између њега и краља Агрипе. Филип је такође располагао
и завидном војском чију је бројност одржавао једнако великом као да је
краљевска, и коју је обучавао и водио где год су то околности налагале.
4) У часу када су Иродове прилике постале таквима какве сам их оп-
исао, сви државни послови почели су зависити од Антипатра, чија је моћ
била таква да је могао учинити добра дела оноликом броју људи коли-
ком би пожелео, и то са допуштењем свог оца који се надао да тиме сина
везује за себе добронамерношћу и оданошћу; и овакво је стање потрајало
све док се он није усудио да још више злоупотреби своју моћ, стога што
су његове погубне замисли биле брижљиво сакривене од Ирода, а он ус-
певао да оца наведе да верује свему што је говорио. Он је такође и свима
другима изгледао силан, и то не толико због моћи и утицаја које је посе-
довао, колико због оштроумности његових претходних нитковских по-
духвата. Ипак, онај ко је пре свих с њиме однеговао пријатељство био је
Ферор, који је заузврат примао сличне знаке пријатељства с Антипатрове
стране — али је овај, међутим, веома вешто окружио Ферора друштвом
жена, које је поставио као чуваре око њега; јер је Ферор, наиме, био умно-
гоме робом своје жене, њене мајке и њене сестре, и то упркос томе што их
је истовремено и мрзео због понижавања којима су излагале његове још
девичанске кћери. Па ипак их је он подносио, и ништа није чинио без са-
гласности ових жена које су га међусобно подржавале и истрајавале на
узајамном помагању у свему, толико да је напослетку и Антипатар постао
потпуно зависан од њих, и то једнако он сам, као и његова мајка. Јер су ове
четири жене272 у свему увек заступале једно и исто мишљење, а уколико
би се Феророво и Антипатрово мишљење у нечему и разликовало, то није
имало значајне последице. Њима је, међутим, била супротстављена Сало-
ма, која је дуго времена била на опрезу поводом свих њихових потеза, и
која је увиђала да је то њихово пријатељство било склопљено како би се
Ироду нанела несрећа, те је напослетку била и склона да о томе обавести
краља. А будући да су ове жене знале да је њихово пријатељство неугодно
Ироду стога што је смерало да овога унесрећи, оне су се трудиле да њихо-
ва окупљања не буду откривена; тако су се чак претварале и да мрзе јед-
на другу, и једна другу окривљавале када су им околности то омогућава-
ле, а посебно у Иродовом присуству или када би се у близини нашао би-
ло ко кадар да о томе обавести краља: па ипак је њихова присност бивала
чвршћа но икад, иако показивана само када би се налазиле насамо. Такво
је, дакле, било понашање које су изабрале. Али од Саломе, међутим, нису
могле сакрити чак ни сам почетак свог заједничког настојања, па ни ње-
гово напредовање, већ је она докучивала све што се догађало и јачала везе
са братом коме је напослетку испричала све о тајним састанцима и спле-
ткама њених противника, па и то како су се њихова саветовања одвија-
ла у потаји, а која би се, да им циљ није било уклањање краља, могла сас-
вим добро водити отворено и јавно. Њихово видљиво понашање јесте го-
ворило о међусобној сукобљености, а речи су им казивале о намерама да
једна другој напакосте, али су се узајамно веома добро слагале када су би-
ле изван погледа јавности, јер када би ове жене остајале саме деловале су
једнодушно, тврдећи да никада неће раскинути узајамно пријатељство,
већ да ће се борити против оних од којих су скривали своје замисли. Све
је ове ствари Салома увиђала и стекла о њима потпуно знање, а затим их
пренела брату који је и сам уочавао велики део оног што је говорила, али
се и даље није усуђивао да се ослони на њу, због сумњи што их је гајио
према сестриним клеветама. Поред тога, постојала је извесна моћна секта
међу Јеврејима, која је себе високо вредновала због тачног познавања за-
кона њихових предака, а која је у народу развила уверење да су миљеници
Божији, те су к себи успели да примаме овај скуп жена. О овој смо секти
већ говорили, јер су то били фарисеји, који су имали довољно утицаја да
се могу супротставити краљевима. Будући да су били веома способни, ус-
коро су доспели до врхунца отворене борбе и наношења невоља. Па када
је сав јеврејски народ дао уверења о својој добронамерности према Цеза-
ру и краљевом управљању, управо ови се људи, њих око шест хиљада, ни-
су заклели. А када им је краљ због тога наметнуо глобу, Феророва жена је
платила за њих. Како би јој узвратили за ту љубазност, а будући да су ве-
ровали како располажу пророчким знањем о стварима до којих се долази
Божијим надахнућем, они су овој жени предсказали како је Бог одлучио
да се Иродова власт мора окончати, а и његово потомство такође ње би-
ти лишено, али да ће краљевство припасти њој и Ферору, као и њиховој
деци. Ова предвиђања нису остала скривена Саломи, већ су пренесена и
краљу, као и то да су фарисеји већ изопачили на содомију извесне особе
у самој палати. Тако је краљ одмах погубио оне међу фарисејима који су
били осуђени као главни, као и евхуна Вагоса и извесног Каруса који је
у то време све људе надмашивао у лепоти, а уз њих и једног од дечака са
којим су се задовољавали. Осим ових, побио је и све чланове своје поро-
дице који су се слагали са оним што су предсказали фарисеји; а што се ти-
че Вагоса, ови су га дизали у звезде зато што је требало да буде препознат
као доброчинитељ оног ко је, према предсказању, требало да буде наиме-
новани краљ; надаље се тврдило да би тај будући краљ требало да буде
свемоћан и да ће омогућити Вагосу да се ожени, и чак да има децу рође-
ну од властитог семена.
О НЕПРИЈАТЕЉСТВУ ИЗМЕЂУ ИРОДА И ФЕРОРА; КАКО ЈЕ ИРОД
ПОСЛАО АНТИПАТРА ЦЕЗАРУ, И О СМРТИ ФЕРОРОВОЈ
1) Након што је Ирод казнио те фарисеје који су били окривљени за

описане злочине, окупио је своје пријатеље и оптужио Феророву жену;
приписао је злоупотребу девица безочности те жене и дигао оптужни-
цу против ње због уношења бешчасног понашања међу њих: рекао је да
је она марљиво радила на завађивању њега и његовог брата, те да их је,
својом злом ћуди, довела до стања зараћености, и то једнако својим ре-
чима и поступцима; такође и да глобе што их је наложио нису исплаће-
не, а да су увредиоци захваљујући њој избегли кажњавање, те да се, на-
послетку, ништа од последњих збивања не би одиграло без ње. „Из тог
разлога би ти Фероре, учинио добро уколико би својевољно, и по вла-
ститом нахођењу а не због моје молбе или следећи моје мишљење, оте-
рао од себе ову жену, као ону која ће и даље бити повод сукобу између те-
бе и мене. А сада, Фероре, уколико ти је стало до односа са мном, склони
ову жену од себе, јер ћеш на тај начин остати мој брат и показаћеш љу-
бав према мени.“ На ово је Ферор одговорио (иако је био тешко погођен
претходним речима) да он никада не би учинио такву неправедну ствар
да порекне своју братску везу с Иродом, али исто тако се не би ни одре-
као својих осећања према властитој жени, те да би радије изабрао да ум-
ре него да живи лишен жене која му је толико драга. На ово је Ирод сти-
шао свој гнев против Ферора овим поводом, иако је он сам тиме поднео
веома неугодну казну. Ипак, он је забранио Антипатру и његовој мајци да
воде било какав разговор с Ферором, и позвао их да настоје да избегавају
друштво жена — што су ови обећали да ће учинити, али су се, међутим,
и даље састајали у погодним приликама, а Ферор и Антипатар су и даље
одржавали веома срдачне сусрете. Такође је процурела и вест да је Анти-
патар блудно општио с Фероровом женом, а да су се њих двоје зближили
уз помоћ Антипатрове мајке.
2) Сада је, међутим, Антипатар посумњао у свог оца, уплашивши се
да ће учинци ове мржње према њему постати све већим; стога је писао
пријатељима у Риму и замолио их да пошаљу поруку Ироду у којој ће
стајати како овај мора одмах послати Антипатра к Цезару; а када су ови
тако учинили, Ирод је заиста тамо послао Антипатра, заједно са најотме-
нијим поклонима, а такође и са својим тестаментом, у којем је овај био
наименован за његовог наследника, а уколико би Антипатар први преми-
нуо, наследник би требало да буде Иродов други син [Ирод Филип], из
брака са првосвештениковом кћери. Заједно с Антипатром одведен је и
заробљени Силеј Арабљанин, који није учинио ништа од онога што му је
Цезар заповедио, а Антипатар га је оптуживао за исте оне злочине за које
је претходно био оптужен од стране Ирода. Исто је учинио и Арета, ок-
ривљујући га да је без његове сагласности убио многе међу најважнијим
Арабљанима у Петри, а посебно Семију, човека који је заслуживао по-
штовање свих људи; поврх свега, Силеј је убио и Фабата, Цезаревог слугу.
Ово су, дакле, биле нови злочини за које је Силеј био оптужен, а до којих
се дошло под следећим околностима. У то је време код Ирода био извесни
Коринтије, који је служио међу краљевим чуварима, и у кога је Ирод имао
велико поверење. Силеј је наговарао овог човека да за велику суму новца
убије Ирода, и овај је обећао да ће то урадити. Када је, међутим, за сме-
рано убиство сазнао Фабат — јер му је сâм Силеј о томе говорио — он је
сместа обавестио краља, а овај је ухватио Коринтија и ставио га на муке,
и тиме из њега извукао све о завери. Такође је ухватио и двојицу других
Арабљана, које је Коринтије одао; један је био старешина племена, а дру-
ги Силејов пријатељ, и обојицу је краљ такође ставио на муке, након че-
га су признали да су охрабривали Коринтија да не одустане од онога чега
се подухватио да ће извести, као и да ће му својеручно помоћи у убиству,
уколико дође до тога да му устреба њихова помоћ. Тако их је Сатурнин,
након што му је Ирод све поверио, послао у Рим.
3) У исто је време Ирод заповедио Ферору да се, будући да је тако твр-
доглав у привржености својој жени, мора повући у своју властиту тетрар-
хију, што је овај веома радо учинио, много се пута заклевши да се неће по-
ново враћати све док не чује да је Ирод мртав. И заиста, када је због боле-
сти које је Ирод допао краљ затражио да Ферор дође к њему пре но што
умре како би му могао изговорити нека упутства, Ферор је имао толико
обзира према своме завету да се позиву није одазвао; па ипак, сâм Ирод
није устрајао у својој мржњи према Ферору, већ је попустио у својој го-
репоменутој одлуци да га више не види, и то због истог оног узрока којег
смо већ поменули у његовом случају: јер, чим је Ферор почео побољева-
ти, Ирод је дошао к њему а да није ни био позван; а када је Ферор преми-
нуо, побринуо се за његов погреб и пренео је његово тело у Јерусалим, где
га је сахранио прогласивши свечану жалост за њиме. Показало се, међу-
тим, да је овај догађај постао извор Антипатрових несрећа. Јер, иако је он
већ пловио према Риму, Бог је сада решио да га казни због убиства њего-
ве браће. Ову ћу приповест објаснити веома потанко, како би могла пос-
лужити као упозорење свим људима да је за њих најбоље да се старају о
вођењу живота по законима врлине.
КАКО ЈЕ ФЕРОРОВА ЖЕНА ОПТУЖЕНА ОД СТРАНЕ СВОГ ОСЛО-
БОЂЕНОГ РОБА ДА ГА ЈЕ ОТРОВАЛА; И КАКО ЈЕ ИРОД, ПРИЛИКОМ
ИСПИТИВАЊА УЗ ПОМОЋ МУЧЕЊА, ПРОНАШАО ОТРОВ, АЛИ СЕ
ИСПОСТАВИЛО ДА ЈЕ ОВАЈ БИО ПРИПРЕМЉЕН ЗА ЊЕГА САМОГ
ОД СТРАНЕ ЊЕГОВОГ СИНА АНТИПАТРА; И КАКО ЈЕ НАКОН МУ-
ЧЕЊА ОКРИВЉЕНИХ ОТКРИО ОПАСНЕ АНТИПАТРОВЕ ЗАМИСЛИ
1) Чим је Ферор преминуо и окончана његова сахрана, двојица Феро-

рових ослобођених робова, које је он веома ценио, дошли су до Ирода и
замолили га да убиство његовог брата не прође без освете, већ да испи-
та тако неразумљиву и несрећну смрт. Након што су га ове речи потре-
сле, јер су му се чиниле истините, ови су му људи рекли да је Ферор вече-
рао са својом женом дан пре него што се разболео, и да му је дат известан
напитак у таквој врсти хране коју он није имао обичај да једе, те да је, ка-
да ју је том приликом обедовао, од ње и умро; рекли су и да је тај напи-
так из Арабије донела једна жена, под изговором да је то љубавни напи-
так, јер је такво било његово име, али заправо да би се њиме убио Ферор,
будући да је та Арабљанка била вешта у справљању таквих отрова; та же-
на којој су приписали овај злочин била је по општем признању најприс-
нија пријатељица једне од Силејевих љубавница, а открило се да су једна-
ко и мајка и сестра Феророве жене долазиле на места где је она живела, и
наговарале је да им прода тај напитак, те да су се вратиле и понеле га са
собом дан пре кобне Феророве вечере. Овиме је краљ био разљућен, те је
поменуте робиње ставио на муке, а са њима и неке слободне жене; али ка-
ко се чињеница ипак није показала јасном, зато што ниједна од њих није
ништа признала, преостало је само то да је једна од њих, под највећим му-
кама, рекла ништа више од тога да је молила Бога да пошаље сличне муке
Антипатровој мајци, која је била узрок свих тих несрећа које су их зајед-
но снашле. Оваква молитва нагнала је Ирода да појача мучења, све док се
тиме све не разоткрије: њихова срдачна окупљања, тајни скупови и обе-
лодањивање онога што је насамо рекао свом сину поводом Ферорових
жена273. (Оно што је, наиме, Ирод наложио Антипатру да сакрије, био је
поклон од стотину таланата о којем није требало да води никакав разго-
вор са Ферором.) Тако је сазнао и за мржњу коју је Антипатар носио пре-
ма свом оцу, као и то да се жалио својој мајци на очеву дуговечност, те да
је и он сâм готово стар човек, толико да уколико краљевству њему и при-
падне, неће моћи да му донесе никакво задовољство. Уз то се жалио на
постојање великог броја своје браће, па и њихових синова, који бивају ус-
пешно подизани и који могу гајити наде у добијање краљевства као и он,
што је све његове изгледе учинило неизвесним; јер чак и сада, уколико
Ирод не би више био жив, наложено је да власт буде пренесена не на ње-
говог сина, него на брата. Антипатар је такође оптужио оца за варварску
окрутност и убиство својих синова, и да је само због страха да се и њему
не догоди слично он смислио то путовање до Рима, а Ферор повлачење до
своје властите тетрархије.
2) Ова су се признања слагала са оним што је Ироду казала његова
сестра, и умногоме су наводила на поткрепљење њеног сведочења, а са-
мим тим и ослобођења ње саме од сумње у неверност према њему. Тако
је краљ добио задовољење откривањем злобе коју су Дорис, Антипатрова
мајка, баш као и сам Антипатар, носили према њему, те јој је одузео све
њене племените украсе који су вредели много таланата, а затим је отерао,
и потом ступио у пријатељство с Фероровим женама. Али онај који је ви-
ше од свих раздражио краља против свог сина био је извесни Антипатар,
намесник краљевог сина, који је, након што је мучен, између осталог ре-
као да је Антипатар [Иродов син] припремио смртоносни напитак и дао
га Ферору, пожелевши да исто може дати и свом оцу током свог одсуства,
односно у време када се он буде налазио одвише далеко да би и најмања
сумња пала на њега тим поводом. Извесни Антифил, један од Антипатро-
вих пријатеља, донео је тај напитак из Египта, и био је послан Ферору од
стране Тендиона, брата Антипатрове мајке, и тим је путем стигао до Фе-
ророве жене, будући да јој је њен муж дао на чување. А након што је краљ
ову жену упитао о томе, она је све признала; али како је након признања
потрчала да донесе напитак, бацила се са врха куће: па ипак се није уби-
ла, стога што је пала на ноге; након тога ју је краљ умирио обећавши њој и
њеним укућанима опроштај, под условом да ништа од истине не сакрију
од њега, уз то јој и запретивши најгорим несрећама уколико се покаже
незахвалном [и било шта сакрије]. Тако је она обећала и заклела се да ће
говорити о свему, те да ће изнети и на који је начин све изведено. Потом
је испричала оно што су многи сматрали у потпуности истинитим, да је
напитак из Египта донео Антифил, а да га је обезбедио његов брат, који
је био лекар, а када га је Тендион донео до Ферорових, овај га је поверио
њој на чување; и тако га је Антипатар припремио за Ирода. „Када се, оту-
да, Ферор разболео, а ти дошао до њега и повео бригу, и након што је ви-
део љубазност коју си показао према њему, његов је ум тиме био савла-
дан. Тако ме је он позвао к себи и рекао ми: ‘О жено! Антипатар ме је об-
мануо у овој завери против његовог оца и мог брата, наговоривши ме на
убилачке намере према њему и обезбедивши напитак који је томе треба-
ло да послужи; стога ти сада пођи и донеси тај напитак (будући да се чи-
ни како мој брат и даље гаји према мени исто часно држање које је имао
и раније, а ја сâм више не очекујем да дуго поживим, и отуда не могу да
укаљам своје претке убиством брата), и спали га преда мном’“. Сходно то-
ме жена је одмах донела напитак и учинила како јој је муж наложио, са-
горевши највећи део напитка; али је мали део његов ипак остао, у случају
да се краљ, након Феророве смрти, према њој лоше опходи, те да се узмог-
не сама отровати и тако избавити од могућне несреће. Након што је жена
ово изговорила, она је пред све окупљене изнела напитак у кутији у којој
се налазио. Штавише, на мукама су се нашли и Антифилов брат, као и ње-
гова мајка, који су под ужасним патњама и боловима признали исте ства-
ри, као и да је кутија управо она у којој је напитак донесен из Египта. Та-
кође је и првосвештеникова кћер, која је била краљева жена, оптужена да
је знала за све ово, а ипак је решила да истину сакрије од краља; због то-
га се Ирод од ње развео и избрисао њеног сина из тестамента, у којем је
овај био поменут као онај који ће владати уместо њега; такође је и одузео
звање првосвештеника од њеног оца, Симеона сина Ветовог, а на његово
место поставио Матију сина Теофиловог, рођеног у Јерусалиму.
3) Док се ово одигравало из Рима је такође стигао и Ватилије, Анти-
патров ослобођени роб, који је под мукама открио да је донео и други на-
питак, који је требало да преда у руке Антипатрове мајке и Ферора, како
би, у случају да претходни напитак није деловао на краља, бар овај то мо-
гао учинити. Такође су стигла и писма Иродових пријатеља из Рима, уз
одобрење и препоруку Антипатрову, којима су оптужени Архелај и Фи-
лип, као криви за клеветање свог оца поводом убиства Александра и Ари-
стобула, као да су они тобоже сажаљевали њихову смрт, и као да су, стога
што су били послани кући (јер их је њихов отац већ опозвао), они закљу-
чили да ће и сами такође бити убијени. Ова су писма била обезбеђена уз
велику награду од стране Антипатрових пријатеља; али је и сâм Антипа-
тар писао оцу о њима [Архелају и Филипу], при том им ставивши најте-
же оптужбе на душу; па ипак их је у потпуности оправдао од сваке кри-
вице, рекавши да су они ипак само незрели дечаци, и на тај начин при-
писавши њихова злодела младалачкој несмотрености. Уз то је додао да је
он сâм веома заузет настојањима која се тичу Силеја, и задобијања накло-
ности међу истакнутим људима, због чега је купио раскошне украсе како
би их овима поклонио, што га је коштало две стотине таланата. Овде се
неко може упитати како је дошло до тога да иако је толико много оптуж-
би упућивано против Антипатра током седам месеци његовог одсуства,
он ни са једном од њих није био у Риму упознат. Одговор и узрок томе је
да су друмови били чврсто надгледани, и да су људи мрзели Антипатра,
те тако није било никога ко би ма и најмање ставио на коцку своју безбед-
ност како би њему прибавио ма какву корист.
АНТИПАТРОВА ПЛОВИДБА ИЗ РИМА ОЦУ; И КАКО ГА ЈЕ ОПТУ-
ЖИО НИКОЛА ДАМАСКИЈАЦ А НА СМРТ ГА ОСУДИЛИ ЊЕГОВ
ОТАЦ И КВИНТИЛИЈЕ ВАР, КОЈИ ЈЕ ТАДА БИО НАМЕСНИК СИРИЈЕ;
И КАКО ЈЕ ТАДА ОН БИО ОКОВАН, СВЕ ДОК ЦЕЗАР НИЈЕ БИО ОБА-
ВЕШТЕН О ОВОМ СЛУЧАЈУ
1) Сада је Ирод, поводом Антипатровог писма у којем је овај саопштио

да је урадио што је требало и то на начин на који је краљ то желео, те да
би напречац дошао к њему, прикрио гнев који је носио према сину, и от-
писао му замоливши га да не одгађа путовање, како се Ироду самом не би
догодило какво зло у синовљевом одсуству. У исто се време помало по-
жалио на Антипатрову мајку, али је обећао да ће ове притужбе одложити
за време када се Антипатар буде вратио. При том је изразио дубину своје
привржености према сину, као и страх да због извесних сумњи у краља
Антипатар не одложи путовање, а такође и да, током боравка у Риму, не
смишља какве завере у погледу краљевства, и, штавише, не учини што-
год против себе самог. Ово је писмо Антипатар затекао у Киликији, али
је извештај о Фероровој смрти примио пред Тарентумом. Ове последње
вести дубоко су га се коснуле, али не због каквог саосећања према Феро-
ру, већ стога што је овај преминуо а да није убио Ирода, иако му је обећао
да ће то учинити. А када се затекао у Селендерису у Киликији, почео је да
размишља о пловидби кући, будући веома забринут због одстрањивања
своје мајке. Једни су га пријатељи саветовали да би требало да неко време
негде сачека у очекивању даљих обавештења; али су други саветовали да
отплови кући без одлагања јер када једном буде тамо дошао моћи ће ус-
коро да оконча све клевете, будући да његовим оптужитељима тренутно
ништа не даје тежину осим његовог одсуства. Антипатар је допустио да га
наговоре ови последњи, те је отпловио и потом пристао у луци Севастији,
коју је Ирод, као што смо писали, уз огромне трошкове подигао у част Це-
зара. Антипатар је очигледно био у незавидним околностима, будући да
нико није дошао к њему нити га поздравио онако како су то учинили при
његовом поласку, са добрим жељама, радосним клицањима и понудом да
га угосте; напротив, сачекан је с горким клетвама, будући да су сматрали
да је дошао како би напокон био кажњен за убиство своје браће.
2) У то се време у Јерусалиму затекао Квинт Вар, будући послан да на-
следи Сатурнина на положају намесника Сирије, те је дошао као осло-
нац Ироду који је од њега затражио савет у текућим приликама; и упра-
во у часу док су њих двојица седели заједно, Антипатар је стигао до њих,
не знајући ништа о тамошњим збивањима, и ушавши у палату обучен у
пурпур. Вратари су га, истина, примили, али су одстранили његове прија-
теље. И тек сада се он нашао у великој пометњи, најзад схвативши окол-
ности у којима се налази у часу када је, поздравивши оца, у одговор добио
презриво одбијање с речима у којима је назван убицом своје браће и за-
вереником против самог краља; и још је Ирод додао да ће Вар бити његов
иследник и судија на суђењу које ће се обавити истог дана. Тако је Анти-
патар увидео да се невоље о којима је управо чуо већ над њим надвијају,
те се удаљио у страховитој пометњи, у каквом су га стању среле његова
мајка и жена (а ова је жена била кћер Антигона, који је био краљ Јевреја
пре Ирода), од којих је сазнао све околности које су се њега тицале, након
чега му није преостало друго до да се припреми за суђење.
3) Следећег су дана краљ и Вар заједно седели на суђењу, а њихови су
пријатељи такође позвани, управо као и краљеви рођаци са сестром Са-
ломом и са онолико људи који су могли открити ма коју чињеницу, укљу-
чујући и оне који су били мучени. Поред ових, дошли су и извесни робо-
ви Антипатрове мајке, који су били ухваћени мало пре његовог доласка, а
који су носили са собом њено писмо Антипатру, чији је садржај био сле-
дећи: да он не би требало да се враћа, зато што је његов отац све сазнао,
те да му је Цезар једино прибежиште које му је преостало за спречавање
тога да једнако он и она буду предани у руке његовог оца. На ово је Анти-
патар пао пред очеве ноге и почео га преклињати да не пресуђује унапред
о његовом случају, већ да га најпре саслуша и сачува се од тога да не под-
легне предрасудама. Тако је Ирод —наричући над собом због своје деце
од које је подносио толико много несрећа, као и због тога што га је Ан-
типатар напао у његовој старости — наредио да овај буде доведен у сре-
диште скупа. Ирод се такође почео присећати какво је издржавање и как-
во образовање пружио својој деци, и како их је благовремено обезбеђи-
вао иметком у складу са њиховим жељама; али их ниједна од тих мило-
сти није спречила да кују завере против њега, угрожавајући и сâм његов
живот како би задобили краљевство на безбожан начин, одузимајући му
живот пре природног краја, занемарујући очеве жеље и правду која би
морала бити задовољена да би краљевство могло њима припасти. Питао
се и какве су то наде могле толико узнети Антипатра да постане толи-
ко окрутан да би се осмелио на такве убилачке поступке, када га је Ирод
сâм учинио наследником краљевства, а за свог живота није му указивано
мање поштовање до самом краљу, било у узвишености достојанства, или
у моћи и утицају, нити у примањима, будући да је овај добијао не мање
од педесет таланата годишњих прихода, а да је само за путовање у Рим
добио тридесет таланата. Такође му је приговорио и случај његове опту-
жене и погубљене браће; па уколико су они били криви, сада је Антипа-
тар опонашао њихов пример; а уколико нису, он је краљу подметнуо не-
основане оптужбе против најближих сродника. Јер је Ирод био упознат
с тим стварима искључиво преко Антипатра и никога другог, и учинио је
што је учинио због Антипатрове потврде, па је сада довољно занемарити
сва остала његова недела осим тог једног, јер је у односу на покојну браћу
постао наследник кривице смераног оцеубиства.
4) Након што је Ирод ово изговорио, бризнуо је у плач и више ништа
није могао казати; али је на његову жељу Никола Дамаскијац, као краљев
пријатељ и стални саговорник који је био упознат једнако са свиме што је
овај чинио и са непосредним околностима овог удеса, продужио са оним
што је преостало од објашњења, изневши све што се тицало указивања и
доказа чињеница. На ово се Антипатар, како би извео своју закониту од-
брану, окренуо према оцу и почео увеличавати многе показатеље којима
је пружио увид у своју добронамерност према њему; истакао је приме-
ре почасти што их је од оца примио, а којих не би било да их он није за-
служио бригом пуном врлине за свог оца; навео је да је он обезбеђивао
све што је било потребно да би се ствари унапред сагледале, дајући оцу
најмудрије савете; а кад год би се указала прилика за његово властито де-
ловање, он није негодовао ни због каквог трпљења ако је оно служило ко-
ристи његовог оца. Поврх свега, закључио је, било је готово немогуће да
он, који је избавио оца од толико много издајничких замки које су поста-
вљане пред њега, може сâм учествовати у каквој завери, и тако сав онај
углед који је задобио због своје врлине изгубити због изопачености која
би ову наследовала; а све то док он није био суочен ни са чим што би му
бранило — јер је већ био именован за краљевог наследника — да већ са-
да ужива краљевске почасти скупа са својим оцем; осим тога, рекао је,
није било никакве вероватноће да би особа која је располагала половином
такве власти без икакве стрепње, и при том добре нарави, могла уз сра-
моћење и излишну опасност посезати за њеном целином, па и то у часу
када је било веома сумњиво да ли би је могао добити или не — а све то још
након што је пред собом видео жалосне примере његове браће, при чему
је био уједно известилац и њихов оптужитељ, и када они другачије не би
ни могли да буду откривени. Штавише, он је био виновник казне која је
над њима извршена, када је постало јасно да су били криви за зликовач-
ки покушај против свог оца, при чему су чак и сукоби који су постојали у
краљевој породици били показатељи да је он, Антипатар, увек управљао
пословима из најоданије привржености своме оцу. А што се тиче онога
што је учинио у Риму, Цезар је тамо био сведок, Цезар коме се било шта
може наметнути таман колико и самом Богу, а о чијем су мишљењу писма
што их је овамо послао довољан доказ. Стога није разборито претпоста-
вљати овим писмима клевете намењене изазивању узнемирења; од којих
је клевета њихов највећи део покренут током његовог одсуства, што је
омогућило простор његовим непријатељима да их скују, а што не би би-
ли у стању да учине да је он био присутан. Осим тога, указао је на слабост
доказа добијених мучењем, који су обично лажни, стога што су људи под
таквим притиском принуђени да кажу многе ствари како би задовољили
оне који њима тада располажу. Штавише, Антипатар је и самог себе пону-
дио стављању на муке.
5) Након оваквих се речи могла приметити промена међу окупљени-
ма, будући да су веома сажаљевали Антипатра, који их је плачом и ли-
ком примереним његовом жалосном стању навео да саосећају с њиме, и
то толико да су чак и његови истински непријатељи били нагнани на са-
учешће; штавише, јасно се показивало да је и сâм Ирод био дирнут, иа-
ко није желео да то буде примећено. Али је тада Никола почео да развија
оно што је краљ започео, и то са великом горчином; сабрао је све доказе
који су добијени на мукама, или из добровољних сведочења. Он је надас-
ве и опширно узносио краљеве врлине што их је овај показао у подршци и
образовању својих синова, иако из тога никада није заузврат могао наћи
какве користи по себе, већ је непрестано упадао из једне несреће у другу.
Иако је признао да није био одвише изненађен несмотреним понашањем
Иродових покојних синова који су ипак били млади, и осим тога искваре-
ни таквим злим саветницима који су били повод да из својих свести из-
бришу правична упутства природе, а све из жеље да дођу до власти пре
него што је требало — он ипак не може другачије до да остане запрепа-
шћен ужасном изопаченошћу Антипатровом, који је, иако је располагао
великим милостима што му их је већ уделио његов отац — у сваком слу-
чају довољним да обузда свој разум — ипак није био укроћен више од нај-
бешњих и најотровнијих змија, будући да чак и ове животиње допуштају
извесну суздржаност и неће ударати на своје доброчинитеље, док Анти-
патар, пак, није допустио да несреће његове браће буду за њега било как-
ва сметања, већ се упркос томе предао опонашању њихове варварске сви-
репости. „Ипак си ти, Антипатру, био тај (као што си сам признао), који
је известио о томе какве су зле поступке они учинили, и био си трагалац
за доказом против њих и творац казне која је над њима извршена због
твог доушништва. Ово, међутим, не казујемо као да те оптужујемо за рев-
ност у твоме гневу против њих, већ смо запањени твојим настојањем да
опонашаш њихово безочно понашање. Тиме смо открили да се ти у њи-
ховом случају ниси понашао онако како јеси због безбедности свог оца,
већ због уништења своје браће, да би се таквом споља показаном мржњом
према њиховој безбожности могао представити као неко ко одиста во-
ли свог оца, и тако могао себи прибавити довољно моћи да изазиваш не-
среће без икакве бојазни од казне, што је замисао коју заиста потврђују
твоји поступци. Истина је да си ти уклонио своју браћу зато што си разо-
бличио у њихове злоћудне замисли; али ниси допустио да се суди и они-
ма који су били њихови сарадници, чиме си свим људима учинио очиг-
ледним да си направио споразум са њима против свог оца онда када си
изабрао да будеш оптужитељ своје браће бивајући жељан да искључиво
за себе задобијеш ону корист која настаје завереничким убиством краља,
уживајући тиме двоструко задовољство које је доиста вредно твоје зле
природе какву си отворено показао против своје браће. Том си се прили-
ком, наиме, радовао као да си извео најславнији подвиг, не налазећи да је
такво понашање недостојно. Али пошто је твоја намера била другачија, ти
си поступио горе од њих: док си се трудио да сакријеш своју издају про-
тив оца, ти си њих мрзео, али не као заверенике против краља, јер у том
случају не би и сам упао у сличан злочин, већ као наследнике његове вла-
сти и као вредније тог наслеђивања од себе самог. Ти би убио свог оца на-
кон што си убио браћу, да не би биле откривене твоје лажи против њих; а
да сâм не би поднео казну коју си заслужио, смислио си да извршиш исту
казну над својим несрећним оцем, и у ту сврху си се досетио такве необи-
чне врсте оцеубиства какву свет још није видео. Јер ти, који си његов син,
не само да си развијао издајничке замисли против свог родитеља, и то иа-
ко те је он истински волео и био твој добротвор, учинивши те равноправ-
ним савладарем у власти над краљевством и отворено те прогласивши
својим наследником, док ти у исто време није било забрањено да већ ку-
шаш сласт највеће моћи утицаја, због чега си има постојану наду у своју
будућност захваљујући очевој одлуци осигураној писаним завештањем;
али ти ове ствари ниси мерио по очевом посебном држању према теби,
већ према својим сопственим мислима и склоностима, и био си пожудан
да отмеш и преостали део своме одвише посвећеном оцу, и смерао си да
га својим делима уништиш у исто време док си се на речима претварао да
га желиш сачувати. И при томе се ниси задовољио да останеш сам у својој
изопачености, већ си пунио и главу своје мајке таквим домишљањима,
као што си и распаљивао своју браћу и чак био дрзак да свог оца назовеш
дивљом звери; а то све док си ти сам био окрутнији од ма које змије када
си био у стању да тај отров распеш међу своје најближе рођаке и највеће
добротворе, позвавши их да ти помогну и заштите те, оградивши тиме се-
бе са свих страна лукавствима једнако мушкараца и жена, а свих заједно
против једног старца, као да већ тај твој ум није био довољан да подржи
толико силну мржњу коју си гајио према њему. А сада, погледај каквим се
показујеш — после свих мучења слободњака, послуге, мушкараца и же-
на, који су тако били испитивани због тебе и по обавештењима твојих са-
учесника у завери — погледај како журиш да противречиш истини, и ти-
ме хиташ мислећи не само како да са света уклониш свог оца, већ и како
да поништиш онај писани закон који је против тебе, а са њиме и част Ва-
рову и сушту природу саме правде. Штавише, таква је твоја безочна охо-
лост којој се предајеш, да чак тражиш да и сам будеш стављен на муке,
док у исто време устврђујеш да су муке на које су стављени већ испитани
људи ове довеле само до тога да казују лажи, чиме тврдиш да онима који
су били избавитељи твог оца није допуштено да су говорили истину, већ
да би само твоје мучење било оно које се може уважити као пут откри-
вања истине. Нећеш ли, о Вару, избавити краља од увреда његове родби-
не? Нећеш ли уништити ову изопачену бештију од човека, који глуми љу-
базност према свом оцу како би уништио своју браћу, иако је он сâм, пак,
спреман да одмах потом преотме краљевство, и показује се као најкрва-
вији касапин међу свима њима? Јер ти си свакако свестан да је оцеубиство
свеопшта повреда једнако природе и обичајног живота, и да намера оце-
убиства по тежини уопште не заостаје за његовим извршењем, а онај који
ово не казни вређа природу по себи.“
6) Никола је додао и оно што је потицало од Антипатрове мајке, а што
је она као жена избрбљала, а такође и о горепоменутим предвиђањима
и жртвовањима која су се тицала краља. Потом је говорио о свему оно-
ме што је Антипатар разблудно чинио међу Фероровим женама; о испи-
тивању под мукама, и свему што се тицало исказа сведока, којих је било
много и најразличитије врсте; неки су били унапред припремљени, а дру-
ги су надушак одговарали, што је даље говорило у прилог и потврдило
претходно доказивање. Јер они људи који нису били неупознати са Ан-
типатровим поступцима, али су се из страха скривали, сада када су виде-
ли да је он био изложен оптужбама претходних сведока, и да га је њего-
ва добра срећа која га је дотле пратила сада очигледно издала и предала у
руке непријатеља неумољивих у мржњи према њему — сада су и сами ка-
зали све што су о њему знали. А ово Антипатрово рушење намах се убр-
завало, не толико због мржње оних који су били његови оптужитељи, ко-
лико због његове простоте, охолости, и свих злобних домишљања, због
његове злоћудности у делима против оца и браће, због испуњавања чи-
тавог краљевског дома неспокојем и подстицањем на убијање једни дру-
гих, као и због тога што није било граница у његовој мржњи, нити на-
клоности у пријатељству, већ само онога што је служило његовој власти-
тој добити. Био је велики број оних који су већ дуго уназад увиђали све
ово, а посебно оних који су по природи били склони да о удесима суде
према законима врлине, стога што су научили да о збивањима просуђују
без страсти, али су се раније уздржавали да показују било какво отворе-
но жаљење — овакви су људи сада, захваљујући слободи која им је дата,
све што су знали јавно изнели. Овакви неоспорни докази о изопачености
никако се нису могли обеснажити, зато што велики број сведока нити је
говорио у прилог Ироду, нити су били обавезни да и даље у себи чувају
оно што су имали да кажу због сумње у опасност у којој би се могли наћи
— већ су о ономе у шта су били упућени говорили напросто стога што су
такве поступке сматрали веома злим, и зато што су сматрали да Антипа-
тар заслужује највећу казну, и то не толико због Иродове безбедности,
већ због Антипатрове властите људске изопачености. Много је особа из-
говорило безброј ствари на које нису били приморани, толико да Анти-
патар, који је обично био веома виспрен у својим лажима и бестидности,
није био кадар да каже ништа супротно. Након што је Никола завршио с
говором приложивши доказе, Вар је позвао Антипатра да се посвети при-
преми одбране, уколико је располагао ма којом ствари која би сведочила
да није крив за злочине за које је оптужен, и то зато што је требало да зна
да његов отац није ништа мање од њега самог жељан га види потпуно не-
виног. Али је Антипатар уместо свега пао ничице на тле, и обратио се Бо-
гу и свим људима за сведочанства о својој невиности, желећи да Бог обја-
ви, неким очигледним знацима, да он није смишљао никакву заверу про-
тив свог оца. Ово је био уобичајен начин понашања људи лишених части
који — мада су покретали зле подухвате предајући се у чињењу искључи-
во властитим склоностима, као да верују да се Бога не тичу људски посло-
ви — када једном увиде да су у опасности од кажњавања због својих зло-
чина, настоје да побију све доказе против њих обраћањем управо Богу: а
то је у ствари било оно што је Антипатар сада учинио; јер, пошто је прет-
ходно све радио тако као да Бога нема у свету, ипак се сада — у часу када
је био са свих страна притиснут правдом, и када више није могао очеки-
вати никакве користи од ма којих законитих доказа којима би могао ос-
порити оптужбе против себе — безочно дрзнуо да насрне и на величан-
ство Божије, и Његовој моћи припише то што је он сам дотле опстао не-
кажњен, изневши пред окупљене све оне тешкоће што их је поднео у свом
наводном поступању у корист очевог опстанка.
7) И тако, када је Вар, упитавши Антипатра шта још има да дода себи
у прилог, видео да овај нема ништа да каже изузев обраћања Богу, и ка-
да је схватио да томе нема краја, позвао је људе да донесу отровни напи-
так пред суд како би се могло утврдити каква је снага још преостала у ње-
му; и када је напитак донесен, и на Варову га заповест један од осуђених
на смрт попио, овај је кушач сместа умро. Тада се Вар подигао и напустио
веће, и следећег дана отишао у Антиохију где се налазило његово уоби-
чајено седиште, стога што је ту био сиријски двор; за то је време Ирод
оковао Антипатра. Али је тада остало непознато о чему је Вар разгова-
раво с Иродом, и након којих је речи отишао, иако се уопштено сматра-
ло да шта год је Ирод касније урадио са својим сином то свакако морало
бити учињено с Варовим допуштењем. А након што је оковао сина, Ирод
је о свом том збивању послао писмо Цезару, као и такве гласнике који су
могли и живом речју обавестити Цезара о Антипатровој изопачености. У
то исто време је ухваћено и Антифилово писмо из Египта (јер је овај та-
мо живео) упућено Антипатру, а када је отворено пред краљем у њему је
нађен следећи садржај: „Послао сам ти Акмејино писмо, и тиме на коцку
ставио властити живот; јер ти знаш да ћу једновремено бити у опасности
од две породице уколико будем откривен. Желим ти добар успех у твојим
пословима.“ То су биле речи из овог писма; али је краљ упитао и за дру-
го поменуто писмо, јер се оно није појавило, али је Антифилов роб, који
је донео прочитано писмо, одрекао да је примио и друго. Али док се краљ
још сумњичаво двоумио поводом тога, један од Иродових пријатеља при-
метио је поруб испод доње тунике тог роба, и по удвостручењу одеће (јер
је овај на себи имао две тунике), погодио да би писмо могло бити између
два слоја тканине, што се и показало истинитим. Тако су они извадили
друго писмо, чији је садржај био следећи: „Акме Антипатру. Написала
сам твом оцу писмо какво си од мене тражио. Такође сам направила пре-
пис и послала га тако као да је дошло од Саломе за моју господарицу [Ли-
вију]; писмо је такво да ћеш, када га прочиташ, схватити да ће због ње-
га Ирод казнити Салому, као да она кује заверу против њега.“ Ово лажно
писмо од Саломе за Акмејину господарицу, у погледу значења саставио је
Антипатар у име Саломе, иако су речи биле Акмејине. Акмејино писмо
Ироду гласило је овако: „Акме краљу Ироду. Учинила сам напор да ти не
остане скривено ништа од оног што је учињено против тебе. Тако, прона-
шавши Саломино писмо написано мојој господарици, а са садржајем упе-
реним против тебе, направила сам препис и послала ти га, по цену опас-
ности по себе, али за твоју добробит. Разлог због којег је она писала је тај
што је имала на уму да се уда за Силеја. Стога ти поцепај писмо на кома-
де, како ја не бих допала опасности по живот.“ Потом је Акме писала и са-
мом Антипатру и обавестила га да је, испунивши његово наређење, пи-
сала једнако Ироду — о томе да је Салома припремила изненадну заверу
у целости уперену против њега — као и да је сама послала препис једног
другог писма, које је наводно стигло од Саломе за њену господарицу. Ова
је Амке, наиме, била по рођењу Јеврејка, и служавка Јулије, Цезареве же-
не; а све ово је урадила због пријатељства према Антипатру, будући да је
била потплаћена великим новчаним поклоном како би припомогла у уби-
лачким замислима против његовог оца и тетке.
8) Ирод је остао тако запањен силном изопаченошћу Антипатровом,
да је био спреман да изда наређење за тренутно погубљење тог човека
који се показао у тој мери необуздан у питањима људских живота, и који
је ковао завере не само против самог Ирода, него и против његове сестре,
успевши чак да исквари и Цезареву властиту послугу. Салома га је такође
нагонила на то, ударајући се у груди и молећи га да и њу погуби уколико
може навести било какав веродостојан доказ да се она понашала на тај на-
чин. Ирод је такође послао по свог сина и упитао га о овом случају, те га
позвао да га оповргне уколико може, не занемарујући ниједну ствар коју
би могао рећи себи у прилог; а када овај није изговорио ниједну реч, краљ
га је позвао да — будући да је сада на сваки начин ухваћен у свом нитко-
влуку — више не оклева, него да открије своје помагаче у овим његовим
убилачким замислима. Тако је Антипатар изнео све о Антифилу, али није
открио никога другог. Због овога је Ирод био у тако великој жалости, да
је био спреман да пошаље свог сина у Рим Цезару, заједно са извештаем о
овим његовим смртоносним сплеткама. Али се убрзо уплашио да Анти-
патар не би тамо, уз помоћ својих пријатеља, избегао опасности у којој се
нашао; тако га је и даље задржао у оковима, и послао нове изасланике и
писма за Рим како би оптужио свог сина, као и извештај о томе какву му
је помоћ пружила Акме у његовим смераним поступцима, заједно са пре-
писима горепоменутих писама.
О БОЛЕСТИ У КОЈУ ЈЕ ИРОД ПАО И ПОБУНИ КОЈУ СУ НА ТО ПОДИ-
ГЛИ ЈЕВРЕЈИ, КАО И О КАЖЊАВАЊУ ПОБУЊЕНИКА
1) Иродови изасланици су похитали у Рим, при чему су претходно

упућени у то које ће одговоре дати на постављена питања, а са собом су
носили и поменута писма. Али се догодило да се Ирод тада разболео, те
је одлучио да краљевство завешта свом најмлађем сину Антипасу, а ово
због мржње према Архелају и Филипу коју су у њему пробудиле Анти-
патрове клевете против њих. Такође је завештао хиљаду таланата Цезару
и пет стотина Јулији, Цезаревој жени, његовој деци, пријатељима и осло-
бођеним робовима. Осим тога је међу својим синовима и њиховом децом
расподелио свој новац, своје приходе и земље. Такође је своју сестру Са-
лому учинио веома богатом, стога што му је остала одана у свим околнос-
тима, и никада није показала наглост којом би брату нанела какву ште-
ту; и будући да је узалуд из болести очајавао за одоцнелим опоравком, јер
је имао већ седамдесет година, постајао је помаман, одајући се најљућем
гневу на сваки повод; узрок свега је, међутим, био тај што се сматрао пре-
зреним, налазећи да се народ радовао његовим несрећама; поред овога,
био је увређен побуном коју су извесни људи из нижих слојева подигли
против њега, а под следећим околностима.
2) У то су време живели извесни Јуда, син Сарифејев, и Матија, син
Маргалотов, двојица међу најречитијим људима јеврејског народа и нај-
славнији тумачи јеврејских закона, које су људи веома волели због њихо-
ве преданости образовању омладине, будући да су сви они који су одиста
марљиво проучавали пут врлине похађали њихове часове сваког дана.
Ови су људи, када су схватили да је краљева болест неизлечива, подста-
кли младеж да поруши сва она здања што их је краљ подигао противно
закону њихових предака, и на тај начин задобије награде које закон дарује
за такве побожне поступке; јер се заиста због Иродове пренагљености у
извођењу таквих ствари што их је закон забрањивао догодило да су га за-
десиле узастопне несреће, а такође и текућа болест — иначе тако необич-
на међу људима — којима је сада био погођен; Ирод је био узрок чињења
таквих ствари које су биле противне закону, а за које су га сада оптужили
Јуда и Матија; тако, на пример, краљ је изнад велике капије Храма поди-
гао веома скупоценог и големог златног орла, и затим га посветио Храму.
А добро је познато да закон забрањује онима који живе по њему да поди-
жу фигуре или представе ма којег живог створења. Тако су ови мудри љу-
ди наговорили своје ученике да оборе златног орла, тврдећи да им се —
иако могу на себе навући опасност која их може довести до смрти — час-
ност поступка којег су наумили да изведу чини кориснија од задовољста-
ва живота, будући да ће умрети за очување и придржавање закона њи-
хових отаца, чиме ће задобити вечну славу и хвалу; овиме ће, наиме, би-
ти похваљени једнако од садашњег нараштаја и оставити животни узор
којег потомство никада неће заборавити. Рекли су и то да се свеопшта
пропаст садржана у умирању свакако не може избећи животом вођеним
тако да се уклања ма каквим сличним опасностима. Отуда је исправна
ствар за оне који воле часно живљење да сачекају тај кобни час са так-
вим понашањем који их може одвести из света испраћене хвалом и по-
чашћу, а то ће ублажити смрт њеним довођењем до таквог ступња под-
ношљивости до којег се стиже управо непоколебљивим извођењем оних
храбрих подухвата који су нас у опасност од умирања и довели; при све-
му том, у исто ће време иза себе оставити такав глас о себи својој деци и
свим својим рођацима, били они мужеви или жене, који ће овима касније
бити од велике користи.
3) Таквим су, дакле, говорима ови људи подстакли младиће на ова-
кав поступак; а глас који је до младежи стигао о наводној краљевој смр-
ти био је само додатак наговорима ове двојице мудрих људи. И тако су
они усред дана дошли на означено место и срушили златног орла па га се-
кирама разбили у комаде, и то у време док се велики број људи налазио
у Храму. На то је заповедник краљеве војске, чувши о каквом је подухва-
ту реч и сматрајући га замашнијим делом но што је уистину био, дошао
са одредом војника толико бројним да је био сасвим довољан да заустави
мноштво оних који су срушили оно што је било посвећено Богу; тако су
их ови неочекивано напали управо у часу заузетости тим смелим поку-
шајем — то јест у стању пре будаласте уображености него ма какве смо-
трене опрезности, као што обично и јесте случај с мноштвом — те док су
били узбуђени и необазриви према ономе што би им заиста могло ићи у
прилог. Тако су војници лако ухватили не мање од четрдесет младића који
су имали смелости да остану заједно са творцима овог смелог предузећа,
Јудом и Матијом — док су се сви други разбежали — а који су сматрали
срамотним да се повуку на приближавање поменутог заповедника, који
их је потом одвео Ироду. А након што су стигли до краља, и он их упитао
да ли су заиста били толико дрски да сруше оно што је он посветио Богу,
двојица мудраца су одговорила: „Оно што је смишљено ми смо смислили,
и што је учињено ми смо учинили, и то са таквом часном храброшћу која
приличи људима, јер смо припомогли оним стварима које су посвећене
величанству Божијем, и побринули смо се за оно што смо сазнали слу-
шајући закон; и не би се смело чудити томе што оне законе који су пре-
поручени Мојсију и којима га је Бог поучио а овај их записао и оставио
иза себе, уважавамо више од твојих заповести. Сходно томе ћемо са задо-
вољством поћи у смрт и све врсте казни које нам можеш задати, будући
да смо свесни да ћемо умрети не због каквих незаконитих поступака, већ
због љубави према нашој вери.“ И тако су они ово изговорили, а њихова
је храброст при том остала равна признању, и једнака ономе што су већ
спремно учинили тим подухватом. Па након што је краљ наредио да буду
оковани, послао их је у Јерихон и сазвао главне људе међу Јеврејима; а ка-
да су ови дошли, уприличио је скуп у позоришу, па будући да он сâм није
могао стајати, легао је на кревет и побројао многе радове што их је време-
ном изводио због њих, поменувши и градњу Храма и каква је огромна од-
говорност то била за њега; то је дело упоредио са делима Асамонејевића
који током сто двадесет пет година своје владавине нису били у стању да
изведу ниједан подвиг у славу Бога по величини сличан том Иродовом;
подсетио је и да је украсио Храм вредним поклонима, због чега се бар на-
дао да је оставио успомену на себе и обезбедио глас након своје смрти. А
затим је повикао како се ови људи нису уздржали од тога да га увреде, чак
и за његовог живота, већ да су га усред белог дана, и наочиглед свих, на-
грдили до те мере да су се усудили да насрну на оно што је он посветио, и
потом то сравне са земљом. Они при том замишљају — говорио је — да су
то учинили како би увредили њега, али уколико ма ко истински све раз-
мотри, наћи ће да су заправо криви за светогрђе против Бога.
4) Окупљени је народ, плашећи се Иродове свирепе нарави и у стра-
ху да ће такву окрутност показати кажњавајући и њих, рекао да је оно
што је учињено изведено без њихове сагласности, и да им се чини како
би починитељи морали бити озбиљно кажњени за оно што су урадили.
Што се тиче Ирода, он се блаже понео према остатку скупа, али је лишио
Матију звања првосвештеника сматрајући га делимично одговорним због
овог испада, и на његово место наименовао Јоасара, који је био брат Ма-
тијине жене. А овом се Матији током његовог првосвештеничког мандата
већ догодило да је једном приликом друга особа прислуживала на њего-
вом положају, и то управо оног дана у којем се Јевреји придржавају пос-
та. Околности су биле следеће. Овом се првосвештенику Матији током
ноћи која је претходила дану слављења поста уснило да је имао сношај са
својом женом; па зато што због таквог сна није могао сâм прислуживати,
у богослужењу му је помагао Јосиф, син Елемов и његов рођак. Све у све-
му, Ирод је тако овога Матију лишио достојанства, а оног другог Матију,
који је подигао побуну, као и његове сараднике у тој ствари, живе спалио.
Памти се да се те ноћи догодило и помрачење Месеца274.
5) Након овога се Иродова болест најозбиљније погоршала, и то сва-
како као Божија казна због његових грехова; јер се у њему постепено раз-
буктавала ватра, што се, међутим, није чинило да га толико споља доти-
че колико је појачавало његове унутрашње болове; она му је, наиме, доне-
ла силовиту потребу за јелом, коју није могао избећи да задовољи једном
или другом врстом хране. Његова су црева била засута чиревима, и глав-
на силина болова потицала је из дебелог црева; нека водњикава и прозир-
на течност такође је испунила његове ноге, а слична га је напаст погоди-
ла и у дну трбуха. Надаље, његов се полни уд почео распадати и црвљати;
а када је седео усправно имао је тешкоћа с дисањем, што је изгледало од-
вратно због смрада његовог задаха и брзине удисаја; такође је имао грчеве
у свим деловима тела које се напрезало до неподношљиве мере. Они који
су наводно у додиру с Богом, и којима је додељена мудрост предвиђања
таквих ствари, казују да је Бог послао ове казне на краља због његове ве-
лике безбожности; па ипак се он и даље надао у опоравак, иако су његове
муке изгледале веће но што би их ико могао поднети. Такође је послао по
лекаре и није одбијао да следи оно што су му преписали као помоћ, а по-
шао је и преко реке Јордана и купао се у топлим купалиштима која су се
налазила у Калироји, а чија је вода, поред других општих вредности, била
и добра за пиће, и која увире у језеро звано Асфалтитис. А након што су
лекари једном покушали као лек да га окупају у посуди пуној уља, сматра-
ло се да је Ирод управо умро; али на ожалошћене повике његове послуге
он је ипак оживео. И напослетку, немајући више ни најмање наде у опо-
равак, издао је наређење да сваком војнику буде исплаћено педесет дра-
хми, а такође је дао и велики износ њиховим заповедницима, као и својим
пријатељима, те је поново дошао у Јерихон, где је постао толико напрасит
да му се у сваком поступку огледала махнитост; па иако се сасвим при-
ближио смрти, ипак се досетио следећих изопачених замисли. Најпре је
издао наређење да сви најугледнији људи читавог јеврејског народа, ма
где живели, буду позвани к њему. Па када су сходно томе они дошли у ве-
ликом броју — стога што је позив пренесен целом народу, и запрећено је
смрћу ономе ко позив буде омаловажио — краљ је према свима показао
необуздани бес, једнако према невинима и онима који су пружали основу
за оптужбе, те је наредио да сви буду затворени у хиподрому, након чега
је послао по своју сестру Салому и њеног мужа Алексаса, и казао им сле-
деће: „Моји су болови толики да ћу ускоро умрети, а та ће смрт бити с ра-
дошћу поднесена и добродошла свим људима; али је оно што ме највише
мучи то да ћу умрети а да нећу бити оплакан, и да ћу остати лишен оне
жалости коју људи обично очекују поводом смрти краља.“ Ово је рекао
јер није био неупознат са нарави Јевреја према којој је његова смрт била
нешто веома пожељно, и чак управо изнад свега прихватљиво, будући да
су током читаве његове владавине били спремни да се од њега одметну и
нагрде оне дарове што их је он посветио Богу, па је отуда сматрао њихо-
вом обавезом да му бар у оваквим условима његове огромне патње омо-
гуће некакво ублажење мука; јер — поручио им је — уколико му не дају
свој пристанак на оно што тражи, он сâм ће се потрудити да им уприли-
чи заиста велику жалост на његовом погребу, такву коју ниједан краљ пре
њега није имао; јер ће тада цели народ нарицати из дубине душе, што би у
супротном било учињено из разоноде и ругања. А оно што је тражио би-
ло је следеће: да чим он буде испустио душу, око хиподрома буду поста-
вљени војници, и то док још нико не буде сазнао да је преминуо, те да се
његова смрт не објави народу све док ово не буде учињено, већ да се изда
наређење да они који су држани под присмотром у хиподрому буду пок-
лани камама; а овим ће се њиховим покољем њему обезбедити двострука
радост; најпре у томе што ће се тако по смрти осигурати да његова воља
буде извршена у оном задужењеу што га је иза себе оставио, а затим и за-
то што ће имати ту част да његов погреб буде упамћен по истинској жа-
лости. Тако је он у сузама сажаљевао услове у којима се нашао, те је сестру
и зета обавезао дужном наклоношћу коју као рођаци морају имати према
њему, као и вером коју дугују Богу, умоливши их да га не лише почасти та-
ко уприличене жалости током његовог погреба. И тако су му они обећали
да неће прекршити његове заповести.
6) На основу овога свако може лако открити праву природу ума овог
човека: не више само из оног задовољства што га је у страсти према жи-
вљењу нашао у претходним злочинима над својим рођацима, већ и у
овим заповестима, такорећи посмртним, у којима није било ни најмањег
трачка човечности; јер се он побринуо да у часу када је напуштао жи-
вот читав народ буде нагнан у жалост тиме што ће свакога лишити не-
ког од највољенијих, издавши наређење да из сваке породице буде понеко
убијен, иако те жртве нису учиниле ништа незаконито нити ма шта лич-
но против краља, нити су били оптужени за какав други злочин; тиме је,
дакле, поступио сасвим супротно ономе што је уобичајено за људе које
имају и најмање обзира према врлини, а који у том часу одлажу сваку мр-
жњу, те налазе разумевања чак и према онима које оправдано процењују
као своје непријатеље.
ИРОД ПОМИШЉА НА САМОУБИСТВО, А МАЛО КАСНИЈЕ НА-
РЕЂУЈЕ АНТИПАТРОВО ПОГУБЉЕЊЕ
1) Управо док је издавао ове заповести својим рођацима, стигла су

писма од његових изасланика који су били послани Цезару у Рим, и њи-
хов је смисао био следећи. Цезар је погубио Акме, озлојеђен оним што су
она и Антипатар смерали у својој изопачености; а што се тиче самог Ан-
типатра, Цезар је остављао Ироду да поступи како доликује оцу и краљу,
било да сина протера, или да му одузме живот, како му већ буде драго.
Након што је ово сазнао, Ироду је било понешто боље због задовољства
нађеног у садржају писма, јер је био понесен смрћу Акме као и моћи која
му је дата над животом његовог сина; али како су се његови болови по-
већавали, готово је малаксао од потребе да нешто поједе; тако је затражио
јабуку и нож, јер је уобичајавао да сам ољушти воћку и потом је исече и
поједе. Но када је добио нож, обазро се око себе, помишљајући да се њи-
ме прободе; а то би и учинио да га у томе није спречио његов први рођак
Ахијав, који му је задржао руку и наглас повикао. На то се палатом поче-
ло разлегати ојађено нарицање, те се направила велика пометња, као да
је краљ већ мртав. На ово се Антипатар, који је заиста поверовао да му се
отац упокојио, осмелио на говор, у нади да ће сместа и у потпуности би-
ти ослобођен окова, те да ће без даљих напора преузети краљевство; тако
је почео разговарати са тамничарем о томе да га овај одмах пусти, у којем
му је случају много тога обећао, једнако тада и касније, као да је то поста-
ло једином ствари вредном разматрања. Али тамничар не само да је одбио
оно што је Антипатар од њега тражио, него је о истоме обавестио Иро-
да, преневши колико је много упорног салетања морао претрпети од за-
твореника. На ово је Ирод, који ни раније није имао никаквог саосећања
нити добронамерности које би га задржале у кажњавању сина, повикао
и ударио се у главу, без обзира што се налазио на прагу смрти, и подигао
се на лакат зазвавши неке од својих стражара, те им наредио да сместа
убију Антипатра, не допустивши ни најкраће одлагање, и да га потом на
најпростији начин сахране у Хирканији.
О ИРОДОВОЈ СМРТИ, ЗАВЕШТАЊУ И САХРАНИ
1) Потом је Ирод, променивши мишљење, променио и свој тестамент;

тако је сада Антипасу, којем је претходно оставио краљевство, доделио да
буде тетрарх Галилеје и Пере, а краљевство уделио Архелају. Свом сину
Филипу, а Архелајевом властитом брату,275 дао је на име звања тетрарха Га-
лонитију, Трахонитију и Панеју. Својој сестри Саломи је завештао Јарнију,
Асдад и Фасаилију, заједно са пет стотина хиљада кованих сребрних дра-
хми. Такође је обезбедио и све своје остале рођаке, остављајући им новац
и годишње приходе који су свима осигурали имућне услове живљења. Це-
зару је завештао десет милиона драхми у кованом новцу, поред златних и
сребрних сасуда и ванредно скупоцене одеће што их је наменио Јулији, Це-
заревој жени; а што се тиче осталих наследника, њих је обезбедио деобом
укупно пет милиона драхми. Након што је окончао са опоруком он је пре-
минуо, пет дана после Антипатровог погубљења, при чему је до часа Ан-
типатрове смрти провео на власти тридесет четири године, а рачунајући,
пак, од часа када су га Римљани прогласили краљем, тридесет седам.276
Био је то човек неизмерне свирепости према свим људима једнако, и роб
својих страсти; али мимо разматрања онога што је исправно, ипак је био
миљеник судбине више но што је то икада било који човек био, јер је од не-
угледног човека без порекла постао краљ, па иако је бивао опкољен десе-
тином хиљада опасности, он је свима одолео и успео да проживи до дубо-
ке старости. Али је, ипак, поводом збивања и односа у властитој породици
и са властитом децом — а у којима је, по његовом властитом мишљењу та-
кође био веома срећан само зато што је на концу успео да савлада против-
нике — по мом мишљењу морао бити веома унесрећен.
2) Салома и Алексас су, пак, и пре но што је краљева смрт обзнање-
на, распустили оне који су били затворени у хиподрому, рекавши им да је
краљ наредио да се разиђу својим сопственим пребивалиштима, и наста-
ве са бригом о сопственим пословима, а што је од стране народа било
прихваћено као највећа благодат. А након што је вест о смрти учињена
јавном, Салома и Алексас су окупили војску у јерихонском амфитеатру и
пре свега прочитали Иродово писмо упућено војсци, у којем је захваљи-
вао на њеној оданости и добронамерности, и молио да исте пренесу са-
да и на његовог сина Архелаја којег је наименовао за новог краља. Након
овога је Птолемеј, коме је краљ поверио печат, прочитао Иродов теста-
мент, који ће бити на снази тек уколико га и Цезар буде потврдио; тако је
одмах учињено одобравајуће клицање Архелају као краљу; а војници су
му прилазили у одредима са њима припадним заповедницима, и редом
обећавали своју добронамерност и исту ону спремност да му служе коју
су показивали и Ироду; напослетку су молили Бога да му буде у помоћи.
3) Након што је и ово завршено, уследиле су припреме за Иродов по-
греб, при чему је Архелајева брига била да поворка до краљеве гробни-
це буде што раскошнија. Сходно томе, он је изнео сва краљевска знамења
како би додатно узвеличао велелепност сахране. Тело је било ношено на
златном одру, искићеном веома разноврсним драгим камењем и прекри-
вено пурпуром, управо као и сâмо тело; на глави је имао дијадему, и на
њој златну круну, а у десној руци је држао скиптар. Око одра су се нала-
зили његови синови и многобројна родбина, поред ових је ишла војска,
сврстана по земљама и поседима из којих су одреди потицали, и то у сле-
дећем поретку: пре свих је ишла краљева стража, затим одред Трачана,
потом Германи; иза ових је ишао одред Галаћана, а свако је носио своју по-
себну ратну опрему; иза ових се кретала читава остала војска у истом ре-
ду којим су наступали у рату, и у бојном распореду у који су их поставили
њихови заповедници зборова и центуриони; напослетку су ишле краљеве
слуге носећи са собом мирисе и зачине. Тако су сви заједно корачали осам
фурлонга277 до Иродијума, где је, по његовој властитој наредби, краљ тре-
бало да буде сахрањен. Тако је, дакле, Ирод окончавао живот.
4) Архелај му је поклонио толико поштовања да је општу жалост про-
дужио све до седмог дана, будући да је управо толико дана прописано
законом наших предака. И након што је погостио народ, и сâм обуста-
вио даље кретање, попео се у Храм; такође је доживео јавно одобравање
и похвале, који су га пратили ма куда пошао, будући да се свако трудио
да остале надјача у најгласнијим изразима прихватања. Тако се он попео
до високог подијума направљеног за њега, те се љубазно обратио наро-
ду, откривши радост са којом је примио њихове речи одобравања и пока-
зане знаке добронамерности; потом им је захвалио што нису запамтили
све оне увреде што им их је нанео његов отац, радећи тиме против себе;
још им је обећао да ће настојати да не заостане за њима у награђивању на
примерен начин оне ревности којом га буду служили, али је и рекао да ће
се до даљњег уздржати од ношења титуле краља, јер ће част таквог дос-
тојанства добити само уколико Цезар потврди и установи тај тестамент
који је сачинио његов отац; то ће бити разлог, рекао је да, када војска бу-
де пожелела да га у Јерихону удостоји круном, он неће моћи да прихвати
ту част, која је обично тако пожељна, стога што још није извесно да ће му
је доделити онај ко се превасходно пита о њеном удељивању; ипак, њего-
вим преузимањем власти њему свакако не би требало да недостаје могућ-
ности да награди њихову љубазност, те обећава да ће његовим главним
настојањем бити то да се у свим оним стварима које се тичу људства по-
каже у сваком погледу бољим од свог оца. На ово је мноштво, као што је и
обично случај са њиме, претпоставило да у првим данима оних који сту-
пају на такву власт ови показују главне намере онима који их прихватају;
и тако, што им се дуже Архелај обраћао благо и уљудно, тим су га више
они хвалили и умољавали га да им додели оно што су сами прижељкива-
ли. Неки су бучали да би требало да им олакша њихова годишња плаћања;
други су надасве тражили да буду ослобођени они што их је Ирод бацио
у тамнице, којих је било много, и који су тамо враћани неколико пута;
трећи су, пак, захтевали да укине оне порезе који су строго падали на све
оно што је јавно продато или купљено. А Архелај им ни у чему није про-
тивречио, претварајући се да ће испунити све, само да би задобио добро-
намерност народа, сматрајући да ће та наклоност представљати велики
корак у правцу очувања његове власти. Након овога је отишао и понудио
жртве Богу, а затим се посветио обедовању са својим пријатељима.
КАКО ЈЕ НАРОД ДИГАО ПОБУНУ ПРОТИВ АРХЕЛАЈА, А ОН ОТПУ-
ТОВАО У РИМ
1) У то се време догодило да су се неки међу Јеврејима окупили са

жељом да промене власт. Оплакивали су Матију и оне што их је заједно с
њиме погубио Ирод који убијенима, пак, није указао почаст посмртном
жалошћу, нити су се људи усудили да је изразе због страха који је народ
имао од тог човека; те су жртве, наиме, били људи осуђени, као што смо
приповедали, због рушења златног орла. Због тога је народ почео веома
негодовати и гласно тужити, изговарајући такође и приговоре против са-
дашњег краља, сматрајући да намерава да умањи несреће покојних жрта-
ва. Стога се окупило велико мноштво и затражило од Архелаја да, као ос-
вету за погинуле, буду кажњени они што им је Ирод указао почаст, те да,
пре свега и као најважније, буде лишен звања првосвештеника онај кога
је Ирод том приликом наименовао, и за ту службу буде изабран неко при-
хватљивији закону и у свему осталом честитији. Ово је Архелај допустио,
иако је био веома увређен њиховом насртљивошћу, стога што се сâм спре-
мао да сместа пође у Рим да потражи Цезарево одобрење за своју влада-
вину. Он је тако послао заповедника својих снага да умири побуњенике
и каже им да је смрт њиховим пријатељима досуђена по закону, и да им
представи како су њихове молбе поводом тих ствари достигле ступањ ве-
лике увредљивости према њему, као и да сада није време за такве молбе,
већ се тражи њихова сложност до времена када ће он најзад моћи да ус-
постави власт са Цезаревом сагласношћу и потом се врати к њима; тада
ће, наиме, моћи да се са њима посаветује о стварном смислу њихових за-
хтева, али би они сада морали да остану мирни да их не би сматрао по-
буњеницима.
2) И тако, након што је краљ препоручио ове ствари, и поучио свог за-
поведника томе што је рекао, послао је овога међу народ; али су окупљени
људи почели викати и нису му дозволили да говори, те су му уз то и угро-
зили живот тим више што се он одлучније усуђивао да отворено каже ма
шта што би их могло вратити трезвенијем расуђивању и спречити их да
наставе у тренутно заузетом правцу, а све због тога што су они више бри-
нули о томе да сви њихови захтеви буду спроведени него да допусте по-
слушност својим управитељима; сматрали су да је неподношљиво то да
су за Иродовог живота могли изгубити оне који су им најдражи, а да сада
када је Ирод био мртав они не могу постићи да виновници буду кажње-
ни. Тако су они сада своје замисли надовезали насиљем, сматрајући да
је законито и исправно све оно што би их задовољило, уопште не пред-
виђајући какве несреће тиме на себе навлаче; па и када би до њих допр-
ла таква сумња, ипак је тренутно задовољство које су налазили у кажња-
вању оних које су сматрали својим непријатељима надјачавало сва так-
ва размишљања. Па иако је Архелај послао многе да разговарају са њима,
они се према овима ипак нису понашали као према гласницима посланим
с његове стране, већ као према особама које су дошле по сопственом на-
хођењу да стишају њихов бес, те нису никоме од њих допустили да гово-
ри. Они који су били најострашћенији прешли су у отворену побуну, и
било је очигледно да ће продужити са таквим поступањем, а народ је све
брже пристајао уз њих.
3) И тако, с приближавањем празника бесквасног хлеба — што га је у
то време Јеврејима прописао закон, а који се назива Пасха и представља
успомену на њихово избављење из Египта, када они са великом ревношћу
приносе жртве, а такође и када се од њих захтева да бројем обредних жр-
тава надмаше било који други празник — када је безбројно мноштво чак
и преко граница дошло тим поводом из унутрашњости како би обожава-
ло Господа, побуњеници су оплакали учитеље закона Јуду и Матију, и за-
држали се заједно у Храму окруженом обиљем хране, стога што се нису
стидели да моле за њу. И како се Архелај побојао да каква страшна ствар
не проистекне из лудила ових људи, он је послао цели пук наоружаног
људства на челу са заповедником хиљаде, како би сузбио насилничке по-
кушаје побуњеника пре него што читаво мноштво не буде заражено слич-
ном махнитошћу; војницима је, пак, ставио у задатак да уколико затекну
већи број отворених побуњеника, а да су при том ови горљиви у својим
устаничким иступима, такве доведу к њему. Тако се показало да су ти који
су се побунили због својих учитеља закона раздражили народ најгрла-
тијим говорима које су користили како би охрабрили људе за своје зами-
сли; напослетку су чак извели и напад на војнике, пришавши им и каме-
новавши их, при чему су неки од њих остали рањени или побегли, а међу
њима и њихов заповедник; а када су то урадили, вратили су се жртвеним
животињама. Сада је Архелај напокон схватио да нема начина да сачува
власт другачије до да одстрани оне који су учинили насртај против ње;
стога је послао читаву војску на њих, а заједно с њима и коњанике како би
спречили оне чији су се шатори налазили изван Храма да помогну они-
ма унутар њега, те да убију оне који буду бежали од пешадије помислив-
ши да су изван опасности; ови су коњаници тако побили три хиљаде љу-
ди, док се остатак склонио у оближње планине. Тада је Архелај издао про-
глас, намењен свима, да се могу вратити својим кућама а људи су се раз-
ишли и напустили светковину из страха од нечег горег што би могло ус-
ледити. Тако је Архелај сишао до мора заједно с мајком, повевши са собом
Николу и Птолемеја, као и многе друге од својих пријатеља, а свог брата
Филипа оставио као заступајућег намесника у свим предметима било да
су се тицали породице или државе. Са њима је пошла и Салома, Иродо-
ва сестра, заједно са децом и мноштвом рођака; ови су се, међутим, само
претварали да полазе како би помогли Архелају у задобијању краљевства,
а заправо са жељом да му се супротставе, и, надасве, да се гласно пожа-
ле на оно што је урадио у Храму. Тако се Савин, Цезарев надзорник по-
слова у Сирији, будући да је и сам хитао у Јудеју како би сачувао Иродо-
ву имовину, сусрео са Архелајем у Цезареји, а такође је и Вар (намесник
Сирије) стигао у исто време али се уздржао од мешања у њихове прилике,
јер је тамо био послан на позив Архелаја и уз помоћ Птолемеја. Савин се,
пак, из обзира према Вару, није дочепао ниједног од јеврејских утврђења,
нити је запечатио њихове ризнице, већ је допустио Архелају да их посе-
дује све док се Цезар не буде одлуком изјаснио о њима; тако је Архелај,
добивши овакво обећање, остао, и даље оклевајући, у Цезареји. Па ипак
је, након неког времена, он отпловио у Рим, а Вар се вратио у Антиохију,
док је Савин пошао у Јерусалим где је заузео краљевску палату. Такође је
послао по заповеднике посада, као и по све друге који су били задужени
за Иродову имовину, и јавно изјавио да ће од њих захтевати да му пруже
извештај о ономе што поседују, и да ће располагати утврдама како то бу-
де нашао за сходно; ипак, они који су их чували нису занемарили ни оно
што им је наредио Архелај, већ су продужили да све ствари одржавају на
начин на који им је наложено, при том се изговарајући да то чине како би
их сачували за Цезара.
4) У исто време је и Антипа, други Иродов син, пловио према Риму, ка-
ко би он преузео власт, бивајући намамљен Саломиним обећањима да се
може домоћи господства, тврдећи да је он много часнији и прикладнији
човек од Архелаја за упражњавање власти, будући да је и Ирод у свом
првом тестаменту сматрао њега највреднијем краљевског звања, а тај је
тестамент морао бити уважаван као ваљанији од његовог потоњег за-
вештања. Антипа је такође са собом повео и своју мајку, као и Птолемеја,
Николиног брата, који је био један од Иродових најуваженијих пријатеља,
а који је сада ревносно радио на страни Антипе; поред ових, међутим,
ту је био и говорник Иринеј, човек коме су — захваљујући угледу који је
уживао због своје виспрености — били поверени послови краљевства, и
који је Антипу више од свих охрабривао у покушају задобијања краљев-
ства; управо он је и био тај који, у часу када су Антипи неки саветовали
да попусти пред Архелајем као свом старијем брату и оном који је по оче-
вој последњој вољи био проглашен краљем, своме штићенику није допус-
тио да тако учини. А у часу када је стигао у Рим, сви Архелајеви рођаци су
се одметнули к Антипи, али не толико због добронамерности према ње-
му колико из мржње према Архелају, иако су они заправо више од свега
желели да задобију слободу и буду потчињени само римском намеснику;
али уколико би се овоме показало одвише велико супротстављање, они су
Антипу сматрали пожељнијим од Архелаја, те су се стога удружили с њим
како би му обезбедили краљевство. Савин је такође путем писама опту-
жио Архелаја пред Цезаром.
5) Архелај је, пак, послао свој допис Цезару у којем је бранио своје
право на краљевство, као и очев тестамент поводом извештаја о Иродо-
вом новцу, а са свим тиме и Птолемеја који је донео Иродов печат, и тако
је очекивао расплет; али након што је Цезар прочитао ове папире, као и
Варова и Савинова писма, заједно са извештајем о новцу и о томе колики
су годишњи приходи краљевства, и схватио да је Антипа такође послао
писма полажући право на краљевство, он је сазвао своје пријатеље како
би сазнао њихово мишљење, а са њима и Гаја, сина Агрипе и његове кће-
ри Јулије, којег је усвојио, те га је пре свих пустио да приседне и затражио
од оних који то желе да изнесу мишљења о пословима који су сада пред
њима. На тај се позив први обратио Антипатар, Саломин син, веома ис-
танчан говорник и љути непријатељ Архелајев, а садржај његових речи је
био следећи: да би било веома смешно да се Архелај залаже да краљевство
буде њему предано, будући да је он стварно већ преузео власт над њиме
и пре него што је ову Цезар њему доделио; затим се позвао на његове су-
ров испад којим је побио толико мноштво Јевреја током њиховог праз-
ника; јер, уколико су се ови људи и понашали незаконито, било је умес-
но да њихово кажњавање буде резервисано за оне који су се налазили из-
ван земље и имали стварну моћ да их казне, а не да одмазда буде изврше-
на од стране човека који је, смерајући да постане краљ, тиме увредио Це-
зара, узурпирајући власт пре него што му је она заиста и додељена. А уко-
лико је он, као неовлашћена особа, поступао самовољно, његов је случај
био још гори, будући да онај који полаже право на краљевство ни на који
начин не може очекивати да му буде додељена она моћ које је он већ ли-
шио Цезара [узевши је сам за себе]. Он га је такође оштро напао и тиме
што је прозвао његово смењивање војних заповедника, као и његово бр-
зоплето запоседање краљевског трона и пресуђивање у парницама, што
је све чинио као да није нико други до краљ. Такође је указао на оне пов-
ластице што их је доделио онима који су му се обраћали поводом јавних
питања, те да је заиста чинио такве ствари којих веће не би могао засно-
вати ни да га је Цезар већ устоличио за краља. Надаље му је приписао ос-
лобађање затвореника који су се налазили у хиподрому, као и многе друге
ствари које су или извесно биле учињене с његове стране, или се сматрало
да су учињене, а при том се лако могло у то поверовати будући да су биле
такве природе какве обично чине млади људи, и од стране таквих који из
жудње за владањем одвише брзо посежу за влашћу. Такође му је ставио на
терет и занемаривање посмртне жалости за његовим оцем, као и то што је
имао весела окупљања у оној ноћи у којој је овај преминуо, те да је упра-
во одатле мноштво искористило прилику да подигне своја бунтовна про-
тивљења: а уколико је Архелај могао тако узвратити свом оцу који му је
уделио толико милости и завештао му тако велике ствари — при чему се
он током дана као глумац на позорници претварао да лије сузе, али је за-
то сваке ноћи приређивео весеља зарад задобијања краљевства — онда
ће се истим таквим Архелај показати и у случају Цезара уколико му овај
додели краљевство које је припадало његовом оцу; будући да је он, како
се показало, приликом очеве смрти нашао за сходно да плеше и пева као
да му је преминуо непријатељ, а не да је сахрањиван човек који му је био
најближи сродник и при том његов тако велики доброчинитељ. Још је ре-
као да је ипак највећи Архелајев злочин у томе што је сада дошао пред Це-
зара да његовом одлуком добије власт, док се претходно у свим стварима
понашао онако као што би се владао да му је сâм Цезар, који управља сви-
ме, већ чврсто осигурао владавину. Али, оно што је највише наглашавао у
свом залагању био је покољ људи око Храма, и безбожност тог чина који
је изведен током празника, и то како су они побијени тако да је изгледало
као да су сами себе приносили на жртву — при чему су неки од њих би-
ли и странци а други из њихове властите земље — све док Храм није био
препун лешева; а све то није учинио неки туђинац, већ неко ко је посезао
за законитом титулом краља, како би могао употпунити изопачену тира-
нију на коју га је нагонила његова природа, а коју су већ сви људи омрз-
нули. Управо због тога његов отац никада није превише нагињао томе да
га учини својим наследником док је још био здравог ума, будући да је по-
знавао његово држање, те је у свом претходном и веродостојнијем теста-
менту прогласио Архелајевог противника Антипу за наследника; али је
Архелаја његов отац позвао на преузимање краљевског достојанства у ча-
су када се налазио у предсмртном растројству једнако ума и тела, док је,
томе насупрот, Антипа био изабран када је његово расуђивање било при-
брано, и при таквој телесној снази која га је чинила кадрим да сам руково-
ди својим пословима: па иако је његов отац о њему имао схватање слич-
но ономе које је сада изнесено, ипак је и сâм Архелај дао довољан пример
онога какав би изгледао као краљ, када је својим поступањем лишио Це-
зара права располагања краљевством које је овај оправдано поседовао, и
није се уздржао од страшног покоља његових суграђана у Храму, иако је
још увек био само особа без јавног положаја.
6) Након што је Антипатар овако говорио, и оно што је изложио по-
тврдио извевши многе сведоке међу Архелајевим властитим рођацима,
завршио је своје залагање. На ово се, међутим, подигао Никола како би
бранио Архелаја и рекао следеће: да оно што се догодило у Храму пре
треба приписати замислима оних који су убијени него Архелајевој вла-
сти; јер они који су виновници тих догађаја нису згрешили само увредама
којима су себе унесрећили, већ и тиме што су присилили трезвене особе
да им се освете. Очигледно је да је оно што су ови учинили било само при-
видно уперено против Архелаја, а заправо је смерано против самог Цеза-
ра, јер су они, на крајње увредљив начин, напали и убили оне које је Ар-
хелај послао и који су дошли само да зауставе њихово рђаво поступање.
Побуњеници нису имали обзира ни према Богу нити према празнику, а
ипак се Антипатар не стиди да их штити, било то због преданости не-
пријатељству према Архелају или из његове личне мржње према врлини
и правичности. Јер, што се тиче оних који су започели са таквим нереди-
ма, и који су се први предали таквим незаконитим поступцима, то су љу-
ди који су присилили оне који су их казнили да прибегну оружју и про-
тив своје воље. Тако је Антипатар — говорио је Никола — напослетку у
свом говору приписао последице онога што је учињено свима онима који
су саветовали оптужиоце; јер ништа што је овде прозвано као незаконито
није проистекло од другог до од самих побуњеника као виновника; нити
у тим стварима има ичега лошег, већ су оне тако представљене само како
би се нанела штета Архелају. Отуда се показује да је склоност тих људи у
томе да нанесу увреду човеку који је њихов рођак, затим и добротвор њи-
ховог оца а и њихов присан познаник, и који је увек живео у пријатељству
с њима; а што се тиче тестамента, он је био састављен у часу када је краљ
сасвим располагао здравим разумом, те отуда мора у себи имати и више
ауторитета него његов претходни тестамент, а то из разлога што је Цеза-
ру у каснијој опоруци остављено да буде судија и располагатељ свиме што
се тамо садржи; а што се тиче Цезара, он неће уопште — и у то не треба
сумњати — следити недолично поступање ових људи који су током чита-
вог Иродовог живота били саучесници у његовој моћи, па ипак сада рев-
носно настоје да обезвреде његову одлуку, док истовремено немају исти
обзир према својим рођацима [који је, међутим, Архелај показао]. Цезар
отуда неће поништити тестамент човека кога је у потпуности подржавао,
његовог пријатеља и савезника, а који му је поверен с поуздањем да ће би-
ти потврђен; нити ће Цезарево часно и правично држање, које је познато
и неоспорно широм целог насељеног света, опонашати изопаченост ових
људи у осуђивању краља као суманотог човека који је изгубио разум, док
је, међутим, завештао наследство управо свом најваљанијем сину, таквом
који је, уосталом, прибегао Цезаревој правичном просуђивању као уто-
чишту. Осим тога, Ирод ни у једном трену није могао погрешити у свом
просуђивању о наследнику, будући да је уједно показао тако много смо-
трености да све препусти Цезаревој коначној одлуци.
7) Након што је Никола изложио све ово пред Цезаром, окончао је свој
одговор на тужбу; на ово се Цезар показао тако предусретљив према Ар-
хелају, да га је сâм подигао након што се овај бацио пред његове ноге, и
рекао да он сасвим заслужује краљевство; те му је ускоро ставио до знања
колико је чврсто наклоњен у његову корист, рекавши да он нипошто не
би поступио другачије него што је упутио тестамент његовог оца, а што
је било у прилог Архелају. Ипак, иако је пружио охрабрење Архелају да се
потпуно безбедно може на њега ослонити, он још није донео пуну одлуку
у његовом случају; па када се скуп разишао, он је остао да насамо размо-
три да ли ће потврдити краљевство Архелају, или ће га расподелити међу
целим Иродовим потомством, а ово последње стога што су сви показали
велику потребу за помоћи.
ПОБУНА ПРОТИВ САВИНА, И КАКО ЈЕ ВАР ПРИВЕО КАЗНИ ПОКРЕ-
ТАЧЕ ОВЕ ПОБУНЕ
1) Али пре но што су ове ствари могле бити доведене до разрешења,

разболела се и потом преминула Малтаса, Архелејева мајка; такође су
стигла и писма од Вара, намесника Сирије, који је Цезара обавештавао
о побуни Јевреја; јер након што је Архелај отпловио, цели је народ остао
у пометњи. Тада је Вар, будући да се тамо и сâм обрео, привео казни за-
четнике тих нереда, и након што је највећим делом задржао људе од даље
побуне која је претила да постане општа, предузео је пут до Антиохије,
оставивши једну легију у Јерусалиму како би држао у миру Јевреје који
су сада били веома наклоњени промени власти. Па ипак ово уопште није
помогло у окончавању побуне, јер након што је Вар отишао, Савин, Цеза-
рев намесник, остао је иза њега и веома намучио Јевреје, ослањајући се на
то да ће га оружане снаге које су тамо биле остављене својом бројношћу
заштитити; јер их је он употребио тако што их је наоружао и поставио за
своју стражу, угрозивши тиме Јевреје и довевши их до тако велике узне-
мирености да су се напослетку одметнули већ и из тог разлога што је он
употребио силу како би се домогао тврђава и ревносно прионуо на тра-
гање за краљевим новцем, не либећи се при свему томе окрутних посту-
пака, а све због жудње за добитком и своје невиђене грамзивости.
2) Тако се догодило да се са приближавањем нашег празника Пенте-
коста, којег се држимо од својих предака, окупило много десетина хиља-
да људи који нису дошли само да прославе празник, већ и због озлојеђе-
ности Савиновим лудилом и увредама које им је нанео. Том приликом
се тамо нашао велики број Галилејаца, Идумејаца, као и много људи из
Јерихона, као и оних који су прешли преко Јордана и насељавали тамо-
шње крајеве. Ово се мноштво дошљака придружило свим осталима и би-
ло ревносније од других да изврше напад на Савина како би му се освети-
ли; тако су се поделили у три скупине и улогорили се на следећим мести-
ма: неки су се домогли хиподрома, а од друге две скупине једна је разапе-
ла шаторе од северног до јужног дела Храма, на источној градској четвр-
ти, а трећа скупина је држала западни део града, где се налазила краљева
палата. Имали су намеру да у потпуности опседну Римљане, те да им са
свих страна затворе излаз. Савин се уплашио од бројности тих људи, али
и од њихове одлучности која се није много обазирала на њихове животе,
већ је бринула само о томе да не буду савладани, сматрајући питањем час-
ти да победе своје непријатеље. Зато је он одмах послао писмо Вару, и, ка-
ко је и иначе имао обичај, био веома упоран у молбама да му хитно дође
у помоћ, будући да се над снагама што их је тамо оставио наднела велика
опасност, те да ће вероватно за недуго време бити заробљени и масакри-
рани. Он сâм се, пак, попео до највише куле тврђаве Фасаилије, која је би-
ла подигнута у част Фасаила, Иродовог брата, и названа тако након што
су овога убили Парћани.278 Потом је Савин одатле дао знак Римљанима да
нападну Јевреје, иако се он сâм није усудио ни толико да сиђе до својих
сабораца, сматрајући у својој семоживости да се најпре други морају из-
ложити смрти. Ипак, Римљани су се усудили да изврше испад из палате,
и дошло је до стравичне битке у којој — иако су, истина, Римљани пора-
зили противнике — Јевреји ипак нису били застрашени ни поколебани
у својим одлукама, чак иако су пред собом видели призор страшног по-
коља којег су били жртве. Напротив, они су опколили Храм и заузели оне
ходнике који опасују спољашњу дворану Храма, где се наставила велика
борба приликом које су они бацали камење на Римљане, делимично ру-
кама а делимично праћкама, будући да су у овоме били веома извежба-
ни. Такође су и стрелци у борбеном поретку задали велики јад Римљани-
ма тиме што су се умешно користили местом које је било уздигнуто над
другима, али и стога што је противничка страна била у крајњој пометњи
шта да учини: јер када су покушавали да избацују стреле навише према
Јеврејима, ове их нису могле досегнути, толико да су Јевреји лако стекли
надмоћ. Оваква је врста борбе дуго настављена, све док Римљани, који су
били веома измучени оним што су чинили, нису запалили ватру у ходни-
цима тако тајновито да они који су се налазили наспрам њих нису то ни
приметили. Ова се ватра, која је била храњена изобиљем запаљиве грађе,
одмах дохватила крова ходникâ; тако је дрво, које је било пуно катрана и
воска, и на које је злато било причвршћено управо воском, одмах попус-
тило пред пламеном, те су она прекрасна дела од највеће вредности и ува-
жавања била у потпуности уништена, док су они који су се налазили на
крову истовремено неочекивано пострадали; јер како је кров нагло про-
пао, неки од људи су се стропоштали с њиме, а друге су побили неприја-
тељи који су их опколили. Још је већи био број оних који су се — из не-
моћи да спасу живот или због пренеражености пропашћу која их је окру-
живала — или бацили у ватру или проболи сопственим мачем, и тако се
ослободили несреће. А што се тиче оних који су се повукли истим путем
којим су се и попели, и тако најпре успели да умакну, њих су Римљани све
побили, будући да су били ненаоружани а и храброст их је посве напус-
тила; њихов дивљи бес више им није могао помоћи зато што су били ли-
шени оклопа, толико да се напослетку нико од оних који су се попели на
кров није избавио. Римљани су такође јурнули кроз ватру тамо где су за
то имали простора, и домогли се оних ризница где је био положен свети
новац, чији су велики део тако покрали, а Савин је отворено приграбио
четири стотине таланата.
3) Ова пропаст пријатељâ који су пали у бици ожалостила је Јевреје,
баш као и пљачкање новца посвећеног Богу у Храму. Сходно томе, она
њихова скупина која се одржала на окупу и која је била најратоборнија,
опколила је палату и запретила да ће је запалити и тако побити све који
су се у њој налазили. При том су ипак заповедили опкољенима да од-
мах изађу с обећањем да их неће повредити уколико учине тако; тада је
највећи део краљевих одреда пребегао к њима, док су Руф и Грат, који су са
собом имали три хиљаде најратоборнијих међу Иродовом војском, и који
су припадали ратним снагама, прешли Римљанима. Такође је постојао и
одред коњаника под заповедништвом Руфа који је и сам прешао на стра-
ну Римљана. Ипак, Јевреји су наставили с опсадом прокопавши ходнике
испод зидова палате, и замоливши оне који су прешли на страну неприја-
теља да им не буду на сметњи сада када имају тако повољну прилику да
обнове древну слободу своје земље; а што се тиче Савина, он је искрено
желео да се одатле повуче са својим војницима, али се није усудио да ве-
рује непријатељима због све оне несреће коју им је учинио; тако је иско-
ристио ту њихову велику и, како је сматрао, претворну питомост као раз-
лог због којег се не може сложити с њима, те је тако, заправо очекујући
Варов долазак, и даље подносио опсаду.
4) У то је време избило и безброј других нереда у Јудеји, који су били
сасвим налик побунама, стога што се велики број људи осећао подстак-
нут на ратничко држање, било из наде да сами нешто добију, или из не-
пријатељства према Римљанима. Пре свега се две хиљаде старих Иродо-
вих војника, чије су се формације већ биле растуриле, окупило у самој Ју-
деји, те су почели да се боре против краљевих трупа, иако им се Ахијав,
Иродов први рођак, супротставио; али иако је он био одбачен из равни-
ца у планинске делове, захваљујући борбеној обучености ових људи, он
се и даље чврсто држао оних места на којима се утврдио, и спасавао оно
што се могло спасти.
5) У то време је живео и извесни Јуда, син оног Језекије који је био ста-
решина разбојника, а који је био веома снажан човек кога је Ирод своје-
времено ухватио уз велике тешкоће. Овај Јуда је око себе окупио мно-
штво разузданих људи чије је станиште било у близини Сефора у Гали-
леји, где је напао тамошњу палату и домогао се свег оружја које је тамо би-
ло чувано, а којим је успео да наоружа све своје људе, баш као што је ода-
тле однео и сав затечени новац. Тако је постао страшна напаст за све љу-
де, жарећи и палећи све што би се пред њим затекло; а све то је чинио ка-
ко би себе уздигао, гајећи чак и жудњу за краљевским достојанством; при
том је наде полагао не у награду за своју часну вештину у ратовању, већ у
претерану свирепост у наношењу повреда другима.
6) Поред њега прочуо се и извесни Симон, који је раније био роб краља
Ирода, али се у свему осталом истицао као привлачна особа високог и ма-
сивног тела; у време Ирода био је далеко изнад других свога соја, и Ирод
му је много тога поверавао на бригу. Овај је човек био понесен стањем
општег расула, и био је толико дрзак да је ставио дијадему на главу за
време док се око њега налазио известан број људи који су га прогласили
за краља, при чему је самог себе сматрао вреднијим тог звања од ма ко-
га другог. Он је спалио краљевску палату у Јерихону и опљачкао све што
је у њој остављено. Такође је запалио и потпуно уништио и многе дру-
ге краљеве куће на неколико места у земљи, дозволивши својим људи-
ма да као плен понесу све што су у њима затекли. А он би починио и већа
разарања да није поведена брига да се сместа потисне; јер је Грат, након
што је успео да себи прикључи известан број римских војника, повео тако
окупљене снаге и пресрео Симона, те је након дуге и тешке борбе био по-
бијен немали број оних који су дошли из Переје, а који су представљали
неуређену скупину која се борила пре смело него обучено; па иако се сâм
Симон спасао бежећи кроз извесну долину, ипак га је Грат стигао и одсе-
као му главу. Такође је и краљевска палата у Амати, поред реке Јордана,
била спаљена од стране скупине одасвуд сабраних људи, налик оној Си-
моновој. И тако се, све у свему, дивља и силовита побеснелост распростр-
ла преко земље, стога што није било краља који би народ држао у чврстом
поретку, и стога што су они туђинци који су дошли да приведу побуње-
нике трезвености ове, напротив, само даље разјарили својим увредама и
похлепним управљањем њиховим пословима.
7) Међу свим побуњеницима издвојио се извесни Атрон — човек који
се, осим по висини стаса и снази руку, није истицао ни достојанством
предака нити богатством иметка, већ је у сваком погледу био обични пас-
тир — и то толико да се усудио да буде проглашен за краља. Овај је чо-
век сматрао толико пријатном ствари да наноси више него уобичајене не-
среће другима, да се, иако је лако могао бити убијен, није много бринуо за
губитак живота по цену извођења тако вредне замисли. Имао је четвори-
цу браће, који су и сами превазилазили друге по висини и телесној сна-
зи, и који су, охрабрени тим својствима, веровали да ће их она подржати
у задржавању краљевства. Сваки од њих владао је сопственом скупином
људи, а број оних који су им пришли био је велики. Сви су они били неза-
висни заповедници, али када би дошло до битке потчињавали су се свом
брату и борили се за њега, док је он носио дијадему и већ окупио савет са
којим је расправљао о ономе што је требало чинити — а све што је радио
чинио је равнајући се према свом задовољству. Овај је човек прилично
дуго задржао моћ, па је заиста и био називан краљем, и није било ничега
што би га могло спречити да чини шта год је хтео. Он и његова браћа су
побили велики број како Римљана тако и људи који су припадали краље-
вим снагама, понашајући се као да их не разликују у својој мржњи. Краље-
ве су снаге напали због распусног понашања које им је било дозвољено
под Иродовом влашћу; а Римљане су нападали због недавних увреда које
су им ови нанели. Али су с протицањем времена они постајали све окрут-
нији према свим људима без разлике, и нико није могао избећи једној или
другој скупини ових побуњеника, будући да су неке убијали надајући се
добити, а друге из чисте навике. Једном приликом су напали скупину Ри-
мљана у Емаусу, који су доносили жито и оружје војсци, а такође и Арија,
центуриона који је управљао овим људима, при чему су побили четрдесе-
торицу његових најбољих пешадијских војника; остатак војника се, пак,
уплашио овог покоља и оставио своје мртве за собом, избавивши се уз
помоћ Грата који је стигао у помоћ на челу краљевих трупа. Ова су четво-
рица браће наставили са ратом у облику овакве врсте походâ, и много на-
мучили Римљане, али су не мање несрећа доносили и сопственом народу.
Напослетку су ипак покорени: један од њих у борби против Грата, други
против Птолемеја, а и Архелај је такође заробио најстаријег од њих; по-
следњи је, пак, био толико утучен несрећом остале браће, јасно увидевши
да није преостао ниједан начин на који би се избавио, а и његова је војска
била изнурена болешћу и непрестаним напорима, те се сам предао Архе-
лају, који му је обећао под заклетвом да ће му поштедети живот. Али ове
су се ствари догодиле знатно касније.
8) Тако је Јудеја сада била испуњена разбојницима; и како би ма која од
неколико побуњеничких дружина пронашла неког ко би њоме управљао,
такав је сместа бивао проглашен краљем како би јавно могао наносити
несрећу народу. Сви су они само у извесној малој мери и тек у незнатним
збивањима били штетни по Римљане, али су крвопролића која су спрово-
дили над својим народом дуго потрајала.
9) Чим је Вар једном био обавештен о стању у Јудеји, након што му је
о томе писао Савин, он се забринуо за легију коју је тамо оставио; тако се
ставио на чело две преостале легије (јер се у Сирији све у свему налазило
три легије), као и четири пука коњаника, заједно са неколиким савезнич-
ким снагама које су им пружили било краљеви или неки од тетрарха, и
похитао што је брже могао како би помогао онима који су били опкољени
у Јудеји. Такође је издао наређење да сви они који су били упућени у овај
поход пожуре и до Птолемаиде. Грађани Бејрута такође су му дали петна-
ест стотина војника приликом проласка кроз њихов град. И Аретеј, краљ
Петре Арабијске, због мржње према Ироду и са жељом да обезбеди себи
наклоност Римљана, послао је немалу помоћ наоружаних пешака и коња-
ника. Па када је Вар тако сабрао заједно све ове снаге, један њихов део је
поверио свом сину и пријатељу, и послао их у галилејску област која се
налазила у близини Птолемаиде; а ови су напали непријатеља и потерали
га у бекство, заузели Сефорију и поробили њено становништво, а град за-
тим запалили. Сâм Вар је наставио са главнином војске према Самарији,
па ипак он није ни улазио у истоимени град, будући да се овај уопште
није прикључивао побуњеницима, већ је подигао логор у извесном селу
које је припадало Птолемеју, а чије је име било Арус, но које су Арабља-
ни из мржње према Ироду и непријатељству према његовим савезници-
ма спалили. Одатле су наступали до следећег села, по имену Самфо, које
су Арабљани такође опљачкали и спалили, иако је било утврђено и пред-
стављало снажно упориште; такав се призор наставио током читовог на-
предовања, и сва су места била пуна ватре и тела побијених. И Емаус је
био спаљен, али по Варовом наређењу, након што су га напустили њего-
ви житељи, како би тиме осветио оне који су тамо били уништени. Ода-
тле је напокон пошао за Јерусалим, на шта су они Јевреји који су тамо по-
дигли логор опсађујући римску легију, морали одустати од даље опсаде,
бивајући одвише слаби за наилазак толике војске. А што се тиче јеруса-
лимских Јевреја, након што им је Вар љуто пребацио за оно што је учиње-
но, они су се правдали од оптужбе, устврдивши да је до сливања народа
дошло због празника, те да до рата није дошло уз њихову сагласност, већ
због пренагљености туђинаца, а да су се они налазили на страни Римља-
на, и заједно са њима били под опсадом, претпоставивши то могућности
да и сами учествују у њиховој опсади. Ту су претходно већ били пристиг-
ли — да би се срели са Варом — Јосиф, рођак Иродов, а такође и Грат и
Руф, који су са собом довели своју војску, прикључивши се оним Римља-
нима који су били под опсадом; али се Савин није појавио у Варовом при-
суству, већ је сам потајно похарао град, и пошао до приморја.
10) Након свега овога је Вар послао део војске у унутрашњост како
би пронашао покретаче овог одметања; а када су ови откривени, оне који
су сносили највећу кривицу казнио је, а остале пустио, при чему је број
оних који су овом приликом разапети износио две хиљаде. После све-
га је распустио и своју војску, налазећи да му неће бити од користи у по-
словима због којих је дошао; јер су се војници одавали нереду, одбијајући
послушност наређењима и ономе што је Вар од њих тражио да учине, а
ово захваљујући добити коју су остваривали почињеним изгредима и на-
ношењем несрећа народу. Што се тиче самог Вара, након што је обавеш-
тен да се сакупило десет хиљада Јевреја, он је похитао да их похвата; али
ови нису ишли тако далеко да се са њиме сукобе, већ су, на савет Ахијава,
сви заједно дошли и предали му се; на то им је Вар опростио злочин под-
буњивања народа, али је неколицину њихових заповедника послао Цеза-
ру, од којих је овај многе отпустио; али што се тиче неколико Иродових
рођака који су се нашли међу овим људима током рата, њих је једине каз-
нио, будући да су се, не обазирући се на правду, борили против власти-
тог рођака.
ПОСЛАНСТВО ЦЕЗАРУ, И КАКО ЈЕ ЦЕЗАР ПОТВРДИО ИРОДОВ ТЕ-
СТАМЕНТ
1) Након што је Вар тако смирио ове нереде, и утаборио надзорни ле-
гион у Јерусалиму, он се вратио назад у Антиохију; а што се тиче Архе-
лаја, сада су се пред њим из Рима појавили нови извори невоља, и то под
следећим околностима. Наиме, у Рим је стигло једно јеврејско посланство
којем је Вар допустио да га народ пошаље како би ови могли молити за
слободу живљења по њиховим властитим законима279. Број ових изасла-
ника који су послати од стране народа био је педесет, којима се придру-
жило преко осам хиљада Јевреја који су се већ налазили у Риму. Због ово-
га је Цезар окупио своје пријатеље као и најважније људе међу Римљани-
ма у Аполоновом храму, којег је сам подигао уз велике трошкове; тамо су
стигли изасланици, као и мноштво оних Јевреја који су их пратили, а та-
кође и Архелај и његови пријатељи; али што се тиче неколицине Архелаје-
вих рођака, они му се нису придружили због мржње према њему; па ипак
су они сматрали одвише великом безочношћу да помажу изасланицима
против њега, сматрајући да би било по њих неповољно да Цезар помисли
како се недобронамерно понашају према човеку који је њихов рођак. Фи-
лип280 је под наговором Вара такође стигао тамо из Сирије, са главном на-
мером да помогне свом брату Архелају, јер је Вар био његов велики прија-
тељ, али такође и зато да уколико би дошло до промене у облику владави-
не (а до чега је Вар сматрао да може доћи), и ако буде било поделе власти
извршене с обзиром на велики број људи који су желели слободу да живе
по њиховим сопственим законима, Архелај не би био разочаран, те да би
могао у деоби и сâм учествовати.
2) Што се тиче слободе говора која је дата јеврејским изасланицима,
они који су се надали да ће испословати растакање краљевске владавине
посветили су се томе да оптуже Ирода за његова недела; тако су изјавили
да је он заиста по имену био краљ, али да је за себе приграбио ону ни од
кога надзирану власт коју тирани упражњавају над својим поданицима,
и употребио је ту власт за уништење Јевреја, не устежући се да међу њих
уводи промене утемељене само на његовим властитим склоностима; с об-
зиром на то велики је број људи пострадао под његовим насиљем, штави-
ше толики колики историја не бележи, при чему су они који су преживели
чак много већи паћеници од оних који су под њим пострадали, и то не са-
мо због сталне бојазни од његовог држања према њима, већ и због непрес-
тане опасности која је њиховим поседима претила од његовог отимања.
Такође су говорили да он никада није одустао од украшавања оних градо-
ва који су се налазили у њиховом суседству и били насељени туђинцима,
али су зато градови који су потпадали под његову власт остајали рушев-
ни, и с обзиром на све пропадали; у часу његовог преузимања краљевства
оно је било у процвату, а он је довео народ до највишег ступња сиромаш-
тва; а када би, уз неправичне изговоре, погубио било којег човека племе-
нитог порекла, он би одузео његове поседе; а када је неког од њих и оста-
вио у животу, он је и такве осудио на губитак имовине. Поред годишњих
намета којима је задужио сваког од њих, они су морали да чине и вели-
кодушне поклоне њему самом, његовој послузи и пријатељима, као и так-
вим међу његовим робовима којима је одобрена милост да постану ње-
гови убиратељи пореза, будући да није било другог начина задобијања
слободе од незаконитог насиља осим плаћања било златом или сребром.
Говорили су да не вреди ни казивати о кварежи чедности њихових деви-
ца, и приговорима упућиваним њиховим женама за њихову разблудност,
као и о свим стварима те врсте које су изводили на безочан и нечовечан
начин; зато што није мањи ужитак страдалницима да такве ствари буду
сакривене, него што би било да од њих нису ни страдали. Ирод их је зло-
употревљавао тако како не би ни дивља звер када би јој била дата моћ да
влада над људима; а при свему том — и мада је њихов народ прошао кроз
многе преврате и кварења власти — историја не даје сличан пример про-
пасти под којом су се нашли а која би се могла упоредити са оном до које
Ирод довео њихов народ; зато је разлог што су сматрали да могу оправда-
но и са задовољством поздравити Архелаја као краља садржан у претпо-
ставци да ће се, ко год да буде био постављен за владара краљевства, пре-
ма народу показати блажи него што је Ирод био; а да су се они придружи-
ли Архелају у жалости за његовим оцем само зато да би га наградили, при
чему су спремни да му се обавежу и у свим другим захтевима, под усло-
вом да могу код њега пронаћи више умерености. Али се сада њему учини-
ло да неће бити сматран Иродовим властитим сином, те је тако, без икак-
вог одлагања, свима ставио до знања свој прави значај, и то пре него што
му је власт призната, будући да располагање њоме припада искључиво
Цезару који му је може а и не мора дати, већ како му буде драго. Он је, да-
кле, дао узорак своје будуће врлине својим поданицима, и са каквом вр-
стом уздржаности и доброг руковођења ће њима управљати, тим својим
првим поступком који се тицао њих, његових суграђана, а такође и Бога,
када је издао наређење да се побије три хиљаде његових сународника у
Храму. Па како онда они могу избећи да га оправдано не мрзе, њега, који
је остатку својих свирепости додао и ту, тврдећи као да је један од злочи-
на народа то што му се супротставио и противречио у таквом упражња-
вању његове власти? Укратко, главна ствар коју су ови људи тражили би-
ла је следећа: да буду ослобођени краљевске281 и сличног облика власти, и
да могу бити придодани Сирији, те тако подвргнути власти таквих намес-
ника који би били послати од стране Рима; јер ће тако постати очигледно
да ли су они стварно бунтован народ, и склони променама власти, или су
пре склони да живе на начин правичног поретка, уз услов да могу над со-
бом имати такве управитеље који показују иоле умерености.
3) Након што су Јевреји ово изговорили, Никола је почео бранити
краљеве од изречених оптужби рекавши да, што се тиче Ирода, будући
да он никада није био тако оптуживан током живота, не може бити при-
мерено да они који су га могли оптужити за мање злочине од поменутих,
и који су га могли казнити за његовог живота, иступају са таквим окри-
вљењима сада када је мртав. Он је такође Архелајеве поступке приписао
увредљивом понашању Јевреја према њему, јер су они, под изговором да
он влада противно законима, и убијајући при том оне који су желели да
их зауставе у незаконитом поступању, били правично кажњени за оно
што су учинили, иако се сада на њега жале; тиме их је Никола узврат-
но оптужио за њихове покушаје насилнe промене власти, као и за задо-
вољство које су нашли у побуни стога што нису научили да се повинују
правди и законима, већ су и даље желели да буду свему надређени. Ово је,
укратко, била суштина онога што је Никола говорио.
4) Саслушавши сва излагања Цезар је напокон распустио скуп, али је
након неколико дана прогласио Архелаја не за краља целе земље, већ за
етнарха једне половине оних који су били Иродови поданици, обећавши
да ће му касније уделити и краљевско достојанство, уколико часно буде
управљао тим својим делом. А што се тиче друге половине, он ју је поде-
лио на два дела која је дао другој двојици Иродових синова, односно Фи-
липу и Антипи, то јест оном Антипи који се са Архелајем спорио око це-
лог краљевства. Њему су Переја и Галилеја имале да плаћају данак, што је
годишње износило две стотине таланата, док је Ватанеја, заједно са Тра-
хонитијом, као и Ауранитија са извесним деловима онога што је било зва-
но Зенодоровом Кућом, плаћала данак од стотину таланата Филипу; Иду-
меја, Јудеја и земље Самарије, пак, плаћале су данак Архелају, али је сада
четврти део те суме био укинут по заповести Цезаревој, који им је озако-
нио ово умањење зато што се нису у овој побуни прикључили остатку на-
рода. Такође су и неки међу градовима плаћали данак Архелају: Страто-
нова Кула и Севастија, Јопа и Јерусалим; јер су Газа, Гадара и Хипос били
грчки градови које је Цезар одвојио од Архелајеве власти и додао их про-
винцији Сирији. Тако је новац од данка који је сваке године притицао Ар-
хелају из његових властитих поседа износио шест стотина таланата.
5) Толико је, дакле, припало Иродовим синовима од наслеђа њиховог
оца. Али је Саломи, поред онога што јој је брат оставио тестаментом — а
то су били градови Јамнија, Асдод и Фасаилија, као и пет стотина тала-
ната у кованом сребру, Цезар учинио поклон у виду краљевског стана у
Аскалону; све у свему, њени су приходи износили шездесет таланата го-
дишње, а место њеног пребивалишта било је унутар Архелејове власти.
Остатак краљевих рођака такође је добио оно што им је додељивао теста-
мент. Поврх свега, Цезар је учинио поклоне свакој од две Иродове неуда-
те кћери — поред онога што им је оставио отац — у износу од две стотине
педесет хиљада сребрних драхми, а уз то их је и удао за Феророве синове;
такође је краљевим синовима доделио и све оно што је њему самом било
завештано, а што је износило хиљаду пет стотина таланата, с изузетком
неколико сасуда које је задржао за себе, будући да су му се свиђали, не то-
лико због велике вредности колико због успомене на краља.
О ЛАЖНОМ СИНУ АЛЕКСАНДРУ
1) Након што је Цезар тако уредио ове ствари, извесни млади човек,
по рођењу Јеврејин али одгајан од стране једног Римљанина, слободњака
у Сидону, увртео је себи у главу да је Иродов рођак, и то по сличности из-
гледа за који су они који би га видели потврђивали да је налик Алексан-
дровом, то јест Иродовог сина кога је овај убио; ова сличност је, пак, би-
ла за њега довољан подстрек за настојање да освоји власт. Тако је он као
помоћника повео једног од својих земљака (а који је био добро упознат
са приликама у палати, али је, с друге стране, био по природи зао човек
кадар да свима донесе многе невоље, и који је отуда постао учитељ у др-
ским замислима своме ученику), и јавно објавио за себе да је он Алексан-
дар, Иродов син, који је склоњен од стране оног који је био послан да га
убије, али који је уместо њега убио друге људе како би преварио сведо-
ке док је, међутим, спасао њега и његовог брата Аристобула. Овом лажју
не само да је овај човек био обузет, већ је успевао да исту наметне и они-
ма са којима се сусретао; тако је, када је стигао на Крит, навео све Јевреје
који су с њиме разговарали да поверују како је он Александар. Па након
што је сакупио довољно новца којег су му тамо даривали, он је прешао у
Мелос, где је добио још и много више новца захваљујући веровању тамо-
шњих људи да припада краљевској породици, због чега су се надали да би
могао обновити власт свог оца и потом наградити своје добротворе. Та-
ко је похитао и у Рим, наведен од стране тих туђинаца који су га угости-
ли. Био је толико срећан да је и по свом пристајању у Дисерархију успео
да тамошње Јевреје доведе у исту заблуду; и то не само неупућене људе,
већ и оне који су били у пријатељству с Иродом, или који су према ово-
ме гајили наклоност, а који су се сада придружили овоме човеку као сво-
ме краљу. Узрок свему је био тај да су људи заправо били задовољни ње-
говим претварањем, које је било подржано сличношћу лика, што је оне
који су познавали Александра држало у снажном веровању да је реч о ис-
тој особи, и што су надаље под заклетвом потврђивали и другима; ово је
отишло тако далеко да је у часу када се прочула вест да он долази у Рим
читава тамошња јеврејска заједница изашла да се са њим сретне, припи-
сујући Божијем провиђењу то што је он тако неочекивано измакао смрти,
бивајући веома радосни због породице његове мајке. А када је стигао, но-
шен је улицама на краљевској носиљци, при чему су сви украси што их је
при том имао били они којима се уресују краљеви, што је све било изве-
дено о трошку његових домаћина. Мноштво се око њега окупљало и из-
викавало снажне изразе одобравања: све у свему, није било пропуштено
ништа од оног што се сматрало примереним за онога ко је тако неочеки-
вано остао сачуван од погибељи.
2) Када је вест о свему овоме пренесена Цезару, он у њу није пове-
ровао, пре свега стога што Ирод не би био тако лако обманут у нечему
што га се толико пресудно тицало; ипак, задржавајући и сумњу да би све
могло бити истинито, послао је извесног Селада, једног свог ослобође-
ног роба који је некада општио са убијеним Иродовим синовима, и од ње-
га затражио да му доведе Александра; овај је то и учинио, при том не би-
вајући сигурнији у свој суд од остатка људи. Па ипак, Цезар није био пре-
варен, јер, и поред тога што је постојала сличност између овог лажног и
правог Александра, она ипак није била тако потпуна да би могла обма-
нути онога ко је био обазрив у разабирању; јер је овај тобожњи Алексан-
дар имао грубе руке због тешких радова којима се морао бавити, по че-
му се веома разликовао од однегованости тела оног другог, која је поти-
цала од његове брижљивог и свестраног образовања, и у односу на коју је
овај човек очевидно имао грубо и изборано тело. Када је, отуда, Цезар ви-
део како се представљени учитељ и његов ученик слажу у тој лажи и др-
ско смелом начину говора, он се распитао о Аристобулу, желећи да сазна
шта се догодило с њиме који је (наводно) био исто тако спасен, упитавши
и за разлог због којег и он није дошао и покушао да поврати ону власт на
коју је такође имао право према свом пореклу. А када му је речено да је он
остао на острву Криту због страха од мора — односно да у случају бро-
долома Мирјамино потомство не би у потпуности пострадало, те да бар
Аристобул преживи и казни оне који су га изложили својим подмуклим
поступцима — и када је овај лажов истрајао у том тврђењу, а творац чи-
таве подвале га подржао, Цезар је дозвао ближе себи младића и рекао му:
„Уколико ме од сада више не будеш обмањивао, за награду ћеш добити
то да ћу ти поштедети живот; реци ми, дакле, ко си ти заиста, и ко је био
тај чија је дрскост била толика да је моглао смислити такву превару. Јер је
овакај покушај одвише значајан нитковлук да би га могао предузети не-
ко твојих година.“ И тако, немајући избора, младић је Цезару рекао све о
подвали, као и на који начин и по чијим је упутствима све изведено. Це-
зар је, пак, видевши да је овај лажни Александар снажан и предузимљив
човек, кадар да се издржава од својих руку, и не желевши да прекрши дато
обећање, овога уврстио у галиоте, али је убио онога ко га је навео на чи-
тав подухват; а што се тиче људи из Мелоса, сматрао је да су они довољно
кажњени тиме што су бацили толико новца на тобожњег Александра. Та-
кав је, дакле, био бесраман закључак овог дрског покушаја.
КАКО ЈЕ АРХЕЛАЈ, ПО ДРУГИ ПУТ ОПТУЖЕН, БИО ПРОГНАН У
ВИЈЕНУ
1) Након што је Архелај ступио у своју етнархију и стигао у Јудеју, оп-

тужио је Јоасара, Боетијевог сина, за помагање у побуни, те му је одузео
звање првосвештеника, и на то место поставио његовог брата Елеазара.
Такође је на величанствен начин поново подигао краљевску палату у Је-
рихону, те је скренуо половину воде којом је било опскрбљено село Нера,
и ту воду одвукао у равницу како би њоме залио палмина стабла што их је
тамо засадио; такође је подигао и село којег је по свом имену назвао Архе-
леја. Штавише, он је прекршио закон наших предака и оженио Глафиру282,
кћер краља Архелаја, која је претходно била жена његовог брата Алексан-
дра са којим је имала троје деце, док се, међутим, међу Јеврејима сматра
гнусним оженити братовљеву жену. Али се ни Елеазар није дуго задржао
у поседу звања првосвештеника, будући да је Исус, син Сија, био поста-
вљен на његово место док је овај још увек био жив.
2) Након што је прошло десет година Архелајеве владавине, његова
браћа, као и најугледнији људи Јудеје и Самарије више нису могли подне-
ти његово варварско и тиранско опхођење према њима, те су га оптужили
Цезару, и то посебно стога што су знали да је он прекршио Цезареве запо-
вести које су га обавезивале да се међу њима понаша с умереношћу у при-
мени власти. Након што је ово чуо, Цезар се веома разљутио те је позвао
Архелајевог заступника који је водио његове послове у Риму и чије је име
такође било Архелај; па је, сматрајући да је испод његове части да лично
пише Архелају, овоме наложио да што је пре могуће отплови и доведе га у
Рим. Гласник је похитао, па када је стигао у Јудеју нашао је Архелаја како
обедује с пријатељима; одмах му је рекао поводом чега га је Цезар послао
и пожурио га да што пре и сâм пође. Па након што је Архелај стигао у Рим,
Цезар је, пошто је саслушао шта су његови оптужитељи имали да кажу, и
какав је одговор Архелај имао да пружи, у исти мах овога прогнао и одре-
дио да Вијена, град у Галији, буде место његовог пребивања, а такође му
је и одузео сав новац.
3) Овом приликом се, међутим, догодило нешто необично. Наиме, не-
колико дана пре него што је Архелај примио овај последњи Цезарев позив
и отишао у Рим одмах по добијању поруке, својим је пријатељима испри-
чао следећи сан: видео је, наиме, десет житних класова, савршено зрелих,
које су, како му се чинило, прождирали волови. И након што се пробудио
и устао, због тога што му се чинило да је сновиђење од велике важности
за њега, послао је по видовњаке чије је знање било примењиво у тумачењу
снова. Па док су једни били једног а други другог мишљења (јер се њихо-
ва тумачења нису слагала), извесни Симон, човек који је припадао сек-
ти есена, затражио је да може слободно исказати своје мисли, и рекао је
да сновиђење означава промену у Архелајевим животним приликама, и
то не на боље; рекао је да волови — а стога што во као животиња подноси
непријатности и патње у својим тешким радовима — означавају несрећу,
и заправо надаље указују на обрт у текућим пословима, стога што земља
која је поорана од стране волова више не може остати у свом претходном
стању; десет житних класова, пак, означава исти толико број година, сто-
га што клас расте током једне године, па ће толики бити број година након
којих ће се окончати Архелајева владавина. Тако је, дакле, овај човек објас-
нио тај сан; а петог дана након овог сновиђења пристигао је гласник преко
кога је Цезар наложио Архелају да се појави у Риму, што је овај и учинио.
4) Сличан удес задесио је и његову жену Глафиру, која је била кћер
краља Архелаја и која је, као што сам већ поменуо, као девица била уда-
та за Иродовог сина Александра, Архелајевог брата; али како се догоди-
ло да је Ирод убио Александра, она се удала за Јуву, краља Либије; а када
је овај преминуо, а она живела као удовица у Кападокији са својим оцем,
Архелај се развео од своје претходне жене Мирјам, и оженио се њоме, јер
је толико јака била страст коју је према њој осећао. А Глафира је доцније
уснила следећи сан: мислила је да је видела Александра како стоји поред
ње, на шта се она веома обрадовала и страсно га загрлила; али тада јој се
он пожалио, рекавши: „О, Глафира, ти ми показујеш да је истина оно што
се тврди, наиме, да се женама не може веровати. Ниси ли ти мени обећа-
ла верност? И ниси ли се за мене удала док си била девица? И зар се из-
међу нас нису родила деца? Па ипак си због жудње за другим мужем забо-
равила осећања која сам према теби гајио. А ниси била задовољна ни том
увредом коју си ми нанела, већ си била толико дрска да себи прибавиш и
трећег мужа који ће с тобом легати и који је на недоличан и неразуман на-
чин ступио у моју кућу, те си се удала за Архелаја, мог брата. Ја, међутим,
нећу заборавити твоја ранија нежна осећања према мени, већ ћу те осло-
бодити сваког таквог приговора и учинити да поново будеш моја као што
си једном била.“ Након што је ово изговорио својој животној сапутници,
након неколико дана она је напустила овај свет.
5) Не сматрам да су ове приповести биле непримерене текућем изла-
гању, једнако стога што се оно сада односи на краљеве, а такође и због
друге користи која се одатле може извући, како за потврду бесмртности
душе, тако и за провиђење којим се Бог стара о људским пословима, те
сам због тога сматрао умесним да их забележим. Али ако неко не верује у
такве везе, нека слободно ужива у свом сопственом мишљењу, али и не-
ка не спречава другог који би одатле могао охрабрити себе у врлини. Та-
ко је, дакле, Архелајева земља надаље била као провинција придружена
Сирији; а Киренија, који је био постављен за конзула, Цезар је послао да
припреми извештај о државној имовини у Сирији, као и да прода Архе-
лајев посед.
КЊИГА ОСАМНАЕСТА
ОД АРХЕЛАЈЕВОГ ПРОГОНСТВА ДО ПОЛАСКА
ИЗ ВАВИЛОНА
КАКО ЈЕ ЦЕЗАР ПОСЛАО КИРЕНИЈА ДА РАЗРЕЖЕ ПОРЕЗ СИРИЈИ И
ЈУДЕЈИ, И КАКО ЈЕ КОПОНИЈЕ ПОСЛАН ЗА ПРОКУРАТОРА ЈУДЕЈЕ;
ТАКОЂЕ И О ЈУДИ ГАЛИЛЕЈСКОМ И О СЕКТАМА МЕЂУ ЈЕВРЕЈИМА
1) Киреније је био римски конзул који је током успона прошао кроз све
ступњеве службе пре но што је постао конзул, и који је и због других вред-
ности био веома уважаван у часу када је стигао у Сирију заједно са неко-
лицином других људи што их је Цезар послао како би судили том народу и
поднели извештај о његовом поседу. Са њим је такође био послан и Копо-
није, који је припадао витешком реду, и који је требало да располаже најви-
шом моћи међу Јеврејима. Штавише, Киреније је и сâм дошао у Јудеју, која
је сада била придодата провинцији Сирији, како би направио извештај о
тамошњој имовини и располагао Архелајевим новцем; што се тиче Јевреја,
иако су испрва захтев за опорезивањем имовине примили с гнушањем,
ипак су одустали од било каквог супротстављања, послушавши нагова-
рање првосвештеника Јоасара, сина Ветовог; тако су они, оставши убеђе-
ни Јоасаровим речима, предали извештај о својим поседима не улазећи ни
у какву расправу. Па ипак се нашао извесни Јуда, Галонићанин,283 из града
по имену Гамала, који је, повевши са собом извесног Садука,284 припадника
фарисеја, ревносно прионуо на њихово подстицање на одметање, будући
да су обојица тврдили да ово опорезивање није ништа боље од увођења
ропства, подстичући народ да брани своју слободу, тврдећи да им они са-
ми могу обезбедити срећу и сигурност онога што поседују, па и осигурати
уживање још већег добра, које се састојало у оној части и слави што ће је
тако стећи због своје племенитости. Такође су народу говорили да им Бог
у супротном неће помагати, уколико се не могу удруживати у таква вéћа
која могу довести до успеха и користи, до чега ће нарочито доћи уколико
се буду предали извођењу подвига за своју веру и не уморе се у њиховом
извршавању; тако су људи те речи примали са задовољством, и са таквим
дрским покушајима продужили у највећој мери. Због тога се може рећи да
су сваковрсне несреће потекле од ових људи, а народ је био до невероват-
них размера заражен њиховим схватањем; као исход, уследио је један сило-
вит рат за другим, и ми смо изгубили оне пријатеље на које смо навикли да
ублажују наше патње; с овим је заједно ишло убијање и пљачкање наших
најугледнијих људи, што се тобоже чинило у име државне добробити, али
заправо због пуке жеље за личном добити; одатле су се подигле побуне, а
из ових убијања људи који су понекад гинули од руку из властитог народа
(због помахниталости ових људи једних против других, која их је гонила у
жудњу да нико од супротне странке не остане жив), а каткад од неприја-
теља. Такође нас је сколила и глад, довевши нас до највишег ступња утуче-
ности, са собом разарајући и градове; штавише, побуна се толико расплам-
сала, да је чак и сâм храм Божији био спаљен од стране непријатеља. Такве
су, дакле, биле последице тога да су били измењени обичаји наших отаца, а
промене које су уведене биле су такве да су нас умногоме довеле до готово
потпуног уништења, а које су поменути људи проузроковали својим зајед-
ничким завереништвом. Јер су Јуда и Садук, који је подстакао настајање
четврте филозофске секте међу нама, којој се прикључио велики број след-
беника, намах испунили нашу грађанску управу немирима, и тако ударили
темељ свим потоњим јадима, и то својим филозофским системом са којим
смо претходно били неупознати, а о којем ћу ја ускоро расправљати, и то
понајпре због заразе која се одатле проширила међу млађим људима који
су овај систем жарко пригрлили, а који је државу довео до пропасти.
2) Јевреји су, наиме, дуго уназад имали три филозофске секте које су
биле само њима својствене: секту есена и секту садукеја, као и трећи на-
чин филозофског размишљања одржаван од стране оних који су назива-
ни фарисејима; а свих ових секти, без обзира што сам о њима већ говорио
у другој књизи о јудејском рату, дотаћи ћу се помало и овом приликом.
3) Што се тиче фарисеја, они живе неугледно и у својој исхрани пре-
зиру пробирљивост; у понашању следе управљање разумом и оно што
им као добро овај прописује да чине; дакле, они сматрају да је њихова
дужност да се ревносно боре за придржавање диктата разума у својим
поступцима. Они такође веома поштују људе у годинама, при чему сма-
трају дрскошћу противречење овима у ма којој ствари коју су ови изне-
ли; па и када просуђују да се сва збивања одигравају по одређењу судби-
не, они ипак не одузимају слободу људима да се могу понашати онако ка-
ко сматрају прикладним — будући да је њихово схватање било да је Бог
усадио темперамент у човеку помоћу којег се спроводи Његова воља, али
тако да и човекова воља може поступати по врлини или порочности. Они
такође верују да душе имају извесну бесмртну неумољивост у себи, и да
ће посмртно бити награђене или кажњене према томе да ли су живели
животом врлине или порочности, при чему ће они последњи бити држа-
ни у вечној спутаности, док ће први имати моћ да васкрсну и поново жи-
ве на земљи. На основу ових схватања они су кадри да увере највећи део
Јевреја, и шта год да ови чине у погледу богослужења, молитава и жртво-
вања, равнају се према њиховим упутствима, толико да читави градови
пружају велике потврде њиховом потпуно часном владању, како у живот-
ним поступцима тако и у разговорима.
4) С друге стране, пак, схватање садукеја је да душе умиру с телима, а
у погледу начина живљења они се не држе ничега што није наложено у за-
конима, при чему сматрају примером врлине расправљање са учитељи-
ма филозофије са којима опште. Ово учење прихваћено је од само малог
броја људи, али су такви људи носиоци највећег уважавања. Они, међу-
тим, нису кадри да ма шта ураде од себе: јер након и што постану служ-
беници — као што понекад и мимо своје воље или под присилом бивају
обавезни да учине — они се предају схватањима фарисеја, будући да их
мноштво у противном не би подносило.
5) Учење есена садржи се у томе да је најбоље све ствари приписати Бо-
гу. Они поучавају да је душа бесмртна, и процењују да се треба ревносно
КЊИГА ОСАМНАЕСТА 783
борити за награде правичности; а када пошаљу у Храм оно што су посве-
тили Богу, они не приносе жртве,285 зато што имају много чистија освећења
што их сами спроводе. Због тога су они искључени из заједничке двора-
не у Храму, па своје жртве приносе сами; ипак, њихов је начин живљења
бољи од оног код других људи, и они се у потпуности посвећују ратарству.
Такође заслужују наше поштовање тиме што превазилазе све друге у пос-
већивању врлини и правичности, и то заиста до таквог ступња који се ни-
када не појављује код других људи, било Грка или варвара, чак ни за кратко,
а међу њима се такав одржава дуго времена. Ово је очитовано оним њихо-
вим прописом по којем не допуштају ниједној ствари да их удаљи од пра-
вила заједничког поседовања иметка, што значи да богати људи не уживају
у свом богатству више од онога који нема ничег свога. Постоји око четири
хиљаде људи који живе на овај начин, и они се нити жене нити имају жеље
за држањем слугу, сматрајући да је ово последње само искушење људима да
буду неправични, а оно прво даје повода кућевним свађама; већ, како жи-
ве по свом начину, они се узајмано потпомажу и прислужују један другом.
Такође наименују извесне заступнике да преузимају добити од њихових
прихода као и од плодова земље, такве који су добри људи и свештеници,
одређени да за њих спремају жито и храну. Ниједан од ових се не разликује
од других есена по начину живљења, већ највише наликују оним Дачанима
које зову Полистејцима286, тј. „насељеним у градовима“.
6) Творац четврте секте међу Јеврејима био је Јуда Галилејац. Ови се
људи у свему слажу са фарисејским схватањима, али имају неприкосно-
вену приврженост слободи, и казују да само Бог може бити њихов Упра-
витељ и Господар. Такође нису страховали ни од које врсте смрти, нити
су обраћали пажњу на смрт њихових рођака и пријатеља, нити их је било
какав страх од смрти могао натерати да ма којег човека назову господа-
ром. И будући да је оваква њихова непоколебљива одлучност добро по-
зната многима, више о томе нећу говорити; такође се не бојим да би ма
која ствар коју бих о њима рекао могла остати лишена поверења, већ се
пре могу бојати да би све што бих рекао било испод оне одлучности коју
су показивали када су бивали подвргнути патњи. И у време Геција Фло-
ра догодило се да је народ помахнитао у оваквој болести, јер је овај чо-
век тада био наш управитељ који је наметањем своје власти узроковао да
су Јевреји потпуно подивљали и одметнули се од Римљана. Ово је, дакле,
био приказ јеврејских филозофских секти.
ИРОД И ФИЛИП ПОДИЖУ НЕКОЛИКО ГРАДОВА У ЧАСТ ЦЕЗАРА.
О НАСЛЕЂИВАЊУ СВЕШТЕНИКÂ И НАМЕСНИКÂ; ТАКОЂЕ И О
ОНОМ ШТО ЈЕ ЗАДЕСИЛО ФРАТИЈА И ПАРЋАНЕ
1) Након што је Киреније преузео располагање Архелајевим новцем,

и након што је уређено опорезовање, а што се догодило тридесет седме
године после Цезареве победе над Антонијем код Акцијума, он је одузео
звање првосвештеника Јоасару — кога је на тај положај довео народ — и
уместо њега наименовао Ананију, сина Сетовог; у исто време су Ирод и
Филип сваки понаособ добили своју властиту тетрархију и тамо уредили
своје прилике. Ирод је такође подигао зид око града Сефора (који пружа
сигурност целој Галилеји), и учинио овај град престоницом земље. Осим
овога, такође је подигао и зид око Ветарамфте која је и сама један град, и
назвао га Јулија, по имену императорове жене. Филип је, пак, подигао Па-
неју, град на изворима Јордана, и назвао га Цезареја. Такође је и унапре-
дио село Ветсаиду у град, смештен на језеру Генисарет, повећавши га и
населивши већим бројем становништва, а потом га назвавши Јулија, овог
пута по имену Цезареве кћери.
2) У време док је Копоније, за кога смо већ рекли да је послан са Ки-
ренијем, вршио службу као намесник и управљао Јудејом, догодили су се
следећи удеси. Наиме, за време док Јевреји славе празник бесквасног хле-
ба, којег зовемо Пасха, обичај је да свештеници отворе двери Храма од-
мах после поноћи. Када су, отуда, ове капије биле прве отворене, неки
међу Самарићанима су тајно дошли у Јерусалим и разбацали тела мрт-
вих људи у ходницима, због чега су их касније Јевреји избацили из Хра-
ма, што иначе нису уобичајавали да раде приликом таквих празника; та-
кође је било и других разлога због којих су брижљивије мотрили на Храм
него раније. После овог инцидента Копоније се вратио у Рим, одакле је за
његовог наследника дошао Марко Амбивије, за чије је власти умрла Са-
лома, сестра краља Ирода, и оставила Јулији [Цезаревој жени] све своје
властелинство, као и Фасаилију у равници, и Архелеју са великим засади-
ма палминог дрвећа и њиховим воћем, изврсним у својом врсти. Након
Марка је дошао Аније Руф, за време чијег је управљања умро Цезар, дру-
ги римски император, који је владао педесет седам година мање шест ме-
сеци и два дана (од овог је времена четрнаест година с њим заједно вла-
дао Марко Антоније; а умро је у доби од седамдесет седам година), и по-
сле којег га је наследио пасторак Тиберије Клаудије, син његове жене Ли-
вије. Овај је, дакле, био трећи император, који је послао Валерија Грата за
намесника Јудеје и наследника Анија Руфа. Овај је човек лишио Ананију
звања првосвештеника, и на његово место поставио Ишмаела, сина Фа-
бијевог, којег је, међутим, такође убрзо потом одстранио и овог пута по-
ставио Елеазара, Ананијевог сина, који је раније већ заузимао тај положај.
Но и он је то достојанство држао само годину дана, после чега је Грат за
првосвештеника поставио Симона, сина Камитовог; након, опет, не ви-
ше од једне године, за његовог наследника је постављен Јосиф Кајафа. Па
након што је извршио све те многобројне промене, Грат се после једана-
ест година боравка у Јудеји вратио у Рим, а за његовог наследника је до-
шао Понтије Пилат.
3) Тетрарх Ирод, који је био у великој милости код Тиберија, подигао
је град и назвао га по имену тог римског цара, Тиберијада. Подигао га је
у најбољем делу Галилеје, крај Генисаретског језера. Недалеко од њега на-
лазила су се топла купатила, у селу по имену Емаус. У град су као насеље-
ници дошли многи странци, а такође и велики број Галилејаца; од многих
је, пак, и сам Ирод захтевао да тамо пођу из земље која му је припадала,
те су тако били присиљени да постану житељи Тиберијаде, од којих су не-
ки били и имућни људи, али је допустио и сиромашнима, које је сабрао са
разних страна, да се ту настане. Штавише, неки од њих чак још нису били
ни ослобођеници, те се према таквим Ирод показао као доброчинитељ,
будући да их је у великом броју за ту прилику ослободио, обавезавши их
при том да не занемаре град, и подигавши им уз то веома добре куће о
свом властитом трошку, а такође им дајући и земљу; све ово је радио јер је
био свестан да чинећи ово место насеобином крши древне законе, будући
да су многе гробнице одатле уклоњене како би се направило место за тај
нови град Тиберијаду, док, међутим, наши закони објављују да су такви
насељеници нечисти седам дана.
4) Негде у то време је умро Фратије, краљ Парћана, а због издаје свог
сина Фратасија, и то под следећим околностима. Иако је Фратије имао
своје законите синове, такође је испрва као милосницу имао извесну ита-
лићанску служавку, по имену Термуса, коју му је раније, заједно са дру-
гим поклонима, послао Цезар. Будући силно заљубљен у њену лепоту, а
и како је током година с њом добио сина коме је дао име Фратасија, Фра-
тије је ову жену учинио својом законитом супругом и држао је у великом
уважавању. Она је била кадра да га наговори да учини што год би науми-
ла, а желела је да обезбеди управљање Партијом њеном сину. При том је,
међутим, видела да сва њена настојања неће довести до успеха уколико
не успе смислити начин да уклони Фратијеве законите синове из краљев-
ства; стога је убедила Фратија да те своје синове пошаље у Рим као јемс-
твене таоце његове верности Риму; сходно томе, они су тамо и послати,
будући да он није могао лако противречити њеним налозима. И тако, бу-
дући да је Фратасије остао сам и подизан да би наследио власт, сматрао
је да је одвише дуготрајно очекивати власт као очев поклон наследни-
ку, те је због тога остварио замисао о издаји против оца, а уз помоћ своје
мајке са којом је, како су потекле гласине, такође и грешно општио. Због
овог је разврата био је омражен, будући да су његови поданици ту изопа-
чену љубав његове мајке сматрали ништа мање ужасном од његовог оце-
убиства; напослетку су га они, подигавши побуну, и протерали из земље
пре но што се одвише осилио, те је тако и умро. Али како су се најбољи
међу Парћанима слагали да је за њих немогуће остварити управљање без
краља, при чему је, у исто време, њихова редовна пракса била да изаби-
рају неког из породице Арсаса [нити би било коме другом и допустили да
постане краљ; при том су и сматрали да је њихово краљевство већ довољ-
но понижено венчањем краља са италићанском милосницом и њеним по-
родом], они су послали изасланике и позвали Орода [да преузме круну]
јер их у супротном народ више не би подносио: па иако је овај био опту-
жен за велику окрутност и био је непопустљиве ћуди и склон бесу, ипак
је он још увек био неко ко је припадао породици Арсаса. Али, после не-
ког времена, против њега је скована завера и он је убијен, како неки ка-
жу, приликом празника, и међу принесеним жртвама (јер је општи обичај
Јевреја да том приликом носе мачеве са собом); ипак, званични извештај
каже да је убијен за време лова. Након тога су завереници послали изасла-
нике у Рим и затражили да им један од оних који су били остављени као
таоци буде враћен и постављен за њиховог краља. У складу с тиме, Вонон
је добио предност над осталима, те је послан за владара (јер се он чинио
способним за такву добру срећу коју су му нудила два највећа краљев-
ства под Сунцем, једно страно и његово властито). Ипак, варвари су ус-
коро променили мишљење, будући да су по природи били променљивог
држања, сматрајући сада да овај човек није вредан да њима управља; ни-
су, заправо, мислили да се треба повиновати заповестима некога ко је био
роб (јер су они тако називали таоце), нити су могли поднети нискост тог
имена; а ово је тим више било неподношљиво стога што су Парћани та-
да над собом морали трпети краља постављеног не по праву рата, већ у
време мира. Тако су они одмах позвали Артавана, краља Медије, будући
да је и он припадао роду Арсаса. Артаван се сложио са овом понудом, те
је дошао у Партију са војском, где се сукобио с Вононом на чију су стра-
ну испрва пристали Парћани, захваљујући чему је овај успео да порази и
натера Артаванову војску у бекство у планине. Али је ипак овај мало кас-
није поново сакупио војску и у новој бици до ногу поразио Вонона који
је умакао на коњу, заједно са неколицином помоћника око себе, и стигао
до Селеукије на Тигру. Након што је Артаван побио велики број неприја-
тељских војника — а победу је извојевао захваљујући огромној престра-
вљености варвара — он се повукао у Ктесифон са великим бројем својих
људи; и тако је он надаље владао Парћанима. Што се тиче Вонона, он је
побегао у Јерменију, и чим је доспео тамо показао је намеру да му буде
предата тамошња власт, те је у ту сврху послао изасланике у Рим. Али сто-
га што га је Тиберије одбио и што је њему самом недостајало храбрости, а
и зато што му је претио парћански краљ који му је послао изасланике са
отвореном објавом рата уколико буде продужио са намерама, па најзад и
зато што није било начина да задобије било које друго краљевство (јер су
се људи од утицаја међу Јерменцима придружили Артавану), он се предао
Сулану, намеснику Сирије који га је, имајући обзира према његовом об-
разовању у Риму, задржао у Сирији, док је Артаван дао Јерменију Ороду,
једном од његових властитих синова.
5) У то је време преминуо Антиох, краљ Комагене, услед чега се на-
род почео препирати са племством, те су обе стране послале изасланике
у Рим; при том су људи од моћи желели да њихов облик владавине буде
промењен у положај римске провинције, а народ је желео да се потчини
краљевима, како су чинили њихови преци. Тако је сенат донео указ да Гер-
маник буде послан да реши прилике на Истоку, где је, међутим, судбина
искористила прилику да га лиши живота; јер, у време док је боравио тамо
и уређивао тамошње прилике, живот му је одузет отровом који му је дао
извесни Пизон, као што је већ било приповедано на другом месту.
ПОБУНА ЈЕВРЕЈА ПРОТИВ ПОНТИЈА ПИЛАТА. ТАКОЂЕ И О ХРИСТУ,
И О ОНОМЕ ШТО ЈЕ ЗАДЕСИЛО ПАУЛИНУ И ЈЕВРЕЈЕ У РИМУ
1) У то је време Пилат, прокуратор Јудеје, покренуо војску из Цеза-

реје у Јерусалим како би ова тамо презимила, и том су приликом били по-
вређени јеврејски закони. Пилат је, наиме, понео Цезареве слике које су
се налазиле на заставама, и донео их у град, иако нам наш закон забрањује
ма какво прављење слика, због чега су, уосталом, претходни намесници
имали обичај да улазе у град са заставама које на себи нису имале такве
украсе. Пилат је, дакле, био први који је донео такве слике у Јерусалим и
поставио их по граду, што је било урађено без знања народа, будући да је
све учињено током ноћи. Али чим је народ сазнао шта се догодило, вели-
ки број људи је дошао у Цезареју и много се дана заузимао код Пилата ка-
ко би овај уклонио спорне слике; а када он није удовољио њиховим захте-
вима, зато што би то могло изгледати као увреда Цезара, а људи су ипак
истрајавали, он је шестог дана заповедио својим војницима да тајно при-
преме оружје за време док је он столовао на свом судијском седишту које
је било тако постављено на отвореном месту у граду да је сакривало вој-
нике који су лежали спремни да насрну на народ; па када су Јевреји поно-
во упутили молбу, Пилат је дао знак војницима да их опколе, и запретио
да им казна неће бити мања од тренутне смрти уколико не буду престали
да га узнемиравају и не пођу својим путем кући. Али су се ови људи ба-
цили на земљу и оголили вратове, и рекли да ће радије драговољно при-
хватити смрт него да буде прекршена неприкосновеност њихових закона.
Оваквом одлучношћу у одбрани недодирљивости закона Пилат је био ду-
боко потресен, те је одмах заповедио да слике буду враћене из Јерусали-
ма у Цезареју.
2) Пилат се подухватио и посла довођења текуће воде у Јерусалим, а
то је наумио да изведе помоћу храмског новца, при чему је водени ток из-
вео са удаљености од две стотине фурлонга. Ипак, Јевреји нису били за-
довољни тиме што је учињено са довођењем воде; зато се окупило мно-
го десетина хиљада људи и почело викати против њега, захтевајући да се
он окане те замисли. Неки од њих су му почели приговарати и ружити га,
као што и обично чини гомила људи. Стога је Пилат обукао велики број
својих војника у грађанску одећу под којом су сакрили бодеже, и послао
их на место где су могли опколити народ. Тада је најпре лично затражио
од Јевреја да се разиђу; али када су ови наставили да му дрско упућују
приговоре, он је дао војницима унапред договорени знак, а ови су наср-
нули и задали много већи број удараца но што им је Пилат заповедио, и
једнако казнили оне који су били распаљени и бунтовни и оне који су за-
течени, ни најмање не штедећи никога; а будући да је народ био ненаору-
жан и спопаднут од стране оних који су били припремљени за такав рас-
плет, том је приликом побијено много људи, а остатак оних који су били
рањени разбежао се. На такав је начин окончана ова побуна.
3) У то је време живео Исус, који је био мудар човек, уколико је уопште
умесно назвати га човеком; јер је он починио прекрасна дела, и био учи-
тељ таквих људи који су са задовољством примали истину. К себи је при-
вукао једнако много Јевреја и велики број пагана. Он је био Христос, Ме-
сија. А када га је Пилат, на наговор главних људи међу нама, осудио на
разапињање, они који су га волели најпре га се нису одрекли, јер им се он
поново појавио жив након три дана, као што су пророци Божији прорек-
ли ове и безброј других предивних ствари о њему. А род хришћана, тако
названих по њему, до данас није изумро.
4) Негде у исто време још је једна несрећа довела Јевреје до растројства,
и извесни срамотни догађаји збили су се око храма Изиде који се налазио
у Риму. Ја ћу најпре поменути те изопачене поступке око Изидиног храма,
а затим ћу пренети извештај о приликама Јевреја. У Риму је, наиме, живе-
ла извесна жена, по имену Паулина, која је, по достојанству својих преда-
ка и по редовном вођењу живота у врлини, имала велики углед; она је та-
кође била и веома богата; па иако је била и прелепог лика, и у оном цве-
ту младости када су жене највеселије, она је ипак водила живот с великом
уздржаношћу. Била је удата за Сатурнина, човека који је у сваком погле-
ду одговарао њеном изврсном карактеру. Догодило се, међутим, да се Де-
ције Мундус заљубио у ову жену, а то је био човек веома високог положаја
у римској коњици; па како је она била одвише високог достојанства да би
се могла придобити поклонима, и већ их је све одбијала иако су с његове
страни били слани у изобиљу, он је још више бивао заслепљен жудњом за
њом, толико да је обећао да ће јој дати две стотине хиљада атичких дра-
хми за само једну ноћ са њоме. Али како је ни овиме није могао приволе-
ти, а више није био кадар да подноси неузвраћеност у својој жудњи, сма-
трао је да је најбоље да себе умори глађу због Паулининог несрећног од-
бијања; па након што је одлучио да на такав начин умре, он се и предао
испуњавању тог избора. Мундус је, међутим, поседовао једну ослобође-
ницу, коју је из ропства избавио његов отац, чије је име било Ида, и која
је била вешта олакшању сваковрсних несрећа. Ова је жена веома много
патила због младићеве решености да се убије (јер он није од других крио
своје намере да себи науди), па је напокон дошла к њему и охрабрила га
својим говором, уливши му наду извесним обећањима која му је дала, да
ће ипак моћи да стигне до једне ноћи проведене с Паулином. Па када се
он радосно повиновао њеном преклињању, она је рекла да јој треба не ви-
ше од педесет хиљада драхми како би ухватила Паулину у клопку. И тако,
након што је охрабрила младића и добила онолико новца колико је тра-
жила, она се није подухватила истих поступака који су раније испроба-
ни, будући да је приметила да се та жена ни на који начин није могла до-
вести у искушење новцем; али како је сазнала да се веома усрдно одаје
обожавању богиње Изиде, Ида се домислила следећег лукавства. Отишла
је до неких Изидиних свештеника и, уз најстрожа уверавања да ће све
остати скривено, наговорила их је што речима, али углавном новцем од
по двадесет пет хиљада драхми у руку свакоме, и још много више након
што ствар буде окончана; испричала им је, наиме, о младићевој страсти,
и навела их да употребе сва могућа средства да заведу жену. Тако су они
обећали да ће учинити по њеној жељи, а због изгледа на добитак велике
суме злата. Сходно томе, најстарији међу њима одмах је отишао до Пау-
лине и затражио да насамо разговара с њом; када му је у томе удовољено,
он је жени рекао да га шаље бог Анубис који се заљубио у њу и заповедио
да она дође к њему. Чувши ово, жена је веома љубазно примила поруку, и
нашла се почаствованом због тог снисхођења Анубисовог, те је потом ре-
кла мужу да јој је послата порука са налогом да вечера и легне с Ануби-
сом; он се на то сложио да понуда буде прихваћена, као да је сасвим уве-
рен у чедност своје жене. Тако је она отишла у храм и након што је тамо
вечерала, и пошто је дошао час да пође на починак, свештеник је затво-
рио врата храма, такође и угасивши светлост у његовом освећеном делу.
Тада је Мундус искочио (јер се он тамо налазио скривен), и није пропус-
тио да ужива са женом која му је била на услузи читаве ноћи, сматрајући
да је он божанство; па након што је он отишао, што се догодило пре до-
ласка оних свештеника који нису ништа знали о лукавству, Паулина је та-
кође рано дошла к свом мужу, и испричала му како се бог Анубис појавио
пред њом. Такође је и међу својим пријатељицама изјавила колико висо-
ко вреднује милост која јој је учињена, премда ове делимично нису пове-
ровале — након што су размислиле о природи догађаја — а делимично су
биле задивљене, немајући основа да у све не верују након што су размот-
риле скромност и достојанство особе која се поверавала. Али је трећег да-
на након што се све ово догодило Мундус срео Паулину и рекао јој: „Пау-
лина, уштедела си ми две стотине хиљада драхми које си могла придоне-
ти својој породици; па ипак ниси избегла да ми служиш на начин на који
сам од тебе тражио. А што се тиче приговора које си имала на Мунду-
сов рачун, мени није стало до имена, јер се радујем задовољству које сам
пожњео оним што сам учинио узевши себи име Анубиса.“ И након што је
ово изговорио, отишао је својим путем. Али је жена тек сада постала свес-
на нискости онога што је урадила, те је искидала одећу и испричала мужу
о ужасној природи ове изопачене завере, молећи га да јој не ускрати по-
моћ у овом случају. Тако је она открила све чињеници и самом цару; на то
је Тиберије подробно све проверио, подвргавши свештенике испитивању
и потом заповедивши да ови буду разапети, баш као и Ида, која је била уз-
рок њихове пропасти и која је смислила целу ствар толико увредљиву по
женину част. Он је такође разорио Изидин храм, и издао наређење да ње-
на статуа буде бачена у реку Тибар; Мундуса је, међутим, само прогнао, не
задавши му тежу казну стога што је сматрао да је злочин којег је починио
извршен из љубавне страсти. Ово су, дакле, околности које се тичу храма
богиње Изиде и увреда којима су узрок били њени свештеници. Сада ћу
се, као што сам раније најавио, вратити приповедању о ономе што се у то
време догодило Јеврејима у Риму.
5) Тада је у Риму живео извесни Јеврејин који је био протеран из ње-
гове властите земље због оптужбе да је прекршио јеврејске законе, а и сам
је био у страху да ће за исту оптужбу бити кажњен; све у свему, међутим,
био је то у сваком погледу изопачен човек. Он се, дакле, живећи у то вре-
ме у Риму представљао као учитељ људи мудростима Мојсијевих закона.
Такође је око себе имао још тројицу људи као сараднике, карактере посве
истог његовом. Ови су људи наговорили Фулвију, жену великог достојан-
ства која је прихватила јеврејску религију, да пошаље пурпур и злато у
Храм у Јерусалиму, али када су те дарове од ње добили, употребили су их
за своје потребе, те их сами потрошили, што је од почетка и било њихова
замисао. Због овога је Тиберије, који је о овоме био обавештен од стране
Сатурнина, Фулвијиног мужа који је захтевао спровођење истраге о ово-
ме, наредио да се сви Јевреји прогнају из Рима; стога су конзули уврсти-
ли у списак четири хиљаде Јевреја и послали их на острво Сардинију, али
су казнили много већи број њих стога што нису желели да постану вој-
ници јер се тако не би могли придржавати закона својих предака. На овај
су начин, дакле, ови Јевреји избачени из града због изопачености четво-
рице људи.
КАКО СУ СЕ ПОБУНИЛИ САМАРИЋАНИ А ПИЛАТ ПОБИО МНОГЕ
ОД ЊИХ; КАКО ЈЕ ПИЛАТ ОПТУЖЕН И ШТА ЈЕ УРАДИО ВИТЕЛИЈЕ
У ПОГЛЕДУ ЈЕВРЕЈА И ПАРЋАНА
1) Народ Самарићана, међутим, није прошао без устанка. Човек који

их је на то подбунио био је неко ко је лагање сматрао као ствар од незнат-
них последица, и који је све смишљао како би се додворио народу; тако је
успео да наведе људе да се попну на гору Герисим на коју они гледају као
на најсветију међу свим планинама, уверивши их да ће им, када буду тамо
стигли, показати оне свете сасуде што их је тамо оставио Мојсије.287 Тако
су они тамо дошли наоружани, сматрајући говор овог човека веродостој-
ним; и како су се сместили у једном селу по имену Тиратава, они су и ос-
татак људи довели к себи, желећи да се у огромном броју попну на плани-
ну; али их је Пилат у томе спречио, докопавши се друмова и испунивши
их великим одредима коњаника и пешака, који су напали оне окупљене
у селу, те су приликом судара неке побили, остатак натерали у бекство,
а највећи број похватали живе, међу којима је за главне људе, као и оне
најважније међу бегунцима, Пилат наредио да буду погубљени.
2) Али када је овај устанак угушен, сенат Самарићана послао је изаслан-
ство Вителију, човеку који је некада био конзул а сада намесник Сирије,
и оптужио Пилата за убиство оних који су побијени, рекавши да ти људи
нису отишли у Тиратаву како би се одметнули од Римљана, већ да би по-
бегли од Пилатовог насиља. Стога је Вителије послао свог пријатеља Мар-
села да се побрине за прилике у Јудеји, и заповедио Пилату да пође у Рим
да пред императором одговори на оптужбе Јевреја. И тако је Пилат, на-
кон што се задржао десет година у Јудеји, похитао у Рим, повиновавши се
Вителијевим наредбама којима се није усудио да противречи; али пре не-
го што је успео да се домогне Рима, Тиберије је умро.
3) Потом је сâм Вителије дошао у Јудеју и попео се у Јерусалим, у вре-
ме празника Пасхе. Вителије је био величанствено дочекан, и ослободио
је становнике Јерусалима свих пореза на приносе од куповине и продаје,
и препустио им да се старају о одећи првосвештеника заједно са свим њи-
ховим украсима, као и да их чувају под присмотром свештеника у Хра-
му, што је било право којим су они некада располагали, иако су у то вре-
ме та одећа и украси били положени у кули Антонији, то јест у утврди тог
имена, а под следећим околностима. Постојао је међу првосвештеници-
ма један по имену Хиркан (а како је било више оних са тим именом, тре-
ба рећи да је он био први међу њима); овај је човек подигао кулу поред
Храма, и након што је то урадио потпуно се у њој населио, држећи уз се-
бе и поменуту одећу, зато што је једино њему било законом дозвољено
да је облачи, а он ју је тамо одлагао када је силазио у град и облачио сва-
кодневно рухо; истог су се начина држали његови синови, као и синови
ових синова после њега. Али када је Ирод постао краљ, он је поново, и на
величанствен начин, сазидао ову кулу, која заузима веома повољан поло-
жај, а будући да је он био Антонијев пријатељ, назвао ју је његовим име-
ном. Па како је у њој затекао одећу првосвештеника, он је ову задржао на
истом месту, верујући да уколико одећу и украсе буде тако чувао, народ
неће тражити промену власти. Налик томе што је урадио Ирод учинио је
и његов син Архелај, који је постављен за краља после њега, али након ко-
га су Римљани, када су ступили на власт, преузели и све те свете хаљине
првосвештеника и положили их у камену собу под печатом свештеникâ и
чувара Храма, док је заповедник страже сваког дана обасјавао лампом ту
одају; а седам дана пре празника,288 овај је одећу и украсе предавао првос-
вештенику, који је вршио њихово очишћење и омогућавао њихову упо-
требу, те их поново полагао у исту ону одају одмах следећег дана након
што је окончан пост. Ово је био обичај током три годишња празника, као
и у дан поста; али је Вителије предао ову одећу и украсе под наш надзор,
као што је био случај у данима наших предака, и наложио заповеднику
страже да се више не замајава испитивањем где су ове ствари положе-
не, нити тиме када ће бити употребљене; а ово је учинио као гест љуба-
зности, како би народ везао за себе. Поред овога је такође лишио Јосифа,
којег су такође звали и Кајафа, звања првосвештеника, и на то место по-
ставио Јонатана, сина Ананијевог, ранијег првосвештеника. Након овога
се вратио с путовања у Антиохију.
4) Поврх свега, Тиберије је послао писмо Вителију, и заповедио му да
склопи савез пријатељства са Артаваном, краљом Партије. Наиме, овај
је све дотле ужасавао Вителија, будући да му је био непријатељ и да му је
отео Јерменију како Вителије не би могао даље напредовати; стога је Ви-
телије отписао да Артавану другачије не би могао веровати осим уколико
му не дâ таоце, а посебно његовог сина Артавана [Млађег]. На ово је Тибе-
рије одговорио Вителију да уз помоћ великих новчаних поклона наговори
краљеве Иберије и Албаније да без оклевања ступе у борбу против Арта-
вана; па иако ови нису хтели да тако поступе, ипак су дозволили Скића-
нима пролаз кроз њихову земљу и отворили им Каспијска врата, те дове-
ли Римљане до Артавана. Тако је Јерменија поново одузета Парћанима, а
сама Партија је била испуњена ратом, у којем су њихови најважнији љу-
ди побијени а прилике доведене до потпуног расула; краљев је син такође
пао у овим ратовима, заједно са много десетина хиљада војника. Вителије
је такође послао велику количину новца пријатељима и рођацима Арта-
вановог оца, како би уз помоћ тих бројних подмићивала поспешио њего-
во убиство. А када је Артаван схватио да се завера против њега не може
избећи стога што су је водили сви најугледнији људи, који су при том би-
ли и веома бројни, због чега је она морала успети — када је, дакле, проце-
нио колико је број оних који су му заиста били верни, а колико оних који
су већ били потплаћени али су га обмањивали издајући се за њему на-
клоњене, те би приликом сукоба вероватно пребегли на страну неприја-
теља, он је побегао у горње покрајине, где је касније подигао велику војс-
ку из области Дахе и Сакре, те се поново борио против непријатеља и ус-
пео да задржи власт власт за себе.
5) Када је Тиберије чуо о овим збивањима, затражио је да успоста-
ви пријатељски савез са Артаваном; а када је овај благонаклоно прихва-
тио ову понуду, Артаван и Вителије су пошли на Еуфрат, и сваки од њих
је на мост који је водио преко реке ступио са стражом око себе, те су се
срели на његовој средини. Па након што су се усагласили око услова ми-
ра, тетрарх Ирод је подигао раскошан шатор насред пролаза и тамо их све
угостио. Артаван је недуго потом послао свог сина Дарија као таоца, зајед-
но са многим поклонима, међу којима се налазио и човек висок седам ку-
бита, Јеврејин по рођењу, чије је име било Елеазар, а кога су, због његове
висине, звали џином. Након тога је Вителије пошао у Антиохију, а Арта-
ван у Вавилон. Тетрарх Ирод је, међутим, желео да буде тај који ће Цезару
дати прво обавештење о томе да су добили таоце, те је послао гласнике с
писмима у којима је подробно описао све појединости, не оставивши та-
ко конзулу Вителију ништа о чему би овај могао обавестити Цезара. Али
када су послана Вителијева писма, а Цезар овоме окрио да је већ упознат
са збивањима будући да му је Ирод претходно поднео извештај, Вителије
се веома забринуо; и претпостављајући да је овиме претрпео већу штету
но што заиста јесте, у себи је понео потајни гнев због оваквих догађаја, ос-
тајући жељан да се освети првом погодном приликом, што се и догодило
након што је Гај преузео власт.
6) У то је време преминуо Филип, Иродов брат, а било је то двадесе-
те године владавине Тиберија,289 и након што је тридесет седам година др-
жао положај тетрарха Трахонитије и Галонитије, као и власт над наро-
дом Ватанејаца. Он се показао човеком умереним и тихим у вођењу свог
живота и управљању, и непрестано је живео у тој земљи која му је била
потчињена; у својим је приликама непрестано напредовао заједно са не-
колицином изабраних пријатеља, а његов суд, у којем је он делио правду,
следио га је у овом напредовању; и када би се појавио ма кô ко је желео
његову помоћ, он није оклевао, већ је његов суд сместа почињао са засе-
дањем, шта год да се догађало, а он сâм је слушао жалбу; потом је осуђи-
вао кривицу која је као доказана имала бити кажњена и ослобађао оне
који су неправедно оптужени. Умро је у граду Јулији; а када је био прене-
сен до споменика што га је сâм унапред подигао, сахрањен је са великом
раскоши. Област његове владавине Тиберије је потом узео (јер Филип иза
себе није оставио синове) и припојио је провинцији Сирији, али је дао на-
лог да порези који су одатле приспевали буду сабрани и остављени у ње-
говој тетрархији.
ТЕТРАРХ ИРОД ИЗАЗИВА РАТ ПРОТИВ АРЕТА, КРАЉА АРАБИЈЕ,
КОЈИ ГА ПОРАЖАВА; ТАКОЂЕ И О СМРТИ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА. КА-
КО ЈЕ ВИТЕЛИЈЕ СТИГАО У ЈЕРУСАЛИМ, ЗАЈЕДНО СА ИЗВЕШТАЈЕМ
О АГРИПИ; ТАКОЂЕ И О ПОТОМСТВУ ИРОДА ВЕЛИКОГ
1) У то је време дошло до спора између Арета (краља Петре Арабијс-

ке) и Ирода, а због следећег повода. Тетрарх Ирод је оженио Аретову кћер
и са њом дуго времена живео; али након што је једном био у Риму, он је
становао са Иродом290 који је заправо био његов брат, али не од исте мај-
ке, јер је овај Ирод био син кћери првосвештеника Сираха. Он се [Ирод
Антипа], међутим, заљубио у Иродију, жену овог последњег Ирода, која је
била кћер њиховог брата Аристобула и сестра Агрипе Великог. Овај се чо-
век усудио да са њом говори о браку; ово је удварање, када га је она допус-
тила, довело до договора да она промени своје боравиште и дође код њега
чим он буде могао да се врати из Рима; један део овог брачног уговора био
је и тај да се он разведе од Аретове кћерке. Тако је Антипа, постигавши
договор, отпловио у Рим, али за време док је он тамо обавио послове због
којих је отишао и вратио се назад, његова је жена открила договор који је
постигао с Иродијадом, па будући да је за то сазнала много пре него што
је он увидео њену обавештеност о читавој замисли, она је затражила да је
пошаље до места Махера, које се налази на граници поседа Арета и Иро-
да, не обавестивши га ни о једној од својих намера. Сходно томе, Ирод ју
је тамо послао, мислећи да његова жена ништа није приметила. Махер је
припадао њеном оцу, па се тако за све ствари потребне за путовање по-
бринуо заповедник Аретове војске, те је на тај начин она убрзо стигла у
Арабију под вођством неколицине заповедника који су је редом предава-
ли један другом; напослетку је дошла и до свог оца, коме је пренела Иро-
дове намере. Тако је Арета од овога учинио први повод за непријатељство
између њега и Ирода, премда је и раније имао спорења са њим око њихо-
вих граница у земљи Гамалитији. Ускоро су оба владара подигла војску и
припремили се за рат, у који су послали своје војсковође да се боре умес-
то њих самих. А када је дошло до битке, целокупна Иродова војска била
је уништена због издаје неких пребеглица који су се, иако су припадали
Филиповој тетрархији, ипак придружили Аретовој војсци. Тако је Ирод
о свему овоме обавестио Тиберија који се веома разљутио због Аретовог
напада, и одмах написао наредбу Вителију да поведе рат против овога, те
да га или ухвати живог и доведе у оковима, или га убије и императору по-
шаље његову главу. Ово је, дакле, био задатак који је Тиберије дао намес-
нику Сирије.
2) Неки међу Јеврејима сматрали су да је уништење Иродове војске
потекло од Бога, као казна за оно што је овај урадио против Јована зва-
ног Крститељ: јер Ирод је погубио Јована, иако је овај био добар човек и
позивао је Јевреје да се посвете упражњавању врлине, вођени правично-
шћу у узајамном опхођењу и најдубљим поштовањем према Богу, те да
такви буду крштени; говорио је да ће њихово очишћење водом бити Богу
прихватљиво уколико га људи схвате и употребе не само како би уклони-
ли или окајали неке грехове, већ и у истинском очишћењу тела, претпо-
стављајући да је претходно душа била правичношћу потпуно ослобође-
на греха. Па када се велико мноштво с повиком окупило око пророка, јер
су били веома потресени и дубоко задовољени слушајући овакве Јовано-
ве речи, Ирод је — будући да се плашио да утицај што га је Јован имао на
људе неће овога довести до моћи и склоности да подигне побуну (јер се
чинило да је народ спреман да учини било шта што би Јован саветовао)
— сматрао је најбољим да Јована убије и тако предупреди ма коју несрећу
коју би овај могао изазвати, те да тако избегне да себе доведе у какве теш-
коће поштедевши човека који би га могао натерати да зажали када би за
то већ било касно. Сходно томе, Јован је због овакве Иродове сумњича-
вости био заробљен и послан у Махер, замак који сам раније поменуо, и
тамо био погубљен. А Јевреји су, дакле, мислили да је до пораза војске до-
шло као одмазда против Ирода и знак Божијег незадовољства њиме.
3) Тако се Вителије припремио за рат против Арета, окупивши две
тешко наоружане легије, а такође и све оне лако оклопљене пешаке као и
коњанике који су били саставни део ових војних јединица, а које су биле
повучене из других краљевстава под Римљанима, те је са њима похитао
према Петри, и најпре стигао до Птолемаиде. Али како је напредовао вео-
ма приљежно, и водио војску кроз Јудеју, главни људи ове земље изашли
су пред њега и затражили да поведе рачуна о свом кретању, стога што им
закони њихове земље не дозвољавају да превиде слике фигура што их ова
војска носи са собом, а које се у великом броју налазе на њиховим застава-
ма. Овим су речима убедили Вителија да промени своје раније мишљење
о овом питању, те је наредио да војска настави наступање великом равни-
цом, док се он сâм, заједно са тетрархом Иродом и његовим пријатељи-
ма, попео до Јерусалима како би понудио жртве Богу, будући да се управо
приближавао један древни јеврејски празник; а када је тамо стигао, и био
уз многе почасти угошћен од стране јеврејског народа, одлучио је да та-
мо остане три дана, током којих је лишио Јонатана звања првосвештени-
ка и ово предао његовом брату Теофилу. А након што му је четвртог дана
стигло писмо које га је обавештавало о Тиберијевој смрти, он је обавезао
народ да положи завет верности Гају [Калигули]; такође је опозвао своју
војску, и сваком војнику допустио да пође кући, распустивши њихова та-
мошња зимска коначишта, будући да сада, након преношења царства у
Гајеве руке, он више није располагао оним претходним овлашћењем на
основу којег је могао повести рат. Такође се преноси да је Арета, чувши
да Вителије долази водећи војску против њега, изјавио, након саветовања
са видовњацима, да је немогуће да ова Вителијева војска може ући у Пе-
тру; јер ће један од владара умрети, било онај који је издао наређења за
рат, или онај који је у рат полазио по туђој жељи којој се покоравао, или,
пак, онај владар против кога је ова војска била припремљена. Тако се Ви-
телије повукао у Антиохију; али је Агрипа, Аристобулов син, дошао у Рим
годину дана пре Тиберијеве смрти, како би размотрио одређене послове
са императором, уколико му буде допуштено да то учини. Овде ми је сад
намера да опишем Ирода Великог и његову породицу, то јест оно што се
збивало с њима, делимично стога што је примерено овој историји да го-
ворим о тим стварима, а делимично зато што се овде находи пример ука-
зујућег мешања Провиђења, односно како је чак и велика множина деце
бескорисна, не више од било које друге ствари којој људи посвећују своја
срца, осим оних чинова побожности што их улажу у славу Божију; наиме,
догодило се да је у оквиру стотину година читаво веома бројно Иродо-
во потомство било уништено, осим неколицине. Ово би се свакако могло
применити као поука човечанству, и нешто научити из њихове несреће;
ово ће нам такође показати и историја Агрипе, који је, као особа највред-
нија дивљења, почео као сасвим непознат човек и, мимо очекивања оних
који су га познавали, напредовао до велике моћи и утицаја. Иако сам већ
понешто рекао о свима њима, сада ћу говорити подробније.
4) Ирод Велики је имао две кћери с Мирјам, Хиркановом унуком; јед-
на се звала Салампсеја, која је била удата за свог првог рођака Фасаила
који је, опет био син Иродовог рођеног брата, такође Фасаила, при чему
је управо њен отац Ирод уговорио брак. Друга кћер била је Кипра, која се
и сама удала за свог првог рођака Антипатра, сина Иродове сестре Сало-
ме. Фасаил и Салампсеја су имали петоро деце: синове Антипатра, Иро-
да и Александра, и кћери Александру и Кипру, при чему је ову последњу
оженио Агрипа, Аристобулов син, а Александру извесни Тимије Кипра-
нин, угледан човек, али који с њом није имао деце. Агрипа и Кипра су,
пак, имали два сина и три кћери које су се звале Береника, Мирјам и Дру-
са, док су имена двојице синова била Агрипа и Друс, од којих је Друс ум-
ро пре но што је стигао до пунолетства; сâм Агрипа, њихов отац, био је
одгајан заједно са својом браћом Иродом и Аристобулом, који су такође
били синови сина Ирода Великог [Аристобула] са Береником, која је би-
ла кћер Костобара и Саломе, Иродове сестре. Као што смо раније при-
поведали, ова су деца остала након убиства Аристобула и његовог бра-
та Александра, а када су стасали до зрелости један од Аристобулових си-
нова, Ирод, брат Агрипе, оженио је Мирјам, кћер Олимпије (која је би-
ла кћер Ирода Великог) и Јосифа, сина оног Јосифа који је био брат Иро-
да Великог, а која је [Мирјам] у овом браку родила сина Аристобула; што
се тиче Аристобула, трећег Агрипиног брата, он је оженио Јотапу, кћер
Сампсигерама, краља Емесе; они су имали кћер која је била глува, а чије
је име такође било Јотапа. Све ово потомство било је, дакле, оно са мушке
стране. Иродија, њихова сестра, била је удата за Иродa [Филипа] — сина
Ирода Великог, који је био рођен из брака Ирода Великог и Мирјам, кће-
ри Симона првосвештеника — са којим је добила кћер Салому; али је на-
кон њеног рођења Иродија осрамотила законе наше земље, те се развела
од свог мужа док је овај још био жив, и удала се за Ирода [Антипу], бра-
та по оцу свог мужа, који је био тетрарх Галилеје; њена кћер Салома, пак,
удала се за Филипа, сина Ирода Великог и тетрарха Трахонитије; али ка-
ко је овај умро без деце, Салому је потом оженио Аристобул, син Ирода
(Агрипиног брата), те је са њом добио три сина, Ирода, Агрипу и Аристо-
була. Ово је, дакле, потомство Фасаила и Салампсије. Што се тиче Анти-
патра, он је са Кипром добио истоимену кћер, којом се оженио Алексије
[Алексас] Селкије, син Алексијев о коме смо приповедали; они су имали
кћер, такође по имену Кипра. Што се тиче двојице синова Антипатрових
о којима смо раније говорили, Ироду и Александру, они нису имали деце.
Што се тиче Александра, сина Ирода Великог кога је отац погубио са бра-
том Аристобулом, он је имао двојицу синова, Александра и Тиграна, што
их је добио са кћерком Архелаја, краља Кападокије. Тигран, који је био
краљ Јерменије, био је осуђен у Риму, и умро је без порода; а његов брат
Александар је имао сина који је такође добио име Тигран, и био је послан
од стране Нерона да преузме краљевство Јерменије; он је имао сина Алек-
сандра, који је оженио Јотапу, кћер Антиоха, краља Комагене, а Веспа-
зијан га је учинио краљем једног острва у Киликији. Али су ови Алексан-
дрови наследници убрзо по рођењу напустили јеврејску веру, и прешли у
ону Грка. А што се тиче преосталих кћери краља Ирода Великог, догоди-
ло се тако да су оне умрле без порода. У погледу ових Иродових наслед-
ника, пак, што сам их управо побројао, они су били у животу у оно време
када је Агрипа Велики преузео краљевство, па како сам сада дао извештај
о њима остало ми је да исприповедам неколико рђавих удеса који су заде-
сили Агрипу, као и о томе како се из њих извукао и потом напредовао до
највећих висина достојанства и моћи.
О ПЛОВИДБИ АГРИПЕ ДО РИМА, К ТИБЕРИЈУ ЦЕЗАРУ, И КАКО ЈЕ,
НА ОСНОВУ ОПТУЖБЕ СВОГ ВЛАСТИТОГ ОСЛОБОЂЕНОГ РО-
БА, БИО ОКОВАН; ТАКОЂЕ КАКО ЈЕ ПОТОМ БИО ОСЛОБОЂЕН ОД
СТРАНЕ ГАЈА [КАЛИГУЛЕ] НАКОН ТИБЕРИЈЕВЕ СМРТИ, И БИО ПО-
СТАВЉЕН ЗА КРАЉА ФИЛИПОВЕ ТЕТРАРХИЈЕ
1) Мало пре смрти краља Ирода, Агрипа је живео у Риму и углавном

је одгајан и дружио се са Друсом, сином императора Тиберија, а такође се
спријатељио и са Антонијом, женом Друса Великог који је веома ценио
његову мајку Беренику и био веома жељан да њен син напредује. Агри-
па је по природи био племенит и великодушан у давању поклона, али за
живота своје мајке није допуштао да се опази оваква његова склоност ка-
ко би могао да избегне њен гнев због такве његове издашности; али након
што је Береника преминула и његово понашање било препуштено њему
самом, он је расипно трошио велике суме новца у свом свакодневном на-
чину живљења, као и у претерано скупоценим поклонима које је чинио, и
то углавном међу Цезаревим ослобођеним робовима како би задобио њи-
хову оданост, што је све ишло дотле да је ускоро доспео до сиромаштва и
више није могао живети у Риму. Такође је и Тиберије забранио деци ње-
говог покојног сина да му долазе на очи, јер га је поглед на њих подсећао
на сина, због чега је у њему изнова ускрсавала жалост.
2) Због свега тога је Агрипа напустио Рим и отпловио у Јудеју, али у не-
повољним околностима, будући да је био утучен због губитка новца што
га је једном имао, као и зато што није имао потребна средства да исплати
своје повериоце који су били бројни, и то такви да му нису оставили на-
ду да би им могао умаћи. Услед тога он није знао шта би учинио; тако се,
постиђен својим текућим приликама, повукао у извесну кулу у Малати,
у Идумеји, помишљајући да се убије; али је његова жена Кипра прозрела
шта је овај намеран да учини, и на сваки начин покушала да га одврати
од таквог поступања; тако је она послала писмо његовој сестри Иродији
која је сада била жена тетрарха Ирода, и упознала је са Агрипином погуб-
ном замисли, као и о оној нужди која га је до тог довела, те је напослет-
ку замолила, као његову рођаку, да му помогне, а такође и да свог мужа
покрене да учини исто, будући да је и она сама видела како је Кипра ус-
пела да ублажи оне муке свога мужа које су у њеној моћи, али да не рас-
полаже иметком којим би у томе потпуно успела. Тако су Иродија и Ирод
тетрарх послали по Агрипу, и доделили му Тиберијаду као боравиште, те
му преписали извесне приходе за издржавање, уз то га учинивши и упра-
витељем тог града, указавши му тиме заиста довољну почаст. Па ипак,
Ирод није дуго истрајао у таквој одлуци о подршци Агрипи, иако чак ни
таква припомоћ овоме није била довољна; јер када су једном приликом
били на гозби у Тиру, у часу када су испијали пиће дошло је до узајамног
пребацивања, и Агрипа је помислио да га овај више не може трпети, бу-
дући да му је Ирод сасуо у лице пребацивање због сиромаштва и то што
је чак и неопходну храну њему дуговао. Тако је Агрипа отишао Флаку, јед-
ном од конзула који му је раније био велики пријатељ у Риму, а који је са-
да био намесник Сирије.
3) И заиста, Флак га је љубазно примио и допустио му да живи с њим.
Код Флака се такође налазио и Аристобул, који је, истина, био Агрипин
брат, али је с њиме био у завади. Па ипак, ово њихово узајамно неприја-
тељство није спречавало Флака да према обојици показује сусретљивост,
већ се с једнаким поштовањем опходио према обојици. Ипак, у Аристо-
булу није јењала зловоља према Агрипи, све док овога напослетку није
довео до лошег односа и са Флаком, при чему су околности под којима је
дошло до овог отуђивања биле следеће. У то су време Дамаскијци имали
спор са Сидонцима око узајамних граница, и управо када је Флак треба-
ло да саслуша њихов случај они су схватили да Агрипа на њега има вели-
ки утицај; стога су затражили да он буде на њиховој страни и за ту му ус-
лугу обећали велику суму новца, због чега је он показао велику ревност
да, колико је могао, помогне Дамаскијцима. Аристобул је, међутим, добио
обавештење о новцу који је обећан Агрипи, па га је тим поводом оптужио
пред Флаком; па када се, након подробног испитивања читаве ствари по-
казало извесним да је оптужба тачна, Флак је избацио Агрипу из круга
својих пријатеља. Овим је чином Агрипа доведен до крајње немаштине, те
је отишао у Птолемаиду; па како више није знао где би другде могао засно-
вати живот, помишљао је да отплови у Италију; али како га је у томе спре-
чило сиромаштво, он је затражио од Марсија, који је био његов ослобође-
ни роб, да пронађе неки начин који би му омогућио да дође до онолико
новца колико му је недостајало за ту сврху, то јест да позајми дату суму од
једне или друге особе. Тако је Марсија затражио од Петра, који је био ос-
лобођени роб Беренике, Агрипине мајке, и који је вољом њеног тестамен-
та био завештан Антонији, да му посуди потребну количину новца с Аг-
рипиним властитим јемством и осигурањем; али је Петар оптужио Агри-
пу да га је већ преварио за извесну суму новца, те је зато обавезао Марсију,
када је направио обвезницу на двадесет хиљада атичких драхми, да при-
ми двадесет пет стотина драхми мање него што је тражио [одузетих због
претходног дуга], што је овај допустио, будући немоћан да било шта учи-
ни. Након што је примио овај новац, Агрипа је дошао у Антедон и укрцао
се на брод, спреман да заплови; али тада се догодило да је Хереније Капи-
то, који је био намесник Јаме, послао одред војника да од њега затражи три
стотине хиљада сребрних драхми, што их је посудио из Цезареве ризни-
це док је био у Риму, те га је тако присилио да остане. Агрипа се направио
као да ће поступити како му је наложено, али када је пала ноћ он је пресе-
као паламаре и испловио за Александрију, где је по доласку затражио од
алабарха291 Александра да му посуди две стотине хиљада драхми; али је
овај одговорио да их њему, додуше, неће посудити, али да новац неће од-
бити Кипри, јер је био веома запањен њеном приврженошћу мужу, као и
другим примерима њене врлине; тако се она примила обавезе да ће новац
вратити. Сходно томе, Александар им је исплатио пет таланата у Алек-
сандрији, обећавши да ће им остатак тражене суме платити у Дикеархији
[Путеоли]; а овако је поступио због страха да Агрипа пребрзо не потроши
новац. Тако је Кипра пустила мужа да пође сам и настави са пловидбом у
Италију, док је она сама заједно са децом пошла према Јудеји.
4) Чим је Агрипа стигао у Путеоли написао је писмо Тиберију Цезару
који је тада живео на Каприју, поручивши му да је путовао толико дале-
ко како би га затекао и учинио му посету, и затраживши да му допусти да
дође до Каприја; овом захтеву Тиберије се није противио, већ му је отпи-
сао са сваком могућном предусретљивошћу, при том рекавши да је задо-
вољан због Агрипиног срећног повратка, изразивши и личну жељу да овај
дође на Капри. Па када је Агрипа заиста стигао, Тиберије није пропустио
да се према њему опходи онако љубазно како је у писму и обећао. Али је
следећег дана стигло писмо Цезару од Херенија Капита, који га је обавес-
тио да је Агрипа позајмио три стотине хиљада драхми које није исплатио
у договорено време, а када је новац затражен од њега, он је умакао попут
правог бегунца, и то на место изван домета његове власти, и тако измакао
присили којом би од њега био добијен новац. Након што је Цезар прочи-
тао ово писмо, веома се забринуо, те је издао наредбу да Агрипа буде од-
страњен из његовог окружења док не буде платио дуг; но оваква одлука
уопште није уплашила Агрипу због Тиберијевог гнева, већ је он замолио
Антонију [жену Тиберијевог брата], мајку Германика и Клаудија (који ће
и сâм касније постати Цезар и наследити Тиберија), да му посуди три сто-
тине хиљада драхми како не би остао лишен Тиберијевог пријатељства;
и тако, због успомене на његову мајку Беренику (јер су те две жене биле
међусобно веома присне), и због уважавања заједничког образовања Аг-
рипе и Клаудија, она му је посудила новац; и онда, након исплате Агрипи-
ног дуга, више није било ничег што би спречило Тиберијево пријатељство
према њему. Након овога Тиберије је Агрипи препоручио свог унука,292 и
заповедио да га овај мора увек пратити када Агрипа буде путовао у ино-
странство. А што се тиче љубазног пријема на који је Агрипа наишао код
Антоније, Тиберије је упутио Агрипу да се посвети одавању поштовања
Гају [Калигули], који је био њен унук и носилац великог угледа због до-
бронамерности коју су Тиберије и Антонија показивали према његовом
оцу. Агрипа је потом од извесног Талија, Цезаревог слободњака, позајмио
милион драхми од којих је вратио дуг Антонији, а оно што је претекло
посветио је додворавању Гају, због чега је постао особа од великог ути-
цаја на тог човека.
5) Како је пријатељство између Агрипе и Гаја веома узрасло, догоди-
ло се да су њих двојица, приликом једне заједничке вожње у колима, раз-
менили међу собом неколико речи о Тиберију; Агрипа се помолио Богу
(јер су њих двојица седели сами) да Тиберије ускоро оде са земаљске по-
зорнице и препусти управљање Гају, који то у сваком погледу више за-
вређује. Али се догодило да је ове речи чуо Евтихије, који је био Агрипин
слободњак, и који је управљао колима, иако у то време ништа није рекао;
али када га је Агрипа касније оптужио да му је украо неку одећу (што је
свакако била истина), он је од њега побегао; но када је био ухваћен и до-
веден пред Пизона, који је био намесник града, и када је упитан зашто је
побегао, он је рекао да има понешто да каже Цезару, а што се тиче његове
безбедности и опстанка; тако га је Пизон оковао и послао на Капри. Али
га је Тиберије, у складу са својим обичајем, оставио у оковима, будући да
се као човек с правом могао сматрати истинским одгађачем послова, ако
се такво нешто може рећи за ма ког краља или тиранина; јер, он нити је
брзо себи припуштао изасланике, нити је икада слао наследнике управи-
тељима или намесницима провинција што их је првобитно тамо поста-
вио, осим ако ови тамо не би умрли; одатле је, дакле, потицало то што је
он био толико немаран да саслуша случајеве затвореника; штавише, то је
било толико изразито да када су га пријатељи упитали који је био узрок
толиког његовог одлагања у таквим приликама, он је рекао да је одлагао
да саслуша изасланике да не би, због њиховог брзог отпуштања, били по-
стављени неки нови изасланици и поново му се вратили, те би се он тако
морао мучити њиховим честим јавним примањем и отпуштањем; што се
тиче једном послатих намесника провинција [који су тамо заувек остаја-
ли], њих је задржавао због обзира према њиховим тамошњим поданици-
ма, будући да су сви намесници по природи склони да приграбе што ви-
ше могу, те да они који се тамо недовољно задржавају, односно који ос-
тају кратко време, а због извесности да ће бити опозвани, чине многе су-
ровости журећи да исисају народ; али уколико им власт дуго припада,
они се напослетку засите пленом, будући да су већ много стекли, те та-
ко напослетку постају мање сурови у свом пљачкању; али уколико се на-
следници брзо шаљу, сироти поданици, који су им изложени попут бес-
помоћног плена, не би могли да поднесу те нове владаре, стога што ови
немају на располагању исто оно време током којег су се њихови претход-
ници могли да окористе, па тако постају безобзирни у хтењу да брзо задо-
бију велике количине плена, а све ово стога што су они пре њих повучени
пре него што су имали времена за довољно отимања. Тиберије им је дао и
пример којим је показао смисао реченог, а прича гласи овако: велики број
мува спустио се на озлеђена места једног човека који је био рањен; због
овога је један од присутних људи који су сажаљевали несрећу тог човека,
а сматрајући да овај није кадар да сâм отера ове муве, пошао да их отера
уместо њега, али га је рањеник замолио да их остави где јесу; други је пос-
матрач упитао за разлог оваквог наизглед наопаког поступања којим је
спречавао олакшање од текуће патње; на ово је рањеник одговорио: „Уко-
лико ти отераш ове муве, још ћеш ме теже повредити; јер како су ове већ
пуне моје крви, оне се више не гомилају око мене, нити ми задају болове
као раније, већ су донекле постале немарније, док би ме оне свеже, које би
готово изгладнеле стигле на мене, и нашле ме већ сасвим изнемоглог, до-
веле до уништења.“ „Из тог разлога, дакле“, наставио је Тиберије, „ја во-
дим рачуна да не шаљем непрестано нове намеснике својим поданици-
ма који су већ довољно похарани многим насиљима, стога што би их ови,
управo као поменуте муве, само још више намучили, јер би тако, поред
њихове природне жудње за згртањем иметка, могли имати и тај додатни
подстицај у виду очекивања наглог лишавања тог ужитка којег су се тако
срећно домогли.“ И као даљу потврду онога што говорим о одуговлачећој
Тиберијевој природи, позивам се управо на његово поступање у ономе
о чему је довде било речи: јер, иако је он био император двадесет две го-
дине, он је за све то време послао свега двојицу намесника да управљају
јеврејским народом, најпре Грата, а потом његовог наследника у владави-
ни, Пилата. И не може се рећи да се он на један начин понашао у погледу
Јевреја, а на други према осталим својим поданицима. Овом приликом је
он даље пренео присутнима да чак и када саслуша случајеве затвореника,
он ипак и даље оклева, стога што ће тренутна смрт оних који морају бити
осуђени на смакнуће представљати ублажавање њихових тренутних му-
ка, док, међутим, ти изопачени ниткови не заслужују такву услугу. „А је
тако чиним да би они били мрцварени сталном претњом, и тако подно-
сили веће муке.“
6) Ово је био разлог због којег Еутихије није могао обезбедити саслу-
шање, већ је и даље остао у затвору. Ипак, нешто касније, Тиберије је са
Каприја стигао у Тускул, који се налази на око сто фурлонга од Рима. Аг-
рипа је тада затражио од Антоније да уприличи расправу Еутихијевог слу-
чаја, па ма шта да произиђе из те ствари у којој га је овај оптуживао, бу-
дући да је Тиберије из многих разлога веома уважавао Антонију, а најпре
због достојанства њене рођачке везе с њим, јер је она била жена његовог
брата Друса, као и због познате чедности.293 Јер, иако је она још увек била
млада, ипак је истрајавала у свом удовиштву, и одбијала све даље брачне
уговоре, иако јој је сâм Август наложио да се уда за неког другог; па ипак
је она довека сачувала свој углед од ма којих приговора. Она је такође би-
ла највећа добротворка Тиберију у време када је против њега вођена вео-
ма опасна завера од стране Сејана, човека који је био пријатељ њеног му-
жа и поседовао велики утицај зато што је по положају био највиши војни
заповедник, поготову што су му се тада прикључили многобројни члано-
ви сената и ослобођених робова, а војска је била потплаћена, што је заве-
ру довело до прага успеха. И Сејан би извесно постигао оно што је желео
да Антонијина смелост није била мудрије вођена од његове злоћудности;
јер, након што је разоткрила његове намере против Тиберија, она је овоме
написала подробан извештај о свему што се догађало, и дала писмо Пала-
дију, најоданијем од својих слуга, и послала га на Капри Тиберију који је,
када је разумео збивања, погубио и Сејана и његове савезнике; тако је Ти-
берије, који је Антонију и раније веома уважавао, сада на њу гледао са још
већим поштовањем, и зависио од ње у свим стварима. И тако, када је Ан-
тонија од Тиберија затражила да испита Евтихија, он је одговорио: „Ако је
Евтихије заиста лажно оптужио Агрипу поводом онога што му је овај ре-
као, он је довољно кажњен ониме што сам му већ урадио; али ако се, по-
сле испитивања, оптужба покаже тачном, нека се Агрипа причува да не
би, из жеље да казни свог слободњака, казну призвао себи самом.“ Након
што је Антонија пренела Агрипи ове речи, он је још неодложније тражио
да се ствар испита; тако је Антонија, на Агрипино упорно захтевање да
му учини услугу, искористила следећу прилику: када је Тиберије једном
потражио олакшање легавши у своју затворену носиљку у којој је био из-
несен напоље, а Гај, Антонијин унук, и Агрипа се нашли пред њим, она
је, шетајући поред носиљке, затражила од Тиберија да позову Евтихија и
испитају га; на ово је цар одговорио: „О, Антонија! богови су ми сведо-
ци да сам приморан да учиним оно што ћу урадити, не по својој власти-
тој склоности, већ што сам на то присиљен твојим молбама.“ Након што
је ово изговорио, заповедио је Макрију, који је наследио Сејана, да дове-
де Евтихија, при чему је, без икаквог одлагања, овај и приведен. Тада га је
Тиберије упитао шта има да каже против човека који му је дао слободу, на
шта је овај одговорио: „О, мој господару! Овај Гај, и Агрипа са њим, јед-
ном су се приликом возили у колима, док сам ја седео крај њихових ногу,
и између осталих разговора које су водили, Агрипа је рекао Гају: О, јед-
ном ће доћи дан када ће умрети онај стари прикан и твоје ће име постати
именом владара над целом насељеном земљом! Јер тада овај Тиберије, ње-
гов унук, неће бити препреком, већ ћеш га ти одстранити, а ова ће земља
бити срећна, а са њом и ја такође.“ Чувши ово, Тиберије је узео за истину
овакве Агрипине речи, и показао се при том киван на Агрипу, стога што
овај, када му је Тиберије заповедио да укаже поштовање његовом унуку а
Друсовом сину Тиберију, то није учинио већ је одрекао послушност датој
заповести, и пренео своје поштовање на Гаја [Калигулу]; стога је сада Ти-
берије кратко наредио Макрију: „Вежи овог човека.“ Али се Макрије, не
разабирајући тачно кога је од присутних требало да веже, и не очекујући
да би Тиберије ма какву сличну ствар урадио Агрипи, уздржао, и затра-
жио да му се јасније објасни шта је Тиберије наложио. Па када је Тиберије
обишао круг око хиподрома, затекао је Агрипу још увек усправног: „Сма-
трај извесним, Макрије“, рекао је, „да је ово човек кога сам мислио да ве-
жеш.“ А када је овај и даље упитао: „Који од ових треба да буде везан?“
император је одговорио: „Агрипа.“ На ово се сада Агрипа предао молбама
за сопствено избављење, подсетивши га на његовог сина са којим је био
одгајен, као и на Тиберијевог унука, кога је он образовао; али све то није
било сврсисходно, јер је био одведен окован чак и ако је носио пурпур-
ну одећу. Истом је било веома топло време, и током обеда су пили само
мало вина, па је Агрипа био веома жедан; од свега се нашао у некој врсти
очајања, и сматрао је да се Тиберије према њему гнусно понео; па како је у
таквом стању видео једног од Гајевих робова, чије је име било Тумастије,
где носи воду у посуди, затражио је да му дâ да пије, што је слуга и послу-
шао, те се Агрипа жудно напио, па рекао: „О, ти дечаче! ова ће ти услуга
донети много добра; јер уколико се једном будем ослободио ових окова,
убрзо потом обезбедићу ти слободу од Гаја који се није удостојио да ми
послужи сада када сам у оковима, на исти онај начин како је чинио када
сам био у пређашњем стању и достојанству.“ И заиста, Агрипа овог слу-
гу није изневерио у обећању, већ му је приуштио надокнаду за оно што
је овај том приликом учинио; јер када је касније Агрипа преузео краљев-
ство, посебно се побринуо за Тумастија, ослободивши га од Гаја и учи-
нивши га заступником својих властитих поседа; а када је овај преминуо,
оставио је Агрипи свог сина, а Береники своју кћер, да им буду на служ-
би са истом надлежношћу и ревношћу. Овај је човек, дакле, остарио у тој
уваженој служби, и потом преминуо; али се то догодило много касније.
7) Агрипа је сада, пак, стајао окован пред краљевском палатом, и од
жалости се наслањао на извесно дрво, заједно са многим другима који су
такође били засужњени; па како је нека птица слетела на то дрво на које
се Агрипа наслањао (Римљани ту птицу зову бубо294), један од оних који
су били оковани, човек германског рода, угледао је Агрипу и упитао вој-
ника ко је тај човек у пурпуру; а када је обавештен да је његово име Агри-
па и да је по народности Јеврејин, као и да је један од главних људи тог на-
рода, он је затражио да буде отпуштен војника за кога је био везан295 како
би му пришао ближе да би могао говорити с њим; овај је Германин, наиме,
имао на уму да од Агрипе сазна неке ствари о његовој земљи; па када му
је удовољено, и он накратко био ослобођен, стао је поред Агрипе и рекао
му, уз помоћ тумача, следеће: „Ова изненадна промена твојих околнос-
ти, о млади човече, мора ти бити болна, јер ти доноси разноврсну и вео-
ма велику патњу; и ти ми нећеш веровати када ти проричем како ћеш се
ослободити овог јада под којим се сада налазиш, и како ће се Божије про-
виђење побринути за тебе. Знај, дакле (а ја се позивам на богове моје вла-
стите земље, као и на богове овога места, који су нам досудили ове окове)
да све што ћу рећи поводом тебе неће бити изговорено нити због користи
нити због подмићивања, нити да бих те учинио радосним без основе; јер
оваква предвиђања, када се догоди да промаше, напослетку жалост чине
горчом него да се уопште нису ни чула. Ипак, иако ја себе самог доводим
у опасност, мислим да је умесно да ти пренесем предвиђања богова. Неће
се догодити да ћеш одвише дуго остати у овим оковима, већ ћеш их уско-
ро бити ослобођен, и бићеш унапређен до највишег достојанства и моћи,
а сви они који сада сажаљевају твоју злу судбину тада ће ти завидети; а ти
ћеш бити срећан све до смрти, и исту ћеш срећу оставити деци коју ћеш
имати. Али једно запамти: када поново будеш видео ову птицу, од тог ћеш
часа живети још само пет дана. Овај ће навештај послати Бог који је и са-
да послао ову птицу како би била знак над тобом. И не могу друго до да
сматрам да је неправично пред тобом сакрити оно што сам унапред сагле-
дао поводом тебе, како би се, знајући ону срећу која ти придолази, могао
мање обазирати на ове садашње несреће. Али када те оваква срећа заис-
та буде задесила, немој заборавити на беду у којој се ја налазим, већ уз-
настој да ме избавиш.“ Па након што је Германин ово изговорио, довео је
Агрипу до смеха, управо онолико колико се касније показао вредним ди-
вљења. Надаље се, међутим, догодило да је Антонија примила к срцу Аг-
рипину несрећу; ипак, сматрала је да би разговор с Тиберијом у његову
корист био веома напоран, и заправо бескористан, будући да није имао
никакве наде у успех; па ипак је код Макрија обезбедила да војници који
су га чували буду благи по природи, као и да центурион који их је надзи-
рао, и који је обедовао с Агрипом, буде истог држања; такође је уредила
да му се допусти свакодневно купање, као и то да његови ослобођеници и
пријатељи могу долазити к њему, као и да му следују и друге ствари које
су могле донети олакшање. Тако је до Агрипе дошао његов пријатељ Су-
ла, као и двојица од његових бивших робова а сада слободњака, Марсија
и Стехије, доневши му ону врсту хране коју је он волео, и одиста се на сва-
ки начин побринувши за њега; они су му такође донели одећу, под изго-
вором да је продају; а када је пала ноћ, положили су је под њим, при чему
су им и војници помагали, јер им је Макрије унапред дао наређење да та-
ко учине. Такви су, дакле, били услови Агрипиног живота током шест ме-
сеци, и његове су прилике тако изгледале.
8) Што се тиче Тиберија, он се по повратку на Капри разболео. У по-
четку је његова болест била блага, али како се потом почела погоршавати,
он је имао мале или никакве наде у опоравак. Због овога је наложио Еоду-
су, који је био његов ослобођени роб кога је највише поштовао, да му до-
веде децу,296 јер жели да са њима говори пре него што умре. У том часу он
није имао својих живих синова, јер је Друс, његов једини син, био мртав;
али је Друсов син Тиберије још увек био жив, и његово додатно име би-
ло је Гемел; такође је живео и Гај, син Германиков, који је био син његовог
брата [Друса]. Он је сада био одрастао, и поседовао је широко образовање
које га је веома оплемењавало, те је тако био уважаван и омиљен међу на-
родом, а због одличног карактера његовог оца Германика, који је пости-
гао највише почасти међу Римљанима због своје постојаности и часног
понашања, због лакоће и предусретљивости у општењу с народом, као
и због тога што га његово високо достојанство није спречавало у одржа-
вању присности са свима њима, као да су му равноправни; због таквог
понашања он не само да је био веома уважаван од стране народа и сена-
та, већ и од стране свих оних народâ који су били поданици Римљана, од
којих су неки били дирнути оном милостивошћу са којом би их примао
када би [лично] дошли до њега, док су други били понесени извештаји-
ма оних који су с њиме боравили; и заиста, после његове смрти, сви су се
људи одали жалости, и то не онаквој каква се чини из ласкања њиховим
управитељима док је заправо реч о кривотвореној и лицемерној тузи, већ
о таквој која је била стварна и искрена: јер је свако туговао због његове
смрти као да је изгубио некога ко му је био близак. И заиста, такво је лако
било његово општење с људима, да се већма преокренуло у преимућство
његовом сину међу свима другима; а, изнад свих, посебно је војска била
понесена њиме, толико да су војници рачунали као са сасвим прикладном
ствари да и сами умру уколико би он тиме могао стићи до власти.
9) Али након што је Тиберије дао наређење Еудосу да следећег јутра
доведе к њему децу, он се помолио боговима своје земље да му покажу
очигледан знак тога које би од те деце требало да преузме власт; он сâм је
био жељан да управљање остави сину свога сина, али се и даље више ос-
лањао на оно што би му Бог предсказао поводом наследника него на своје
властито мишљење и склоност; и тако је он одлучио да знамен буде тај,
да ће власт бити остављена ономе који к њему први дође сутрашњег да-
на. И након што је тако у себи решио, он је послао по тутора свог унука,
и заповедио му да доведе дете сутрадан рано изјутра, сматрајући да ће
Бог дозволити да он буде император. Али се Бог показао противним Ти-
беријевом науму; јер, будући да је Тиберије тако уредио ствари, он је, чим
се развидело, наложио Еудосу да позове унутра оно дете које је спремно
чекало напољу. Тако је овај изашао напоље и нашао Гаја пред вратима, јер
млади Тиберије још није стигао, оставши да чека на свој доручак; па како
Еудосије није знао ништа о намери свог господара, рекао је Гају: „Твој те
отац зове“, и затим га увео унутра. И тек кад је Тиберије видео Гаја, и ни-
уколико раније, почео је размишљати о сили Божијој, и како је њему са-
мом сасвим била одузета моћ да удели власт ономе коме је он желео, те та-
ко није могао успоставити оно решење које је намеравао. Отуда је он гор-
ко зажалио што му је одузета повлашћена моћ остваривања онога што је
претходно замислио, и што његов унук не само да је изгубио царство због
неизбежности судбине, већ такође и своју властиту безбедност, због тога
што је његов опстанак сада зависио од онога ко ће бити моћнији од њега
самог, и који ће сматрати по њега кориснијим да се није ни догодило да је
њихов рођак живео с њима, те га тако његово сродство неће моћи да заш-
тити; јер ће се млади Тиберије морати да плаши и попушта ономе који ће
располагати врховном влашћу, делимично стога што ће он бити следећи
по рангу у царству, а делимично због његовог непрестаног настојања да
се домогне власти, обоје због тога да би себе сачувао, али такође и да би
се нашао на челу државних послова. Треба рећи да је император Тиберије
био веома предан астрологији и прорачунима рођења, те да је провео жи-
вот у процењивању оних пророчанстава која су се обистинила, више и од
оних којима је то било животно занимање. Тако је, на пример, када је јед-
ном видео како долази Галба, рекао свом најприснијем пријатељу да уп-
раво долази човек коме ће једном припасти достојанство власти над рим-
ским царством. Тиберије је, заправо, био зависнији од таквих врста пред-
сказања од било ког другог римског императора, напросто стога што је
нашао да му ова говоре истину о његовим властитим пословима. А сада се
заиста нашао на великој муци због онога што га је задесило, и веома је ту-
говао због нареченог страдања његовог унука, те се жалио на самог себе
што је унапред искористио такве начине прорицања, док је, међутим, сас-
вим било у његовој моћи да умре неожалошћен спознајом будућности, а с
обзиром да је сада био раздиран тим познањем предстојеће несреће оног
ко му је био најдражи, те је под таквим патњама он, Тиберије, морао и ум-
рети. Па иако је био пометен тим неочекиваним превратом власти у ру-
ке онога коме је он није наменио, он је овако говорио Гају, иако невољно и
против сопствене склоности: „О дете! Иако ми је Тиберије ближи род но
што си ти, ја по својој одлуци, и саучествујућим пристанком богова, теби
дајем и у руке стављам царство; и желим да никада не сметнеш с ума, ка-
да ти оно буде припало, било љубазност коју сам ти показао као онај који
те је узвисио до таквог достојанства, било твоје сродство с Тиберијем. Па
како сада знаш да сам заједно са боговима онај који ти је обезбедио тако
велику срећу, желим да ми узвратиш на ту спремност да те уздигнем ти-
ме што ћеш се бринути за Тиберија, као свог блиског рођака. Поред тога,
треба да знаш да ће Тиберије, докле год буде жив, значити сигурност за
тебе, једнако као владара краљевства и твог властитог опстанка; али уко-
лико он буде умро, то ће бити увод у твоје властите несреће; јер је веома
опасно остати сам под теретом тако огромних обавеза; а такође ни бого-
ви неће трпети да они поступци које носи неправичност — насупрот за-
конима који упућују људе да се другачије понашају — прођу некажњено.“
Овакав је био говор што га је учинио Тиберије, којим, међутим, није убе-
дио Гаја да се према њему влада, иако је овај обећао да ће тако учинити;
јер, чим је успоставио своју власт, он је уклонио младог Тиберија, управо
као што је и предвидео бивши император; а такође је и он сам, недуго по-
том, био убијен у тајној завери која је поведена против њега.
10) И тако, након што је у том часу прогласио Гаја [Калигулу] за свог
наследника, Тиберије је живео још свега неколико дана, и потом преми-
нуо, након што је држао власт двадесет две године, пет месеци и три да-
на. Гај је, дакле, постао четврти император. А када су Римљани чули да је
Тиберије умро, обрадовали су се добрим вестима, али нису имали хра-
брости да у њих поверују, и то не зато што би били невољни да заиста та-
ко буде — јер би дали велику суму новца да се чувено покаже истини-
тим — већ стога што су били у страху да би, уколико би показали своју
радост а вест се испостави нетачном, њихово весеље постало опште по-
знато а они сами за то оптужени, и отуда изгубљени. Јер је покојни Тибе-
рије донео велики број несрећа најбољим римским, породицама, будући
да се у свим случајевима његова острашћеност лако будила, а ћуд му је
била таква да је његов бес чинила неопозивим све док га не би довео до
испуњења, иако је без разлога упадао у мржњу према људима. Он је по
природи био ватрен у свим заповестима што их је издавао, и кажњавао је
смрћу и најнезнатније увреде, толико да када су Римљани са раздрагано-
шћу чули гласине о његовој смрти, уздржали су се од предавања том за-
довољству због онеспокојавајућег предвиђања могућних несрећа које би
могле уследити, уколико се њихове наде покажу неоснованим. Надаље је
Марсија, Агрипин ослобођени роб, чим је чуо о Тиберијевој смрти дотр-
чао до Агрипе да пренесе вести; па нашавши га како излази на купање,
климнуо је главом и рекао на хебрејском језику: „Лав297 је мртав“, на шта
је Агрипа, сместа разумевши значење, и бивајући усхићен вестима, ре-
као: „Нека те све врсте захвалности и среће походе због ове твоје вести;
све што желим је да се оно што си рекао покаже истинитим.“ Центурион
који је био постављен да чува Агрипу чуо је ове речи, те је — претходно
видеши журност са којом је дошао Марсија и радост Агрипину због оно-
га што му је овај казао — посумњао да те речи подразумевају неку велику
промену, те их је упитао о ономе што је речено. Они су испрва скренули
разговор, али на његово упорно наваљивање Агрипа му је без даљег уз-
државања — јер му је центурион већ постао пријатељ — све рекао; на то
се овај придружио у задовољству што га је произвела ова вест, стога што
је она била срећна по Агрипу, те му је приредио вечеру. Али у часу док су
обедовали, и пиће било служено, дошао је неко ко је изјавио да је Тибе-
рије још увек жив, и да ће се вратити у град за неколико дана. На ову се
вест центурион сада силно забринуо, стога што је учинио нешто што га је
могло коштати живота, јер се тако неспутано опходио према затворени-
ку, и то поводом вести о Цезаревој смрти; тако је он гневно одгурнуо Аг-
рипу са лежаја на којем се овај налазио, и рекао: „Да ли си мислио да ћеш
ме без казне преварити том лажи о императоровој смрти?“ Па након што
је то изговорио заповедио је да Агрипа буде поново окован (јер га је пре-
тходно ослободио), и над њим је поставио строжу стражу него раније, те
се те ноћи Агрипа нашао у таквим рђавим условима; али се следећег да-
на глас раширио градом, потврдивши вест да је Тиберије засигурно пре-
минуо, мада се људи и даље нису усуђивали да отворено и слободно го-
воре о томе, иако су неки због тога понудили жртве захвалнице. Такође
је пристигло и неколико писама од Гаја: једно за сенат, у којем је сена-
торе обавештавао о Тиберијевој смрти и његовом властитом ступању на
власт, а друго Пизону, управитељу града, коме је поручио исту ствар. Он
је такође издао наређење да Агрипа буде пуштен из затвореничког лого-
ра и одведен у кућу у којој је живео пре него што је стављен у затвор; та-
ко је Агрипа сада бар био лишен страха за своје властите послове, јер, иа-
ко је и даље био држан под надзором, ипак је сада био растерећен најте-
же бриге, оне, наиме, бриге за основне услове живота. И тако, чим је Гај
дошао у Рим и са собом донео Тиберијево тело којем је, по законима ње-
гове земље, уприличио раскошан погреб, био је веома расположен да Аг-
рипу пусти на слободу тог истог дана; али га је у томе спречила Антонија,
и то не због ма какве злонамерности према затворенику, већ из обзира
према Гајевој уљудности, како грађани не би поверовали да је Тиберије-
ву смрт примио са задовољством због тога што је истог трена ослободио
онога кога је покојник оковао. Ипак, није прошло много дана до часа када
је послао по Агрипу у своју кућу, обријао га и променио му одећу, након
чега му је на главу спустио дијадему и наименовао га за краља Филипове
тетрархије. Такође му је предао и Лисанијеву298 тетрархију, а његов гвоз-
дени ланац заменио златним исте тежине. Осим овога је и послао Мару-
ла за намесника Јудеје.
11) Друге године владавине Гаја [Калигуле] Цезара, Агрипа је затра-
жио да му буде допуштено да отплови кући и преузме послове упра-
вљања; при том је обећао да ће се вратити након што све доведе у ред на
начин на који се то морало учинити. И тако је по императовој дозволи он
напокон стигао у своју властиту земљу, где се пред свима појавио потпу-
но неочекивано, и тиме свим људима који су га видели показујући моћ
судбине, будући да су ови могли лако упоредити његово негдашње сиро-
маштво са садашњим срећним изобиљем. Стога су га неки назвали срећ-
ним човеком, а други још нису могли поверовати да су се ствари у толикој
мери промениле набоље по њега.
КАКО ЈЕ ПРОТЕРАН ИРОД ТЕТРАРХ
1) Показало се, међутим, да је Иродија, Агрипина сестра, која је са-

да била жена оног Ирода који је био тетрарх Галилеје и Переје, ову но-
ву надлежност свог брата дочекала са завишћу, нарочито када је видела
да је Агрипи удељено више достојанство од оног којим је располагао њен
муж, тим пре што је у часу када је Агрипа побегао разлог тог изненадног
одласка била његова немогућност да исплати своје дугове; а сада се он
вратио на достојанствен начин, као сопственик завидне и веома наклоне
судбине. Она је отуда била незадовољна и тужна због тако велике проме-
не у његовим приликама; и понајвише онда када га је видела како насту-
па међу народом са уобичајеним обележјима краљевске власти, она није
била кадра да сакрије у каквом се ојађеном стању налази — а све због за-
висти према њему, која ју је силно обузимала; због свега је тога подстакла
свог мужа, затраживши да и сâм отплови у Рим, и тамо измами почасти
равне Агрипиним; изјавила је, наиме, да више не може поднети да живи
док се Агрипа — син оног Аристобула кога је његов отац осудио на смрт,
и онај исти који је до њеног мужа дошао у таквом крајњем сиромаштву
да су му основне животне потрепштине морале бити у потпуности обез-
беђиване њиховом милостињом, и који је поврх свега побегао од својих
поверилаца преко мора — сада враћа као краљ, док се у исто време сâм
Ирод задовољава да скрштених руку живи скромним животом, иако је
управо он краљевски син, и као сроднији краљевима очигледно позван
да за себе задобије исто достојанство. „И зато, Ироде, иако се раније ни-
си бринуо што живиш у недостојнијим условима од свог оца од кога си
потекао, ипак би сада требало да захтеваш оно достојанство које је твој
рођак већ задобио; и немој отрпети такво омаловажавање, да човек који
се дивио твом богатству сада може бити више уважаван од тебе самог, ни-
ти да се његово сиромаштво показује кадрим да приграби вредније ства-
ри од нашег изобиља; и немој другачије до као срамотно процењивати то
да будеш подређен ономе који је, у друго време, живео од твог милосрђа.
Него пођимо у Рим, и не штедимо труда ни трошкова, било у сребру или
злату, будући да се они не могу чувати за бољу употребу од задобијања
краљевства.“
2) Ипак, што се тиче Ирода, он се у то време супротставио њеном за-
хтеву због склоности према лагодности и сумње коју је имао у могућну
невољу која га чека у Риму; стога је покушао да је поучи нечему бољем.
Али што га је више она видела како се повлачи, тим је више наваљивала,
тражећи од њега да такорећи ниједан камен не остави непреврнутим ка-
ко би постао краљ; напослетку није одустајала све док га није придобила,
хтео он то или не, за своја настојања, зато што он другачије није могао из-
бећи њену насртљивост. Тако је Ирод припремио све што је потребно, на
онај свој расипан начин за који је увек био приправан, не штедећи ни на
чему, и пошао у Рим водећи и Иродију са собом. Али се и Агрипа, схва-
тивши њихове намере и припреме, такође решио да тамо пође; па чим је
чуо да су они испловили, послао је Фортуната, једног од својих слободња-
ка, у Рим са поклонима императору, али и са писмима против Ирода, у
којима је посебно пружао извештај о овим стварима, а која је гласник тре-
бало да уручи уколико за то буде имао прилике. Овај је човек следио Иро-
да тако брзо и тако је добро напредовао на путовању, да је стигао убрзо
после Ирода, те се догодило тако да је у часу када је Ирод боравио са Гајем
дошао и он сам, и предао своја писма; наиме, обојица су пловила до Дике-
архије, и пронашли Гаја у Баји, малом месту у Кампанији, на удаљености
од пет фурлонга од Дикеархије. На том су се месту налазиле краљевске
палате са раскошним становима, у којима је сваки император настојао да
надмаши величанственост свог претходника; место је такође нудило то-
пле купке које су саме од себе извирале из земље, а које су биле лековите
и од користи у оздрављењу онима који су их употребљавали, а такође су
и служиле склоности према раскоши. Гај је, дакле, поздравио Ирода, јер
се најпре сусрео с њиме, а затим је прегледао писма што их је послао Аг-
рипа, а која су била написана како би оптужила Ирода; у њима је Агри-
па окривио Ирода да је био у савезништву са Сејаном против Тиберија,
а да је сада савезник Артавана, краља Партије, у супротстављању Гајевој
власти; а као доказ онога што је устврдио навео је да је Ирод располагао
бројем оклопа довољним да њима наоружа седамдесет хиљада војника.
Гај је био потресен овим обавештењем, те је упитао Ирода да ли је исти-
на оно што је речено о оклопима, а када је овај признао да се тамо заис-
та налази толика опрема — јер то није могао порећи будући да је истина
била одвише очигледна — Гај је ово признање узео као довољну потврду
оптужбе да се овај припремао за одметање. Тако је Ироду одузета тетрар-
хија, и као додатак предата Агрипином краљевству; император је такође
Агрипи доделио и Иродов новац, а овога је за казну осудио на трајно про-
гонство, и наложио да Лион, место у Галији, буде његово боравиште. Али
када је Гај чуо да је Иродија Агрипина сестра, учинио јој је поклон у ви-
ду препуштања оног новца који је био њен властити, те јој рекао да свом
брату има да захвали за то што је спречено да и она буде подвргнута ис-
тој пропасти којој и њен муж. Али је она овако одговорила: „Ти се заиста,
о цару, понашаш на највеличанственији начин и онако како теби и при-
личи нудећи ми ову услугу; али ме наклоност према моме мужу спречава
да суделујем у милости твога дара; јер није правично да га се ја, која сам
била сарадник у његовом напредовању, одрекнем у његовим несрећама.“
На ове се речи Гај разљутио и на њу, те је послао са Иродом у прогонство,
а њен посед предао Агрипи. Овако је, дакле, Бог казнио Иродију за њену
завист према брату, а такође и Ирода што је поклањао пажњу узалудним
разговорима са женом. Што се тиче Гаја, он је током прве и друге године
своје владавине управљао државним пословима на величанствен начин,
и сâм се понашао са таквом умереношћу да је задобио благонаклоност ка-
ко Римљана, тако и свих других његових поданика. Али је касније, како је
време одмицало, прешао границе људске природе у уображењу да је због
протежности његове моћи он сам налик божанству, те се у свим стварима
одао таквом понашању које је вређало истинског Бога.
О ПОСЛАНСТВУ ЈЕВРЕЈА ГАЈУ; И КАКО ЈЕ ГАЈ ПОСЛАО ПЕТРОНИЈА
У СИРИЈУ КАКО БИ ПОВЕО РАТ ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА УКОЛИКО НЕ БУ-
ДУ ХТЕЛИ ДА ПРИМЕ ЊЕГОВУ СТАТУУ
1) У то је време у Александрији дошло до сукоба између јеврејског

и грчког становништва, те су изабрана по тројица изасланика од сваке
странке у спору, који су стигли до Гаја. Један од ових изасланика са грч-
ке стране био је Апион,299 који је изрекао много богохулних речи на ра-
чун Јевреја, а међу многим другим стварима које је изговорио он их је оп-
тужио и за занемаривање почасти које припадају Цезару; јер, док су сви
који су били поданици римског царства подизали олтаре и храмове Гају,
па су га и у другим стварима посвуда прихватали као што су прихватали
богове, једино су ови Јевреји сматрали да је за њих бешчасно да подижу
статуе у његову славу, као и да се заклињу у његово име. Апион је изгово-
рио многе од ових озбиљних ствари, помоћу којих се надао да ће изазва-
ти Гајев бес против Јевреја, што је и било вероватно. Али је Филон, глав-
ни човек међу јеврејским посланством, који се истицао у сваком погледу,
а такође и брат Александра алабарха300 и особа нимало невична у фило-
зофији, био спреман да се посвети одбрани против ових оптужби. Међу-
тим, Гај му ово није дозволио, већ је заповедио да му нестане с очију; при
том је такође изгледао тако бесан, да се очигледно чинило да је спреман
да Јеврејима нанесе какву велику несрећу. И тако је Филон, увређен так-
вим поступком, изашао, и рекао оним Јеврејима који су били с њим да би
морали остати храбри, будући да Гајеве речи истина показују разгневље-
ност против њих, али су заправо већ успоставиле Бога као противника
њему самом.
2) На све је то Гај, прихвативши с гнушањем да је могао бити тако ома-
ловажен од стране Јевреја, послао Петронија за намесника Сирије и Ви-
телијевог наследника у управљању, издавши му при том наређење да из-
веде најезду на Јудеју, са великим бројем војних јединица, па уколико они
добровољно буду допустили постављање његове статуе да је и подигне у
храму Божијем те да их остави некажњеним, али уколико буду тврдогла-
ви да их онда покори ратом, па потом учини исто у погледу дизања ста-
туе. Сходно томе, Петроније је преузео власт у Сирији, и похитао да пос-
луша Цезареву посланицу. Окупио је што је више могао савезника и по-
вео са собом две римске легије, па је стигао у Птолемаиду где је прези-
мио, намеран да рат поведе у пролеће. Такође је написао Гају шта је ре-
шио да учини, а овај га је похвалио због показане марљивости и наредио
му да тако настави, те да поведе рат против Јевреја у случају да се они не
буду повиновали његовим заповестима. Али се догодило да је много де-
сетина хиљада Јевреја дошло к Петронију у Птолемаиду како би му пре-
дали своје молбе да их не присиљава да крше и насилно газе закон њихо-
вих предака; „Али ако си“, рекли су, „сасвим решен да донесеш ту статуу и
подигнеш је, најпре ћеш морати да нас све побијеш, и потом урадиш што
си наумио; јер све докле смо живи ми не можемо дозволити оне ствари
које нам је меродавношћу нашег законодавца забрањено да чинимо, као
и одлуком наших предака да су такве забране примери врлине.“ Али се
Петроније због оваквих речи наљутио, и рекао: „Да сам заиста ја импера-
тор, и да сам слободан да следим властиту склоност, и затим одлучио да се
тако понашам, ове би ваше речи биле оправдано мени упућене; али мене
је Цезар послао, и ја сам под обавезом да се повинујем његовим указима,
зато што би ми непослушност њима донела неизбежну пропаст.“ На ово
су Јевреји одговорили: „Будући да си, дакле, тако настројен, о Петроније,
да нећеш одбити послушност Гајевим посланицама, али и да ми нећемо
прекршити заповести нашег закона; и како ми зависимо од узвишености
наших обичаја, и како смо, трудом наших предака продужили све досад
без допуштања да они буду прекршени, ми се нећемо дрзнути да на би-
ло који начин будемо тако преплашени да из пуког страха од смрти пога-
зимо ове законе што нам их је Бог одредио у нашу корист; а уколико до-
паднемо несрећâ, ми ћемо их поднети како бисмо сачували наше законе,
знајући да онај ко се излаже опасностима има довољно наде да ће им из-
маћи стога што ће Бог стајати на нашој страни онда када из обзира пре-
ма Њему себе подвргнемо мукама, и издржимо неизвесне обрте судбине.
Али уколико бисмо ти се повиновали, било бисмо веома наружени због
кукавичлука, јер бисмо се тако показали спремним да прекршимо наш
закон; осим тога бисмо на себе окренули и гнев Божији који је, будући и
сâм судија, надређен Гају.“
3) Када је Петроније по њиховим речима увидео да се њихова одлука
тешко може променити, и да, без рата, он неће бити кадар да послуша Гаја
у посвећењу његове статуе, те да отуда мора доћи до великог проливања
крви, он је сабрао своје пријатеље и слуге које су биле с њима, и похи-
тао у Тиберијаду, желећи да сазна у каквом су стању прилике тамошњих
Јевреја; и тако су пред Петронија, истог часа када се обрео у Тиберијaди,
поново изашле многе десетине хиљада Јевреја. Ови су знали да се изла-
жу у великој опасности ако би прихватили рат против Римљана, али су
судили да би кршење властитих закона имало много тежих последица, те
су га и они замолили да их нипошто не доводи до таквих недаћа, нити да
оскрнављује њихов град посвећењем статуе. Тада им је Петроније рекао:
„Хоћете ли онда заратити против Цезара, не размишљајући о његовим за-
машним припремама за рат и о вашој властитој слабости?“ А они су одго-
ворили: „Ми нипошто нећемо повести рат против њега, али ћемо и даље
радије умрети него да наше законе видимо погажене.“ А затим су се баци-
ли на тле лицем према земљи, и истегли грла, рекавши да су спремни да
погину; а ово су радили четрдесет наредних дана током којих су напусти-
ли обрађивање земље, и то иако је доба године захтевало да земљу посеју.
Тако су остали постојани у својој одлуци, и понудили се да радије своје-
вољно умру него да виде посвећење статуе.
4) Након што су прилике стигле до овог стања, Аристобул, брат краља
Агрипе, као и Елеја Велики, а с њима и други главни људи те породице,
ушли су код Петронија и стали га молити да, будући да је видео одлуч-
ност мноштва, не уводи никакву промену и тако их доведе до очајања;
већ да извести Цезара да Јевреји гаје несавладиву одбојност према при-
хватању статуе, те да изнесе како су устрајали код њега и напустили об-
рађивање своје земље; такође да му пренесе да они нису вољни да ратују
против њега зато што за то и нису кадри, али да су спремни да са задо-
вољством умру радије него да допусте да њихови закони буду прекрше-
ни; још и да му саопшти како ће због незасејаности земље порасти разбој-
ништво због њихове немоћи да плате наметнуте порезе. Надали су се да
ће Гај тиме можда бити доведен до сажаљења, те да неће заповедити ника-
кав свирепи поступак против њих, нити допустити да буде уништен њи-
хов народ. Најзад, тражили су да му се пренесе да ће уколико продужи да
буде несавитљив у својој ранијој спремности да поведе рат против њих,
тада морати да се сâм лати тог задатка. Тако су дакле Аристобул, као и сви
други с њиме, преклињали Петронија. На то је овај,301 делимично због на-
ваљивања које су извршили Аристобул и људи окупљени око њега, а та-
кође и због могућих последица онога што су са толиком ревношћу тражи-
ли молиоци — а што, другим речима, значи због осведочене постојаности
јеврејског противљења — док је у исто време сматрао погубном ствари
по себе да буде таквим заточником Гајеве махнитости те да побије толи-
ко десетина хиљада људи само због њиховог верничког жара према Богу,
због чега би остатак живота морао провести у очекивању казне — Петро-
није је, кажем, сматрао да је много боље да пошаље поруку Гају (надајући
се да ће га можда ипак убедити) и обавести га колико му је неподношљи-
во да поднесе могућни царев гнев против себе што га одмах није пос-
лушао повиновавши се његовој посланици, али да уколико Гај ипак ис-
траје у својој непромишљеној одлуци, он и тада може започети рат про-
тив Јевреја; штавише, Петроније је сматрао да је и у случају да преокрене
Гајеву мржњу против себе самог, ипак примерено часним особама да чак
и страдају у име толиког мноштва људи. Сходно томе, одлучио је да удо-
вољи молиоцима по овом питању.
5) Затим је позвао Јевреје на заједнички скуп у Тиберијаду, и они су до-
шли у многим десетинама хиљада; такође је наспрам њих поставио војс-
ку којом је располагао, али при том није открио властиту намеру, већ за-
повести императора, рекавши им да ће његов бес бити без одлагања из-
вршен над онима који буду имали толико храбрости да се одмах не по-
винују ономе што је он заповедио; а то му се чинило и примереним ње-
му — који је добио толика достојанства захваљујући Гају — да императо-
ру не противречи ни у једној ствари: — „Па ипак“, рекао је, „не мислим да
је правично да имам толико обзира према својој властитој безбедности и
части да бих одбио да их жртвујем због останка у животу вас који сте то-
лико бројни и који настојите да сачувате обзир према ономе што дугујете
своме закону који вам је предат од стране ваших предака, тако да је вре-
дан вашег крајњег залагања да га сачувате; нити ћу ја, уз врхунску подрш-
ку и моћ Божију, бити тако суров да допустим да ваш Храм буде срозан
до презрења средствима царске власти. Ја ћу, дакле, послати поруку Гају
и упознати га са вашим одлукама, и помоћи вашој молби онолико колико
могу, како не бисте били изложени патњи због часне замисли којој сте се
посветили; и нека вам Бог буде у помоћи, јер је Његова власт изнад свих
домишљаја и моћи људи; и нека вам Он обезбеди очување ваших древних
закона, и нека не буде лишен, иако без вашег пристанка, Његових уоби-
чајених почасти. Али уколико Гај буде раздражен, и окрене силину свог
беса на мене, ја ћу радије поднети сву ту опасност и муке које могу снаћи
било моје тело или моју душу, него што ћу гледати да тако велики број
вас страдава док поступате на тако похвалан начин. Хоћете ли, онда, сва-
ки од вас, поћи својим послом и за својим властитим обавезама, и прио-
нути на обрађивање ваше земље? А ја ћу лично послати поруку у Рим, и
нећу одбити да вам послужим у свим стварима, како ја сâм тако и уз по-
моћ мојих пријатеља.“
6) Након што је Петроније ово изговорио и распустио обичајни скуп
Јевреја, затражио је од најугледнијих људи међу њима да се побрину о об-
ради својих имања и говоре љубазно с народом, те да их охрабре надом
у повољан исход њихових послова. Тако поступивши, учинио је да народ
поново постане радостан. А сâм Бог је указао на своје присуство Петро-
нију и означио му да ће приложити своју помоћ читавој његовој замисли;
јер, овај још није био ни завршио свој говор Јеврејима, а Бог је, насупрот
свим људским очекивањима, послао велике млазеве кише, јер је тај дан
био сасвим ведар, и на небу није било никаквог знака који би указивао на
ма какве падавине; штавише, током читаве године владала је велика суша
која је људе учинила безнадежно жељним воде са небеса, јер ње није би-
ло чак ни када би видели да је небо прекривено облацима; њихов је очај
ишао дотле да су се, видевши тако огромну количину кише, и то на тако
необичан начин и без икаквог очекивања, намах понадали да Петронијев
покушај молбе за њих нипошто неће пропасти. А што се тиче Петронија,
он је био силно изненађен схвативши да се Бог тако очигледно стара о
Јеврејима, и даје такве веома јасне знаке Његовог присуства и указања, и
то до таквог ступња да чак и они који су у својој ревности били најпро-
тивнији, више нису имали моћи да противрече. Ова се појава такође наш-
ла међу свим оним посебностима о којима је писао Гају, а које су све има-
ле намеру да га одврате и на сваки га начин умоле да не дозволи да тако
много десетина хиљада људи буду изгубљени, због чега ће, уколико буду
побијени (јер без рата они нипошто неће дозволити да буду погажени за-
кони њихових предака), он, Гај, изгубити приходе добијене њиховим оба-
везивањем, и биће јавно проклет с њихове стране за сва будућа времена.
Поврх свега — писао је Гају — Бог, који је њихов врховни управитељ, по-
казао је своју моћ очигледно на њиховој страни, такву моћ која не оста-
вља никакво место сумњи у њу. Такав је, дакле, био задатак којем се сада
посветио Петроније.
7) Мимо свега овога, краљ Агрипа, који је тада живео у Риму, био је све
више у Гајевој милости. Тако се догодило да му је једном приликом прире-
дио раскошну вечеру и при том водио рачуна да надмаши све остале по-
знанике, једнако у трошковима и у таквим припремама које би могле нај-
више придодати царевом задовољству; штавише, то је било толико дале-
ко од способности свих других, да ни сâм Гај није могао бити у томе рав-
ноправан Агрипи, будући да је у истоме много мање од овога превази-
лазио своје пријатеље (таква је, дакле, другима недостижна брига била
унапред предузета у свему, а посебно у томе да се све учини пријатним
Цезару); због тога се Гај дивио Агрипином разумевању и величанственом
држању, видевши да је овај давао све од себе како би угодио императору,
чак и преко оне границе трошкова коју је могао поднети, те је заузврат
био жељан да не заостаје за Агрипом у тој великодушности у којој се овај
напрезао како би га задовољио. И тако је Гај, након што је у изобиљу по-
пио вина, па отуда и био милосрднији него иначе, рекао током гозбе, за
време док је Агрипа пио с њиме, следеће: „Знао сам од раније какво вели-
ко поштовање гајиш према мени, и какву ми велику наклоност увек пока-
зујеш, иако по цену велике опасности по себе, која те је због тога и угро-
зила под Тиберијем; и ти ниси пропустио ниједну ствар којом би показао
добронамерност према нама, и то преко својих могућности; отуда за мене
мора бити најприроднијом ствари да будем освојен твојом наклоношћу.
Због тога сам жељан да ти надокнадим све оно чега ми је претходно [без
тебе] недостајало, јер је све оно што сам ти досад уделио, а што се једва
може назвати поклонима, одвише мало. Све што може допринети твојој
срећи стоји ти на услузи, и то на моје највеће задовољство, и све дотле до-
кле може досегнути моја моћ.“ Ово су дакле, биле речи које је Гај изгово-
рио Агрипи, мислећи да ће овај од њега затражити какву велику земљу,
или приходе неколицине градова. Али иако је Агрипа унапред припре-
мио оно што ће затражити, ипак није открио своје намере, већ је одмах
дао овакав свој одговор Гају: да ни из каквих очекивања добити он није
указивао таква поштовања своме владару, а супротстављајући се наред-
бама Тиберијевим, нити да сада чини ма шта што се тиче Цезара имајући
на уму своју властиту корист, и како би ма шта заузврат примио од ње-
га; такође је рекао да су дарови које му је овај већ уделио веома велики, и
преко нада чак и похлепног човека. „Јер, иако су они можда испод твоје
моћи, ипак су ти дарови већи од достојанства и склоности мене који сам
њихов прималац.“ Па како је Гај остао запрепашћен Агрипиним ставови-
ма, те је још више наваљивао да овај изнесе неки захтев за нечим чиме би
га могао наградити, Агрипа је одговорио: „ Будући да ти, мој господару,
изјављујеш такву спремност да ми удовољиш према којој испада да сам ја
заиста вредан твојих поклона, ја нећу затражити ништа што се односи на
моје властито блаженство, јер тe је оно што си ми већ уделио учинило у
томе ненадмашним; већ ја желим нешто што ће тебе учинити славним по
побожности, и учинити Бога помоћником у твојим замислима, а за мене
бити част да будем међу онима који се о томе питају, јер се показује да ми
никада није одбијено ма шта што сам од тебе затражио; јер је моја молба
ова, да више не размишљаш о посвећењу оне статуе коју си наредио да бу-
де постављена у јеврејском Храму од стране Петронија.“
8) Тако се Агрипа усудио да овим поводом изазива смрт, знајући ипак
да за такав поступак пред собом има оправдање у довољно великом уло-
гу, иако је свакако такође добро знао колико је била опасна ствар тако го-
ворити — јер, у случају да је Гај не би одобрио, то би водило не мањем од
губитка његовог живота. Али је Гај, који је био силно понесен Агрипи-
ним предусретљивим понашањем, а и сматрајући због других ствари да
би било бешчасно од њега да буде окривљен за лажно обећање пред то-
ликим сведоцима управо онда када је са толиком ревношћу принудио Аг-
рипу да буде молилац, те да би изгледало као да се већ покајао за оно што
је рекао, али и такође због тога што је веома поштовао Агрипину врли-
ну која се показала и у томе што уопште није затражио да повећа своју
власт, било већим примањима или већом надлежношћу, већ се молбом
бринуо за јавни мир, за законе и за самог Бога — он је удовољио његовом
захтеву. Такође је о томе написао и Петронију, похваливши овога за ње-
гово окупљање војске, а затим га саветујући о спорним пословима. „Уко-
лико си, према томе“, рекао је Цезар, „већ подигао моју статуу, нека она
тамо и остане; али уколико је још ниси посветио, више се немој замара-
ти око тога, већ распусти своју војску, врати се и побрини за оне послове
због којих сам те испрва послао, јер ја више немам разлога за подизање те
статуе. Ово сам учинио да бих удовољио Агрипи, човеку кога тако мно-
го поштујем да нисам кадар да се успротивим ономе што би он пожелео
да учиним за њега.“ Ово су, дакле, биле речи што их је Гај упутио Петро-
нију, а што се догодило пре него што је он сâм примио Петронијево пис-
мо у којем га је овај обавештавао да су Јевреји веома спремни да се по-
буне због статуе, те да се чине спремним на ништа мање него да због ње
запрете ратом Римљанима. Па када је на ове вести Гај остао веома неза-
довољан чињеницом да ма какав покушај може бити учињен против ње-
гове власти, и будући да је он сâм био роб ниских и порочних поступака
у свим приликама, при том уопште не марећи за оно што је врлина и час-
ност, као и стога што је на било који повод и против свакога, ко год био у
питању, увек био спреман да покаже свој бес, не допуштајући себи да буде
задржан ма каквим саветом, налазећи да се у одавању бесу налази ствар-
ни ужитак — он је сада овако отписао Петронију: „Видевши да ти покло-
не Јевреја цениш као вредније од мојих наређења, и да си постао довољно
безочан да будеш послушан њиховом задовољењу, осуђујем те да будеш
свој властити судија, и да размотриш шта ћеш учинити, сада када посту-
паш мени на незадовољство; јер ћу од тебе направити пример за ово и сва
будућа доба, како се надаље нико не би дрзнуо да противречи заповести-
ма свог императора.“
9) Ово је, дакле, била Гајева посланица Петронију; али Петроније ову
није примио за Гајевог живота, будући да је брод који ју је носио пловио
тако споро да су друга писма стигла до Петронија пре овог, а из којих је
разумео да је Гај већ мртав; јер Бог није заборавио опасност којој се под-
вргао Петроније због Јевреја и у њихову част. Већ, када се Бог окренуо
против Гаја, због озлојеђености оним што је овај тако охоло покушавао
сматрајући себе достојним обожавања, цели Рим и све подређене области
завериле су се са Петронијем, а посебно они који су носили звање сенато-
ра, да пруже Гају дужну одмазду зато што је био тако немилосрдно строг
према њима; тако је он умро недуго пошто је Петронију написао послани-
цу у којој му је запретио смакнућем. А што се тиче околности ове смрти,
као и о природи завере против њега, о њима ћу говорити у наставку ове
приповести. Тако је, дакле, она посланица која је Петронија известила о
Гајевој смрти стигла прва, а мало касније она у којој му је овај наредио да
се убије властитим рукама. На ово се Петроније обрадовао читавом том
сплету околности око Гајеве смрти, и удивио Божијем провиђењу, Њему
који му је, без икаквог одлагања и одмах пружио награду за обзирност
коју је показао према Храму, као и за помоћ коју је обезбедио Јеврејима у
избегавању опасности у којој су се нашли. На такав је начин, који није мо-
гао превидети, Петроније умакао опасности од смрти.
ШТА ЈЕ СНАШЛО ЈЕВРЕЈЕ КОЈИ СУ СЕ НАЛАЗИЛИ У ВАВИЛОНУ
ПОВОДОМ ДВОЈИЦЕ БРАЋЕ, АЗИНЕЈА И АНИЛЕЈА
1) У то је време, међутим, веома жалосна несрећа задесила Јевреје који

су живели у Месопотамији, а посебно оне који су настањивали Вавило-
нију. Ова несрећа није ни по чему заостајала за онима које су већ минуле,
а која је дошла заједно са њиховим великим покољем, чак већим но што
је био иједан икада забележен, а о којем ћу ја подробно говорити и објас-
нити околности из којих су таква страдања наишла на њих. У Вавилонији
је, дакле, постојао град по имену Нерда; није он био одвише насељен, али
је око себе имао пространу земљу и, поред других предности, такође је
располагао и са довољно људи. Због тога га непријатељи нису могли ла-
ко напасти, будући да га река Еуфрат сасвим окружује, а и зидине су би-
ле подигнуте свуда уоколо њега. Поред овог, постојао је и град Нисибис,
смештен на истом речном току. То је био разлог због којег су Јевреји, ос-
лањајући се на природну утврђеност ових места, у њих положили оних
пола шекела које свако, по обичају наше земље, прилаже као понуду Богу
исто онако како испуњавају и друге ствари посвећене Њему; они су, да-
кле, користили ове градове као ризнице све дотле док једном, у погодно
време, новац не буде отпремљен у Јерусалим; и много се десетина хиља-
да људи подухватило довожења ових поклона, због страха од пустошења
Парћана којима су Вавилонци тада били поданици. У то су време тамо
живела двојица браће, Азинеј и Анилеј, рођени у граду Нерди; били су
лишени оца и мајка их је послала на учење вештине ткања завеса, будући
да се међу њима није сматрало срамотом да мушкарци буду ткачи одеће.
Догодило се, међутим, да се једном приликом онај код кога су учили за-
нат, и који им је био надређен, пожалио да су одвише касно дошли на по-
сао, те их је казнио шибањем; али су они ову казну примили као увреду, те
су понели сво оружје које су држали код куће, а које није било малоброј-
но, и пошли на извесно место где се река рачва и које је природно веома
прикладно за напасање стоке, као и за чување оних плодова који се обич-
но сакупљају пред зиму. Најсиромашнији међу младим људима такође су
прибегли к њима, а ови су их опремили оружјем које су сакупили, и по-
стали њиховим заповедницима; и тако их више ништа није спречавало
да буду њихови предводници у несрећи; јер чим су они постали непобе-
диви, и подигли себи тврђаву, послали су поруку онима који су напаса-
ли стоку и наредили им да плаћају онолики данак колики су сматрали да
може бити довољан за њихово одржавање, предложивши овима такође и
да могу постати њихови садрузи уколико им се потчине, за шта ће их они
заузврат бранити од непријатеља са било које стране, али и да ће побити
стоку онима који одбију да им се повинују. Тако су људи пристали на њи-
хове понуде (јер ништа друго и нису могли) и послали им онолико оваца
колико је од њих тражено. Захваљујући овоме снаге одметника су постале
још веће, те су постали господари свега што би им се прохтело, стога што
су наступали изненадно и наносили несрећу људима, толико да је свако
ко је морао бити у додиру с њима бирао да им указује поштовање; а они
су постајали страшни према онима који би их напали, све док извештај о
њима није стигао до слуха самог краља Партије.
2) Након што је намесник Вавилоније схватио шта се догађа, и одлу-
чио да их заустави пре него што постану још моћнији и пре но што још
веће несреће не потекну од њих, он је сакупио што је могао бројнију војс-
ку, једнако од Парћана и Вавилонаца, и кренуо на одметнике, смерајући
да их нападне и уништи пре но што би било ко стигао да им пренесе вест
да је он сабрао војску против њих. Потом се улогорио на језеру, и ту мир-
но починуо; али следећег је дана (а то је био сабат, који је међу Јеврејима
дан одмора од сваког посла) он претпоставио да се непријатељ неће усу-
дити да се бори, те да ће их тако и без борбе ухватити и повести као за-
робљенике. Отуда је опрезно наставио даље, мислећи да непријатеље из-
ненада нападне. Тог часа је Азинеј седео с осталима, и њихово је оружје
било покрај њих, а он је проговорио следећим речима: „Пријатељи, чујем
рзање коња, и то не таквих који су на паши, већ такве који на себи носе
људе; такође чујем и звецкање њихових узда, те се бојим да неки неприја-
тељи долазе на нас с намером да нас опколе. Зато нека неко оде да извиди,
и донесе нам извештај о томе шта се стварно догађа; можда се покаже да је
оно што сам рекао само лажна узбуна.“ Па након што је он ово изговорио,
неки од њих пођоше да уходећи погледају о чему је реч; али се сместа вра-
тише рекавши да „нити си ти погрешио говорећи нам шта раде наше не-
пријатељи, нити ће нам ови дозволити да и даље нападамо људе. Ухваћени
смо у њихову клопку као бесловесне звери, јер је тамо велики одред коњи-
це који иде против нас, док смо ми лишени моћи да се својим рукама из-
бавимо стога што нам то забрањује наш закон, који нас обавезује да се од-
марамо [овог дана].“ Али се Азинеј нипошто није сложио са мишљењем
овог уходе у погледу онога што је требало учинити, већ је сматрао да је по
закону примереније да тргне и подигне душе својих људи у тој нужди које
су допали, те да прекрши закон светећи се непријатељима, па макар и по-
гинули у томе, радије него да не чине ништа задовољивши непријатеља
тиме што ће их без муке побити. Сходно реченом, он се машио за оружје
и улио храброст у оне који су били с њим да поступе једнако неустраши-
во као и он сам. И тако су они напали непријатеље и побили велики број
њих — стога што су их ови потценили рачунајући на сигурну победу — а
остатак потерали у бекство.
3) Али када су вести о овој борби стигле до краља Партије, он је остао
изненађен смелошћу ове браће, и пожелео је да их види и разговара с њи-
ма. У ту је сврху послао најповерљивијег од свих својих пратилаца да им
пренесе следеће: „Краљ Артаван, иако сте се према њему неправично по-
нели ви који сте учинили испад против његове власти, ипак више уважа-
ва ваше храбро понашање од љутње коју осећа, те ме је послао да вам по-
нудим његову десну руку302 и сигурност; он вам допушта да к њему без-
бедно дођете заштићени од ма каквог успутног насиља, желећи да му се
обратите као пријатељи и не смишљајући никакво лукавство нити пре-
вару против вас. Такође вам обећава поклоне, а уз њих и оно поштовање
које ће учинити додатак његове моћи вашој храбрости, те вам отуда би-
ти од користи.“ Азинеј је, међутим, одложио своје путовање за касније,
али је послао свог брата Анилеја са свим оним поклонима што их је мо-
гао обезбедити. Тако је овај пошао, и био припуштен краљу; а када је Ар-
таван видео да је Анилеј дошао сâм, упитао је за разлог због којег је Ази-
леј избегао да дође с њим; па када је схватио да се овај уплашио и остао
крај језера, дао је завет боговима своје земље да им неће учинити никакве
штете уколико му дођу ослонивши се на његово уверавање, те му је пру-
жио своју десницу. Ово је највећа сила која постоји код ових варвара, и
обезбеђује чврсту сигурност онима који опште са њима; јер вас ниједан
од њих неће преварити када вам је једном дао своју десну руку, нити ће
ико сумњати у верност када се једном то догодило, чак и уколико су пре-
тходно слутили какву неправду. Па након што је Артаван тако поступио,
он је отпослао Анилеја да убеди и његовог брата да дође к њему. Овако
је краљ поступио зато што је желео да заузда намеснике својих провин-
ција храброшћу ове јеврејске браће, да не би направили савез с њима; јер
су они били спремни на побуну и били би расположени на одметништво
када би против њих послао казнени одред. Он се такође плашио да би, у
случају његовог ратовања са циљем потчињавања оних намесника про-
винција који би се одметнули, странка Азинеја, као и они у Вавилонији,
могли ојачати, и потом или повести рат против њега када би чули за ту
побуну, или би, уколико би у том случају били разочарани, наставили да
му наносе даље несреће.
4) Будући да је имао такве намере, послао је натраг Анилеја који је ус-
пео да наговори брата да пође краљу након што му је испричао о његовој
добронамерности и завету који је дао. Сходно томе, они су похитали до
Артавана који их је примио са задовољством, изразивши дивљење према
Азинејовој храбрости у минулим подухватима, а то између осталог и зато
што је овај на први поглед био мален човек и изгледао достојан презрења,
па и више, личио је на неку сасвим безвредну особу. Краљ је такође рекао
својим пријатељима како је, поредећи их, Азинеј показао како је душа у
сваком погледу надређена телу. А када је, док су заједно пили, краљ у јед-
ном часу показао Азинеја Авдагасу, једном од заповедника његове војс-
ке, и рекао му његово име, описавши и храброст коју је показао у рату, а
Авдагас на то затражио допуштење да Азинеја убије и тако га казни за оне
увреде што их је нанео парћанској власти, краљ је одговорио: „Никад ти
не бих допустио да убијеш човека који зависи од моје вере, а нарочито не
након што сам му пружио своју десницу и настојао да његово поверење
освојим заветима пред боговима. Али уколико си ти заиста такав рат-
ник, тада ти и није потребно моје кривоклетство. Пођи онда сâм, и освети
парћанску власт. Нападни без мог знања овог човека када се буде вратио
натраг, и савладај га снагама које се налазе под твојом заповешћу.“ Потом
је краљ позвао Азинеја и рекао му: „Време је, о млади човече, да се вратиш
кући, те да више не изазиваш озлојеђеност мојих заповедника боравећи
на овом месту, да не би покушали да те убију и без моје сагласности. По-
веравам ти на чување земљу Вавилонију, како би под твојим старањем би-
ла сачувана од разбојника и других несрећа. Своју реч према теби држим
неповредивом, и то не у каквим незнатним пословима, већ у онима које се
тичу твоје безбедности, и због тога заслужујем да према мени будеш љу-
базан.“ Па након што је изговорио ово, и Азинусу предао неке поклоне,
сместа га је отпустио; а овај је, када се вратио кући, сазидао тврђаву и за
кратко време се веома узвисио, управљајући стварима са таквом одлуч-
ношћу и успехом какав нико други, који је у почетку био изнад њега, до-
тле није постигао. Такође су му и парћански намесници указивали велико
поштовање, а почасти које су му показивали Вавилонци чиниле су им се
одвише мале и испод његових заслуга, без обзира што је он тамо распола-
гао немалим достојанством и моћи; штавише, истина је да су сви послови
у Месопотамији зависили од њега, а он је све више напредовао у благос-
тању и срећним условима током петнаест наредних година.
5) Али док су њихове прилике доспевале до стања таквог напретка,
над њима се надвила пропаст, и то због следећег повода. Када су једном
приликом скренули са оног пута врлине захваљујући којем су стигли до
тако велике моћи, они су увредили и прекршили законе својих предака, и
потпали под власт својих пожуда и ужитака. Наиме, извесни Парћанин,
који је дошао као војни заповедник до тих делова земље, водио је са со-
бом жену која је имала велики углед због многих предности, а нарочито
је над свим другим женама изазивала дивљење због своје лепоте. Анилеј,
Азинејов брат, било да је о њеној лепоти чуо од других, или је ову жену
можда и сам видео, тек постао је уједно њен поклоник и непријатељ; де-
лимично стога што се није могао надати да ће у тој жени уживати друга-
чије до задобивши моћ над њоме као заробљеницом, а делимично и зато
што је мислио да му је немогуће да у њој побуди наклоност према себи. И
тако, чим се њен муж изјаснио као њихов непријатељ, па када је у бици до
које је дошло погинуо, удовица покојника ипак се удала за овог свог обо-
жаватеља. Али ова жена није ушла у њихов дом без доношења великих не-
срећа, једнако самом Анилеју, али такође и Азинеју. А несрећама до којих
је дошло узрок је био следећи. Будући да је, наиме, после смрти мужа она
била одведена као заробљеница, ова жена је прикрила фигуре оних бо-
жанстава који су били богови њихове земље, заједнички њој и њеном му-
жу, а обичај303 те земље био је да сви они у властитој кући имају идоле које
обожавају, те да их са собом носе када путују у страну земљу; у складу, да-
кле, с тим обичајем, она је понела ове идоле са собом. Испрва је она ука-
зивање поштовања овима изводила тајно, али након што је постала Ани-
лејева венчана жена она је чин обожавања вршила на њој уобичајен на-
чин, као и са свом томе намењеном церемонијом коју је користила у да-
нима њеног бившег мужа; због овога су их њихови најуваженији прија-
тељи најпре окривљавали, јер Анилеј није поступио на начин прописан
Јеврејима, нити је учинио оно што је у складу са њиховим законима када
је оженио туђинку која уз то крши подробно прописан начин жртвено-
приношења и верских обреда; говорили су да он мора размислити не чи-
ни ли тако, допуштајући себи многа телесна задовољства, нешто због че-
га може изгубити власт као и ту велику надлежност до које је доспео зах-
ваљујући благослову Божијем, а све због лепоте његове жене. Али након
што га нису успели убедити, он је убио човека према коме је претходно
гајио најдубље поштовање, а због слободе коју је овај себи допустио у раз-
говору с њим; а тај се човек, умирући тако због обзира према законима,
помолио за кажњавање свог убице, али такође и Азинеја, па и да сви њи-
хови пратиоци стигну до сличног свршетка од стране њихових неприја-
теља: јер су ова двојица били главни носиоци ове изопачености, а сви ос-
тали зато што му нису помогли када се подухватио одбране њихових за-
кона. Што се тиче ових последњих, они су жестоко жаловали, па ипак су
подносили оваква чињења, стога што су се присећали да су до тадашњег
срећног стања стигли захваљујући способности двојице браће. Али када
су и они такође чули за величање оних богова које обожавају и Парћани,
сматрали су да се увреда коју је Анилеј нанео њиховим законима више не
може поднети; тако је велики број њих дошао до Азинеја и гласно се по-
жалио на Анилеја, рекавши му да би било добро да је он сам увидео шта
је за њих било корисно; али да је сада крајње време да исправе оно што
је било погрешно урађено, пре него што злочин који је извршен не дове-
де до истраге њега самог и свих њих заједно. И још су додали да је венча-
вање те жене обављено без њиховог пристанка и без обазирања на њихо-
ве древне законе, као и да поштовање које та жена указује својим богови-
ма значи срамоћење Бога кога они обожавају. Азинеј је био свестан увре-
де која је потицала од његовог брата, те да је већ била узрок великих не-
срећа, а да ће таква бити и у времену које долази; па ипак је ово подно-
сио због добронамерности коју је гајио према тако блиском рођаку, и оп-
раштао му је стога што је његов брат био потпуно обузет својим изопаче-
ним склоностима. Али како му је свакодневно све више људи долазило, и
повика против брата бивала све гласнија, он је напослетку разговарао са
Анилејем о тим гласинама, прекоревши га за његове претходне поступке,
и затраживши од њега да од њих убудуће одустане, те да жену пошаље на-
траг њеним рођацима. Али оваквим укорима ништа није постигнуто; јер
како је жена приметила каква је пометња међу народом због ње наста-
ла, и, уплашивши се за Анилеја, да не би дошло до какве штете по његову
љубав према њој, она је усула отров у Азинејову храну и тако га уклони-
ла, тиме надаље остајући безбедна од надвладавања његовог утицаја, када
њен вољени буде судио о ономе шта би поводом ње требало учинити.
6) Тако је Анилеј за себе сâмог преузео власт и повео војску против
села која су припадала Митридату, који је био човек од највећег утицаја
у Партији, и који је био ожењен за кћер краља Артавана. Анилеј је та-
ко опљачкао ова села, и међу добијеним пленом се нашло много новца и
робова, као и велики број оваца и многих других ствари које, једном за-
добијене, чине угодним услове живота онога ко их поседује. Али када је
Митридат, који је био у земљи у то време, чуо да су заузета речена места,
остао је веома незадовољан тиме што је Анилеј почео најпре с вређањем
њега, срамотећи га у његовом достојанству, иако га он никада раније ни-
каквом увредом није изазвао; стога је сакупио највећи број коњаника за
који је био кадар, и то оних који су били у добу најспособнијем за рато-
вање, те је пошао да се бори против Анилеја; и након што је стигао у јед-
но од својих властитих села, остао је у њему до сутрадан, када је намера-
вао да ступи у борбу, стога што је тај дан био сабат, у којем се Јевреји од-
марају. А када је Анилеј био обавештен о овоме од стране једног Сиријца
из суседног села, који не само да му је дао тачан извештај о свим другим
околностима, већ је и казао где ће Митридат обедовати, Анилеј је вече-
рао у прописано време и кренуо по ноћи, с намером да нападне Парћане
док су ови још несвесни шта би требало урадити. Тако их је он напао око
четвртог ноћног сата, па је неке побио у сну а остале нагнао у бекство, док
је самог Митридата ухватио живог, па га је голог посадио на магарца,304
што се међу Парћанима сматра највећом могућом погрдом. Па када је
овога довео у шуму са таквом решеношћу, а његови пријатељи затражи-
ли да Митридата убије, он им је убрзо саопштио своју другачију одлуку,
рекавши да није исправно убити човека који припада једној од најуглед-
нијих породица међу Парћанима и који ужива велику почаст због бра-
чне везе са краљевском породицом, те да се све докле су досад ишли још
увек може поднети, јер иако су увредили Митридата ипак су поштедели
његов живот, што је добробит коју би он могао запамтити у корист оних
који су му је подарили; али уколико би га они погубили, краљ се не би
смирио док не би направио велики покољ Јевреја који настањују Вави-
лон, „у односу на чију безбедност морамо имати обзира, једнако због на-
шег сродства с њима, а и стога што уколико би нас ма каква несрећа заде-
сила, ми не бисмо имали другог места на које бисмо се могли повући, бу-
дући да краљ под собом држи цвет њихове младости.“ Уз помоћ оваквог
размишљања и оваквог говора на саветовању, Анилеј је убедио остале да
према томе поступе, и тако је Митридат пуштен. Али након што се вра-
тио дому, његова му је жена пребацила то што је он, иако краљев зет, ипак
пропустио да се освети онима који су га увредили, док се он, међутим, на
то не осврће, већ се задовољава тиме што је умакао Јеврејима и поред тога
што су га ови заробили; потом је затражила од њега или да се врати нат-
раг као храбар човек, или се она заклиње боговима своје краљевске поро-
дице да ће извесно раскинути њихов брак. На ове је речи он — делимич-
но стога што више није могао подносити њена свакодневна подсмевања,
а делимично што се плашио њене охолости због које би у жару рашчини-
ла њихов брак — невољно и против властитих склоности поново сакупио
што је могао већу војску, и кренуо са њом, и сâм сматрајући даље непод-
ношљивим да он, Парћанин, треба да дугује свој опстанак Јеврејима на-
кон што су они били у рату прејаки за њега.
7) Али чим је Анилеј схватио да Митридат наступа са великом војском
против њега, сматрао је да је одвише ниско да се он сам оклевајући пов-
лачи око језера, а да не искористи прву прилику да пресретне неприја-
теље, надајући се истом успеху, то јест да ће противника поразити како је
учинио и раније, уколико се смело усуди на сличне покушаје. Сходно то-
ме, он је извео своју војску којој се придружио велики број нових људи
са намером да се посвете пљачкању народа, и како би својом бројношћу
ужаснули непријатеља. Али како су наступали деведесет фурлонга, а пут
је водио кроз суве и пешчане пределе, негде око средине дана постали су
веома жедни; и управо тада се појавио Митридат и напао их у часу када
их је мучила жеђ, због чега су, као и због доба дана, били немоћни да по-
дигну оружје. Тако су Анилеј и његови најближи потерани у срамно бек-
ство, будући да су његови људи из очаја напали противнике који су би-
ли свежи и у повољном положају; због тога је дошло до великог покоља
Јевреја, у којем их је побијено много десетина хиљада. Видевши то Ани-
леј је, заједно са онима који су непоколебљиво стајали око њега, побегао
што је брже могао у оближње шуме, омогућивши Митридату ужитак за-
добијања велике победе. А потом су к Анилеју притекли веома рђави љу-
ди који су свој живот веома мало ценили, само уколико би могли тренут-
но олакшати своје текуће стање, бивајући толико одлучни да су, дошавши
к њему, надокнадили мноштво оних који су пострадали у бици. Али ти
људи нису били ни налик онима погинулим, будући да су били пренагли
и невични рату; па ипак, са њима је он напао села Вавилонаца, учинивши
грдна пустошења. Стога су Вавилонци, као и они који су већ били у рату,
послали поруку у Нерд тамошњим Јеврејима, и затражили да им се изру-
чи Анилеј. Па иако се ови нису сложили са њиховим захтевом (јер, чак и
да су били вољни да тако учине, није било у њиховој моћи да то изведу),
ипак су затражили да склопе са њима мир. На ово је друга страна одгово-
рила да такође жели да утаначи услове мира с њима, те су послали људе
заједно са Вавилонцима који су с Анилејем разговарали о договору. Али
су Вавилонци, сагледавши његов положај, и сазнавши где се крију Анилеј
и његови људи, ове тајно напали док су били пијани и уснули, побивши
без икаквог зазора све које су затекли, а са њима и Анилеја.
8) Тако су се Вавилонци сада ослободили Анилејевих разорних упа-
да који су их умногоме спутавали у оној мржњи што су је гајили према
Јеврејима; јер су они готово увек били у спору због супротстављености
њихових законâ; и како је која страна икада постајала смелија над оном
другом, она би противнике нападала; и тако се посебно у то време до-
годило — због уништења Анилејеве странке — да су Вавилонци напали
Јевреје, што је неке од ових натерало да — непомирљиво узевши за зло ув-
реде које су претрпели од Вавилонаца против којих се нису могли борити
нити, пак, са њима даље живети — одбегну у Селеукију, главни град тих
области, који је подигао Селеук Никатор. Овај су град насељавали многи
Македонци, али још и више Грци, а такође је и немало Сиријаца у њему
обитавало; тамо су, дакле, одбегли Јевреји, и потом пет година живели без
икаквих недаћа. Али је шесте године куга сколила оне у Вавилону, што је
изазвало нову сеобу тамошњег становништва, а будући да су и они дошли
у Селеукију, догодило се да их је задесила још већа пропаст због околнос-
ти о којима ћу одмах приповедати.
9) Наиме, начин живота народа Селеукије, махом Грка и Сиријаца,
био је уобичајено свађалачки, препун несугласица, иако су тада Грци би-
ли одвише јаки за Сиријце. Када су, међутим, Јевреји пристигли тамо и
населили се међу њима, дошло је до устанка у којем су се Сиријци, пот-
помогнути Јеврејима као људима који презиру опасности, показали над-
моћнијима, и били спремни да се боре због сваког повода. Па када су Грци
извукли најдебљи крај у овој побуни, и увидели да имају само један начин
да поврате своју пређашњу власт, а тај је био да спрече договор између
Јевреја и Сиријаца, они су сваки понаособ разговарали са онима међу Си-
ријцима које су од раније познавали, обећавши им да ће убудуће живети у
миру и пријатељству с њима, са чим су се ови задовољно сагласили. И на-
кон што је ово утаначено између главних људи обају народа, убрзо је до-
шло до помирења; а након што су се тако договорили, оба народа су схва-
тила да би крајњи исход таквог њиховог ортачења требало да буде зајед-
ничка мржња према Јеврејима. Сходно томе, они су их заједно и напали,
и побили њих око педесет хиљада; тачније, Јевреји су били готово сасвим
уништени, осим неколицине који су успели да побегну захваљујући са-
жаљењу њихових пријатеља и суседа који су им помогли да умакну смрти.
Ови су се бегунци повукли у Ктесифон, грчки град, и сместили се у бли-
зини Селеукије, где је краљ Партије сваке године проводио зиму, и где је
био чуван највећи део његовог богатства; али Јевреји ни овде нису има-
ли сигурног боравишта, будући да је народ Селеукије имао мало обзира
према одавању почасти краљу. Сада је, према томе, дошло до тога да је чи-
тав јеврејски народ живео у страху једнако од Вавилонаца и Селеукијаца,
стога што су се сви Сиријци који су живели по тим местима придружили
Селеукијцима у рату против Јевреја; тако се највећи број ових сакупио и
пошао у Нерду и Нисиб, обезбедивши тамо сигурност захваљујући снази
тих градова, чему је у прилог ишло и то да су њихово становништво, које
је било бројно, чинили рату веома вични људи. Такво је, дакле, у то време
било стање Јевреја у Вавилонији.
КЊИГА ДЕВЕТНАЕСТА
обухвата период од три и по године
ОД ИЗЛАСКА ИЗ ВАВИЛОНА ДО ФАДА,
РИМСКОГ НАМЕСНИКА
КАКО ЈЕ ХЕРЕЈ УБИО ГАЈА
1) Што се тиче Гаја305, он своје лудило није показивао наносећи увре-

де само Јеврејима у Јерусалиму или онима који су пребивали у суседству,
већ му је допустио да се прошири свом земљом и морима, све дотле док
је било римских поданика, испунивши их са десет хиљада несрећа, заис-
та толико бројних да ниједна историја о толикима не говори. Али је сâм
Рим осећао најсуморније дејство онога што је чинио, будући да га он ни
на који начин није сматрао поштованијим од других градова; напротив,
приводио је и мучио све његове грађане, али нарочито сенаторе, а пре
свега племство, као и оне који су се истицали славним прецима; такође
је смишљао безброј подлости против припадника коњице који су се из-
двајали у војсци и које су грађани уважавали, држећи их у достојанству и
иметку равноправним са сенаторима, зато што су управо из њихових ре-
дова сенатори и били бирани; према њима се Гај напослетку опходио на
крајње срамотан начин, безобзирно их уклањајући с пута, будући да су
бивали изненада убијани а њихов иметак пљачкан, као што је, уосталом,
Гај и иначе убијао људе да би се домогао њиховог богатства. Он је такође
указивао на своју властиту божанственост, и захтевао да му његови по-
даници указују веће почасти но што се може дуговати ма ком човеку. Та-
кође је често посећивао Јупитеров храм, којег називају Капитолијским, а
који је међу њима најсветији од свих храмова, и имао је довољно дрскос-
ти да себе назове Јупитеровим братом. И друге је неподопштине он чинио
попут безумника; као када је подигао мост од града Дикеархије, који при-
пада Кампањи, до Мизенума, другог града на морској обали, од једног по-
брђа до другог, у дужини од тридесет фурлонга, мерено преко мора. А ово
је изведено зато што је он процењивао да би било одвише мукотрпно вес-
лати преко мора у малом броду, при том сматрајући да њему и доликује
да направи такав мост, будући да је он господар мора, те га може натера-
ти да пружи знаке покорности управо као и копно; тако је он премостио
читав залив тим мостом, и потерао своја кола преко њега, налазећи да му
сасвим приличи, будући да се сматрао Богом, да путује таквим путевима.
Он се, затим, није уздржао ни од пљачкања ма којег грчког храма, те је из-
дао наређење да све резбарије и скулптуре, као и сви остали украси ста-
туа и посвећених дарова, буду донесени њему, говорећи да највредније
ствари не смеју бити смештене другде него на најдостојнијем месту, а да је
управо град Рим такво место. Такође је своју властиту кућу и своје вртове
украсио реткостима донесеним из тих храмова, заједно са пребивалиш-
тима у којима је почивао док је путовао широм Италије; због тога се није
устручавао чак ни да изда наређење да статуа Јупитера Олимпског, тако
названа зато што је одликована на Олимпијским играма од стране Грка,
а која је била рад Фидије Атињанина, буде донесена у Рим. Па ипак, бар у
овој намери није испунио циљ, зато што су архитекти рекли Мемију Регу-
лу, коме је било наређено да допреми ту Јупитерову статуу, да је то дело у
таквом стању да ће се оштетити, и да неће поднети премештање. Такође се
прича да је тај Мемије Регул, једнако због тога али и због извесних вели-
чанствених предсказања надземаљске природе, одустао од слања статуе,
и писао Гају о овим разлозима, бранећи се што није извршио оно што је
посланица од њега захтевала; и када се отуда нашао у опасности од поги-
бељи, Гајева властита смрт га је избавила пре но што га је овај казнио ис-
товетном судбином.
2) Гајево лудило је достигло врхунац у часу када му је рођена кћер, а он
је однео у храм и положио под ноге статуе, рекавши да је то дете заједнич-
ко њему и Јупитеру, назначивши тиме да она има два оца, и оставивши
при том неодлученим који је од њих двојице претежнији; па ипак су људи
подносили такве његове сулуде испаде. Такође је допустио робовима да
оптужују своје господаре за које им год драго злочине; јер су све такве оп-
тужбе биле грозне, стога што су највећим делом биле учињене да би ње-
га задовољиле и под његовoм препоруком, толико да је Полукс, Клаудијев
роб, имао толико дрскости да је оптужио и самог Клаудија; а Гаја није би-
ло срамота да присуствује истрази која је одлучивала о животу и смрти
његовог властитог ујака, надајући се да ће бити кадар да га уклони, иако
у тој замисли није успео. Али након што је испунио цели насељени свет
којим је управљао лажним оптужбама и очајем, и подстакао највеће ув-
реде робова против својих господара, који су заиста у највећој мери вла-
дали њима, најзад су се подигле многе тајне завере и против њега самог;
неке из гнева и стога што су људи желели да му се освете због патњи које
су већ претрпели од њега; други су, пак, припремали смртоносне поку-
шаје против њега како би га уклонили пре него што и сами допадну так-
ве велике беде, те је тако његова смрт срећом стигла у добар час за очу-
вање општељудских закона, и имала је велики утицај на свеопште добро;
а ово се нарочито срећним задесило у погледу нашег народа, који би до
последњег пострадао да Гај није изненадно убијен. И признајем да имам
на уму да пружим потпун извештај о овој ствари посебно зато што ће
показати велику осведоченост моћи Божије и подарити неизмерну утеху
онима који се налазе у тренутним патњама, као и мудро упозорење онима
који мисле да се њихова срећа никада неће окончати нити их напослетку
довести до најтрајнијих страдања, уколико не воде своје животе по прин-
ципима врлине.
3) Постојале су три различите завере вођене како би се уклонио Гај, и
свака од њих је била предвођена одличним особама. Емилије Регул, рођен
у Кордоби у Шпанији, окупио је неколико људи жељан да одстрани Гаја,
било њиховим или властитим рукама. Другу је заверу водио Хереј Касије,
трибун преторијанаца. Такође је и Минуцијан Анин био човек од вели-
ког значаја међу онима који су се припремали да се супротставе Гајевој ти-
ранији. Различити поводи за неколико засебних мржњи и завереништава
ових људи против Гаја били су следећи. Регул је био озлојеђен и пун мр-
жње због свеколике неправде, будући да је имао ум по природи гневан,
КЊИГА ДЕВЕТНАЕСТА 829
храбар и слободољубив, што је чинило да није сакривао своје савете, те их
је преносио многим својим пријатељима, као и другима који су му изгле-
дали предузимљивим и срчаним особама; Минуцијан је ступио у заверу
због неправде која је нанесена његовом посебно драгом пријатељу Лепиду,
човеку који се одликовао једним од најбољих карактера међу свим грађа-
нима а кога је Гај сурово погубио, али такође и зато што се бојао и за себе
самог, будући да је Гајева разулареност тежила да побије све сличне људе;
а што се тиче Хереја, он је у заверу ушао стога што је сматрао да је убист-
во Гаја дело вредно слободног и племенитог човека, као и зато што је био
постиђен погрдама које му је овај упућивао, представљајући га као кука-
вицу, па најзад и стога што је и сам био у свакодневној опасности од прија-
тељства с њиме и покорности коју му је указивао. Ови су људи сковали
овај покушај у име свих других којих се тицао, а који су посматрали на-
ношење увреда, и понадали се да Гајево убиство може успети захваљујући
њиховом узајамном испомагању, захваљујући којем би, осим тога, и они
сами могли потом избећи одмазду и сопствено погубљење након што ук-
лоне Гаја; надали су се да ће тако можда постићи жељено и да ће то бити
захвално дело уколико буде брижљиво изведено, а којим би се доказали
многим изврсним особама које су и саме жарко желеле да са њима суде-
лују у њиховој замисли ослобођења града и управе, чак и по цену власти-
тих живота. Ипак, Хереј је био најревноснији међу њима, једнако из жеље
да себи прибави највеће име, а такође и због тога што је као трибун могао
приступити Гају с најмањом опасношћу и отуда га најлакше убити.
4) У то је време дошло до коњских трка [Киркензијанских игара], које
су као и све друге представе измамљивале жарку жудњу Римљана да их
виде, будући да су они са великом страшћу долазили у то доба до хипо-
дрома, и у великом мноштву том приликом молили своје императоре да
им удовоље у различитим потребама; а ови обично нису сматрали при-
кладним да одбију њихове захтеве, већ су им спремно и предусретљиво
излазили у сусрет. Сходно томе, они су сада најупорније тражили да им
Гај олакша њихове порезе, и донекле снизи строгост намета које су би-
ли присиљени да плаћају; али Гај није чуо њихову молбу, па када се њи-
хова граја појачала, он је послао војнике и наредио им да похватају оне
који су узвикивали, те да их без икаквог даљег обзира изведу и сместа
погубе. Оваква су била Гајева наређења, и они којима су била заповеђе-
на приљежно су их извршили, а број оних који су овом приликом убијени
био је врло велики. Народ је ово видео и отрпео, толико да су одмах одус-
тали од граје, уверивши се својим очима да ће им таква молба за расте-
рећењем данка донети тренутну смрт. Овакве су ствари Хереја учиниле
још одлучнијим да настави са завером, како би најзад ставио тачку на ову
варварску Гајеву свирепост против људи. Потом је он у неколико наврата
помишљао да нападне Гаја, чак и док је овај био на гозби; па ипак се након
извесних премишљања уздржао, али не стога што је имао икакве сумње у
погледу нужности убиства, већ тражећи правовремену прилику, како по-
кушај не би био осујећен и како би могао задати такав ударац који би си-
гурно постигао свој циљ.
5) Хереј је дуго времена провео у војсци, па ипак није био задовољан
одвише дугим општењем с Гајом. Али га је овај ипак поставио за сакупља-
ча пореза као и утеривача дугова од повереника који би, уколико их ни-
су исплаћивали у договорено време, били кажњавани одузимањем поседа
у корист Гајеве ризнице. Хереј је, међутим, одлагао уручење захтева за ис-
плату, зато што су на овај начин терети били удвостручивани, али и зато
што се радије предавао свом властитом благом држању но што је спрово-
дио Гајеве заповести; штавише, он је изазивао Гајев гнев штедећи ове људе
и сажаљевајући тешку судбину оних од којих је захтевао порезе; а Гај га је
прекоревао и због његове тромости и мекуштва због којих му је било по-
требно толико много времена да сабере намете. И заиста, Гај не само да га
је у сваком погледу вређао, већ је, дајући му дневну лозинку, као оном ко
се нашао на месту таквог задужења, овоме непрестано задавао женстве-
не речи, и то оне које су по природи биле срамотне; а ове је лозинке Гај за-
давао будући да је бивао упућен у тајне извесних мистерија, којих је и сам
био судеоник. Најбезочније је, ипак, било то што иако је он сâм понекад
на себе облачио женску одећу, и волео да се показује огрнут у какву ки-
тњасту одећу која је пре припадала женама, те чинио многе друге ства-
ри како би га његово друштво заменило за жену, ипак као погрдно пре-
бацивао слично женствено понашање Хереју. Па када је Хереј примао ло-
зинку од Гаја, остајао је не тек сам за себе озлојеђен већ још и више стога
што је ову морао пренети другима, будући неминовно исмејан од стране
оних који су је примали, толико да су га остали трибуни учинили предме-
том својих подсмешљивих досетки; јер би они погађали да ће им он доне-
ти какву од његових уобичајених скаредних речи када је одлазио да добије
лозинку од Цезара, те су га тако правили предметом изругивања, због чега
је он најзад прикупио храброст да за своју замисао поводом Гајевог убист-
ва прихвати извесне сараднике, имајући на својој страни многе оправда-
не разлоге за своје негодовање против Цезара. Као такав савезник пока-
зао се, на пример, извесни Помпедије, сенатор који је прошао кроз гото-
во све службе у влади, а који је иначе био епикурејац и стога волео да во-
ди непредузимљив живот. Догодило се, међутим, да је извесни Тимид, ње-
гов непријатељ, обавестио Гаја да је овај у разговору користио непристојне
погрде против њега, позвавши се на Квинтилију као свог сведока, а ово је
била жена коју су због њене велике лепоте волели многи посетиоци позо-
ришта, а посебно Помпедије. Али је ова жена сматрала непримереним да
потврди оптужбу која се тицала живота њеног љубавника, и која је, осим
тога, била лажна. Тимид је, међутим, тражио да она буде стављена на му-
ке, а Гај је, раздражен вешћу о погрдама против њега, заповедио Хереју да
без икаквог оклевања почне да мучи Квинтилију, будући да је обично ово-
га упошљавао у таквим свирепим стварима над онима за које је тражио
мучења, сматрајући да ће их овај најокрутније спроводити како би избегао
пребацивања због женствености којима га је Цезар излагао. Али је Квин-
тилија, када је доведена до справе за мучење, нагазила на стопало једног од
њених мучитеља и ставила му до знања да може остати храбар и не пла-
шити се последица њеног мучења, јер ће их она све поднети са узвишеним
држањем. Хереј је заиста мучио ову жену на окрутан начин, али у ствари
безвољно и стога што јој заправо није могао помоћи. Затим ју је довео, би-
вајући не мало потресен оним што је пропатила, у Гајево присуство, и то у
таквом стању да ју је било тужно и гледати; а Гај је, бивајући понешто и сам
дирнут погледом на Квинтилију, чије је тело било жалосно изобличено па-
тњама којима је подвргнута, ослободио једнако њу и Помпедија од оптуж-
бе за преступ који нису починили. Такође јој је дао и новац за достојну на-
докнаду и опоравак, и утешио је за то нагрђивање њеног тела које је подне-
ла, као и за њено узвишено подношење тако неиздржљивих мучења.
6) Овај је случај жестоко ожалостио Хереја, будући да се испоставило
да је колико год је могао био узрок или инструмент наношења патњи љу-
дима који су били вредни сажаљења чак и самог Гаја, те је тим поводом
рекао Клименту и Папинију (од којих је Климент био заповедник војске
а Папиније трибун): „Буди сигуран, о Клименте, да ни на који начин нис-
мо промашили у нашем чувању императора; јер што се тиче оних којих су
склапали завере против његове власти, неки су убијени захваљујући на-
шој бризи и напорима, а неке смо измучили, и то до таквог ступња да се
и он сам над њима сажалио. Како ли је онда велика наша врлина у пониз-
ном управљању његовим војскама!“ Климент је сачувао мир, али је пока-
зао стид који га је обузео због повиновања Гајевим наређењима једнако
очима и руменилом лица, будући да је сматрао да нипошто није исправно
оптужити императора изравним речима, да њихова властита безбедност
не би тиме била угрожена. Видевши ово, Хереј је скупио храбрости, и го-
ворио с њим без страха од опасности, те је опширно размотрио неизмер-
на страдања под којима су град и власт тада посртали, рекавши још и сле-
деће: „Заиста се можемо на речима претварати да је Гај она особа којој се
овакве патње морају приписати; али, по мишљењу оних који су кадри да
исправно просуђују, то сам управо ја, о Клименте, и овај Папиније, а по-
ред нас и ти сâм, који доносимо оваква мучења Римљанима и целом чове-
чанству. То се не чини из наше покорности Гајевим заповестима, већ на-
шим властитим пристанком; јер с обзиром да је у нашој моћи да оконча-
мо живот овог човека који је тако стравично нагрдио грађане и своје по-
данике, ми постајемо његова стража у несрећи и извршиоци уместо ње-
гових војника, и нисмо друго до средства његове окрутности. Ми носимо
ово оружје не због наше слободе, нити због римске власти, већ искључи-
во због очувања тог човека који је поробио једнако душе и умове људи;
и ми смо сваког дана загађивани крвљу коју проливамо и мучењима које
наносимо другима; а ово јесмо све дотле док неко други не постане Гајево
средство у доношењу сличних патњи и нама самима. Јер нас он не упреже
због љубазности, већ пре зато што гаји сумњу према нама, а такође и зато
што када још већи број људи буде побијен (јер Гај неће поставити грани-
це својој махнитости, будући да тежи да учини све, и без икаквог обзира
према правди, што му доноси задовољство), и ми ћемо сами доћи на ред и
бити изложени његовој окрутности; с обзиром на све то, дакле, ми мора-
мо постати средства обезбеђивања сигурности и слободе свима другима,
и у исто време бити решени да избавимо себе од опасности.“
7) На ово је Климент отворено похвалио Херејеве намере, али му и
наложио да заузда свој језик; јер би у случају да његове речи изађу међу
мноштво, и прочују се оне ствари које би требало да остану скривене, за-
вера била откривена пре него што дође до њеног извршења, а они ће би-
ти доведени до казне; уместо тога, рекао је, требало би да све оставе бу-
дућности и нади која се оданде рађа, да ће им неки срећан удес притећи у
помоћ, као и да, што се њега тиче, њему године које носи не допуштају да
изведе ма какав покушај у таквом правцу. „Ипак, иако ја можда могу пре-
поручити нешто што може бити безбедније од онога што си ти, Хереју,
смислио и рекао, како је, дакле, могуће да било ко препоручи нешто што
је приличније твоме угледу?“ Тако је Климент отишао кући дубоко раз-
мишљајући о ономе што је чуо и што је сам изговорио. Хереј је такође био
забринут, те је брзо отишао до Корнелија Савина, који је и сâм био један
од трибуна, и за кога је иначе знао да је вредан човек и љубитељ слобо-
де, и због тога веома незадовољан тренутним управљањем државним по-
словима; Хереј је желео да одмах дође до извршења онога што је одлуче-
но, сматрајући исправним да то предложи и другима, страхујући и да их
Климент неће одати, а осим тога видећи у оклевањима и одгађањима по-
следњи корак пред одустајање од подухвата.
8) Све је ово, међутим, поодавно било прихватљиво и Савину, који је
и сâм, и без Хереја, гајио исту замисао, али је ћутао због непознавања чо-
века коме би пренео ту замисао: но како се сада сусрео са једним таквим,
који не само да је обећао скривање онога што је чуо, већ је и сам прет-
ходно разоткрио своје мисли пред њиме, он је био још осокољенији, те је
затражио од Хереја да више ни због чега не оклева. Сходно томе, они су
отишли Минуцијану, који је био једнако частан човек и једнако ревнос-
тан да изведе славна дела као и они, а осим тога и под Гајевом сумњом због
убиства [његовог пријатеља] Лепида, јер су њих двојица били веома прис-
ни, и обојица у страху од опасности која им је претила; јер је Гај био неми-
лосрдан према свим великим људима, показујући се спремним да посту-
пи махнито према сваком од њих понаособ, као и према свима заједно;
штавише, ови су се људи плашили и један другог, будући да су ипак били
несигурни у погледу стања ствари, а при том избегавајући да један другом
исказују своје мисли и мржњу према Гају из страха због опасности у којој
би се нашли, иако су већ и посредно схватали да им је мржња заједничка,
те се због тога нису противили рађању узајамне наклоности.
9) Након што су се Хереј и Минуцијан састали и поздравили један дру-
гог (како су у претходним општењима људи већ уобичајили да подигну
руку пред Минуцијаном, једнако због његовог истакнутог достојанства,
јер је он био најплеменитијег порекла од свих грађана, и високо хваљен од
свих људи, нарочито када би им се обраћао говорима), Минуцијан је пр-
ви почео, и упитао Хереја која је била лозинка коју је тог дана примио од
Гаја — јер је стална увреда која је наношена Хереју, давањем таквих лозин-
ки, била већ позната целом граду. Али Хереј није одвише оклевао да од-
говори на то питање, радостан да Минуцијан има толико поверења у ње-
га да могу разговарати, а затим је додао: „Али ти буди тај који ће ми дати
лозинку слободе, а ја ти узвраћам захвалношћу што си ме тако силно ох-
рабрио да се напрегнем до крајњих моћи; јер ми сада не недостају многе
речи које би ме охрабриле, будући да смо и ти и ја једнаких мисли, и су-
деоници у истим одлукама, и то пре него што смо се уопште посаветова-
ли. Ја заиста имам само један опасан мач, али тај ће нам обојици послу-
жити. Хајдемо, онда, да прионемо на посао. Намераваш ли да пођеш пр-
ви, уколико тако желиш, наложи ми да те следим; или ћу ја поћи први, а
ти ћеш ми припомоћи, и узајамно ћемо се подржати и веровати један дру-
гом. И чак не мислим да је потребан иједан посебан мач онима који су ми-
сли посветили оваквим делима, јер ће од таквих мисли сваки мач поста-
ти успешан. Жељан сам овог подухвата и не бринем за оно што бих морао
поднети; јер не могу у доколици размишљати о опасностима које ме могу
снаћи, будући да сам превише дубоко намучен ропством под којим се са-
да налази ова наша некада слободна земља, као и због презира баченог на
наше изврсне законе, а надасве због уништења које виси над главама свих
људи због Гаја. Желео бих да ми ти судиш, и да ме можеш сматрати вред-
ним поверења у овим делима, видевши да смо обојица истог мишљења и
да отуда између нас нема разлике.“
10) Када је Минуцијан видео жестину са којом се сам Хереј изражава,
он га је са задовољством загрлио и охрабрио у његовом смелом покушају,
похваливши га и потом испративши с добрим жељама; и неки тврде да је
он на тај начин утврдио Минуцијана у извођењу онога што је међу њима
договорено; јер чим је Хереј ступио у двор, каже извештај, из окупљеног
мноштва је стигао глас који га је храбрио и позвао да доврши оно што је
наумио, те да искористи прилику коју му пружа Провиђење — којом при-
ликом је сâм Хереј испрва посумњао да га је то неки од завереника издао и
да је ухваћен, али је напослетку схватио да је реч о бодрењу. Неизвесно ће
остати да ли је неко од присутних био свестан онога што је Хереј наумио,
те је послао знак подршке, или је то био сам Бог који се стара о поступци-
ма људи, и који се огласио како би га подржао да настави смело у својој
замисли. Завера је сада била пренесена многима, и сви су били спрем-
ни; неки од завереника били су сенатори, а неки су припадали витешком
реду, и са њима је било онолико војника колико их је са свим овим било
упознато; јер није било никог међу њима који није урачунавао као удео у
срећи убиство Гаја; и због свега овога сви су били веома ревносно укључе-
ни у заверу, и то колико и како год је ко могао, нико не желећи да заоста-
не у том часном подухвату, већ су сви били спремни да са свом својом ре-
шеношћу или моћи, једнако речима и делима, доврше ово убиство тира-
нина. Међу овима се такође налазио и извесни Калист, Гајев ослобођени
роб, који је био једини човек који је под њиме стигао до највећег ступња
моћи — толике моћи, заиста, да је по учинку била једнака моћи самог ти-
ранина, због ужаса које је уливао свим људима и због огромног богатства
које је стекао; јер је он штедро примао мита и наносио увреде без икаквог
ограничења, и био несмиљенији у употреби силе при неправичним про-
гонима од било кога другог. Он је такође познавао Гајеву склоност ка не-
умољивости, и да никада није одустајао од онога што би једном решио.
При том је имао и много других разлога због којих је сматрао да је у опас-
ности, а огромност његовог иметка није био најмањи међу њима; због то-
га се он потајно улизивао Клаудију, и према њему усмерио своје удво-
риштво, све из наде да ће у случају Гајевог уклањања власт припасти Кла-
удију, а његов је интерес у таквој промени лежао у утемељивању опстанка
његовог достојанства и под новим владаром, будући да је он унапред при-
премао читаву залиху заслуга и чинио Клаудију добре услуге у његовом
напредовању. Такође је имао смелости да се претвара како је био нагово-
ран да уклони Клаудија тако што ће га отровати, али да је смишљао десет
хиљада изговора како би избегао да то учини. Мени се, међутим, чини да
је Калист све то измислио како би задобио Клаудијево поверење; јер да је
Гај заиста чврсто решио да уклони Клаудија, он не би допустио никака-
ва Калистова извињења; нити би Калист, да му је било заповеђено да из-
врши такав један злочин по Гајевој жељи, са тиме отезао; нити би, најзад,
да је отказао послушност таквим господаровим налозима, могао избећи
тренутној смрти; истина је, међутим, та да је Клаудије остао сачуван од
Гајевог лудила помоћу Божијег провиђења, а Калист је полагао право на
такву заслугу какве није био достојан.
11) Па ипак, извршење Херејових замисли одлагало се из дана у дан,
и то надасве због тромости оних који су у то били укључени; јер, што се
тиче самог Хереја, он не би својевољно ни часа оклевао у извршењу, сма-
трајући да је свако време за то прикладно, будући да су се често околнос-
ти саме нудиле: било онда када се Гај пео до Капитола да принесе жртву
својој кћери, или када је стајао на тераси своје краљевске палате и бацао
златне и сребрне новчиће окупљеном народу, којом приликом је могао
бити стрмоглавце гурнут доле, зато што је врх палате, који је гледао пре-
ма тржници, био веома висок; а такође и када је прослављао мистерије
што их је заказивао у одређено време; јер он тада ни на који начин није
био издвојен од народа, већ је настојао да сваку ствар изведе брижљиво
и долично, бивајући слободан од ма какве сумње да би га тада могао би-
ло ко напасти; па иако богови нису пружили Хереју никакву посебну по-
моћ неким додатним оспособљавањем да одузме живот тиранину, ипак је
он имао довољно снаге да и сасвим сам уклони Гаја, чак и без бодежа. За-
то је Хереј био љут на своје другове заверенике, плашећи се да ће допус-
тити да прође погодна прилика; па и они су сами били свесни да он има
оправдан разлог да се на њих љути, а и да његова журба ради њима у ко-
рист; но ипак су од њега тражили још мало стрпљења, да не би, због как-
вог непредвиђеног догађаја са којим би се могли срести, довели град до
расула, након чега би се могла догодити жестока потрага за завереницима
која би обесхрабрила оне који су били спремни да нападну Гаја, док би се
тиранин надаље осигурао против напада брижљивје него икада; укратко,
сматрали су да би стога било најбоље прионути на извршење онда када у
палати буду извођене представе. Ове су представе, наиме, биле игране у
част оног Цезара306 који је пре свих укинуо народну власт и пренео је себи
самом; галерије су биле направљене испред палате, где су римски патри-
цији долазили као посматрачи, заједно са њиховом децом и женама, као
и са самим Цезаром; и завереници су рачунали да ће тада, између многих
десетина хиљада које ће бити згомилане на уском простору, имати погод-
ну прилику да покушају са нападом на Гаја када овај ступи унутра, зато
што његова стража која га штити, чак и ако ма ко од њих буде имао вољу
за такво нешто, неће бити кадра му пружи никакву помоћ.
12) Хереј је пристао на ово одлагање; па када је дошло до поменутих
представа, било је решено да дело изврши првог дана. Али је судбина,
која је допустила даље одлагање овог убиства, уредила околности одвише
тешким за њихову претходну одлуку; и како су већ три редовна дана на-
мењена извођењу ових представа била окончана, они су имали много му-
ке да омогуће да дело буде изведено последњег дана. Тада је Хереј сазвао
све заверенике и овако им се обратио: „Срамно је за нас да је толико мно-
го времена прошло без нашег иступа, будући да одлажемо извођење тако
племените замисли којој смо се посветили; али ће се још кобнијим пока-
зати ово одлагање уколико будемо откривени и цела замисао осујећена,
јер ће Гај тада постати још окрутнији у својим нечовечним поступцима.
Зар не видимо колико дуго већ лишавамо наше пријатеље слободе, и даље
допуштајући да их угњетава, док је на нама да им обезбедимо сигурност
у будућности, уз то полажући основ за срећу и свима другима, те да ти-
ме себи обезбедимо велико поштовање и почаст у свим потоњим време-
нима?“ Па будући да завереници нису имали ништа примерено да кажу,
чиме би противречили Херејовим речима, јер још увек нису били скло-
ни ономе што је требало урадити, већ су стајали ћутећи и збуњени, он је
наставио: „О, моји храбри пријатељи! Због чега ми даље оклевамо? Зар не
видите да је ово последњи дан ових представа, и да се Гај спрема да пође
на море? Јер је све припремљено да отплови у Александрију како би видео
Египат. Да ли вам може служити на част да испустите из руку човека који
је срамота људском роду, и да му дозволите да оде, и то на разметљив на-
чин, тријумфујући једнако над земљом и морем? Нећемо ли се оправдано
стидети самих себе, уколико допустимо да га убије какав Египћанин или
когод други, који ће сматрати да су његове увреде неподношљиве слобод-
ним људима? Што се мене тиче, више нећу подносити ваше разлоге за од-
лагање, већ ћу изложити себе опасности подухвата још овог дана, и ра-
досно поднети шта год да буде последица овог покушаја; али те опасности
свакако неће бити толико велике да би због њих даље оклевао: јер, шта за
храброг и мудрог човека какав желим да будем може бити јадније од тога
да, док још увек живим, неко други убије Гаја и лиши ме части извршења
тако честитог подухвата?“
13) Након што је овако говорио, Хереј је марљиво прионуо на посао,
надахнувши храброшћу и остале да наставе започето, те су напослетку
сви били жудни да се упусте у извршење без даљег оклевања. Тако се он
ујутру обрео у палати са својим витешким мачем опасаним око бедара,
јер је био обичај да трибуни питају за лозинку наоружани мачевима, а
то је управо био дан када је на Хереја био ред да прими лозинку; а народ
је већ дошао у палату, журећи да стигне довољно рано да види предста-
ве, и људи су се тискали у великим гомилама, гурајући један другог у вре-
ви, док је Гај био усхићен видевши такву жудну нестрпљивост масе; то
је уједно био разлог што није било реда којег би се придржавало прили-
ком седења, нити је било иједног посебног места намењеног сенаторима
или припадницима витешког реда; већ су сви седали насумице, мушкар-
ци и жене заједно, као и ослобођеници помешани са робовима. Тако је Гај
изашао на свечан начин, и понудио жртву Августу Цезару, у чију су част
заправо ове представе и прослављане. Тада се догодило да је приликом
пада једног од свештеника одећа сенатора Аспрене остала натопљена кр-
вљу, што је насмејало Гаја, иако је то био очигледан знамен Аспрени, јер
је он доцније био убијен истовремено с Гајом. Такође се прича да је Гај тог
дана, супротно свом обичају, био веома учтив и доброћудан у разговору,
чиме је свако од присутних био запањен. Након што је окончано жртво-
вање, Гај се предао посматрању представа и са том је намером сео, што су
учинили и главни међу његовим пријатељима, засевши поред њега. Ов-
де треба приметити да су делови позоришта били спојени — као што је,
уосталом, чињено сваке године — на следећи начин: оно је имало двоја
врата, од којих су једна водила на отворен ваздух, а друга су уводила или
изводила из ходника, како они који су се налазили унутар театра не би
могли бити узнемиравани; али је са једне галерије полазио унутрашњи
пролаз, такође преграђен у делове, а који је водио до друге галерије, оста-
вљајући место борцима или музичарима да изађу, зависно од околности.
Након што је маса присела, а са њима такође и Хереј са осталим сенатори-
ма, при чему је десни угао театра био додељен Цезару, извесни Ватиније,
сенатор и заповедник преторијанске гарде, упитао је Клувија, човека који
је седео поред њега и који је био носилац звања конзула, да ли је чуо неке
новости или не, при чему се побринуо да нико не чује шта је рекао; а када
је Клувије одговорио да није ништа чуо, Ватиније је узвратио: „Знај онда
да ће се овог дана одиграти чин убијања тиранина.“ Али је Клувије одго-
ворио: „О, храбри пријатељу, остани миран да не би когод од Ахајаца чуо
твоју причу.“ Како је међу посматрачима било разбацано обиље јесењих
плодова, као и велики број птица које су због своје реткости биле од вели-
ке вредности за оне који би их поседовали, Гај је био задовољан призором
борбе птица за плодове, као и насилношћу са којом су се за њих отимали
посматрачи; а затим је приметио два предсказања која су се тамо одигра-
ла: јер се на позорници показао један глумац који је представљао разапе-
тог вођу разбојника, а са њим је започела пантомима позивања извесног
Киниреја, који је у њој требало да буде убијен, баш као и његова кћер Ми-
ра, и у којој је била проливена велика количина лажне крви, једнако око
онога који је био разапет, а такође и око Киниреја. Такође се приповеда да
се то догађало на исти онај дан [иако вековима касније] у којем је Пауса-
нија, пријатељ Филипа, сина Аминте, који је био краљ Македоније, овога
убио у часу када је ступао у театар. А Гај је за то време премишљао да ли
да остане присутан до краја представа, зато што је то био последњи дан,
или би требало да се најпре упути у купатило, па на вечеру, а затим да се
врати и заседне као раније. На ово је Минуцијан, који је седео изнад Гаја, и
који се уплашио да ће прилика пропасти, устао, зато што је видео да је Хе-
реј већ изашао, те је и сâм похитао напоље, како би овоме потврдио своју
одлуку; али га је Гај предусретљиво ухватио за одећу и рекао му: „О, врли
човече! Куда си пошао?“ На ово је Минуцијан, како се чинило из пошто-
вања према Цезару, поново сео; али је страх у њему превладао, и ускоро
се он поново подигао, а тада се Гај није успротивио његовом изласку, ми-
слећи да је овај изашао како би обавио неке природне потребе. А Аспре-
на, који је био један од завереника, наговорио је Гаја да пође у купатило, а
затим на вечеру, па да се потом врати, жељан да оно што је било решено
може бити одмах доведено до закључења.
14) Тако су се Херејови пратиоци поставили у планирани поредак,
онолико колико им је допустило време, и били су принуђени да уложе ве-
лики напор како место које им је било додељено у завери не би остало без
њих; али су већ сви били озлојеђени заморношћу одлагања, и могућно-
шћу да се оно што су наумили и даље не спроводе, јер је већ био девети307
час дана; и Хереј је, због толиког Гајевог отезања, већ увелико помишљао
да уђе унутра и нападне га на његовом седишту, иако је увиђао да то не би
могло бити изведено без превеликог проливања крви, једнако сенатора и
присутних припадника витешког реда; па иако је знао да је то неизбежно,
ипак је помишљао да тако поступи, сматрајући да је исправно да обезбеди
безбедност и слободу свима, макар по цену живота неколицине недуж-
них који би могли пострадати у исто време. И управо када су се заверени-
ци вратили улазу у театар, стигла је вест да је Гај устао, од чега се напра-
вила гужва; на ово су завереници изгурали гомилу људи под изговором
да је Гај љут на њих, али заправо да би на располагању имали мирно место
на којем се не би нашао нико ко би бранио Цезара док се они буду бавили
његовим убиством. Пре Гаја изашли су његов ујак Клаудије, као и Марко
Виниције, муж његове сестре, а такође и Валелије из Азије; јер, ако су за-
вереници и имали такву замисао да истерају ове људе са њихових места,
поштовање према њиховом достојанству спречило их је да тако поступе;
затим је следио Гај, заједно са Паулијем Арунтијем; па будући да је Гај сада
био такорећи ухваћен унутар палате, он је избегао главни пут, дуж којег
су стајали они међу слугама задужени да га чекају, и којим је претходно
отишао Клаудије; стога се Гај окренуо у страну, у тајни узани пролаз, ка-
ко би стигао до места за купање, а такође и да би бацио поглед на дечаке
који су стигли из Азије, а који су били послати тамо делимично да би пе-
вали песме у мистеријама које су се тада прослављале, а делимично да би
плесали у Пиричкој308 игри у позоришту. Тако га је пресрео Хереј, и затра-
жио да му да какву лозинку; на ово му је Гај упутио једну од његових под-
ругљивих речи, а Хереј му је сместа приговорио и исукао мач, те њиме за-
дао страховит ударац Гају, који ипак није био смртоносан; па иако је около
било оних који кажу да је тако било намерно смишљено од стране Хереја
— да Гај не буде убијен једним ударцем, већ да буде суровије кажњен мно-
жином рана — мени ова прича ипак изгледа невероватна, а због тога што
страх под којим се људи налазе у таквим подухватима овима не дозвоља-
ва да се тако хладно користе разумом. А уколико је Хереј заиста то имао
на уму, ја га онда процењујем као највећу од свих будала, јер би то значило
да се наслађивао ударцима у Гаја уместо да тренутно осигура безбедност
себи и својим саучесницима од опасности у којима су се налазили, стога
што се још увек могло догодити мноштво ствари које би помогле Гајевом
бекству, уколико он не би одмах испустио душу; наиме, чини ми се извес-
ним да би Хереј пре свега имао обзира макар и не толико према кажња-
вању Гаја, колико о несрећи у којој би се обрели он и његови пријатељи, да
је у његовој моћи било да остане прибран и умакне гневу Гајевих брани-
лаца, те да је управо најбољи производ сталоженог расуђивања било то да
не препусти неизвесности да ли ће постићи или не циљ којем је тежио — а
не да поступи на тако неразборит начин као да жели да себи науди и про-
пусти прилику која је лежала пред њим. Али свако може да о овоме суди
како му драго. Било како било, Гај је посрнуо од бола који му је нанео уда-
рац мачем јер је овај пао у средину између рамена и врата, и био спречен
првом грудном кости да продужи даље. Он чак није ни крикнуо (јер је био
толико пренеражен), нити је зазвао ма кога од својих пријатеља, било сто-
га што у њих није имао поверења, или што је његов ум био растројен, већ
је само застењао од бола који је подносио, и одмах је пошао напред не би
ли побегао. Али тада га је Корнелије Савин, који је већ био припремљен
да тако поступи, бацио на колена, док су многи од завереника стајали око
њега и ударали га својим мачевима; а затим су повикали, храбрећи један
другог, да га сви заједно још једном ударе; али сви се слажу да је Аквила
био тај који је задао последњи ударац, који га је на месту убио. Ипак, неко
би с правом овај чин могао приписати Хереју; јер иако су многи учество-
вали у самом убиству, ипак је он био први који га је смислио, и дуго пре
осталих се за њега припремао, као што је био и први који се усудио да сме-
ло другима говори о томе; и тек после њиховог признања ономе што је он
први рекао о Гају, успео је да окупи расуте заверенике; поред тога, он их је
све припремио на смотрен начин и препоручивањем добрих савета пока-
зао се далеко изнад осталих, те им је одржао такав говор који је све њих,
који иначе нису имали довољно храбрости за такву намеру, обавезао и
готово присилио да наставе даље; и најзад, када је прилика послужила да
може употребити мач у руци, показао се пре свих спремним да тако учи-
ни, и нанео први ударац у овом часном убиству; он је тиме лако довео Гаја
под насртај осталих, и готово да га је сам убио, учинивши толико да је на-
просто правично приписати све што су други урадили савету, храбрости
и делима руку Хереја.
15) Тако је Гај скончао, и лежао је мртав од многих рана које су му на-
несене. А Хереј и његови савезници су по Гајевом убиству схватили да им
је немогуће да се избаве уколико би продужили истим путем, делимично
и због пренеражености под којом су се нашли: јер није била мала опас-
ност коју су навукли на себе убијајући императора који је био поштован
и вољен од стране оног махнитијег дела народа, нарочито када је било ве-
роватно да ће војници спровести окрутно испитивање о његовим убица-
ма. Пролази у којима се убиство одиграло осим што су били уски такође
су били и закрчени великим бројевим Гајевих пратилаца и оних војника
који су тог дана чинили императорову стражу; одатле је следило да су се
морали удаљити другим путевима, те су дошли до куће Германика, оца
истог тог Гаја кога су мало пре убили (јер је та кућа придружена палати;
наиме, иако је здање било целовито, оно је такође било и саздано од неко-
лико делова што су их редом дозиђивали претходни императори, а ти су
делови носили имена оних који су их подигли, или, пак, име оног ко је за-
почео са зидањем датог дела). Тако су се они уклонили од гнева народа и
тренутно су били ван опасности, односно све дотле док несрећа која је за-
десила императора још није била позната. Германи су били први који су
приметили да је Гај убијен. Ови су Германи чинили Гајеву стражу, и носи-
ли су име земље из које су изабрани, те су образовали легију Келта. Људи
те земље су по природи страсни, а таква је нарав заједничка и неким дру-
гим међу варварским народима, будући да нису навикли да одвише раз-
мишљају о ономе што чине; ти људи имају масивна тела и насрћу на не-
пријатеље чим су од ових нападнути, и где год да пођу они изводе велике
подвиге. Када су, дакле, ови германски стражари схватили да је Гај убијен,
нашли су се веома ожалошћени због тога, јер нису користили разум у
просуђивању државних послова, већ су све мерили користима које су са-
ми имали, те су тако и Гаја волели због новца којег им је давао, а којим је
овај куповао њихову наклоност. Тако су они сада исукали мачеве, а повео
их је Савин. Он је био један од трибуна, али не захваљујући часним дели-
ма његових предака, јер је он био гладијатор, већ је свој положај у војсци
задобио захваљујући снажном телу. Тако су ови Германи наступали дуж
кућа у потрази за Цезаревим убицама, и успут су на комаде сасекли Ас-
прена, напросто зато што је био први човек на кога су набасали а на чијој
се одећи задржала крв од принесених жртава, и која је, као што сам већ
рекао, предсказала да овај његов сусрет са војницима неће изићи на до-
бро по њега. Затим је на њих наишао Норван, један од главних припадни-
ка племства, човек који је могао указати на многе врховне заповеднике
војски међу својим прецима, али Германи нису поклонили пажњу ни ње-
говом достојанству; па ипак, он је располагао тако великом снагом да је
истргнуо мач из руку оног ко је био први међу онима који су га напали,
и јасно ставио до знања да није вољан да погине без борбе за свој живот,
што и догодило све док није био окружен великим бројем нападача и ум-
ро од мноштва рана које су му ови задали. Трећи човек који је овако стра-
дао био је Антеј, сенатор, а затим и неколицина других с њим. Али Антеј
ове Германе није сусрео ненадано, као што је био случај с осталима, већ
је дошао како би показао своју мржњу према Гају, а и зато што је желео да
властитим очима види како Гај лежи мртав и тим призором прибави се-
би задовољство; јер је Гај прогнао Антејовог оца, који је носио исто име
као и он сам, да би потом, не задовољавајући се тиме, послао за прогнани-
ком своје војнике и убио га; тако је сада Антеј–син дошао да би се радовао
погледу на убијеног императора. Али како је његова кућа тренутно била
поприште потпуне пометње, када је желео да се сакрије није успео да из-
бегне оној подробној претрази којој су се посветили Германи који су сви-
репо убијали оне који су били криви, али, такође, и ништа мање, оне који
никакву кривицу нису сносили. Тако су, дакле, убијена ова три човека.
16) Али након што су гласине о Гајевој смрти стигле до позоришта, сви
су њима били пренеражени и нису могли да поверују; чак су се и они који
су његово смакнуће ишчекивали с великим задовољством, и који су би-
ли жељнији да се то догоди више од готово било које друге клике, налази-
ли у таквом страху да у вест нису веровали. Било је такође и оних који су
одрицали да је такво што могуће, будући да нису били вољни да допусте
да се то могло догодити Гају, нити су веровали јер им се чинило да није-
дан човек није могао располагати толиком моћи да убије Гаја. Ову су ску-
пину чиниле жене, деца, робови, као и неки од војника. Ови последњи су
узимали своју плату, и са Гајем суделовали у тиранисању, злоупотребља-
вајући најбоље међу грађанима, бивајући покорни његовим изопаченим
заповестима, како би задобили почасти и користи за себе саме; али што
се тиче жена и младежи, они су били заведени представама и борбама
гладијатора, као и повременим раздељивањем месних оброка међу њима,
а што су ствари које се чине смишљеним да задовоље масу, док су заправо
служиле да засите варварску окрутност и лудило Гајево. Робови су такође
били веома ожалошћени, зато што им је под Гајем било допуштено да оп-
тужују и омаловажавају своје господаре, и могли су наћи прибежиште у
његовој заштити када би их неправично увредили; јер им је он веома ла-
ко веровао у спору против њихових господара, чак и када су робови по-
сезали за лажним оптужбама, а када би открили каквим новцем распола-
жу њихови господари, могли су убрзо задобити како слободу тако и бо-
гатство као награду за своје оптужбе, будући да је награда за такве доста-
вљаче била осми део имовине оптуженог. Што се тиче племства, иако се
некима од њих извештај чинио веродостојним, било стога што су унапред
знали за заверу, или напросто зато што су желели да буде истинит, ипак
су скривали не само радост која је вешћу у њима изазвана, већ чак и саму
чињеницу да су ма шта уопште и чули. Ови последњи су тако поступали
из страха да уколико се извештај покаже лажним не буду кажњени зато
што су тако брзоплето допустили људима да сазнају њихове мисли. Али
они који су извесно знали да је Гај мртав, стога што су сарађивали са заве-
реницима, они су још опрезније све прикрили, не знајући једни другима
мисли, плашећи се да би о томе могли говорити некоме коме би продуже-
так тираније доносио корист, па уколико се покаже да је Гај ипак жив, они
би могли бити пријављени и потом кажњени. А заиста је и кружио дру-
ги извештај, према којем је Гај истина био рањен, али не и усмрћен, већ
је још увек био жив и збринут у рукама лекара. И није било никог ко би
у другоме гледао неког коме би се довољно могло веровати, и коме би се
смело отворити мисли; јер је сваки човек био или пријатељ Гајев, и отуда
под сумњом да је навијао за његову тиранију, или је био неко ко га је мр-
зео, а који је отуда могао бити под сумњом да заслужује мање поверења
због своје зловоље према императору. Штавише, неки су говорили (а уп-
раво ово је било разлог који је лишавао припаднике племства њихових
надања и чинио их очајним) да је Гај чак био у стању у којем је презрео
опасности у којима се нашао, те да се уопште и није бринуо за видање ра-
на, већ да је изишао на тржницу и, крвав какав је био, одржао тираду на-
роду. Такви су, дакле, били извештаји пуни нагађања оних који су били
толико неразборити да разгласе претпоставке које су се кретале разли-
читим правцима, већ према мишљењима носилаца. Па ипак људи у позо-
ришту још увек нису напуштили своја седишта из страха да не буду оп-
тужени уколико би изашли пре других; јер у том случају они не би били
осуђени по стварној намери са којом су изашли, већ према претпоставка-
ма тужитеља и судија.
17) Али је тада мноштво Германа са исуканим мачевима окружило те-
атар; нико од публике није очекивао ништа осим смрти, и свако је био
обузет страхом као да ће истог часа бити исечени на комаде; тако су се
нашли у великој муци, немајући довољно храбрости да изиђу из позори-
шта, али и не верујући да су безбедни од опасности уколико се даље буду
задржавали унутра. А када су их Германи напали, њихова је вика била та-
ко снажно, да је читав театар поново одзвањао, али сада од преклињања
што их је публика упућивала војницима и уверавања да у потпуности не
знају ништа о ма којој ствари која је у вези са таквом превратничком за-
вером, те да уколико је подигнута ма каква побуна, они у њу нису упуће-
ни; зато су молили да буду поштеђени и да не буду кажњавани они чије
руке ни најмање нису умешане у тако дрске злочине које су скривили дру-
ги људи, док војници пропуштају да трагају за онима који су заиста извр-
шили ма шта да је то што је било учињено. Тако су се ови људи обраћали
Богу, и оплакивали свој несрећни удес лијући сузе, ударајући се по лицу
и изговарајући све оно што им је могла диктирати најблискија опасност и
крајња брига за своје животе. Ово је успело да сломи побеснелост војни-
ка и учини да зажале због оног што су наумили да ураде публици, а што
би било највећим примером окрутности. Тако је то, дакле изгледало чак
и тим дивљацима, када су напокон приметили главе оних који су са Ас-
преном били побијени на олтару, на који је призор публика била жесто-
ко погођена, једнако због свести о достојанству жртава, као и због сао-
сећања према њиховим патњама; они су овим, заправо, били готово јед-
нако растројени као и при погледу на опасности у којима су се сами на-
лазили, уочавајући да је још увек неизвесно да ли су и сами у потпуности
умакли сличној пропасти. Отуда је потицало да чак и они који су у потпу-
ности и правично мрзели Гаја ипак ни на који начин нису могли осетити
задовољство због његове смрти, зато што су и сами били у погибељи и са
великим изгледима да пострадају заједно с њим, и све дотле нису имали
никакво чврсто уверење да ће успети да преживе.
18) У то се време нашао извесни Јуристије Арунт, јавни телал на тр-
жници, и отуда човек са снажним и звучним гласом, који се такмичио у
богатству са најимућнијим Римљанима, и који је чинио што му је воља у
граду, једнако тада и касније. Овај се човек обукао у што је могао жалоб-
нију одећу, иако је према Гају гајио мржњу већу од било чије друге; али су
га његов страх и његово мудро домишљање начина да осигура безбедност
поучили да тако поступи, и превладали над тренутним задовољством; та-
ко је он понео жалобну одећу како би урадио и да је изгубио најдраже
пријатеље на свету. Овај је човек, дакле, дошао у театар и све обавестио
о Гајевој смрти и на тај начин окончао општу недоумицу. Арунт је такође
пошао око стубова и позвао Германе, као што су то учинили и трибуни
који су били с њим, наложивши им да одложе своје мачеве, и обавешта-
вајући их да је Гај мртав. Ова је објава била оно што је очигледно спаси-
ло оне који су били сабрани у театру, као и све остале који су се на било
који начин нашли на путу Германима; јер док су ови имали наде да Гај још
увек има и најмањег даха у себи, нису се уздржавали од наношења било
какве несреће; такву су изобилну наклоност они још увек осећали према
Гају, да би свакако радо предупредили заверу против њега и обезбедили
му бекство из тако жалосне несреће по цену својих сопствених живота.
Али су сада одустали од жарке ревности коју су дотле имали да казне ње-
гове непријатеље, и одједном су били сасвим помирени с тиме што је Гај
био мртав, зато што је надаље за њих било узалудно да показују усрдност
и оданост када је извесно пострадао онај који би их за то могао награди-
ти. Такође су се и нашли у страху да ће сами бити кажњени од стране се-
ната уколико би продужили да наносе повреде, то јест у случају да власт
врховног управитеља припадне сенату. И тако је напослетку заустављена
— иако не без тешкоћа — она острвљеност која је обузела Германе због
Гајеве смрти.
19) Али се Хереј сада толико уплашио за Минуцијана, да овај не на-
лети на Германе у њиховој распомамљености, те је кренуо и подбо сва-
ког од војника, молећи их да се побрину за његово очување, и сâм лично
спровевши велику потрагу за њиме, испитујући није ли можда и он био
убијен. А што се тиче Климента, он је пустио Минуцијана да оде недуго
након што је доведен к њему, и, заједно са многим другим сенаторима, по-
тврдио да је дело било исправно и похвалио часност оних који су га засно-
вали и имали довољно храбрости да га изведу, рекавши да „тирани заиста
себи угађају и изгледају великима неко време, имајући моћ да поступају
незаконито; али ипак никада не одлазе срећно са света, стога што их сви
врли људи мрзе; и да је Гај, заједно са свим својим несрећама имао и ту да
је постао завереник против самог себе, те да је и пре тих других људи који
су га напали он сâм то исто учинио, постајући непопустљив у одбацивању
мудрих подршки које чине закони, нагонећи своје најдраже пријатеље да
се према њему опходе као према непријатељу; и то је у толикој мери исти-
на да иако су у дословном смислу ови завереници били ти који су убили
Гаја, ипак, заправо, он сада лежи мртав пострадавши од себе самога“.
20) За то су време људи у театру поустајали са својих седишта и на-
правили велику пометњу, којој је разлог био тај да је публика сада одвише
журно похрлила ка излазу. Међу овима се такође нашао и извесни Алејон,
лекар, који је пожурио заједно с другима као да би тобоже да помогне
онима који су били рањени, и под тим је изговором послао оне који су
били с њим да донесу ствари које су неопходне за лечење рањеника, али
заправо да би их ослободио од тренутних опасности у којима су се наш-
ли. У том се часу састао и сенат, а и народ се окупио на уобичајен начин,
те су и једни и други сада били заузети трагањем за Гајевим убицама. На-
род је ово чинио веома ревносно, али сенат тек привидно; тада је био при-
сутан и Валерије из Азије, један од конзула, који је пошао до народа, бу-
дући да су људи били пометени и веома незадовољни што још увек нису
могли да открију ко су били ти који су убили императора; стога су жудно
упитали Валерија зна ли он ко је убиство извршио, на шта је овај одгово-
рио: „Волео бих да сам ја био тај.“ Конзули су такође објавили један указ,
у којем су оптужили Гаја, и издали наређење окупљеном мноштву, као и
војницима, да пођу кући, пруживши народу наду у умањење намета под
којима су се налазили, а војницима обећавши да ће им, уколико по оби-
чају буду остали мирни и не буду пошли унаоколо да наносе несреће, би-
ти удељена награда — јер је постајала бојазан да би град могао претрпети
штету од њиховог дивљег и ненадзираног понашања, уколико би се ови
посветили пљачкању грађана или похари храмова. И сада се свеукупан
број сенатора састао, а посебно су журили они који су учествовали у заве-
ри Цезаревог убиства, и који су на себе ставили израз велике самоувере-
ности, појављујући се са величанственим држањем, као да је руковођење
државним пословима већ припало њима.
КАКО СУ СЕНАТОРИ ОДЛУЧИЛИ ДА ПОНОВО УСПОСТАВЕ ДЕМО-
КРАТИЈУ, АЛИ СУ ВОЈНИЦИ БИЛИ ЗА ОЧУВАЊЕ МОНАРХИЈЕ. ТА-
КОЂЕ О УБИСТВУ ГАЈЕВЕ ЖЕНЕ И КЋЕРИ И О ПРИРОДИ ГАЈЕВОГ
ПОНАШАЊА
1) Док су се прилике у граду налазиле у оваквом стању, Клаудије је из-

ненада изјурио из своје куће; војници су се, наиме, окупили, и након што
су разменили мишљења о ономе што би требало урадити, видели су да
је демократија неспособна да управља тако огромним теретом државних
послова; осим тога, ако би се догодило да она буде успостављења, то не би
ишло у њихову корист; јер када би у ма којем случају неко од оних који се
већ налазе у власти могао задобити врховну моћ, то би у сваком погледу
било њима нажао уколико управо они као војска не би таквом човеку по-
могли у његовом устоличењу; отуда су закључили би за њих било добро
да — док још није успостављена нова државна управа — они за импера-
тора изаберу Клаудија, који је био ујак покојног Гаја, и по достојанству и
вредности надмоћан било коме од оних који су се сакупили у сенату, јед-
нако по врлинама његових предака и по знању које је стекао током свог
образовања; уједно је био неко ко би, једном постављен на власт над цар-
ством, војнике наградио према њиховим заслугама, уделивши им богате
поклоне. Тако су се војници изненада докопали Клаудија. Али је Гнеј Сен-
тин Сатурнин — иако је схватио да је Клаудије у ступици и да је намеран
да положи право на власт, наизглед заиста невољно али заправо по свом
властитом пристанку — устао у сенату и, нимало застрашен, изговорио
један ободрујући говор окупљенима, такав који одиста приличи слобод-
ним и племенитим људима, а који је гласио овако:
2) „Иако је, о Римљани, ствар заиста невероватна, да се због дугог вре-
мена тако неочекиван удес догодио, ипак смо ми сада у поседу слободе.
Колико ће дуго ово стање заиста потрајати неизвесно је и на располагању
боговима, чија и јесте милост; па ипак, и таква каква је довољна је да нас
обрадује и тренутно нас учини срећнима, иако ћемо је ускоро можда бити
лишени; јер је и један сат довољан онима који су вични врлини, сат у којем
можемо живети с умом одговорним једино нама самима, у нашој земљи,
сада слободној и управљаној таквим законима под којима је она једном и
стигла до благостања. Што се мене тиче, ја се не могу сећати времена наше
пређашње слободе, будући да сам рођен након што је она већ нестала; али
сам сада испуњен безмерном радошћу на помисли о нашој текућој слобо-
ди. Такође ценим да су они који су били рођени и дисали у тој нашој нег-
дашњој слободи срећни људи, и да су такви вредни не мањег уважавања
од самих богова који су нам пружили укус слободе у овоме добу; а ја од
срца желим да се ово спокојно уживање у њој, које сада имамо, може про-
дужити у свим добима. Ипак, и овај само један дан може бити довољан
нашој младежи, баш као и нама који смо већ у годинама. Тај дан ће се чи-
нити дугим временом нашим старијим суграђанима, уколико буду умр-
ли током његовог срећног трајања; а такође може бити на поуку онима
млађима, какву су врсту врлине они људи из чијих смо бедара потекли не-
када упражњавали. А што се нас тиче, наш је задатак да током додељеног
нам времена живимо часно, знајући да нема ничега другог што би нам ви-
ше користило, јер је тај избор врлине оно једино што нам може сачувати
слободу. Јер, што се тиче нашег древног стања, ја сам о њему чуо из при-
поведања других; али што се тиче наших каснијих удеса, одвијаних током
мог живота, њих познајем по искуству, и отуда сам научио какве несреће
тирани могу донети своме народу, обесхрабрујући сваку врлину и лиша-
вајући људе узвишености њихове слободе, устоличујући учитеље ласкања
и ропског страха, зато што тиранија оставља управљање државом не муд-
рим законима, већ ћуди оних који владају. Јер будући да је Јулије Цезар
преузео на себе да разори нашу демократију и, савлађујући редовни ус-
трој наших закона, доведе до расапа нашу управу а сâм се уздигне изнад
права и закона, учинио је да постане роб својих сопствених склоности,
не доневши ипак народу другу несрећу од оне која је смерала на рушење
овог града. Они, пак, који су га наследили борили су се узајамно да разоре
древне законе њихове земље и оставе је лишену таквих грађана који су се
владали по племенитим принципима, зато што су сматрали како одгова-
ра њиховој личној безбедности да око себе имају порочне људе с којима
ће општити, чиме не само да су сломили дух оних који су били најцење-
нији због њихове врлине, већ су се одлучили за њихово крајње уништење.
А од свих тих императора, којих је било много и који су нам наметнули
неподношљиве тегобе током времена своје владавине, овај нам је Гај, који
је данас убијен, донео несреће страшније од свих других, искаљујући свој
необуздани бес не само на својим суграђанима, већ такође и на својим
рођацима и пријатељима, као и на свима другима, наносећи им још и веће
несреће у својим кажњавањима, које ови ничим нису заслуживали, би-
вајући једнако помаман против људи и против богова. Јер се тирани не
задовољавају тиме да стигну до сласти ужитка, и то поступајући незако-
нито и доводећи у неприлике једнако поседе људи и њихове жене, већ на-
лазе да је њихова главна корист у томе да до краја разоре читаве породице
својих непријатеља, због чега су сви љубитељи слободе непријатељи ти-
раније. Такође је немогуће да они који стрпљиво подносе оне несреће које
им ови наносе задобију њихово пријатељство; јер, како су тирани свесни
обиља недаћа које су донели овим људима, и колико узвишено ови носе
своје тегобне судбине, они не могу не увидети каква су све зла починили,
па отуда налазе да им безбедност сасвим зависи од тога да ли је у њихо-
вој моћи да оне на које сумњају сасвим уклоне из света. Будући, дакле, да
смо се сада ослободили таквих великих несрећа, и да смо надаље одговор-
ни само једни другима (а који нас облик владавине опскрбљује најпоуз-
данијим уверењем у нашу тренутну слогу и обећава нам најбољу заштиту
од злих замисли, уједно бивајући на нашу највећу славу у довођењу града
у добар поредак), ви се сада морате, и то сваки понаособ, постарати за се-
бе, али и за јавно добро; или ће, у супротном, они који се не слажу с нама
објавити своје неслагање са таквим стварима какве су овде предложене, и
то без икакве опасности по себе, зато што сада више немају никаквог гос-
подара над собом, и могу лишени страха од казне донети несрећу граду,
располажући незаузданом моћи да уклоне оне који слободно изражавају
своје мишљење. Такође ништа није толико допринело јачању тираније по-
којника као тромост и престрашено обуздавање од противречења импе-
раторовој вољи, будући да су људи имали преувеличану склоност ка слат-
коћи мира, научивши да живе као робови; и како су многи међу нама би-
ло чули о недопустивим патњама које се одигравају подаље од нас, или су
видели несреће у сопственој близини, због ужасавања од часног умирања
подносили смо смрт здружену са врхунском срамотом. Стога ми морамо,
пре свега, указати највеће могућне почасти онима који су уклонили тира-
нина, а посебно Касију Хереју; јер је овај један једини човек, уз помоћ бо-
гова, својом мудрошћу и својим поступцима био доносилац наше слобо-
де. Зато га не смемо заборавити сада када смо повратили своју слободу,
њега који је под минулом тиранијом унапред себи ставио циљ и унапред
ставио на коцку свој живот зарад наше слободе; морамо му указати одго-
варајуће почасти и тиме отворено обзнанити да је од почетка он посту-
пао са нашом сагласношћу. И свакако је изврсна ствар, која несумњиво и
приличи слободном човеку, да узврати својим добротворима, будући да
је овај човек био доброчинитељ свима нама, иако зацело не на начин Ка-
сија и Брута који су убили Гаја Јулија [Цезара], јер су ови људи положили
темеље побуни и грађанском рату у нашем граду, док је овај човек убист-
вом тиранина управо ослободио град од свих оних жалосних несрећа које
потичу од самовлашћа.“
3) Ово је био смисао Сентиновог говора који је примљен са задо-
вољством од стране сенатора, као и од стране свих присутних припадни-
ка витешког реда. Тада се журно подигао извесни Требелије Максим, и
скинуо са Сентинове руке прстен који је имао камен са Гајевим ликом
угравираном на њему, а којег је овај у жару говора и ревности да учини
оно што је наумио, заборавио да сам скине. Ова је гравура одмах сломље-
на. Али како ноћ није била далеко, Хереј је затражио од конзула лозинку, а
ови су му је и дали, и она је гласила: Слобода. Ове су чињенице већ по се-
би биле достојне поштовања, и готово невероватне; јер је прошло већ сто-
тину година од када је уклоњена демократија, па до тог часа када је дуж-
ност задавања лозинке стражи враћена конзулима и јер је претходно град
био под подаништвом тирана који су уједно били врховни заповедници
војске. Али након што је Хереј примио лозинку, он је исту пренео онима
који су били на страни сената, односно припадницима четири регимен-
те који су сматрали да је управљање без самовлашћа требало претпоста-
вити тиранији. Тако су ови отишли за својим трибунима. Народ се такође
удаљио веома раздраган, пун бодрости и надања, будући да је повратио
негдашњу демократију и не бивајући више потчињен самодржављу — а
Хереј је стекао велики углед.
4) Хереј је, међутим, био веома незадовољан тиме што су Калигулина
кћер и жена још увек живи и што читава његова породица није постра-
дала с њим, будући да би ма ко од њих да остане поштеђен, то било на ве-
лику штету закона и града. Штавише, намеран да оконча са овом ствари
на најревноснији начин, а такође и желећи да задовољи своју мржњу пре-
ма Гају, он је послао Јулија Лупа, једног од трибуна, да убије Гајеву жену и
кћер. Овај је задатак препуштен Лупу као Климентовом рођаку, како би и
он могао узети учешћа у убиству тирана, при том уживајући у части по-
магања својим суграђанима, чиме би изгледало као да је и сâм судеоник
у замислима оних који су били први у нападу на императора. Па ипак се
овај поступак некима од завереника учинио одвише окрутан због преве-
лике строгости према једној жени на коју се Гај у свему што је чинио мно-
го мање ослањао него на предавање својој болесној природи; а управо из
те његове болесне нарави потицали су они безнадежни услови, заједно са
свим несрећама, у које је доведен град, будући да је са слободом униште-
на и сама његова суштина. Али су остали завереници оптужили ову жену
да је давала свој пристанак таквим злочинима: штавише, устврдили су да
је однос с њом био узрок свега што је Гај чинио, говорећи да је она дава-
ла отров Гају, који га је учинио сасвим подложним њој, везујући га за себе
љубављу изражаваном таквим злим поступањима; тврдили су, чак, да је,
након што га је тако потпуно помела, постала виновник свих несрећа које
су се сручиле на Римљане и онај насељени свет који им је био потчињен.
Тако је напослетку одлучено да она мора умрети, и нико ко је био супро-
тног мишљења није га успео наметнути и спасти је; сходно томе је Луп
био послан да дело изврши, што је и учинио без икаквог одлагања, иско-
ристивши прву прилику да се покаже покоран онима који су га одаслали,
желећи да се ни на који начин не нађе било шта што би се могло преба-
цити онима коју су за своју дужност поставили добробит народа. И та-
ко, након што је стигао у палату, нашао је Сесону, Гајеву жену, како лежи
на земљи поред тела свог мртвог мужа, лишеног свих оних ствари које за-
кон допушта мртвима, посвуда умазану крвљу из мужевљевих рана, на-
ричући над великом несрећом у којој се налазила, и са својом кћерком
која је лежала покрај ње. Ништа се у таквим околностима није чуло осим
њеног туговања над Гајем и над тиме што се није обазирао на оно што му
је она често унапред говорила; и управо су те њене речи биле узете у раз-
личитом значењу чак и у то време, па се и сада процењују једнако двос-
мислено од стране оних који их чују — јер се још увек тумаче зависно од
склоности људи. Неки, наиме, говоре да те речи значе да је она саветова-
ла Гаја да одустане од свог махнитог понашања и варварске окрутности
према грађанима, и да управља државом са умереношћу и врлином као
водиљама, да не би пострадао на исти начин, доживевши исто опхођење
какво је и сам упражњавао према својим поданицима. Али други, опет,
кажу да је она, чим су извесне речи пале поводом завереника, затражила
да Гај не оклева, већ да их сместа све погуби, и то било да су они криви или
не, будући да ће само тако избећи страху од ма какве опасности — и да је
управо то био садржај њеног пребацивања умрломе, будући да га је саве-
товала да тако предострожно поступи, али је он био одвише спор и благ.
Ово је, дакле, било оно што је Сесона рекла, као и мишљења која су људи
о њој имали. Али када је видела како јој прилази Луп, показала му је Гајево
мртво тело и својим га је нарицањем и сузама наговорила да приђе бли-
же; па када је приметила да је Луп пометен, те да јој прилази да би спро-
вео неку замисао која је и њему самом непријатна, она је тачно погодила
са каквим је циљем дошао, те је ка њему испружили, и то веома жељно,
своје обнажено грло, оплакујући пред њим свој случај као пред неким ко
безнадежно очајава над њеним животом, и налажући му да се не устеже
да оконча трагедију коју су јој наменили. Тако је она смело примила смрт-
ну рану из Лупове руке, управо као и њена кћер после ње. Потом је Луп
похитао да обавести Хереја о ономе што је учинио.
5) Такав је био Гајев крај, након што је владао четири године мање
четири месеца. Он је и пре но што је постао император показивао бо-
лесну природу човека који је стигао до крајњег врхунца изопачено-
сти; роб својих ужитака, и љубитељ клеветања; силно понесен сваком
ужасaвајућом околношћу, и због тога веома убилачког држања тамо где
је то могао показати. Уживао је у својој неумереној моћи са само једном
сврхом којој је тежио са несхватљивом незазорношћу: да повређује оне
који су то најмање заслуживали, и тако стиче богатство злочином и не-
правдом. Трудио се да се покаже изнад онога што је божанско и у складу
са законима, али је био роб похвала масе; и шта год да закони одређују да
је срамотно и кажњиво, он је уважавао као достојније поштовања од оно-
га што је часно. Заборављао је на пријатеље, ма колико били присни, па и
ако су ови били особе најбољег карактера; а уколико је био љут на ма ко-
га од њих, кажњавао их је и најмањим поводом, процењујући сваког чо-
века који води частан живот као свог непријатеља. Шта год да је наређи-
вао, није допуштао никакво противречење својим склоностима; одатле
потиче и то да је блудно општио са својом властитом сестром, што је и
био главни разлог због којег је, пре свега другог, избила љута мржња про-
тив њега међу грађанима, будући да таква врста инцеста већ дуго време-
на није била позната; а то је изазвало људе да му ускрате свако поверење,
и омрзну га као кривца. А што се тиче ма каквих великих дела што их је
икада може бити извео, а која би могла стојати као узор за његово и бу-
дућа доба, нико не може именовати ниједно такво, осим једино луке коју
је направио у Регијуму на Сицилији, за пријем оних бродова који су до-
носили жито из Египта, које је као дело заиста неоспорно веома значајно
по себи, и од велике користи за морепловство, али ипак ни то дело није
довео до одговарајућег савршенства, будући да је већином остало недо-
вршено због недостајања марљивости у самом Гају, чему је, опет, узрок то
што се посвећивао безначајним стварима, као и чињеница да је трошио
новац на таква задовољства која су само њему служила, те отуда није ни
могао показати ма какву великодушност у стварима које су непорециво
велике по својим последицама. Иначе је био одличан говорник и потпу-
ни зналац грчког језика, управо као и језика своје земље. Такође је био ка-
дар да сместа и спремно даје одговоре на писане дојаве које су му други
упућивали, и то значајне дужине и подробности. Био је такође вештији
од других у томе да наговори људе на веома велике ствари, и то због из-
весне урођене привлачности која је била још и увећана са много вежбања
и труда; јер како је он био унук309 Тиберијевог брата, а од Тиберија је на-
следио царство, ово је био снажан подстицај за његово стицање знања,
будући да је Тиберије полагао право на највише домете те врсте угледа; а
Гај је тежио сличној слави за своју речитост, бивајући на то наведен под-
стицајима својих рођака и самог императора; у овоме је такође био нај-
вишег ранга међу својим суграђанима. Али користи што их је примио од
свог учења нису надокнадиле несрећу коју је себи донео упражњавањем
власти; јер тако је тешко да стекну врлину, која је неопходна мудром чове-
ку, они који располажу апсолутном моћи да без надзора чине што год им
је воља. Испрва је себи прибавио такве пријатеље који су у сваком погле-
ду били међу највреднијима и они су га веома волели, док је он опонашао
њихову марљиву преданост учењу као и славне подухвате најбољих љу-
ди; али када је постао охол према њима они су му ускратили негдашњу на-
клоност и почели да га мрзе; из те је мржње напослетку и произишла за-
вера коју су против њега сковали, и у којој је пострадао.
КАКО ЈЕ КЛАУДИЈЕ БИО ЗАТЕЧЕН ВАН СВОЈЕ КУЋЕ И ДОВЕДЕН У
ЛОГОР; И КАКО ЈЕ СЕНАТ К ЊЕМУ ПОСЛАО ИЗАСЛАНСТВО
1) Клаудије је, као што сам раније већ рекао, изашао истим оним путем
којим је пошао и Гај; и како је читава породица била у великој пометњи
због убиства Гаја, и Клаудије је био у муци како да себе спасе, те је сми-
слио да се сакрије у извесном скученом простору, иако није имао другог
повода за страх осим достојанства свог рођења. Јер будући да није учест-
вовао у власти, он се понашао сасвим умерено и био је задовољан својом
тренутном судбином, посвећујући се знањима, а посебно оним Грка, и у
потпуности се чувајући од сваке ствари која би могла донети ма какво уз-
немирење. Али како је у то време маса била усплахирена, а читава палата
испуњена махнитањем војника, те је изгледало да чак и царска стража де-
ли исту пометњу и страх са обичним људима, гарда, названа преторијан-
ском, која је чинила најелитнији део војске, одржала је саветовање шта би
требало урадити у таквом стицају околности. Сви они који су учествова-
ли у том саветовању имали су мало обзира према смакнућу Гаја, будући
да је он и по њима заслужио такву судбину, већ су се бавили разматрањем
властитих прилика, односно како би се најбоље могли побринути за себе,
нарочито док су Германи били заузети кажњавањем Гајевих убица, што је
пре било удовољавање њиховој дивљој ћуди него за опште добро; све ове
ствари мучиле су и Клаудија који се плашио за своју безбедност, понајви-
ше стога што је видео како се унаоколо носе главе Аспрене и његових пра-
тилаца. Његово скровиште налазило се на извесном уздигнутом месту до
којег је водило неколико степеника, и у чију се таму он сâм склонио. Али
након што га је видео Грат, један од војника који је припадао палати, који,
међутим, није по Клаудијевом лицу због мрака могао препознати о ко-
ме је реч — иако је могао добро просудити да је то човек који је тајно та-
мо доспео по некој нарочитој замисли — он му је пришао ближе; а када
је Клаудије затражио да се овај повуче, истом је приликом и открио ко је,
изјавивши да је он Клаудије. Тако је Грат рекао својим пратиоцима: „Ово
је Германик;310 хајдемо, изаберимо њега за нашег императора.“ Али када је
Клаудије видео да се они припремају да га силом одведу, плашећи се при
том да би га могли убити онако како су убили и Гаја, он их је замолио да
га поштеде, подсетивши их са каквом се мирноћом он унизио, као и да је
сасвим неупознат са свиме што се догодило. На ово се Грат насмејао и ух-
ватио га за десну руку, рекавши: „Оставите се, господине, тих ниских ми-
сли о сопственом спасавању, сада када бисте морали имати крупније на-
мере, чак и оне о задобијању царства које су богови, у својој бризи за на-
сељени свет, одузимајући га Гају поверили вашем часном вођењу. Пођите
онда, и примите трон својих предака.“ Тако су га они подигли и понели,
стога што он сâм није био кадар да корача, будући да су такви истовреме-
ни радост и ужас били у њему након онога што му је речено.
2) Тада се већ око Грата сакупио велики број стражара; и када су ови
видели како носе Клаудија, на њима се могао опазити невесео израз јер
су претпостављали да га воде на погубљење зарад оних жалосних ствари
које су биле учињене у последње време, а они су га, пак, сматрали за чове-
ка који се целог свог живота никада није мешао у државне послове и који
се није сусрео ни са каквом гнусном опасношћу под владавином Гаја; не-
ки од њих су чак сматрали да би конзуле требало упознати са тим чиње-
ницама. И што се више стражара окупљало, гомила око њега је узмицала,
а Клаудије је тешко могао продужити јер му је тело било одвише слабо; а
они од носача који су носили његову затворену носиљку, суочени са испи-
тивањем о разлогу Клаудијевог ношења, пожурили су, гоњени стражом,
како би бар себе спасили, очајни због помисли да неће сачувати свог гос-
подара. Али када су стигли у велику дворану палате (која је, како се прича,
насељена прва међу свим другим деловима града Рима), и доспели до др-
жавне ризнице, још се више војника окупило око Клаудија, показујући за-
довољство што виде његово лице и сматрајући неоспорно исправним да
га прогласе краљем, а све због њихове наклоности према Германику који
је био његов брат и иза себе оставио огроман углед међу свима који су га
познавали. Такође су и размишљали о грамзивој нарави главних људи у
сенату, и за какве су велике погрешке они били криви док је донедавно
сенат управљао земљом; исто тако су размотрили и чудовишност таквог
подухвата, као и опасности у којој би се могли наћи, уколико би власт по-
ново доспела у руке једног човека, и то таквог у чијем напредовању они не
би имали удела, уместо Клаудија који би власт примио као дар задобијен
њиховом благонаклоношћу, и који би отуда памтио услугу коју су му учи-
нили, свакако знајући да им доцније учини довољну надокнаду за исту.
3) Такви су се, дакле, разговори водили међу војницима и они су их од-
мах преносили свима који су надаље долазили к њима. Они који су се до-
тле по страни пропитивали о овој ствари, радо су пригрлили могућност да
се придруже осталима; тако су сви заједно однели Клаудија у логор, гоми-
лице га окруживши попут његове страже, при чему су се један за другим
смењивали као носачи, како њихова ревност ничим не би била ометена.
А што се тиче народа и сенатора, они се међусобно нису слагали у одно-
су према намерама војске. Сенатори су жарко желели да поново успоста-
ве своје пређашње достојанство, бивајући ревносни да се ослободе оног
стања ропства које им је наметнуто неправичним поступањем тиранâ, а
што су им омогућавале тренутне прилике; што се, пак, тиче људи из наро-
да — који су били веома завидни сенаторима — знајући да је једино им-
ператор кадар да заузда њихову незаситу ћуд и да буде уточиште грађани-
ма од њих, они су били веома задовољни да се војска домогла Клаудија и
донела га к њима, сматрајући да ће он, уколико буде император, моћи да
спречи онакав грађански рат до каквог је дошло у данима Помпеја. Али
након што су сенатори сазнали да су Клаудија војници однели у логор, они
су послали по њега оне из свог окружења који су због својих врлина има-
ли најизврснију нарав, како би га ови обавестили да не сме ништа насил-
но учинити како би задобио власт; да он, који је само један човек и који је
већ био или ће бити члан њиховог државног тела, мора попустити пред се-
натом који се састоји од тако великог броја пробраних људи; такође су му
поручили да је обавезан да пусти да закон преузме место у располагању
свиме што се тиче државног реда, те да се сети колико су силно претход-
ни тирани измучили њихов град, као и каквим су опасностима, и он и они
подједнако, умакли под Гајем, те да се он не би смео показивати такав да
мрзи тешки терет тираније док се увреде наносе од стране других, и док
се он сам спрема да се својевољно опходи према својој земљи на неразбо-
рит и охол начин; још су рекли и да ће му, уколико се буде сложио с њима
и покаже да је његова чврста одлука да живи мирно и часно, бити указана
највећа почаст коју слободни људи могу уделити, те да ће потчињавајући
се закону задобити похвалу да се понео као човек од врлине, једнако као
владар и као поданик; али уколико се буде понашао будаласто, не научи-
вши се мудрости од Гајеве смрти, они му неће дозволити да настави даље,
будући да се велики део војске, њима привржен, окупио са огромном ко-
личином оружја и мноштвом робова које би могли употребити; напослет-
ку су поручили да је ваљана нада од велике помоћи у оваквим прилика-
ма, баш као и наклоност судбине, а да богови никада неће помоћи никоме
другом до онима који се подухватају дела с врлином и добротом, а такав не
може бити нико други до онај који се бори за слободу своје земље.
4) Такав су говор одржали изасланици Вераније и Брока, који су обоји-
ца били народни трибуни; потом су пали на колена и замолили Клаудија
да не гура град у ратове и несреће. Али када су видели колико је мноштво
војника окружило и штитило Клаудија, те да су снаге које су биле уз кон-
зуле у поређењу с овима сасвим безначајне, додали су да би, уколико он
жели власт, требало да прихвати да му ова буде предана од стране сената,
јер ће и он боље напредовати и бити срећнији ако до власти дође не не-
правдом већ добронамерношћу оних који ће му је уделити.
КОЈЕ ЈЕ СТВАРИ КРАЉ АГРИПА УРАДИО ЗА КЛАУДИЈА; И КАКО ЈЕ
КЛАУДИЈЕ, НАКОН ШТО ЈЕ ПРЕУЗЕО ВЛАСТ, НАРЕДИО ДА БУДУ
ПОГУБЉЕНЕ УБИЦЕ ГАЈА
1) Размотривши све, Клаудије је, иако свестан на какав су охол начин

сенатори послали по њега, ипак, по њиховом савету, до даљњег сачувао
умерено понашање; али није прошло дуго до часа када се повратио из
страха, те се тако осмелио [да положи право на власт] делимично због
одлучности војника, а делимично због наговора краља Агрипе који га је
подстицао да не допусти да му таква власт исклизне из руку сада кад је
већ до њега доспела по сопственом нахођењу. Овај је Агрипа, међутим, у
вези с Гајем учинио нешто што је и приличило некоме ко је од стране по-
којника био толико уважаван: јер је он обгрлио Гајево мртво тело и поло-
жио га на кревет, покривши га најбоље што је могао, те је пошао к стра-
жарима и рекао им да је Гај још увек жив, те да би они требало да позову
лекаре будући да је овај у веома лошем стању због задобијених рана. Али
након што је сазнао да је Клаудије насилно одведен од стране војника, он
се пробио кроз гомилу и стигао до њега, те га је, нашавши га пометеног
и спремног да препусти управљање државом сенату, охрабрио и затра-
жио од њега да сачува за себе власт; па након што је тако говорио Клау-
дију, вратио се кући. А након што је сенат послао по њега, он је помазао
главу помашћу, као да се недавно спојио са својом женом и затим је от-
пустио, а потом је отишао к њима; одмах је упитао сенаторе шта је Кла-
удије урадио, а ови су му изложили тренутно стање ствари и затражили
његово мишљење о уређењу државе. Он им је дословно рекао да је спре-
ман да изгуби живот у част сената, али је затражио од њих да размотре
шта је за њих најбоље, без икаквог обазирања на то што би им било нају-
годније; јер ће онима који се домогну власти недостајати оружја и војни-
ка да би је сачували, осим уколико се не буду упустили у успостављање
власти без икакве припреме, и тако допали велике опасности. А када су
сенатори одговорили да ће донети оружја у изобиљу, као и новца и све-
га што је потребно за војску, и да је део тога већ за њих сакупљен те да ће
подићи и бројније људство тиме што ће ослободити робове, Агрипа је од-
говорио: „О сенатори! Можда ћете и успети да изведете оно што сте нау-
мили, па ипак ћу вам одмах рећи своје мисли, зато што оне нагињу вашем
очувању. Обратите пажњу, дакле, да је војска која ће се борити за Клау-
дија веома дуго увежбавана за ратне прилике, док ће наше људство бити
ништа боље од неуређене масе неуких људи, као и оних који су неочеки-
вано ослобођени ропства и стога невични. Отуда ћемо се морати бори-
ти против оних који су вешти у ратовању, а са људима који не знају мно-
го више од тога како да подигну своје мачеве. Зато је моје мишљење да би
требало да пошаљемо неке људе Клаудију како би га наговорили да одус-
тане од власти. А ја сам спреман да будем један од изасланика.“
2) После овог Агрипиног говора сенат се сложио с њим, и он је био
послан заједно са другима, али је тајно обавестио Клаудија о пометњи у
којој се налази сенат, дајући му савет да им одоговори у донекле заповед-
ном тону, као неко ко је већ заоденут достојанством и влашћу. Сходно то-
ме, Клаудије је изасланицима рекао да се он уопште не чуди што сенат и
не помишља да над собом прихвати императора, зато што су били тако
кињени варварском свирепошћу оних који су раније били на челу њихо-
вих послова, али да би под њим они могли искусити непристрасну власт
и раздобље умерености, у којем би он могао само по имену бити њихов
управитељ, али би власт равноправно припадала свима; па будући да су
они били сведоци многих и разноврсних животних прилика кроз које је
он прошао, за њих би било добро да му не отказују поверење. Потом су
изасланици, саслушавши његов одговор, били отпуштени. Али је Клау-
дије затим разговарао са војском окупљеном око њега, која се заветовала
да ће истрајати у верности њему; на ово је он сваком од стражара дао по
пет хиљада драхми, и сразмерну суму њиховим старешинама, обећавши
да ће исто толико дати остатку војске ма где да се њени људи налазили.
3) Потом су већ током ноћи конзули сазвали сенат у храм Јупитера
Победника, али су се неки од сенатора сакрили у граду, несигурни у то би
шта би требало да учине након што су чули за овај позив; неки су и на-
пустили град и отишли на своје поседе, предвиђајући којим ће правцем
поћи државни послови и тугујући над слободом: штавише, ови су сма-
трали да је за њих много боље да буду робови без опасности по себе, и
да живе лењим и непредузимљивим животом, него да полажу право на
достојанство својих предака и ставе на коцку своју властиту безбедност.
Ипак, њих стотину се одазвало позиву и окупило; па док су се они саве-
товали око текућег стања ствари, до њих су изненада, од стране војника
који су били на њиховој страни, допрле гласине да ови траже од сената
да им изабере императора, и да не доводе власт до расула постављајући
мноштво управитеља. Тако су војници изјавили да дају првенство преда-
вања власти не свима, него само једном човеку, али су препуштали сена-
ту да потражи особу довољно вредну да им буде надређена, што је значи-
ло да су изгледи сената сада били много гори него раније, зато што не са-
мо да су претрпели неуспех у обнови своје слободе, чиме су се разметали,
већ су сада такође били и у препасти од Клаудија. Па ипак било је међу
њима и оних који су чезнули за влашћу, једнако због достојанства њихо-
вих породица и онога што им је припадало преко њихових бракова; јер је
Марко Минуцијан био славан једнако због племенитости свог порекла и
због свог брака са Јулијом, Гајевом сестром, који је због тога био спреман
да истакне своје право на власт, иако су га сенатори у томе обесхрабри-
вали и изводили један за другим разлоге за одгађање таквог предлога: да
је Минуцијан и сâм, који је иначе био један од Гајевих убица, такође задр-
жао Валерија из Азије од таквих мисли; али је главни разлог био тај да би
дошло до огромног покоља уколико би било остављено овим људима да
сами себе установе као власт и супротставе се Клаудију. Поред тога се на-
шао и значајан број гладијатора и оних војника који су одржавали ноћ-
ну стражу у граду, као и галиота, који су сви пребегли у логор; тако су на-
послетку од оних који су помишљали на власт једни одустали од својих
тежњи како би поштедели град, а други из страха по себе саме.
4) Међутим, чим је свануло у сенат је дошао Хереј и они који су били
с њиме, желећи да покушају да се обрате војницима. Али је маса војника,
приметивши да ови дају знаке за успостављање тишине, и да се спремају
да одрже говор, почела викати и уопште им није дозволила да говоре, због
тога што су сада сви жарко желели да се васпостави монархија; тражили
су од сенатора једног човека за свог владара, не желевши да даље подно-
се одлагање; али је сенат оклевао, сумњајући једнако у своју властиту уп-
равну власт и у то како би се њима могло управљати, будући да им војни-
ци не би допустили да владају, а Гајеве убице не би допустиле војницима
да им налажу шта да чине. Док су се они још налазили у таквим околнос-
тима, Хереј више није могао да уздржава свој бес, те је обећао да ће им,
уколико заиста желе императора, он дати једног, под условом да му ма ко
од њих донесе лозинку од Евтихија. Овај је Евтихије, наиме, био један од
возача двоколица странке зелених, и назван је Прасин, а био је велики
Гајев пријатељ који је имао обичај да кињи војску грађењем штала, и про-
водећи време у бесрамним делима, што је сада омогућило Хереју да нару-
жи војску његовим помињањем као и још скареднијим изразима, рекав-
ши и то да ће им донети Клаудијеву главу, сматрајући запањујућом ства-
ри да након свог претходног махнитања они сада могу поново поверити
власт једној будали. Па ипак, војници нису били поколебани његовим ре-
чима, већ су исукали мачеве и машили се за своје заставе, те су прешли
Клаудију, придруживши се заветовању њему на верност. Тако је сенат на-
послетку остављен без иког ко би га бранио, и сада се конзули више ни-
су разликовали од обичних људи. Налазили су се у неверици и очају, не
знајући шта ће бити с њима стога што је Клаудије био на њих веома љут;
тако су они почели пребацивати један другом, кајући се за оно што су
учинили. На овакво је стање ствари Савин, један од Гајевих убица, запре-
тио да ће пре стати усред њих и убити се него дати пристанак да Клаудију
припадне царство и види како се поново враћају ропству; такође је проз-
вао Хереја да одвише воли свој живот, када он који је био први у прези-
рању Гаја може сматрати добром ствари да и даље живи, и када, чак и на-
кон свега што су учинили за обнову њихове слободе, они сматрају немо-
гућим да себи окончају живот. Али је Хереј узвратио да овај нема разлога
да у њега сумња поводом куражи да себе убије; али да би ипак радије саз-
нао Клаудијеве намере пре но што то учини.
5) Такве су, дакле, биле расправа у сенату; али, за то време су се у ло-
гору људи одасвуд гомилали желећи да укажу поштовање Клаудију; а јед-
ном од конзула, Квинту Помпонију, који се нашао међу њима, војници су
приговорили да је наговарао сенат да поврати своју слободу, на шта су тр-
гли мачеве спремни да га нападну, па би то и учинили да их Кладије није у
томе спречио, отргнувши конзула из опасности у којој се нашао, и поста-
вивши га поред себе. Али онај део сената који је био са Квинтом Клаудије
није примио на једнако учтив начин; штавише, неки од њих су избатина-
ни, и били су отерани када су дошли да поздраве Клаудија; Апоније је чак
отишао рањен, а и сви други су се нашли у истој опасности. Ипак, краљ
Агрипа је пошао до Клаудија и затражио од њега да се блаже опходи пре-
ма сенаторима; јер уколико би ма каква несрећа снашла сенат, он више не
би имао никога над ким би владао. Клаудије се сложио с њим, па је сазвао
све сенаторе заједно у палату, а и сам је понесен тамо кроз цели град, не-
престано вођен од стране војске, иако је то веома забринуло народ; јер су
Хереј и Савин, двојица од Гајевих убица, стали испред њих, крајње отво-
рено, иако им је Полон, који је од стране Клаудија нешто пре тога учињен
заповедником његове страже, послао указ у виду посланице, забрањујући
им да се показују у јавности. Потом је Клаудије поводом свог доласка у
палату окупио око себе пријатеље и од њих затражио мишљење о Хереју.
Они су рекли да је дело које је извео било узвишено, али су га оптужи-
ли да га је спровео подмукло, сматрајући да је правично да због тога буде
кажњен смрћу како би се убудуће обесхрабрили такви поступци. Тако је
Хереј био одведен на погубљење, заједно са Лупом и многим другим Ри-
мљанима. Прича се да је Хереј храбро поднео своју пропаст, и то не само
по чврстини свог понашања, већ и по прекорима што их је упутио Лупу
који је бризнуо у плач; јер након што је Луп одложио своју одећу и пожа-
лио се на хладноћу, Хереј је рекао како хладноћа311 никада није била болна
за једног истинског вука312. И будући да је велики број људи пошао како
би видео призор погубљења, Хереј је, након што је дошао на досуђено ме-
сто, упитао војника задуженог за погубљење да ли је та његова садашња
служба било нешто на шта је навикао, или је то први пут да користи свој
мач на тај начин, па је затражио да му се у ту сврху да онај исти мач којим
је он сâм убио Гаја. Тако је он срећно убијен једним ударцем. Луп, међу-
тим, није са тако добром срећом испраћен са лица земље, будући да је био
преплашен и примио је много удараца по врату, зато што га није храбро
испружио [као што je морао да учини ради брзе смрти].
6) Неколико дана након овога, када су свечаности у част празника
мртвих биле надомак, римски народ је извео своја уобичајена жртвовања
неколицини умрлих, а делове жртава запалио је и у част Хереја, умолив-
ши његов дух да буде милосрдан према њима, и надаље не носи гнев због
њихове незахвалности. Такав је, дакле, био крај Херејовог живота. Али
што се тиче Савина, иако му Клаудије није одузео слободу, већ је допус-
тио да задржи свој некадашњи заповедни чин у војсци, он је ипак мислио
да је неправедно да пропусти оно што дугује својим саучесницима у Гаје-
вом убиству: тако се сам убио пробуразивши се мачем, задавши тако ра-
ну која је досегла до самог балчака.
КАКО ЈЕ КЛАУДИЈЕ ПОВРАТИО АГРИПИ КРАЉЕВСТВА ЊЕГОВОГ
ДЕДЕ И ПОВЕЋАО ОБЛАСТИ ЊЕГОВЕ ВЛАСТИ; И КАКО ЈЕ У ЊЕГО-
ВУ КОРИСТ ОБЈАВИО УКАЗ
1) Након што је Клаудије уклонио с пута све оне војнике у које је

сумњао, а што је сместа учинио, он је објавио указ у којем је потврдио Аг-
рипино краљевство које је овоме доделио Гај, и у истоме високо похвалио
самог краља. Такође је овоме учинио и додатак у виду свих оних земаља
над којима је владао Ирод [Велики], његов деда, а то значи Јудеју и Са-
марију, чиме је вратио дуг његовој породици. Што се тиче Авиле313 и Ли-
саније, као и земље око Либанске горе, он је и њих овом приликом уде-
лио Агрипи, одвојивши их од својих властитих поседа. Клаудије је такође
склопио и савез са Агрипом, потврђен заветима датим у средишту фору-
ма у Риму; такође је и одузео од Антиоха оно краљевство које је овај по-
седовао, заузврат му дајући известан део Киликије и Комагене; затим је и
пустио на слободу Александра Лизимаха, алабарха, који је био његов ста-
ри пријатељ и заступник његове мајке Антоније, а кога је претходно утам-
ничио Гај; син овог Александра, Марко, оженио је Беренику, кћер Агри-
пину. Али након што је овај Марко умро, Агрипа је кћер дао свом брату
Ироду, и за њега молио од Клаудија краљевство Халкије.
2) У то је време поново дошло до сукоба између Јевреја и Грка у Алек-
сандрији; јер након што је умро Гај, јеврејски народ, који је веома мно-
го пропатио под његовом влашћу, а осим тога био намучен и од стране
народа Александрије, успео је да се сâм опорави, и истог су часа Јевреји
узели оружје у руке како би се изборили за своје повластице. Због тога
је Клаудије послао наређење намеснику Египта да умири тај устанак; та-
кође је послао и указ, а на захтев краљева Агрипе и Ирода, једнако у Алек-
сандрију и у Сирију, чији је садржај био следећи: „Тиберије Клаудије Це-
зар Август Германик, првосвештеник и народни трибун, наређује овако:
Будући да сам уверен да су Јевреји из Александрије, названи Алексан-
дријцима, били у најранија времена придружено становништво заједно
са александријским Египћанима, и да су од њихових краљева добили јед-
наке повластице с овима, а што је очигледно из јавних записа које посе-
дују, као и из самих указа; и да су, када је, касније, Александрија постала
нашим подаником под Августом, њихова права и повластице сачувани од
стране оних намесника који су у различита времена бивали тамо послани;
и будући да никакве расправе није било око тих права и повластица, чак
и када је Аквила био намесник Александрије, а да, када је јеврејски етнарх
преминуо Август није ставио ван закона постављање таквих ентархâ, же-
лећи једнако да сви људи могу бити поданици Римљана али и да наста-
ве са придржавањем својих властитих обичаја и да не буду присиљавани
на кршење древних закона религије њихове земље; али будући и да су у
време Гаја александријски Египћани постали охоли према Јеврејима који
су живели међу њима, а које је Гај, због свог лудила и недостатка разуме-
вања довео до великог понижења стога што нису желели да прекрше на-
чин властитог верског обожавања и њега назову богом — моја је воља,
због свега тога, да народ Јевреја више не буде лишен својих права и пов-
ластица као што је био због махнитости Гајеве; већ желим да та права и
повластице што су их раније уживали остану сачувани, као и да могу нас-
тавити са упражњавањем њихових властитих обичаја. И ја налажем обе-
ма странкама да веома поведу рачуна да не дође ни до каквих невоља на-
кон проглашења овог указа.“
3) Такав је био садржај овог указа у корист Јевреја, који је био послан
у Александрију. А указ који је послан у друге делове насељеног света био
је следећи: „Tиберије Клаудије Цезар Август Германик, првосвештеник,
народни трибут, други пут изабрани конзул, заповеда овако: На молбу
краља Агрипе и краља Ирода, који су особе мени веома драге, да допус-
тим да иста она права и повластице, које сам уделио Јеврејима у Алексан-
дрији, буду потврђене и Јеврејима у целом римском царству, ја се са овом
њиховом молбом сасвим слажем; а овај дар чиним не само у име молила-
ца, већ процењујући да су они Јевреји у име којих сам мољен вредни такве
милости због њихове оданости и пријатељског држања према Римљани-
ма. Такође сматрам веома оправданим да ниједан грчки град не буде ли-
шен таквих права и повластица, будући да су им ови били сачувани и под
великим Августом. Отуда ће бити примерено дозволити Јеврејима, који
се налазе по целом свету као наши поданици, да сачувају своје древне
обичаје без икаквог спречавања да тако учине. А ја их такође обавезујем
да ову моју љубазност користе с умереношћу, и не да би показивали пре-
зир према сујеверним обичајима других народа, већ само и искључиво за-
то да би се држали својих закона. И овај ће мој указ бити урезан на плоча-
ма од стране магистрата по градовима, колонијама и општинским мести-
ма, како оних по Италији тако и оних изван ње, једнако од стране краље-
ва и намесника, а посредством мојих изасланика, и као такви биће јавно
изложени пуних тридесет дана на таквом месту одакле могу бити јасно
прочитани са тла.“314
ШТА ЈЕ АГРИПА УЧИНИО У ЈЕРУСАЛИМУ НАКОН ШТО СЕ ВРАТИО
У ЈУДЕЈУ; И ШТА ЈЕ ПЕТРОНИЈЕ, ЊЕМУ У КОРИСТ, НАПИСАО СТА-
НОВНИЦИМА ДОРЕ
1) Тако je Клаудије Цезар тим указима које је послао у Александрију

и целу насељену земљу ставио до знања какво мишљење има о Јеврејима.
Ускоро је послао Агрипу да преузме своје краљевство, сада када је овај
био унапређен до узвишенијег достојанства но што га је имао раније, уз
то пославши и писма намесницима и заступницима провинција у који-
ма налаже да се према Агрипи опходе са свом љубазношћу. Сходно то-
ме, Агрипа се журно упутио домовини, што се могло и очекивати будући
да се враћао у већем благостању него икада пре. Такође је дошао у Јеру-
салим где је понудио све дужне жртве, не пропустивши ништа од онога
што је закон захтевао, којом приликом је наложио многим Назарећани-
ма да ошишају своје синове. А што се тиче златног ланца којег му је дао
Гај, једнаке тежине оном гвозденом ланцу којим су биле оковане његове
краљевске руке, он га је обесио у унутрашњости Храма, изнад ризнице,
да би остао као успомена на тешку судбину у којој се налазио и сведочан-
ство промене на боље, односно да би могао послужити као доказ како и
највеће благостање може ишчилити, али и како Бог понекад уздиже оно
што је пало — јер је тај ланац, тако посвећен, пружао свим људима све-
дочанство да је краљ Агрипа једном због незнатног повода био окован у
ланце, али да је потом повратио своје пређашње достојанство, када је ма-
ло касније избављен из окова и био унапређен до узвишеније славе но
што је иједан претходни краљ био. Одатле људи могу разумети да све у че-
му суделује људска природа, ма колико велика она била, може пасти, али
и да они који су пали могу поново задобити пређашњу славу.
2) Након што је Агрипа сасвим довршио све дужности богоштовања,
уклонио је Теофила, сина Ананијевог, са места првосвештеника, и то
звање уделио Симону, сину Боетијевом, чије је друго име било Кантера и
који је оженио кћер краља Ирода, као што сам горе приповедао. Симон
је, тако, носио звање првосвештеника заједно са својом браћом и својим
оцем, на исти начин на који су синови Симона, сина Онијиног, којих је би-
ло тројица, ово носили под влашћу Македонаца, као што смо приповеда-
ли у ранијој књизи.
3) Након што је краљ на овај начин уредио звање првосвештеника, уз-
вратио је на љубазност коју су према њему показали житељи Јерусали-
ма; он их је, наиме, ослободио пореза на куће које је дотле сваки од њих
плаћао, сматрајући целисходним да узврати на нежна осећања оних који
су га волели. Такође је Силу поставио за главног заповедника своје војс-
ке, као човека који је са њим суделовао у многим од његових удеса. Али су
после веома кратког времена младићи из Доре, претпостављајући прена-
гљене поступке побожности, и бивајући по природи дрски и охоли, унели
Цезареву статуу у јеврејску богомољу, и тамо је подигли. Овакав њихов
поступак силно је раздражио Агрипу, јер је отворено водио растакању
закона његове земље. Стога је он без одлагања дошао до Публија Петро-
нија, који је тада био намесник Сирије, и оптужио народ Доре, а Петро-
није није ништа мање од Агрипе није негодовао због оног што се догоди-
ло — сматрао је, наиме, делом безбожности кршење закона који уређују
поступке људи. Тако је у љутитом тону написао следеће писмо народу До-
ре: „Публије Петроније, намесник под Тиберијем Клаудијем Цезаром Ав-
густом Германиком, службеницима Доре наређује следеће: будући да су
неки од вас имали дрскости, или пре махнитости, и након што је обја-
вљен указ Клаудија Цезара Августа Германика којим се допушта Јевреји-
ма придржавање закона њихове земље, они се нису овоме повиновали,
већ су се понашали сасвим супротно наредби, онемогућујући Јеврејима
да се окупљају у синагоги тиме што су из Храма уклонили Цезареву ста-
туу и поставили је у јеврејску богомољу, увредивши тиме не само Јевреје
већ и самог императора чија је статуа подесније смештена у његовом вла-
ститом него у туђем храму где је место заједничког окупљања, и то иа-
ко је до природног закона да свако може имати моћ само над местом на-
мењеним за њега самог, и то по одлуци Цезаревој, а да и не говоримо о
мојој властитој одлуци коју је сувишно и поменути након императоровог
указа који је допустио Јеврејима да се служе својим властитим обичаји-
ма, такође дајући и наређење да уживају иста она права која имају и са-
ми грчки грађани — ја стога налажем да Прокулус Вителије, центурион,
доведе оне људе који су, супротно Августовом указу, били толико охоли
да овако поступе, због чега ти исти људи, који, како се чини, носе знатан
углед међу њима, такође показују и озлојеђеност, тврдећи за себе да је то
учињено с њиховом сагласношћу али уз помоћ насиља мноштва, и да мо-
гу и сами дати извештај о ономе што је учињено. Такође опомињем глав-
не тамошње службенике да, осим уколико не помишљају да овај поступак
процењују као да је учињен са њиховим допуштењем, обавесте центури-
она о онима који су скривили и побрину се да никакав изговор не буде
одатле пронађен за подизање побуне или спорењâ међу њим — а мени се,
пак, чини да су се ови службеници поставили као неко ко охрабрује таква
чињења — док, међутим, једнако ја сâм и краљ Агрипа, према коме гајим
највише поштовање, немамо ништа значајније као предмет старања не-
го да народ Јевреја не добије повод за заједничко окупљање под изгово-
ром освећивања, те да тако постане бунтован. А да би што широј јавно-
сти могло постати познато оно што је Август решио о читавој овој ствари,
ја сам придружио оне указе који су недавно објављени у Александрији и
које је, иако су морали бити свима добро познати, ипак краљ Агрипа, ко-
ме указујем највишу част, прочитао у то време пред мојим судским већем,
и заложио се да Јевреји не смеју бити лишени оних права која им је доде-
лио Август. Отуда вам налажем да нипошто у будућим временима не даје-
те ма какав повод за узнемирење, већ да свакоме буде допуштено да следи
своје властите верске обичаје.“
4) Тако се Петроније побринуо о овој ствари, омогућивши да такво кр-
шење закона буде исправљено и да се слична ствар не може касније поно-
во покушати против Јевреја. Тада је, међутим, краљ Агрипа одузео звање
првосвештеника и Симону Кантери, и предао га поново Јонатану, сину
Ананијевом, изјавивши да је овај вреднији тог достојанства од других.
Али ово није било прихватљиво самом Јонатану, па је он понуду одбио,
рекавши: „О краљу! Радујем се части коју си ми указао и захвално гледам
на то што си ме удостојио таквих својих склоности, иако је Бог већ просу-
дио да ја уопште нисам вредан звања првосвештеника. Задовољан сам ти-
ме што сам једном облачио свету одећу, јер сам је тада примао на себе са
већом светошћу но што бих је сада могао поново примити. Али уколико
ти желиш да особа много вреднија од мене добије ово почасно упослење,
допусти ми да ја именујем таквог. Имам, наиме, брата који је чист од ма
којег греха против Бога, као и од свих увреда против тебе. Ја ти га препо-
ручујем, као неког ко је примерен таквом достојанству.“ Краљ је био за-
довољан овим Јонатановим речима, те га је мимоишао и према његовој
жељи доделио првосвештеничку службу његовом брату Матији. Такође
није прошло много од овог догађаја када се догодило и да је Марко насле-
дио Петронија на месту намесника Сирије.
О СИЛИ И КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ТОГА ДА СЕ КРАЉ АГРИПА НА ЊЕГА
НАЉУТИ. КАКО ЈЕ АГРИПА ПОЧЕО ДА ОПАСУЈЕ ЈЕРУСАЛИМ ЗИ-
ДОМ, И КАКВЕ ЈЕ МИЛОСТИ УДЕЛИО СТАНОВНИЦИМА БЕЈРУТА
1) У то се време догодило да је Сила, главнокомандујући краљеве

коњице, почео да се осећа веома самоуверено — зато што је био веран
краљу у свим његовим недаћама, и никада није одбио да са њим суделује
у било којој од опасности у којима се овај нашао, већ је често себе изла-
гао најпогибељнијим околностима због њега — и да помишља како може
очекивати неку врсту равноправности с краљем због постојаности прија-
тељства коју је показао према њему. Сходно томе, он нигде није допуштао
краљу да се поставља као њему надређен, па је и себи дозвољавао непри-
личну слободу да са њим говори у свим приликама, све док није постао
сметња краљу у часовима припитости када је величао себе преко сваке
мере, подсећајући краља на строгости судбине кроз које је прошао како
би могао, размећући се, показати какву је ревност он испољио у његовој
служби; и тако је непрестано ударао у ту жицу, понављајући какве је му-
ке прошао због њега, које је у говору још и увеличавао. Њихово пречес-
то истицање изгледало је краљу као пребацивање, до те мере да је Агри-
па почео овакву разуздану слободу говора посматрати као врло нелагод-
но у Силином случају. Наиме, спомињање времена када су људи били у
постиђујућим околностима нипошто овима не може бити пријатно, и мо-
ра бити веома будаласт човек онај који некоме непрестано говори о ус-
лугама које му је учинио. Напослетку је због свега тога Сила изазвао та-
ко неизмерну краљеву озлојеђеност да је овај поступио пре из страсти не-
го трезвеног разматрања, и не само да је отерао Силу са његовог положаја
заповедника коњице, већ га је у оковима послао у његову властиту земљу.
Али је ипак оштрица Агрипиног беса временом отупела и оставила места
праведнијем расуђивању о овом човеку, те је он увидео колико је много
заиста напорних дела овај поднео због њега. И тако, када је Агрипа про-
слављао свој рођендан и приредио празничну забаву свим својим пода-
ницима, изненада је послао по Силу да буде његов гост. Али како је овај
био веома отворен човек, помислио је да сада има оправдан изговор да
буде љут, што није могао сакрити од оних који су дошли к њему, већ им је
рекао: „Каква је то част на коју ме краљ позива, за коју закључујем да ће
најскорије поново бити укинута? Јер краљ ми није дозволио да сачувам
знаке оне првотне добронамерности коју је једном гајио према мени, већ
ме је ње лишио, и то неоправдано. Зар он мисли да ја могу одустати од те
слободе говора коју ћу, због свести о мојим заслугама, ја користити још
гласније него пре, приповедајући из колико сам га несрећа избавио; ко-
лико сам много дела извршио за њега захваљујући којима сам му обезбе-
дио спасење и поштовање, а за које сам награђен тиме да подносим тего-
бу окова и мрачне тамнице? Никада нећу заборавити овакву злоупотребу.
Штавише, можда ова моја душа, ни када буде напустила тело, неће забо-
равити славна дела која сам за њега учинио.“ Овакав је, дакле, био бучни
говор којег је том приликом изнео, те је заповедио гласницима да га до-
словно пренесу краљу. Тако је овај схватио да је Сила у својој лудости био
неизлечив, те га је и даље оставио да лежи у тамници.
2) Што се тиче зидина Јерусалима, оне су биле придружене новом гра-
ду [Везету] и Агрипа их је поправио на рачун јавних трошкова и учинио
још ширим и вишим; штавише, учинио би их тако одвише снажним да их
ни сва људска моћ не би могла разорити, да није Марко, тадашњи намес-
ник Сирије, писмом обавестио Клаудија Цезара о ономе што ради Агрипа.
А када је Клаудије изразио сумње у овај покушај ојачања утврда, послао је
поруку Агрипи да одмах напусти даље надзиђивање тих зидина. Томе се
овај повиновао, сматрајући да није исправно да противречи Клаудију.
3) Овај је краљ [Агрипа] по природи био веома добронамеран и вели-
кодушан у својим поклонима, и веома жељан да задужи људе таквим ве-
ликим даривањима; тако је себе учинио веома славним по неким значај-
ним поклонима које је учинио. Налазио је уживање у давању, и радовао се
томе да живи носећи велики углед. Уопште није био налик Ироду који је
владао пре њега; јер је Ирод био болесне нарави и суров у својим кажња-
вањима, баш као што није имао ни милости према онима које је мрзео,
при чему је свако примећивао да се са више пријатељства односио пре-
ма Грцима него према Јеврејима, будући да је стране градове украшавао
трошећи велике количине дариваног новца, градећи им уз све друго и ку-
патила и позоришта; штавише, у неким од тих места подизао је и храмо-
ве, а у другима портике; али се зато није удостојио да подигне ни најмање
здање ни у једном јеврејском граду, или да овима учини ма какво уздарје
вредно помена. А Агрипина је нарав, пак, била мека и једнако великодуш-
на према свим људима. Био је човечан према странцима, и чинио их је
свесним своје великодушности. На сличан се начин може говорити о ње-
говој пре благој и саосећајној нарави. Сходно томе, волео је да непрекид-
но живи у Јерусалиму, и био је најстроже пажљив у придржавању закона
своје земље. Због тога је себе сачувао потпуно чистим, и ниједан дан није
прегурао преко главе а да није принео њему намењену жртву.
4) У то је време у Јерусалиму живео један човек из јеврејског наро-
да који је изгледао веома упућен у познавање закона. Његово је име било
Симон. За време док је краљ био одсутан у Цезареји овај је човек око себе
окупио људе и био толико охол да оптужи Агрипу да води безбожан жи-
вот, те да би с правом могао бити искључен из Храма, будући да он при-
пада само изворним Јеврејима. Али је заповедник Агрипине војске оба-
вестио овога да је Симон на такав начин говорио народу. Тако је краљ
послао по њега, и како је сâм седео у позоришту, позвао је овога да сед-
не крај њега, те му се обратио тихим и благим гласом: „Шта је то урађено
на овом месту што је противно закону?“ Али овај није имао ништа да ка-
же, већ је краља замолио за опроштај. Тако се краљ с њиме помирио лак-
ше него што би се могло помислити, ценећи благост као боље својство за
једног краља од гнева, и знајући да уздржаност боље од страсти приличи
великим људима. Због тога је учинио још и мали поклон Симону и потом
га отпустио.
5) Будући да је Агрипа био велики градитељ у многим местима, пок-
лонио је посебну пажњу народу Бејрута, јер је тамо подигао позориште,
надмоћно многим другима исте врсте, једнако у раскоши и елеганцији, а
такође и амфитеатар, сазидан уз велике трошкове; а поред ових је поди-
гао и купатила и портике, не штедећи ни на чему како би ма које од ових
здања учинио привлачним и великим. Такође је потрошио много и на њи-
ховом посећивању, приказујући представе у њима, доводећи у њих музи-
чаре сваке врсте, такве који су стварали најдивнију и најразноврснију му-
зику. Своју је, дарежљивост показао и у театру, доводећи велики број гла-
дијатора, при чему је показивао и по неколико противника како би уго-
дио гледаоцима; тачније, и по не мање од седам стотина људи борило би
се против других седам стотина, намењујући све злочинце којима је рас-
полагао за ове борбе, како би уједно ти зликовци могли бити кажњени,
а ова ратна дејства могла бити извођена у позоришту, у условима мира у
држави. Тако су ти злочинци у један мах убијани.
КАКВА ЈЕ ЈОШ ДЕЛА ИЗВЕО АГРИПА ДО СВОЈЕ СМРТИ, И НА КОЈИ
ЈЕ НАЧИН ПРЕМИНУО
1) Након што је Агрипа довршио у Бејруту оно што сам горе припо-
ведао, преселио се у Тиберијаду, град у Галилеји. У то је време био вео-
ма уважаван од стране других краљева. Стога су к њему дошли Антиох
краљ Комагене, Сампсигерат краљ Емесе, Котије, који је био краљ Доње
Јерменије, Полемон краљ Понта, а такође и његов брат Ирод, који је био
краљ Халкије. Све њих је угостио угодним забавама и гозбама праћеним
љубазношћу, како би истакао величину свог ума и да би се показао вред-
ним поштовања које су му краљеви указали дошашвши да га виде. У вре-
ме док су они боравили код њега стигао је и Марко, намесник Сирије, а
краљ Агрипа је, како би одржао оно поштовање које се дугује Римљани-
ма, целих седам фурлонга изашао из града како би га сусрео. Али се ово
показало почетком спора између њега и Марка, будући да је приликом
тог дочека са собом повео и друге краљеве као своје савезнике. Марко је,
међутим, гајио сумњу у то које би могло бити значење тако великог уза-
јамног пријатељства између ових краљева, не сматрајући да је таква слож-
ност тако многих моћника у интересу Римљана. Због тога је послао неке
од својих слугу сваком од њих и наредио им да се врате кући без даљег ок-
левања. Ово је Агрипа веома рђаво примио, поставши због тога Марков
непријатељ. У то се време догодило и да је одузео звање првосвештеника
Матији и уместо њега поставио Елионеја, сина Кантеровог.
2) У часу када је већ три године владао Јудејом Агрипа је дошао у град
Цезареју, који се некада називао Стратонова кула, где је приредио пред-
ставе у славу Цезара након што је био обавештен да се тамо одржава неки
празник у част полагања завета за безбедност мештана. На тај су празник
најугледнији људи, као и они који су до достојанства стигли захваљујући
вршењу разних служби, довели велики део народа. Другог дана предста-
ва Агрипа је обукао одећу сву од сребра, чије је ткање било прекрасно, те
је тако одевен дошао у театар рано изјутра, у које је време сребро са њего-
ве одеће било осветљено зрацима управо рођеног Сунца које је сијало из-
ненађујуће снажно, као да блиста како би распрострло страхопоштовање
преко оних који су га позорно гледали; у истом су трену Агрипини лас-
кавци повикали, један с једног краја, а други с другог (иако не за његово
добро) да је он божанство, а затим су додали: „Буди милосрдан према на-
ма, јер иако ти се овде клањамо само као човеку, ипак ћемо убудуће у те-
би гледати биће изнад смртне природе.“ Због овога их краљ није укорио,
нити је одбио њихово безбожно ласкање. Али како је нешто касније пог-
ледао навише, видео је једну сову како је насела на извесном ужету изнад
његове главе, и одмах је схватио да је ова птица гласник промене на горе,
управо као што је једном била весник његовог напредовања. Због тога је
пао у најдубљу тугу. Такође је и у стомаку осетио озбиљан бол, који је за-
почео на најсиловитији начин. Он је отуда потражио своје пријатеље и ре-
као им: „Ја, кога сте назвали богом, сада сам осуђен да напустим овај жи-
вот, будући да Провиђење овако кажњава лажне речи што сте ми их уп-
раво изговорили, и онај, кога сте звали бесмртним, овог часа хита к смр-
ти. Али ја сам обавезан да прихватим оно што Провиђење додељује, бу-
дући да је то Богу драго, јер ми нипошто нисмо живели рђаво, већ истин-
ски срећно и раскошно.“ Након што је ово изговорио, његов је бол постао
силовит. Због тога је однесен у палату, и глас је посвуда процурео да ће за-
сигурно умрети у кратком року. Народ се сместа преобукао у кострет, и
то заједно са мужевима и деца и жене, а по обичајима њихове земље, и по-
чео се молити Богу за краљев опоравак, те су сва места била испуњена на-
рицањима и јадиковкама. А како је краљ почивао у високој одаји, и видео
људе како доле леже прострти по земљи, ни он се није могао уздржати од
плача. И након што је био сасвим измучен петодневним трбушним боло-
вима, напустио је овај живот, имајући педесет четири године старости и
седам година владавине иза себе; јер је био краљ четири године под Гајем
Цезаром — од којих три само над Филиповом тетрархијом а четврте му је
додата и она Иродова — а поред ових је владао и још три године под вла-
шћу Клаудија Цезара, у које је време краљевао над горепоменутим земља-
ма, а такође му је била придодата и Јудеја, као и Самарија и Цезареја. При-
ходи што их је примао из ових поседа били су веома велики, не мањи од
двадесет милиона драхми. Па ипак је он посуђивао знатан новац од дру-
гих, јер је био великодушан толико да су његови трошкови превазилазили
примања, а његова дарежљивост је такорећи била безгранична.
3) Али пре него што је народ приметио да је Агрипа умро, Ирод, краљ
Халкије и Агрипин пријатељ, као и његов надзорник коња Хелкија, посла-
ли су Аристона, једног од краљевих најоданијих слугу, и убили Силу, који
је био њихов непријатељ, као да је то учињено по краљевој заповести.
ШТА СЕ ДОГАЂАЛО ПО АГРИПИНОЈ СМРТИ; И КАКО ЈЕ КЛАУДИЈЕ
ЗБОГ МЛАДОСТИ И НЕИСКУСТВА АГРИПЕ МЛАЂЕГ ПОСЛАО КУ-
СПИЈА ФАДА ДА БУДЕ НАМЕСНИК ЈУДЕЈЕ И ЧИТАВОГ КРАЉЕВСТВА
1) Тако је, дакле, краљ Агрипа преминуо, али је иза себе оставио ис-
тоименог сина, младића од седамнаест година, као и три кћери, од којих
је једна, Береника, била удата за Ирода, очевог брата, и имала је шеснаест
година; друге две, Мирјам и Друса, још увек су биле девице; прва је има-
ла десет година, а Друса шест. Ове је кћери, међутим, отац верио на сле-
дећи начин: Мирјам за Јулија Архелаја Епифана, сина Антиоха, сина Хел-
кије; а Друсу за краља Комагене. Али када се сазнало да Агрипа више није
међу живима, становници Цезареје и Севастије заборавили су наклоност
коју им је он уделио и понели се као најљући непријатељи; јер су упути-
ли такве погрде покојнику какве није пристојно ни споменути; и онолико
њих колико је у том трену било у војсци, а таквих је било много, отишли
су његовој кући и журно однели статуе315 краљевих кћери и све их заједно
пренели у јавне куће, и након што су их поставили на врх ових здања на-
ружили су их колико су могли и учинили им такве ствари о којима је не-
пристојно говорити. Они су такође полегали на јавним местима и светко-
вали свеопшту гозбу са венцима на главама, са помастима и ливеницама
Харону, наздрављајући један другом радост што је краљ умро. Штавише,
овакви нису били само према Агрипи који је у изобиљу расипао своју да-
режљивост према њима, већ такође и према његовом деди Ироду, који је
сâм подигао њихове градове, изградивши уз огромне трошкове у њима
луке и храмове.
2) Млади Агрипа, син преминулог, у том се часу налазио у Риму, где га
је подизао Клаудије Цезар. А када је Цезар обавештен да је Агрипа пре-
минуо и да су га становници Севастије и Цезареје наружили, био је жа-
лостан због прве вести а незадовољан незахвалношћу тих градова. Сто-
га је био склон да одмах пошаље натраг Агрипу Млађег како би наследио
краљевство свог оца, и био је спреман да га заветом потврди за краља.
Али су га они његови пријатељи и слободњаци који су над њим имали нај-
више утицаја од тога одговорили, рекавши да је опасан оглед допустити
да тако велико краљевство дође под власт тако младог човека, таквог који
једва да је стигао до разборитих година, и који неће бити кадар да се до-
вољно брине о пословима управљања, док је, међутим, терет краљевства
довољно тежак и за одраслог човека. Тако је Цезар, размисливши, нашао
да је оно што су рекли било смотрено. Због тога је послао Куспија Фада
да буде намесник Јудеје и целог краљевства, и тиме заправо још једном
одавши почаст покојнику, јер за његовог наследника није поставио Мар-
ка, који је с њиме био у завади. Стога је он пре свега одлучио да пошаље
наређење Фаду према којем ће избатинати становнике Цезареје и Севас-
тије због погрда које су упутили једноме покојнику, као и због њиховог
безумља према кћерима овога, које су још биле живе; наредио је и да скло-
ни онај део војске који је потицао из Цезареје и Севастије, заједно са пет
регименти, у Понт, како би тамо могли испуњавати своју војну дужност,
а да уместо њих може изабрати једнак број војника из римских легија које
су се налазиле у Сирији. Па ипак, они на које су се односила ова наређења
заправо и нису померени јер су послали изасланике Клаудију молећи га
да им допусти да и даље живе у Јудеји; а управо су то били људи који ће
постати извор великих несрећа Јеврејима у потоњим временима, и који
ће засејати семе оног рата који је започео под Флором; одатле је происте-
кло да је Веспазијан, када је покорио земљу, ове људе склонио из његове
провинције, о чему ћемо приповедати касније.
КЊИГА ДВАДЕСЕТА
обухвата период од двадесет две године
ОД НАМЕСНИКА ФАДА ДО ФЛОРА
О ПОБУНИ ФИЛАДЕЛФИЈАЦА ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА; ТАКОЂЕ И О ОДЕЋИ
ПРВОСВЕШТЕНИКА
1) Након смрти краља Агрипе, o којој смо говорили у претходној књи-

зи, Клаудије Цезар је послао Касија Лонгина као наследника Марка, имајући
тако обзира према успомени на покојног Агрипу који га је често у писмима
молио да не допусти да Марко и даље буде намесник Сирије. Aли је Фад, чим
је постао намесник Јудеје, затекао спор и чарке око граница између Јевреја
који су живели у Переји и оних из Филаделфије, а прилике су биле најгоре
у селу по имену Мија, које је било препуно ратоборних људи. Наиме, љу-
ди из Переје машили су се оружја уз пристанак њихових главешина и тако
побили велики број Филаделфијаца. Након што је Фад обавештен o oвом
поступку, био је веома разљућен тиме што му Парејци нису оставили пра-
во на одлуку у случају да су им Филаделфијци учинили било шта нажао, већ
су се брже–боље сами подигли на оружје. Због тога се он дочепао тројице
најважнијих људи који су уједно и били покретачи ове побуне, те је најпре
наредио да буду оковани а потом је једног од њих, по имену Ханибал, и по-
губио, а осталу двојицу, Арерама и Елеазара, протерао. После извесног вре-
мена такође је ухватио и погубио и препреденог разбојника Толомеја, али
не пре но што је овај нанео велике несреће Идумеји и Арабљанима. И заис-
та, од тог је времена Јудеја, захваљујући Фадовој бризи и предострожности,
била очишћена од разбојника. Он је такође у ово време, а по наређењу им-
ператора, послао по високе свештенике и најважније грађане Јерусалима, и
саветовао их да би требало да сакралну одећу, коју према обичају не може
носити нико осим првосвештеника, положе у кулу Антонију, како би се мо-
гла наћи под старањем, онако како је то било и раније. Јевреји се нису усу-
дили да противрече ономе што је наложио, али су затражили од Фада, као и
од Лонгина (јер је овај последњи дошао у Јерусалим и са собом довео велику
војску, страхујући да би круте Фадове заповести могле натерати Јевреје на
побуну) да им се дозволи да најпре пошаљу изасланике Цезару, како би га
молили да под њиховом надлежношћу остави свету одећу, а затим и да могу
задржати право њеног чувања све док не буду сазнали какав ће бити Цеза-
рев одговор на тај њихов захтев. На то су им Фад и Лонгин одговорили да ће
им дозволити да пошаљу своје изасланике, уколико им Јевреји буду остави-
ли своје синове као таоце. А када су се ови сложили да тако поступе, и оста-
вили тражене таоце, изасланици су сходно договору и послани. Али када је,
по њиховом доласку у Рим, Агрипа Млађи, син покојника, схватио разлог
због којег су дошли (јер је он, као што сам рекао раније, становао са Клау-
дијом Цезаром), почео је преклињати Цезара да удовољи захтеву Јевреја по-
водом свете одеће, и да у том духу пошаље поруку Фаду.
2) На ово је Клаудије позвао изасланике и изјавио им да је удовољио
њиховом захтеву, и позвао их да за ту услугу захвале Агрипи, будући да
им је ову уделио захваљујући његовим молбама. Поред ових одговора,
он је по њима послао и следеће писмо: „Клаудије Цезар Германик, пети
пут народни трибун и четврти пут наименовани конзул, император десе-
ти пут и отац своје земље, шаље поздраве магистратима, сенату и чита-
вом народу Јевреја. Након представљања ваших изасланика од стране мог
пријатеља Агрипе кога сам ја одгојио и који сада живи са мном као осо-
ба велике побожности, а који су дошли к мени да би ми захвалили за до-
садашње старање над вашим народом и да би ме љубазно и ревносно за-
молили за допуштење да оставим под надлежношћу Јевреја њихову свету
одећу и круну — ја сам, дакле, удовољио њиховом захтеву, управо онако
као што је и мени врло драги Вителије учинио пре мене. Сложио сам се
са вашом жељом пре свега због побожности коју осећам и због жеље да
свако може обожавати Бога према законима своје земље; ово сам, надаље,
одлучио и због тога што тиме могу наградити краљеве Ирода и Агрипу
Млађег, са чијом сам посвећеношћу мени и добронамерношћу према ва-
ма добро упознат, и са којима, високо их уважавајући, стојим у највећем
пријатељству, сматрајући их људима најизврсније нарави. О овим сам по-
словима писао и Куспију Фаду, моме заступнику. Имена оних који су ми
донели ваше писмо су Корнелије, син Церонов, Трифон, син Теудијев, До-
ротеј, син Натанаелов, и Јован, син Јотров. Ово је писмо датирано пред
четврте календе јула, када су Руфин и Помпеј Силван били конзули.“
3) Осим овога је и Ирод, брат покојног Агрипе, који је тада поседо-
вао краљевску власт над Халкисом, замолио Клаудија Цезара за власт над
Храмом и новцем из свете ризнице, као и за изабирање првосвештени-
ка и добијање свега за шта би овај замолио. Тако је после тог времена ова
власт задржана међу свим наследницима све до окончања рата.316 Сходно
томе, Ирод је сменио последњег првосвештеника, по имену Кимтера, и то
звање уделио његовом наследнику Јовану, сину Кантоновом.
КАКО СУ ЈЕЛЕНА, КРАЉИЦА АДИЈАВЕНЕ, И ЊЕН СИН ИЗАТ ПРИ-
МИЛИ ЈЕВРЕЈСКУ ВЕРУ; И КАКО ЈЕ ЈЕЛЕНА ОПСКРБИЛА СИРО-
ТИЊУ ЖИТОМ У ВРЕМЕ КАДА ЈЕ ЈЕРУСАЛИМ ПОГОДИЛА ВЕЛИ-
КА ГЛАД
1) Негде у то време догодило се да су Јелена, краљица Адијавене, и

њен син Изат, променили начин живљења и прихватили јеврејске оби-
чаје, и то под следећим околностима. Моновас, краљ Адијавене, чије је
друго име било Вазеј, заљубио се у своју сестру Јелену, те је узео за жену
и она је затруднела. Али када се једне ноћи с њом нашао у кревету, он је
положио руку на женин стомак и потом заспао, на шта му се учинило да
чује глас који му је наложио да повуче руку са жениног стомака да не би
повредио дете које се унутра налази, а које ће, захваљујући Божијем про-
виђењу, бити срећно рођено и исто тако срећно стићи до свршетка жи-
КЊИГА ДВАДЕСЕТА 869
вота. Овај је глас краља потпуно помео, те се он сместа пробудио и све
испричао жени; а када је дечак рођен, он га је назвао Изат, а поред ње-
га је са Јеленом већ имао старијег сина, Моноваса, као и друге синове са
другим женама. Па ипак је он сву своју наклоност предао овом [највоље-
нијем] Изату,317 што је, опет, било узрок зависти коју су остала браћа од
истог оца носила према њему. Штавише, у њима је све више расла мржња,
а са њоме и ојађеност што отац њима претпоставља Изата. Па иако је њи-
хов отац био веома свестан такве њихове острашћености, он им је ову оп-
раштао, не приписујући је никаквој злонамерности, већ природној жељи
сваког од њих да буде вољен од свог оца. Па ипак је из предострожности
послао Изата, заједно са много поклона, Авенеригу, краљу Харакс–Спа-
сине, осећајући велику бригу да младића не снађе каква несрећа због мр-
жње остале браће: и тако је Изатову заштиту поверио томе краљу. Аве-
нериг је заиста са задовољством примио младог човека, и временом пре-
ма њему развио велику наклоност, те га је оженио за сопствену кћер, чије
је име било Самаха; такође му је и уделио земљу од које су му притицали
значајни приходи.
2) Али када је Моновас остарио, и увидео да му не преостаје још много
живота, пожелео је да још једном пре смрти види сина. Тако је послао по
њега, и након Изатовог доласка овога загрлио с највећом љубављу, пре-
давши му том приликом у посед земљу по имену Кара; ову чини плод-
но земљиште које рађа у изобиљу, а у њој се налазе и остаци оне арке за
коју се приповеда да је у њој Ноје избегао потоп, а које тамошњи људи још
увек показују онима који желе да их виде. Сходно томе, Изат је и населио
додељену земљу. Али, истог дана када је Моновас преминуо, краљица Је-
лена је послала по све великодостојнике и намеснике краљевства, као и
оне који су под својом заповешћу држали војску, којом приликом су се
ови и окупили, а она им је одржала следећи говор: „Верујем да нисте не-
упознати да је мој муж желео да га Изат наследи у власти, сматрајући га
вредним тога. Па ипак, ја чекам вашу одлуку; јер, срећан је онај који при-
ми краљевство, али не само од једне особе, већ од својевољног избора
многих.“ Она је ово рекла како би искушала оне које је позвала и тако от-
крила њихове склоности. Након што су окупљени чули ове речи, најпре
су, као што је и био њихов обичај, одали почаст краљици, а затим казали
да потврђују краљеву одлуку и да ће се њој повиновати; показали су ра-
дост што је краљ изабрао Изата испред остале браће, јер је то било у скла-
ду са њиховим надама; али су потом пожелели да пре свега побију њего-
ву браћу и рођаке, како би Изатова власт могла заиста остати осигура-
на, јер би само у случају тренутног уништења супарника нестао сав онај
страх који мора потицати од мржње и зависти Изатове браће. На ово је
Јелена одговорила да им са захвалношћу узвраћа за наклоност показану
према њој самој и Изату, али је затражила да они ипак одложе извршење
тог погубљења Изатове браће све дотле док и он сам не буде присутан и
са тиме се сагласи. И тако, будући да је ови људи нису могли убедити ка-
да су је саветовали да браћа буду сместа побијена, замолили су се да ове
онда бар зароби и окује до Изатовог доласка, и то због њихове властите
сигурности; такође су јој препоручили да постави некога у кога има нај-
више поверења за намесника краљевства у том међувремену до Изато-
вог доласка. Са овим се саветом Јелена сложила, те је позвала Моноваса,
најстаријег сина, да [до даљњег] буде краљ, те му је на главу ставила дија-
дему и дала му прстен његовог оца, заједно са његовим печатом. Такође
је овоме припао и краљевски украс којег су звали Сампсер, те га је са так-
вом опремом замолила да управља пословима краљевства до доласка ње-
говог брата. А овај је, пак, заиста ускоро и журно стигао, чувши благов-
ремено о смрти оца, те је наследио свог брата Моноваса који му је спрем-
но уступио власт.
3) Током времена док је Изат још становао у Каракс–Спасину, извес-
ни јеврејски трговац, по имену Ананија, једном се приликом нашао међу
женама које су припадале краљу и поучио их обожавању Господа према
законима јеврејске вере. Штавише, преко ових је жена Ананија дошао до
познанства и са Изатом, те је и њега на сличан начин успео да наговори да
прими јеврејску религију. Такође је, на жарка наваљивања Изатова, прис-
тао да овога прати на путу онда када је отац послао по Изата у Адијавену;
догодило се, међутим, да је и Јелена, негде у исто време, од стране неких
других Јевреја била привучена њиховој вери. Али након што је Изат пре-
узео краљевство и стигао у Адијавену, и тамо видео своју браћу и оста-
лу родбину у оковима, био је тиме веома незадовољан; па како је сматрао
примером безбожности било да их убије или да их даље држи у тамници,
али и свеједнако налазећи да би било веома опасно да им врати слободу
— будући да се сећао свих увреда које су му нанели — он је неке од њих
заједно са децом послао као таоце у Рим, Клаудију Цезару, а остале послао
Артавану, краљу Партије, са истом наменом.
4) Када је, пак, видео да је његова мајка веома задовољна јеврејским
обичајима, и он је похитао да ове у потпуности усвоји; па како је сматрао
да не може сасвим постати Јеврејином док се не обреже, он је био вољан
да и то учини. Али након што је мајка увидела на шта се он спрема, на-
стојала је да га од тога одговори, рекавши му да ће га такав чин довести у
опасност, јер ће тада, будући да је био краљ, навући на себе велику омра-
зу од стране својих поданика када буду схватили да је он толико привр-
жен обредима који су њима самима били туђи и одбојни, због чега ника-
да неће поднети да њима управља један Јеврејин. Ово је, дакле, био садр-
жај њених речи, којима је заиста успела да постигне његово повиновање.
Па након што је мајчине речи пренео и Ананији, овај је устврдио исто;
штавише, Ананија је Изату запретио да ће га напустити уколико се овај
не сложи са њим, рекавши да се плаши да ће такав поступак, уколико би
постао јаван, и њега самог довести у опасност јер је био његовим узроком,
као краљев саветник у стварима које су претиле рђавим угледом; Ананија
је рекао и да Изат може обожавати Господа и ако не буде обрезан, уколи-
ко се реши да у потпуности следи јеврејски закон, што је као начин обо-
жавања било по природи надмоћније над обрезивањем. Још је и додао да
ће му Бог опростити то неизвршавање захвата, будући да до пропуштања
долази због нужде и страха од његових поданика. Тако се краљ у то вре-
ме сложио са Ананијевим убеђивањем. Али нешко касније, и будући да
га није сасвим напустила жеља да изведе наумљено, када је до њега из Га-
лилеје доспео један други Јеврејин, по имену Елеазар, који је био веома
цењен због упућености у знања његове земље, Изат је допустио да га овај
наговори на обрезивање; јер, како је овај крочио у палату да га поздра-
ви, и затекао га како чита Мојсијев закон, рекао му је: „Не сматраш ли, о
краљу, да бесправно кршиш најважнији од ових закона, и понашаш се ув-
редљиво према самом Богу, пропуштајући обрезивање? Јер ти не смеш за-
коне само читати, већ надасве упражњавати оно што у њима пише. Коли-
ко ћеш дуго још остати необрезан? Али уколико још увек ниси прочитао
закон о обрезивању, и још увек ниси свестан за колико велику безбож-
ност биваш крив стога што га избегаваш, прочитај га сада.“ Након што
је краљ чуо шта је овај рекао, више ни часа није оклевао, већ се повукао у
суседну собу и послао по ранарника, те учинио оно што је закон налагао.
Затим је послао по своју мајку и тутора Ананију, и обавестио их о ономе
што је учинио; на то су они намах остали погођени неверицом и страхом,
и то у великој мери, бојећи се да та ствар не буде разоткривена и осуђена,
а краљ не буде доведен у опасност губитка краљевства, будући да његови
поданици неће поднети да њима управља човек који ревносно служи дру-
гој вери. Наравно, бојали су се исте опасности и за себе, стога што ће они
бити сматрани узроком који је на њега утицао да тако поступи. Али је сâм
Бог био тај који је спречио да заиста дође до онога чега су се прибојавали;
јер је Он сачувао и Изата и његове синове у многим опасностима којих су
допали, и обезбедио им избављење када је оно изгледало немогуће, пока-
завши тако да плод побожности не страдава у онима који се према њему
с обзирношћу односе, и који само њему посвећују сву своју веру. Али ће-
мо о овим збивањима касније приповедати.
5) Што се тиче Јелене, Изатове мајке, након што је видела да се посло-
ви краљевства одвијају у миру, а да је њен син срећан и од свих па и стра-
наца поштован човек, а све због Божијег старања над њиме, она је науми-
ла да пође у Јерусалим како би одала поштовање Богу у оном Храму који
је био славан међу свим људима, и како би тамо понудила своје жртве
захвалнице. Тако је затражила од сина да јој допусти да пође, на шта је он
веома радо дао свој пристанак, учинивши са своје стране велике припре-
ме за њен полазак, предавши јој уз све друго још и велику количину нов-
ца. Па када је напокон пошла, он ју је пратио великим делом пута. Шта-
више, њен се долазак показао као велика добробит за житеље Јерусали-
ма, јер их је у то време притискала велика глад и велики је број људи већ
био преминуо од несташице најнеопходнијих намирница; видевши так-
во стање, краљица Јелена је послала неколицину својих слугу у Алексан-
дрију, предавши им новац и налог да њиме купе велику количину жита,
а друге је послала на Кипар са задатком да донесеу товар сувих смокава.
Па чим су се сви они вратили и са собом донели задужене намирнице — а
што се догодило веома брзо — она је разделила храну свима онима који-
ма је била потребна, оставивши за собом најизврснију успомену на своју
племенитост чије је плодове великодушно уделила целом нашем народу.
А када је и њен син Изат био обавештен о овој глади,318 он је послао вели-
ке суме новца најважнијим људима у Јерусалиму. Због тога ћу ја надаље
подробно приповедати о свим услугама што су је краљица и краљ учини-
ли нашем граду Јерусалиму.
КАКО ЈЕ АРТАВАН, КРАЉ ПАРТИЈЕ, ЗБОГ СТРАХА ОД ТАЈНЕ ЗАВЕ-
РЕ ЊЕГОВИХ ПОДАНИКА ПРОТИВ ЊЕГА, ДОШАО ДО ИЗАТА И ЗАХ-
ВАЉУЈУЋИ ЊЕМУ ПОНОВО УСПОСТАВИО СВОЈУ ВЛАСТ. ТАКОЂЕ
И О ТОМЕ КАКО ЈЕ ЊЕГОВ СИН ВАРДАН ОБЈАВИО РАТ ИЗАТУ
1) У то је време Артаван, краљ Партије, приметио да управитељи ње-

гових провинција припремају заверу против њега, те је увидео да по ње-
га више није безбедно да остане међу њима; стога је решио да побегне к
Изату, у нади да ће уз његову помоћ пронаћи неко решење за сопствени
опстанак, а потом и за повратак своје власти. Tако је стигао до Изата и
са собом довео хиљаду својих рођака и слугу, а њихов се сусрет догодио
већ на путу, при чему је Артаван веома добро познавао Изата, али не и
овај њега. Па након што је Артаван стао пред Изатом и по обичају му ука-
зао најдубље поштовање, рекао му је: „О краљу! Немој занемарити мене,
свога слугу, нити из гордости одбити молбу коју пред тебе износим. Јер,
будући да сам oбртом судбине доведен до бедних прилика, и од краља
постао човек без значаја, потребна ми је твоја помоћ. Имај, отуда, обзи-
ра према неизвесности судбине, и сматрај да ће брига коју о мени будеш
повео бити и иста она којом ћеш се и о самом себи најбоље старати; јер
уколико ја будем одбијен, и моји поданици остану некажњени, и многи
ће други поданици такође постати охоли према својим краљевима.“ Овај
је говор Артаван одржао са сузама у очима и са потиштеним изразом ли-
ца. Но чим је Изат чуо Артаваново име, и видео овога како као молилац
стоји пред њим, одмах је скочио са свог коња и рекао му: „Остани бодар,
о краљу, и не предаји се бризи због своје тренутне несреће, сматрајући је
неизлечивом; јер ће до промене твојих жалосних околности брзо доћи,
стога што ћеш у мени наћи већег пријатеља и помагача но што су ти на-
де могле обећати. Ја ћу ти или повратити власт над краљевством Партије,
или ћу и сâм своје изгубити.“
2) Након што је ово изговорио, подигао је Артавана на свог коња, а сâм
је пешке кренуо поред њега, у част краља кога је сматрао већим од себе;
Артавану је, међутим, видевши ово, било нелагодно, те се заклео у своју
част и тренутну судбину да ће сићи са Изатовог коња уколико овај поно-
во не уседне на њега, и пође испред Артавана. А Изат је овоме удовољио,
те је поново узјахао, па када је довео госта до своје краљевске палате стао
му је указивати сваку врсту почасти, почев oд првог часа када су скупа за-
сели; касније му је додељивао најистакнутија места приликом празника,
равнајући се не према његовој садашњој несрећи, већ према негдашњем
достојанству, aли и по смотреном увиђању да су такве промене судбине
заједничке свим људима. Изат је такође писао Парћанима, наговарајући
их да поново приме Артавана, a oвоме је дао своју десницу и реч да ће за-
боравити све што је већ прошло и учињено, те да ће се он сам подухвати-
ти тога да буде посредник између краља и Парћана. Тако се показало да
Парћани сами по себи нису одбили да поново прихвате Артавана, али су
тврдили да није у њиховој моћи да тако учине зато што су већ поверили
власт другој особи, која се управљања прихватила и чије је име било Си-
нам — због чега су се плашили да би тим поводом могло доћи до грађан-
ског рата. А када је поменути Синам разумео намере супротне стране, пи-
сао је лично Aртавану, при чему се испоставило да је управо Артаван био
тај који је одгојио Синама, који се уз то показао као добар и благ човек, те
је затражио од Артавана да има поверење у њега и да може слободно доћи
и поново преузети власт. Сходно томе, Артаван му је поверовао и вратио
се кући; а када га је Синам срео, указао је краљу најдубље поштовање и
поздравио га као свог владара, скинувши дијадему са свoje главе и поста-
вивши је на Артаванову.
3) Tако се догодило да је Артаван повратио своје краљевство уз помоћ
Изата, иако му је оно било одузето од стране његових властитих велмо-
жа. А он се није показао заборавним према свим добрим делима што их је
Изат у његову корист учинио, већ му је узвратио таквим почастима какве
су међу тим људима били знаци највећег уважавања: дозволио му је, на-
име, да носи усправно своју тијару319 и да спава у златном кревету, што су
повластице и знаци величине дозвољени само краљевима Партије. Арта-
ван је такође одузео велики и плодан део земље од краља Јерменије и уде-
лио га Изату. Име ове земље било је Нисиб, у којој су Македонци подигли
град познат под именом Антиохија Мигoдонијска. Таквим је поклонима,
дакле, краљ Партије узвратио Изату.
4) Међутим, недуго потом, Артаван је преминуо и оставио краљев-
ство свом сину Вардану, који је дошао до Изата и почео га наговарати да
му се са својом војском придружи у рату који је наумио да поведе против
Римљана. Ипак, у том убеђивању није успео, будући да је Изат добро по-
знавао снагу и добру срећу која је пратила Римљане, те је Варданов поку-
шај сматрао неостварљивим. Осим тога, Изат је у то време већ био послао
своје синове, њих петорицу, укључујући и оне најмлађе, како би код овда-
шњих учитеља подробно научили језик нашег народа, управо онако као
што је некада послао своју мајку на указивање богопоштовања у нашем
Храму, као што сам раније говорио, а што је све додатно чинило немо-
гућим савез с Варданом; стога је Изат покушао да одговори Вардана од
рата, непрестано му говорећи о великим војскама и славним подухвати-
ма Римљана, мислећи да ће тако овога застрашити, искрено желећи да га
задржи од упуштања у такве опасне замисли. Али је парћански краљ са-
мо остао раздражен оваквим Изатовим настојањем, те је истог часа обја-
вио рат Изату. Па ипак, у том рату није ништа постигао, будући да је Бог
сасекао све његове наде; наиме, Парћани су приметили Варданове намере
према којима је наумио да зарати против Римљана, те су га убили и преда-
ли краљевство његовом брату Готарзу. Али је и овај такође убрзо постра-
дао у завери која је против њега склопљена, а наследио га је његов брат
Вологас, који је две од својих провинција поверио двојици своје браће од
истог оца: Медеју старијем, Пакору, а Јерменију млађем, Тиридату.
КАКО СУ ИЗАТА ИЗДАЛИ ЊЕГОВИ ПОДАНИЦИ ДОК СЕ БОРИО
ПРОТИВ АРАБЉАНА, И КАКО СЕ ОН, УЗ ПОМОЋ БОЖИЈУ, ИЗБА-
ВИО ИЗ ЊИХОВИХ РУКУ
1) Али када су краљев брат, Моновас, као и остала Изатова родбина

видели да овај због своје велике побожности постаје веома уважаван од
стране свих људи, они су такође пожелели да напусте веру своје земље
и приме обичаје Јевреја, али је овакав њихов поступак био примећен од
стране Изатових поданика. Велможе су биле најнезадовљније и нису се
могли уздржати у свом гневу против њих, већ су одлучили да у часу ка-
да им се за то укаже прилика казне Изатове сроднике. Сходно томе, пи-
сали су Абију, краљу Арабљана, обећавши му велику суму новца уколи-
ко поведе поход против њиховог краља, при чему су такође обећали да ће
они сами већ при првом судару напустити свог краља стога што су жељни
да га казне због мржње коју је носио према њиховим властитим верским
обичајима. Потом су се велможе заветом обавезале на верност и затражи-
ле од Абија да пожури са извођењем ове замисли. И заиста, краљ Арабије
се сложио са њиховим жељама, те је извео велику војску и с њоме кре-
нуо против Изата; а већ на почетку првог сукоба, и пре но што је дошло
до блиске борбе, све велможе су, претварајући се да их је захватио огро-
ман страх, према договору напустили Изата и, окренувши леђа неприја-
тељу, побегли. Па ипак ово није омело Изата, већ се он, чим је схватио да
су га велможе издале, и сâм повукао у логор и спровео испитивање о оно-
ме што се догодило; па чим је сазнао ко су били они који су направили за-
веру са краљем Арабије, сместа је погубио оне за које је нашао да су кри-
ви; а следећег је дана, обновивши борбу, побио највећи део непријатељске
војске, а све остале присилио на бекство. Такође је и гонио њиховог краља
и сатерао га у тврђаву по имену Арзам, потом енергично продуживши са
опсадом, све до заузећа поменутог упоришта. А након што је опљачкао
све што је унутра затекао, а што није био мален плен, вратио се у Адијаве-
ну; па ипак краља Абију није ухватио живог, будући да се овај, увидевши
да је са свих страна опкољен, сâм убио.
2) Али иако су велможе Адијавене пропале у свом првом покушају,
будући да их је Бог предао у краљеве руке, ипак они чак ни тада нису ос-
тали мирни, већ су послали ново писмо, овог пута Вологасу, који је та-
да био краљ Партије, и затражили од њега да убије Изата и над њима по-
стави неког другог моћника који ће припадати парћанској породици; при
том су рекли да мрзе свог краља стога што је укинуо законе својих преда-
ка и пригрлио туђинске обичаје. Када је краљ Партије чуо ово, он се др-
ско припремио за рат против Изата; па иако није имао праведан изговор
за овај рат, он је послао по Изата и затражио да овај врати оне почасне по-
властице које му је уделио Вологасов отац, запретивши да ће у случају од-
бијања повести рат против њега. Чувши ово, Изат се нашао у немалој не-
вољи, сматрајући да би му било приговорено да због кукавичлука одус-
таје од повластица које су му биле удељене; па ипак, зато што је знао да
иако би краљ Партије могао примити назад ове почасти он ипак нипошто
неће остати миран, одлучио је да се препусти Богу, свом заштитнику, у тој
тренутној опасности по свој живот; и тако, процењујући да је Бог његов
главни помоћник, он је поверио своје жене и децу веома снажним тврђа-
вама и положио залихе жита у своје упориште, а сено и траву запалио.
И након што је тако уредио ствари што је боље могао, предао се ишче-
кивању непријатеља. Па када је краљ Партије стигао са великом војском
пешадије и коњаника, што је учинио пре но што је Изат очекивао (јер је
овај напредовао у великој журби), и након што је подигао насип на ре-
ци која је раздвајала Адијавену од Медије, Изат је и сам подигао свој ло-
гор недалеко од тог места, имајући са собом шест хиљада коњаника. Али
су утом Изату пристигли изасланици од краља Партије, који му је наго-
вестио колико се далеко протежу области под његовом влашћу, а које се
простиру од реке Еуфрата до Бактрије, те је побројао све своје поданике;
такође му је запретио да ће бити кажњен као особа која је незахвална пре-
ма својим господарима, додавши да онај Бог кога обожава неће моћи да
га избави из Вологасових руку. Након што му је изасланик предао ову по-
руку, Изат је одвратио да веома добро зна да је моћ краљева Партије мно-
го већа од његове властите, али и да такође зна да је Бог много моћнији
од свих људи. Па након што је на такав начин одговорио, одао се молитви
Богу, бацивши се на тле и посипајући се пепелом, тим поступком сведо-
чећи о пометености у којој се налазио, предавши се, заједно са женама и
децом, посту. Затим је зазвао Господа и рекао: „О Господе и Управитељу,
уколико се нисам узалуд поверио Твојој доброти, и уколико сам исправ-
но одлучио да си Ти једини Господар и владар свих бића, дођи мени сада
у помоћ и одбрани ме од мојих непријатеља, не само због мене, већ и због
њиховог охолог понашања према Твојој моћи, јер се нису либили да по-
дигну свој горди и осиони језик против Тебе.“ Тако је он јадиковао и жа-
лио над собом са сузама у очима, на шта је Бог чуо његову молитву. И ис-
те те ноћи Вологас је примио писма са следећим садржајем: да је огромна
банда Дахејаца и Саксијанаца искористила његово дуго одсуствовање од
куће и извела поход на Партију, опустошивши је. Тако је он био принуђен
да се врати, не постигавши ништа од жељеног, а Изат је уз Божију помоћ
избегао претњама Парћана.
3) Ипак, није много прошло а Изат је преминуо напунивши педесет
пет година живота и двадесет четири године владавине краљевством. Иза
себе је оставио двадесет четворицу синова и исто толико кћери. Издао је,
међутим, наређење да га наследи његов брат Моновас, на тај му начин уз-
вративши за то што је, у часу када је Изат био одсутан из очевог дома, овај
одано сачувао власт за њега. Али када је Јелена, Изатова мајка, чула за си-
новљеву смрт, пала је у дубоки јад, као што је уосталом и природно због гу-
битка тако пожртвованог сина; па ипак је при том за њу било утешно када
је чула да је власт прешла у руке њеног најстаријег сина. Сходно томе, она
је журно дошла к Моновасу, али недуго по приспећу у Адијавену и она је
преминула, тако само кратко надживевши свог сина Изата. А Моновас је
њене мошти, као и оне свога брата Изата, послао у Јерусалим, и издао на-
ређење да буду сахрањене у пирамидама320 што их је подигла његова мајка.
Ових је било три на броју, и налазиле су се на свега три фурлонга удаље-
ности од Јерусалима. О поступцима, пак, краља Моноваса, што их је овај
извео током остатка свог живота, говорићемо у следећем поглављу.
О ТЕУДИ И СИНОВИМА ЈУДЕ ГАЛИЛЕЈЦА. ТАКОЂЕ И О НЕСРЕЋИ
КОЈА ЈЕ ЗАДЕСИЛА ЈЕВРЕЈЕ НА ДАН ПАСХЕ
1) За време док је Фад био прокуратор Јудеје догодило се да је извес-

ни опсенар, по имену Теуда, убедио велики део народа да узме са собом
своја добрa и следи га до реке Јордана, будући да је он — како им је рекао
— пророк на чију ће се заповест река раздвојити и омогућити им лак пре-
лаз преко ње; и многи су били заведени овим његовим речима. Ипак, Фад
им није дозволио да се ни на који начин упусте у такав свој махнити по-
кушај, већ је против њих послао одред коњаника, који су, изненадно на-
павши народ, побили велики број људи и многе живе похватали. Такође
су ухватили и Теуду, те му одсекли главу и понели је у Јерусалим. Ово је,
дакле, задесило Јевреје у доба управљања Куспија Фада.
2) Потом је за Фадовог наследника дошао Тиберије Александар, који је
био син Александра, алабарха Александрије, који је, опет, био најважнија
личност међу свим својим савременицима, једнако по пореклу и имет-
ку; такође се и по побожности више истицао од свог сина Александра, јер
овај потоњи није следио веру своје земље. Под овим се намесницима дого-
дила велика глад у Јудеји, током које је краљица Јелена уз велике трошко-
ве донела жито из Египта и разделила га свима којима је било потребно,
као што сам већ приповедао. Поред ових збивања, у то се време догоди-
ло и убиство синова Јуде Галилејца, при чему мислим на оног Јуду који је
подигао народ на устанак када је Киреније дошао да припреми извештај о
поседима Јевреја, као што смо показали у претходној књизи. Имена ових
убијених синова била су Јаков и Симон, а Александар је наредио да буду
разапети на крст. Тада је и Ирод, краљ Халкиса, са положаја првосвеште-
ника сменио Јосифа, сина Камидовог, и на његово место поставио Ана-
нију, сина Неведејевог. Потом је за наследника Тиберија Александра до-
шао Киреније, а такође је и преминуо Ирод, брат краља Агрипе Великог,
што се догодило осме године владавине Клаудија Цезара. Овај је иза себе
оставио тројицу синова: Аристобула, којег је добио са првом женом, као
и Верницијана и Хиркана, који су потицали из Иродовог брака са Бере-
ником, кћерком његовог брата. Клаудије Цезар је, међутим, Иродове по-
седе уделио Агрипи Млађем.
3) За време док је управљање пословима Јевреја вршио Киреније, до-
шло је до велике побуне у Јерусалиму, у којој су пострадали многи Јевреји,
а ја ћу најпре објаснити повод због којег је дошло до нереда. Наиме, у вре-
ме када је празник Пасхе био надомак, а што је време у којем нам оби-
чај налаже да користимо бесквасни хлеб, и велико се мноштво народа са
свих страна сабрало на празник, Киреније се уплашио да не дође до как-
вог покушаја преврата, због чега је наредио једној регименти да разору-
жа све људе, као и да се задржи у ходницима Храма како би предупредила
било који покушај насиља, за случај да запрети да до таквог нечега уисти-
ну дође; а ово као предострожност заиста није било ништа више од оно-
га што су чинили и претходни намесници Јудеје при таквим празницима.
Али се четвртог дана празника догодило да је један од војника спустио
своје чакшире и показао гениталије народу, што је оне који су га видели
довело до махнитог беса, те су повикали како такав безбожни поступак
није учињен како би били увређени они, већ сам Бог. Штавише, неки од
људи су за ово пребацили Киренију, представивши ствари тако као да је
он послао тог војника, а ова су приговарања, опет, након што су пренесе-
на Киренију, овога довела овога до немалог гнева; па ипак се он уздржао
и позвао Јевреје да одустану од ма каквих бунтовничких покушаја, те да
не подижу буну током празника. Али када их није могао натерати да ос-
тану мирни, већ су ови продужили са пребацивањем и погрдама, он је из-
дао наређење да се цела војска наоружа, те је отишао у кулу Антонију, која
је, као што смо рекли, била тврђава које надзирала Храм; а када је народ
видео присуство војске, веома се уплашио, те је журно почео бежати, али
како су пролази који воде напоље били узани а људи мислили да их војска
гони, дошло је до гомилања услед кога је велики број људи издахнуо при-
тешњен у тим пролазима, а број оних који су пострадали приликом те па-
ничне пометње није био мањи од двадесет хиљада. И тако су уместо праз-
ника људи напослетку имали дан жалости, и сви су заборавили на молит-
ве и жртвовања, препустивши се нарицању и јадиковању; толику им је,
ето, несрећу донела дрска бестидност само једног војника.
4) Али још и пре но што је ова прва жалост била окончана, и друга је
несрећа такође снашла Јевреје. Јер су неки од оних који су изазвали пре-
тходне нереде, путујући државним друмом, на удаљености од неких сто-
тину фурлонга од града, напали Стефана, Цезаревог слугу, који је био на
путовању у Јерусалим, и запленили му све што је имао са собом; а након
што је Киреније за то чуо, сместа је послао војску с наређењем да опљач-
ка суседна села, и да њихове најугледније људе доведу оковане к њему. Па
како је ово пустошење било и спроведено, један од војника дочепао се за-
кона Мојсијевих који су почивали у једном од тих села, и изнео их нао-
чиглед свих присутних, па их искидао у комаде; а ово је било пропраће-
но погрдним речима и уз много скаредности. А када су Јевреји све то чу-
ли, похрлили су у великом броју и дошли до Цезареје где се налазио Кире-
није, и стали га преклињати да освети не њих саме, него самог Бога, чији
су закони били оскрнављени; јер они више нису могли поднети да живе
уколико ће њихови преци бити на такав начин вређани. Због тога је Ки-
реније био принуђен — плашећи се да не дође до устанка, а такође и поса-
ветован од стране својих пријатеља — да изда налог да се војнику који је
увредио законе одруби глава, и тиме оконча побуну која се по други пут
припремала да букне.
КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО СУКОБА ИЗМЕЂУ ЈЕВРЕЈА И САМАРИЋАНА, И
КАКО ЈЕ КЛАУДИЈЕ ОКОНЧАО ЊИХОВЕ НЕСУГЛАСИЦЕ
1) У то је време дошло до сукоба између Јевреја и Самарићана због

следећег повода. Било је, наиме, обичајем Галилејаца, када су долазили на
празникe у свети град, да путујући пролазе кроз земљу Самарићана;321 у
то доба је на путу лежало једно село које су звали Гинеја, смештено на гра-
ницама Самарије према великој равници, и једном је приликом дошло до
сукоба између неких мештана тог села и Галилејаца, у којој је убијен ве-
лики број ових последњих. Али када су најугледнији Галилејци обавеш-
тени о ономе што се догодило, они су дошли до Киренија и затражили да
освети убиствo оних који су били усмрћени, aли је овај био поткупљен
од стране Самарићана да тим поводом ништа не предузима. Због овога
су Галилејци били веома незадовољни, те су убеђивали многе Јевреје да
се маше оружја и поново освоје своју слободу, рекавши да је ропство већ
по себи горка ствар, али да је удружена са отвореним увредама савршено
неподношљива. А када су угледни Јевреји настојали да их умире, обећав-
ши да ће учинити све да наговоре Киренија да освети убијене, ови их ни-
су послушали, већ су узели оружје и замолили за помоћ Елеазара, сина
Динејевог, иначе разбојника који је много година пребивао у планинама,
уз чију су сарадњу потом опљачкали многа самарићанска села. Но када је
Киреније чуо за овакво њихово поступање, повео је одред из Севастије
са четири пешадијске регименте, и наоружао Самарићане, те је пошао на
Јевреје, успевши тако да их сустигне и многе од њих побије а велики број
ухвати живе. Због тога су они који су уважавани као најугледније особе
у Јерусалиму, jeднако због порекла и указиваног им поштовања, чим су
схватили до каквог су тешког исхода ове ствари доведене, обукли кострет
и стали се посипати пепелом по глави, те су на сваки могући начин пре-
клињали побуњенике, убеђујући их да ће пред рођеним очима довести до
крајњег уништења сопствену земљу, те да ће Храм бити запаљен а они са-
ми допасти најтежег робовања заједно са њиховим женама и децом, јер ће
све то бити неминовна последица онога што чине; тражили су зато да ови
промене мишљење, одложе оружје и убудуће остану мирни, те да се вра-
те својим домовима. Ова убеђивања превладала су код побуњеника, те се
народ разишао и разбојници се вратили својим упориштима, а након тог
времена читава je Јудејa била испуњена непочинствима.
2) За то су време, међутим, главни међу Самарићанима отишли до
Умидија Квадрата, намесника Сирије који се у то време налазио у Тиру, и
оптужили Јевреје за паљење и пљачкање њихових села; при том су рекли
да нису толико незадовољни оним што су пропатили, већ презиром што
су га том приликом показали Римљани; јер, уколико су Јевреји на било
који начин били повређени, Римљани су морали да се покажу као судије
над оним што се догодило, а не да Јеврејима буде остављено да одмах на-
праве такво пустошење као да немају Римљане за своје управитеље; и уп-
раво су зато они дошли до Умидија, како би од њега испословали тражену
освету. Али су, томе насупрот, Јевреји са своје стране устврдили да су Са-
марићани били виновници свеколиких нереда и сукоба, те да је пре све-
га Киреније био са њихове стране поткупљен поклонима и ћутке прешао
преко убистава Јевреја. Након ове тврдње Квадрат је oбуставио даље пре-
слушавање случаја и обећао да ће донети пресуду када лично буде дошао
у Јудеју и буде имао истинитија сазнања поводом свега што се догодило.
И тако су ови људи отишли без постигнутог успеха. Ипак, није прошло
дуго до часа када је Квадрат стигао у Самарију којом приликом је, саслу-
шавши све, дошао до закључка да су Самарићани били виновници свеко-
лике пометње. Али након што је чуо да се неки Јевреји спремају за пре-
врат, издао је наређење да буду разапети на крст сви они које је Киреније
заробио. Одатле је потом дошао до извесног села по имену Лида, које по
величини није заостајало за градом, те је тамо пред својим судским већем
поново саслушао случај Самарићана, којом приликом је oд некога чуо да
је један од вођа Јевреја, по имену Дорт, заједно са још четворицом пре-
вратника наговарао Јевреје да се дигну на устанак. Због тога је Квадрат
издао наређење да ови сместа буду погубљени, а такође је и првосвеште-
ника Ананију, као и другог Ананију, старешину Храма, оковао и послао у
Рим, како би тамо Клаудију Цезару поднели извештај о ономе што се до-
годило. Такође је заповедио да најугледнији људи једнако са самарићан-
ске и јеврејске стране, a такође и намесник Киреније и трибун Цејер, пођу
у Италију к императору, како би их овај могао саслушати и пресудити
у њиховом међусобном спору. Сâм Квадрат је, пак, поново отишао у Је-
русалим, бојећи се да Јевреји не покушају са насилним превратом; али
је грађане затекао у мирном расположењу, како прослављају уобичајене
празнике њихове земље у славу Бога. Тако је поверовао да они неће даље
покушавати са побунама, те их је оставио у празновању, а сам се вратио
у Антиохију.
3) Што се тиче Киренија и угледних Самарићана који су били послани
у Рим, њима је император заказао дан у којем ће образложити и бранити
своје виђење сукоба до којих је дошло. Па како су Цезареви слободњаци и
пријатељи били веома ревносни у корист Киренија и Самарићана, они би
надвладали јеврејску страну да Агрипа Млађи, који се тада затекао у Ри-
му, није видео у каквој се неприлици налазе Јевреји, те је ватрено молио
Агрипину, Клаудијеву жену, да наговори свог мужа да саслуша и Јевреје о
целом случају, те да у складу са његовом праведношћу осуди на казну оне
који су заиста били виновници те побуне против римске управе. Тиме је
Клаудије унапред био тако добро припремљен на праведно држање, да је,
када је саслушао цели случај и пронашао да су Самарићани били коло-
вође у свим тим несрећним збивањима, издао наређење да они који су до-
шли к њему буду побијени а Киреније протеран. Такође је издао наређење
да трибун Цејер буде одведен натраг у Јерусалим, где је требало да буде
повлачен кроз град наочиглед народу, а потом погубљен.
ПОСТАВЉАЊЕ ФЕЛИКСА ЗА НАМЕСНИКА ЈУДЕЈЕ, А ТАКОЂЕ И О
АГРИПИ МЛАЂЕМ И ЊЕГОВИМ СЕСТРАМА
1) Тако је Клаудије послао Феликса, Паладoвог брата, да се надаље ста-

ра о пословима у Јудеји; а када је већ истекла и дванаеста година његове
владавине, он је уделио Агрипи Филипову тетрархију и Ватанију, додав-
ши томе и Трахонитију заједно са Авилом, од којих је ова последња запра-
во била тетрархија Лисанија; али је при том одузео од Агрипе Халкис, над
којим је он био намесник током четири године. Па након што је Агри-
па примио ове земље као дарове од Клаудија, он је дао своју сестру Дру-
су за жену Азизу, краљу Емесе, након његовог пристанка да буде обрезан,
а због тога што је Епифан, син краља Антиохије, oдбио да се њоме ожени
стога што, иако је претходно обећао њеном оцу да ће прећи у јеврејску ве-
ру, то што је обећао ипак није испунио. Агрипа је тако и другу сестру, Ми-
рјам, дао за жену Архелају, сину Хелкије, за кога је она одраније била за-
ручена посредовањем њеног оца Агрипе; а из овог је брака потекла једна
кћер, по имену Береника.
2) Али што се тиче брака Друсе и Азиза, он је недуго потом био раски-
нут под следећим околностима. За време док је био намесник Јудеје, Фе-
ликс је једном приликом видео Друсу и у њу се заљубио, јер је она заиста у
лепоти надмашивала све друге жене, те је к њој послао извесног Симона,322
једног од својих пријатеља; овај је човек био Јеврејин, а по рођењу Кипрa-
нин, и себе је представљао као чаробњака, те је настојао да жену увери да
се одрекне њеног тадашњег мужа и уда за Феликса, oбећавши да ће је овај,
поступи ли тако, учинити срећном. Сходно томе, Друса се одлучила на
тај непримерен поступак, између осталог и да би избегла завист своје сес-
тре Беренике, јер се ова према њој веома рђаво опходила због њене лепо-
те, те је пристала да прекрши законе својих предака и уда се за Феликса,
са којим је добила и сина, коме je oтац дао име Агрипа. А о томе на који је
начин тај млади човек заједно са својом женом пострадао у ерупцији пла-
нине Везува у данима Тита Цезара, говорићемо касније.323
3) Што се тиче Беренике, она је живела као удовица дуго након смрти
Ирода, краља Халкиса, који је истовремено био њен муж и ујак; али када
је процурела гласина да је блудно општила са својим братом, она је убе-
дила Полема, краља Киликије, да се обреже и ожени је, сматрајући да ће
на тај начин моћи да докаже како су клевете биле лажне — a Полем је на
предлог пристао, углавном због њеног богатства. Па ипак овaj брак није
дуго потрајао, jer je Береника напустила Полема, и то, како се прича, из
нечистих побуда. Тако се он истовремено одрекао и брака и јеврејске ве-
ре. У исто време је и Мирјам отерала Архелаја и удала се за Деметрија,
најугледнијег човека међу александријским Јеврејима jeднако по порек-
лу и богатству, који је заправо у то време био тамошњи јеврејски алабарх.
Тако је она сина кога је са њиме добила назвала Агрипин. Али о свeму
овоме понаособ касније ћемо говорити подробније.324
НА КОЈИ ЈЕ НАЧИН ПОСЛЕ КЛАУДИЈЕВЕ СМРТИ НЕРОН НАСЛЕ-
ДИО ВЛАСТ, КАО И КАКВА ЈЕ СВЕ ВАРВАРСТВА ПОЧИНИО. ТА-
КОЂЕ И О РАЗБОЈНИШТВИМА, УБИСТВИМА И ПРЕВАРАМА КОЈЕ
СУ СЕ РАЗБУКТАЛЕ ДОК СУ ФЕЛИКС И ФЕСТ БИЛИ НАМЕСНИЦИ
ЈУДЕЈЕ
1) Клаудије Цезар је умро након што је владао тринаест година, oсам

месеци и двадесет дана, а гласине круже да га је отровала његова жена
Агрипина, чији је отац био Германик, Цезарев брат. Њен муж је био До-
мицијан Eноварв, jедан од најугледнијих Римљана тог доба, након чије је
смрти, и Агрипининог дугог удовиштва, Клаудије oву узео за жену. Она
је у брак довела свог првог сина, који је носио очево име — Домицијан.325
Клаудије је претходно из љубоморе убио своју претходну жену Месалину,
са којом је имао двоје деце, Британика и Октавију; њихова најстарија сес-
тра била је Антонија, коју је Клаудије добио из брака са првом женом Пе-
лином. Октавију је удао за Нерона, јер је то било име које је Клаудије дао
Агрипинином сину Домицијану након што га је усвојио.
2) Агрипина се, међутим, уплашила да би Британик, у часу када доспе
до зрелости, могао наследити свог оца на престолу и пожелети да се домо-
гне власти испред њеног властитог сина, одакле су потекле гласине да је
она припремила Клаудијеву смрт. И зато, чим је овај умро она је послала
Вара, главног заповедника војске, а са њим и трибуне и најугледније сло-
бодњаке, да доведу Нерона у логор и поздраве га као императора. Па ка-
да је на тај начин Нерон задобио власт, извео је тако подмукло тровање
Британика да народ то није могао приметити; недуго потом јавно је убио
и своју властиту мајку, на тај јој начин узвративши не само за то што га је
родила, већ и зато што је захваљујући њеним настојањима задобио рим-
ско царство. Такође је убио и своју жену Октавију, као и многе друге уг-
ледне људе, под изговором да су припремали заверу против њега.
3) Али ћу ја пропустити свако даље приповедање о овим збивањима,
будући да је велики број писаца саставио Неронову историју; неки од њих
су одступили од истинитих чињеница, вероватно из користи, јер су од
њега самог за то добили надокнаду; други су га, међутим, толико мрзели
и желели му зло, да су својим лажима толико бешчасно беснели против
њега, да и они сами заслужују осуду. Ја се, додуше, не чудим онима који
су казивали лажи о Нерону, будући да у својим списима нису сачували
истину ни о оним историјским чињеницама које су претходиле његовом
времену, чак ни када актери ни на који начин нису могли залечити њихо-
ву мржњу, будући да су ови писци живели много времена после њих. Али
што се тиче таквих који немају обзира према истини, они могу писати ка-
ко им се свиди, јер у томе налазе ужитак; но што се тиче нас који смо ис-
тину поставили као непосредни циљ, кратко ћемо се дотаћи онога што са-
мо поиздаље припада овом предузећу, али ћемо зато подробно говорити
шта се догодило са Јеврејима, и нећемо жалити труда дајући извештај јед-
нако о несрећама које смо претрпели и о злочинима које смо скривили.
Тако ћу се сада вратити ономе што се тиче наших властитих прилика.
4) Током прве године Неронове владавине, након смрти Азиза, краља
Емесе, на престолу га је наследио његов брат Сем, а Аристобулу, сину Иро-
да, краља Халкиса, Нерон је поверио управљање Доњом Јерменијом. Цезар
је такође уделио Агрипи известан део Галилеје, Тиберије и Тарихеје, наре-
дивши становништву ових области да се потчине његовој власти. Такође
му је дао и Јулију, град у Переји, заједно са четрнаест оближњих села.
5) Што се тиче прилика Јевреја, оне су временом постајале све горе, јер
је земља поново била препуна бунтовника и варалица који су обмањива-
ли народ. Ипак је Феликс свакодневно хватао и погубљивао многе од ових
смутљиваца, заједно са разбојницима. Тако је ухватио и Елеазара, сина
Динеја који је око себе окупио разбојничку банду — а ово хватање је из-
вео преваром, јер је Елеазару пружио уверавања да му неће нанети ште-
те, чиме га је наговорио да дође к њему, али када се овај појавио био је ух-
ваћен, окован и послан у Рим. Феликс је такође био злонамеран и према
првосвештенику Јонатану, зато што му је овај редовно упућивао упозо-
рења да је потребно боље управљати пословима Јевреја но што он то чи-
ни, уколико жели да избегне притужбе народа, и будући да је он сâм био
тај који је желео да га Цезар пошаље за прокуратора Јудеје. Зато је Феликс
смислио начин како ће га се отарасити, сада када је Јонатан за њега постао
стални извор узнемиравања, будући да су таква упозорења непријатна
онима који су склони да поступају незаконито. Тако је Феликс убедио јед-
ног од најоданијих Јонатанових пријатеља, чије је име било Дора, да до-
веде разбојнике к Јонатану како би га ови убили, за шта је Дора заузврат
требало да прими велику суму новца. Дора се сложио с предлогом, те је
уредио ствари тако да су разбојници могли да убију Јонатана, и то на сле-
дећи начин: неколицина тих хајдука попели су се у град претварајући се
да долазе како би се посветили изразима богоштовања, а заправо су но-
сили бодеже скривене у одећи, те су се тако помешали с народом и потом
убили Јонатана. Па како ово убиство никада није освећено, исти су раз-
бојници и касније у пуној сигурности долазили на празнике, те су на исти
начин и доцније — носећи скривено оружје и непримећено се помешав-
ши са окупљеним мноштвом — и даље убијали своје непријатеље и чини-
ли такве свирепе услуге другима за новац, при чему су убијања изводили
не само у удаљеним деловима града, већ и у самом Храму, располажући са
довољно дрскости да чине тако и не помишљајући на безбожништво за
које би сносили кривицу. А ово ми се чини разлогом због којег је Бог, мр-
зећи изопаченост ових људи, одбио од себе наш град; а што се тиче Хра-
ма, Он га више није сматрао довољно чистим да га настањује, већ је на нас
довео Римљане и спалио град како би га очистио, а нас, нашу децу и жене
бацио у ропство како би нас учинио мудријим у нашим несрећама.
6) Овакви поступци разбојника испунили су град сваковрсним при-
мерима безбожности. Надаље су ове варалице и опсенари убедили народ
да их следи у дивљину под изговором да ће им показати очигледна чуда и
знамења што ће им бити омогућено провиђењем Божијим. И тако су мно-
ги од оних који су допустили да буду заведени били кажњени због своје
лудости, јер их је Феликс вратио у град, и потом сурово казнио. Поврх
свега, у то је време из Египта326 у Јерусалим стигао човек који је тврдио да
је пророк, а који је навео многе људе да га прате до Маслинове горе, која
се над градом уздиже на удаљености од пет фурлонга. Надаље је мноштву
рекао да ће им од тада па надаље показати како се на његову заповест ру-
ше зидови Јерусалима, обећавши им при том да ће им обезбедити ула-
зак у град кроз те тако урушене зидове. Након што је Феликс обавештен
о овоме, послао је велики број наоружаних коњаника и пешака да напад-
ну Египћанина и људе који су били с њим. Том је приликом побијено че-
тири стотине људи, две стотине је заробљено, али је Египћанин побегао
из борбе и више се није појављивао. И надаље су разбојници подбуњива-
ли народ да поведе рат против Римљана, говорећи да им се више не смеју
покоравати, а када се ма која особа не би с њима сложила, они су палили
и пљачкали села таквих људи.
7) У то време дошло је и до великих сукоба између Јевреја који су жи-
вели у Цезареји и тамошњих Сиријаца, а поводом захтева за истим оним
повластицама које су припадале и другим грађанима; јер су Јевреји засту-
пали право свог првенства, зато што је јеврејски краљ Ирод био градитељ
Цезареје. Сиријци нису порицали оно што је тврђено о Ироду, али су го-
ворили да је Цезареја раније носила име Стратонова кула и да тада у њој
није било ниједног настањеног Јеврејина. Када су намесници ових земаља
чули за ове сукобе, ухватили су коловође са обе стране и потом их иши-
бали, на тај начин за неко време окончавши нереде. Али су се јеврејски
грађани уздали у своју имућност и из истог разлога омаловажавали Си-
ријце те их почели вређати, надајући се да ће их тако изазвати. С друге
стране, пак, иако су Сиријци заостајали у богатству, вредновали су се-
бе високо због тога што је највећи део тамошњих Римљана потицао из
Севастије и Цезареје, те из тог разлога нису остајали дужни Јеврејима,
узвраћајући им на погрде; тако је то потрајало све док напослетку није
дошло до обостраног бацања камењем на противну страну, при чему је
неколицина људи погинула и још више њих било рањено на обе стране,
премда су ипак Јевреји изашли као победници. Али када је Феликс схва-
тио да овај сукоб већ израста у неку врсту рата, он је изненада дошао до
њих и захтевао од Јевреја да се повуку, што су ови, међутим, одбили; на
то је Феликс наоружао војску и послао је на Јевреје, те је дошло до борбе
у којој су многи Јевреји побијени, многи заробљени, а војсци је допуште-
но и да опљачка јеврејске куће које су биле препуна богатства. Ипак, они
међу Јеврејима који су били умеренији и од највећег угледа, уплашили су
се Римљана и затражили од Феликса да објави повлачење своје војске, те
да поштеди Јевреје и пружи им прилику да се покају за оно што је учиње-
но; и тако је Феликс био наговорен овим молбама.
8) Негде у то време краљ Агрипа је предао звање првосвештени-
ка Ишмаелу, сину Фабијевом, након чега је дошло до трвења између ви-
сокосвештенства и најутицајнијих међу грађанима Јерусалима; обе ове
стране имале су уз себе друштво људи најдрскијег карактера, као и оних
који су волели преврате, те су се овакви и наметнули за вође; тако је до-
шло до борби које су се састојале у узајамном упућивању погрдних речи
и обостраном каменовању. Будући да није било никога ко би их због то-
га укорио, ови су се нереди разбуктали на крајње необуздан начин, као да
људи над собом нису имали никога ко би њима управљао. Безобзирност и
безочност су се толико размахали и код самих припадника високог свеш-
теништва, да су ови имали толико дрскости да шаљу своје слуге на гумна
да отимају оне десетке који су били намењени нижем свештенству, што је
довело до тога да су најсиромашнији међу њима умирали од немаштине.
До такве је мере, дакле, насиље превладало код побуњеника над ма как-
вим правом и законом.
9) Када је Нерон послао Порција Феста као Феликсовог наследника,
главешина јеврејских становника Цезареје пошао је у Рим како би оп-
тужио Феликса, и овај би сигурно био кажњен да Нерон није попустио
пред наметљивим салетањем његовог брата Палада, кога је овај у то вре-
ме веома уважавао. Двојица међу најугледнијим Сиријцима наговорили
су, уз помоћ велике количине мита, Вара, који је био Неронов тутор и
као секретар задужен за његове посланице на грчком, да поништи јед-
накост у повластицама које су дотле уживали јеврејски грађани. Тако је
захваљујући Варовим наваљивањима овај успео да испослује да Нерон
састави посланицу са таквом сврхом. Ова посланица, пак, постала је по-
вод следећим несрећама које су задесиле наш народ; јер када су Јевреји из
Цезареје обавештени о садржају ове посланице Сиријцима, они су се још
више предали нередима, све док није букнуо рат.
10) Фест је по доласку у Јудеју ову затекао унесрећену нападима по-
буњеника који су палили и пљачкали сва села. Тако је дошло до тога да
су сикарије, како су називани такви разбојници, постајале све бројније.
Они су користили кратке мачеве који се нису много разликовали од рим-
ских, али су били понешто закривљени и наликовали такозваној римској
сики, и управо су том оружју разбојници дуговали свој назив, а истим су
оружјем побили толико много људи. Јер, они су се мешали са народом то-
ком празника, када су се људи гомилице окупљали из свих делова града
како би обожавали Господа, те су том приликом, како смо већ рекли, вео-
ма лако убијали оне које су одредили за своје жртве. Они су такође често
нападали села која су припадала њиховим непријатељима, и остављали
их опљачкане и у пламену. Стога је Фест послао војску, заједно коњицу и
пешадију, да нападне оне који су били заведени од стране извесног бука-
ча који им је обећао избављење и слободу од несрећа под којима су се на-
лазили уколико би га пратили у дивљину. И тако је та послана војска до
последњег сатрла све оне који су били заведени, а такође и тог смутљив-
ца који их је обмануо.
11) Негде у то време краљ Агрипа је себи сазидао велику благовао-
ницу у краљевској палати у Јерусалиму, у близини портика. Ова је пала-
та била подигнута још у давнини од стране лозе Асамонејевића, и била је
смештена на узвишици и обезбеђивала најпријатнији положај онима који
су желели да имају поглед на град, а који је сам краљ захтевао; тамо је, да-
кле, он могао лежати и јести и одатле осматрати шта се догађало у Храму,
што је, међутим, након што је било примећено, изазвало незадовољство
код најугледнијих људи Јерусалима: ово стога што није у складу са пропи-
сима наше земље или закона да оно што се одвија у Храму буде изложено
погледу других, а поготову не оно што припада чину жртвовања. Стога су
ови људи подигли зид на највишем здању које је припадало унутрашњем
дворишту Храма према западу, а овај зид, након што је подигнут, не само
да је онемогућавао поглед са благоваонице у палати, већ такође и са за-
падних ходника који су припадали спољњем дворишту Храма, што је би-
ло место где су Римљани држали храмску стражу приликом светковања
празника. Оваквим су делима били веома незадовољни како краљ Агри-
па, тако и још више прокуратор Фест, због чега је овај последњи наредио
да тај новоподигнути зид буде срушен. Ипак, Јевреји су га замолили за до-
пуштење да овим поводом пошаљу изасланство Нерону, рекавши да не би
могли поднети да даље живе уколико би иједан део Храма био разорен; па
када им је Фест дао допуштење да поступе тако, они су послали десето-
рицу угледних људи Нерону, а такође и првосвештеника Ишмаела и Хел-
кију, чувара свете ризнице. А када је Нерон саслушао оно што су имали да
кажу, не само да им је опростио оно што су већ учинили, већ им је такође
дао и дозволу да и даље оставе подигнути зид у нетакнутом стању. Ови-
ма је, међутим, удовољио да би наградио Попеју, своју жену која је била
веома побожна, и која је сама затражила ове услуге од Нерона и након то-
га наредила десеторици изасланика да пођу кући, са изузетком Ишмаела
и Хелкије које је као своје госте задржала код себе. А чим је краљ Агрипа
чуо ове вести, он је доделио звање првосвештеника Јосифу, званом Кави,
сину Симона, некадашњег првосвештеника.
О АЛВИНУ ТОКОМ ЧИЈЕГ ЈЕ НАМЕСНИКОВАЊА БИО УБИЈЕН ЈА-
КОВ; А ТАКОЂЕ И О ЗДАЊИМА ШТО ИХ ЈЕ ПОДИГАО АГРИПА
1) Након што је вест о Фестовој смрти стигла до Нерона, овај је у Ју-

деју као прокуратора послао Алвина. Краљ је, пак, са своје стране оду-
зео звање првосвештеника Јосифу и уделио га сину Ананијевом, који се
такође звао Ананија. Прича се да је овај најстарији Ананија био најсрећ-
нији човек, будући да је имао петорицу синова који су сви служили као
првосвештеници Божији, а и он сâм је уживао исти положај дуго време-
на уназад, што се никада није догодило ниједном од наших првосвеште-
ника. Али је зато онај млађи Ананија, за кога смо већ рекли да је преу-
зео ово достојанство, био по нарави дрзак и веома охол човек; такође је
и припадао секти садукеја, чији су поклоници веома строги у суђењу ув-
редиоцима, и у томе надмашују све друге Јевреје, као што смо већ при-
метили. Будући да је, дакле, Ананије имао овакво држање, сматрао је да
му се сада указала повољна прилика да покаже своју власт — то јест са-
да када је Фест био мртав а Алвин тренутно био на путу. Тако је Ананије
окупио синхедрион судија, и пред њих довео брата оног Исуса кога су на-
зивали Христом, а чије је име било Јаков, а заједно са њим и друге људе;
па када је уобличио тужбу у којој их је прозвао као прекршитеље закона,
предао их је казни каменовања; али што се тиче оних који су изгледали
најправичнији међу грађанима, и који су уједно осећали највеће незадо-
вољство примерима кршења закона, таквима се уопште није свидело оно
што је учињено; стога су ови људи послали поруку краљу, тражећи да овај
пошаље наредбу Ананији према којој више неће моћи да се тако понаша,
јер је и оно што је већ учинио било незаконито. Штавише, неки од њих су
такође изашли пред Алвина који се враћао с пута у Александрију, и оба-
вестили га да није било законито то што је Ананија окупио синхедрион
без његове сагласности.327 Алвин се сложио с оним што су ови рекли, те је
љутито написао Ананији, запретивши му да ће бити кажњен за оно што
је учинио; на ово је краљ Агрипа одузео Ананији звање првосвештеника
у часу када га је овај носио свега три месеца, и на његово место поставио
Исуса, сина Дамнејовог.
2) Чим је Алвин стигао у Јерусалим, дао је све од себе да уз највећу мо-
гућу бригу одржи земљу у миру, побивши велики број сикарија. Али што
се тиче првосвештеника Ананије, његова је слава сваким даном све више
расла, те је од стране грађана добијао упадљиве знаке наклоности и уважа-
вања, захваљујући чему је згрнуо велику количину новца. Отуда је могао
од почетка неговати пријатељство са Алвином и првосвештеником Ису-
сом, дајући им вредне дарове. Такође је имао и слуге који су били веома
зли људи и који су се удружили са најдрскијима у народу, те су одлазили на
гумна и насилно односили десетке који су припадали свештенству, не ус-
тручавајући се да претуку оне који им се не би повиновали. Сасвим налич-
но овим слугама понашали су се и високи свештеници, и није било никог
ко би их у томе спречио; тако је дошло до тога да су неки од свештеника
који више нису могли да рачунају на те отете десетке, умирали од глади.
3) У то се време догодило да су сикарије дошле по ноћи у град непо-
средно пре празника, и отели писара који је припадао управитељу Храма,
чије је име било Елеазар, а који је био син првосвештеника Ананије, те су
га оковали и одвели са собом; након тога су послали поруку Ананији, ре-
кавши да ће му изручити писара уколико буде наговорио Алвина да осло-
боди десеторицу затвореника који су припадали њиховој странци; тако је
Ананија био присиљен да покуша да убеди Алвина, те је у том захтеву за-
иста и успео. Ово је, међутим, био само почетак већих несрећа, јер су раз-
бојници надаље почели да непрестано хватају неког од Ананијевих слугу,
па када би их живе заробили, не би их пуштали све док заузврат не би по-
вратили неког од својих сикарија. Па како су сада поново постали број-
ни, и њихова је смелост сразмерно порасла, те су поново наносили вели-
ке несреће целој земљи.
4) Негде у то време је краљ Агрипа подигао Цезареју Филипову већу
но што је била икада пре, те ју је, у част Нерону, назвао Неронијом. А на-
кон што је уз велике трошкове подигао и позориште у Бејруту, почео је
тамо сваке године изводити представе, потрошивши на њих много десе-
тина хиљада драхми; такође је народу Бејрута уделио и поклоне у житу
и уљу, уз то и украсивши град древно рађеним статуама које су предста-
вљале ликове из старине; штавише, у тај је град преселио све оно што је од
најбољих украса било у његовом краљевству. Ово га је, међутим, учинило
још омраженијим међу његовим поданицима, зато што је од њих узео оно
што им је припадало како би украсио страни град. У то је време дошло до
смене на месту првосвештеника, јер је Исус, син Гамалеја, наследио Исуса,
сина Дамнејевог, и то на краљев захтев, због чега је дошло до сукоба међу
свештенством који су држали једну или другу страну, а у којима су обе
странке окупиле око себе најдрскије људе и уз погрде се узајамно гађали
камењем. Али је Ананија, захваљујући новцу којим је задобијао савезни-
ке, био одвише јак за било које противнике. Мноштву оних који су се као
ниткови истицали подлим злоделима придружили су се и Костобар и Са-
вле из краљевске породице, задобивши њихову наклоност због блиско-
сти с Агрипом; та је странка потом чинила насиље над народом, бивајући
спремна да опљачка било кога ко је био слабији од њих. И од тог времена
пре свега потиче велико расуло у нашем граду, као и то што су прилике
међу нама постајале све горе и горе.
5) Али када је Алвин чуо да за његовог наследника долази Гесије Флор,
пожелео је да учини нешто што би изгледало као захвалност станов-
ништву Јерусалима, те је извео напоље све оне затворенике који су најо-
чигледније заслужили смрт, и наредио да се одмах погубе. Али што се ти-
че оних који су били затворени због неких безначајних повода, од њих
је узео новац и распустио их; на овај су начин тамнице заиста биле исп-
ражњене, али је земља била испуњена разбојницима.
6) Што се тиче множине Левита, племена нашег рода, будући да су би-
ли певачи у Храму, наговорили су краља да окупи синхедрион са захтевом
да им се допусти ношење ланене одеће какву су носили свештеници, ре-
кавши краљу да би то било помена вредна новина која би се памтила као
уведена током његове власти. И заиста, њихова жеља није остала неусли-
шена, јер је краљ, уз подршку оних који су дошли уз синхедрион, доде-
лио певачима сакралних песама ову повластицу, захваљујући којој су своју
стару одећу могли заменити жељеном ланеном; па како је део овог племе-
на прислуживао у Храму, краљ им је такође дозволио и да светим песмама
поучавају оне који их за то буду замолили. Све је ово, међутим, било су-
протно законима наше земље, који су, кад год би били прекршени, увек до-
водили дотле да нисмо могли избећи казну за такве наше преступе.
7) У то је време Храм био завршен, па када је народ видео раднике који
су због тога остали без посла, а којих је било око осамнаест хиљада и који
више нису примали наднице будући да су свој хлеб зарађивали радећи на
Храму, смишљен је начин како да се од њих заштити — ово, наиме, зах-
ваљујући томе што је у народу иначе постојао страх да Римљани не одне-
су драгоцености из храмских ризница, те је постигнут договор да је боље
да се тај новац потроши на упошљавање ових радника у поновном поди-
зању источних ходника. Тако су ови радници наговорени да приону на
посао, за који им је сваки проведени сат у раду био одмах исплаћиван.
Ови пролази припадали су спољњем дворишту и били су смештени у ду-
бокој долини, и имали су зидове који су били сазидани од четвртастих и
веома белих каменова дужине до двадесет кубита и висине шест куби-
та, тако да су зидови укупно достизали четири стотине кубита у дужину.
Ови су ходници били дело још краља Соломона који је пре свега изградио
унутрашњи храм. Али је Агрипа — коме је бригу око Храма поверио Кла-
удије Цезар — сматрајући да је лако разорити ма коју грађевину али да је
тешко поново је подићи, те да је то посебно тешко учинити са тим ходни-
цима који су захтевали значајно време и велике суме новца, одбио захтев
молилаца у овом случају, али их зато није спречио када су затражили да
град буде поплочан белим каменом. Такође је у то време одузео звање пр-
восвештеника Исусу, сину Гамалејевом, и предао га Матији, сину Теофил-
овом, под којим је започео рат Јевреја против Римљана.
НАБРАЈАЊЕ ПРВОСВЕШТЕНИКÂ
1) Сада мислим да је исправно и у складу са овом историјом да пру-

жим извештај о нашим првосвештеницима; како су они започели са том
службом, који су били они способни да је обављају, и колико је њих пре-
остало по завршетку рата. Дакле, пре свих нас историја обавештава о
Арону, брату Мојсијевом, који је први служио Богу као првосвештеник, а
кога су после његове смрти одмах наследили његови синови, након којих
је затим ово достојанство од њих настављено преко свих њихових наслед-
ника. Одатле потиче обичај наше земље да нико не може понети звање пр-
восвештеника који није Аронове крви, односно да нико ко не припада ње-
говом роду, макар и био краљ, никада не може преузети ово достојанств-
но. Сходно томе, број свих првосвештеника од Арона, о којима смо већ
говорили, а почев од првог међу њима па до Фанеја кога су у рату побуње-
ници поставили за првосвештеника, био је осамдесет три; од ових су три-
насеторица обављали богослужење у пустињи, почев од Мојсијевих дана
док је још стајао табернакул, па до доласка народа у Јудеју, када је краљ
Соломон подигао храм Божији; такође су ови испрва држали звање до
краја свог живота, иако су касније добијали наследнике док су још били
живи. Ова тринаесторица, који су били потомци двојице Аронових сино-
ва, примали су звање један за другим узастопним наслеђивањем, будући
да је њихов облик владавине била аристократија, а након тога монархија,
а на крају тиранска краљевина. Број година владавине ове тринаестори-
це, од дана када су наши преци изашли из Египта под Мојсијем па до из-
градње Храма којег је краљ Соломон подигао у Јерусалиму, износи стоти-
ну двадесет. После ове тринаесторице првосвештеника, осамнаесторица
њих је преузело ово звање у Јерусалиму, наслеђујући један другог почев
од дана краља Соломона, све док Навукодоносор, краљ Вавилона, није
повео поход против тог града, потом запалио Храм и преселио наш на-
род у Вавилон, том приликом заробивши првосвештеника Јосадека; вре-
ме током којег су служили ова осамнаесторица износи четири стотине
шездесет шест година, шест месеци и десет дана, током којих су Јевреји
још увек били под краљевском влашћу. Али након периода од седамде-
сет година заробљеништва под Вавилонцима, Кир, краљ Персије, поно-
во је послао Јевреје из Вавилона у њихову властиту земљу и допустио им
да поново изграде свој Храм. У то је време Исус, син Јосадеков преузео
звање првосвештеника над оним заробљеницима који су се вратили кући.
Надаље су он и његови потомци, којих је све у свему било петнаестори-
ца, све до краља Антиоха Еупатора, служили под демократском влашћу
током четири стотине четрнаест година; а тада су горепоменути Антиох,
као и заповедник његове војске Лисија, лишили Онију, такође званог Ме-
нелај, овог достојанства и убили га у Вереју; затим су отерали сина Оније
Трећег и на његово су место поставили Јакима, који је истина припадао
Ароновом роду али не и Онијиној породици. Због тога је овај Онија, који
је био нећак умрлог Оније, и који је носио исто име са својим оцем, дошао
у Египат и спријатељио се са Птолемејом Филометром и његовом женом
Клеопатром, и наговорио их да га учине првосвештеником оног храма
којег је у славу Божију подигао у префектури Хелиополиса, а овај је опо-
нашао Храм у Јерусалиму; ми смо поводом овог храма дигнутог у Египту
већ често говорили. Надаље, након што је Јаким држао службу првосвеш-
теника три године, он је преминуо, и није било никога ко би га наследио,
већ је град продужио седам година без првосвештеника. Али је тада по-
томство синова Асамонејевића, на које је пренесено управљање народом,
након што је у рату победило Македонце, наименовало Јонатана за првос-
вештеника, и он је владао седам година. А након што је потом убијен у из-
дајничкој завери од стране Трифона, као што смо другде већ приповеда-
ли, звање првосвештеника је преузео његов брат Симон; а када је и овај
убијен на гозби у завери коју је водио његов зет, наследио га је његов вла-
стити син по имену Хиркан, након што је Симон власт држао годину дана
дуже од свог брата. Хиркан је затим уживао чин првосвештеника наред-
них тридесет година, и умро је као стар човек, оставивши наследство Јуди
који је називан Аристобулом, а његов је наследник био његов брат Алек-
сандар; овај је Јуда умро од тешке болести након што је звање првосвеш-
теника носио заједно са краљевском влашћу, јер је он био први који је то-
ком обављања првосвештеничког звања на главу ставио владарску дија-
дему. А након што је Александар био истовремено краљ и првосвеште-
ник наредних двадесет седам година, он је преминуо, допустивши њего-
вој жени Александри да буде она која ће наименовати следећег првосвеш-
теника; тако је она на то звање поставила Хиркана, али је за себе задржала
краљевство током девет година, након којих је и сама преминула. Слично
време је и њен син Хиркан провео на положају првосвештеника, јер се по-
сле мајчине смрти против њега борио његов брат Аристобул и поразио га,
и након тога сâм преузео како положај првосвештеника тако и краљевску
власт. Али након што је владао три године и исто толико месеци, напао га
је Помпеј и не само да је силом заузео Јерусалим, већ је такође њега и ње-
гову децу оковао и послао у Рим. Такође је повратио звање првосвеште-
ника Хиркану и од овога учинио управитеља народа, али му је забранио
да носи владарску дијадему. Хиркан је, поред претходних девет година,
владао и наредних двадесет четири, када су Варзафарн и Пакор, парћан-
ске војсковође, прешле преко Еуфрата и сукобили се са Хирканом и заро-
били га живог, те поставили Антигона, Аристобуловог сина, за краља; па
након што је овај владао три године и три месеца, заробили су га Сосије
и Ирод и потом га погубили у Антиохији, након што га је тамо одвео Ан-
тоније. Тада су Римљани за краља поставили Ирода Великог, али овај ви-
ше није звање првосвештеника додељивао припадницима породице Аса-
монејевића. Уместо тога, на овај је положај постављао људе који су поти-
цали из породица без значаја, а такође и који једва да су и били свеште-
ници, осим што је то звање уделио Аристобулу. Јер, када је на овај поло-
жај поставио Аристобула, унука оног Хиркана кога су заробили Парћа-
ни, и када је за жену узео његову сестру Мирјам, он је овим постављењем
смерао да задобије наклоност народа који је гајио лепу успомену на Ари-
стобуловог деду Хиркана. Па ипак се Ирод касније уплашио да народ сву
своју приврженост не усмери према Аристобулу, те је овога погубио, и то
тако што је смислио начин да га удави приликом пливања у базену у Је-
рихону, као што смо већ приповедали; тако после овога више никада није
звање првосвештеника поверио потомцима лозе Асамонејевића. На ис-
ти је начин поступао и Иродов син Архелај, а такође и Римљани који су
касније сасвим у своје руке преузели управљање Јеврејима. Сходно томе,
број првосвештеникâ, од доба Ирода Великог па до дана када је Тит зау-
зео Храм и град и потом их запалио, износи двадесет осам особа, а вре-
ме које су сви они заједно провели износи стотину седам година. Неки од
њих били су државни управитељи под влашћу Ирода и његовог сина Ар-
хелаја, иако је после њихове смрти облик управљања постао аристократ-
ски, а првосвештеницима је поверавана и власт над целим народом. Ово-
лико ће бити довољно говора поводом наших првосвешеника.
О ПРОКУРАТОРУ ФЛОРУ КОЈИ ЈЕ ПРИНУДИО ЈЕВРЕЈЕ ДА СЕ ПОДИ-
ГНУ НА ОРУЖЈЕ ПРОТИВ РИМЉАНА. ЗАКЉУЧАК
1) Стигавши по Нероновом налогу на место прокуратора уместо Ал-

вина, Гесије Флор је испунио Јудеју обиљем несрећа. Он се родио у гра-
ду Клазомени, и са собом је довео своју жену Клеопатру (захваљујући
чијем је пријатељству са Попејом, Нероновом женом, и добио положај на-
месника) која се ни по чему није у изопачености разликовала од њега.
Овај Флор је био толико зао и насилан у упражњавању своје власти, да су
Јевреји сматрали како је у поређењу с њим Алвин изгледао као доброчи-
нитељ; толико су претеране биле несреће што им их је он донео. Алвин
је, наиме, скривао своја злодела, брижљиво пазећи да их људи не открију;
али је Гесије Флор, као да је управо послан да би своје злочине свима пока-
зивао, ове са дрском разметљивошћу чинио видљивим нашем народу, ни-
када не пропуштајући прилику за насиље нити за било коју неправичну
врсту кажњавања; није га могло дирнути сажаљење, и никада није био за-
довољан ниједном добити коју би успут постигао; такође се уопште није
обазирао на достојност својих познанстава, већ је постајао саучесник и
самим разбојницима. У то су се време, наиме, многи приклањали разбој-
ништву без икаквог страха зато што су у њему имали заштитника, ос-
лањајући се на то да ће их без икакве штете по њих избавити у случају
ма каковг злочина; тако, све у свему, није било границе пропадању наро-
да у узастопним несрећама, већ су ојађени Јевреји, када више нису мог-
ли подносити пустошења од стране разбојника, били принуђени да сви
заједно напусте своја станишта и избегну, надајући се да ће лакше подне-
ти настањеност било где на свету међу странцима [него у својој власти-
тој земљи]. И шта бих више могао рећи о овом човеку? Јер је управо Флор
био онај који нас је приморао да подигнемо оружје против Римљана, бу-
дући да смо сматрали да је боље да одједном будемо уништени, него мало
по мало. Овај је рат започео друге године Флорове владавине, и дванае-
сте године Неронове власти. Али на какве смо подухвате били присиље-
ни, или какве смо несреће морали да подносимо, потанко ће сазнати они
који прегледају књиге које сам написао о овом јеврејском рату.
2) Зато ћу сада овде довршити своје Старине, након чијег ћу закључи-
вања почети да пишем извештај о рату; а ове се Старине садрже од онога
што нам је све досад пренесено почев од првобитног стварања човека па
све до двадесете године Неронове владавине, а поводом онога што је заде-
сило Јевреје како у Египту, тако и у Сирији и Палестини, и онога што смо
претрпели од Асираца и Вавилонаца, као и о несрећама што су нам их до-
нели Персијанци и Македонци, а после њих и Римљани — након чега мо-
гу рећи да сам саставио ову историју са довољном брижљивошћу у свим
стварима. Покушао сам да побројим оне првосвештенике које смо имали
током периода од две хиљаде година; такође сам и пописао наслеђивање
наших краљева о чијим сам поступцима и управљању државом припо-
ведао без [значајнијих грешака], као и о моћи наших монархâ; све сам то
учинио на основу онога што је написано у нашим светим књигама, јер је
управо то оно што сам и обећао да ћу учинити на почетку ове историје.
А сада ћу се осмелити да кажем, сада када сам до краја обавио посао који
сам себи наменио, да ниједна друга особа, било Јеврејин или странац, чак
и да је имала тако велику склоност да то уради, не би могла тако подробно
пренети ове извештаје Грцима као што је учињено у овим мојим књига-
ма. Јер припадници мог властитог народа својевољно признају да их пре-
вазилазим у знањима која припадају баштини Јевреја, а ја сам такође уло-
жио много труда да стекнем и знања Грка као и да разумем основе грчког
језика, иако сам толико дуго себе навикао да говорим својим властитим
језиком да не могу да изговарам грчки језик са довољном тачношћу; јер
наш народ не охрабрује оне који уче језике многих народа и тако украша-
вају своје говоре углађеношћу по укусу свог времена, зато што се на ову
врсту достигнућа гледа као на заједничку не само свим слободним људи-
ма, већ такође и многим слугама којима чини задовољство да их уче. Али
зато наш народ даје сведочанство о мудрости само оном човеку који сас-
вим познаје наше законе и који је кадар да растумачи њихово значење;
због таквог става, иако има безброј оних који су са много стрпљења на-
стојали да стекну ово знање, ипак данас једва да има двојица или тројица
који су у томе и успели, а који су одмах награђени за њихове напоре.
3) А сада можда неће бити непримерено уколико укратко изнесем
понешто о мојој властитој породици и о подухватима мог властитог
живота,328 будући да још живе они који могу приговорити уколико је неш-
то од онога што кажем лаж, а са тим ћу извештајем и окончати ове Ста-
рине које се састоје од двадесет књига и шездесет хиљада редова. И ако
ми Бог дозволи, летимично ћу још једном прећи преко овог рата329 и до-
дати оно што се догађало са његовим учесницима све до овог дана у три-
наестој години власти Домицијана, а што није, колико сам ја упознат, би-
ло довољно обрађено ни од кога, баш као ни оно што је нас овде задесило
закључно са данашњим даном који пада како у тринаесту године влада-
вине Цезара Домицијана тако и у педесет шесту годину мог властитог жи-
вота. Такође имам намеру да напишем три књиге о јеврејским схватањи-
ма о Богу и Његовој суштини, као и о нашим законима, односно зашто су
нам, према њима, неке ствари допуштене да чинимо, а друге забрањене.
ЖИВОТ ЈОСИФА ФЛАВИЈА
1) Породица из које потичем није незнатног порекла, већ целом ли-

нијом предака припада лози свештеника; а будући да се својство отменос-
ти порекла разликује међу различитим народима, код нас је показатељ
наследне племенитости и узвишености једне породице управо припа-
дање свештеничком достојанству. Штавише, што се мене тиче, ја не само
да начелно потичем из свештеничке породице, већ управо од првог међу
двадесет четири свештеничка рода; и како међу нама постоји такође и
значајна разлика између породица које припадају сваком посебном роду,
могу рећи да истовремено припадам и наугледнијој породици тог најдос-
тојнијег рода; штавише, по својој мајци носим у себи краљевску крв; јер
су потомци Асамонејевића, из које потиче моја породица, једновремено и
задуго држали звање првосвештеника и достојанство краља. Стога ћу ов-
де редом навести своје претке. Отац мога деде звао се Симон, и био је још
називан Псел; био је савременик сина оног Симона који је први међу свим
првосвештеницима био назван Хирканом. Симон Псел је имао девет си-
нова, од којих је један био Матеј, назван Ефлија. Овај је оженио кћер пр-
восвештеника Јонатана, а овај је Јонатан био први међу потомцима Аса-
монејевића који је био првосвештеник, уз то што је такође био брат поме-
нутог првосвештеника Симона. Овај је Матеј добио сина по имену Матеј
Курције, и то у првој години Хирканове владавине; син овог Матеја, опет,
био је Јосиф, рођен девете године Александриног краљевања; најзад, син
овог Матеја рођен је десете године власти Архелаја, док сам се ја као син
родио овоме Матеју прве године власти Гаја Цезара. Ја, пак, имам тројицу
синова: Хиркан, најстарији, рођен је четврте године власти Веспазијано-
ве, док је, други, Јустин рођен седме, а Агрипа, трећи мој син, девете го-
дине Веспазијановог императорства. Тако сам, дакле, укратко изнео ро-
дослов своје породице какав сам нашао описан у јавним записима и тако
опозвао оне који ме клевећу као човека ниског порекла.
2) Мој отац Матеј није се истицао само отменошћу порекла, већ је био
високо уважаван и хваљен због своје правичности, те је уживао велики
углед у Јерусалиму, нашем највећем граду. Ја сâм, пак, одгајан сам зајед-
но са својим братом — и по оцу и по мајци — Матејом, те сам, непрес-
тано унапређујући учење, стигао до вредних знања, показујући при том
да располажем једнако великим памћењем и разумевањем. Штавише, док
сам још био дете од око четрнаест година, сви су ме хвалили због љубави
коју сам показивао према учењу, због чега су к мени често долазили ви-
соки свештеници и најугледнији грађани како би сазнали моје мишљење
о тачном значењу појединих слова закона. А када сам имао шеснаест го-
дина, понела ме је мисао да се упутим у учења оних секти које су пошто-
ване међу нама, то јест у следеће три: пре свих су фарисеји, затим саду-
кеји, а трећу чине есени, као што сам вам, уосталом, већ често говорио.
Сматрао сам да ћу само на тај начин моћи да изаберем најбоље, уколико
896 ЖИВОТ ЈОСИФА ФЛАВИЈА
се упознам са свима њима; тако сам се снабдео обимном грађом и подвр-
гао великим напорима, да бих напокон прошао кроз учења све три секте.
Штавише, нисам се заокупио само оваквим истраживањима, већ сам, на-
кон што сам обавештен да постоји један човек по имену Ванеј који живи
у пустињи и који на себи од одеће не носи ништа више до оног што расте
на дрвећу, као и да се не храни ничим другим до оним што затиче да изра-
ста само од себе, те да се још и непрестано, и то једнако дању и ноћу, купа
у хладној води како би сачувао своју непорочност — ја сам, дакле, тог чо-
века следио и опонашао у свим наведеним стварима, и продужио да бо-
равим с њиме током три године. И тек након што сам тако испунио своје
жеље, вратио сам се у град, имајући тада деветнаест година, и започео да и
сам подучавам правилима секте фарисеја, који су сродни оној секти коју
Грци називају стоицима.
3) У двадесет шестој години мог живота догодило се да сам предузео
пут до Рима, и то под околностима које ћу сада описати. У време када је
Феликс био намесник Јудеје живели су извесни свештеници које сам по-
знавао и који су били изврсни људи, а које је он због незнатних и безначај-
них повода бацио у окове и послао у Рим како би тамо бранили свој слу-
чај пред Цезаром. За ове сам људе пожелео да испослујем ослобођење, и
то нарочито стога што сам био обавештен да они нипошто нису запоста-
вљали дужности побожног владања чак ни у невољама које су их задеси-
ле, те да су се и усред несреће хранили искључиво смоквама и орасима.
Сходно томе, стигао сам до Рима, иако по цену великог броја опаснос-
ти од бурног мора, јер како је наш брод био потопљен у Јадранском мо-
ру, нас око шест стотина, који смо се затекли у њему, морали смо се це-
ле ноћи пливањем борити за живот; јер смо тек са првим освитом дана, и
захваљујући томе што смо угледали брод из Кирене, нас око осамдесето-
рица, вољом Провиђења, успели да спасемо остале и будемо примљени на
другу лађу. Па када сам на тај начин успео да се избавим и стигнем до Ди-
кеархије коју Италијани називају Путеоли, упознао сам се са Алитуријем,
позоришним глумцем којег је Нерон веома волео али који је по рођењу
био Јеврејин. Захваљујући његовом занимању упознао сам се са Попејом,
Цезаревом женом, и побринуо се да је умолим за заузимање помоћу којег
би оптужени свештеници могли бити ослобођени. Па када сам, поред ове
услуге, примио још и много поклона од Попеје, вратио сам се кући.
4) Тада сам опазио политичке промене које су већ отпочеле, као и то да
су у великом броју људи узрасле наде у успех одметања од власти Римља-
на. Отуда сам узнастојао да зауставим ове бунтовне људе и наговорим их
да промене мишљење, предочавајући им ко су они против којих су науми-
ли да се боре, рекавши им да заостају за Римљанима не само у ратној веш-
тини, већ такође и у наклоности судбине; тражио сам од њих да не прена-
гљују, и то на најбудаластији начин, са таквим довођењем претњи од нају-
жаснијих несрећа на своју земљу и на своје породице, па и на себе саме. А
све ово сам говорио жустро их убеђујући, стога што сам предвиђао да ће
свршетак тог рата бити најнесрећнији могући по нас. Али их нисам могао
наговорити, јер је махнитост очајних људи била одвише јака за мене.
ЖИВОТ ЈОСИФА ФЛАВИЈА 897
5) Тада сам се уплашио да нећу, излажући одвише често ове ствари,
на себе навући њихову мржњу и сумњичења, као да ја припадам страни
наших непријатеља, због чега бих могао бити у опасности да ме заробе и
убију, будући да су побуњеници већ били запосели твђаву Антонију; због
тога сам се повукао у унутрашње крило Храма. Из Храма сам, међутим,
поново изашао, након што су Менаше и вође разбојничке банде били по-
губљени, те сам се настанио међу високим свештенством и старешинама
фарисејима. Али све нас је ухватио немали страх када смо видели наору-
жане људе, док ми сами нисмо знали шта бисмо учинили, не бивајући ка-
дри да задржимо побуњенике. Ипак, како се опасност блискије надвија-
ла над нама, претварали смо се да делимо мишљење са осталима, задо-
вољивши се тиме да их посаветујемо да тренутно буду мирни и пусте не-
пријатеље да се удаље, при том се и даље надајући да неће проћи много до
доласка Гесија Флора са великим снагама, који ће тако ставити тачку на
продужетак ових побуњеничких збивања.
6) Али је Гесије, након што је стигао и упустио се у борбу, био пора-
жен, при чему је погинуо велики број оних који су били с њиме. Управо је,
међутим, ова срамота коју је доживео Гесије [заједно са Цестијем], поста-
ла пропашћу за цели наш народ. Ово, наиме, стога што су они који су би-
ли склони ратовању били толико усхићени овим успехом, да су у себи по-
нели наду и у коначну победу над Римљанима. А поред наведеног и сле-
дећи је повод помогао разбуктавању овог рата: људи који су настањивали
оближње градове у Сирији похватали су Јевреје који су живели међу њи-
ма, заједно са женама и децом, и све их посекли, иако нису имали ни нај-
мањег разлога да се пожале на њих — јер тамошњи Јевреји нису учинили
никакав покушај нити преврата нити одметања од Римљана, нити су по-
казали од себе ма какав знак мржње или издајничких намера према Си-
ријцима. Ипак, оно што је овом приликом учињено са житељима Скито-
поља, по безбожности и зликоваштву превазилази све остало1; јер када
су их ниоткуда напали непријатељски настројени Јевреји–туђинци, Ски-
топољци су натерали своје властите Јевреје да понесу оружје против соп-
ствених сународника, што је по нашем закону недопустиво2; и када су, уз
њихову помоћ, ушли у борбу против нападача и поразили их, заборави-
ли су на уверавања која су дали својим јеврејским суграђанима и савез-
ницима, и све су их побили, а број тако убијених износио је више десе-
тина хиљада. Исто страдање задесило је и Јевреје који су били становни-
ци Дамаска. Али, ми смо већ дали подробнији извештај о овим стварима
у књигама о јеврејском рату. Овде их помињем само зато да бих својим
читаоцима показао да рат Јевреја против Римљана није био добровољно
изабран, већ су они углавном били присиљени да у њега ступе.
7) И тако, када је, као што смо већ рекли, Гесије био поражен, глав-
ни људи Јерусалима, видевши да разбојници и превратници у изобиљу
располажу оружјем, и бојећи се да и они сами, будући ненаоружани, не
постану потчињени својим непријатељима — што се, уосталом, касније
и догодило — а такође и будући обавештени да се сада читава Галилеја
одметнула од Римљана, али да је известан њен део још увек остао у ми-
ру, они су послали мене и још двојицу свештеника, који су били људи из-
врсног карактера, по имену Јоазар и Јуда, како бисмо наговорили тамо-
шње бунџије да положе оружје и поучили их следећој препоруци: да би
било боље да сачувају то оружје за најхрабрије борце којима располаже
наш народ, јер је било одлучено да би такви наши најбољи људи требало
да за убудуће увек имају спремно оружје, али и да би требало најпре саче-
кати и видети шта ће Римљани учинити.
8) Након што сам, отуда, примио таква упутства, стигао сам у Гали-
леју и затекао житеље Сефориса у немалој муци због оног што се дешава-
ло њиховој земљи, будући да су Галилејци решили да је опљачкају стога
што су Сефорићани гајили пријатељство с Римљанима, као и стога што су
овима пружили десницу и склопили савез са Цестијем Гајом, намесником
Сирије. Ја сам их, међутим, ослободио страха у којем су се налазили и на-
говорио народ Галилеје да се љубазно опходи према Сефорићанима и до-
пусти им да шаљу гласнике оним суграђанима који су били таоци код Ге-
сија у Дори, граду у Феникији, онолико често колико сами налазе за сход-
но; па ипак, нашао сам житеље Тиберијаде још увек спремне да подигну
оружје, за шта је био одговоран следећи повод:
9) У овом су граду, наиме, постојале три фракције. Прву су сачињава-
ли људи вредни поштовања и поуздани, којима се на челу налазио Јулије
Капела. Он је, дакле, баш као и његови сарадници, Ирод син Мијаров и
Ирод син Гамалов, као и Компсус син Компсусов (чији се брат Крисп, уз-
гред, који је једном био управитељ града под великим краљем Агрипом,
налазио с друге стране Јордана на својим властитим поседима), дао та-
кав савет суграђанима да град треба да продужи са савезничким односом
према Римљанима и краљу. Али се Пист, кога је упућивао његов властити
син Јустин, није сагласио са таквом одлуком, иако је, иначе, у свему оста-
лом био човек по природи добре нарави и пун врлина. Што се тиче друге
фракције, њу су чинили најбезначајнији људи, који су били чврсто реше-
ни да ратују. Што се, пак, Јустина тиче, Пистовог сина, који се налазио на
челу треће фракције, иако се претварао да је сумњичав у погледу исправ-
ности уласка у рат, заправо је био ватрено жељан преврата, сматрајући да
би он сâм могао, захваљујући променама прилика, задобити власт. Зато је
он ушао усред окупљеног народа настојећи да убеди људе како је град Ти-
беријада одувек била галилејски град, и да је у време Ирода тетрарха, који
ју је подигао, она добила статус главног места, и да је он одредио да град
Сефорис треба да буде потчињен граду Тиберијади; осим тога, ту над-
моћност они нису изгубили ни под влашћу Агрипе оца, већ су је задржа-
ли све до доба Феликсовог намесништва. Али им је такође рекао да су са-
да допали те несреће да их је Нерон поклонио као дар Агрипи млађем те
да је, због потчињености самог Сефориса Римљанима, овај постао прес-
тоницом Галилеје, због чега су краљевска библиотека и архиве сада оду-
зети њима и пресељени тамо. Након што је изговорио те и још многе дру-
ге ствари против краља Агрипе, а све како би изазвао народ на побуну,
додао је да је дошло време за њих да се маше оружја и придруже се Гали-
лејцима као њихови савезници (који могу заповедати и који ће им сада
драговољно помагати због мржње коју носе према житељима Сефориса
стога што се ови и даље држе верности Римљанима), сакупљајући вели-
ке снаге како би их казнили. И како је ово изговорио, он је покренуо масу
да пође у рат, захваљујући томе што је био вичан хушкању гомиле и што
је у својим говорима био одвише надмоћан онима који би му се супро-
тставили, макар ти и саветовали људима оно што је њима више било у ко-
рист, a све због његове препредености и заблуђивања, будући да он није
био невичан ни знањима Грка. И управо захваљујући тој обучености он се
доцније подухватио и тога да напише историју ових догађаја, тежећи, на
свој превртљиви начин, да забашури оно што је истинито. А што се тиче
овог човека и тога каквог је рђавог карактера и начина живљења, и како
су он и његов брат у највећој мери били виновници нашег уништења, ја
ћу својим читаоцима пружити увид у даљем току приповедања. Засад ћу
рећу толико да након што је Јустин успео да оваквим убеђивањима одне-
се превагу код грађана Тиберијаде за одлуку да се лате оружја, уз то при-
силивши и многе друге да учине исто и мимо своје воље, он је пошао ван
града и попалио села која су припадала Гадари и Хипосу, што су, наиме,
села која су смештена на границама Тиберијаде и под управном влашћу
Скитопоља.
10) Такво је, дакле, било стање у којем се сада налазила Тиберијада.
Што се, пак, тиче Гисхале, њене су прилике изгледале овако: Када је Јо-
ван, син Левијев, видео да су неки од грађана веома понесени приликом
одметања од Римљана, он се упео да их од тога уздржи, молећи их да са-
чувају савезништво с овима. Али у томе није могао успети, иако је свим
силама настојао да избегне неповољан исход — ово, наиме, стога што су
житељи оближњих градова Гадаре, Габаре и Согане, заједно са Тирцима,
већ окупили велику војску и напали Гисхалу, те је тако силом заузели и
одмах спалили, да би се, након што су је тако до темеља разорили, вра-
тили својим кућама. На ово се Јован силно разјарио, те је наоружао све
своје људе и ушао у битку са горепоменутим људима; а Гисхалу је недуго
потом подигао исту онакву каква је била, осигуравши је за убудуће снаж-
ним бедемима.
11) Што се тиче Гамале, овај је град продужио савезништво с Римља-
нима, и то из следећег разлога: Филип, син Јакимов, који је био управи-
тељ овог града под краљем Агрипом, мимо очекивања је успео да прежи-
ви када је била опседнута палата у Јерусалиму; ипак, иако је у тај махуспео
да умакне, упао је у другу опасност, јер му је запретило убиство од стране
Менашеа и његових хајдука; али су извесни Вавилонци, који беху његови
рођаци и који су се затекли у Јерусалиму, спречили разбојнике у извршењу
ове убилачке намере. Тако је Филип остао заробљен четири дана, а петог је
успео да побегне, прерушивши се уз помоћ лажне косе како га не би мог-
ли препознати. Па када је стигао до једног од села која су му припадала, а
које је било смештено на граници са тврђавом Гамале, послао је поруку не-
кима од оних који су били под његовом влашћу и заповедио им да дођу к
њему. Али је сâм Бог спречио Филипа у ономе што је овај замислио, и то
управо њему у корист: јер, да се није тако догодило, Филип би засигурно
пострадао. Наиме, Филипа је у том часу силовито спопала грозница, те је
он написао писма Агрипи и Береники, која је поверио једном од својих ос-
лобођеника, да их однесу Вару, који је у то време био намесник краљев-
ства, будући да су му краљ и његова сестра поверили управу за време њи-
ховог одсуства у Бејруту, где су пошли с намером да се сретну са Гесијем.
Након што је Вар примио ова писма и сазнао да је Филип остао у животу,
таквом је вешћу био озлојеђен, сматрајући да ће његов положај бити из-
лишан, будући да се сада вратио Филип. Отуда се он домислио да доноси-
оца ових писама изложи пред окупљеним народом и оптужи га за криво-
творење, рекавши да је говорио лаж тврдећи да је Филип био у Јерусали-
му, борећи се с Јеврејима против Римљана. Потом је овог гласника убио.
А како се овај Филипов ослобођеник није враћао, Филип је био у неизвес-
ности због разлога његовог останка код Вара, те је послао и другог гласни-
ка с писмима, како би га бар овај по повратку могао обавестити шта се до-
годило с оним који је претходно био послан, и зашто се толико дуго задр-
жао. Вар је, међутим, и овога гласника такође оптужио за преношење ла-
жи, те је и њега погубио. Наиме, Вар је у том часу био веома подстакнут у
амбицији од стране Сиријаца који су живели у Цезареји, и гајио је велика
очекивања, будући да су му ови говорили како ће Агрипа бити погубљен
од стране Римљана због злочина које су Јевреји већ починили, те да би
сâм Вар требало да преузме власт, будући да потиче од њихових краље-
ва — јер је, према свеопштем признању, припадао краљевској породици,
будући потомак Сохемија који је уживао тетрархију Либана. То је, дакле,
био разлог због којег је Вар био толико понесен, и због којег је утајио пис-
ма. Такође је решио да не допусти да се ни краљу Агрипи предочи садржај
ових писама, те је тако затворио све пролазе како нико не би могао побећи
и обавестити краља о ономе што је учињено. Поврх свега, побио је многе
Јевреје, како би наградио Сиријце из Цезареје. Такође је имао намеру да се
придружи Трахонићанима у Ватанеји, те да се лати оружја и изврши напад
на Јевреје који су се налазили у Екбатани. Због тога је к себи позвао двана-
есторицу Јевреја из Цезареје, људе најизврснијег карактера, и наредио им
да пођу за Екбатану и обавесте њихове сународнике који су тамо насеље-
ни како је Вар „начуо да намеравају да пођу против краља, али да, не ве-
рујући таквом извештају, он сада шаље нас да вас, као наше сународнике,
наговоримо да положите оружје, а то ће послушање њему бити знак да не
треба да поклања поверење онима који против вас износе такве клевете.“
Такође им је наредио да пошаљу седамдесеторицу њихових најугледнијих
људи који би изнели њихову одбрану од онога за шта су оптужени. И тако,
када су дванаесторица гласника стигли до њихових сународника у Екбата-
ни, и увидели да овима нипошто не пада на памет никакав покушај пре-
врата, они су их наговорили да пошаљу тражену седамдесеторицу људи —
на шта су ови, сходно наредби, спремно пристали, уоппште не сумњајући
у оно што ће се догодити. Па када је тих седамдесеторо људи стигло до Це-
зареје заједно са дванаесторицом изасланика, тамо их је пресрео Вар са
краљевим снагама и све их заједно сместа побио, повевши потом поход
против Јевреја из Екбатане. Ипак, један од ове седамдесеторице успео је да
избегне смрти, те је пожурио да обавести Јевреје о доласку непријатеља; на
ову вест они су се латили оружја, и заједно са женама и децом повукли у
тврђаву у Гамали, оставивши своја властита села пуна сваковрсних вред-
них ствари, заједно са много десетина хиљада грла стоке. Када је Филип
обавештен о овоме, такође је дошао у гамалску утврду, а на његову појаву
народ је почео клицати, затраживши од њега да се поново прихвати власти
и поведе поход против Вара и Сиријаца из Цезареје, јер је до њих стигла
вест да су ови наводно убили краља. Али је Филип зауздао њихову горљи-
вост, подсетивши их свих добробити што им их је краљ уделио; предочио
им је колико су моћни Римљани и рекао да им нипошто не иде у прилог
да уђу у рат против њих — и тако је напослетко његово мишљење успело
да превлада. Али сада, када је краљ постао упознат са Варовом намером да
побије Јевреје из Цезареје којих је, са женама и децом, било више десети-
на хиљада, и то све у једном дану, он је позвао к себи Еквикула Модија и
послао га за Варовог наследника, као што смо већ приповедали на другом
месту. Али је Филип још увек задржао у поседу тврђаву Гамале као и земљу
око ње, на тај начин очувавши савезништво са Римљанима.
12) Што се мене тиче, чим сам стигао у Галилеју и сазнао о оваквом
стању ствари из обавештења оних који су ми их пренели, писао сам о све-
му Синхедриону у Јерусалиму, и затражио упутства према којима ћу даље
поступати. А оно је гласило да би требало да продужим боравак и да се,
уколико су и моји сарадници у изасланству вољни, придружим у бризи
о Галилеји. Али се догодило да су се ти моји сарадници, веома се обога-
тивши од оних пореза који су им као свештеницима следовали, решили
да се врате натраг. А када сам затражио од њих да остану бар толико дуго
док не уредимо државне послове, они су се сложили. Тако смо се заједно
преселили из града Сефориса и стигли до извесног села по имену Ветма-
ус, четири фурлонга удаљеног од Тиберијаде; одатле сам послао гласнике
сенату Тиберијаде и затражио да главни људи града дођу к мени. А када
су ови послушали — а међу њима се налазио и сâм Јустин — рекао сам им
да сам к њима, заједно са другим свештеницима, послан као изасланик од
стране народа Јерусалима, како би их наговорио да разоре ону кућу коју
је Ирод тетрарх тамо подигао, а која у себи садржи ликове живих ство-
рења, иако нам наш закон забрањује да правимо ма какве сличне ликове.
Штавише, од њих сам затражио да нам допусте да тражено сместа изве-
демо. Ипак, прошло је подоста времена док нам Капел и остали угледни-
ци града нису дали допуштење за тражено дело, али су напослетку ипак
били надјачани нашим разлозима и принуђени да се приклоне нашем
мишљењу. Али нас је Исус, син Сафија, један од оних које смо већ поме-
нули као вође побуњеничких нереда морнара и сиротиње, предухитрио
у намери, узевши са собом извесне Галилејце и запаливши целу палату,
понадавши се да би се тако могао домоћи велике суме новца — наиме,
ово је помислио након што је видео неколико кровова обложених златом.
Ови су људи такође опљачкали велики део намештаја, што је изведено без
нашег допуштења. А након што смо после свега разговарали са Капелом
и градским достојанственицима, напустили смо Ветмаус и пошли према
Горњој Галилеји. Што се тиче Исуса и припадника његове странке, они су
побили све Грке који су били настањени у Тиберијади, као и све оне који
су били њихови непријатељи и пре но што је започео рат.
13) Када сам сагледао како стоје ствари, био сам веома раздражен и по-
шао сам до Тиберијаде и учинио све што ми је било у моћи да се побринем
за краљевски намештај, те да обновим све што се могло повратити од оних
који су га опљачкали. Он се, пак, састојао од свећњака направљених од ко-
ринћанског месинга, као и од краљевских столова и велике количине неко-
ваног сребра; укратко, био сам решен да за краља сачувам све што ми дође
до руку. Због тога сам послао по десеторицу најугледнијих људи сената, као
и по Капела, сина Антиловог, и њима поверио намештај, са тим задужењем
да га никоме даље не издају до мени самом. Одатле смо ја и моји сарадници
у посланству отишли до Гихале к Јовану, жељни да сазнамо његове намере,
те смо убрзо увидели да је он поборник преврата у власти и да има на уму
да за себе узме првенство у владању; наиме, он је од мене затражио да му
предам пуномоћје да задржи оно жито које је припадало Цезару и потица-
ло из селâ Горње Галилеје, при чему се претварао да ће приход од тога пот-
рошити у подизање зидова свог властитог града. Али када сам ја прозрео
оно за шта се стварно залагао и што је наумио, рекао сам да му не дозвоља-
вам да тако учини, јер сам сматрао за потребно било да жито сачувам за
Римљане или за себе самог, сада када су ми државни послови били повере-
ни од стране народа Јерусалима. Али, када је Јован видео да ме не може убе-
дити, он се посветио мојим сарадницима, будући да они нису имали смо-
трености у обезбеђивању сигурне будућности, и били су склони да при-
мају мита. Тако их је он новцем поткупио да му указом уделе решење пре-
ма којем је све жито које се налазило у његовој покрајини требало да њему
буде испоручивано — а ја сам, пак, био надгласан гласовима двојице мојих
сарадника, и држао сам језик за зубима. Потом нас је Јован суочио са још
једном својом подмуклом замишљу: рекао је, наиме, да су му они Јевреји
који настањују Цезареју–Филипи, и који су затворени по наређењу тамо-
шњег краљевског представника, послали поруку у којој му траже да им,
будући да немају уља које је прикладно за њихово коришћење, он обезбе-
ди довољну количину таквог уља, да не би били присиљени да употребља-
вају оно уље које долази од Грка, и тако прекршили сопствене законе. На-
равно, Јован ово није рекао због наводних верских обзира, већ због своје
грамзиве обузетости; добро је знао да се количина од два секстарија љу-
дима из Цезареје продаје за једну драхму, али да се у Гисхали осамдесет
секстарија продаје за вредност од свега четири. Стога је он издао наређење
да се све уље које се тамо налази однесе, и то као да је имао моје слободно
допуштење да тако учини, а што му ја нисам добровољно одобрио, већ из
страха од мноштва око њега, будући да бих, уколико бих му забранио да та-
ко поступи, био каменован. Након што сам тако дозволио Јовану да посту-
пи како је намерио, он је овом подлошћу задобио велику суму новца.
14) Након што сам отпустио своје сараднике у посланству и упутио их
натраг у Јерусалим, побринуо сам се да људима буде обезбеђено оружје а
градови да буду утврђени. И након што сам послао по најсмелије међу по-
буњеницима, увидео сам да ми није у моћи да им одузмем оружје; али сам
убедио народ да им својевољно додели известан новац, рекавши им да је
за њих боље да им добровољно дају помање, него да буду присиљени да
на њих обрате пажњу онда када им ови опљачкају вреднија добра. Па ка-
да сам их обавезао да ми се заветују да неће упадати у ту земљу осим уко-
лико не буду позвани, или, пак, уколико им не би био плаћан тражени да-
нак, распустио сам те пустахије и наложио им да се уздрже од покретања
похода било против Римљана или оних њихових суседа који се налазе око
њих; јер је моја прва брига било да одржим Галилеју у миру. Стога сам био
намеран да окупим најугледније међу Галилејцима, њих седамдесеторицу
на броју, и да их држим као таоце који ће јемчити оданост народа, али их
при том и даље прихватајући као пријатеље. Сходно томе, од њих сам на-
чинио своје другове и пратиоце на путовању, и поставио их да буду судије
у случајевима спорова; и тек са њиховом сагласношћу доносио сам одлу-
ке, настојећи при том да не грешим у ономе што захтева правда, те да са-
чувам руке чисте од ма каквих подмићивања у овим пресудама.
15) У том ми је часу било око тридесет година, што је доба живота у
којем је ма коме тешко да избегне клеветама и зависти, ма колико се тру-
дио да се уздржи од утаживања ма које незаконите жеље — а све то посебно
уколико особа располаже великом влашћу. Што се мене тиче, са своје сам
стране сваку жену сачувао од повреде, и ма какви да су ми поклони нуђе-
ни, ја сам их одбацивао, јер ми нису били потребни. Па чак нисам уистину
примао ни оне порезе што су ми их људи доносили као дуг свештенику. Па
ипак, признајем да сам узео део заплењених вредности оних Сиријаца што
су насељавали нама прикључене градове када смо их победили, те да сам тај
плен послао својим рођацима у Јерусалим; с друге стране, када сам двапут
силом заузео Сефорис, а Тиберијаду четири пута и Гадару једном, те када
сам покорио и заробио Јована који је тако често против мене ковао издај-
ничке завере, нисам казнио смрћу било њега било ма кога другог од горепо-
менутих људи, као што ће показати даљи ток овог приповедања. И управо
из тог разлога, претпостављам, догодило се да ме је Бог, који никада не ос-
таје неупознат са делима оних који чине што им је дужност, увек избављао
из руку мојих непријатеља, чувајући ме од тада па убудуће од пропасти када
сам упадао у све оне многе опасности о којима ћу надаље казивати.
16) Велики број Галилејаца је према мени показао тако велику љубаз-
ност и оданост да када су њихови градови насилно заузети а њихове жене
и деца одведени у ропство, они нису толико горко жаловали над својим
сопственим страдањима колико су били забринути за мој опстанак. Али
када је Јован видео такав однос, почео ми је завидети, те ми је написао за-
хтев за допуштење да сиђе до топлих купатила у Тиберијади како би у тим
купкама залечио своје тело. Ја га у томе нисам спречио, немајући никак-
вих сумњи да он крије ма какве зле намере против мене; стога сам писао
онима којима сам поверио управљање пословима Тиберијаде да обезбеде
смештај Јовану и онима који буду дошли с њиме, те да их обезбеде свиме
што им буде било потребно. Ја сам, пак, у то време становао у галилејском
селу по имену Кана.
17) Али, када је Јован стигао у Тиберијаду, почео је наговарати народ
да се одрекне верности мени, те да пристану уз њега; и многи од њих су
радо прихватили такав његов позив, бивајући, као и увек, привржени
превратима и по природи склони променама, а надасве уживајући у бу-
нама; међу овима су се истицали Јустин и његов отац Пист својом жарком
жељом за одметањем од мене и приклањањем Јовановој страни. Али сам
ја похитао к њима и предухитрио их у побуни. Наиме, до мене је стигао
гласник оног Силе кога сам, као што сам већ рекао, наименовао за упра-
витеља Тиберијаде, и пренео ми стање и намере житеља тог града, уз то
ме саветујући да не оклевам већ да похитам тамо, јер ће се, будем ли има-
ло неодлучан, град приклонити туђој власти. Одмах по пријему овог Си-
линог писма повео сам две стотине људи и читаве ноћи путовао, прет-
ходно пославши гласника који је становништву Тиберијаде најавио мој
долазак. А када сам стигао надомак града, што се догодило рано изјутра,
народ је изишао да ме дочека; са њима је био и Јован који ме је поздравио
са великим зазором, јер се бојао да је разлог мог доласка у томе да од ње-
га добијем извештај о ономе чега сам сада био свестан да је починио. Сто-
га је он у великој журби отишао до свог боравишта. Ја сам, пак, нашавши
се на отвореном простору у граду, и отпустивши све личне чуваре што
сам их око себе имао осим једног и десеторице других наоружаних људи
с њиме, покушао да упутим један говор народу Тиберијаде; тако сам их,
стојећи на једном уздигнутом месту, молио да не хитају толико са својом
побуном јер ће таква промена њиховог понашања бити разлог за укор, те
да ће због тога бити оправдано под сумњом свих оних који ће надаље би-
ти њихови управитељи, да, наиме, ни њима доцније на сличан начин неће
бити одани.
18) Али пре но што сам изговорио све што сам замислио, чуо сам јед-
ног од својих слугу како ме моли да сиђем доле, будући да је сматрао да са-
да није право време да се обезбеђује добронамерност народа Тиберијаде,
већ да се побринем за сопствену безбедност и побегнем од тамошњих не-
пријатеља; јер је Јован, наиме, изабрао најпоузданије од оних хиљаду на-
оружаних људи које је имао на својој страни и уз себе, а којима је, послав-
ши их к мени, издао наређење да ме убију, сазнавши да сам сâм, изузев не-
колицине слугу. Тако су, дакле, они који су с тим задатком послани заиста
и дошли како им је наређено, те би и извршили што су наумили да нисам
скочио са узвишења на којем сам стајао, и са једним од мојих чувара, по
имену Јаков, успео да се склоним од гомиле за леђима извесног Ирода из
Тиберијаде, те да, вођен њиме, стигнем до језера, где сам се домогао бро-
да и, укрцавши се на њега, мимо очекивања успео умаћи непријатељима,
те потом доћи у Тарихеју.
19) Нашавши се тамо, становништво тог града, чим је увидело под-
муклост житеља Тиберијаде, почело је, будући раздражено, негодовати.
Зато су они зграбили оружје и затражили од мене да их поведем против
људи Тиберијаде, рекавши да је на њима да освете тај случај увреде на-
несене њиховом заповеднику. Такође су широм Галилеје пронели глас о
ономе што је учињено нада мном, жарко настојећи да и све друге разја-
ре гневом против народа Тиберијаде, и захтевајући да се Галилејци оку-
пе у што већем броју и дођу до њих како би могли поступити у сагласју са
својим старешином и на онај начин на који он одреди да би било умесно
чинити. И заиста, Галилејци су се одазвали и одасвуд дошли к мени у ве-
ликом броју и наоружани, молећи ме да нападнем Тиберијаду и силом је
заузмем, а затим је до темеља разорим и од њених житеља начиним робо-
ве, укључујући и жене и децу. Па и они који су били Јосифови пријатељи
и који су и сâми избегли из Тиберијаде, дали су савет сличан овоме. Али
ја се са овим мишљењем нисам сложио, сматрајући да би било ужасном
ствари започињати грађански рат међу њима; сматрао сам, наиме, да ово
спорење не би смело да се протегне даље од речи; штавише, рекао сам им
да ни њима нипошто не иде у прилог да учине оно што су од мене тражи-
ли, јер Римљани управо и не прижељкују ништа друго до да се ми међу-
собно сатремо у узајамним размирицама. И изговоривши те речи, зауста-
вио сам гнев Галилејаца.
20) Сада се, међутим, Јован почео бојати за себе, будући да се њего-
во издајство показало неуспешним. Стога је окупио оне наоружане људе
око себе и преселио се из Тиберијаде у Гисхалу, те ми писао у настојању
да се извини за оно што је учињено, тврдећи да је то изведено без његове
сагласности и тражећи од мене да не гајим сумње против њега које би га
унесрећиле. Овоме је такође додао и завете и извесне ужасне клетве над
самим собом, верујући да ће му се тако поверовати у тим спорним тачка-
ма о којима ми је писао.
21) Надаље је, међутим, и велики број других Галилејаца дошао к ме-
ни, носећи са собом оружје и тврдећи како добро познају Јованову изопа-
ченост и кривоклетство, затраживши од мене да их безусловно поведем
против њега, обећавши да ће извесно и до краја уништити и њега и Гисха-
лу. На ово сам признао да сам заиста обавезан таквој њиховој спремности
да ми служе, и да ћу више него узвратити за ту добронамерност коју пре-
ма мени показују. Ипак, заложио сам се за то да се уздрже и замолио да
ми допусте да учиним оно што сам наумио, а што је значило: да окончам
све те немире без проливања крви; па када сам успео да моје мишљење
превлада код Галилејаца, који су ми напослетку допустили да тако посту-
пим, пошао сам у Сефорис.
22) Житељи тог града, будући да су одлучили да продуже савезништво
с Римљанима, плашили су се мог доласка к њима, и покушали су да ме
удаље навођењем на неко друго предузеће како би се тако могли ослобо-
дити препасти у којој су се налазили. Са том су намером послали по Ис-
уса, заповедника оних разбојника који су се налазили на границама Пто-
лемаиде, и обећали да ће му дати велику суму новца уколико дође са оним
снагама што их је имао са собом — а што је бројем износило око осам
стотина људи — и ступи у борбу с нама. Он се заиста и сложио с њихо-
вом жељом, а на основу датог обећања, и смерао је да нас нападне непри-
премљене и лишене ма какве претходне слутње да он наступа против нас.
Зато ми је Исус послао поруку у којој је тражио допуштење да дође и поз-
дравом ми укаже поштовање. Па након што сам му исто допустио — што
сам учинио без и најмање сумње у његову издајничку замисао — он је по-
вео своју разбојничку банду и похитао к мени. Али овај нитковлук на-
послетку ипак није успео: јер када је он већ пристигао сасвим близу нас,
један од оних који су били с њиме изненада га је напустио и прешао к ме-
ни, откривши ми шта је Исус заиста предузео да учини. Чим сам о томе
сазнао, пошао сам до трга, претварајући се да не знам ништа о издајнич-
кој сврси доласка разбојника. Повео сам са собом велики број наоружа-
них Галилејаца, а са њима и известан број Тиберијаца; па након што сам
издао наређење да сви путеви буду пажљиво надзирани, наложио сам чу-
варима капија да не допусте пролаз никоме другом до Исусу, када овај ус-
коро дође, као и главнима међу његовим људима, а да остале одстране; а
у случају да ови пожеле да силом прођу унутра, да се послуже бичевима
како би их одбили. И тако су они којима је ово наложено поступили сход-
но наређењу, и Исус је ушао праћен свега неколицином својих људи; а ка-
да сам му ја наредио да сместа одбаци оружје, упозоривши га да ће уко-
лико не послуша одмах бити убијен, он се — видевши свуда око себе на-
оружане људе — препао и пристао на тражено. Што се тиче оних разбој-
ника који су били задржани и нису ушли с њиме, чувши да је он ухваћен,
разбежали су се. Затим сам и лично позвао Исуса к себи и рекао му како
ми уопште није остало непознато издајство које ми је припремио, нити
сам имало у незнању од чије је стране он заправо послан; али сам и додао
да ћу му опростити оно што је већ учинио уколико се због тога покаје и
надаље ми буде веран. И онда, након његовог обећања да ће учинити све
оно што сам од њега тражио, пустио сам га да оде и дозволио му да поно-
во окупи оне који су и претходно били заједно с њиме. Али сам зато жи-
тељима Сефориса запретио да ћу их, уколико се не буду одрекли таквог
незахвалног одношења према мени, примерено казнити.
23) Негде у то време догодило се да су два угледна човека, који су се
живела под управном влашћу краља [Агрипе], дошла к мени из области
Трахонитије, водећи са собом коње и носећи оружје, а такође и новац; а
након што су Јевреји показали намеру да их силом обрежу као услов да
ови људи остану међу њима, ја нисам дозволио да према поменутима бу-
де примењено ма какво насиље3, већ сам им рекао: „Свако сме обожава-
ти Господа према својим сопственим склоностима и не сме бити ограни-
чаван силом; а према овим се људима, који су одбегли под нашу заштиту,
нипошто не сме поступати тако да зажале што су дошли овамо.“ И када
сам на тај начин умирио гомилу, обезбедио сам те људе који су дошли к
нама свиме што им је било потребно према њиховом уобичајеном начину
живота, а такође и у изобиљу.
24) У то је време краљ Агрипа послао војску која је требало да загос-
подари тврђавом у Гамали, а за њеног је заповедника поставио Еквилеја
Модија; али тим посланим снагама није било дозвољено да сасвим укруг
опколе утврду, већ су се утаборили испред ње на више отворених места, и
тако започели опсаду. Али када је декурион Ебутије, коме је било повере-
но управљање великом равницом, чуо да се ја налазим у Симонијади, селу
смештеном на граници Галилеје и које се од њега налазило на удаљености
од око шездесет фурлонга, он је преко ноћи подигао стотину коњаника и
око две стотине пешака, те повео и становништво града Гибеје као савез-
нике, па су сви заједно наступали током ноћи да би што пре стигли до се-
ла у којем сам се настанио. Али сам ја по његовом приспећу подигао логор
наспрам и изнад његовог положаја, и у њему окупио велике снаге; Ебутије
је, међутим, покушао да нас извуче у равницу, будући да се веома ослањао
на своје коњанике; али се ми нисмо дали намамити, будући да сам увиђао
предности коју би му у равници донела коњица против нас који смо сви
били пешаци, те сам решио да битку примимо тамо где смо се налазили.
Ебутије и његове присталице неко су се време као противници храбро др-
жали, али када је увидео да су му коњи неупотребљиви на том месту, он
се повукао у град Гибеју, изгубивши током бекства тројицу својих људи.
Ја сам га, пак, почео устопице следити на челу две хиљаде наоружаних бо-
раца; а када сам се нашао у граду Бесари, који се налази на граници Пто-
лемаиде и двадесет фурлонга од Гибеје, у којој је пребивао Ебутије, смес-
тио сам своје војнике на ободу села и издао им наређење да брижљиво мо-
тре на све пролазе, како нас непријатељ не би могао узнемиравати све док
не будемо однели жито које је у великим количинама тамо лежало: оно
је, наиме, припадало краљици Береники, и било је сакупљено из околних
села у Бесари; тако сам њиме натоварио своје камиле и магарце које сам
у великом броју довео са собом, и потом одатле послао жито у Галилеју.
Након што сам то урадио, понудио сам Ебутију битку, али када он није
прихватио изазов — јер је био престрашен нашом спремношћу и одваж-
ношћу — ја сам променио правац свог кретања и почео наступати пре-
ма Неополитанију, будући да сам чуо како је тај човек опустошио земљу
око Тиберијаде. Овај Неополитаније био је заповедник коњичког пука, и
њему је било поверено старање над Скитопољем. Па када сам потом овог
човека спречио од наношења било какве даље штете Тиберијади, окренуо
сам се припремама за решавање задатака који су искрсавали у Галилеји.
25) Али, када је Јован, син Левија, који је, као што сам вам претходно
говорио, становао у Гисхали, био обавештен како су се све ствари окон-
чале у моју корист, те да након свега уживам још већу наклоност оних
који су ми подређени, као и да ме се моји непријатељи веома боје, он ти-
ме није био задовољан, сматрајући да моје напредовање води ка његовој
пропасти. Тако је допао још љуће зависти и мржње против мене; због то-
га је — надајући се да би ипак могао распалити моје подређене да ме и са-
ми омрзну и тако стати на пут моме напредовању — покушао да наве-
де житеље Тиберијаде и Сефориса (а што се тиче људи из Габаре претпо-
стављао је да ће се приклонити мишљењу осталих), који су били највећи
градови у Галилеји, да се одметну од послушности мени и стану на њего-
ву страну, говорећи им да би им он могао боље заповедати од мене. Што
се тиче народа Сефориса, који није припадао ниједном од нас стога што
су изабрали да буду поданици Римљана, они се нису сложили с његовим
предлогом; па ни Тиберијанци, пак, нису ишли толико далеко да се сло-
же са побуном против мене, већ су се задовољили тиме да остану и њего-
ви пријатељи, док су, њима насупрот, житељи Гадаре сасвим прешли к Јо-
вану — а заиста је Симон био тај који их је на то наговорио, човек који је
уједно био најугледнији у граду, а посебно још и пријатељ и сарадник Јо-
ванов. Такође је, међутим, истина, и да се они нису одлучили на отворену
побуну, најпре стога што су били у великом страху од Галилејаца који су
тако често показивали знаке добронамерности према мени; уместо тога,
Сефоријанци су тајно вребали погодну прилику да ми постављају клоп-
ке, због чега сам заиста и доспео до највеће опасности, и то под околнос-
тима које ћу одмах описати.
26) У селу по имену Дабарита живели су извесни смели млади људи
који су приметили да је жена Птолемеја, краљевог намесника, кренула
у поход преко велике равнице са великом пратњом и извесним бројем
коњаника, који су их следили као стража, и то изван земље која је била
под влашћу краља и краљице, преступајући у област под надлештвом Ри-
мљана; ти су млади људи, дакле, изненада напали ову скупину и примора-
ли Птолемејеву жену да побегне а сав товар у колима опљачкали. Они су
истом дошли к мену у Тарихеју са четири муле натоварене одећом и дру-
гим покућством; па ни тежина донесеног сребра није била незнатна, а са
њиме је стигло и пет стотина златних предмета. Ја сам имао на уму да тај
плен сачувам за Птолемеја, који је био мој сународник, а осим тога је на-
ма по закону забрањено да пљачкамо чак и непријатеља. Тако сам ја они-
ма који су донели плен рекао да сав приход добијен од његове продаје мо-
ра бити сачуван за обнову зидина Јерусалима. Али су ови млади људи са
великом зловољом примили то што нису добили свој део заплењеног до-
бра, на шта су свакако с очекивањем рачунали; због тога су се вратили
међу села у суседству Тиберијаде и пренели народу да сам намеран да из-
дам њихову земљу Римљанима, те да сам се користио обманљивим јези-
ком када сам им рекао да оно што је стечено отимачином треба да буде
сачувано за обнову зидова Јерусалима, иако сам заправо намеран да по-
вратим отети плен његовом претходном власнику. И заиста се они нису
преварили у мојим стварним намерама — јер, након што сам се ослобо-
дио њиховог присуства, послао сам по два угледна човека, Дасиона и Ја-
неја, сина Левијевог, који беху међу најближим краљевим пријатељима, и
заповедио им да узму опрему која је била опљачкана и пошаљу је краљу,
при том им запретивши казном смрћу уколико моје заповести открију
било којој трећој особи.
27) Надаље, након што је цела Галилеја било испуњена том гласином
— да ћу ја њихову земљу издати Римљанима — и када су сви људи били
озлојеђени против мене и спремни да ме казне, тако су и житељи Тари-
хеје поверовали да је оно што су горепоменути млади људи рекли било
истина, те су наговорили моје чуваре и наоружане људе да ме напусте на
спавању и сместа дођу до хиподрома, како би примили препоруке про-
тив мене, њиховог заповедника. Па када су се моји војници заиста при-
клонили позиву друге стране, и, окупивши се, пошли до уреченог места
где су затекли већ сабрану велику дружину, сви су се предали једном по-
кличу: жељи да буде приведен правичној казни човек који је био толи-
ко изопачен да их изда — а међу свима овима посебно је у тој препоруци
гласан био Исус, син Сафијев. Овај је тада био управитељ Тиберијаде, по
природи зао човек и нарави склоне да подбуњује немире; све у свему, за-
иста бунтовна природа и превратник испред свих других. Он је у једном
часу узео у руке Мојсијеве законе и ступио у средиште окупљене свети-
не, говорећи: „О, моји суграђани! Уколико нисте по својој савести скло-
ни да замрзите Јосифа, имајте онда бар обзира према овим законима ва-
ше земље које је ваш главнопостављени старешина прекршио; мрзите га,
онда, због обе ове ствари и приведите правичној и заслуженoј казни чо-
века који се понео тако безочно.“
28) Након што је он ово изговорио, а окупљено мноштво запљеска-
ло на чувене речи, Исус је повео неколицину наоружаних људи и похи-
тао ка кући у којој сам пребивао, намеран да ме сместа убије, користећи
се тиме што ја ниуколико нисам био упознат са свим тим збивањима и
што сам, због свих минулих напора, чврсто спавао. Али је Симон, коме
је била поверена моја заштита и који је био једина особа која се увек на-
лазила у мојој близини, уочио насилни покрет грађана према мени, те ме
је пробудио и упозорио на опасност која ми прети, затраживши од ме-
не допуштење да ме он убије, како бих на тај начин могао погинути она-
ко храбро како доликује високом заповеднику, пре но што моји неприја-
тељи пристигну и присиле ме било да се сам убијем или ме они сами погу-
бе. Тако ми је, дакле, он говорио, али сам ја заштиту свог живота поверио
Богу и пожурио напоље да сачекам долазећу гомилу. Сходно томе, обукао
сам црну одећу и обесивши свој мач око врата пошао другим путем пре-
ма хиподрому, оним за који сам држао да ме ниједан од мојих посланих
убица неће пресрести; тако сам се изненада појавио међу народом и пао
ничице на земљу коју сам оросио сузама: на тај сам начин пред свима из-
гледао као особа на сваки начин достојна саосећања. А када сам опазио
промену коју је мој чин изазвао међу окупљенима, покушао сам да поко-
лебам њихово учвршћено мишљење пре но што се наоружани људи вра-
те од моје куће; тако сам им најпре одобрио да сам заиста био онако изо-
пачена особа за какву су ме држали, али сам их при том ипак умолио да
их најпре обавестим за какву сам намену сачувао новац добијен од пљач-
ке, рекавши да ме потом могу у сваком часу слободно убити како им дра-
го; па након захтева окупљене гомиле да говорим што имам, вратили су
се наоружани људи који су, видевши ме, одмах потрчали да ме убију; али
када им је мноштво наложило да повуку руке к себи, ови су се сложили,
очекујући да ће, чим будем признао да сам новац сачувао за краља, то би-
ти виђено као отворено признање издаје, те да ће им одмах бити допуште-
но да ме погубе.
29) Када је, дакле, напокон завладала тишина међу окупљенима, ова-
ко сам им проговорио: „О, земљаци моји! Ја не одбијам да умрем, уколико
правда тако захтева. Ипак, жељан сам да вам кажем истину око читавог
овог случаја пре но што издахнем; јер, будући да знам да је ваш град оду-
век био место велике гостољубивости и вазда испуњен таквим људима
који су напустили своје властите завичаје и пристигли овде да са вама де-
ле вашу судбину ма каква она била, ја сам имао намеру да око града поди-
гнем зид, а за то би послужио овај новац због којег сте ви тако гневни на
мене, иако је, дакле, он у мојим намерама требало да буде потрошен вама
у корист, на подизање зидина.“ На ове моје речи народ Тарихеје и туђин-
ски дошљаци повикали су да ми захваљују и траже од мене да останем
храбар иако су присутни Галилејци и житељи Тиберијаде и даље носили
срџбу против мене, и то до те мере да је међу окупљенима дошло до ко-
мешања, будући да су неки претили да ме убију а други од мене тражили
да се на ове не обазирем; али након што сам и онима првима обећао да ћу
и њима подићи зид око Тиберијаде као и око других градова који то буду
затражили, ови су поклонили поверење ономе што сам обећао, и сваки се
вратио своме дому. Тако сам, дакле, умакао горе описаној опасности, и то
мимо свих мојих надања, и вратио се властитој кући, праћен пријатељима
и двадесеторицом наоружаних људи.
30) Ипак, они разбојници и други виновници свеколике ове пометње,
који су се сада прибојали да ћу их казнити за оно што су починили, по-
дигли су шест стотина наоружаних људи и пристигли до куће у којој сам
становао, с намером да је запале. Када ми је пренесена вест о овом њихо-
вом зликовачком изгреду, сматрао сам да би било бесрамно да покушам
да бежим, те сам решио да се поново сâм изложим опасности, и поступим
као ношен смелошћу; тако сам издао наређење да се засове врата и попео
се до горње одаје, па затражио од нападача да пошаљу неке од својих љу-
ди да приме новац [од пљачке], рекавши им да тада више неће имати раз-
лога да буду гневни на мене; па након што су ми послали једног од најдр-
скијих међу њима, ја сам га жестоко избичевао, а потом наредио да му бу-
де одсечена једна рука и обешена око врата; у таквом је стању, дакле, био
враћен напоље онима који су га послали. На овакав мој поступак остали
су се силно уплашили, оставши у немалој пренеражености, прибојавши
се да ће и сами бити испраћени на исти начин уколико и даље остану где
јесу; наиме, претпостављали су да у кући имам много више наоружаних
људи но што је њих било; стога су сместа побегли, док сам ја, захваљујући
овом лукавству, умакао и овој њиховој другој завери против мене.
31) И поред свега, и даље је још било оних који су подбуњивали народ
против мене, говорећи сада да оне угледне људе који су припадали краљу
не би требало оставити у животу уколико ови не би променили вероис-
поведање у оно којег су се држали људи којима су се обратили за прибе-
жиште; ти су букачи такође увредљиво говорили о истим људима, тврдећи
да су они чаробњаци који на њих призивају Римљане. Тако је народ ускоро
био заваран таквим сврсисходним измишљотинама, прихвативши их као
изразе сопствених склоности, те су људи уз њих напослетку сасвим прис-
тали. Али након што сам и ја био о овоме обавештен, поново сам се обра-
тио народу и људе поучио томе да они који су к нама пребегли тражећи
заштиту не могу бити прогоњени; такође сам исмејао било какво повези-
вање истих са поступцима вештичарења, рекавши да Римљани не би одр-
жавали толико много десетина хиљада војника уколико би могли савла-
давати своје непријатеље уз помоћ чаробњака. На ове моје речи народ је
за неко време попустио, али се нешто касније поново вратио истом при-
тиску, подјарен од стране неких злонамерних људи против поменутих уг-
ледних избеглица. Штавише, људи су једном приликом извели и напад на
кућу у којој су ови становали у Тарихеји, с намером да их убију; ја сам се,
пак, будући обавештен о овоме, уплашио да такав ужасан злочин не дове-
де до таквог учинка да више нико у томе граду не затражи уточиште. Оту-
да сам лично с пратњом дошао до куће у којој су ти људи живели, и потом,
замандаливши најпре врата, пробио јарак који је од њихове куће водио до
језера; затим сам послао по брод и људе укрцао у њега, па потом са њи-
ма отпловио до граница Хипоса. Такође сам им исплатио новац за њихове
коње које, при таквом бекству, нипошто нисам могао повести. Затим сам
их отпустио, жарко их подстакавши да са свом храброшћу поднесу ту не-
срећу која их је задесила. А сâм сам био веома озлојеђен тиме што сам био
приморан да оне који су пребегли к мени поново изложим непријатељској
земљи; па ипак сам сматрао да је много прикладније да, уколико је неми-
новно, пострадају међу Римљанима, него у земљи која се налази под мојом
надлежношћу. Ипак, они су напослетку успели умаћи, а краљ Агрипа им је
опростио њихове увреде. Такав је, дакле, био свршетак случаја тих људи.
32) Што се тиче становништва града Тиберијаде, они су писали краљу
и тражили да им овај пошаље снаге довољне да штите њихову земљу, бу-
дући да су желели да посве пређу на његову страну. Али након што сам ја
стигао до њих, они су ми се обратили и тражили да им подигнем зидине
око града, онако како сам обећао, будући да су чули како су зидови око Та-
рихеје већ подигнути. Сходно обећању, ја сам се сагласио са њиховим за-
хтевом, па након што сам извршио све потребне припреме, дао сам налог
архитектима да приону на задатак; али трећег дана посла, када сам морао
да пођем до Тарихеје која се налази на тридесет фурлонга удаљености од
Тиберијаде, догодило се тако да су извесни римски коњаници откривени
у наступању недалеко од града, за које се претпостављало да су снаге које
долазе од краља; на ову су вест људи повикали, дижући гласове у славу
краља и вређајући мене. На овакав је исход један човек дотрчао до мене и
обавестио ме о расположењу људи и њиховој решености да се одметну. На
ове сам се вести веома потресао, будући да сам своје наоружане људе већ
послао из Тарихеје њиховим властитим домовима, будући да је следећи дан
био сабат, и нисам желео да народ Тарихеје на тај дан узнемиравам при-
суством множине војника; и заиста, кад год сам боравио у том граду, ни-
када нисам водио неку посебну бригу о својој безбедности, будући да сам
већ иза себе имао много примера оданости житеља тог града према мени.
Тако сам у том часу око себе имао не више од седморице наоружаних љу-
ди, поред још неколико пријатеља, те сам оклевао у сумњи шта би треба-
ло учинити, јер сам сматрао да не би било исправно упутити позив на по-
новно окупљање својој војсци, будући да је дан већ био на измаку; па и да
су те снаге биле око мене, ја нисам смео подићи оружје следећег дана [са-
бата] зато што нам наши закони забрањују да тако чинимо, чак и уколико
стојимо у великој потреби за тиме; а уколико бих дозволио народу Тари-
хеје и туђинцима међу њима да заштите град, увидео бих лако да они нису
довољни за такву намену, те сам увиђао да сам заправо принуђен да на њи-
хову помоћ до даљњег не рачунам — јер сам пред собом морао признати да
би ме снаге што их је послао краљ надвладале и да бих био избачен из гра-
да. Отуда сам разматрао каквим бих се лукавством могао ослободити тих
наилазећих снага; тако сам одмах сместио на капије оне своје пријатеље из
Тарихеје у које сам се највише уздао, наложивши им да са крајњом помно-
шћу мотре на све оне који излазе кроз те капије; такође сам к себи позвао
главе свих породица и сваком од њих наложио да се домогне каквог брода,
те да поведу свог господара са собом и прате га до Тиберијаде. Такође сам
се и сâм укрцао на један од тих бродића, заједно са пријатељима и седмори-
цом горепоменутих наоружаних људи, и тако отпловио за Тиберијаду.
33) Сада су се, међутим, житељи Тиберијаде одједном почели бојати за
свој град — јер су схватили да никакве снаге не долазе од краља, а исто-
времено су видели да је језеро пуно бродова; њихов страх је нарастао до
ужаснутости, будући да су палубе бродова биле испуњене људима; зато
су сада посве променили мишљење и побацали оружје, те похитали да ме
пресретну заједно са својим женама и децом, кличући ми у одобравању и
изговарајући речи хвале — они су, наиме, веровали да су ми њихове пре-
тходне намере остале непознате, па су ме убеђивали да поштедим град.
Али када сам им се довољно приближио, издао сам наређење бродским
старешинама да се усидре на потребној удаљености од копна како стано-
вништво Тиберијаде не би могло видети да бродови на прови немају на-
оружаних људи; ја сâм, пак, пришао сам сасвим близу на једном од бродо-
ва и прекорео окупљени народ због њихове лудости и такве превртљиво-
сти због које су се, без икаквог повода, одметнули од оданости мени. Ипак,
уверио сам их да ћу им убудуће све опростити уколико ми буду послали
десеторицу својих владајућих људи; а када су се они спремно сложили с
тим предлогом и послали ми тражене људе, ја сам их сместио на брод и
послао за Тарихеју, заповедивши да буду држани у заробљеништву.
34) Овим сам лукавством постепено потчинио читав сенат Тиберија-
де, који сам потом послао у горепоменути град заједно са множином уг-
ледних људи из народа, којих није било бројем мање од оних првих. А ка-
да је народ видео у какву је беду себе довео, затражио је да казним винов-
ника минуле побуне: његово име је било Клит, који је био млад човек, др-
зак и пренагао у својим поступцима. Ипак, будући да сам сматрао како не
приличи побожности да казним смрћу ма којег припадника свог народа,
а да је ипак било нужно да он буде кажњен, заповедио сам Левију, једном
од мојих чувара, да пође до Клита и одсече му једну руку; али како се Ле-
ви, упркос наредби, бојао да сâм напусти брод и уђе међу толико бројно
мноштво људи, ја нисам смео да дозволим да такав страх мог војника буде
приметан народу Тиберијаде, те сам позвао Клита и рекао му: „Иако за-
служујеш да изгубиш обе руке због своје незахвалности, ти сâм буди из-
вршитељ казне над собом да не би, уколико одбијеш да учиниш тако, био
још строже кажњен.“ А када ме је он жарко почео молити да му оставим
једну руку, услишио сам му молбу наизглед тешка срца. И тако је он, како
би спречио губитак обеју руку, својевољно исукао мач и одсекао своју ле-
ву руку; и тиме је била окончана та побуна.
35) Али су људи Тиберијаде, након што сам ја отпловио за Тарихеју,
увидели каквим сам се лукавством послужио против њих, те су се зади-
вили начину на који сам, без проливања крви, ставио тачку на ту буда-
ласту побуну. Ја сам, пак, након што сам извео из затвора неколицину за-
робљених Тиберијанаца, међу којима су били и Јустин и његов отац Пист,
за те људе приредио вечеру током које сам им рекао како ми је познато
да је моћ Римљана изнад свих других, али да то нисам говорио јавно због
разбојника. Тако сам их саветовао да чине као и ја, и да чекају повољну
прилику, не осећајући зазор стога што над њима ја заповедам, будући да
нипошто не могу очекивати никог другог који би се својом влашћу ко-
ристио са умереношћу налик мојој. Такође сам подсетио Јустина како су
Галилејци одсекли руку његовом брату и пре него што сам ја стигао у Је-
русалим, и то на основу оптужбе против њега која га је теретила да је ва-
ралица и да је кривотворио нека писма; такође и како је народ Гамале, то-
ком побуне против Вавилонаца по Филиповом одласку, погубио Кареја
који је био Филипов рођак, при том кажњавајући смрћу и Исуса, мужа
његове сестре. Након што сам им тако казивао током вечере, ујутро сам
наредио да Јустин и сви који су с њиме били у оковима буду ослобођени
и послани свом дому.
36) Али се пре овога догодило да је Филип, Јакимов син, напустио
тврђаву Гамале под следећим околностима: када је, наиме, Филип сазнао
да је Вар био лишен дотадашње власти по наређењу краља Агрипе, и да
је Еквилеј Модије, човек који је био његов стари пријатељ и сарадник, до-
шао на Варово место, Филип је овоме писао и пренео какве је преокрете
судбине преживео, затраживши од Еквилеја да проследи писма која је пи-
сао краљу и краљици. Модије је, након што је примио писма, заиста био
веома задовољан и одмах је ова послао краљу и краљици, који су се тада
налазили у околини Бејрута. Али након што је Агрипа тако сазнао да је
прича која је кружила о Филипу била лажна (јер се причало да су Јевреји
започели рат против Римљана и да је Филип био њихов заповедник у том
рату), послао је неколицину коњаника да му доведу Филипа; а када је овај
стигао, краљ га је поздравио веома предусретљиво и показао га римским
заповедницима, рекавши им да је то човек о коме је потекао глас да се од-
метнуо од власти Римљана. Такође му је наложио да одмах са собом по-
веде неколико коњаника и брзо пође до тврђаве у Гамали и одатле доведе
своје слуге и поново успостави власт Вавилонаца у Ватанеји. Такође му је
ставио у задатак да предузме сву могућну бригу како ниједан од његових
поданика не би био крив за ма какав поступак у правцу навођења на пре-
врат. Сходно овим заповестима добијеним од краља, Филип је похитао да
испуни оно што му је наложено.
37) У то је време живео извесни Јосиф, син женског лекара, који је ус-
пео да подстакне велики број младих људи да му се придруже. Такође је
себе безочно наметнуо најугледнијим људима Гамале и наговорио их да
се одметну од краља; при том је подигао оружје и улио им наду да би мог-
ли, преко њега, повратити своју слободу. Тако су неки били присиљени да
му служе, а оне који се не би повиновали ономе што је Јосиф одлучио, јед-
ноставно би побили. Тако су убили Кареја, а заједно с њим и Исуса, једног
од његових рођака и брата помињаног Јустина из Тиберијаде, као што сам
већ рекао. Ти су људи из Гамале такође и мени писали, тражећи да им по-
шаљем војнике, али и раднике који би подигли зидове око града, а ја ни-
сам одбио ниједан од њихових захтева. Област Галонитије такође се од-
метнула од краља, све до села Солима. Са своје сам стране такође поди-
гао бедеме и око Селеукије и Соганија, што су места која су и по свом по-
ложају веома снажна. Штавише, на сличан сам начин обзидао неколици-
ну села Горње Галилеје, иако су она и по себи већ била стеновита. Њихова
имена су: Јамнија, Мерот и Ахабара. У Доњој сам Галилеји утврдио гра-
дове Тарихеју, Тиберијаду и Сефорис, као и села, Арбелу, Версобу, Села-
мину, Јотапату, Кафареку, Сигу и Јафу, као и Гору Тавор. Такође сам у ова
места похранио и велику количину жита и оружја, како би им касније мо-
гла послужити за опстајање.
38) Али је мржња коју је Јован, Левијев син, носио према мени, сада уз-
расла још силовитије, будући да моје напредовање није могао стрпљиво
поднети. Тако је он себе заокупио тиме да ме на сваки начин одстрани; за-
то је подигао зидове око Гисхале, која је била место његовог рођења. По-
том је послао свог брата Симона, као и Јонатана, сина Сисеновог, заједно
са око стотину наоружаних људи, у Јерусалим, к Симону, сину Гамалије-
ловом, како би га наговорио да подстакне јерусалимску заједницу да ми
одузме власт над Галилејцима и да дају своје гласове за преношење те вла-
сти њему, Јовану. Овај је Симон потицао из града Јерусалима, и од вео-
ма племените породице која је припадала секти фарисеја, за које се смат-
рало да превазилазе друге у поузданости познавања закона своје земље.
Он је био човек велике мудрости и расуђивања, кадар да у у добро стање
враћа државне послове својом смотреношћу, када би ови доспели у неза-
видан положај. Такође је био и добар пријатељ и Јованов сарадник, али је
у то време уједно и био у спору са мном. Када је, отуда, примио такве мол-
бе, почео је убеђивати високе свештенике Ананију и Исуса сина Гамали-
ног, као и још неке од исте бунтовне странке, наговарајући их да ме сасе-
ку сада када сам одвише узрастао у моћи, те да даље не занемарују то моје
уздизање до висина славе; томе је додао да би било на добробит Галилеја-
ца уколико би ме лишили моје тамошње власти. Ананије и његови прија-
тељи такође су од њега тражили да нимало не оклева, да вест ономе што
су чинили не би стигла до мене одвише брзо, те да не бих дошао и напао
град са великим снагама. Ово је, дакле, био савет Симонов, али је Ананије
показао осталима да то што су наумили није лако изводљиво, зато што су
многи други међу високосвештенством као и многи предводници народа
сведочили о томе да сам се понашао као одличан заповедник, те да је мо-
рало бити дело злих људи уколико би оптуживали некога против кога ти
мени наклоњени људи [из народа] нису имали ништа лоше рећи.
39) Када је Симон чуо да овако говори, он је затражио да гласници
прикрију читаву ствар, те да она не процури међу народом, а да ће се он
побринути да Јосифа веома брзо удаљи из Галилеје. Стога је он позвао Јо-
вановог брата и ставио му у задатак да пошаље поклоне Ананији и њего-
вим пријатељима; јер би, како је рекао, они на тај начин могли убедити и
друге да промене мишљење. И заиста је Симон напослетку постигао оно
чему је тежио; јер су Ананије и они који су се налазили око њега били ус-
пешно поткупљени митом, те су се сложили да ја будем истеран из Гали-
леје, и то не упознавши остатак грађана Јерусалима са оним што су ради-
ли. Сходно томе, они су решили да у Галилеју пошаљу људе који су се ис-
тицали како пореклом тако и ученошћу; двојица од изабраних припада-
ли су народу, Јонатан и Ананија били су из секте фарисеја; док је трећи,
Јосар, потицао из лозе свештеника, али је такође био фарисеј; Симон, по-
следњи међу овима, био је уједно и најмлађи међу високосвештенством.
Овим је људима, дакле, стављено у дужност да када дођу међу мноштво
Галилејаца ове упитају за разлог због којег ме они воле. Па уколико ови
одговоре да је то зато што сам рођен у Јерусалиму, да посланици одговоре
како су и сва четворица њих такође рођени на истом месту; а уколико би
људи одговорили да је разлог њихове наклоности у томе што сам добро
упућен у законе, одговор ове четворице је требало да буде да ни они нису
неупознати са обичајима њихове земље; али уколико би, поред овога, љу-
ди одговорили да ме воле и зато што сам свештеник, одговор је требало
да гласи да су и двојица међу њима такође свештеници.
40) И тако, након што су Јонатана и његове пратиоце тако поучили,
дали су им четрдесет хиљада [драхми] из државних залиха; али након
што су чули да се у то време у близини налази извесни Галилејац који
је боравио у Јерусалиму, а чије је име било Исус, а који је око себе имао
одред од шест стотина наоружаних људи, они су послали по њега и испла-
тили му најамнину за три месеца, наложивши му да следи Јонатана и ње-
гове пратиоце којима је требало да стоје на услузи. Такође су платили још
и три стотине грађана Јерусалима, са истим задатком — да прате изасла-
нике; а када су се и ови сложили и показали спремност да одмах пођу, Јо-
натан и његови пратиоци су заједно са свим тим најамницима напустили
град, водећи са собом још и Јовановог брата и његових стотину наоружа-
них људи. Задатак који је овима био дат гласио је овако: да уколико бих ја
добровољно положио оружје, будем заробљен и послан у Јерусалим; али
да, уколико бих им се супротставио, будем с њихове стране и без икакве
бојазни од последица убијен, јер су они ти који сносе одговорност и који
су издали наређење за моје убиство. Такође су писали и Јовану да припре-
ми све за борбу против мене, а још су и послали наређење житељима Се-
фориса, Габаре и Тиберијаде да пошаљу савезнике Јовану.
41) Али, будући да ми је мој отац писао о свему овоме (јер му је Ис-
ус, син Гамале, који је био присутан овом саветовању, а који је био мој
пријатељ и давнашњи сарадник, о томе испричао), ја сам се нашао у ве-
ликој муци, откривајући тако да су се моји властити суграђани показали
тако незахвални према мени, те да су могли, из чисте зависти, издати на-
ређење да будем убијен; мој ме је отац такође у свом писму усрдно наго-
варао да дођем к њему, јер чезне да види сина пре него што умре. Ја сам,
пак, обавестио своје пријатеље о свему што сам сазнао, те да бих у наред-
на три дана морао напустити земљу и поћи кући. На ову су вест сви они
били веома ожалошћени, и тражили су од мене, сузних очију, да не допус-
тим да буду уништени; јер су они то сматрали неминовним уколико бу-
дем лишен заповедаништва над њима. Али како ја нисам удовољио њихо-
вом захтеву, већ сам се морао побринути за своју сопствену безбедност,
Галилејци су, ван себе од ужаса због последица мог одласка, због чега ће
надаље бити препуштени милости разбојника, послали гласнике широм
целе Галилеје како би обавестили народ о мојој одлуци да их напустим.
И тако, чим су Галилејци чули ову вест, окупили су се одасвуд у великом
броју, и то заједно са женама и децом; а ово су учинили, како ми је изгле-
дало, не више због наклоности према мени, колико из страха за њихове
властите животе — јер су веровали да ће све дотле док ја будем уз њих они
бити поштеђени ма какве штете. И тако су сви заједно пристигли у велику
равницу, у којој сам ја живео, и која се зове Асохија.
42) Догодило ми се, међутим, да сам те исте ноћи уснио предиван сан;
јер када сам се предао починку, жалостан и измучен вестима о којима су
ми писали, учинило ми се да нека особа стоји покрај мене, и говори: „О,
Јосифе, ослободи се мука своје душе, и одагнај сваки страх; јер оно што те
сада жалости доцније ће те учинити веома уважаваним, и у сваком погле-
ду веома срећним; јер ћеш ти превладати не само ове тешкоће, већ и мно-
ге друге, с великим успехом. Зато, немој бити снужден, већ се сети да се
мораш борити против Римљана.“ Након што сам имао овакво сновиђење,
устао сам с намером да сиђем до равнице. А онда, након што ме је цели та-
мо окупљени народ Галилејаца, међу којима су били и жене и деца, видео
како долазим, сви су се бацили ничице на земљу и са сузама у очима по-
чели ме преклињати да их не остављам изложене њиховим непријатељи-
ма, па нити да их напустим и тако дозволим да њихова земља буде опус-
тошена. Али након што се ја нисам сложио са њиховим молбама, они су
ме принудили да дам завет да ћу остати с њима; напослетку су почели си-
пати погрде против житеља Јерусалима стога што нису могли оставити
њихову земљу на миру.
43) Када сам саслушао све ово, и видео дубину туге у којој су се ови
људи налазили, био сам покренут саосећањем, и помислио да је ипак по-
требно да се подвргнем најочигледнијем довођењу свог живота у опас-
ност зарад добра толико великог броја људи; тако сам им напослетку ста-
вио до знања да ћу остати с њима. Па након што сам издао наређење да
пет хиљада од њих дођу к мени наоружани и опскрбљени свим оним што
је било потребно за њихово одржање, послао сам остатак кућама; а након
што је тих пет хиљада дошло, повео сам их, заједно са три хиљаде војни-
ка који су се од раније налазили са мном, као и још осамдесеторицу коња-
ника, те кренуо према селу по имену Хаболо, смештеном на граници Пто-
лемаиде, и тамо сабрао у поредак све своје снаге, представљајући се тако
као да сам спреман на борбу против Пласида који је долазио са две пеша-
дијске кохорте и једним коњичким пуком, а који је тамо био послан од
стране Цестија Гала, како би попалио галилејска села која су се налазила
близу Птолемаиде. Након што је овај подигао насип пред Птолемаидом, ја
сам такође подигао логор на удаљености од око шездесет фурлонга. И на-
даље смо често обојица изводили своје снаге као да ћемо повести битку,
али никада нисмо ишли даље од чаркања на удаљености. Јер, када је Пла-
сид схватио да сам веома оран да уђем у борбу, он се уплашио и избегао је.
Па ипак се није удаљио са положаја у суседству Птолемаиде.
44) Отприлике у то време су пристигли Јонатан и његови пратиоци.
Њих су, као што смо већ рекли, послали Симон и високи свештеник Ана-
нија. Јонатан је смишљао начин како би ме могао ухватити на превару, бу-
дући да се није усуђивао да против мене изведе ма какав отворени поку-
шај. Стога ми је послао следећу посланицу: „Јонатан и они који су уз ње-
га, а који су послани од стране народа Јерусалима, шаљу поздраве Јоси-
фу. Ми смо дошли по налогу главних људи Јерусалима, који су чули да је
Јован из Гисхале поставио многе клопке за тебе, како бисмо овог човека
укорили и натерали га да убудуће буде твој поданик. Такође смо жељни
да се с тобом посаветујемо око наших заједничких брига, како бисмо се
сагласили око оног што би требало чинити. Отуда желимо да брзо дођеш
до нас, и да са собом поведеш свега неколико људи, јер ово село не може
примити велики број војника.“ Ово је, дакле, био садржај онога што су
написали, очекујући као одговор једну од две ствари: или да ћу ја доћи без
наоружаних пратилаца, захваљујући чему ће ме сасвим имати под својом
моћи; или да ћу доћи на челу великог броја људи, због чега би ме могли
осудити као државног непријатеља. Гласник који је донео њихову поруку
био је човек који је и у другим приликама доказао смелост, и уз то је слу-
жио војску под краљем. Долазио је други сат ноћи, у часу када сам обе-
довао са својим пријатељима и угледним људима међу Галилејцима. По-
менути је гласник, након што ме је слуга известио о приспећу извесног
коњаника јеврејског порекла, био на моју заповест позван да уђе, али ме
није чак ни поздравио, већ је извадио писмо и рекао: „Ово ти је писмо
послато од стране оних који су дошли из Јереусалима; одговори на њега
брзо, јер сам обавезан да им се вратим што пре.“ Моји гости нису могли
друго до да се зачуде дрскости овог војника. Али сам ја затражио од ње-
га да седне и обедује с нама; а када је он то одбио, узео сам писмо у ру-
ку и тако га примио, а затим ушао у разговор са својим гостима о другим
стварима. Али сам неколико сати касније устао, и, након што сам остале
распустио како би могли поћи на починак, замолико сам свега четвори-
цу мојих присних пријатеља да остану и заповедио слузи да припреми ви-
но. Такође сам тада отворио писмо тако да то нико није могао приметити
и сместа прозрео његову намеру; затим сам га поново запечатио тако да
је изгледало као да није још прочитано, већ је само прошло кроз моје ру-
ке. Заповедио сам да двадесет драхми буде дато војнику за трошкове ње-
говог путовања, а када је он примио новац и на њему захвалио, приме-
тио сам да је он среброљубац, и да га је углавном на тај начин могуће при-
добити. Зато сам му рекао: „Ако ти је воља да пијеш с нама, добићеш по
драхму за сваку чашу коју попијеш.“ Он је радо прихватио понуду и по-
пио велику количину вина како би могао добити што више новца, те је
напослетку био толико пијан да више није могао сакрити тајне које су му
биле поверене а да му чак ни питање нисам поставио — то јест, рекао је да
ми је смишљена замка помоћу које је требало да будем ухваћен, и да сам
био осуђен на смрт од стране оних који су га послали. Након што сам чуо
ово, отписао сам следећи одговор: „Јосиф шаље поздраве Јонатану и они-
ма који су дошли с њиме. Обрадовао сам се на вест да сте стигли у вели-
кој раскоши у Галилеју, а посебно стога што сада могу препустити бригу о
државним пословима право у ваше руке и вратити се у моју родну земљу,
што је жеља за чијим испуњењем жудим свим срцем; и признајем да не са-
мо да ћу доћи до вас у Халоту, већ и ма где даље, и то без ваше заповести.
Али сада желим да ме извините зато што тренутно нисам у могућности
да тако учиним, будући да мотрим на Пласидове покрете, јер овај запо-
ведник има намеру да уђе у Галилеју — што је разлог што се налазим овде
у Хаболу. Зато вас молим да, по приспећу ове посланице, ви сами дођете
овамо к мени. Остајте збогом.“
45) Након што сам ово написао и дао да војник однесе писмо, послао
сам с њим као пратњу тридесет Галилејаца који су се одликовали ванред-
ним особинама, и поучио их да с поштовањем поздраве изасланике али да
им ништа више не казују. Такође сам издао наређења и истом броју оних
својих наоружаних људи које сам процењивао као мени најоданије — сва-
ки је ишао са по једним међу оним врлим људима које су ови војници мо-
рали да штите — а који су, исто тако, требали да пазе да не би дошло до
неког разговора између оних људи које сам ја послао и оних који су били
с Јонатаном. Тако припремљени, они су сви пошли [к Јонатану]. Али ка-
да су Јонатан и његови сарадници тако оманули у овом свом првом поку-
шају, послали су ми још једно писмо, чији је садржај био следећи: „Јонатан
и они с њиме шаљу поздраве Јосифу. Захтевамо од тебе да дођеш к нама у
село Габарот, трећег дана [од пријема писма], без иједног наоружаног чо-
века, како бисмо од тебе могли чути шта имаш да кажеш на терет Јовану
[из Гисхале].“ Након што су написали ово писмо, поздравили су Галилеј-
це које сам послао, и дошли су у Јафу, које је највеће село у целој Галилеји,
окружено снажним зидинама, са великим бројем становника. Тамо је ве-
лико мноштво људи изашло заједно са женама и децом и почело гласно
узвикивати против Јонатана и његових људи; тражили су од њих да оду и
да им не завиде на користи коју имају од једног тако изврсног заповедни-
ка. Овим су повицима Јонатан и његови сарадници били веома раздраже-
ни, иако се нису усуђивали да свој бес отворено покажу; тако они ничим
нису одговорили, већ су пошли до других села. Али су их исти повици до-
чекали од стране свих људи, који су говорили да их нико не може нагово-
рити да приме ма ког другог заповедника осим Јосифа. Тако су Јонатан и
његова пратња посвуда пролазили без икаквог успеха, и напослетку стиг-
ли у Сефорис, највећи град у Галилеји. Људи тог града, који су у својим
осећањима нагињали к Римљанима, заиста су изашли пред дошљаке, али
мене нити су хвалили нити кудили, а када је Јонатанов скуп пошао ода-
тле до Асохиса, тамошњи народ поново је почео галамити против Јоната-
на, баш као што су учинили и људи из Јафе; на ово се Јонатан више није
могао уздржати, већ је издао наређење да његови наоружани људи изба-
тинају тојагама оне који су бучали против њих. А када су напокон стиг-
ли до Габаре, Јован их је сачекао са три хиљаде наоружаних људи, али сам
се и ја — како сам из њиховог писма схватио да су решени да се упусте у
битку против мене — покренуо из Хабола на челу такође три хиљаде вој-
ника. Ипак, у свом сам логору оставио једног од својих најпоузданијих
пријатеља, и пристигао до Јотапате, желећи да будем близу нападача, до
чијег положаја раздаљина тако није износила више од четрдесет фурлон-
га. Одатле сам им писао: „Уколико сте веома жељни да дођем до вас, знајте
да у Галилеји има две стотине четрдесет градова и села; ја ћу доћи у које
вам драго од тих места изузев Гавурна и Гисхале, од којих је једно Јованов
родни град, а друго је у савезништву и пријатељству с њиме.“
46) Када су Јонатан и његови сарадници примили ово писмо, више ми
нису узвратили никаквим одговором, већ су сазвали веће својих прија-
теља и, позвавши на саветовање и Јована, почели се домишљати на који
би ме начин најбоље могли напасти. Јованово мишљење је било да би тре-
бало написати писмо свим селима и градовима у Галилеји, јер би се неми-
новно у сваком од тих места морале наћи бар једна или две особе које су
у завади са мном, па би такве требало позвати да дођу и супротставе ми
се као заједничком непријатељу. Такође је сматрао да би такву њихову од-
луку требало послати и граду Јерусалиму, како би његови житељи, на ос-
нову сазнања да сам овде био осуђен као непријатељ Галилејаца, могли и
са своје стране потврдити такво решење. Осим тога, рекао је Јован, када
све буде тако окончано, чак и они Галилејци који су ми били веома при-
вржени, напустиће ме због страха од осталих. Након што је Јован изнео
овакав предлог, оно што је речено било је веома прихватљиво и другима.
О овим збивањима сазнао сам негде око трећег ноћног сата, захваљујући
извесном Сахеју који је припадао њиховој страни али их је тада напустио
и прешао к мени, откривши ми на шта се они спремају; тако сам одмах
увидео да ни најмање не смем губити времена. Сходно томе, издао сам на-
ређење Јакову, оном међу својим наоружаним стражарима кога сам про-
цењивао као најоданијег, да подигне две стотине људи и запречи прелазе
који воде из Гахаре до Галилеје, те да заробљава пролазнике и шаље их к
мени, а посебно оне који су ухваћени с писмима; такође сам послао и са-
мог Јеремију, једног од мојих [најближих] пријатеља, заједно са шест сто-
тина наоружаних људи, на границе Галилеје, да мотре на путеве који из
те земље воде ка Јерусалиму, и издао му заповест да зауставља све оне
путнике који са собом носе писма, те да такве на месту окива а мени да
шаље заплењене поруке.
47) Када сам издао ова наређења својим људима, заповедио сам та-
кође и да припреме оружје и понесу са собом намирнице за три дана, те
да се сутрадан спремни нађу код мене. Остатак својих људи поделио сам
у четири скупине, заповедивши онима који су ми били најоданији да се
старају о мојој личној безбедности. Над њима сам поставио центурио-
не којима сам наредио да воде рачуна како се ниједан војник који им је
непознат не би могао помешати с њима. И тако, пет дана након тога, ка-
да сам се налазио у Габароту, затекао сам читаву равницу пред селом пу-
ну наоружаних људи који су из читаве Галилеје дошли како би ми помо-
гли; овима је још пришло и много људи који су из села дошли како би ми
се прикључили. И чим сам заузео место испред њих и почео им говори-
ти, они почеше клицати с одобравањем, називајући ме доброчинитељом
и спасиоцем њихове земље. А када сам им одао своје признање и захва-
лио се за показану приврженост, одмах сам их саветовао да се ни са ким
не упуштају у борбу, нити да пљачкају земљу; уместо тога, рекао сам им да
подигну шаторе у равници и буду задовољни оним што су за издржавање
понели са собом, стога што сам — како сам им такође нагласио — наме-
ран да разрешим ове невоље без проливања крви. Тако је дошло до тога
да су они које је Јован послао са писмима допали руку оне страже коју сам
поставио да чува путеве; и управо по мом наређењу, ти су људи задржа-
ни на месту хватања, а ја сам се домогао писама која су била пуна увреда
и лажи. Моја је намера, пак, била да нападнем те своје противнике, нико-
ме, међутим, још ништа не говорећи о томе.
48) Но чим су Јонатан и његови савезници чули о мом доласку, они су
сабрали све своје пријатеље, међу којима и Јована, и повукли се у Исусо-
ву кућу, која је заправо била велика кула, ни на који начин се не разли-
кујући од какве тврђаве. Потом су тајно унутра увели велики одред на-
оружаних људи и замандалили све улазе осим једног којег су држали от-
вореним, очекујући да ћу ја тим путем наићи према њима како би их поз-
дравио. Својим су људима издали наређење да не пропусте никога осим
мене, односно да све остале одстране — претпостављајући, наравно, да ће
ме се на тај начин сасвим лако домоћи. Али су се у таквим очекивањима
преварили, будући да сам ја прозрео замку коју су ми поставили, те сам,
чим сам окончао путовање к њима, подигао бивак наспрам њиховог по-
ложаја, потом се претварајући да сам пошао на починак; Јонатан, пак, и
његови људи, поверовавши да сам заиста уснуо и предао се одмору, похи-
тали су напоље у равницу, како би убедили људе око мене да сам ја рђав
управитељ. Ствари су се, међутим, одвијале сасвим другачије: јер, на са-
му њихову појаву Галилејци су сместа почели викати, износећи при том
своје добро мишљење о мени као њиховом управитељу; а против Јоната-
на и његових сарадника узвикивали су погрде због тога што су се поди-
гли против њих иако им никакве штете нису нанели, смерајући да на зло
преокрену дотадашње срећно стање општих прилика. Укратко, захтевали
су од Јонатана да се безусловно повуче, будући да они, Галилејци, никада
неће бити наговорени да над собом имају ма ког другог управитеља осим
мене. Након што сам и ја ово чуо, више нисам имао никаквог страха да и
сам изађем и ставим се усред окупљених људи, те сам сместа пошао ка-
ко бих чуо шта имају да кажу Јонатан и његови пратиоци. А чим сам се ја
појавио, народ је у један глас ускликнуо речима одобравања на почасти
коју сам им указао, чиме су признали захвалност коју су ми дуговали због
начина мог управљања над њима.
49) А када су Јонатан и његова пратња чули ове речи, прибојали су се
за своје животе, схвативши да су у опасности да их Галилејци нападну
због учињеног покушаја наговарања на зло; тако су сада почели смишља-
ти начин како би се одатле извукли. Но како за бекство није било прили-
ке, тим пре што сам од њих затражио да остану, они су са страхом ишче-
кивали речи којима ћу им се обратити. Ја сам најпре наредио народу да се
сасвим уздржи од даљих поклича, и поставио најоданије међу својим љу-
дима да стражаре на прилазима, како нас Јован не би неочекивано напао;
а Галилејце сам охрабрио да се лате оружја како не би били мучно изне-
нађени неочекиваним нападом њихових непријатеља. Онда сам, пре све-
га, подсетио Јонатана и оне који су дошли с њиме на њихово претходно
писмо, као и начина на који је оно било написано, у којем су ми изјавили
како су послани са општим пристанком народа Јерусалима како би окон-
чали спор који имам са Јованом, те како су напослетку тражили да дођем
к њима; и док сам ово говорио, отворено сам показао оно писмо које су
написали, те тако више ни на који начин нису могли порицати оно што
сам говорио, будући да их је сâмо писмо оптуживало. Потом сам рекао:
„О, Јонатане, и ви који сте са њиме послани као његови сарадници, уколи-
ко би требало судити по мом понашању упоређеном са оним Јовановим,
и када би требало довести не више од двојице или тројице сведока, а при
том добрих и истинољубивих људи, било би јасно да бисте били присиље-
ни, претходно проверивши њихове врлине, да одбаците све оптужбе; та-
да бисте били обавештени колико сам добро управљао пословима Гали-
леје, при чему мислим да је свега три сведока довољно да покаже да ли је
један човек радио онако како је морао по савести радити; а ја вам, ево, све
ове људе нудим као сведоке. Испитајте њих како сам то ја живео и да ли се
нисам владао са свом могућном уљудношћу и на најчаснији начин, бора-
већи међу њима. А ја вас даље позивам, о Галилејци, да не сакријете није-
дан део истине, већ да пред овим људима говорите као пред судијама да
ли сам се ма и у једном случају понашао другачије него исправно.“
50) Док сам ја говорио, сви гласови окупљеног мноштва слили су се у
један којим су ме називали својим добротвом и спаситељем, сведочећи о
исправности мог минулог владања и молећи ме да са истим наставим и
убудуће; затим су под заклетвом рекли како су њихове жене биле сачу-
ване од ма какве увреде и да ниједна није била обешчашћена с моје стра-
не. Након тога, прочитао сам Галилејцима два од оних писама која су би-
ла послана од стране Јонатана и његових сарадника, а која су запленили
они моји људи што сам их поставио да стражаре над путевима, и која су
ми доставили. Ова су писма била препуна погрда и лажи на мој рачун,
као да сам се ја владао више као тиранин наспрам народа него као његов
намесник, поред још многих других клевета, а које нису биле ништа боље
од најбешчаснијих кривоклетстава. Такође сам обавестио народ како сам
дошао до тих писама, те да су их они који су их носили предали добро-
вољно — ово сам рекао јер нисам желео да моји непријатељи знају ништа
о стражи коју сам поставио, како се због тога не би уплашили и убудуће
одустали од писања сличних писама.
51) Након што су људи чули о овим стварима, били су веома озлојеђе-
ни против Јонатана и оних сарадника који су били с њиме, те су пошли да
их нападну и убију их; и ово би свакако и урадили да ја нисам зауздао гнев
Галилејаца, рекавши да ћу опростити Јонатану и његовим сарадницима
оно што се догодило у прошлости уколико се покају и пођу својој власти-
тој земљи да кажу праву истину о мом понашању онима који су их посла-
ли. Након што сам то рекао, пустио сам их, иако сам знао да неће урадити
ништа од онога што су обећали. Али су Галилејци били толико силно раз-
гневљени њиховим поступцима да су ме молили за дозволу да их казним
за њихову безочност. Ја сам, пак, са своје стране, тражио сваки начин да
их наговорим да поштеде ове људе, напросто зато што сам знао да је сваки
случај побуне неминовно погибељан по државну добробит. Али је мно-
штво било одвише бесно да би се могло одвратити, те су сви заједно одмах
пошли према кући у којој су се настанили Јонатан и његови сарадници.
Када сам схватио да се гнев гомиле не може обуздати, узјахао сам коња и
заповедио људима да ме следе до села по имену Соган, које се налази два-
десет фурлонга удаљено од Габаре; користећи се овим лукавством, посту-
пао сам с намером да се не учини како с моје стране започиње отварање
грађанског рата међу Галилејцима.
52) Kaда сам стигао у близину Согана, натерао сам народ да се зауста-
ви и почео их молити да не допусте себи да тако лако буду изазвани на
гнев и нанесу другима такве казне чији би учинци били неповратни. Та-
кође сам издао наређење да би стотину људи који су већ били у година-
ма и који су словили за најугледније међу њима, требало да се припреме
и сâми пођу до Јерусалима, где би потом требало да се пред народом по-
жале на оне који подижу побуне у земљи. Joш сам и рекао да у случају да
слушаоци буду дирнути оним што им говоре, они од јерусалимске зајед-
нице затраже да ми напишу писмо са наређењем да продужим са упра-
вљањем Галилејом, а да Јонатан и његови сарадници буду опозвани и на-
пусте земљу. Након што сам им издао оваква упутства а они се припре-
мили да што је могуће брже пођу, послао сам их на то путовање три дана
после оног заједничког окупљања. Са њима сам такође послао и пет сто-
тина наоружаних људи [као стражу]. Затим сам писао својим пријатељи-
ма у Самарији, са молбом да на ове путнике пазе приликом проласка кроз
земљу — јер је Самарија била под Римљанима и било је неминовно да они
који журно путују према Јерусалиму прођу кроз ту земљу; јер, путем који
туда води могуће је за три дана прећи растојање између Галилеје и Јеруса-
лима. Са овим сам времешним људима пошао донекле и сам, отпративши
их до граница Галилеје, те поставио стражу на путевима, како нико не би
могао сазнати да су ови људи пошли. После свих ових припрема, вратио
сам се и настанио у Јафи.
53) Међутим, Јонатан и његови савезници, увидевши да им је пропа-
ло извршење онога што су замислили против мене, послали су Јована на-
траг у Гисхалу, а они су сами пошли у Тиберијаду, очекујући да ће им се
њени житељи овог пута потчинити — што је, уосталом, било и у садржају
писма којег им је Исус, управитељ Тиберијаде, послао, обећавши да ће их,
уколико буду дошли, народ прихватити и њих изабрати за своје управи-
теље. Тако су они на тај пут пошли с великим очекивањима. Али ме је Си-
ла, кога сам, као што сам већ писао, оставио за тамошњег надгледника, о
свему овоме обавестио и затражио да и сâм похитам тамо. Ја сам се заис-
та сместа сложио са овим захтевом и пошао у Тиберијаду, где сам поново
допао опасности по живот, и то под следећим околностима. Јонатан је са
савезницима тамо подбунио велики број људи који су се осећали у спору
са мном, наговоривши их да се одметну од моје власти, али су се ти људи
на вест о мом доласку уплашили и ипак изашли да ме поздраве, говорећи
како сам ја благословен човек, будући да сам се тако добро понео прили-
ком управљања Галилејом, а они су се честитањем придруживали оним
почастима које сам већ примио, рекавши да је моја слава уједно и пове-
рење њима, будући да су они били моји учитељи и суграђани. Осим ово-
га, рекли су како је [поводом текућих прилика] од свега једино тачно то да
они моје пријатељство претпостављају Јовановом, те да би сместа пошли
кућама својим послом, али да ће остати како би могли изручити Јована у
моје руке — што су биле речи које су потврдили заветовањима, и то так-
вима која су у мојем народу најснажнија и у које се не сме сумњати. Ипак,
они су од мене затражили да се настаним негде другде, зато што је сле-
дећег дана био сабат, због чега није било умесно да Тиберијада буде узне-
миравана на тај свети дан.
54) Тако сам ја, ништа не сумњајући, пошао до Тарихеје; па ипак сам
за собом оставио неке људе са задатком да испитају како се одвијају ства-
ри у граду, и да ли се ма шта надаље говори о мени; такође сам и поставио
многе људе дуж пута који води од Тиберијаде до Тарихеје, како би могли
брзо општити једни с другима уколико би сазнали ма какве вести од оних
који су били остављени у граду. Следећег су дана, дакле, сви људи дошли
у Просоху4, што је било велико светилиште, кадро да прими веома велики
број људи. Тамо је ушао и Јонатан, па иако се није усудио да отворено го-
вори о побуни, ипак је изјавио да њихов град заслужује бољег управитеља
него што га сада има. Исус, међутим, није имао обзира нити се уструча-
вао да изнесе што је имао, те је отворено рекао: „О, суграђани моји! За вас
је боље да будете поданици четворици људи него једноме, и то таквој чет-
ворици који су високог порекла и не без угледа због своје мудрости“, при
чему је показао на Јонатана и његове сараднике. Чим је ово изговорио,
унутра је ушао Јустин и похвалио његове речи, намах наговоривши неке
људе да се с њиме сложе. Ипак, већина окупљеног народа није била задо-
вољна оним што је чула, и свакако би дошло до комешања и насиља да та-
да није био шести сат дана који је распустио окупљене, будући да је то час
када нам наши закони налажу да пођемо на обедовање у дан сабата. Тако
су Јонатан и његови пратиоци обуставили саветовање до следећег дана, и
отишли не постигавши успех. Након што сам, пак, ја чуо о овим вестима,
одлучио сам да ујутру лично пођем у Тиберијаду. Сходно томе, сутрадан
сам, четвртог сата дана, приспео из Тарихеје, и нашао да је мноштво већ
окупљено у Просохи — при чему, међутим, људи који су се сабрали ни
сами нису знали разлог окупљања. Али када су ме Јонатан и његови љу-
ди видели где тако неочекивано долазим, нашли су се у пометњи, након
чега су изнели извештај којег су се сами домислили, то јест да су римски
коњаници виђени на месту званом Унион, на граници Галилеје, на триде-
сет фурлонга удаљености од Тиберијаде. На основу овог извештаја Јона-
тан и његови људи су ме усрдно позвали да не занемарим ту вест, нити да
допустим да земља буде опљачкана од стране непријатеља. Наравно, све
ово су рекли с намером да ме удаље из града под изговором потребе за
ванредном испомоћи, док би, међутим, у међувремену могли располагати
градом и учинити га мојим непријатељем.
55) Што се мене тиче, иако сам прозрео њихову замисао, ипак сам се
сложио с оним што су предложили, и то из разлога да житељи Тиберија-
де не би могли посумњати како сам небрижљив према њиховој безбед-
ности. Отуда сам пошао одатле, али након што сам се нашао на означеном
месту нисам нашао ни трага од ма каквог непријатеља, те сам се вратио
што сам брже могао, и нашао окупљен цели савет, такође и са сабраном
главнином народа, док су Јонатан и његови сарадници износили жестоке
оптужбе против мене, као против некога ко ни најмање не настоји да им
олакша терете рата и који при том сâм живи у раскоши. Па како су ова-
ко говорили, истовремено су и припремили четири писма, тобоже сроче-
на од стране неких људи који су живели на граници Галилеје, у којима их
наводно ови преклињу да им дођу у помоћ јер је тамо пристигла римска
војска састављена једнако од коњице и пешадије, која ће већ трећег да-
на ући и опустошити читаву земљу — укратко, овим су писмима ти људи
тражили да се не оклева и да њихова молба не буде занемарена, већ да им
се похита у помоћ. Када су окупљени Тиберијанци чули ове речи, покло-
нили су им поверење и примили их за истину, те су почели викати про-
тив мене, говорећи како не бих смео седети скрштених руку, већ да бих
морао поћи у тражену помоћ њиховим земљацима. На то сам ја, међу-
тим, рекао (јер сам сасвим разумео замисао Јонатана и његових сарадни-
ка) да сам спреман да се сложим са оним што они предложе и без окле-
вања пођем с војском у ратни поход о којем су говорили, али да их ипак
истовремено саветујем да, будући да та писма сведоче како су Римљани
извршили напад на четири различита места, и они треба да разделе сна-
ге на пет делова, те да Јонатана и његове људе поставе за војне старешине
сваког од њих, јер је прикладно за тако храбре људе да не само дају савет,
већ и да заузму место предводника и помогну својим сународницима ка-
да околности то од њих траже — ово, наиме, због тога што је мени самом
немогуће да водим више од једног дела војске. Овакав мој савет веома је
задовољио окупљено мноштво, те су тако натерали Јонатана и његове љу-
де да и сами пођу у рат. А њих је овакав расплет довео у потпуну поме-
тњу, стога што захваљујући мојем лукавству ни на који начин нису извр-
шили оно што су наумили, већ је дошло до нечег сасвим супротног циљу
њиховог напрезања.
56) Међу Јонатановим присталицама, као што смо рекли, био је и из-
весни [фарисеј] Ананија (утицајан али изопачен и веома злоћудан човек),
који је предложио да за сутрашњи дан буде проглашен свеопшти верски
пост, те је порадио на наредби да би сви требало да се у исти час појаве на
истом месту, и то без икаквог оружја, како би тиме показали очигледним
Богу да је, докле год су у милости Његове помоћи, свако друго оружје сас-
вим бескорисно. Ово је, међутим, он извео не из какве побожности, већ
напросто зато да би мене и моје пријатеље могли затећи ненаоружане.
Ипак, био сам принуђен да се с овим сложим, да не би изгледало да ома-
ловажавам предлог који наводи на побожност. И тако, чим смо моји људи
и ја пошли кући, Јонатан и његови сарадници писали су Јовану да дође к
њима следећег јутра, при том тражећи од њега да дође са што је више мо-
гуће војника, јер ће ме у том случају лако добити у своје руке и извести све
што су наумили. Када је Јован примио ово писмо, решио је да испуни оно
што је у њему стајало. Што се мене, пак, тиче, наредио сам двојици својих
чувара, које сам држао најхрабријима и најоданијима, да сакрију бодеже
под хаљинама, те да пођу са мном како бисмо се могли бранити уколи-
ко наши непријатељи буду извели ма какав напад на нас. Ја сам такође на
себе ставио грудни панцир и припасао мач, при том га сакривши колико
год је то било могуће, те сам дошао у Просоху.
57) Исус, који је био заповедник, наредио је, међутим, да буду зауста-
вљени и одстрањени сви који буду дошли са мном, а он сâм је стајао на
вратима и није допуштао никоме до његовим пријатељима да уђе унутра.
Па док смо ми били заузети дневним верничким дужностима и предава-
ли се молитвама, Исус је ушао и упитао ме шта се догодило са сасудима
који су били узети из краљеве палате када је ова била запаљена, а такође и
шта се догодило са оним некованим сребром, односно у чијем је сада све
то поседу? Ово је он упитао како би испунио време до Јовановог долас-
ка. Ја сам одговорио да Капел и десеторица других најугледних људи Ти-
беријаде имају код себе све што је набројао, те сам га упутио да њих сâме
упита и провери да ли сам изговорио лаж. А када су ови људи одговори-
ли да је речено истина, он ме је даље упитао шта се догодило са оних два-
десет златника које сам добио након продаје одређене количине некова-
ног новца? На ово сам одговорио да сам их дао њиховим изасланицима
као попутбину, јер су захваљујући њима они били послани у Јерусалим.
На ово су, међутим, Јонатан и његови људи узвратили да нисам посту-
пио добро тиме што сам изасланике платио државним новцем. А када се
окупљено мноштво показало веома љуто на њих због овог испитивања,
будући да су прозрели њихову дволичност, ја сам схватио да ће ово ко-
мешање прерасти у побуну, па сам, желећи да народ још више раздра-
жим против ових људи, рекао: „Али уколико ја нисам исправно поступио
плаћајући изасланике из државне ризнице, задржите ваш гнев за мене, јер
ћу тих двадесет златника сâм надокнадити.“
58) Након што су Јонатан и његови људи чули ово, сачували су мир,
али је народ био још раздраженији против њих, будући да су ови тако
очигледно показивали своју неправичну злонамерност према мени. На-
кон што је Исус увидео ову промену у редовима људи, он им је наредио да
се удаље, и затражио да само сенат остане присутан, с изговором да ови
не могу испитати ствари такве природе у таквој вреви. Али како су људи
повикали како ме ту неће оставити самог, појавио се један човек и крадом
рекао Исусу и његовим пријатељима да су Јован и његови наоружани љу-
ди пристигли надомак тог места, на шта су Јонатан и сви око њега, не мо-
гући више да се уздржавају (а вероватно је овде Провиђење Божје обезбе-
дило моје ослобођење, јер да није било таквог утицаја сигурно би ме Јован
усмртио), рекли: „О, ви људи Тиберије! Оканите се овог испитивања по-
водом двадесест златника, јер Јосиф не заслужује да због њих умре; али је
зато смрт заслужио због своје жудње да тиранише и вара народ Галилеје
својим говорима, како би помоћу њих задобио власт над људима.“ Након
што је ово изговорио, он је сместа положио руке на мене настојећи да ме
убије; али чим су они који су били уз мене видели шта је овај наумио, они
су тргли своје мачеве и замахнули да га избоду уколико би према мени
показао ма какво насиље. Људи су се такође машили за камење, спремни
да га почну бацати на Јонатана; и тако су ме сви заједно отргнули од при-
премљеног насиља мојих непријатеља.
59) Но чим сам пошао мало даље, налетео сам на Јована који је насту-
пао на челу својих наоружаних људи. На њихову сам се појаву уплашио и
окренуо на другу страну, побегавши једним уским пролазом према језе-
ру, где сам се домогао једног брода и на њега се укрцао, те отпловио преко
према Тарихеји. Тако сам, мимо свих мојих очекивања, успео умаћи опас-
ности. Након тога сам одмах послао по вође Галилејаца, и испричао им на
који сам начин, и упркос датих заветних речи, био веома близу погибији
од стране Јонатана и његових људи, као и од стране [дела] народа Тибе-
ријаде. Ове су речи силно разљутиле Галилејце који су ме охрабрили да се
више не устручавам да поведем рат против својих непријатеља, већ да им
допустим да они пођу против Јована и најзад га потпуно униште, баш као
и Јонатана и његове сараднике. Ја сам их, међутим, ипак задржао упркос
томе што су били толико бесни, затраживши од њих да се донекле уздр-
же, бар дотле док не сазнамо каква су наређења добили они изасланици
што су их послали у Јерусалим — јер, устврдио сам, биће најбоље за њих
уколико будемо поступили према њиховим одлукама, што је био разлог
који је напослетку надјачао остале. У међувремену се Јован, након што
клопка коју ми је поставио није довела до жељеног исхода, такође вра-
тио у Гисхалу.
60) После неколико дана, ови изасланици што их је послао народ Га-
лилеје вратили су се и обавестили нас да је [јерусалимски] народ веома
разјарен против Ананија и Симона, сина Гамалијеловог, као и њихових
пријатеља, зато што су, без икакве јавне одлуке, послали људе у Галилеју
и чинили све што су могли да будем лишен управне власти. Изасланици
су даље рекли да је разљућени народ спреман да запали куће ове двојице.
Такође су са собом донели писма у којем су ме најважнији људи Јеруса-
лима, уз усрдну молбу читавог народа, потврђивали као намесника Гали-
леје и наређивали Јонатану и његовим сарадницима да се брзо врате кући.
Након што сам добио та писма, стигао сам у село Арбелу где сам обезбе-
дио скуп Галилејаца и затражио од поменутих изасланика да окупљеном
мноштву објаве гнев житеља Јерусалима због онога што су учинили Јона-
тан и његови сарадници, као и на колику су омраженост наишла њихова
изопачена дела, те како су ме потврдили као намесника њихове земље, па
најпосле и оно што се односило на заповест Јонатану и његовим људима
да се врате кући. Тако сам им одмах послао писмо и затражио да га узму у
разматрање што разборитије могу, те да одлуче како би требало поступи-
ти [у таквим околностима].
61) Након што су примили писмо због којег су, наравно, били вео-
ма узнемирени, послали су по Јована, и уз њега сенаторе Тиберијаде и
најважније људе Габарене, предложивши одржавање савета на којем би
од свих затражили да размотре оно што би требало да учине. Ипак, упра-
витељи Тиберијаде били су веома склони да власт задрже за себе; рекли
су да није исправно да напуштају свој град сада када је он поверен њихо-
вом старању, те да у супротном ја не бих оклевао да их нападнем — јер
су, наиме, погрешно замишљали да сам ја претио да то урадим. Једино Јо-
ван није био истог мишљења, већ их је саветовао да међу собом изаберу
двојицу људи који би требало да пођу и оптуже ме пред народом Јеруса-
лима да нисам управљао пословима Галилеје на начин на који је треба-
ло да то чиним, тврдећи да би они могли лако убедити тамошњи народ
због свог достојанства и због тога што је људска гомила по природи веома
променљиве нарави. Када им се, тако, учинило да је Јован дао најмудрији
предлог, одлучили су да би двојица од њих, и то управоЈонатан и Ананија,
требало да пођу у Јерусалим, а да друга двојица [Симон и Јоасар] остану
у Тиберијади. Они први су такође са собом као стражу повели и стоти-
ну војника.
62) Ипак су се уз све ово управитељи Тиберијаде побринули и да свој
град обезбеде зидинама и заповедили његовим становницима да се лате
оружја. Такође су послали по велики број Јованових војника како би им
помогли против мене уколио се за то укаже потреба. Јован је, међутим, у
то време живео у Гисхали, те су Јонатан и његови људи, након напуштања
Тиберијаде, чим су стигли до Дабарите, села које лежи на крајњим рубо-
вима Галилеје у великој равници, негде око поноћи набасали на стражу
коју сам поставио, и која им је наредила да положе оружје а потом их и ба-
цили у окове, управо онако како сам и био наложио. О овим ми је вести-
ма писао Леви, који је заповедао том скупином којој сам доделио задатак
чувања страже. На ово нисам ништа одговорио два следећа дана, и, прет-
варајући се да не знам ништа о томе, послао сам писмо народу Тиберија-
де, саветујући у њему да одложе своје оружје и распусте придошлице ка-
ко би се ови могли мирно вратити кућама. Али су ми они, верујући да су
Јонатан и његови људи већ стигли у Јерусалим, заузврат послали одгово-
ре пуне увреда; наравно, ово ме није могло уплашити, већ сам се домис-
лио следећег лукавства против њих, држећи да није у складу са истинском
побожношћу распиривати пожар рата међу суграђанима. Па како сам же-
лео да одвучем ове људе из Тиберијаде, изабрао сам десет хиљада од мојих
најбоље наоружаних бораца и поделио их у три скупине, те им наредио
да тајно пођу и заузму бусије по селима. Такође сам и у селу, које лежи у
планини на свега четири фурлонга удаљености од Тиберијаде, поставио
других хиљаду људи; овима сам издао наређење да по уочавању мог знака
сместа сиђу доле. Ја сам, пак, заједно са људима око себе изашао на очиг-
лед свима. На моју је појаву народ Тиберијаде почео гомилице излазити
из града, са силним погрдама на уснама. Штавише, њихово је лудило стиг-
ло до таквих висина да су изнели права мртвачка носила и, стојећи око
њих, почели ме оплакивати, тиме се забављајући и подсмевајући ми се; на
овај призор нисам могао одолети а да се не осетим весело расположеним
пред таквим примером њиховог махнитања.
63) Желећи да на превару ухватим Симона и Јоасара, послао сам им
поруку, затраживши да изађу из града, заједно са множином њихових
пријатеља који би их штитили, поручивши им да сам спреман да сиђем
к њима и углавим савезништво, на основу којег бисмо поделили упра-
вљање Галилејом. И заиста, Симон је био заведен захваљујући својој не-
промишљености и лакомој нади у добитак, те није оклевао да дође; али
је Јоасар, сумњајући да му је постављена замка, остао позади. И тако, ка-
да је Симон изашао заједно са пријатељима који су га чували, ја сам та-
кође иступио пред њега и пресрео га са великом учтивошћу, изјављујући
да сам му дужник стога што је дошао к мени; али сам недуго потом по-
шао у шетњу с њиме као да бих му желео рећи нешто лично и у поверењу,
па након што сам га подоста одвукао од пријатеља, изненада сам га окру-
жио својим људима, којима сам га предао да га одведу у село; а затим сам,
издавши наређење свим својим наоружаним снагама да ми се придруже,
извео напад на Тиберијаду. Али, како се борба распламсала на обе стране,
а војници Тиберијаде били на добром путу да ме надвладају (јер су моји
људи у том часу већ почели бежати), видео сам да морам преузети одго-
ворност за исход битке, те сам осоколио своје људе и успели смо да пот-
иснемо — иако смо већ говото били надјачани — Тиберијанце у град. Та-
кође сам послао други одред војника да изврши напад са стране језера,
издавши им при том наређење да прву кућу које се домогну сместа запале.
Када је ово заиста и изведено, житељи Тиберијаде помислили су да им је
град већ заузет, те су уплашени побацали оружје и стали сви заједно пре-
клињати — они, њихове жене и деца — да поштедим град. Тако сам ја био
наговорен њиховим молбама и стишао у својим војницима силовитост са
којом су их почели гонити; ја сâм, пак, са доласком вечери повукао сам се
са својим људима, те сам пошао да се одморим од минулих напора. Такође
сам позвао Симона да вечера са мном, и ободрио га упркос свему што се
догодило, обећавши му да ћу га здравог и безбедног послати у Јерусалим,
и уз то му за путовање дати потребне намирнице.
64) Следећег дана сам повео десет хиљада својих бораца и ушао у Ти-
беријаду. Затим сам послао по најугледније људе из народа да се окупе на
јавном месту, и наредио им да ми открију ко су били виновници мину-
ле побуне; а након што су ови то учинили, тê сам људе оковане послао у
град Јотапату. Што се тиче Јонатана и Ананија, њих сам ослободио окова
и опскрбио их свиме потребним за њихово путовање — заједно са Симо-
ном и Јоасаром — доделивши им и пет стотина наоружаних људи који су
пошли као заштитна пратња: и тако сам их све послао у Јерусалим. Народ
Тиберијаде је поново дошао к мени, тражећи још једном да им опростим
за оно што су урадили. Рекли су да ће исправити све оно што су погреш-
но чинили према мени, уверавајући ме у своју оданост у времену које до-
лази; још су ме и преклињали да сачувам оно што је преостало плена од
пљачкања града онима којима је припадало. Сходно томе, заповедио сам
онима који су ма шта присвојили да то донесу пред нас; а након што ови
људи неко време нису испунили оно што сам им наложио, ја сам, видев-
ши једног од војника који је био уз мене како носи одећу која је била рас-
кошнија од уобичајене, упитао одакле му она; а када је он одговорио да ју
је узео као плен након пљачке града, дао сам да се овај човек избичује. По-
том сам и свима осталима запретио још строжим казнама уколико не до-
несу пред нас оно што су опљачкали; па када је тако откривена и донесена
велика количина плена, ја сам сваком грађанину Тиберијаде вратио оно
за шта је устврдио да му је припадало.
65) Сада када сам дошао до овог дела свог приповедања, имам намеру
да кажем неколико ствари о Јустину, који се и сâм подухватио тога да на-
пише историју ових збивања, као и о другима који се одају покушају пи-
сања историје, али се при том мало обазиру на истину, и не плаше се да
било из злонамерности или добронамерности према неким особама при-
поведају лажи. Ови људи поступају као они који стварају кривотворена
документа и акте; и зато што не бивају кажњени због њих, они немају об-
зира према истини. Када се, отуда, Јустин латио тога да пише о овим
чињеницама као и о Јеврејском рату, с намером да се он сâм покаже узви-
шеним човеком, он је изобличио оно што се мене тиче, и није могао гово-
рити истину чак ни о својој сопственој земљи; од тога потиче то што сам,
бивајући тако оклеветан с његове стране, принуђен да се браним — и због
тога ћу говорити о ономе што сам све досад скривао. И нека се при том
нико не чуди што свету још много раније нисам ништа о овоме говорио.
Јер, иако је за историчара неопходно да износи истину, ипак он није стро-
го обавезан да куди изопаченост извесних људи; и то не ни из какве ми-
лости према њима, већ из своје сопствене списатељске умерености. Како
је дошло до тога, о Јустине, ти најсмотренији од свих писаца (ево обраћам
му се као да је сада и овде присутан) да си толико хвалисаво себе самог уз-
дизао, говорећи да смо ја и Галилејци били виновници побуне у коју је би-
ла укључена твоја земља, једнако против Римљана и против краља [Агри-
пе Mлађег]? Јер и пре но што сам ја уопште био наименован за намесника
Галилеје од стране јерусалимске заједнице, ти и сав твој народ Тиберијаде
не само да сте подигли оружје, већ сте ушли и у рат против Декаполиса у
Сирији. Сходно томе, управо ти си наредио да се попале њихова села, а
многи од твојих властитих слугу пали су у борби. И нисам ја једини који
то каже, већ је то исто написано и у Коментарима императора Веспазија-
на; тамо такође стоји како су житељи Декаполиса дошли у Птолемаиду
кличући Веспазијану у жељи да ти, који си био покретач тог рата, будеш
доведен до казне. И ти би по Веспазијановој заповести сигурно и био
кажњен, да није краљ Агрипа, коме је дато овлашћење да те погуби, на
ревносно преклињање његове сестре Беренике, променио казну смрћу у
ону дугог заточеништва. Твоје политичко владање у каснијим пословима
такође јасно разоткрива твој начин живота као и то да си се користио
околношћу да се твоја земља дигла на устанак против Римљана — а јасне
знаке тога одмах ћу изнети. Такође имам намеру да кажем неколико ства-
ри на твој рачун остатку људи из Тиберијаде, те да докажем онима који
листају ову историју како ти ниси гајио добронамерност ни према Ри-
мљанима, ни према краљу. Буди сигуран, о Јустине! да су највећи градови
Галилеје били Сефорис и твоја властита земља Тиберијада. Али је Сефо-
рис, смештен у самој средини Галилеје, и имајући око себе велики број се-
ла, био у стању да се показује дрским и узнемирујућим по Римљане, уко-
лико би то његовим житељима било угодно, па ипак су они одлучили да
продуже са верношћу својим господарима и да у исто време мене искљу-
че из свог града, као и да забране свим својим грађанима да се придруже
Јеврејима у рату; а како би могли остати обезбеђени од мене, они су, уз
помоћ преваре, управо од мене самог добили допуштење да утврде свој
град зидинама; они су такође, по сопственом нахођењу, допустили
смештај посади римских легија које им је послао Цестије Гал, који је тада
био намесник Сирије, те су на тај начин показали презир према мени, иа-
ко сам тада био врло моћан и сви су ме се веома плашили; а у исто је вре-
ме највећи од наших градова, Јерусалим, био под опсадом, и онај његов
Храм који припада свима нама био је у опасности да падне у руке неприја-
тељима, а Тиберијанци нису послали никакву помоћ тамо, не желећи да се
помисли како они дижу оружје против Римљана. Али што се тиче твоје
земље, о Јустине: смештена на обали Генисаретског језера, и удаљена од
Хипоса тридесет а од Гадаре шездесет, те од Скитопоља, који је био под
краљевом управом, стотину двадесет фурлонга — када у близини није би-
ло јеврејског града, људи су могли лако сачувати верност Римљанима да
им је то чинило задовољство, будући да су и град и његов народ били пре-
пуни оружја. Али, као што си ти рекао, ја сам тада био виновник њиховог
устанка. И заклињем те, о Јустине!, реци ко је онда касније био виновник?
Јер ти знаш да сам био у власти Римљана и пре но што је Јерусалим био
опседнут, па и пре него што је отприлике у исто време Јотапата била си-
лом заузета, баш као и многе друге тврђаве, при чему је веома велики број
Галилејаца настрадао у том рату. Отуда ти се учинило да је право време
када си се засигурно ослободио ма каквог страха од мене, да одбациш
оружје и тако покажеш краљу и Римљанима да није било по твом избору,
већ под силом нужности, да си повео рат против њих; али си ипак остао
исти све док Веспазијан није дошао све до твојих зидина са свом својом
војском — а онда си заиста, и овог пута из страха, положио оружје, и твој
би град засигурно био силом заузет да се Веспазијан није сложио са краље-
вом молбом за тебе, и извинио твоју махнитост. Отуда је јасно да нисам ја
био тај који је покренуо ту несрећу, већ твоја властита склоност према су-
кобљавању. Да ли се сећаш колико сам те много пута држао у својим ру-
кама, па ипак те ниједном нисам казнио смрћу? Штавише, ти си једном
допао сукоба против својих властитих следбеника, и побио стотину оса-
мдесет пет сопствених грађана, и то не због добронамерности према
краљу и Римљанима, већ због своје личне изопачености, и то у време ка-
да сам ја био опседнут од стране Римљана у Јотапати. Штавише, није ли
било избројано две хиљаде житеља Тиберијаде током опсаде Јерусалима,
од којих су неки побијени а остали ухваћени и одведени у робље? Али
ћеш се ти и даље претварати како ниси био укључен у рат све док ниси
пребегао краљу. Јер, дâ, заиста, ти си пребегао њему, и кажем да је то било
из страха од мене. Ти каза, одиста, да сам ја био тај који је био изопачен.
Али зашто те је онда, из којег разлога, краљ Агрипа, који ти је сачувао жи-
вот онда када те је Веспазијан осудио на смрт, и који ти је уделио толика
богатства, касније двапут бацао у окове и често те обавезивао да се ук-
лањаш из своје сопствене земље, па је чак, када је једном упркос свему за-
поведио и да будеш погубљен, ипак пристао да ти поново опрости само на
најревносније залагање Береникино? И када те је (после толико многих
твојих подвала) учинио својим секретаром, затекао је где кривотвориш
његове посланице, и прогнао те је у жељи да му се склониш с очију. Али ја
овде нећу подробно испитивати све чињенице твојег срамоћења. Па ипак
не могу а да се не чудим твојој безочности, када налазиш у себи довољно
сигурности да кажеш како ћеш боље говорити о свим тим збивањима но
што су то чинили сви други који су писали о њима, када ти чак ниси ни
могао знати шта се заиста догађало у Галилеји, будући да си у то време
био у Бејруту са краљем; такође ниси могао знати колико су много Ри-
мљани пострадали приликом опсаде Јотапате, нити какве су несреће они
нама нанели; такође нипошто не можеш распитивањем сазнати шта сам ја
лично чинио током опсаде, напросто зато што су сви они који би ти мог-
ли прибавити обавештења о томе изгинули током самог њеног трајања.
Али можда ћеш ти рећи како можеш поуздано писати о ономе што је
учињено народу Јерусалима. Али како то уопште може бити? јер нити се
тебе уопште тицао тај рат, нити си читао Цезареве Коментаре, о чему ми
имамо непобитне доказе, будући да ти сасвим противречиш тим Цезаре-
вим излагањима у својој властитој историји. Али уколико ти заиста тако
снажно стојиш иза тога да си историју боље написао од свих других, заш-
то је ниси објавио док су још били живи Веспазијан и Тит, највиши запо-
ведници у том рату, баш као и краљ Агрипа и његова породица, људи који
су били веома упућени у знања Грка? јер ти си је писао током ових дваде-
сет година те си од њих могао имати и поткрепљено сведочанство својој
поузданости. Али тек сада, када ти људи више нису с нама, те сматраш да
ти се више не може противречити, ти се усуђујеш да објавиш своју исто-
рију. Ја се са своје стране уопште нисам плашио ничега сличног у погледу
својих списа, већ сам понудио своје књиге самим императорима, и то он-
да када су чињенице још увек биле наочиглед људима; јер сам био дубоко
свестан да сам обухватио истину самих тих чињеница; па како сам и оче-
кивао да ћу у тим људима пронаћи потврду, у таквим надањима заиста
нисам био преварен. Штавише, ја сам одмах представио своју историју и
многим другим особама, и то некима од оних који су били укључени у
рат, баш као што је реч о краљу Агрипи и неким од његових рођака. Сам
император Тит био је толико жељан да сазнање о тим збивањима буде
преузето искључиво из тих [мојих] књига, да је ставио свој властити
потпис на њих, наложивши да оне треба да буду објављене; а што се тиче
краља Агрипе, он ми је написао шездесет два писма, потврђујући истину
о ономе што сам у књигама изнео; два од тих писама овде ћу припојити,
те да тако и ти можеш знати њихов садржај. — „... Краљ Агрипа Јосифу:
ипак, када будеш дошао к мени ја ћу те обавестити о многим стварима
које ниси могао знати.“ И тако, када је ова историја била окончана, Агри-
па је, нити због ласкавости која му опште није била прирођена, нити с
иронијом, као што ћеш ти рећи (јер је њему била потпуно страна таква
склоност ума), писао искључиво из потребе за потврдом онога што је би-
ло истина, а што могу учинити и сви други који читају ове историје. Ово-
лико ћу, дакле, рећи поводом Јустина5, а што сам био обавезан да учиним
у облику једне дигресије.
66) Када сам, дакле, уредио све ове послове у Тиберијади, и сакупио
своје пријатеље као Синхедрион, посаветовали смо се шта би требало
урадити са Јованом. Том ми се приликом учинило да је мишљење већине
Галилејаца да би све њих требало наоружати и повести их у рат против
Јована, те га тако казнити као виновника свих нереда који су нас задеси-
ли. Па ипак, ја нисам био задовољан њиховом одлучношћу, јер ми је на-
мера била да разрешим све те невоље без проливања крви. Због тога сам
их пре свега замолио да са највећом помношћу сазнају имена свих оних
који су се налазили под Јовановим заповедништвом; а када је то учињено,
и када смо сазнали ко су били ти људи, ја сам објавио један указ у којем
сам понудио безбедност и своју руку десницу свим оним људима Јовано-
ве странке који су спремни да се покају; затим сам допустио рок од два-
десет дана таквима који ће прихватити тај по себе најповољнији избор.
Такође сам им запретио да ћу, уколико не буду положили оружје, њихо-
ве куће спалити а сва њихова добра изложити јавној продаји. Када су љу-
ди чули ово, нашли су се у немалој пометњи, те су напустили Јована; број
оних који су, положивши оружје и дошавши к мени, тако поступили, био
је четири хиљаде. Тако са Јованом више није остао нико осим његових
сопствених суграђана, као и око петнаест стотина странаца који су до-
шли из метрополе Тира. А када је Јован видео да је надмудрен мојим лу-
кавством, он се надаље склонио у своју властиту земљу, живећи у вели-
ком страху од мене.
67) Али су негде у то време житељи Сефориса показали велику охо-
лост и подигли се на оружје, с поверењем рачунајући на снагу својих зи-
дина, али и у то што су ме видели преданог неким другим пословима. Тако
су послали поруку Сентију Галу, који је био намесник Сирије, и затражи-
ли да или он сам брзо дође к њима и узме њихов град под своју заштиту,
или да им пошаље снажну војну јединицу за посаду. Сходно томе, Гал им
је обећао да ће доћи, али није ни реч рекао о томе када ће тачно пристићи;
а када сам се ја о томе обавестио, подигао сам војску која је била са мном
и извео напад на житеље Сефориса, па тако силом заузео њихов град. Га-
лилејци су искористили ову прилику, мислећи да је напокон куцнуо час
да покажу своју мржњу према њима, будући да су осећали велику зло-
вољу према том граду. Стога су себе распиривали у жудњи да их сасвим
униште, наменивши смрт и свима другима који су у том граду боравили.
Тако су их силовито напали и попалили им куће, затекавши их без ста-
нара, јер су се сви људи, престрашени, склонили у тврђаву. Потом су Га-
лилејци са собом понели све што су од ствари затекли, не пропустивши
да учине ниједно пустошење којим су могли нанети зло тим својим суна-
родницима. Када сам видео ово, био сам ванредно ојађен, те сам им запо-
ведио да одустану од таквог поступања, подсетивши их да није у складу
са побожношћу да се на тај начин односе према људима сопственог наро-
да; али будући да се они нису нити повиновали ономе што сам их молио,
нити ономе што сам им наредио (јер је мржња коју су носили била одви-
ше снажна у односу на моје молбе), ја сам позвао оне своје пријатеље који
су ми били најоданији и који су се налазили око мене, да пронесу гласине
како су Римљани с великом војском напали друге делове града; ово сам
урадио како бих, захваљујући ширењу таквог извешћа, могао сузбити на-
силност Галилејаца, и сачувати од разарања град Сефорис. Напослетку је
ово лукавство уродило плодом, јер су се, чувши ову вест, Галилејци са-
да нашли у страху за сопствене животе, те су одустали од пљачкања и да-
ли се у бекство; а ово тим пре што су видели мене, свог заповедника, ка-
ко сам исто учинио; јер, наиме, да бих овај извештај учинио уверљивим,
претварао сам се да ме је као и њих обузео страх. На тај су начин, дакле,
житељи Сефориса били, захваљујући моме лукавству, неочекивано по-
штеђени крајњег страдања.
68) Тиберијанци су, међутим, такође могли бити опљачкани од стра-
не Галилејаца и под следећим околностима: — Главни људи сената писа-
ли су краљу и затражили да он дође к њима и за себе заузме град. Краљ је
обећао да ће доћи и са своје стране написао писмо у одговор на њихово,
а затим га дао једном од својих посилних, чије је име било Крисп и који је
по рођењу био Јеврејин, да га однесе у Тиберијаду. Када су Галилејци саз-
нали да овај човек носи такво писмо, они су га ухватили и довели к мени;
али чим је цели народ чуо за ово, поново их је обузео бес и поново су се
машили оружја. Тако се следећег дана велики број људи окупио из свих
делова земље, те су дошли у град Асоху, где сам ја тада становао, и поче-
ли жестоко викати, називајући град Тиберијаду издајицом и пријатељем
краља, због чега су тражили да пођем тамо и разорим га до темеља. Гали-
лејци су, разумљиво, носили љуту озлојеђеност према народу Тиберијаде,
баш као и у случају града Сефориса.
69) Након што сам чуо о овом покрету, колебао сам се шта би треба-
ло да учиним, и вагао сам начин на који бих могао избавити Тиберијан-
це од гнева Галилејаца; јер, нисам више могао порећи да су неки од Тибе-
ријанаца писали краљу и позвали га да дође к њима, будући да су њихова
ухваћена писма, као и одговор на њих, у потпуности указивали на исти-
нитост тог поступка. Тако сам ја дуго седео размишљајући насамо, а за-
тим рекао окупљеном мноштву: „Веома добро знам да су вас житељи Ти-
беријаде увредили, и нећу вам забрањивати да похарате њихов град. Так-
ве ствари, међутим, треба изводити прикривено; јер нису само ти Тибе-
ријанци издајници наше слободе, будући да је сличан случај и са многим
наводно истакнутим родољубима међу Галилејцима који се само пред-
стављају таквима. Због тога вас молим да се стрпите све док ја у потпу-
ности не утврдим ко су виновници такве опасности по нас, а онда ћете их
све скупа моћи ухватити, заједно са свима онима које ћете такође и сами
потчинити.“ Оваквим сам речима до даљњег стишао мноштво, те су они
одустали од гнева и пошли сваки својим путем, а ја сам најпре издао на-
ређење да онај који је донео краљева писма буде окован; али сам, међу-
тим, неколико дана касније изјавио да ћу, под изговором да морам обави-
ти неке приватне послове, накратко напустити краљевство. За то сам вре-
ме тајно позвао Криспа и наредио му да опије војнике који су га чували,
те да онда побегне краљу. И тако, када је Тиберијада и по други пут била
пред опасношћу потпуног уништења, избегла је опасности захваљујући
мом вештом поступању и бризи коју сам показао за њен опстанак.
70) Негде у то време догодило се да је Јустин, син Пистов, без мог
знања пребегао краљу, под околностима о којима ћу овде приповедати.
На почетку рата између Јевреја и Римљана, народ Тиберијаде одлучио је
да се приклони краљу и не отпађује се од римске власти; Јустин је, пак, по-
кушао да људе убеди да се лате оружја, будући да је и лично тежио превра-
ту због тога што је гајио наду да би он сам могао преузети власт над Гали-
лејом, баш као и над својом сопственом земљом [Тиберијадом]. Па ипак
није успео у ономе чему се надао, зато што су Галилејци били озлојеђе-
ни према Тиберијанцима, а то због беса који се у њима скупљао због свих
оних несрећа које су пре рата од ових претрпели; отуда они нипошто не
би поднели када би Јустин требало да буде њихов управитељ. Са своје сам,
пак, стране такође и ја, коме је од стране јерусалимске заједнице било по-
верено управљање Галилејом, веома често долазио до таквог ступња бе-
са против Јустина да сам се готово решавао да га убијем, не могући даље
да подносим његове злоћудне склоности. Он ме се због тога веома бојао,
страхујући да моја острашћеност напослетку неће довести до погибељ-
ног врхунца; тако је он отишао краљу, сматрајући да ће код њега живети
боље и безбедније.
71) Након што су житељи Сефориса на тако изненађујући начин избе-
гли првотној опасности, послали су поруку Цестију Галу, тражећи од ње-
га да одмах дође к њима и преузме град у своје руке, или да бар пошаље
снаге довољне да сузбију све препаде њихових непријатеља; најпосле су
тако и успели да убеде Гала да им пошаље војску значајне снаге, саставље-
ну једнако од коњице и пешадије, која је дошла по ноћи и коју су грађани
пустили у свој град. Али након што је околна земља потом била похара-
на од стране ове римске војске, ја сам повео војнике који су били уз мене
и стигао у Гаризму, где сам подигао грудобран на довољној удаљености од
Сефориса; а када сам се нашао на око двадесет фурлонга од града, приву-
као сам се по ноћи и са својим снагама извео напад на зидине; па када сам
наредио великом броју својих војника да се успењу помоћу лестви, загос-
подарио сам највећим делом Сефориса. Ипак, убрзо потом, неупознатост
са запоседнутим местима присилила нас је да се повучемо, након што смо
убили туце римских пешака и два коњаника, као и неколицину грађана
Сефориса, изгубивши при том само једног свог човека. А када је касније у
равници дошло до отворене битке са њиховом коњицом, и ми се дуго вре-
мена храбро носили са опасношћу, напослетку смо били поражени, јер су
Римљани успели да ме опколе а моји су се војници уплашили и побегли
назад. У тој је бици погинуо један од оних којима је била поверена моја
лична заштита; његово име је било Јустин, који је у друго време имао исту
службу и код краља. У то су време такође приспеле и нове снаге коњице и
пешадије што их је послао краљ, на челу са Силом, који је био заповедник
његове страже; овај је Сила подигао логор на пет фурлонга удаљености од
Јулије, и поставио стражу на путевима, како оном који је водио према Ка-
ни, тако и оном према Гамали, како би становништву ових градова онемо-
гућио добијање намирница из Галилеје.
72) Чим сам добио извештај о овоме, послао сам две хиљаде наоружа-
них људи и заповедника над њима, чије је име било Јеремија, који је поди-
гао шанац на удаљености од једног фурлонга од Јулије, близу реке Јорда-
на, не упуштајући се против непријатеља ни у шта више од обичног чар-
кања, све док ја сâм нисам стигао на челу још три хиљаде војника. Али
следећег дана, када сам поставио заседу у једној долини недалеко од шан-
ца, изазвао сам оне који су припадали краљу да уђу у битку, а својим вој-
ницима издао наређење да окрену леђа непријатељу све док га не извуку
из његовог логора и изведу на отворено — што је успешно и урађено; јер
је Сила, поверовавши да наша страна заиста бежи, био спреман да нас го-
ни, али су се његовој војсци неочекивано иза леђа појавили они који су
дотле лежали у заседи, те довели до велике пометње у редовима неприја-
теља. Ја сам се такође сместа окренуо снагама које сам водио и сударио се
са краљевом војском коју сам тако потерао у бекство. И извео бих заиста
велика дела тог дана, да ме извесни обрт судбине није у томе омео: наиме,
коњ на којем сам јахао и са чијих сам се леђа борио, упао је у каљугу и зба-
цио ме на тле, од чега сам нагњечио зглоб, те су ме однели у село по имену
Кефарном или Капернаум. Након што су моји војници чули о овом уде-
су, уплашили су се да нисам озбиљније повређен но што сам заиста био;
због тога нису даље продужили са гоњењем непријатеља, већ су се врати-
ли, пуни бриге за мене. Због тога сам послао по видаре, па док сам се на-
лазио у њиховим рукама сколила ме је грозница; зато сам, према савету
тих истих видара, исте ноћи пренесен до Тарихеје.
73) Када су Сила и његови људи били обавештени о ономе што ми се
догодило, поново су скупили храброст; па схвативши да се због свега што
се са мном збивало стража немарно одржава у нашем логору, они су то-
ком ноћи поставили одред коњаника у заседи иза Јордана, те су, када је
свануло, изазвали моје људе на борбу; па како се моја војска није уклони-
ла бици, већ је изашла у равницу, сада су се њихови коњаници изненад-
но појавили из заседе у којој су пребивали, и изазвали расуло код мојих
људи, који су се дали у бекство; тако је на нашој страни убијено шесторо
људи. Па ипак Сила није напослетку стигао до победе; јер, чим су његови
људи чули да неки наоружани људи плове из Тарихеје према Јулији, они
су се уплашили и повукли.
74) Од тада није прошло много пре но што је Веспазијан дошао у Тир,
а са њим и краљ Агрипа; али су тада Тирци почели да говоре погрдно
о краљу, називајући га непријатељем Римљана. Тврдили су, наиме, да је
Филип, заповедник његове војске, издао краљевску палату и римске сна-
ге које су се налазиле у Јерусалиму, а да је то изведено по мом наређењу.
Када је Веспазијан саслушао овакав извештај, он је прекорио Тирце што
вређају човека који је уједно краљ и пријатељ Римљана; али је уз то и за-
молио краља да пошаље Филипа у Рим, како би о ономе што је урадио
одговарао пред Нероном. Али када је Филип заиста и послан тамо, он
уопште и није излазио на очи Нерону, будући да је овога затекао на прагу
смрти, а због државних потреса до којих је тада дошло, као и грађанског
рата, те се тако вратио краљу. Но када је Веспазијан стигао у Птолемаи-
ду, главни људи Декаполиса у Сирији почели су галамити против Јусти-
на из Тиберијаде зато што је попалио њихова села; тако га је Веспазијан
изручио краљу, како би га казнили смрћу они који су били под краљевом
влашћу; ипак, краљ је Јустина само оковао и сакрио то што је учинио од
Веспазијана, кога је поздравио и послао му снаге на челу са Пласидом као
заповедником. Краљ је такође пошао с њима, а такође сам и ја пратио њи-
хово кретање, све док Веспазијан није стигао у Галилеју. О овом његовом
доласку, и каква су наређења том приликом издавана, и како је дошло до
његове прве битке против мене у близини села Тарихеје, и како су ода-
тле они пошли у Јотапату, и још како сам ја био жив заробљен и окован
да бих касније био ослобођен, као и о свему ономе што сам чинио током
јеврејског рата и за време опсаде Јерусалима, подробно сам описао у књи-
гама које се односе на овај рат Јевреја. Ипак, биће, мислим, умесно да ов-
де придодам извештај о оним својим поступцима током мог досадашњег
живота о којима нисам приповедао у књигама о јеврејском рату.
75) Наиме, након што је окончана опсада Јотапате и ја се нашао међу
Римљанима, био сам чуван уз велику бригу, захваљујући великом пошто-
вању што га је Веспазијан показао према мени. Штавише, по његовом сам
се наређењу венчао са једном девицом која се налазила међу заробљени-
цама те земље6, иако она није дуго живела са мном, већ смо се развели на-
кон што сам био ослобођен окова и потом отишао у Александрију. Ипак,
ја сам се потом у Александрији венчао са другом женом, и одатле био по-
слан, заједно с Титом, у опсаду Јерусалима, где сам често био у опасности
од погибије, будући да су једнако Јевреји желели да ме се дочепају како би
ме казнили, а такође су и Римљани, приликом сваког пораза, претпоста-
вљали да је узрок томе лежао у неком мом издајству, те су непрестано из-
носили клевете императорима и захтевали да ме казне као издајника. Али
је Тит Цезар веома добро познавао неизвесну судбину сваког рата, те није
никаквим одговором узвраћао на таква жестока салетања усмерена про-
тив мене. Штавише, након што је Јерусалим напокон силом заузет, Тит
Цезар ме је често наговарао да узмем за себе што год желим од остата-
ка моје разрушене домовине, дајући ми пуно допуштење да тако учиним.
Али након што је моја земља била уништена, сматрао сам да више ништа
за мене није имало вредности што бих могао узети и чувати као утеху у
својим несрећама. Тако сам од свега Титу само упутио захтев да моја по-
родица буде слободна, а уз то сам по Титовој дозволи узео у посед и све-
те књиге. Недуго потом затражио сам од њега и да буде поштеђен живот
мог брата као и животи педесеторице његових пријатеља, што ми такође
није било одбијено. Када сам једном приликом, по Титовом допуштењу,
ушао у Храм у којем се налазило велико мноштво заробљених жена и де-
це, узео сам са собом све оне којих сам се могао сетити међу мојим прија-
тељима и познаницима како би их могао ослободити, што је бројем изно-
сило око сто деведесет људи; и тако сам их успео избавити не плаћајући
никакву откупнину, уз то им и повративши њихов претходни иметак. А
када сам од стране Тита био послан са Кереалином и хиљаду коњаника до
извесног села по имену Текоја, како бих утврдио да ли се тамо налази ме-
сто прикладно за логор, по повратку сам видео да су многи заробљеници
били разапети на крст, и сетио се тројице њих као мојих негдашњих по-
знаника. Од овога сам се веома ожалостио, те сам пред Титом бризнуо у
плач, и потом му говорио о њима. Тада је он сместа заповедио да ови људи
буду скинути с крста, те да се о њима поведе највећа брига како би се ус-
пешно опоравили; па ипак су двојица од њих умрла у рукама лекара, док
је трећи успео да се поврати.
76) Након што је Тит овако разрешио нереде у Јудеји, и претпоста-
вивши да ми имање које сам поседовао у Јудеји неће доносити никакве
користи зато што је смерао да на истом месту доцније смести посаду која
ће надгледати земљу, он ми је доделио други посед у равници. А када је
пошао натраг у Рим, понудио ми је избор да отпловим заједно с њим, ука-
завши ми при том сваку могућну почаст; па када смо потом стигли у Рим,
о мени се веома брижљиво старао Веспазијан, који ми је дао стан у својој
властитој кући у којој је живео пре него што је постао император. Такође
ме је почаствовао титулом грађанина Рима и доделио ми годишњу пен-
зију. Са сличним је поштовањем наставио током читавог живота, ни нај-
мање не умањујући такву потпуну наклоност и љубазност према мени.
Али ме је управо такво његово опхођење довело у опасност од зависти
других, што је исходило тиме да сам се често налазио у претећим окол-
ностима. У то је време, рецимо, живео неки Јеврејин, по имену Јонатан,
који је подигао устанак у Кирени наговоривши две хиљаде људи те земље
да му се придруже, поставши тиме само узрочником њихове пропасти.
Али након што га је намесник те земље бацио у окове и послао императо-
ру, заробљеник је овоме испричао да сам ја био тај који му је слао оружје
и новац. Ипак, од Веспазијана није успео сакрити да је лажљивац, те га је
овај осудио на смрт, а ова је пресуда и извршена. Тако је било и доцније:
а након што су и надаље они који су ми завидели на срећи често износи-
ли оптужбе на мој рачун, ја сам, захваљујући Провиђењу Божјем, успе-
вао избећи свим опасностима. Такође сам од Веспазијана примио нема-
лу количину земље у Јудеји као необавезујући поклон; у то сам се време
развео од своје жене, бивајући незадовољан њеним понашањем, мада не
пре но што смо заједно добили троје деце, од којих је двоје већ умрло, док
је један син, по имену Хиркан, још увек жив. Након развода оженио сам
жену која је живела на Криту, али је била Јеврејка по рођењу; била је то
жена истакнутих родитеља, која је и сама била међу најпоштованијима у
својој земљи, и чији је карактер био изнад многих других жена, као што
је њен потоњи живот заиста и показао. Са њом сам добио два сина: ста-
ријем је име било Јустин, а другом Симонид, који је такође називан и Аг-
рипом. Такве су, дакле, биле прилике мог породичног живота. Што се ти-
че наклоности императора, она је остајала истом; јер, и кад је Веспазијан
умро, Тит, који га је наследио у власти, задржао је исто поштовање према
мени какво ми је указивао и његов отац; па иако су и даље против мене
често изношене оптужбе, он ниједној није поверовао. Домицијан, који је
наследио Тита, само је још појачао знаке наклоности и поштовања према
мени, јер је кажњавао оне Јевреје који су ме клеветали, баш као што је јед-
ном приликом поступио и у случају мог слуге, евнуха, који се усудио да
ме и сâм оптужује. Домицијан је такође ослободио пореза ону земљу коју
сам имао у Јудеји, што је свакако знак најдубљег уважавања за оног коме
је указано; поред њега, још је и Домиција, жена Цезарева, са своје стране
према мени показивала благонаклоност. Ово је, дакле, извештај о прео-
сталим [битним] поступцима читавог мог живота, а нека други по њима
суде о мом карактеру онако како им буде драго. Али што се тиче тебе, о
Епафродите, најбољег међу свим људима, цели овај спис посвећујем на-
шим Старинама, и тако, засад, овим закључујем целину.
НАПОМЕНЕ
НАПОМЕНЕ
1. Свест о значају и надмоћи грчке културе и у Јосифово време је у тој мери

присутна, да он своје Старине намењује превасходно Грцима.
2. Јосиф је написао седам књига о Јудејском рату много пре него што је почео
писање ове историјске приповести. Наиме, књиге о Јудејском рату објављене су
75. године после Христа, а историјски записи пред нама 93. године, дакле осамна-
ест година касније.
3. Епафродитусов идентитет није поуздано утврђен.
4. Птоломеј II Филаделф (285–246 п. н. е.) из египатске династије Птоломеје-
вића, македонског порекла.
5. Јосиф овде алудира на славну грчку изреку, према којој, уколико је Господ с
нама, свака па и немогућа ствар постаје могућном.
6. У питању је дело које се тицало порекла многих јеврејских закона, као и фи-
лозофског или алегоријског значења који су они могли носити, а које је данас из-
губљено.
7. Премда Јосиф у свом Уводу, у четвртом одељку, казује да је Мојсије писао
извесне ствари на загонетан начин, друге, пак, у алегоријама, а остатак јасним ре-
чима, он нам ипак у свом извештају о првом поглављу Књиге постања, као ни у
прва три одељка другог поглавља, не даје никакав наговештај ма какве мистерије;
али када овде дође до четвртог одељка, и затим све даље, он каже да је Мојсије по
окончању описа седмог дана почео да говори алегорично; није сасвим неверовар-
но да је Јосиф разумео остатак другог и цело треће поглавље у извесном енигмат-
ском, алегоријском, или, пак, филозофском смислу. Промена до које је дошло у
имену Божијем — од Елохима до Јахве Елохима, од Бога у Господа(ра) Бога — у хе-
брејској и самарићанској традицији као и у Седмокњижју, такође чини не малу ус-
лугу оваквој промени у приповедачком стилу и конструкцији казивања.
8. Овде можемо приметити да Јосиф претпоставља човека као састављеног од
душе, духа и тела, слажући се у томе са св. Павлом (Прва посланица Солуњанима,
5.23) и остатком древних мислилаца; он на другом месту такође казује да је испр-
ва било забрањено једење животињске крви, будући да се у њој находе душа и дух
(Јудејске старине, трећа књига, једанаесто поглавље, други одељак).
9. Одакле потиче ово помињање — које очигледно није карактеристично само
за Јосифа већ је изведено из старијих аутора — четири међу највећим рекама све-
та, при чему две од њих протичу на веома великој удаљености од друге две, на овај
или онај начин наводњавајући Рај, тешко је рећи. Али како се чини да је Јосиф већ
алегоризовао ову приповест, и устврдио да да ова четири имена носе посебно зна-
чење — Фисон за Ганг, то јест мноштвеност; Фрат за Еуфрат, што значи расејање
или цветни расцват; Диглат за Тигар, што значи хитрину повезану са ускошћу; и
Геон за Нил, то јест „оно што извире на истоку“ — ми га вероватно погрешно ту-
мачимо када сматрамо да он дословно мисли на ове четири реке: поготову у слу-
чају Геона схватаног као Нил, дакле „оно што извире на истоку“, премда он веома
добро зна да географски Нил заправо извире на југу. Стога је вероватно данас ви-
ше немогуће одредити који је он даљи алегоријски смисао имао на уму.
10. Од имена овог Џабала вероватно потиче „Џобел“, труба коришћена за про-
942 НАПОМЕНЕ
славе „јубилеја“ [jubileus=jubel; прим. прев.]: реч је о великом и веома гласном му-
зичком инструменту, коришћеном да би се огласила слобода у јубилејској години.
11. Тачан број Адамове деце, како износи предање, био је тридесет три сина и
две стотине три кћери.
12. Јосиф овде греши заменивши Сета, Адамовог сина, са Сетом или Сесо-
стрисом, египатским владарем који је подигао овај стуб у Сирији.
13. Ово схватање, према којем су пали анђели на известан начин очеви древ-
них дивова, непрестано је одржавано мишљење у старини.
14. Један кубит износи приближно 53 сантиметра.
15. Јосир овде наводи да су Јевреји названи Јеврејима по свом праоцу Хеберу
— а не по Авраму „Јевреју“, што значи „oнај који је прешао преко Еуфрата“, како
претпостављају многи модерни тумачи. Шем је такође називан оцем све деце Хе-
берове, или свих Јевреја, у историјским сећањима много пре но што је Аврам пре-
шао преко Еуфрата (Књига постања 10:21), иако се мора признати да када Књига
постања (14:13) говори о Авраму „Јевреју“ и Седмокњижје овај назив приписује
Прелазу (грчки) преко Еуфрата: али овде се говори искључиво о самом Авраму,
који је тек касније прешао преко Еуфрата, и заправо је споредно значење хебрејс-
ке речи, узете као апелатив а не као засебна именица.
16. Овде треба поменути да Бог није ни за време власти Мојсијеве захтевао
никакве друге жртве до оних пет врста животиња које је тражио и од Аврама, ни-
ти Јевреји гаје друге домаће животиње до ове три овде именоване.
17. Овде, као и у Посланици Јеврејима 11:17, Исак је назван јединим Авра-
мовим сином, иако је он у исто време већ имао и другог сина, Ишмаела. Седмо-
књижје изражава право значење, одређујући дотичну реч у тексту као вољени, а
не једини, син.
18. За рођење Јаковљево и Есавово овде се каже да се догодило након Авра-
мове смрти; требало би да стоји после Сарине смрти. Изгледа да је редослед из-
лагања у Књизи постања, које не следи увек хронолошки редослед, навео Јосифа
на ову грешку.
19. Поводом поменутог Сеира, код Јосифа Флавија кохерентност излагања
тражи да читамо Есав или Сеир, што означава исту ствар.
20. Вечера од укусног меса прибављеног у лову, како читамо у Књизи постања
27:4, била је примерена за велике светковине или за жртвоприношење; а поводом
молитава које су биле честе приликом жртвовања, Исак је очекивао, као што је та-
да било уобичајено у таквим узвишеним приликама, да на њега сиђе божанска ис-
кра којом би благословио његовог присутног сина, и учинио предсказање његовог
будућег понашања и судбине. Oдатле вероватно потиче и то да кад је Исак несвес-
но благословио Јакова, и касније увидео грешку коју је учинио, ипак није преду-
зео ништа да би је исправио без обзира колико га жарко на то подстицала његова
осећања у корист Есава, а то напросто стога што је добро знао да сила благослова
не потиче из њега самог, већ од Бога, и да се ма каква промена учињеног налази
изван његове моћи. Teк потом је до њега дошло друго надахнуће, које га је учини-
ло кадрим да предскаже и Есавово будуће понашање и његову судбину.
21. Хеленисти првог столећа, како у Египту тако и другде, несумњиво су реч
„Израиљ“ тумачили као „oнај који тражи Бога“.
22. Што се тиче ове Јаковљеве похвалне беседе о Јосифу, као припреме за ус-
вајање Ефраима и Манасије у Јаковљеву породицу као родоначелника два равноп-
НАПОМЕНЕ 943
равна племена, њу и сви познати преписи Књиге Постања, то јест односна погла-
вља (бр. 48), не помињу. Тако остаје непознато одакле је тај податак Јосиф Фла-
вије преузео, односно да ли га је, пак, унео само као свој властити украс у припо-
ведању.
23. Поводом овог преласка Александра Великог преко Памфилијског мо-
ра навешћемо овде оригиналне одломке четворице аутора чији записи још увек
постоје: Калистена, Страбона, Аријана и Апијана. Што се тиче Калистена, који је
лично пратио Александра Великог у овом походу, Еустацијус каже (у својим Бе-
лешкама на трећу књигу Хомерове Илијаде) да „се Памфилијанско море не само
отворило у пролаз пред Александром, већ је својим подизањем указало почаст
њему као краљу.“ Страбон, пак, каже овако (Geog. књ. XIV): „Тај уски пролаз, по-
ред морске обале, кроз који је прошла његова војска, назива се Фаселис. Тамо се
налази планина звана Климакс, која се граничи са Памфилијанским морем, оста-
вљајући уски пролаз на обали који је, за мирног времена, сув, па тако и проходан
за путнике, али када га море преплави умногоме је прекривен таласима. Силазак
преко планина је вијугав и стрмоглав, те се за мирног времена користи пут који
води дуж обале. Али је Александар наишао у зимско доба, и, поверивши се пре
свега судбини, он је форсирао пролаз пре но што су се таласи повукли, те се тако
догодило да су се целога дана пробијали кроз тај теснац, често бивајући под водом
све до пупка.“ Aријанов извештај гласи овако: „Александар се удаљио од Фасели-
са, и део своје војске послао преко планина према Пергу, путем који су му показа-
ли Трачани. То је био тежи, али и краћи пут. Он сам повео је оне који беху с њим
дуж морске обале. Овај пут је непрелазан у било које друго доба осим када ду-
ва северац, а ако преовлада јужни ветар, пролазак обалом је немогућ. У то време,
након периода дувања јужног ветра, задувао је северац, и то свакако не без уде-
ла Божије промисли (будући да су се и Александар и његова војска тамо нашли с
Њиме на уму), омогућивши им лаган и брз пролаз.“ Најзад и Апијан, када поре-
ди Александра и Цезара (О грађанском рату, књ. II) каже да су „обојица зависили
од своје дрскости, одлучности и судбине, једнако колико и од своје вештине рато-
вања. Као пример овога може се навести Александрово путовање једном безвод-
ном земљом, усред летње жегe, према светилишту [Јупитера] Хамона, којом при-
ликом је он могао брзо проћи кроз Памфилијски залив, будући да се, захваљујући
Божијем Провиђењу, море осекло — jeр је само Провиђење учинило да се море
због њега задржи, баш као што му је, другом приликом, послало и кишу када је
путовао [преко пустиње].“
24. Омер, стара хебрејска мера за тежину растреситог материјала, десети део
ефаха, отприлике 3,5 литара.
25. Ова упадљива околност, да су за време док су Мојсијеве руке биле поди-
гнуте према небу Јевреји побеђивали, док су, насупрот томе, Амалекити надвла-
давали док су његов руке биле оборене према тлу, чини се да представља најра-
није објављивање исправног положаја у свечаној молитви, а то значи протезања
руку (и дизања очију) према небу, као што нас обавештавају и други одломци Ста-
рог и Новог завета. Штавише, чини се непобитним да је овај став продужен и у
раној хришћанској цркви, бар све дотле док свештенство није, уместо да изгова-
ра своје молитве напамет, ове почело да ишчитава из књига, што је у великој мери
несагласно са оваквим уздигнутим положајем тела, и што је, како се чини, уведе-
но тек много позније у употребу.
26. Овај поступак бирања судија и војних заповедника Израелита преко све-
дочења и изгласавања од стране народа, дакле пре но што би они били наметнути
одлуком Бога или Мојсија, заслужује да буде примећен, стога што је то био обра-
зац сличног начина избора и рукоположења бискупа, презбитера и ђакона у ра-
ној хришћанској цркви.
27. Ово друго дело Јосифа Флавија, на које он овде указује, чини се да ника-
да није објављено.
28. Кубит или лакат; јудејски лакат је износио око пола метра.
29. Разлог употребе златних звончића на дну хаљине високог свештеника ве-
роватно је у томе да би га, док њише одеждом за време нуђења тамјаном окађе-
них жртава (у дан великог покајања или у какав други редовни период његовог са-
кралног прислуживања током великих празника), људи могли приметити па, њи-
ме поведени, и сами поћи путем молитве у часу жртвовања или којег другог бого-
службеног догађаја; тако се читав скуп могао истовремено и заједно предати мо-
литви Свевишњем, придружујући се свом високом свештенику. О овоме види у
Јеванђељу по Луки 1:10, или у Откровењу Јовановом 8:3,4. Другачије се син Сира-
хов и не би могао разумети, када каже Арону, првом високом свештенику (Еcelus.
45:9): „И Бог опколи Арона наровима, и са много златних звончића около, зато да
би се од његовог покрета могао дизати звук, као и бука која се могла чути у храму,
за успомену деци ових људи.“
30. Када Јосиф Флавије једнако овде као и у погл. 6, одељ. 4, претпоставља да
је табернакул био подељен на три дела, чини се да он процењује голи портални
приступ као трећи део, различит од светих и најсветијих делова. Ово постаје још
вероватније када се зна да ће се у Храму касније заиста и пронаћи различит трећи
део, назван Порш. У противном би Јосиф Флавије противречио свом властитом оп-
ису табернакула, у којем изричито даје посебне извештаје о не више од два дела.
31. Ово објашњење мистичног значења табернакула и његових сасуда, као и
одеће високог свештеника, преузето је од Филона, и прилагођено нејеврејским
филозофским схватањима. Ово је вероватно могло бити опроштено код Јевреја,
веома добро упућеним у незнабожачка учења и филозофију, као што је и сâм Фи-
лон увек био, и као што је не мање био и Јосиф Флавије када је писао ове Стари-
не. У међувремену су — и у то не треба сумњати — обојица морали проћи кроз
упознавање са више јеврејских интерпретација, таквих какве срећемо, рецимо,
у Посланици Варнавиној, у старим хебрејским текстовима и другде код старих
Јевреја. Сходно томе, када је Јосиф Флавије писао књиге о Јудејском рату за упо-
требу међу Јеврејима, у то је време био млађи него у доба писања Старина, и
мање упућен у нејеврејску литературу, те тамо можемо наћи пример јеврејског
начина тумачења као упоредан овде изнесеном. Јер тамо (књ. VII, погл. 5, одељ.
5) он, на пример, седам грана храмског свећњака, заједно са његових седам лам-
пи, тумачи као симбол седам дана стварања и одмора, док су, као што смо виде-
ли, они овде симболи седам планета. Није извесно да је древну јеврејску симболи-
ку уопште и требало тумачити на било који други начин него према схватањима
старих Јевреја, а не према тумачењима нејеврејских аутора. Види такође Јудејски
рат, књ. I, погл. 33, одељ. 2.
32. Треба запазити да је две главне квалификације које се у овом одељку захте-
вају за постављање првог високог свештеника (то јест, да мора имати одличан ка-
рактер за племените и добре чинове; а затим и да мора имати одобрење од стра-
не народа), Јосиф Флавије овде забележио као исход народне процене, чак и ка-
да номинација припада самом Богу. Ово су заправо оне исте квалификације које
хришћанска религија захтева за избор хришћанских бискупа, свештеника и ђако-
на; о томе нас обавештавају и Апостолске конституције, књ. II, погл. 3.
33. Oва тежина и вредност јеврејског шекела, у данима Јосифа Флавија била
је, по ученим Јеврејима, за једну петину већа од њихових старих шекела. Овакво
одређивање савршено се слаже са до данас преосталим шекелима који имају сама-
рићанске записе, а који су махом ковани од стране Симона Макабејца, неких 230
година пре него што је Јосиф Флавије објавио ове Јудејске старине.
34. Према мишљењу Јосифа Флавија жртва је приношена пре изласка Сунца
и приликом смираја. Али у данима Помпеја, судећи по обавештењима овог истог
Јосифа Флавија, жртве су приношене ујутро, као и деветог часа. Јудејске старине,
књ. XIV, погл. 4, одељ. 3.
35. Овде можемо исправити мишљење модерних рабина, који кажу да је само
једна од седам лампи горела током дневног видела; док, ево, Јосиф Флавије, непо-
битни очевидац, саопштава да их је било три.
36. Овакви одговори такозваног пророчанства Урима и Тумима (што су речи
које означавају светлост и савршенство или, како их Седмокњижје тумачи, oт-
кровење и истину и ништа друго), повезани су са овим блиставим камењем утоли-
ко што и ови последњи беху употребљавани као откровење воље Божије — на на-
чин савршен и истинит — људима Израела; дакле, ови пророчански одговори нису
нипошто давани на основу сијања драгог камења на некакав неспретан начин само
на основу тога што почивају на грудној плочи високог свештеника; наиме, сијање
камења може претходити или пратити пророчанство, а да при том сâмо не дарује
никакво пророштво (о томе види Јудејске старине, књ. VI, погл. 6, одељ. 4), већ да
оно доспева као разговетан глас са места највишег милосрђа. Једно овакво проро-
чанство, како нас овде обавештава Јосиф Флавија, било је немо, а догодило се две
стотине година пре но што је писана ова књига, тачније у доба последњег ваља-
ног високог свештеника из породице Макабејаца, Јована Хиркана. Овде је веома
умесно запазити да је пророчанство које се на овом месту помиње оно које је Бог
изабрао да се њиме представи присутнима, те да њиме упути у смернице даљег
исправног чињења цели народ Израела, обраћајући им се као њихов Краљ који их
штити и поучава све дотле док му се они у таквом положају потчињавају. Овим је
пророчанством, дакле, Бог обећао да над њима неће постављати такве самовољне
владаре који ће пре управљати према својој властитој вољи и политичким смер-
ницама него према Божијим упутствима. Знајући сад за овакав садржај проро-
штва, можемо рећи да се са сличним пророчанством (поред анђеоских и упозо-
рења преко пророка) срећемо без прекида почев од данâ Мојсија и Јошуе па све
до помазања Сауловог, тог првог у узастопном низу краљева (Бројеви 7:21, Јошуа,
6:6 и даље, Књига судија 1:1, 18:4–6, 30, 31, 20:18, 23, 26–28, 21:1, итд.; Прва књига
Самуилова 14:35). Овакво прорицање траје све до Сауловог одбијања Божијих за-
повести у рату са Амалеком, када је овај краљ нашао за сходно да се понаша она-
ко како му је властита воља налагала (Прва књига Самуилова, 14:3, 18, 19, 36, 37),
и када је, у одговор на ту самовољу, ово пророчанство у потпуности напустило
Саула (премда га је, заправо, он и раније ретко консултовао, о чему види у: Пр-
ва књига Самуилова 14:35, Прва књига о краљевима 10:14, 13:3, Јудејске старине
књ. IV, погл. 7, одељ. 2) и прешло к Давиду који је њиме одмах упозорен да ће сме-
нити Саула; Давид се, пак, често путем овог пророчанства саветовао са Богом, и у
потпуности се држао Његових упутстава (Прва књига Самуилова 14:37, 41; 15:26;
22:13, 15; 23:9, 10; 30:7, 8, 18; Друга књига Самуилова 2:1; 5:19, 23; 21:1; 23 :14; Пр-
ва књига о краљевима 14:10, 14; као Јудејске старине, књ. IV, погл. 12, одељ. 5). Са-
ул се, заправо, још једном приликом — a то беше дуго након његовог одбацивања
Бога, и након што му је Господ наменио уништење као казну за његову непослуш-
ност — потрудио да консултује Бога онда када је за то већ било касно; али му Бог
тада није одговорио, нити сновима, нити Уримом, нити пророцима (Прва књига
Самуилова, 28:6). Такође нам није познато да је иједан од Давидових наследника,
краљева Јудеје, консултовао Бога путем овог пророчанства, све до сужањства под
Вавилонцима, када је лоза ових краљева била окончана. Највероватније ради то-
га што су за себе преузели одвише много деспотске власти и краљевског достојан-
ства, премало осећајући дуг према Богу за свој положај краља Израела, иако су не-
ки од њих повремено консултовали пророке и од њих добијали одговоре. По по-
вратку два племена, али без поновног успостављања краљевске управе, васпоста-
ва овог пророчанства била је очекивана (Књига Нехемијина 7;63; Прва књига Eз-
дрина 5:40; Прва књига Maкабејска 4:46; 14:41). И заиста, ово пророчанство чини
се да је успостављено одмах након окончања вавилонског ропства, или бар у да-
нима одличног високог свештеника, Јована Хиркана, кога је Јосиф Флавије уважа-
вао као краља, пророка и свештеника, а који је, како каже Јосиф Флавије, предска-
зао неколико догађаја који су се сасвим у складу с прореченим и догодили. Према
томе, тек у часу смрти Јована Хиркана а не пре, како овде подразумева Јосиф Фла-
вије, ова пророчанства су сасвим прекинута. Потоњи високи свештеници су по-
чели стављати дијадеме на главе и судити по својој вољи и ауторитету, управо као
краљеви околних паганских земаља. Дакле, све дотле док је Богу Израела било до-
пуштено да уједно буде и врховни краљ Израела а Његова упутства била Израе-
лићанима једине веродостојне водиље, Бог им их је давао као њихов врховни краљ
и управитељ и они су у духу изворне теократије живели управо преко овог про-
рочанског облика званог Урим, који им је укинут у време у које смо описали. Па
ипак, не могу а да се не уваже и потоње пророчке визије, као што је божански сан
високог свештеника Јада (Јудејске старине књ. XI, погл. 8, одељ. 4), или најистак-
нутије пророчанство првосвештеника Кајафе (Јеванђеље по Јовану 11:47–52) као
два преостатка или специмена овог древног пророчанства које је некада легитим-
но припадало јеврејским високим свештеницима; нити би требало у потпуности
занемарити истакнути пророчки сан и самог Јосифа [Флавија] (као неког ко се по
чину налазио одмах иза високог свештеника, а из породице Асамонејевића или
Макабејаца) поводом наслеђивања власти над римском империјом од стране Ти-
та и Веспазијана, у доба Нерона, иако се сматрало да ће овог наследити било Гал-
ба, Ото или Вителије (у Јудејском рату, књ. III, погл. 8, одељ. 9). Ово се, вероват-
но, може посматрати као последњи случај нечега налик профетском Уриму међу
јеврејским народом, а што непосредно претходи његовом кобном пустошењу: али
како је уопште и могло доћи до тога да су извесни проучаваоци могли и замисли-
ти да је ово прорицање Урима и Турима, заједно са другим обредима једнако ста-
рим или старијим од Мојсијевих закона, могло бити уведено као нека врста опона-
шања нечег сличног међу Египћанима, а о чему се ништа није чуло све до дана Ди-
одора Сицилијског, Елијана и Мајмонида, или мало пре врхунца хришћанске ере
— готово је необјашњиво ако знамо да је главни задатак Мојсијевих закона очиг-
ледно био тај да сачува Израелите од идолатрије и сујеверних обреда околних па-
ганских народа; осим тога, будући да је тако непорециво да сведочанства велике
древности Мојсијевих закона сежу иза доказа за сличну или наводно још старију
древност таквих обичаја међу Египћанимаа или другим народима, који, заправо,
уопштено гледано, ни најмање нису старији, готово је апсурдно изводити ма који
Мојсијев закон из тих безбожничких обреда.
37. Отуда и израз „жртвено јаре“.
38. Овде треба приметити да Јосиф Флавије често логор назива градом, а дво-
риште Мојсијевог табернакула храмом, баш као што и сâм табернакул назива све-
том кућом — ово свакако из разлога алудирања на потоњи град, Храм и свету
кућу које је тако добро познавао у доба у којем је живео.
39. Види Јудејске старине, књ. XX, погл. 2, одељ. 6, и Дела апостолска 11:28.
40. И Грци су, баш као и Јевреји, понекад своју одсечену косу нудили као жр-
тву својим боговима.
41. Биљка која се у нашем језику назива још и милодух или благовањ.
42. Реч је о томе да се Израелићани никада не би борили са Моабитима, или
Амонитима, нити са било којим другим народом до оних нација у чијем се посе-
ду налазио Канаан, као и земље краља Сихона и Ога с оне стране Јордана све до
пустиње и Еуфрата, те да због тога нико други није ни имао разлога да се прибоја-
ва освајања од стране Израелита; али овде се такође подразумева да су ове земље
њима додељене од стране Бога као њихови легитимни и особени поседи међу на-
цијама, те да су отуда сви који су настојали да њима располажу могли увек, по
мишљењу Јевреја, бити правично уништени.
43. Покољ свих мидијанских жена које су се проституисале како би завеле
Јевреје, и поштеђивање оних који за такво чињење нису биле криве, сугерише да
је искључиво неморалност народа Канаана, и ништа друго, било узроком њиховог
уклањања. Види Постање 15, 16, Прву књигу Самуилоову 15:18, 33, Устав апос-
толски књ. VIII, погл. 12. У првом од ових сведочанстава као разлог за одлагање
кажњавања Аморита наводи се да „њихово недело још не беше навршено“. У дру-
гом извору, Саулу је наложено „да пође и уништи [грешне] Амалекићане“, чиме се
разговетно указује на то да су они били осуђени на уништење само зато што беху
грешници, и ни због којег другог разлога. У трећем наведеном извору даје се раз-
лог зашто краљ Агаг није поштеђен, то јест због његове раније окрутности: „Зато
што од твог мача погибоше деца (јеврејских) мајки, тако ће и твоја матер бездет-
на остати од мачева јеврејских“. У последњем извору апостоли, или њихов лето-
писац Климент, наводе овај разлог неопходности Христовог доласка: „да су људи
претходно изопачили како од људи установљен, тако и закон природе, те из свог
сећања избрисаше успомене на Потоп, на спаљивање Содома, на пошасти пале
међу Егићанима и покољ становништва Палестине“, као знаке најсаблазније око-
релости и неосетљивости пред казнама због ужасне порочности.
44. Овај закон, једнако овде и у Изласку 20:25, 26, према којем се до Божијег
олтара не пење степеницима него земљиним нагибом, чини се да се не односи на
олтар табернакула, који је све у свему био три кубита висок (Излазак, 27:4), ни-
ти, такође, на храм Језекиљев, уз који се изричито успињало степеницама (Језе-
киљ, 43:17). Биће да је реч о привременим олтарима било које значајније висине и
пространости; такође је вероватно реч и о Соломоновом олтару на који овде ука-
зује Јосиф Флавије, као и на Зоровавељев и Иродов Храм, који су, како се сматра,
били десет кубита високи (види Друга књига летописа 4:1, и Јудејске старине књ.
VIII, погл. 3, одељ. 7). Разлог због којег су ови и само ови храмови имали прилаз
преко земљане стрмине а не преко степеница, очигледно је тај да пре изумевања
таквих басамака какве ми користимо није могла бити обезбеђена пристојност у
погледу ношења оне одеће коју су свештеници имали на себи.
45. Надница за јавне или тајне блуднице давана је Венери у Сирији, као што
нас обавештава Лукијан. Чини се да је овај закон уведен против оваквих старих
идолатријских обреда.
46. Нигде се другде не уочава да у јеврејском законодавству женама није до-
пуштено да буду легитимни сведоци у судским споровима. Ниједна верзија Пе-
токњижја о томе не говори ни реч. Врло је, међутим, могућно да је ово било обја-
шњење писара и фарисеја, те да се примењивало код Јевреја у доба Јосифа Флавија.
47. Ова казна од „четрдесет мање један удараца“ бичем, поменута овде и у
одељку 23, била је пет пута примењена на св. Павлу од стране Јевреја, Друга по-
сланица Коринћанима, 11:24.
48. Јосифово јасно и хитро тумачење овог Мојсијевог закона (Поновљени за-
кони 14:28, 29; 26:12 итд.) да су Јевреји били обавезни да сваке три године плаћају
три десетка, онај Левитима, онај жртвовањима у Јерусалиму, и трећи за убоге,
удовице и сирочад, у потпуности је потврђен праксом доброг старог Тобије, чак и
онда када је био засужњен у Асирији, Тобија 1:6–8.
49. Ови белези девичанства, како их називају Јевреји и Септуагинта (22:15, 17,
20) изгледа да су веома различити од онога што наши каснији тумачи претпоста-
вљају. Чини се да је постојало такво интимно ланено рубље које, ставивши га у
извесном узрасту, девице никада нису скидале све док се не би удале; а то се ста-
вљање одвијало пред сведоцима, и то је рубље, уколико је било цело и недирнуто,
представљало непобитан знак девичанства. О овоме види и Јудејске старине, књ.
VII, погл. 8, одељ. 1; Другу књигу Самуилову 13:18; и Исаију 6:1. Јосиф Флавије ов-
де ничим ближим не одређује какви су то били белези девичанства или оштеће-
ности: можда је сматрао да их не може лако описати незнабошцима а да не каже
нешто што би они сматрали прекршајем пристојности; премда се, наравно, ови
наводни прекршаји пристојности у приповедању не могу увек заобићи.
50. Види како је Ирод Велики инсистирао на извршењу овог закона у односу
према двојици властитих синова, пред судијама у Беритусу, Јудејске старине књ.
XVI, погл. 11, одељ. 2.
51. За овај се закон — против кастрације, чак и животиња — каже да је другде
био тако ригорозан да је подразумевао кажњавање смрћу за оне који би га прекр-
шили, што се ипак чини само фарисејским тумачењем овог закона у доба Јоси-
фа Флавија (Књига левитска 21:20 и 22:24). Овде можемо само приметити да он-
да Јевреји у Јудеји уопште не би могли имати волове који су ушкопљени, већ са-
мо бикове и краве.
52. Колико је одбијање да се саветује са Уримом било кобно, показује и судби-
на несрећног Јошуе у случају Гибеонита, који су га преварили и намамили у замку,
заједно са остатком јеврејских првака, са њиховим свечаним заветом да неприја-
теље сачувају, што беше противно Мојсијевом налогу да се са кореном и свим пле-
менским гранама истребе сви Канаанити, што је завет којег се Јошуа и остали пр-
ваци нису смели дрзнути да прекрше; а у ову су клопку доведени зато што „нису
затражили савет из уста Господа“, Исус Навин 9:14.
53. Поводом околности предавања Јерихона потпуном уништењу, и примера
који представља кажњавање Ахара који је погазио ову бачену клетву или анате-
му, као и о кажњавању будућег њеног прекршитеља по имену Хиел, види Прву
књигу о краљевима 16:34, а такође и о кажњавању Саула, јер је и он сâм прекршио
сличну кеферу или анатему, ону против Амалекићана (Прва књига Самуилоова
15) — можемо приметити шта је било право значење овог закона (Књига левитска
27:28): „Ниједан проклети неће бити искупљен, већ ће бити суђен на смрт“, дру-
гим речима, кад год је неки од осведочених непријатеља Јевреја био, због његове
порочности, свечано проклет на уништење а према Божијој заповести, као што је
био случај са седам злих канаанских народа и амалекићанским грешницима (Пр-
ва књига Самуилоова 15:18), било је у крајњој мери незаконито допустити да ти
непријатељи буду искупљени, већ су сви они морали бити потпуно сатрвени. Ви-
ди такође и Бројеве 22:2, 3.
54. Будући да не само Прокопије и Суида, већ и један ранији аутор, Мојсије
Хорехенсис, бележе славни запис у Тангиру поводом истеривања старих Канаа-
нита из Палестине од стране Јошуе, наведимо овде ауторове властите речи: „Ми
смо оне избеглице које беху господари Канаанита, али бејасмо истерани од стра-
не разбојника Јошуе, те дођосмо да се овде настанимо.“ Није без значаја ни оно
што је Мојсије Хорехенсис додао поводом свог марљивог истраживања, то јест да
је „један од истакнутих људи међу Канаанитима дошао у исто време у Јерменију,
и основао Гентунија породицу или племе; а ово се потврђује истим обичајима ове
породице или племена, који беху налик онима код Канаанита.“
55. Овај број од седамдесет два владара, или мала краља, што их је угњета-
вао Адонибезек, због чега је кажњен према lex talionis, управо као и тридесет је-
дан краљ Канаана покорених од стране Јошуе (Исус Навин 12), и тридесет два
краља или краљевска савезника Бенхадада краља Сирије (Прва књига о краљеви-
ма 20:1; Јудејске старине књ. XIV, погл. 8, одељ. 1), наговештава нам да је постојао
један древнији облик управљања пре но што се започело са увођењем монархије,
а то значи да је сваки град или већа варош, са његовим суседним селима, поседо-
вао своју властиту управу; и ово постаје још значајније зато што је као облик вла-
сти извесно био и облик еклезијастичке управе установљене од стране апостола и
очуване кроз целу хришћанску цркву у периоду раног хришћанства.
56. Јосифово рано датирање ове приповести, пре почетка Судија, или када
још није било институције краља у Израелу (Судије 19:1), снажно је потврђено од
стране великог броја Венијамита, једнако у данима Аше и Јехошафата (Друга књи-
га летописа 14:8 и 16:7), који су били сведени до броја од шест стотина људи. Јер,
ове се бројке не би могле нипошто сматрати изворним да се ово десетковање до-
годило одвише касно, у доба на крају Судија, када други извори углавном датирају
ово погибељно свођење у бројности.
57. Чини се, по сакралној историји (Судије 1:16; 3:13), да се Еглонов павиљон
или палата налазила у Граду палминог дрвећа, како је место на којем је стајао Је-
рихон било називано након његовог уништења од стране Јошуе, што значи упра-
во на месту, или у близини разореног града. Сходно томе, Јосиф Флавије каже да
се палата налазила у Јерихону, или пре у благом крају палминог дрвећа, на месту,
или у близини, оног истог тла на којем је претходно стајао Јерихон, и на којем је
био поновно изграђен од стране Хиела (Прва књига о краљевима 16:31). Други из-
вори избегавају његов тачан назив — Јерихон — и називају га само Градом палми-
ног дрвећа, говорећи овде прецизније него Јосиф Флавије.
58. Ових осамдесет година Ехудовог управљања неопходне су Јосифовом
уобичајено великом броју година које по њему испуњавају период између Излас-
ка и дизања Храма, јер се колеба између пет стотина деведест две и шест стоти-
на дванаест година, али никада мање од четири стотине осамдесет година (узи-
мајући у обзир Прву књигу о краљевима 6:1), што је такође бројка коју Јосиф Фла-
вије понекад уважава. Будући да на почетку следећег поглавља Јосиф каже да Из-
раелићани једва да су имали времена да одахну пре но што је дошао Јабин и поно-
во их поробио, веома је вероватно да неки од ондашњих извора поводом тих до-
гађаја баратају периодом од само осам, уместо овде наведених осамдесет година, а
тако наводи и Теофил Антиохијски, Ad autolye. 1. iii. и то највероватније из њего-
вог властитог примерка књиге Јосифова Флавија.
59. Нама доступни преписи књиге Јосифа Флавија пропуштају да помену Толу
међу судијама, иако га други извори редовно помињу као следећег после Авиме-
леха, и додељују двадесет три године његовом управљању (Судије 10:1, 2); па ипак
сви коментатори Јосифа Флавија закључују да су у Јосифовом збиру година вла-
давине судија, укључене и ове двадесет три Толине године; на основу тога морамо
признати да нам се чини како је нешто изгубљено у његовим изворима.
60. Јосиф Флавије оправдано оптужује Јефту, баш као што чине и Апостолски
прописи књ. VII, погл. 37, због овог пренагљеног завета, да ли због тога што је по
том завету морао жртвовти кћер, као што мисли Јосиф Флавије, или стога што је
њу, своје једино дете, по истом завету посветио доживотном девичанству, у табер-
накулу или негде другде, што је много вероватније. Уколико се он заветовао да ће
жртвовати кћер, она је могла и морала бити искупљена (Књига Левитска, 27:1–8);
мада стихови 28–29 Књиге Левитске говоре да се предмет завета Богу не може ис-
купити, већ се мора уништити.
61. Остаје нејасан разлог због којег су Мано и његова жена редовно одлазили у
предграђа да моле за пород, осим уколико се тамо није налазила синагога или не-
ко друго посвећено место.
62. Под пророком Јосиф овде изгледа подразумева онога ко је рођен под по-
себним знаком провиђења, и који живи на начин сличан назаренској посвеће-
ности Богу, располажући при том ванредим овлашћењима и снагом које му је Бог
уделио да суди и освећује свој народ, али сасвим без икаквог стриктног пророчког
откривења.
63. Дагон, морско божанство или идол, за кога се веровало да је од пупка на-
више налик човеку, а испод пупка сличан риби.
64. Археологија нас овде обавештава да је на златницима Тенедоса и других
градова био угравиран пољски миш, заједно са Аполоном Сминтеусом, или исте-
ривачем пољских мишева, стога што се за овога веровало да је ослободио извесне
крајеве земље од ових глодара. Ови златници показују колико су пресудну моћ не-
када имали ови мишеви, и како је ослобођење од њих било цењено као учинак бо-
жанске силе — што су запажања веома прикладна за ову приповест.
65. Овај филистински изум, да ујарме краве које ће вући таљиге у које ће ста-
вити јеврејски ковчег, сјајно конвергира са легендом о Агроуерусу, или Агроте-
су, ратару који је имао многообожавану статуу у храму, ношену од стране једног
или више ујармљених волова или крава, у Феникији, дакле у близини ових Фи-
листинаца.
66. Не изгледа невероватним да су ових седамдесеторо гостију, на челу са Са-
муилом, заправо представљали јеврејски Синхедрион, па је тиме Самуило наго-
вестио Саулу да ће они бити његови стални саветници, те да он у својим одлукама
неће владати као самовољан монарх, већ по савету и препорукама седамдесет јед-
ног члана Синхедриона у свим приликама. Додуше, ми касније овде нигде не чи-
тамо да их је заиста и консултовао.
67. Пример овакве божанске помаме имамо касније код Саула, погл. 5, одељ. 2,
то јест у Првој књизи Самуиловој 11:6. Види слично и у Судијама 3:10; 6:34; 11:29;
13:25 и 14:6.
68. Циљ овог варваризма је, наиме, следећи: онај који у борби излаже свој
штит према непријатељу левом руком, на тај начин сакрива лево око, и у неприја-
теља гледа десним оком; отуда онај који људима ископа то око, ове чини неупо-
требљивим у рату.
69. Овај пренагљени завет или клетва Саулова, за које Јосиф Флавије каже да
су потврђени од стране људи, а који ипак нису спроведени, вероватно углавном
стога што Јонатан није знао ништа о њима — веома је значајан податак. Било је,
наиме, суштином обавезе свих закона да они буду довољно познати и обнародо-
вани, јер, у супротном, управљање Провиђења, које се находи у светости свечаних
завета и заклињања, доводи до Божијег одбијања да одговори преко Урима; тако
је и овде било, све док овај прекршај Сауловог завета или клетве није препознат
и исправљен, а Бог умилостивљен јавном молитвом. Овај принцип је веома зна-
чајан, као уосталом и било где другде у Старом завету.
70. Овде имамо и даље показатеље Сауловог опонашања деспотске моћи и ње-
говог утврђивања у свештеничком звању, као и у прављењу и настојању да спро-
веде једно пренагљено заветовање или клетву, без саветовања са Самуилом или
Синхедрионом. Такође у истом овом смислу треба гледати и на Саулово подизање
новог олтара, и његово самостално приношење жртава паљеница, а не као на ма
какав исправан пример посвећења или религиозности.
71. Разлог оваквој строгости је сасвим изричито изнесен у Првој књизи Саму-
иловој 15:18: „Пођи и до последњег уништи грешнике Амалеките“, о којима уис-
тину стичемо представу као о веома окрутним и крвожедним људима, са посеб-
ном жељом да повреде и потпуно униште народ Израела. Види Излазак 17:8–16;
Бројеве 14:45; Поновљене законе 25:17–19; Судије 6:3, 6; Прву књигу Самуилову
15:33; Псалме 83:7. А изнад свих, најварварскији у својим окрутностима био је Ха-
мам Агагит, један од потомака Агагових, старог краља Амалекита; види у Есте-
ри 3:1–15.
72. Грци су имали исте такве певаче химни уз харфу, који су обично били деца
или младићи. Они су чинили исто што и Давид овде, то јест спајали у једно свој
глас и инструменталну музику.
73. Јосиф Флавије каже три пута у овом поглављу, и још два пута касније, погл.
11, одељ. 2, и књ. 7, погл. 1, одељ. 4, то јест све у свему пет пута, да Саул није за-
хтевао да му буде донесено стотину обрезака полног уда, већ шест стотина гла-
ва. Септуагинта наводи 100 обрезака, а сиријска и арабијска Библија 200. Да овде,
према нашим изворима, није реч о обресцима, већ о главама, као код Јосифа Фла-
вија, изгледа прилично вероватно, судећи по Првој књизи Самуиловој 29:4, где
се постојеће верзије казују да се главама Филистинаца Давид могао помирити са
својим господаром Саулом.
74. Овај град Ноб није био један од оних који су додељени свештеницима, а
није познато да су пророци за себе добијали такве посебне градове. Чини се ве-
роватним да се у Нобу налазио табернакул, а са њиме вероватно и школа за про-
роке. Био је удаљен два дана хода од Јерусалима (Прва књига Самуилова 21:5).
Број свештеника који су овде побијени по Јосифу Флавију је три стотине осамде-
сет пет, али само осамдесет пет у јеврејским изворницима којима ми располаже-
мо, док се у Саптуагинти наводи број од три стотине пет. Јосиф навод је најпоуз-
данији, јер су Јевреји највероватније испустили стотине, а остали десетине. Град
Ноб изгледа да је био главно, или можда једино седиште породице Итамара, чији
су чланови овде пострадали, према ранијој страшној Божијој претњи коју је Он
изрекао Илији (Прва књига Самуилова 2:27–36; 3:11–18. Такође види овде погл.
14, одељ. 4 и даље.)
75. Овај одељак садржи значајно размишљање Јосифа Флавија поводом опште
злоћудности људи који располажу великом влашћу, и опасности у којој се они на-
лазе одбијајући да се равнају према правди и људскости, према Божијем провиђењу
и страху од Бога, а које су се претварали да имају, или су заиста имали, док су се
налазили на нижим положајима. Види слична Јосифова размишљања у Јудејским
старинама књ. 7, погл. 1, одељ. 5, на крају, и књ. 8, погл. 10, одељ. 2, на почетку. Она
су сличног значења са једним огранком Агурове молитве: „Једна је ствар коју тра-
жим од Тебе да ми је не одбијеш пре но што умрем: не дај ми богатства, да не бих
био горд, и одрекао се Тебе, рекавши: Ко је Господ“ (Пословице 30:7–9).
76. Фраза у Давидовом говору Саулу, овако како је записана код Јосифа Фла-
вија, да се он уздржао од освете, подсећа на сличне речи у Апостолским прописи-
ма књ. VII, погл. 2: „Да освета није рђава, али је стрпљење часније.“
77. У овом и два следећа одељка видимо како Јосиф Флавије, или, штавише,
како сама Авигеја разумева значење „не освећујмо себе, већ згрнимо угљевље ва-
тре на главу увредиоца“ (Пословице 25:22; Павлова посланица Римљанима 12:20)
не као ми данас, већ као препуштање освете Богу „чија је освета“ (Поновљени за-
кони 32:35; Псалми 94:1; Посланица Јеврејима 10:30) и који ће се осветити злима.
А будући да су сви Божији судови праведни, и сви вредни извршења, те напослет-
ку служе и за добро кажњенога, вероватно да је то значење ове фразе „згрнути
ужарено угљевље на њихове главе“.
78. Овде можемо приметити да ма колико да су света заклињања и завети би-
ли уважавани међу Божијим људима древности, они их ипак нису сматрали оба-
везујућима када је поступак био очигледно незаконит. Ово видимо сада у случају
Давида који, иако се заклео да ће побити Навала и његову породицу, ипак овде,
као и у Првој књизи Самуиловој 25:32–41, благосиља Бога што га је спречио да из-
врши заклетву и пролије крв, на шта се, дакле, претходно обавезао.
79. Ове речи Јосифа Флавија поводом људи племена Исахаровог „који су
унапред знали шта ће се догодити“, најбоље су парафразирани у упоредном текс-
ту у Првој књизи летописа 12:32, „Kojи добро разумеју време, да би знали шта је
имао чинити Израел“ — то значи они који су имали довољно знања из астроно-
мије да би направили календаре Израелитима, како би могли одржавати празни-
ке, те орати и сејати, и успешно обављати жетву и бербу грожђа у право доба.
80. Оно што други извори казују о гори Сион, која се једина исправно нази-
ва Давидовим градом (Друга књига Самуилова 5:6–9), и овој њеној опсади и ос-
вајању од стране Давида, Јосиф Флавије примењује на цели Јерусалим, који та-
кође укључује и тврђаву; не зна се на који се ауторитет Јосиф Флавије позива про-
цењујући их као један град, осим ако их Давид можда није ујединио, или припојио
тврђаву доњем граду, као што се казује у другом одељку. Ипак, ово схватање из-
гледа да је потврђено и оним што Јосиф Флавије каже и поводом Давидове, као и
многих других гробница краљева Јудиног племена, а за које писци књига Краље-
ва и Летописа кажу да су се налазиле у Давидовом граду, док Флавије и даље каже
да су се налазиле у Јерусалиму. Ова Давидова гробница изгледа да се такође пре-
познаје и у неколико описа Хиркана, Ирода и св. Петра (Јудејске старине књ. XII,
погл. 8, одељ. 4; књ. 16, погл. 8, одељ .1; Дела апостолска 1:29). Исто тако, Јосифо-
во навођење хромих, слепих и сакатих, као оних који су постављени да чувају овај
град или тврђаву, изгледа да је верно, и баца најбоље светло на приказ ове при-
че у Библији.
81. Неки Јосифови извори помињу назив Солима, или Салем, а други Хијеро-
солима, или Јерусалим. Ово последње се најбоље слаже са оним што Јосиф Фла-
вије каже на другом месту (Јудејски рат, књ. 6, погл. 10), да је овај град био нази-
ван Солима, или Салем, пре дана Мелхиседека, али да га је он назвао Хијеросо-
лима, или Јерусалим. Пре се, међутим, може претпоставити да је овако био наз-
ван након што је Аврам примио пророчанство Јехове Јиреха, „Господ ће видети и
постараће се“, Постање 22:14. Последња реч, Јире, са малом алтерацијом, предмет-
нута старом имену Салем (Мир) даће реч Јерусалим; а будући да је израз „Гос-
под ће видети“ или, пре, „Господ ће се постарати за јагње за жртву“, стихови 8,
14, постао пословичан све до Мојсијевих дана, то се чини највероватнијим из-
вођењем овог имена, које у том случају означава да ће се Бог постарати за мир по-
моћу „Јагњета Божијег које ће однети грехе света“. Ипак, за оно што је стављено у
заграде тешко се може претпоставити да су изворне Јосифове речи.
82. Чини се да је Јосиф овде делимично у праву, када примећује да Уза није био
свештеник (иако је можда био Левит) , те да је отуда погођен смрћу због своје про-
фане брзоплетости и дотицања Ковчега супротно закону (Бројеви 14:15, 20). Није
невероватно да је постављање овог Ковчега на тарнице — када је он морао бити
превезен од стране свештеника или Левита — којима је он овде код Јосифа Фла-
вија ношен до Овид–Едемове куће, могло такође бити узроком гнева Божијег због
прекршаја Његовог закона. Види Бројеве 4:15; Прва књига летописа 15:13.
83. Јосиф нас овде обавештава да је, према његовом разумевању значења оног
примерка Петокњижја којим је располагао, сâм Мојсије предсказао изградњу Хра-
ма а што се ипак нигде не налази, бар у нама расположивим текстовима. А да ово
није грешка коју је несвесно забележио, постаје очигледно с обзиром на његов на-
вод, у Јудејским старинама књ. 4, погл. 8, одељ. 4, где стоји како је Мојсије проро-
ковао да ће, због будуће непослушности Јевреја, њихов Храм бити спаљен и по-
ново дигнут, и то не само једном, већ неколико пута у будућности. Види такође и
Јосифово помињање Божијих претходних заповести да се изгради такав Храм у
Давидово време (погл. 14, одељ. 2), што је у супротности са нашим другим изво-
рима, или бар са нашим преводом хебрејске Библије (Друга књига Самуилова 7:6,
7; Прва књига летописа 17:5, 6).
84. Чини се да Јосиф Флавије, заједно са понеким модерним тумачима, на овом
месту брка два различита предвиђања што их је Бог дао Давиду и Натану, пово-
дом подизања Храма од стране једног од Давидових потомака; једно припада Со-
ломону, а друго Месији, а управо разликовање између ова два пророчанства има
највеће последице по хришћанску религију.
85. Давидово задржавање свега стотину запрега од хиљаду које је запленио од
Адад–Езера, вероватно је у складу са Мојсијевим законом који забрањује краљу
Израела „да умножава коње за себе“ (Поновљени закони 17:16). Једна од главних
употреба коња у Јудеји у то доба била је вуча бојних кола. Види Исус Навин 12:6;
и Јудејске старине књ. V, погл.1, одељ. 18.
86. О овој великој победи над Идумејцима или Едомитима, потомству Есаво-
вом, и о последичном данку којег је овај народ морао плаћати Јеврејима, постоја-
ла су пророчанства изговорена Ребеки пре но што су Јаков и Есав били рођени,
као и старом Исаку пре његове смрти, да ће старији син, Есав (или Едомити) слу-
жити млађем, Јакову (или Израелитима) и да ће Јаков (или Израелити) бити гос-
подар Есавов (или Едомита); овом су победом, дакле, ова пророчанства у потпу-
ности испуњена. Види Јудејске старине књ. VIII, погл. 7, одељ. 6; Постање 25:9, 3.
87. Да је један талант злата имао наших 3,5 кг. тежине, види у опису Храма
(поглавље 13). Јосиф Флавије отуда није на овом месту добро проценио круну, бу-
дући да овде каже да ју је Давид непрестано носио на глави.
88. Да ли је Јосиф Флавије уочио речи изворника (Друга књига Самуилова
12:31 и Прва књига Летописа 20:3) да је Давид становнике, или бар посаду Раве и
других амонитских градова што их је опседао и заузео, ставио под, или их дао на
сечење тестерама, гвозденим дрљачама и секирама, а такође и провео кроз пећи
за печење цигала — овде није директно изражено. Ако их је видео, као што најве-
роватније јесте, он их је извесно растумачио као мучење Амонита до смрти, због
тога што је порочност седам народа Канаана сваки од њих учинила неспособним
да у противнику изазову милосрђе.
89. Око два и по килограма.
90. Давидовом трон се, овде једнако као и у Другој књизи Самуиловој 18:21,
налазио између две капије или портала. Капије су у градовима биле, баш као и
храм, велика отворена места са једним порталом на улазу и другим на излазу, из-
међу којих су се могли саслушати судски случајеви и спровести јавна саветовања,
што је познато из неколико места у Светом писму (Друга књига летописа 31:2;
Псалми 9:14; 137:5; Пословице 1:21; 8:3, 31; 31:23) а често и на другим местима.
91. Овај одељак је веома значајан зато што показује да је, по мишљењу Јоси-
фа Флавија, Давид саставио књигу Псалама, не у неколико наврата, како се обич-
но сматра, већ одједном, при крају свог живота, или бар након што су окончана
његова ратовања.
92. „Кад будеш бројао синове Израилове, да их пописујеш, сваки ће од њих да-
ти откуп за живот свој, да не би дошло на њих какво зло кад их попишеш.“ (Из-
лазак 30:12).
93. Ово извршење погубљења над Јоавом као убицом, чак и када је он иско-
ристио светост Божијег олтара као склониште, савршено је у складу са Мојсије-
вим законом, који налаже да „Ако ко намерно устане на ближњега свога, да га на
превару убије, одвуците га и од мога олтара да се погуби.“ Излазак 21:14.
94. Ово подизање зидова Јерусалима, убрзо после Давидове смрти, илуструје
закључак Псалма 51, где Давид моли „Подигни зидове Јерусалима“, који су, ка-
ко се чини, били недовршени или пак недовољни у то време. Види и овде погл. 6,
одељ. 1; и погл. 1, одељ. 7; а такође и Прву књигу о краљевима 9:15.
95. Било би погрешно поредити дневно опремање стола краља Соломона, ка-
ко је записано овде и у Првој књизи о краљевима 4:22, 23, са сличним дневним оп-
скрбљивањем Немијиног намесничког стола након што су се Јевреји вратили из
Вавилона; при том се треба сетити да је Немија подизао зидове Јерусалима и из-
државао о свом трошку, више него обично, преко сто педесет људи сваког дана,
па стога што је народ тада био веома сиромашан он му није наметао више ника-
кав додатан терет. „Сваки ми се дан готовљаше по једно говече, шест овнова изаб-
раних и птица; и сваких десет дана даваше се свима изобиља вина. И уз све то не
тражих ништа из намесничких прихода, јер су радови били на терет овог наро-
да.“ Немија 5:18, а види и цели контекст у стиховима 14–19. Такође Немија није
користио намесников уобичајени приход који је износио четрдесет шекела сребра
дневно (стих 15), односно 1800 шекела на годину, нити се заиста чини да је под су-
дијама, или под влашћу пророка Самуила, уопште и било ма којег јавног прихода
који би одговарао овима додељеним намесницима. Овакви велики јавни трошко-
ви за одржавање двора дошли су са краљевима, као што је Бог и прорекао да ће се
догодити, Прва књига Самуилова 8:11–18.
96. Иако Јосиф Флавије претпоставља да су ове књиге и вештине Соломонове
били делови оне мудрости коју му је доделио Бог у његовим младим данима, оне
пре морају припадати оним профаним и необичним вештинама које налазимо
поменуте у Делима апостолским 19:13–20, а које су изведене из идолатрије и сује-
верја његових многобожачких жена и милосница у његовој позној доби, када се
одрекао Бога и Бог се одрекао њега, и препустио га његовим демонијакалним илу-
зијама. Што се тиче приповести која следи, она потврђује оно што је рекао Хрис-
тос (Јеванђеље по Матеју 12:27): „И ако ја силом Велзевула изгоним зле духове,
чијом ли их силом синови ваши изгоне?“
97. Ове посланице између Соломона и Хирама јесу оне из Прве књиге о краље-
вима 5:3–9, и, проширене, у Другој књизи летописа 2:3–16, али овде су нам дате
властитим речима Јосифа Флавија.
98. У питању је вероватно парафраза, јер ниједан други познати извор не го-
вори о феничанском граду Тиру као о острву.
99. Древна хебрејска мера за течност која износи око 40 литара.
100. Око Храма, у предворјима, налазалиле су се многе просторије за спре-
мање свих потребних намирница за жртвовање. У југозападном углу предворја за
жене била је просторија — складишта уља и вина, а једна засебна опет за со, док је
у свештеничком предворју на северној страни била просторија за брашно и где су
се спремали хлебови, „лица“, који су се, њих дванаест, стављали сваких осам дана
у светиште на позлаћени сто за хлебове, а стари су се износили. На јужној страни
налазио се бунар, по Талмуду, тако да им је све било при руци.
101. Унутрашњост самог Храма била је подељена на два дела — светиште и
најсветије светиште. У првом делу Храма, Светињи — кодеш — „хекхал“ — нала-
зио се златан седмокраки свећњак,чија су кандила стално горела, затим позлаћен
сто за хлебове „предложења“ — пред лице Божије („лехем паним“), који није био
сав од злата, како вели Јосиф, него од дрвета ситима (дивљи багрем), али је био
јако обложен златом. Сваке суботе стављало се на њега дванаест свежих хлебова
„лица“ који су стајали до идуће суботе када су замењивани другима. По јудејској
традицији хлебови су симболички означавали дванаест племена Израиља, док их
Јосиф тумачи као зодијак и као годину са дванаест месеци, што је противно ју-
дејској традицији, је је по Мојсијевим прописима било забрањено свако служење
звездама. Други део Храма, крајња квадратна просторија, која је била завесом од-
војена од светишта, звала се „Најсветије светиште“ или „Светиња над светињама“
— кодеш кодашим — „депхир“. У Соломоновом Храму ту је стајао Ковчег завета
— „арон бертих“, у којем су биле две камене плоче са десет заповести Божијих, а у
Иродовом то је била празна просторија јер је Ковчег нестао при разарању Храма
586. пре н. е. У њега је смео улазити само првосвештеник, и то једанпут годишње,
на велики дан измирења — Јом кипур. Улазак римског војсковође Помпеја — па-
ганина — у те просторије приликом његовог заузећа Јерусалима 63. г. пре н. е.
значио је за све Јудејце највеће светогрђе. Ту је био и златни жртвеник на којем се
спаљивао кâд — мешавина тамјана, измирне и других миришљавих смола.
102. Јосиф Флавије овде каже да су херувими били од чистог злата, и само пет
кубита високи, док један наш јеврејски извор (Прва књига о краљевима 6:23, 28)
каже да су они били од маслиновог дрвета, а други да су били од дрвета кипари-
са, и да су само били обложени златом, док се сви слажу да су били високи десет
кубита.
103. Око 1200 хектолитара.
104. Четрдесет бата (око 1000 литара) вероватно јесте истинска употребна ко-
личина садржана у сваком умиваонику, будући да су они покретани на точкови-
ма и били повлачени од стране Левита за употребу храмских свештеника прили-
ком обредног прања; јер, када би садржавали много више, били би одвише тешки
да буду тако вучени.
105. Овде нам Јосиф даје кључ за његов сопствени језик када говори о левој и
десној страни табернакула и Храма; јер под десном страном он мисли на оно што
је наспрам наше леве стране уколико замислимо да се крећемо од источне капије
двора према Храму или табернакулу, и обрнуто. Одатле произилази да је стуб Ја-
хин, са десне стране Храма, заправо био на југу, наспрам наше леве стране: а Воаз
на северу, наспрам наше десне стране.
106. Када Јосиф Флавије овде каже да је пôд крајњег спољњег храма намењеног
нејеврејима уз велики труд био подигнут да буде у равни, или једнаке висине, са по-
дом унутрашњег, или храма за свештенике, он овде засигурно мисли само на грубу
процену; јер се и он и сви други слажу у томе да је унутрашњи храм, онај намењен
свештеницима, био пет кубита уздигнутији од средњег храма, или храма Израе-
ла, те да је утолико храм свештеника био уздигнут неколико кубита изнад спољњег
храма, будући да је храм Израела био нижи од једног а виши од другог. Септуагин-
та каже да су „три године припремали балване и камење за изградњу Храма“ (Пр-
ва књига о краљевима 5:18), па иако нам тај јеврејски извор, баш као ни Јосиф Фла-
вије, не наводи стриктно број година, ипак оба казују да изградња није почела пре
четврте године Соломонове владавине, и оба говоре о претходном прикупљању
грађе (Прва књига о краљевима 5:18, и Јудејске старине књ. VIII, погл. 5, одељ. 1).
107. Ово свечано преношење ковчега са Сионске горе на гору Морију, што
значи на удаљености од готово једног километра, оповргава схватање према којем
је овде реч о једној истој планини, за шта има веома мало основа.
108. Флавијево позивање на коринтски, најкасније пронађени и најукраше-
нији, стил грчке архитектуре, у потпуности је неразумљиво, као, у највећој мери,
и сам опис палате.
109. Једна од неколико нетачних тврдњи Јосифа Флавија у овом поглављу.
110. Краљица од Сабе је била владарка Сабеје у Јужној Арабији, a не Египта и
Етиопије како овде тврди Јосиф Флавије. Сабеја је добро позната као земља по-
ред мора на југу Арабије, која такође лежи јужно и од Јудеје. И Исус ову жену зове
„краљица југа“, и каже да „она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову“
(Јеванђеље по Матеју 12:42; по Луки 11:31), што је опис који се много боље слаже с
Арабијом него са Египтом и Етиопијом.
111. Ових седам стотина жена, или кћери угледних људи, и три стотине конку-
бина, или кћери неплемића, све заједно чине управо ону хиљаду жена на коју дру-
где алудира и сам Соломон, када говори да није нашао ниједну [добру] жену међу
њиховим тако великим бројем, Проповедник 7:28.
112. Јосиф Флавије је засигурно овде одвише строг према Соломону који, пра-
већи херувиме и дванаест бакарних волова, чини се да није ништа друго радио до
што је опонашао узорке које му је оставио Давид, а који су овоме предати по Бо-
жијем надахнућу. Па иако Бог није дао никакво упутство поводом лавова који су
украшавали Соломонов трон, ипак се чини да овај није прекршио ниједан Мој-
сијев закон њиховим постављањем; јер, иако су фарисеји и касније рабини про-
ширивали значење друге заповести, као да се њоме забрањује свако прављење
ликова, макар и не постојала никаква намера да се они обожавају, Соломон ве-
роватно није тако схватао ову заповест, нити се она нужно мора овако схвати-
ти. Прављење ма којег другог олтара за обожавање осим табернакула било је та-
кође забрањено од стране Мојсија (Јудејске старине књ. IV, погл. 8, одељ. 5), али се
није узело за увреду када су два и по племена направила олтар искључиво у свр-
ху подсећања на заједничко порекло са остатком Јевреја (Исус Навин 22; Јудејске
старине књ. V, погл. 1, одељ. 26, 27).
113. Будући да је почетак Соломоновог изопаченог живота и недаћа падао у
време када га је Адад или Адер, који је био рођен најмање двадесет или тридесет
година пре Соломоновог крунисања, дакле у данима Давида, почињао узнемира-
вати, ово подразумева да је Соломон почео живети порочно веома рано, и да је са
пороцима продужио веома дуго, а на шта такође упућује и множина његових же-
на и милосница; све у свему, чини се да он тада још није имао педесет година.
114. Под скорпијама се овде највероватније не подразумевају истоимене мале-
не отровне животиње, које никада нису коришћене у кажњавањима, већ било тр-
новити бокори, бодљикава жутиловка, или каква друга застрашујућа врста бича
сличне природе.
115. Херодот, како је овде и наведен од стране Јосифа Флавија, и како овај од-
ломак и даље постоји у нашим расположивим примерцима Историје (књ. II, погл.
14) тврди да су „Феничани и Сиријци у Палестини [за које се уопштено претпо-
ставља да означавају Јевреје] усвојили обред обрезивања од Египћана“,из чега
закључујемо да су исто чинили и египатски свештеници. Отуда није невероватно
да је Херодот, због тога што су Јевреји дуго живели у Египту, и тамо се несумњи-
во подвргавали том обичају, отуда помислио да су овај чин научили у Египту, а
да потом, по изласку, са њим нису прекинули. Мането, славни египатски истори-
чар, који је познавао историју своје земље много боље од Херодота,често се жа-
ли на Херодотове грешке поводом њиховим прилика, управо као и Јосиф Флавије
више пута у овом поглављу. Такође се нипошто не чини да је Херодот био сасвим
упознат са обичајима Јевреја; јер како их он никада не именује, веома се мало или
баш нимало од онога што он каже о њима, њиховој земљи или приморским гра-
довима, од којих помиње свега два — Кадир и Јенис — може доказати као исти-
нито; штавише, чак изгледа да се овакви градови никада и нису налазили на њи-
ховој обали.
116. У овом ужасном и несравњивом покољу пет стотина хиљада људи идо-
латризованих и побуњених десет племена, у потпуности се показује Божије вели-
ко незадовољство и озлојеђеност. Остатак поражене војске морао је бити озбиљно
упозорен да даље не истрајава у безбожности, а овиме је за будућа доба успоста-
вљена и нека врста равнотеже између поменутих десет и преостала два верна пле-
мена; у супротном би непрестани идолатризам и одметништво десет племена би-
ли по природи ствари одвише моћни за преостала два племена, који су ипак нај-
чешће били несклони овим греховима. Нема места сумњи у овај запањујуће висок
број мртвих: био је то знак важности тренутка.
117. Подсећамо читаоца да се Куш не налази у Етиопији, већ у Арабији.
118. Реч „наги“ овде не означава увек дословну и потпуну нагост, већ се по-
некад односи на људе без уобичајеног оклопа, и без њихове редовне одеће или
горњих хаљина; тако је и када Јосиф Флавије каже (Јудејске старине књ. IV, погл.
3, одељ. 2) да је Бог дао Јеврејима могућност поседовања оклопа када су били на-
ги, и када овде наводи да је Ахав салетео Сиријце док су ови били наги и пијани;
тако је и када (у књ. 11, погл. 5, одељ. 8) каже да је Немија заповедио оним Јевреји-
ма који су радили на дизању зидова Јерусалима да за сваки случај на себи имају
оклоп како их непријатељ не би приликом напада затекао наге. Исти се случај на-
лази и другде у Светом писму, када се каже да је Саул легао наг међу пророцима
(Прва књига Самуилова 19:24), или када се каже да је Исаија корачао наг и босо-
ног (Исаија 20:2, 3), и када се каже да је Петар, пре но што је опасао своју рибар-
ски тунику, био наг (Јеванђеље по Јовану 21:7). Оно што је речено о Давиду та-
кође баца светло на ово о чему је реч, када му је Михала приговорила зато што се
пред ковчегом „откривао пред слушкињама слуга својих као што би се никакав
човек откривао“ (Друга књига Самуилова 6:20), иако је претходно изричито рече-
но (стих 14) да Давид „беше огрнут ланеним ефодом“, то јест да је одложио своје
краљевске хаљине и обукао свештеничку, левитску или сакралну одећу, примере-
ну таквој свечаности.
119. Треба приметити да се у Јосифовом извору овај пророк, чија се строга
објава о убиству непослушне особе — нападом лава — доцније обистинила, пока-
зује као нико други до Михеј, син Имлахов, који је, објављујући Божији суд про-
тив непослушног Ахава, по свему судећи онај исти пророк на кога се Ахав жали
(у Првој књизи о краљевима 22:8, 18) „као на оног кога мрзи стога што није о ње-
му пророковао добре ствари, већ само лоше“, и који у том поглављу отворено по-
навља своје објаве против краља, а које су се све оствариле. Нема, дакле, ниједног
разлога за сумњу да су овај овде и претходно поменути пророк једна иста особа.
120. Оно што је најважније у овој као и у другим приповестима Старог заве-
та, јесте чињеница да се у јеврејској теократији Бог у потпуности понашао као вр-
ховни краљ Израела и врховни заповедник њихове војске, те да је увек очекивао
да према Њему Израелити буду у односу беспрекорног подаништва, управо онако
као што су поданици и војници послушни својим земаљским краљевима и војско-
вођама, и то обично уопште и не знајући за посебан разлог њихових наредби.
121. Ови судови што их је успоставио Јосафат били су нека врста јерусалим-
ског Синхедриона, састављеног од свештеника, Левита и истакнутих људи, како
се наводи једнако овде и у Другој књизи летописа 19:8. Овоме је у многоме слично
старохришћанско судство бискупа, презвитера, ђакона и народа.
122. Божанство мува изгледа да се управо тако и звало, и било је налик слич-
ном божанству Грка, јер се мислило да оно располаже моћи над мувама помоћу
које растерује ове инсекте са меса жртава, а који би у супротном доносили много
невоља приликом обављања обреда.
123. Уобичајено је да се ово оцењује као веома окрутан Илијин поступак, када
је призвао огањ с неба и спалио не мање него двојицу заповедника и стотину вој-
ника, и то због једине њихове кривице што су послушали наређења краља и по-
кушали да га ухвате; ово је и Христос признао као пример веће строгости но што
је допушта дух Новог завета (Јеванђеље по Луки 9:54). Али се треба сетити и тога
да када је Саул заповедио својој стражи да убије Ахимелеха и свештенике у Нобу,
ови су знали да је реч о незаконитој наредби, и због тога је нису послушали (Прва
књига Самуилова 22:17). Из ових случајева једнако старешине и војници могу на-
учити да их заповести њихових вођа или краљева не могу оправдати нити изви-
нити за вршење онога што је зло у очима Божијим, нити за борбу која служи не-
правичним циљевима, када и они сами знају да је тако.
124. Ова пракса сечења или искорењивања воћњака била је забрањена, чак и у
обичним ратовима, Мојсијевим законима (Поновљени закони 20:19, 20) и била је
допуштена од стране Бога само у овом посебном случају, када су Моавићани мо-
рали бити кажњени и истребљени на ванредно строг начин због њихове изопаче-
ности. Овде види Јеремију 48:11–13 и многа слична пророчанстава против њих.
Ништа, дакле, није могло оправдати овакво поступање осим посебне дозволе да-
те од Бога преко пророка, као у овом случају, у којем је постојало довољно до-
пуштење за кршење церемонијалног или обредног закона.
125. Овај јеврејски закон о искључивању губаваца из логора у пустињи, као и
из градова Јудеје, добро је познат; види нпр. у Левитској 13:46, и Бројевима 5:14.
126. Будући да Илија није поживео да сâм миропомаже Азаила за краља Си-
рије, као што је био овлашћен да учини (Прва књига о краљевима 19:15), ово је
највероватније сада урађено, у његово име, од стране његовог слуге и наследни-
ка Јелисеја.
127. О овој посланици у неким од преписа Јосифове књиге речено је да је Јора-
му дошла од Илије, али са додатком „jeр је он још увек био на земљи“, што онда не
може бити онај Илија, који је, како се слажу сви извори, напустио земљу око че-
тири године раније, и може једино бити Јелисеј; чини се, у ствари, да овде и нема
никакве друге мистерије до чињенице да се име Илија преписивачима веома дав-
но прокрало у текст уместо имена Јелисеј, будући да ни у једном препису ове по-
сланице нема ничега посебно својственог Илији.
128. Скидање хаљина бораца и њихово разастирање пред краљем, стари је ис-
точњачки обичај.
129. Овакво карактерисање Јоаса, Јехоазовог сина, да „по нарави и склонос-
тима уопште није био налик оцу“, чини се да директно противречи нашем уоби-
чајеном извору који каже (Друга књига о краљевима 13:11) да „он учини оно што
је зло пред очима Господњим; не одступи ни од једнога греха Јеровоама, сина На-
ватова, који наведе Израиља на грех, него им се пода исто као и он“. Који је из-
вор овде истинитији тешко је одлучити. Уколико је Јосиф Флавије у праву, онда је
овај Јоас јединствен пример доброг краља над десет племена. Извештај који сле-
ди у свим изворима — о пророку Јелисеју — међутим, веома говори у прилог Јо-
сифовог изворника, јер претпоставља да је краљ тада био добар човек а не идо-
лопоклоник, иначе Божији пророк с њиме не би био тако присан. Гледано у цели-
ни, будући да се показује, чак и у Јосифовом извештају, да је Амасији, тада ваља-
ном краљу Јуде, било забрањено да употреби стотину хиљада савезничких војни-
ка унајмљених од Јоаса, краља Израела, као да су он и они тада били идолопок-
лоници (Друга књига летописа 25:6–9), највероватније је да се ове различите ка-
рактеризације Јоаса однос на различита доба његове владавине, те да је, према на-
шим уобичајеним изворима, он најпре био рђав краљ, али се касније, према Јоси-
фу Флавију, поправио и владао исправно.
130. Овај призор древног сујеверја, према којем се претпоставља да се вели-
ка несрећа јавља због великог греха, те се бацањем коцки откривају преступници,
и који не затичемо само међу Израелићанима, већ и међу овим незнабожачким
морнарима, изгледа као значајан заостатак једне прастаре традиције која је пре-
овладавала међу свеколиким човечанством.
131. Овај извештај од појави земљотреса у Јерусалиму управо у часу када је
Озија узурпирао свештеничку службу и пошао у светилиште како би запалио та-
мјан, као и последице овог земљотреса, у потпуности недостају у другим извори-
ма, иако у највећој мери наличи пророчанству Јеремијином, сада у Захарији 14:4,
5, а у којем се помиње: „бежаћете као што сте испред потреса бежали, у време
Озије, краља јудејског“; отуда се чини да постоје значајне сличности између овог
историјског и пророчанског земљотреса.
132. Ово је најранији случај прикупљања новца за опште потребе од стране
једног [израелићанског] краља наметом народу: јер су краљеви раније узимали
новац од блага из куће Господње, или из властите ризнице. Бог је на једном дру-
гом месту, преко пророка Језекиља (45:8; 46:18) заповедио да се тако нешто по из-
бављењу Јевреја из ропства не сме догађати, већ да краљ мора давати свој власти-
ти новац.
133. Oвај одломак је узет из пророка Наума 2:8–13, и он је главни, или пре је-
дини, који нам је дат готово дословно пренесен, осим што је донекле збијен, међу
свим списима Јосифа Флавија; а на основу овог навода сазнајемо оно што он увек
тврди, да је користио хебрејски оригинал а не грчку верзију, из чега даље закљу-
чујемо да се овај значајно разликовао од оног којег ми данас познајемо.
134. Ова опсада Самарије, иако о њој није остављен посебан извештај ни у хе-
брејским ни у грчким Библијама, па ни код Јосифа Флавија, била је веома дуга, те
нипошто није невероватно да су родитељи, а посебно мајке, били присиљени да
једу сопствену децу, како им је закон Мојсијев и запретио у случају њихове непо-
слушности (Левитска 26; 29; Поновљени закони 28:53–57) и као што је чињено у
другим и краћим опсадама оба главна града, Јерусалима и Самарије; о претход-
ном говори Јеремија 19:9, и Јудејске старине књ. IX, погл. 4, одељ. 4 и касније, као
и Друга књига о краљевима 6:26–29.
135. Овај назив „велики краљ“, идентичан оном у Библији (Друга књига о
краљевима 18:19; Исаија 36:4) и овде код Јосифа Флавија, јесте титула којом и Хе-
родот назива Сенахирима.
136. Оно што Јосиф Флавије овде казује, много је изразитије речено у другим
изворима, попут Књиге о краљевима и Исаији: „А теби ово нека буде знак: јешће
се ове године род од отпалих зрна, а друге године оно што сâмо од себе роди; али
ћете треће године сејати и жети и садићете винограде и јешћете плод њихов.“
Друга књига о краљевима 19:29, Исаија 37:30. Ово се мени чини да јасно означава
годину Сабата и годину Јубилеја после ње, као и напредовање уобичајених посло-
ва и принос плодова треће и наредних година.
137. Ова двојица Сенахиримових синова, који су побегли у Јерменију, постали
су родоначелници две славне тамошње породице, Арзерунија и Генунија, о којима
се посебне приповести могу наћи код Мојсија Хорененсиса.
138. Овај прелепи знамен чини се да није био ограничен само на Јудеју, већ
је такође уочен, или се бар за њега чуло, и у Вавилону, како се појављује у Другој
књизи летописа 32:31, где сазнајемо да су вавилонски изасланици били послани
Језекију, између осталих ствари и зато да би испитали ово чудо.
139. Тешко је помирити извештај из Друге књиге о краљевима 23:11 са овим
Јосифа Флавија, и превести овај одломак онако како стоји овде код Јосифа. Ипак,
суштинско значење обе верзије чини се да је ово: да су постојала извесна кола,
заједно са њиховим коњима, посвећена идолу Сунца, или Молоху, а која су се мог-
ли носити у процесији и бити обожавана од стране народа; та су кола сада „ук-
лоњена“, како каже Јосиф, или, пак „спаљена“ од стране Јосије, како каже Књига
о краљевима.
140. Ово је по питању хронологије веома значајан одломак Јосифа Флавија,
који говори да су у последњим данима владавине Јосијине Међани и Вавилонци
срушили асирско царство. Или, речима Товијиног настављача, „пре него што је
Товија умро, чуо је о разорењу Ниниве, које су извели Вавилонац Навукодоносор
и Медијац Асуреус“, Товија 14:15.
141. Ова битка је на потпуно исти начин оцењена и од стране Херодота (књ.
II, одељ. 156), где овај каже како је „Нехаон ушао у битку против Сиријаца [или
Јевреја] код Магдолума [Мегида] и поразио их.“
142. Херодот, међутим, каже да су овог краља Египта [фараона Хофру или Аф-
реса] убили Египћани, док је Јеремија пророковао његово убиство од стране не-
пријатеља (Јеремија 44:29, 30) као знамен уништења Египта [од стране Навукодо-
носора].
143. Овде видимо да је Јудеја била остављена као ненасељена после заробља-
вања два племена, дакле није била употребљена као колонија туђинаца, можда уп-
раво као знак провиђења да ће је Јевреји поново населити.
144. Овај најзагонетнији одломак код Јосифа Флавија који се тиче „стене од-
ломљене од планине, која је уништила кип“, који он није растумачио већ је само
наговестио да припада пророчанству будућности, вероватно упућује на то да за
њега није било безбедно да га објасни, будући да наговештава уништење римског
царства од стране Исуса Христа.
145. Ових четрдесет три године трајања Навукодоносорове власти истоветне
су броју у Птоломејевом канону. Мојсије Хорененсис такође потврђује оволико
трајање заробљеништва Јевреја под Навукодоносором, и додаје, што је веома зна-
чајно, да је продаја оних Јевреја које је он одвео у ропство ове довела у Јерменију,
где су се уздигли у велику и славну породицу Вагратида.
146. Овде највероватније треба да стоји „година и петнаест дана“.
147. Ова баба, или пре мајка Валтазарова, краљица удова Вавилона (јер се она
јасно разликује од краљеве жене у Данилу 5:10, 13) изгледа да је била славна Ни-
котриса, која је утврдила Вавилон против Персијанаца и Медијаца, и која је по
свој вероватноћи и владала уместо Валтазара, који се чини да је био одвише слаб
и мекушан краљевић.
148. Овог Кира је Ксенофон назвао Божијим пастиром, управо као и Исаија:
„Oн је пастир мој, и он ће извршити вољу моју; и он ће Јерусалиму рећи: прези-
даћеш се! А Храму: опет се оснуј“(Исаија 44:28); исти је пророк за њега такође ре-
као: „Саздаћу човека ређег од жеженог злата, ређег и од злата офирског“ (Исаија
13:12), чији карактер чини Ксенофонову најбољу приповест о њему веома веоро-
достојном.
149. Јосиф Флавије овде следи Херодота и оне који приповедају како је Кир ра-
товао против Скита и Масагита, у близини Каспијског мора, којом приликом је
страдао. Али Ксенофонтов извештај, за који се чини да га Јосиф никада није ви-
део, тврди да је Кир преминуо у миру у својој властитој земљи, Персији, што је
потврђено и од стране писаца који су се бавили Александром Великим, а који се
слажу у томе да су пронашли Кирову гробницу у Пасаргеди, близу Персепоља.
Овај Ксенофонов извештај је такође потврђен и околношћу да је Камбис, прили-
ком наслеђивања Кира, уместо да је пошао на Ските и Масагите како би осветио
очеву смрт и спречио ове народе да продру у његове северне покрајине — а што
би била природна последица неуспеха и погибије његовог оца — одмах пошао у
рат против Египћана којег је, према Ксенофону, много раније повео Кир, те их је
и покорио.
150. Иако су говори или списи ове тројице краљевих телохранитеља у много-
ме исти у Трећој књизи Јездриној, погл. 3 и 4, као овде код Јосифа Флавија, ипак
је увод у њих потпуно различит, будући да се у нашим књигама Јездриним све
приповеда као домишљање саме тројице краљевих пратилаца; чак су и величан-
ствене награде изнете као њихов властити предлог, а за говоре се приповеда да
су краљу уручени у облику списа, што је сасвим супротно овоме код Јосифа Фла-
вија. Све ово је, како изгледа, вероватно било смишљено од стране краља Дарија,
како би учтиво и ненаметљиво Зоровавељ подсетио на стари завет поновне из-
градње Јерусалима и Храма, и враћање обожавању „јединог истинитог“ Бога. Та-
кође се не чини да се пуно значење Зоровавељових речи када он узвикне (Трећа
књига Ездрина 4:41) „Благословен био Бог истине“, или овде „Бoг је истина и пра-
вда“, много разликује од овог „Нема другог Бога истинитог до Бога Израела“. Пре-
ма овој доктрини изгледа да владари попут Кира или Дарија, као велики јеврејски
заштитници, нису били противни јеврејској религији, иако је општи идолатризам
њихових краљевстава морао чинити да она буде затомљена.
151. Ово необично читање у расположивим преписима књиге Јосифова Фла-
вија, у којима стоји четири милиона уместо четрдесет хиљада, једна је од највећих
грешака које се у њима налазе, и морала би се исправити према Езри 2:61, Првој
књизи Јездриној 5:40 и Немији 7:66, који се сви слажу да је број [првих повратни-
ка] износио око четрдесет две хиљаде три стотина шездесет. Такође је веома јасно
да је Јосиф Флавије мислио да када је Јездра касније изводио следећу скупину из
Вавилона и Персије, у данима Ксеркса, ових једнако било из оба племена, и само
из њих, а да их је било не више „од семена“ и „остатка“, док се „огромни број“ де-
сет племена никада није вратио, већ је, како је он веровао, остао да живи с друге
стране Еуфрата (погл. 5, одељ. 2 и 3); о овом делу јеврејског народа преко Еуфрата
он често говори на другим местима и никада о њима не мисли као идолопоклони-
цима, већ их посматра као да се и даље придржавају Мојсијевих закона.
152. Приповест садржана у овом одељку у потпуности недостаје у свим дру-
гим изворима, укључујући Езру и Јездру.
153. Реч је о једној врсти месинга или бакра, или пре мешавини злата и бакра
или месинга, који је називан аурихалкум, а који је код старих народа био цењен
као најскупоценији од свих метала.
154. Овај поступак коме су прибегли Јездра и најбољи део јеврејског народа
по повратку из заробљеништва у Вавилону, изводећи свођење јеврејских брако-
ва, једном за увек, до строгих услова Мојсијевог закона, без икаквог обзира пре-
ма броју оних који су тиме покидани, као и без освртања на природна осећања
или сажаљење за њихове дотадашње жене па чак и децу добијену с њима умно-
гоме заслужује да буде примећен и опонашан у свим покушајима препорода међу
хришћанима, будући да је супротно понашање увек било узрок пропасти истин-
ске религије, једнако међу Јеврејима и хришћанима, за време док се политичким
гледиштима, или људским страстима, или, пак, наводно смотреним мотивима
допушта да заузму место Божијих закона, због чега се губи благослов Божији, а
црква остаје искварена из једног нараштаја у други.
155. Ово Јездрино правило, о избегавању поста на дан празника, наведено је и
у Апостолским прописима књ. V, и прихваћено такође и међу хришћанима.
156. До ових бедних услова у којима су се налазили Јевреји и њихова престо-
ница морало је доћи после смрти Јездрине, њиховог претходног управитеља, и
пре но што је Немија стигао са допуштењем да подигне зидове око Јерусалима.
Ове чињенице уопште нису у нескладу са приповестима Јосифа Флавија, будући
да је Јездра стигао седме, а Немија не пре двадесет пете године владавине Ксерк-
сове, те их, према томе, раздваја период од осамнаест година.
157. Ово показивање посланица краља Ксеркса најпре Богу, што значи њихо-
во излагање у Храму, веома је налик излагању отворених писама Сенахиримових
пред Богом од стране Језекије (Друга књига о краљевима 19:14; Исаија 37:14), иа-
ко је у овом последњем случају реч о подсећању Бога на непријатеље, како би се
потакло Божије сажаљење, док је ово о којем се овде говори заправо знак пошто-
вања за милост која је већ примљена.
158. Уколико је халдејско препричавање овог догађаја заиста истинито, да је,
наиме, Артаксеркс имао намеру да гостима покаже обнажену Астиру, уопште не
чуди да је она одбила да се повинује таквој недостојности; али чак и да није реч о
толикој неукусности, ипак се показивање није могло извести на тако неучтив на-
чин, будући да такво нешто нису дозвољавали персијски закони, баш као ни об-
ични закон смерности. Међутим, будући да је Провиђење на овај начин прокрчи-
ло пут за увођење Јеврејке до краљевих осећања, како би било изведено једно од
најлепших избављења што су га Јевреји или било који други народ икада имали,
излишно је бавити се мотивима због којих је краљ био приморан да се разведе од
Астире, и ожени Јестиру.
159. Херодот каже да је овај закон [против оних који су непозвани прилазили
краљу Персије док се овај налазио на трону] први пут прописао Дејос [то јест онај
који је први свргао Медијце са власти над Асиријом и потом први владао над њима].
160. Прави разлог због којег краљ Артаксеркс овде није опозвао свој пре-
тходни указ о свеопштем истребљењу Јевреја, већ је само оснажио и охрабрио
јеврејска настојања за одржањем, изгледа да је у томе што је још увек важио ста-
ри закон Међана и Персијанаца према којем сваки проглас који је био потписан
било од стране краља или његових властелина није могао бити укинут (Данило
6:7–9, 12, 15, 17; Јестира 1:19; 8:8). А чињеница да је Аман располагао тако вели-
ком краљевом наклоношћу, учинила је да је можда његов потпис на овом указу о
истребљењу Јевреја вредео као онај древне властеле, те га је на тај начин по њихо-
вим старим законима учинио неопозивим.
161. Ове речи дају известан наговештај да је Артаксеркс сумњао на дубље на-
мере Аманове но што је овај отворено показао, то јест, будући да је знао да ће
Јевреји бити одани краљу, и да ни у ком случају не би могао пренети круну својој
сопственој породици која је потицала од Агагита (Јестира 3:1, 10), односно по-
томству Агага, старог краља Амалекићана (Прва књига Самуилова 15:8, 32, 33),
док су они били живи и над свима ширили своју превласт, он је настојао да их
уништи. Није, стога, невероватно да су оних седамдесет пет хиљада осам стотина
јеврејских непријатеља што су их ускоро Јевреји побили са дозволом краља (које
не би било без великог повода) заправо били Амалекићани, њихови стари и на-
следни непријатељи (Излазак17:14, 15), те да је тако испуњено Валамово проро-
чанство, „Амалек је био први међу народима, али ће његово последње исходиште
бити да ће заувек пострадати“ (Бројеви 24:20).
162. Овде Јосиф Флавије користи реч коинофагија „јести просту храну“, умес-
то „јести нечисту храну“, како стоји у Новом завету, Дела апостолска 10:14, 15, 28;
11:8, 9; Посланица Римљанима 14:14.
163. Грчки, Сотер — Спаситељ.
164. Велики број ових Јевреја и Самарићана што их је претходно у Египат по-
вео Александар, а сада и Птолемеј Лагус, касније се појављује више пута и на раз-
личитим местима: најпре у великом мноштву које је, као што ћемо одмах видети,
ускоро било откупљено од стране Птоломеја Филаделфа, а потом од њега и осло-
бођено, пре но што је он послао по седамдесет двојицу тумача Мојсијевих зако-
на; затим у многим посадама и другим војним формацијама тог народа у Египту;
у славној насеобини Јевреја, и великом броју њихових синагога, у Александрији,
много касније; а и у жучном сукобу између Јевреја и Самарићана под Филомет-
ром, око места намењеног јавном богослужењу по Мојсијевом закону, то јест да
ли га треба обављати у Храму у Јерусалиму или у самарићанском храму у Гериси-
му, чиме ће се све Јосиф Флавије касније бавити.
165. О превођењу других делова Старог завета од стране седамдесет египат-
ских Јевреја, у време Птолемеја, сина Лагусовог, и Птоломеја Филаделфа, као и о
преводу Петокњижја од стране седамдесет двојице Јевреја из Јерусалима, седме
године Филаделфове владавине у Александрији, до нас је стигао најпре Аристејев
извештај, а потом и Филонов и овај Јосифа Флавија, који потврђују Аристејеву
приповест.
166. Грчки, Зеус — живот.
167. Иако је овај износ од сто двадесет драхми [александријских, или шезде-
сет јеврејских шекела] овде три пута поновљен, а такође и у свим другим препи-
сима Јосифа Флавија, грчким и латинским, ипак сви преписи Аристеја, на осно-
ву којег Јосиф Флавије изводи своје излагање, више пута говоре о суми која ника-
да није већа од двадесет драхми, или десет јеврејских шекела; надаље, будући да
сума таланата, како је прецизно записана, износи нешто више од четири стоти-
не шездесет за нешто више од сто хиљада робова, приближно је иста код Јосифа
и Аристеја, чиме боље потврђује суму од двадесет него од сто двадесет драхми по
човеку (види и Излазак 32:32); те будући да је у текућим околностима Филаделф
јеврејске робове радије искупио за мањи него за скупљи износ — има много раз-
лога да овде пре прихватимо износ из Аристејевог изворника него Јосифовог.
168. Поседујемо велику похвалну беседу у част овог Симона Праведног,
Онијиног сина, у педесетом поглављу Еклезијастикуса. Стога није непримерено
упутити се у то поменуто поглавље поводом ове приповести.
169. Арсиноја је била истовремено Птолемејева жена и сестра, према старом
персијском и у то време египатском обичају, као и много каснијем асирском. Види
Јудејске старине књ. XX, погл. 2, одељ. 1. С обзиром на то имамо, на Филаделфо-
вим златницима угравиран овај познати натпис: „Божански брат и сестра.“
170. Талмудисти кажу да није законито писати закон златним словима, што је
супротно овом непобитном и веома древном примеру.
171. Ово је најдревнији пример у којем се срећемо са овим кратким обликом
молитве, или захвалнице пре обедовања; коју је, уместо да буде изговорена од стра-
не незнабожачког свештеника, овог пута изговорио Елеазар, јеврејски свештеник,
који је био један од седамдесет двојице тумача. Следећи пример са којим се среће-
мо јесте онај код есена (Јудејски рат, књ. II, погл. 8, одељ. 5), пре и после обеда; за-
тим код Христаа пре обеда (Јеванђеље по Марку 8:6, по Јовану 6:11, 23) и св. Павла
у Делима апостолским 27:35. Исти је облик ове кратке молитве и код хришћана, у
Апостолским прописима, која је, чини се, изговарана и пре и после обеда.
172. Ово су пре била питања и одговори политичке природе, бавећи се до-
брим и религиозно надахнутим управљањем човечанства.
173. Употреба уља је тада била много већа, и поклони у уљу отуда много вред-
нији, у Јудеји и суседним земљама, него данас. Такође се и у данима Јосифа Фла-
вија сматрало незаконитим за Јевреје да употребљавају ма које уље припремље-
но од стране незнабожаца, можда због каквих сујеверица помешаних са непове-
рењем према другим народима. Па када је требало да им незнабошци учине дона-
ције у уљу, они су уместо тога плаћали новцем. О овоме види и Јудејски рат књ. II,
погл. 21, одељ. 2, и Живот Јосифов, одељ. 13.
174. Како је дошло до тога да ови Лакедемонци прогласе себе за сроднике
Јевреја, као изведене од истог претка, Аврама, остаје нејасно, осим ако нису, како
неки претпостављају, потекли од Дораца који су, опет, пореклом Пелазги које Хе-
родот назива варварима, сматрајући да су можда пореклом Сиријци и Арабљани,
те отуда потомци Аврамови преко његове друге жене Кетуре. О овоме види Ју-
дејске старине књ. XIV, погл. 10, одељ. 22; и Јудејски рат књ. I, погл. 26, одељ. 1. Та-
кође даље можемо приметити из Познања Климентовог, да су Елијезера из Дама-
ска, слугу Аврамовог (Постање 15:2; 24) од давнина неки сматрали за његовог си-
на. Те тако, уколико су Лакедемонци потекли од њега, могли су о себи мислити као
о Аврамовом потомству, баш као и Јевреји, који су потекли од Исака. И можда је
Елијезер из Дамаска управо онај Дамаскијац од којег Трогус Помпеј, како преноси
Јустин, чини оснивача самог јеврејског народа, иако се овај касније губи у греш-
кама, и прави од Азелуса, Адореса, Аврама и Израела краљеве Јудеје и наследни-
ке овог Дамаскијца. Овде такође даље треба приметити да Мојсије Хоренензис, у
својој историји Јермена, наводи да и народ Парћана такође потиче од Аврама пре-
ко Кетуре и њене деце.
175. Реч „гимназијум“ означава место на којем су ученици вежбали наги, те
је отуда природно долазило до разликовања обрезаних Јевреја од необрезаних
нејевреја, ради чега су ови јеврејски отпадници настојали да се покажу необреза-
нима помоћу извесног хируршког захвата, наговештеног од стране св. Павла у Пр-
вој посланици Коринћанима 7:18, и описаног у Келсовој књизи, књ. VII, погл. 25.
176. Одавде Јосиф Флавије почиње да следи Прву књигу Макабејску, која је за-
иста најбоља и најверодостојнија историјска књига, а која је овде с његове стране
сажета са великом верношћу и тачношћу. Између ових изворника изгледа да има
мање разилажења него у погледу иједне друге свете књиге Старог завета (будући
да је и ова књига изворно написана на хебрејском језику), што је сасвим природ-
но, стога што је написана много ближе Јосифовом времену него остале.
177. Ова тврђава, која се у текућој приповести тако често помиње, једнако у
Књизи Макабејској и код Јосифа Флавија, чини се да је била утврда подигнута на
брегу, нижем од Сионске горе, иако на њеним обронцима, али вишем од горе Мо-
рије, и између ове две; то су брдо, дакле, непријатељи Јевреја запосели и на њему
подигли утврду, све док је прилично много времена касније Јевреји нису освојили
и разорили, сравнивши и само брдо до нивоа тла, како је непријатељи не би могли
обновити, и на тај начин надгледати сам Храм и наносити му несреће као што су
то дуго чинили. О томе види и Јудејске старине књ. XIII, погл. 6, одељ. 6.
178. Ова тврдња Самарићана је значајна, то јест да су они, иако нису Јевреји,
ипак од древних времена славили Сабат, и, као што су се на другом месту хвали-
сали, такође и сабатну годину (Јудејске старине књ. XI, погл. 8, одељ. 6).
179. Ово име није најпре дато Јуди Макабејцу, нити је изведено из почетник
слова хебрејских речи на његовом стегу, „Ми Камока Бе Елире, Јеховах?“ (Ко ти је
налик међу боговима, о Јахве?), Излазак 5:11, као што се понекад узалуд настоји
да докаже. Изворно је име ових Макабејаца, као и њиховог потомства, било Аса-
монејевићи, што је изведено од Асамонеја, претка Мататијиног, како нас и Јосиф
Флавије овде обавештава.
180. Разлог због којег је Вет–Сах био назван Скитопољем добро је познат из
Херодота, а то је да су се Скити, када су прегазили целу Азију у данима Јосије, до-
могли овог града и задржали га све док су и сами остали у Азији, из којег је време-
на остало име Скитопољ, или град Скита.
181. Будући да св. Павле изјављује фарисејима да не би знао да је похота, или
пожуда, грешна, да Десета заповест не каже „Не пожели“ (Посланица Римљанима
7:7), чини се да је исти случај и са нашим Јосифом Флавијем, који је припадао ис-
тој секти, и који као да није имао дубљи осећај за величину иједног греха који није
проистекао у нешто више од намере. Ипак, будући да Јосиф овде исправно гово-
ри о кажњавању смрћу, које није прописано ниједним законом, било Божијим или
људским, за пуку намеру, његове речи не треба сужавати тако да значе да грехови
који су намеравани али не и извршени уопште и нису грехови.
182. Не чуди што Јосиф Флавије описује Антиоха Еупатора као дечака коме је
потребно старање у часу када је требало да наследи круну, будући да нас Апијан
обавештава да је овај тада имао девет година.
183. Није вероватно да би Јосиф Флавије назвао Вахида, тoг огорченог и за-
клетог непријатеља Јевреја, бар како наши расположиви извори наводе, човеком
добрим, или љубазним и благим. Оно што аутор Прве књиге Макабејске, кога Јо-
сиф овде следи, казује о њему, јесте да је то био значајан човек и да је био одан
краљу, на шта такође вероватно смера и Јосиф Флавије.
184. Преписи Јосифове књиге мора да су овде оштећени када додељују победу
Никанору, супротно речима које следе, а које подразумевају да је онај који је пора-
жен побегао у тврђаву, која је сигурно припадала Давидовом граду, или Сионској
гори, и била је у поседу Никаноровог, а не Јудиног људства. Ово је такође у супро-
тности са изричитим речима Јосифовог извора, Прве књиге Макабејске 7:32, који
каже да је Никанор изгубио око пет хиљада људи, и побегао у Давидов град.
185. Oвај извештај о бедној смрти Алкимуса, или Јакмуса, изопаченог првос-
вештеника (првог који уопште није припадао лози првосвештеникâ, и којег је на
то звање произвео незнабожац Лисија) пре Јудине смрти, и Јудиног наслеђивања
места првосвештеника, једнако овде, као и у закључку ове књиге, директно про-
тивречи Првој књизи Макабејској (9:54–57) која смешта ову смрт после Јудине
смрти и ниједном речју не помиње наименовање Јуде за првосвештеника.
186. Да у изворном тексту Јосифа Флавија није било хиљаду већ три хиљаде
његових бораца, веома је јасно и у сагласности је са Првом књигом Макабејској
9:5, стога што иако је главни део испрва побегао, чак и код Јосифа, као и у Пр. књ.
Мак. 9:6, ипак се тамо као и овде каже да је њих осам стотина остало са Јудом, што
би било бесмислено уколико цели број није износио више од хиљаду.
187. Овог Александра Валу, који се свакако издавао за сина Антиоха Епифана,
па је за таквог и прихватан од стране Јевреја, Римљана и многих других, иако неки
доцнији историчари сматрају да је реч о ванбрачном члану породице, Јосиф Фла-
вије сматра легитимним сином Антиоховим и о њему увек говори на тај начин.
Будући да га веродостојни савременици и изворни аутор Прве књиге Макабејске
(10:1) називају по имену његовог оца, Епифан, и кажу да је он био син Антиохов,
вероватно да се каснији аутори, који су писали знатно доцније, не могу сматрати
меродавним, иако је можда Антиох Епифан добио овог сина од незаконите жене.
Краљ Египта Филометор му је убрзо дао своју кћер за жену, што би сигурно веома
тешко учинио да је веровао како је овај човек био узурпатор и тако ниског порек-
ла за каквог га издају потоњи историчари.
188. Будући да Јонатан сасвим извесно није обукао првосвештеничку одору
седам или осам година после Јудине смрти, или бар не до празника табернакула,
сто шездесете године Селеукида (Прва књига Макабејска 10:21), чини се да је ов-
де неопходна исправка текста, „четири године од смрти његовог брата Јуде“, у „и
због тога осам година након смрти његовог брата Јуде“. Ово се довољно добро сла-
же са датумом у Књизи Макабејској, као и са Јосифовом властитом тачном хро-
нологијом на крају двадесете књиге ових Старина, а што му навод у садашњем
стању не би допустио да учини.
189. Јевреји су имали обичај да поклањају круне краљевима [Сирије]; касније
је злато које се плаћало уместо ових круна, или које је потрошено да би се оне на-
правиле, било називано крунским златом или крунским порезом.
190. За ову расправу се заиста тешко може рећи да је била правична. Јеврејски
је парничар (знајући да не може исправно доказати из Петокњижја да је „место
које ће Господ њихов Бог изабрати за место свог имена“ — на које се тако често
указује у Поновљеним законима — био нужно Јерусалим пре него, и са више раз-
лога, Герисим, а што није било одлучено све до Давидовог времена (Јудејске ста-
рине књ. VII, погл. 13, одељ. 4) заправо доказивао само то — што Самарићани ни-
су ни порицали — да је Храм у Јерусалиму много древнији и много познатији и
славнији него онај у Герисиму, но то објективно није значило ништа у текућој
расправи.Читав доказ, потврђен заветима обе стране, требало је да буде, као што
видимо, искључиво заснован на обавези придржавања Мојсијевом закону, или
самом Петокњижју. Али су светска политика и интерес, као и пристрасност мно-
штва превладали, те је суд донео пресуду, као што је обично случај, снажнијој
страни, а несрећни Сава и Теодосије, самарићански диспутанти, постали су муче-
ници, и то, по свему судећи, да чак нису уопште непосредно ни саслушани, што је
вероватно уобичајена пракса свих политичких судова у питањима религије.
191. Феничани и Римљани су имали обичај да оне који су од њих заслуживали
добро, награде поклоном у виду златне копче.
192. У данас доступним изворима не налазимо потврду ових веза спартанског
и јеврејског народа.
193. Јосиф Флавије противречи самом себи у три различита извештаја о схва-
тањима фарисеја, то јест управо овде, а потом на другом месту, које је и најопшир-
није (Јудејски рат књ. II, погл. 8, одељ. 14), и касније у Јеврејским старинама (књ.
18, погл. 1, одељ. 3), тако да понекад каже да oни заговарају апсолутну фаталност
и поричу сваку слободу људским поступцима, a што је у потпуности неосновано
уколико он потом исто тако доказује да су фарисеји између садукеја и есена, чиме
судбини или Божијем провиђењу приписује онолико колико је у складу са слобо-
дом људских поступака. Ипак, збуњујући начин говора фарисеја о судбини, или
провиђењу, као ономе што управља свим збивањима, довело је до уобичајеног
мишљења да су склони да оправдају своје грехове приписујући их судбини, као у
Апостолским прописима књ. VI, погл. 6. Aли што се тиче нашег Јосифа Флавија,
који је у срцу био велики поштовалац побожности есена, он је ипак у пракси био
фарисеј, како нас и сам обавештава у свом властитом Животу, одељ. 2. И његов је
извештај о овом учењу фарисеја свакако сускладан његовом мишљењу које је увек
у потпуности допуштало слободу људским поступцима, па ипак и снажно веро-
вало у моћно упливисање Божијег провиђења. Види о овоме значајну изјаву у Ју-
ејским старинама књ. 16, погл. 11, одељ. 7.
194. На овом месту постоје грешке у препису текста, будући да се свега че-
тири године приписују трајању Joнатановог ношења звања првосвештеника. Ми,
пак, знамо по Јосифовој последњој јеврејској хронологији (Јудејске старине књ.
XX, погл. 10) да је постојао период од седам година између смрти Алкимусове,
или Јасимусове, последњег првосвештеника, и стварног преузимања овог звања
од стране Јонатана, коме су ипак приписане и ових седам година, чији је део прет-
ходно припадао Јуди (Јудејске старине књ. XII, погл. 10, одељ. 6). Будући да нам је
речено (књ. 20, погл. 10) како је, поред ових седам година интерегнума у поседо-
вању првосвештеничког звања, Јонатаново ношење овог достојанства трајало се-
дам година више, ових два пута по седам година чине четрнаест година, што је ве-
роватно прави број који би требало да стоји на овом месту, уместо четири, како
читамо у нама расположивим преписима.
195. Oвих сто седамдесет година Асираца не значи ништа више, како сâм Јо-
сиф Флавије овде објашњава, до период мерен од почетка владавине Селеука,
која, као што је познато, започиње 312. године пре Христа, односно од пролећа те
године како стоји у Првој књизи Макабејској, или од јесени у Другој књизи Ма-
кабејској, те тако његова власт у Вавилону не почиње све до следећег пролећа,
311. године пре Христа. Треба такође приметити и да се Сиријци и Асирци поне-
кад бркају од стране древних аутора — судећи према речима Јустиновим, који у
скраћеном излагању из дела Tрогуса Помпеја каже „да су Асирци касније назва-
ни Сиријцима“ (књ. I, погл. 11). Види такође и Јудејски рат књ. V, погл. 9, одељ. 4,
где се чак и сами Филистинци, који живе на самом југу Сирије схваћене у њеним
крајњим границама, називају Асирцима (како запажа и Јосиф Флавије).
196. Треба приметити да се Јосифово праћење Прве књиге Макабејске — коју је
тако брижљиво следио и верно сажео, све до педесетог стиха тринаестог поглавља
— по свему судећи на овом месту завршава. Оних неколико ствари које су касније
заједничке обома, Joсиф је вероватно сазнао из неких мање поузданих записа. Овде
је, међутим, можда потребно пренети оно што нас обавештава остатак Књиге Ма-
кабејске, а што Јосиф Флавије никада не би испустио да је његов извор тиме распо-
лагао: да је, наиме, Симон Велики Макабејац склопио савез са Антиохом Сотером,
сином Деметрија Сотера и братом осталих Деметријâ, који је тада био заробљен
у Партији; да је овај након доласка до краљевске круне, негде око 140. године пре
Христа, подарио велике повластице јеврејском народу и њиховом првосвештени-
ку и етнарху, а које је, како се чини, Симон већ и био по свом нахођењу преузео
три године раније. Конкретно, добио је допуштење да кује новац са сопственим
жигом; а што се тиче Јерусалима и светилишта, они су постали слободни од поре-
за, или, како наводи латински превод, „свети и слободни“ (Прва књига Макабејска
15:6, 7), што је вероватно најисправније читање, јер управо то беху тачне речи по-
властице коју је његов отац понудио Јонатану неколико година раније (погл. 10:31,
као и Јудејске старине књ. XIII, погл. 2, одељ. 3). Оно, пак, што чини ове датуме и
дарове посебно значајнима, јесте статус преосталих изворних јеврејских шекела
са самарићанским натписима, који су, како се чини, сви (или бар већина њих) ко-
вани током прве четири године овог Симона Асамонејца, а који су на себи с једне
стране имали „Свети Јерусалим“, а на наличју „У години ослобођења“ првој, дру-
гој, трећој или четртој — и који су стога изворни споменици тих времена, и непо-
рециви знаци истинитости приказа историје у овим поглављима, иако су у великој
мери испуштени код Јосифа Флавија. Разлог због којег се пре може претпоставити
да су у његовом препису Књига Макабејских недостајала ова поглавља, него да је
препис његове властите књиге на овом месту оштећен, јесте тај да нису сви њихо-
ви садржаји овде испуштени, иако јесте њихов највећи део.
197. Како је Трифон убио Антиоха обавештава нас и Ливијев навод (погл. 53),
то јест да је овај потплатио Антиохове лекаре или ранарнике, који су лажно пред-
ставили народу да је краљ нехотице пострадао, док су га заправо они докрајчили,
што се сасвим слаже са приказом Јосифа Флавија.
198. Да је овај Антиох, син Александра Вала, био назван „Божански“, очиглед-
но је из његовог кованог новца, који нас на себи носи натпис „Краљ Антиох Бо-
жански, Епифан Победник“.
199. Одавде Јосиф Флавије почиње да прати и сажима другу свету јеврејску
књигу, насловљену на крају Прве књиге Макабејске као „Хроника првосвештеника
Јована Хиркана“, или, у неким грчким преписима, „Четврта књига Макабејска“.
200. Одавде сазнајемо да је у данима овог сјајног првосвештеника, Јована Хир-
кана, придржавање сабатне године, бар како претпоставља Јосиф Флавије, захте-
вало прекид ратовања, баш као што је недељни сабат прекидао рад; овиме не ми-
слим на онај изузетак у случају нужде, када су Јевреји бивали нападнути од стра-
не непријатеља, у којем им је случају — и искључиво у том — била као законита
дозвољена борба у самоодбрани, чак и у дан сабата, као што видимо на неколико
места у Јудејским старинама (књ. 12, погл. 6, одељ. 2; књ. 13, погл. 1, одељ. 2) као
и у Јудејском рату књ. I, погл. 7, одељ. 3. Овде се, међутим, такође мора примети-
ти да се овај прекид ратовања уопште не појављује у Првој књизи Макабејској,
погл. 16, већ управо супротно, иако се Јевреји у доба Антиоха Епифана заиста ни-
су усуђивали да се боре на дан сабата, чак ни у одбрану властитог живота, све док
им Асамонејевићи, то јест Макабејци нису то допустили (Прва књига Макабејска
2:32–41; Јудејске старине књ. XII, погл. 6, одељ. 2).
201. Преписи Јосифове књиге, једнако грчки и латински, овде имају велику
грешку, када кажу да је прва година владавине Јована Хиркана, за коју смо упра-
во видели да је сабатна, пала у време 162. олимпијаде, иако не може бити сумње
да је реч о другој години 161. олимпијаде. Види нешто слично раније, књ. 12, погл.
7, одељ. 6.
202. Ово хелијакално залажење Плејада, или седам звезда, догодило се, у дани-
ма Хиркана и Јосифа Флавија, у рано пролеће, негде у фебруару, што је било доба
позних киша у Јудеји; и ово је, бар колико знамо, једина астрономска карактери-
зација времена, поред једног помрачења Месеца у доба Ирода, коју срећемо у це-
локупном делу Јосифа Флавија; Јевреји су, наиме, били незаинтересовани за пос-
матрање астрономских појава уколико је то превазилазило потребе њиховог ка-
лендара, и заправо су у потпуности забрањивали оно коришћење астрологије од
које су незнабошци начинили уобичајену праксу.
203. Овај Јосифов извештај, према којем је овај текући Антиох био убеђиван,
иако узалуд, да не склапа мир са Јеврејима, већ да их потпуно искорени, у потпу-
ности је потврђен од стране Диодора Сицилског, у одломцима из његове 34. књиге.
204. Јеврејима није било дозвољено да путују на дан сабата или у дане таквог
великог празника који је еквивалентан сабату, нигде даље од допуштеног сабат-
ског кретања, односно до раздаљине од две хиљаде кубита.
205. Овај извештај о прихватању обрезивања од стране Идумејаца, као и це-
локупног корпуса јеврејских закона, почев од Хиркановог доба, потврђено је це-
лим потоњим током историје (види Јудејске старине књ. XIV, погл. 8, одељ. 1; књ.
15, погл. 7, одељ. 9; Јудејски рат књ. II, погл. 3, одељ. 1; књ. IV, погл. 4, одељ. 5). Ово
их је, по мишљењу Јосифа Флавија, учинило прозелитима, или потпуним Јевреји-
ма, како се наводи овде и на другом месту (Јудејске старине књ. XIV, погл. 8, одељ.
1). Ипак, Антигон је одбио да Ирода прихвати као потпуног Јеврејина, иако је овај
имао родослов од неколико генерација таквих обраћеника. Али овде такође може-
мо навести речи Амија, граматичара, из године 129, које у потпуности потврђују
овакав извештај Јосифа Флавија о Идумејцима: „Јевреји су“, каже он, „такви по
природи и од почетка, док Идумејци нису Јевреји од почетка, већ Феничани и Си-
ријци; али бивајући касније покорени од стране Јевреја, и приморани да се обре-
зују и да се уједине у један народ као поданици истих закона, они су и сами наз-
вани Јеврејима.“ Слично казује и Диос: „Ова је земља названа Јудејом, а њен на-
род Јеврејима; али је ово име дато такође и многим другим који су прихватили
њихову религију, иако су пореклом припадали другим народима.“ Овде се, међу-
тим, поставља питање са каквом је основом тако добар владар какав је био Хир-
кан уопште и допустио себи да присиљава Идумејце било да постану Јевреји, или
да напусте земљу. То се, вероватно, догодило стога што су они давно раније били
истерани из земље Едом, те су надвладали и запосели земљу племена Симеоновог,
и све јужне делове племена Јудиног, које је било посебно наслеђе обожавалаца ис-
тинског Господа и заклетих противника било каквог идолатризма.
206. По овом указу сената чини се да су ови изасланици били послани исто то-
лико од стране „јеврејског народа“, колико и од стране њиховог кнеза или првос-
вештеника, Јована Хиркана.
207. Јустин, слажући се са Јосифом Флавијем, казује: „Моћ Јевреја сада је то-
лико узрасла, да после овог Антиоха они више нису признавали ниједног маке-
донског краља; сами су постављали властиту управу, и пустошили Сирију у вели-
ким ратовима.“
208. Порекло садукеја, као значајне странке међу Јеврејима, садржано је у овом
и два следећа одељка, чему се може додати то да када Флавије каже да је Хиркан
прешао странци садукеја, то вероватно значи да је усвојио оно њихово учење које
је говорило против оних обичајних традиционализама старих, накнадно придо-
даних писаном закону и по ауторитету учињених равноправних с њиме, али не и
њихова схватања о васкрсењу и будућем постојању, јер се ово последње не може
претпоставити да је нашло уточиште у тако добром и правичном човеку каквим
се представља Јован Хиркан. Највероватније је да у то време секта садукеја у свом
учењу није ишла даље од порицања свеколике неписане јеврејске традиције, којој
су, пак, фарисеји били тако дубоко привржени — јер ни Јосиф Флавије не помиње
неку другу разлику међу њима; нити он говори да је Хиркан прешао садукејима
ни због чега другог до због укидања свих традиционалних прописа фарисеја, што
их је и Исус Христос касније осудио управо као и они.
209. Ова клевета, која је потекла од фарисеја, сачувана је преко њихових на-
следника, рабина, све до данас.
210. Овде се окончава првосвештенички стаж и блистав животни пут Јована
Хиркана, а са њиме и света теократија, или Божије управљање јеврејским народом,
и са њим повезано пророчанство Урима. Одавде даље следи профана и тиранска
јеврејска монархија, најпре Асамонејевића или Макабејаца, а затим Ирода Великог,
Идумејца, све до доласка Месије, о чему сведочи и Страбон у књ. XVI: „Они“, ка-
же он, „који су продужили Мојсијево наслеђе наставили су неко време с ревношћу
једнако у исправном поступању и у побожности; али после неког времена појави-
ли су се други који су преузели звање првосвештеника, а који беху најпре сујевер-
не, а затим и тиранске особе. Такав је ток који је водио од пророка Мојсија до оних
који су га наследили, почевши на начин безгрешан, а затим се мењајући на горе.
А када се отворено показало да је власт постала тиранска, Александар је био први
који је себе установио као краља а не као првосвештеника; његови синови били су
Хиркан и Аристобул.“ И заиста, уколико можемо судити по веома различитим ка-
рактерима које су у наредна два века показивали египатски Јевреји под првосвеш-
теницима у односу на палестинске Јевреје под краљевима, можемо с правом пре-
тпоставити да се божанска Шехина преселила у Египат, те да су обожаватељи Гос-
пода у Онијином храму били бољи људи од оних у јерусалимском Храму.
211. Одавде сазнајемо да су есени полагали право на управљање помоћу људи
који су могли предвиђати ствари које ће се догодити, и да је овај Јуда есенац поу-
чавао овим вештинама своје ученике; али да ли је њихова претензија почивала на
астролошким или магијским основама, што ипак није вероватно код ипак веома
религиозних Јевреја који су крајње одлучно забрањивали такве вештине, или на
каквом Ват Колу — речено језиком позних рабина — не може се поуздано утвр-
дити. О овоме види у Јудејском рату књ. II, погл. 8, одељ. 12.
212. Из ових и других узгредних изјава што их повремено бележи Јосиф Фла-
вије, можемо сазнати да тамо где су свете књиге Јевреја мањкаве, он консултује
неколико других тада постојећих историја (сада већином изгубљених) које верно
следи у својој властитој повести; и ми заиста не располажемо ниједним другим
таквим записима који се тичу Јудеје, а који би се могли поредити са овим из-
вештајима Јосифа Флавија, а и кад год се сретнемо са веродостојним остацима
тих изворних записа они готово увек потврђују његове речи.
213. Овај град, или острво, Кос, није оно удаљено острво у Егејском мору слав-
но по рођењу великог Хипократа, већ град или острво истог имена придружено
Египту, помињано једнако од стране Стефана и Птолемеја. О овоме Косу, као и о
ризницама што су их тамо положили Клеопатра и Јевреји, види у Јудејским ста-
ринама књ. 14, погл. 7, одељ. 2.
214. Порфирије каже да је Антоније Грипа владао двадесет шест година. Јоси-
фови извори, једнако латински и грчки, овде су веома непрецизни, бркајући Ан-
тонина и Антиоха, или Антонија Плуса и Антиоха Пија (Побожног), те су каснији
приређивачи били присиљени да исправе текст према другим историчарима, који
се сви слажу да је име последњег краља било Антиох Пије.
215. Ову двојицу браће, Антиоха и Филипа, Порфирије назива близанцима;
четврти брат био је краљ Дамаска.
216. Лаодикеја је и град у Галаду иза Јордана. Међутим, Порфирије каже да
овај Антиох Пије није погинуо у овој бици, већ дa се, бежећи, утопио у реци Орон-
ту. Апијан каже да му је краљевство над Сиријом одузео Тигран, док Порфирије
Лаодикејом назива краљицу Каламанаца. У таквој пометњи међу каснијим исто-
ричарима, ми немамо разлога да икоме верујемо пре него Јосифу Флавију, који је
пред собом имао већи број изворника. Што се тиче пребацивања Александру, да
је он потекао из заробљеништва, ово изгледа само као понављање старе фарисејс-
ке клевете поводом његовог оца, погл. 10, одељ. 5.
217. Овај Теодор био је син Зенонов, и у његовом поседу се налазио Ареат, ка-
ко сазнајемо из одељка 3.
218. Овaj надимак „Трачанин“ Јевреји су наденули Александру вероватно у
смислу: бити варварин као Трачанин, или у неком сличном значењу.
219. Овај Арета је био први арабљански краљ који је заузео Дамаск и одатле
владао; његово име је, пак, касније постало заједничко арабљанским краљевима,
једнако у Петри и Дамаску, како сазнајемо од Јосифа Флавија на многим местима,
као и од св. Павла у Другој посланици Коринћанима 11:32.
220. Овде као и на другим местима можемо приметити да које год су земље и
градове Асамонејевићи освајали и преузимали од суседних народа, или које год
су земље и градове задобијали а да им претходно никада нису припадали, они су,
после доба Хиркана, присиљавали становништво да напусти своје идолатријске
обичаје, и у потпуности прихвати Мојсијеве законе, или су у супротном бива-
ли прогањани у друге земље. Онај изврсни кнез, Јован Хиркан, то је учинио Иду-
мејцима који су тада живели у Обећаној земљи, и то је вероватно урадио из оп-
равданих разлога, за разлику од других који су чинили исто, чак и оним земљама
и градовима који нису били део јеврејске Обећане земље.
221. Према овом самртничком савету што га је Александар дао својој жени
чини се да је и он сам следио избор свог оца Јована Хиркана, те да је држао стра-
ну садукејима, који су се чврсто држали писаних закона, а против фарисеја, који
су уводили њиховe сопствене усменo преношене обичајe (погл. 16, одељ. 2); те да
је он сада увидео политичку нужност потчињавању фарисејима и њиховим оби-
чајима, уколико су његова удовица и деца били намерни да задрже своју монар-
хијску управу или тиранију над јеврејским народом; тиме се ова секта, служећи
оваквој подршци, напослету показује као у великој мери рушилац религије, упра-
вљања, па и јеврејског народа, доводећи их у тако изопачено стање, да их је осве-
та Божија довела у стање потпуног истребљења. Управо тако Кајафа политички
саветује јеврејски синхедрион (Јеванђеље по Јовану 11:50): „[Ви ништа не разуме-
те], И не размишљате да је за вашу корист да један сам човек умре за народ да не
би пропао сав народ“, а ово је консеквентно њиховим властитим политичким пре-
тпоставака (стих 48), „Ако га оставимо [Исуса] тако, сви ће у њега веровати, па ће
доћи Римљани и узеће нам и земљу и народ.“ Распеће Исуса Назарећанина донело
им је Божију освету, дајући прилику управо тим истим Римљанима од којих су то-
лико стрепели — а који су желели да спрече Његово убиство — да заиста „дођу и
узму и земљу и народ“, тридесет година касније. И сам Јосиф Флавије је неколико
пута чинио сличне дигресије, врло савремене, о неопходности да вође размотре
овај и сличне примере, те да више не жртвују свеколику врлину и истинску рели-
гиозност њиховим погибељним схемама управљања, обарајући и подвргавајући
законе Божије њима самима, као и оне народе за које им је поверено да се брину.
222. Бројка од пет стотина хиљада, па чак и она од три стотине хиљада Тигра-
нових војника који су из Јерменије дошли у Сирију и Јудеју, како стоји у једном
грчком препису и осталим латинским, изгледа одвише велика. Већ смо се сретали
са неколико оваквих претераних бројки у текућим Јосифовим преписима, које се
све свакако не могу њему приписати. Сходно томе, овде је вероватно реч о четр-
десет хиљада војника.
223. Ова тврђава, замак, цитадела или кула, у коју су били послани Аристо-
булова жена и деца, и која је надгледала Храм, не може бити ниједна друга до она
коју је подигао Хиркан I (Јудејске старине књ. XVIII, погл. 4, одељ. 3), а коју је по-
ново сазидао Ирод Велики, позната под именом „Кула Антонија“ (исто, књ. 15,
погл. 11, одељ. 5).
224. Ова „златна лоза“ или „врт“, коју је Страбон видео у Риму, на себи је има-
ла запис који је сведочио да је реч о поклону од Александра, оца Аристобуловог,
а не од самог Аристобула, коме је приписује Јосиф Флавије који, како би доказао
истину овог дела своје историје, уводи сведочење Страбоново; због овога се чи-
ни да се стандардни преписи на овом месту било погрешни или оштећени. Што се
тиче нагађања да је ову лозу направио Александар и у храму је посветио Богу, а да
ју је одатле узео Аристобул и послао Помпеју, обе чињенице су врло невероватне
и ни на који начин се не слажу са Јосифом Флавијем, који тешко да би пропустио
да помене обе ове необичне чињенице у својој историји да је ишта о њима знао;
нити је вероватно да би јеврејски народ, или чак сâм Помпеј, нашао задовољство
у тако флагрантном примеру светогрђа.
225. Ово изричито Јосифово сведочење на овом месту, као и у Јудејским ста-
ринама књ. 8, погл. 8, одељ. 6 и књ. 15, погл. 4, одељ. 2, да су се једини вртови бал-
сама, и најбоља палмина стабла, налазили, бар у његово време, у близини Јерихо-
на и Кугадија, северно од Мртвог мора (где је такође и Александар Велики видео
цурење балсама), показује грешку оних који разумевају Еузебија и Јеронима тако
као да се један од ових вртова балсама налази јужно од Мртвог мора, у Зоару или
Сегору, док су ови у ствари морали мислити на други Зоар или Сегор, који се на-
лази између Јерихона и Кугадија, дакле у сагласности са Јосифовом тврдњом; или
ови аутори нису мислили на овај топоним, или, пак, иначе директно противрече
Јосифу Флавију, па отуда веома греше: осим ако балсам, односно најбоља палми-
на стабла нису успевала много јужније у Јудеји у данима Еусебија и Јеронима не-
го у данима Јосифа Флавија.
226. Посебно навођење дубине и ширине овог јарка, одакле је вероватно узи-
мано камење за зид око Храма, недостаје у нашим преписима Јосифовог дела, али
је изнесено од стране Страбона, од кога сазнајемо да је овај јарак био шездесет
стопа дубок и две стотине педесет широк. У следећем одељку, међутим, Јосиф
Флавије за његову дубину каже да је била огромна, што се тачно слаже са Страбо-
новим описом, и обрнуто — ове Стабонове бројке такође снажно потврђују исти-
нитост Јосифовог описа.
227. Ово значи на дан 23. Сивана, годишњег поста због изопачења и идо-
латрије Јеровоамове, „који је учинио Израел грешним“; или је можда неки други
пост падао у тај месец, пре и у данима Јосифа Флавија.
228. Овде заслужује да буде примећено да је ово фарисејско, сујеверно схва-
тање, како је нападачка борба незаконита за Јевреје у дан сабата чак и под крајњом
нуждом, а о чему нисмо ништа чули пре дана Макабејаца, било заиста узрок за-
узимања Јерусалима од стране Помпеја, а што сазнајемо и из дела Сосија и Ти-
та; оваквом обзирном сујеверју, као што је придржавање тако ригорозног пос-
та на дан Сабата, Исус се увек супротстављао, док су, насупрот томе, фарисејски
Јевреји на њему инсистирали, као што је очигледно из многих места у Новом за-
вету, иако Христос и даље наговештава како се погибељним такво сујеверје може
показати у њиховом суочењу са Римљанима, у Јеванђељу по Матеју 25:20.
229. Ово је у потпуности потврђено и Цицероновим сведочењем, који у своме
говору Флаку каже да „Гнеј Помпеј, када је освојио Јерусалим, није дотакао ништа
што је припадало Храму“.
230. Тј. ослобођени роб.
231. Упркос повикама против Гавинија у Риму, Јосиф Флавије овога приказује
као човека способног карактера, као да је овај оправдао част која му је указана по-
веравањем задатка у Јудеји.
232. На овом се месту Јосифу Флавију вероватно поткрала грешка; јер након
што нам обећава указ о обнови Јерусалима, он износи један много старији указ,
и то онај који се тиче савеза пријатељства и заједништва. Могло би се претпоста-
вити и да је каснији преписивач испремештао указе који се тичу двају Хирканâ,
бивајући заваран истоветношћу њихових имена; јер је оно које припада првом
првосвештенику тог имена [Јовану Хиркану], Јосиф Флавије овде приписао оно-
ме који је живео касније [Хиркану, сину Александра Јануса]. Ипак, указ који је
обећао записан је нешто ниже, у збирци римских указа који се тичу Јевреја, и
који датирају из времена када је Цезар пети пут био конзул. Види ниже у књизи,
погл.10, одељ. 5.
233. Пританеј (грч. prytanis), државна зграда у старој Атини у којој је било се-
диште државне владе и у којој су се притани, за време своје службе, хранили о др-
жавном трошку, а заслужни људи доживотно.
234. Ако се пажљиво прати неколико повремено изнесених бројева и хроно-
лошких појава у животу и смрти овог Ирода, као и његове деце која ће касније би-
ти поменута, видеће се да на овом месту мора стајати двадесет пет година, а не пет-
наест, као број који је извесно и сâм Јосиф Флавије овде навео као Иродов узраст
у часу када је овај био постављен за намесника Галилеје. Види погл 23, одељ. 5, и
погл. 24, одељ. 7; а посебно Јудејске старине књ. XVII, погл. 8, одељ. 1, где се каже да
је око четрдесет четири године касније Ирод умро као стар човек од око седамде-
сет година.
235. Јосиф у својим похвалама Ироду, поводећи се свакако за личним Иродо-
вим историографом Николом, настоји да што више уздигне Ирода а његове про-
тивнике све подводи под разбојнике и пљачкаше. Тако већ овде Језекију прогла-
шава за разбојничког вођу, премда је јасно да је овај са својом четом водио герил-
ски рат против Римљана. Но за Јосифа су сви борци за слободу Јудеје, а често и
присталице старе династије Асамонејевића, „разбојници“, док је лукави Идумејац
Антипатар — „носилац мира и спасења“, кога већ сви поштују као цара.
236. Oвде вреди запазити да нико у Јудеји није могао бити осуђен на смрт без
сагласности Синхедриона, будући да је постојала одредба у Мојсијевом закону
према којој је чак и у случају криминалних дела, а посебно оних која се тичу живо-
та, могла да постоји жалба мањим саветима који су бројали седам чланова у дру-
гим градовима, до највишег савета од седамдесет једног члана у Јерусалиму; а што
је сасвим у складу са речима Исуса Христа: „Јер пророк не може погинути изван
Јерусалима“, Јеванђеље по Луки 13:33.
237. Магистрати су били посебно наименовани државни службеници задуже-
ни за административно спровођење сенатских и императоворих одлука.
238. Да је и Хиркан у то време био у Египту, заједно с Антипатром, и да су овде
њему приписани смели и смотрени подвизи његовог заступника, као што се пре-
тпоставља у овом указу Јулија Цезара, такође нас уверева и Страбоново сведочан-
ство, којег је Јосиф Флавије такође приложио, у погл. 8, одељ. 3.
239. Квестор, државни службеник задужен за питања закона и финансија.
240. Претор, службеник који помаже конзулима у спровођењу закона, упра-
вљању војском итд.
241. Главни административни службеник у грчкој држави.
242. Архонт, атински државни службеник.
243. Koнзул, римски намесник провинције.
244. „Тribuni militum“, војни официр, од којих је било шесторица у свакој ле-
гији.
245. Овде имамо најзначајније и веродостојно сведочанство грађана Пергама,
да је Аврам био отац свих Хебреја, а да су њихови преци у древна времена били
пријатељи тих Хебреја, те да државни списи њиховог града, тада још постојећи,
то потврђују. Овај доказ одвише је снажан да би га било лако избећи нашим са-
временим непознавањем посебних околности под којима је дошло до овог прија-
тељства и узајамног савеза између ових народа. Такође види и потпун доказ блис-
кости Лакедемонаца и Јевреја, и како је дошло до тога да се веровало како су оба
народа потомци Аврамови, у државној посланици овог народа Јеврејима, сачува-
ној у Првој књизи Макабејској 12:19–23, и овде код Јосифа Флавија књ. 12, погл. 4,
одељ. 10. Оба ова веродостојна записа веома су драгоцена. Такође је вредно запа-
жања оно о чему нас Мојсије Хорененсис, главни јерменски историчар, обавешта-
ва, то јест да су Арсаси, који су подигли Парћанско царство, потицали од семена
Аврама и Кетуре, те да је тако испуњено пророчанство у којем се каже: „Од тебе
ће и краљеви народа произићи“, Постање 17:6.
246. За овог Марка, намесника Сирије, који је послан као наследник Секста
Цезара, историчари инсистирају да његово име буде читано као „Маркион“ [или
„Маркије“] у свим Јосифововим делима — дакле и Јудејским старинама и Ју-
дејском рату, и са овим се већина научника слаже.
247. У овом и следећим поглављима читалац ће лако приметити да су права и
повластице Јевреја обично од Римљана добијане уз помоћ новца. Многи примери
ове врсте, једнако у случају Римљана и других моћника, срећу се код Јосифа Фла-
вија, како овде тако и касније, и неће бити потребно скретати пажњу на сваку од
тих појава у овим напоменама. У складу с тиме је и то што главни заповедник при-
знаје св. Павлу, „да je великом сумом задобио његову слободу“, Дела апостолска
22:28; а и да су и наследници св. Павла највероватније за своје породице задобија-
ли слободу на исти начин.
248. Ова изјава отворено алудира на оно добро познато али необично и веома
дуго помрачење Сунца које се догодило на дан убиства Цезара од стране Брута и
Касија, на шта је веома обраћена пажња код Вергилија, Плинија и других римских
аутора. Види нпр. Вергилијеве Георгике књ. I, пред крај; и Плинијеву Природну ис-
торију књ. IL, погл. 33.
249. Овде можемо приметити да је већ и само вереништво код древних људи
сматрано довољном основом за орођеност, те је Хиркан овде назван Иродовим
тастом због зарука између овога и Хирканове унуке Мирјам, иако је до венчања
дошло тек четири године касније. Види Јеванђеље по Матеју 1:16.
250. Tетрарх, управитељ над једном четвртином дате земље.
251. Овај Мојсијев закон, према којем свештеници морају бити „без мана“ у
погледу делова њиховог тела, налази се у Левитској 21:17–24.
252. Ова Антигонова тврдња, која као да је изговорена у лице Ироду, да је овај
био Идумејац, што значи полу–Јеврејин, чини се од много веће тежине од оне на-
водне приче његовог омиљеног и ласкавог историчара Николе Дамаскијца, који
изводи Иродово порекло уназад све до вавилонског ропства. Сходно томе, Јосиф
Флавије Ирода увек процењује као Идумејца, иако каже да је његов отац Антипа-
тар био истог рода као и Јевреји (погл. 8, одељ. 1) и Јеврејин по рођењу (Јудејске
старине књ. XX, погл. 8, одељ. 7); и заиста су сви слични преобраћеници, као што
су били Идумејци, током времена прихватани као припадници истог народа.
253. Јосиф Флавије исцрпно и често износи да је прошло више од три годи-
не између Иродовог првог задобијања краљевства у Риму, и његовог другог задо-
бијања поводом заузимања Јерусалима и смрти Антигонове. Текућа историја овог
периода двапут помиње одлажење војске на зимска коначишта, која вероватно
припадају двема различитим зимама, у погл. 15, одељ. 3 и 4; па иако Јосиф не ка-
зује ништа о томе колико су дуго војске мировале у тим пребивалиштима, он опак
даје извештај о дугим и промишљеним оклевањима Вентидија, Силона и Махера,
који су имали да изведу установљавање Ирода у његовом новом краљевству, али
се чини да нису имали довољно снага за такву намену, и извесно је и да их је Ан-
тигон поткупљивањем наводио на најдуже могуће одуговлачење, као што нам и
даје детаљне извештаје о многим Иродовим подвизима током истог периода, ста-
вљајући нам тиме отворено до знања да је тај интервал, пре него што је Ирод по-
шао у Самосату, био веома значајан. Ипак, оно што недостаје код Јосифа Флавија,
у потпуности је обезбеђено од стране Мојсија Хорененсиса, јерменског историча-
ра, у његовој историји тог периода (књ. II, погл. 18), где нас он изричито уверава
да је Тигран, тада краљ Јерменије, и коловођа овог парћанског рата, владао две го-
дине након што је Ирод био проглашен краљем у Риму, а да је Антоније за његову
смрт чуо, иако је био у тако блиском суседству, тек у Самосати, то јест кад је до-
шао тамо ради опсаде; након чега му је Ирод довео још једну војску, што је значи-
ло шест стотина километара марша, и то кроз земљу веома тешку за напредовање
и пуну непријатеља, и придружио му се у опсади овог града све док Самосата није
била заузета; затим су Ирод и Сосиније марширали натраг на челу великих армија
прешавши исти пут, да би затим, у кратком року, отпочели блокаду Јерусалима,
при чему га нису могли освојити без опсаде дуге пет месеци. Када се све ово сабе-
ре, у потпуности бива надокнађено оно што недостаје код Јосифа Флавија, и из-
ван сваког спора утврђује укупну хронологију ових времена.
254. Град којег Јосиф Флавије овде назива „Вавилон“ изгледа да је био један од
оних које су Селеукиди подигли на Тигру, а који су дуго након потпуног затирања
древног Вавилона били уобичајено називани тим именом, при чему се овај веро-
ватно налазио недалеко од Селеукије; баш као што се и касније придружени град
Багдад називао, а и до данас се често назива, старим именом Вавилона.
255. Овде имамо један од најистакнутијих примера Иродове користољубиве
и безобзирне политике, када је помоћу злоупотребе своје незаконите и узурпа-
торске моћи учинио кога је њему било по вољи првосвештеником, и то најпре у
личности Ананела, чиме је изазвао такве потресе у краљевству и у својој власти-
тој породици, због којих је себе довео дотле да касније више никада није могао ни
на најкраће време уживати мир или спокојство. И Стари завет је пун примера не-
срећа које су задесиле Јевреје због такве дворске политике, а посебно у време и
након власти Јеровоама, сина Неватовог, „који је Израел учинио грешним“, који је
дао најпогибељнији пример за такво што, и који је довео до највећег кварења ре-
лигиозности, а кажњавање чије породице је свакако било најупечатљивије.
256. Треба приметити да је ова седма година Иродовог краљевања, као и све
остале године његове краљевске власти, код Јосифа Флавија датирана почев од
смрти Антигонове, или најскорије од закључења Антигонове власти и заузи-
мања Јерусалима неколико месеци раније, а никад од Иродовог првог задобијања
краљевске титуле у Риму, више од три године пре ових догађаја.
257. Ирод овде каже да су изасланици били свети за време док су носили по-
руке другима, па су тако и закони Јевреја изведени из сакралног ауторитета, бу-
дући да су послани од Бога посредством анђела [или Божијих изасланика], што
је управо израз св. Павла о истим законима у Посланица Галаћанима 3:19 и Хе-
брејима 2:2.
258. Овај религиозни чин, одобровољавање Бога жртвама од стране Ирода,
пре но што је пошао у борбу против Арабљана, кога уочавамо такође и у првој
књизи Јудејског рата погл. 19, одељ. 5, вредан је пажње, зато што је то једини при-
мер ове врсте да га Јосиф Флавије икада помиње у свеколиком свом опширном и
потанком извештају о Ироду; а ово се догодило у часу када се овај нашао у крајњој
невољи и био обесхрабрен страховитим поразом своје претходне војске, као и вр-
ло снажним земљотресом у Јудеји, а таква времена несреће већину људи чини ре-
лигиозним; и он у својим надама овде заиста није био разочаран, јер је одмах по-
том задобио своју најзнаменитију победу над Арабљанима, док су, насупрот томе,
они који су пре тога били тако несумњиви победници, и толико узохољени због
земљотреса да су се усудили да побију јеврејске изасланике, сада били затечени у
грдној пренеражености, и једва да су били у стању да се уопште и боре.
259. С обзиром да је овде Мирјам представљена како пребацује Ироду за
убиство њеног оца [Александра], баш као и њеног брата [Аристобула], иако је
заправо њен деда Хиркан, онај који је по Иродовом налогу убијен (како нас сам
Јосиф Флавије обавештава у погл. 6, одељ. 2), ми овде морамо или преузети оно
тумачење које сматра да овде исправно треба да стоји деда, или, пак, морамо, као
и раније (погл. 1, одељ. 1) допустити исклизнуће Јосифовог пера или сећања на
овом месту пред нама.
260. Овде имамо изразит пример језика којим се Јосиф Флавије служи об-
раћајући се нејеврејима, а који се разликује од онога којим се обраћао Јеврејима, а
у којем ће све слична просуђивања изводити искључиво из гнева Божијег; али зато
што је знао да многи од нејевреја сматрају како се овакве појаве регуларно враћају
у извесним временским циклусима, он се у овој прилици сложио са њима.
261. Ова глад која је током две године погодила Јудеју и Сирију, падајући у
тринаесту и четрнаесту годину Иродове владавине, а које су биле двадесет трећа
и двадесет четврта година пре Христа, чини се да је била страшнија од оне која
је земљу погодила у данима Јакова (Постање 41; 42). А оно што поређење чини
још изразитијим јесте и то што је сада, управо као и онда, избављење такође до-
шло из Египта; оног пута реч је било о Јосифу као намеснику Египта под фарао-
ном, а овог пута о Петронију, префекту Египта, под римским императором Авгус-
том. Види такође сличан случај у Јудејским старинама књ. 20, погл. 2, одељ. 6. Ов-
де је такође вредно запажања да су ове две године биле сабатичка година и годи-
на Јубилеја, за које је Провиђење, у време теократског поретка, обично претходно
обезбеђивало троструки принос; али су сада, када су Јевреји због преступа били
лишени тог благослова, ово постале године највеће глади још од дана Ахава (Пр-
ва књига о краљевима 17; 18).
262. Мера за дужину еквивалентна отприлике 1.8 метара, углавном упо-
требљавана, као овде, у мерењу дубине воде.
263. Тетрархија исправно и изворно означава четврти део једног читавог
краљевства или земље, а тетрарх онога ко управља таквом четвртином, што
увек подразумева понешто мању протежност власти и моћи од оне која припа-
да краљевству и краљу.
264. Хекатомба — код Грка: велика и свечано принесена жртва од сто волова.
265. Овде уочавамо да је древни обичај Јевреја у погледу посвећивања сабата
био садржан не у нераду, него у учењу њихових сакралних обреда и религиозних
обичаја, као и размишљању о Мојсијевом закону; нешто слично овоме срећемо и
другде у списима Јосифа Флавија, такође у Против Апиона, књ. I, одељ. 22.
266. Август овде назива Јулија Цезара својим оцем, иако је по рођењу овај био
само његов ујак, због чега га је овај усвојио. Види исте Јудејске старине књ. XIV,
погл. 14,одељ. 4.
267. Ово је веродостојан доказ да су Јевреји у данима Августа отпочињали са
припремом за празновање сабата деветог часа у петак, како је, чини се, од њих и
захтевала традиција наслеђена од њихових старих.
268. Преостали део овог поглавља је веома значајан, будући да оправдано раз-
ликује природно право, религију и моралност, од конкретених прописа у свим
земљама, и очигледно претпоставља оно прво другоме, као што су увек и чинили
истински пророци Божији у Старом завету, или Христос у Новоме. Отуда се чини
да је Јосиф Флавије у то време био ближи хришћанству од писара и фарисеја истог
времена, а који су, штавише, како нам је познато из Новог завета, имали потпуно
различито мишљење и праксу.
269. Име Аретеј је постало толико одомаћено као назив краљева Арабије [у
Петри и Дамаску], да када је круна припала овоме Енеји, он је променио име у
Аретеј. Види такође Јудејске старине књ. XIII, погл. 15, одељ. 2.
270. Овакво је заклињање, у Цезареву срећу, положио и Поликарп, бискуп
Смирне, пред римским намесником, који је испитивао да ли је овај хришћанин,
јер су таквима тада процењивани они који су одбијали да се закуну на тај начин.
У Мучеништву Поликарповом одељ. 9.
271. Овај најављени део, међутим, сада недостаје.
272. Феророва жена, њена мајка и сестра, као и Дорис, Антипатрова мајка.
273. Његова жена, мајка и сестра.
274. Ово помрачење Месеца (које је једино помрачење или било каква космич-
ка појава коју помиње Јосиф Флавије у ма којем свом спису) има највећу важност
за одређивање времена смрти Ирода и Антипатра, као и за рођење и укупну хро-
нологију Исуса Христа. Оно се догодило 13. марта, у 4710. години јулијанског до-
ба, и 4. године пре Христа.
275. Када се овде каже да су Филип тетрарх и Архелај краљ, или етнарх, били
„властитa“ или браћа по рођењу, уколико то значи да су рођени од истог оца и мај-
ке, онда се овде налази извесна грешка; јер су они заиста имали истог оца, Ирода,
али различите мајке: ономе првом мајка је била Клеопатра, а Архелајева Малтаса.
Они су, међутим, заиста одгајани заједно у Риму, као када је Ирод одлазио у Рим
да би потврдио пренос краљевства (погл. 9, одељ. 5, као и у Јудејском рату књ. II,
погл. 2, одељ. 1); и вероватно је овај наговештај све што је Јосиф Флавије имао на-
меру да каже овим речима.
276. Ови бројеви година Иродове владавине, 34 и 37, истоветни су онима из
Јудејског рата књ. I, погл. 33, одељ. 8, и међу главним су хронолошким бројкама
које припадају владавини или смрти Иродовој.
277. При темпу од осам стадија или фурлонга дневно, као што стоји овде, Иро-
дова сахрана је — управљена према Иродијуму који се од Јерихона, где је преми-
нуо, налази на удаљености од 200 стадија или фурлонга (Јудејски рат књ. I, погл.
33, одељ. 9) — морала потрајати не мање од двадесет пет дана.
278. Види Јудејске старине књ. XIV, погл. 13, одељ. 10; такође и Јудејски рат
књ. II, погл. 12, одељ. 9.
279. Види Јудејски рат књ. II, погл. 2, одељ. 3.
280. Он је касније постао тетрарх.
281. Уколико се присетимо оног Божијег предвиђања поводом тиранске вла-
сти што ће је јеврејски краљеви упражњавати над својим народом уколико овај
буде толико будаласт да га претпостави њиховој древној теократији или аристо-
кратији (Прва књига Самуилова 8:1–22; Јудејске старине књ. VI, погл. 4, одељ. 4),
лако ћемо пронаћи да је оно преобилно испуњено у данима Ирода, и то до таквог
ступња да се чинило како се народ напокон горко покајао због таквог свог избо-
ра, супротставивши се по њих бољем Божијем избору, те су чак радије бирали да
буду поданици паганској римској власти и њеним заступницима, него да и даље
буду под стегом ма кога од Иродове породице; овом њиховом захтеву Август том
приликом није удовољио, али јесте једној половини тог народа неколико година
касније, а поводом тада свежих приговора против Архелаја који је, под много по-
низнијим називом етнарха којег му је Август једино дозволио, ускоро преузео за
себе ону исту охолост и тиранију које су одликовале његовог оца Ирода, како ће
нас обавестити преостали део ове књиге, а посебно погл. 13, одељ. 2.
282. Јеврејима је, наиме, било забрањено да ожене жену њиховог брата у слу-
чају да је она имала децу са њеним првим мужем.
283. Чињеница је да апостол Лука једном (Дела апостолска 5:37) и Јосиф Фла-
вије још четири пута (једном овде, одељ. 6, а затим у књ. 20, погл. 5, одељ. 2; Ју-
дејски рат књ. II, погл. 8, одељ. 1, и погл. 17, одељ. 8) називају oвог Јуду — који је
био погибељни творац оног бунтовног схватања и расположења који су јеврејски
народ довели до руба крајњег уништења — Галилејцем; али овде га (одељ. 1) Јо-
сиф Флавије назива Галонићанином из града Гамале; непознато је где је овај Јуда
рођен, да ли у Галилеји која се налази на западу, или у Галонитису на истоку, крај
реке Јордана; па како на месту управо наведеном из ових Јудејских старина (књ.
20, погл. 5, одељ. 2) он не само да је назван Галилејцем, већ је у овој причи умет-
нут и исказ: „као што сам већ назначио у књигама које претходе овим“, као да га је
Флавије увек називао Галилејцем у свим овим књигама као и на једном посебном
месту у Јудејском рату књ. II, погл. 8, одељ. 1 — отуда се не може схватити зашто
га он овде зове Галонићанином, када га нешто ниже доле, у одељ. 6, као и на два
места у Јудејском рату, он једнако зове Галилејцем. А што се тиче имена града Га-
мале, одакле потиче овај Јуда, оно ништа ближе не одређује, будући да су постоја-
ла два града таквог имена, један у Галонитији а други у Галилеји.
284. Не изгледа одвише вероватно да је овај Садук, фарисеј, био исти онај чо-
век о коме рабини говоре као о несрећном, али и незлонамерном поводу безбож-
ности или неверности садукеја; нити је извесно да су људи носили ово име садук-
еја до тог времена, иако је као особена секта ова постојала давно пре (види белеш-
ку на књ. 13, погл. 10, одељ. 5). Такође се не могу, бар колико знамо, пронаћи ни
најмањи трагови такве безбожности или неверништва садукеја пре овог времена,
при чему нас други извори уверавају да су оваква понашања почела негде у дани-
ма Јована Крститеља (књ. 1, погл. 54).
285. По ономе што овде каже Јосиф Флавије, као и Филон на другом месту, ис-
пада да ови есени нису имали обичај да посећују јеврејске празничне светковине
у Јерусалиму, или да тамо приносе жртве, што може бити главни разлог због којег
они никада нису поменути у канонским књигама Новог завета; иако су, међу-
тим, у у Апостолским прописима поменути као они који се придржавају обичаја
својих предака, и то без иједног лошег гласа о себи какви се иначе чују међу наро-
дом о другим сектама.
286. Није лако одредити ко су ови Полистејци код Јосифа Флавија или код
Страбона, а који се налазе међу питагорејским Дачанима. Постоји нагађање, које
не изгледа невероватно, да су неки од ових Дачана живели сами, као монаси, у ша-
торима или пећинама; али да су други међу њима живели заједно у градовима, и
отуда били названи именима која ово подразумевају.
287. Будући да сâм Мојсије никада није стигао преко обале Јордана, нити по-
себно до горе Герисим, и будући да су ови Самарићани међу собом гајили предање
да су у време првосвештеника Усије или Озије (Прва књига летописа 6:6) Ковчег
и други свети сасуди били, по Божијој заповести, положени или сакривени на го-
ри Герисимској, веома је вероватно да је то била основа овде описаном будаластом
успону, у оквиру Јосифовог приповедања о устанку.
288. Поменута чињеница да је првосвештеник преузимао свету одећу седам да-
на пре празника и изводио њено очишћење у данима до празничног, сведочи да
она као да је била загађена тим чувањем од стране незнабожаца. Три празника, ов-
де поменута, свакако су онај Пасхе, Педесетице и празник Табернакула; а пост који
се тада истицао (као у Делима апостолским 27:9), био је велики дан покајања.
289. Ово рачунање, присутно у свим грчким преписима Јосифове књиге, сас-
вим је исправно: јер будући да је Ирод [Велики] умро отприлике у септембру,
четврте године пре хришћанске ере, а Тиберије започео владавину, као што је до-
бро познато, 19. августа 14. године по Христу, очигледно је да је тридесет седма
година Филипове владавине, рачунато од смрти његовог оца, била двадесета Ти-
беријева, или при крају 33. године по Христу [која је управо година Христове смр-
ти], или, пак, почетком следеће године, 34. по Христу. Чини се да је овај тетрарх
Филип био најбољи од свег Иродовог потомства по својој љубави према миру и
правди.
290. Изгледа да је овај Ирод имао и додатно име Филип, као што је Антипа био
називан Ирод–Антипа; и као што су Антипа и Антипатар заправо иста имена, па
ипак су их носила двојица синова Ирода Великог, тако су можда Филип тетрарх и
овај Ирод–Филип била два сина истог оца. И управо је овај Ирод–Филип био онај
са чијом је женом био венчан Ирод тетрарх, и то за живота њеног првог мужа са
којим је имала и дете; управо због тог разблудног и инцестуозног брака Јован Кр-
ститељ је пребацивао Ироду тетрарху, а због којег је прекора Салома, Иродијина
кћер од њеног првог мужа Ирода–Филипа, који је још увек био жив, изазвала ње-
гово трагично убиство одрубљивањем главе.
291. Тамошњи намесник јеврејске заједнице.
292. Тиберије, Германиков син.
293. Ово величање Антоније због тога што се само једном удавала, осим овде,
подржано је и другде, види Јудејске старине књ. XVII, погл. 13, одељ. 4. А ова вер-
ност упркос најснажнијим искушењима показује колико је непоновљивост једног
брака била поштована једнако међу Јеврејима и Римљанима у данима Јосифа Фла-
вија и апостолских закона у којима ниједна удовица, осим оне која је била жена
само једног мужа, не може бити уврштена у црквени списак; а такође ни влади-
кама, свештеницима или ђаконима није дозвољено да се венчавају више него јед-
ном, осим уколико прекину са свештеничком службом. Види Јеванђеље по Луки
2:36; Прву посланицу Тимотију 5:11, 12; 3:2, 12; Посланицу Титу 1:10, итд. Приме-
тимо и да Тертулијан признаје овај закон против другог брака свештеника, закон
који је бар једном приликом био примењен за његовог живота; а на другом месту
се тешко жали што кршење овог закона није увек кажњавано, као што би мора-
ло бити. Јероним, говорећи о лошем гласу двоструког венчавања, каже да нијед-
на таква особа у његово време не може бити изабрана за свештеника, о чему све-
дочи и Августин.
294. Врста сове.
295. На основу Сенекиних Писма V, сазнајемо да је ово био Тиберијев обичај,
како би упарио затвореника и војника који га је чувао заједно на истом ланцу.
296. Тиберијевог властитог унука, као и Гаја, унука његовог брата Друса.
297. Овај надимак је често даван тиранима, посебно од стране овог Агрипе, па
вероватно отуда и од његовог ослобођеника Марсије (Језекиљ 19:1, 9; Естера 4:9;
Друга посланица Тимотију 4:17). Они су и раније такође поређени или предста-
вљани преко дивљих звери као метафора, од којих је главна управо — лав (Дани-
ло 7:3, 8; Откровење 13:1, 2).
298. Иако је Гај овом приликом обећао Агрипи да ће му дати Лисанијеву
тетрархију, ипак му она није стварно предата све до Клаудијеве владавине, као
што сазнајемо из Јудејских старина књ. 19, погл. 5, одељ. 1.
299. Јосиф Флавије нас овде уверава да изасланика из Александрије Гају са сва-
ке стране није било више од тројице, дакле све у свему шесторица; а с обзиром да
Филон, који је био главни посланик међу Јеврејима, као што овде признаје и Јо-
сиф Флавије (и као што је Апион био међу нејеврејима), каже, при крају свог ди-
пломатског говора, да самих јеврејских изасланика има не мање од петорице, то
се, уколико нема грешке у преписима, може сматрати истином; у том случају је из-
весно да Јосиф не би противречио тако веродостојном сведоку, да је могао видети
Филонов извештај — што се, по свему судећи, не чини да се догодило.
300. За овог се Александра „алабарха“ или намесника Јевреја у Александрији,
који је био Филонов брат, претпоставља да је исти онај Александар кога помиње
св. Лука као једног од рођака првосвештеника, Дела апостолска 4:6.
301. Овај Публије Петроније је и после свега овога и под Клаудијем остао на-
месник Сирије, и, на жељу Агрипину, објавио је строг указ против становника До-
ре који су, у некој врсти намере зближавања са Гајом, поставили Клаудијеву ста-
туу у тамошњој јеврејској синагоги. Овај указ и даље постоји (књ. 19, погл. 6, одељ.
3) и потврђује текуће Јосифове извештаје, као што чине и други Клаудијеви укази
који се односе на сличне јеврејске прилике (књ. 19, погл. 5, одељ. 2, 3).
302. Руковање десном руком је међу Пеоњанима [и Парћанима] било цењено
као посебно и недодирљиво обавезивање на верност. Често се срећемо са сличном
употребом овог геста код Јосифа Флавија.
303. Обичај житеља Месопотамије да своје кућне богове носе са собом ма где
путовали, датира бар из доба Јакова, када је његова жена Рахела учинила исто
(Постање 31:19; 30–35); овде такође требало истаћи какви су јади снашли Јевреје
стога што су допустили да један од њихових вођа ожени идолатријску жену, су-
протно Мојсијевом закону.
304. Овај обичај у Сирији и Месопотамији — постављања људи на магарца
као начин срамоћења — још увек се одржао у Дамаску у Месопотамији, где у по-
казивању презрења према хришћанима Турци овима неће дозволити да унајмљују
коње, већ само магарце, када полазе у разгледање земље.
305. У овом и три наредна поглавља имамо један од нјопширнијих и најпод-
робнијих извештаја о убиству Гаја и наслеђивању Клаудија. Неки од разлога овоме
вероватно леже у Јосифовој љутој мржњи према тиранији, и задовољству које на-
лази у пружању историје убиства тако свирепог тиранина какав је био Гај Калигу-
ла, као и у избављењу његовог властитог народа до којег је дошло овим убиством,
о чему он говори у одељ. 2, заједно са великом присношћу коју је имао са Агрипом
[Млађим], чији је отац био дубоко забринут напредовањем Клаудија по Гајевој
смрти; и управо је од стране овог Агрипе Млађег Јосиф могао бити тако потпуно
обавештен о овој историји.
306. Овде Јосиф Флавије сматра да је Август, а не Јулије Цезар, био тај који је
први претворио римску републику у монархију; јер су се ове представе одржава-
ле у част Августа, као што сазнајемо у следећем одељку.
307. Светоније каже да је Гај убијен око седмог часа дана, а не деветог. Ток при-
поведања даје за право Јосифу Флавију.
308. Пиричан (грч. pyr, ватра) — ватрени, огњени.
309. Гај је био син по свему изванредног човека и државника Германика, који
је био син Друса, брата императора Тиберија.
310. Да је Клаудије, други син Друса који је био Германиков отац, могао и сам
бити називан Германиком, обавештава нас и Светоније, када тврди да је по ука-
зу сената презиме Германик било додељено Друсу и његовом потомству. Клаудије,
погл. 1.
311. Ова оштра хладноћа, међутим, на коју се овде жали Луп, добро се сла-
же са годишњим добом у којем је Клаудије започео своју владавину; ово је извес-
но било негде у месецима новембру, децембру или јануару, а највероватније на-
кон двадесет четвртог јануара, неколико дана пре римских Паренталија, празни-
ка у част мртвих.
312. Лат. Lupus — вук.
313. Ово донекле потврђује и св. Лука када нас обавештава да се Лисанија не-
ко време раније звала тетрархија Авилене, чија је престоница била Авила; ово је
даље потврђено и од стране Птолемеја, великог географа, када овај град назива
Авила Лисанијска. Ово кнежевство изворно је, вероватно, припадало Канаану,
како би било погребно место Авељу, на које се као такво указује у Јеванђељу по
Матеју 23:35 и по Луки 11:51.
314. Ова завршна форма израза је била позната и уобичајена међу Римљани-
ма, и била је представљена на дну њихових указа само почетним словима: U. D.
P. R. L. P, Unde De Plano Recte Lege Possit, тј. „Одакле се јасно може прочитати са
тла“.
315. Фотије, који је начинио извадак из овог одељка, чак каже да није било реч
о статуама или сликама, већ о самим девојкама које су тако подло злоупотребље-
не од стране војника.
316. Oвде се налази извесна грешка било у препису или код самог Јосифа Фла-
вија; јер је право постављања првосвештеника, након што је умро Ирод, краљ
Халкиса, а уместо њега био наименован Агрипа Млађи, припало овом последњем;
и он је овим располагао све до разарања Јерусалима, како нас Јосиф Флавије дру-
где обавештава (погл. 8, одељ. 11; погл. 9, одељ. 1, 4, 6, 7).
317. Јосиф Флавије овде користи реч monogene, што би значило једини створе-
ни син, а што се заправо односи на највољенијег, као што потврђују и Стари и Но-
ви завет у случајевима где постоји још синова (Постање 22:2; Посланица Јевреји-
ма 11:17).
318. Овај даљи извештај о добрим делима Изата и Јелене према јерусалим-
ским Јеврејима, који нам Јосиф Флавије овде обећава, нигде се не износи у њего-
вим делима. Када мало касније Јосиф Флавије каже (погл. 5, одељ. 2) да је „Тибе-
рије Александар наследио Куспија Фада на месту намесника“, oн одмах наставља
„да се под овим намесницима догодила велика глад у Јудеји“. Одатле је јасно да се
ова глад продужила на много година, а на основу њеног трајања под овом двоји-
цом прокуратора. Наиме, Фад није био послан у Јудеју све до смрти краља Агри-
пе, то јест при крају четврте године Клаудијеве власти; одатле следи да се ова глад
коју је прорекао Агав одвијала 5, 6, и 7. године Клаудијеве власти. О овој глади,
као и о помоћи краљице Јелене, а такође и о њеном споменику, види у делу Мој-
сија Хорененсиса, где је у белешци наведено да такође и Паусанија помиње тај
њен споменик.
319. За ову се повластицу ношења усправне тијаре, односно са подигнутим вр-
хом купе, из Ксенофонових и других извора зна да је била својствена древним
краљевима.
320. Ове три пирамиде или стубове, подигнуте од стране Јелене, краљице Ад-
ијавене у близини Јерусалима, помиње и Еузебије у својoj Црквеној историји књ.
II, погл. 12. Такође их помиње и Паусанија, као што смо већ приметили у погл. 2,
одељ. 2.
321. Овај стални пролазак Галилејаца кроз земљу Самарићана приликом пу-
товања у Јудеју и Јерусалим, илуструје неколико одломака из Јеванђеља. Види Је-
ванђеље по Луки 17:11; по Јовану 4:4. Види такође и Живот Јосифа Флавија, погл.
52, где се трајање овог путовања процењује на три дана.
322. Овај Симон, Феликсов пријатељ, Јеврејин са Кипра, иако се представљао
за чаробњака и чини се да је био довољно изопачен, ипак тешко да може бити онај
славни Симон маг из Дела апостолских (8:9 итд.), као што су неки спремни да пре-
тпоставе. Јер овај Симон поменут у Делима заправо није био чист Јеврејин, не-
го Самарићанин из града Гитаје у земљи Самарији, како нас обавештавају Апос-
толски прописи VI, 7, као и Откровења Климентова II, 6, али и Јустин мученик,
Апологије I, 34, који је и сам рођен у Самарији. Због свега тога најевероватније је
да је реч о различитим особама — наравно, ово једино под претпоставком да Јо-
сиф Флавије није био погрешно обавештен да је поменути Симон био кипарски
Јеврејин, јер би у супротном време, место, занимање, као и изопаченост обојице,
снажно упућивале на веровање да је реч о истој особи. Што се тиче Друсе, сестре
Агрипе Млађег, како нас овде обавештава Јосиф Флавије а такође и св. Лука у Де-
лима апостолским 24:24, а коју је поменути Симон наговарао да напусти свог до-
тадашњег мужа Азиза, краља Емесе и прозелита, те да се ожени за Феликса, незна-
божачког прокуратора Јудеје, Тацит за њу претпоставља (Историја V, 9) да је та-
кође била паганка, те да је заправо била унука Антонија и Клеопатре, супротно
ономе што сматрају једнако Јосиф Флавије и св. Лука. Ипак, Тацит је живео по-
доста касније и на већој просторној удаљености, да би се могао поредити са било
којим од ове двојице јеврејских писаца у погледу прилика Јевреја у Јудеји за њи-
ховог властитог живота, као и поводом сестре Агрипе Млађег, кога је сâм Јосиф
Флавије веома добро познавао. Вероватно је да Тацит и говори истину када нас
обавештава да је овај Феликс (који је све у свему имао три жене, или краљице, ка-
ко нас Светоније уверава пишући о Клаудију у одељ. 28 књиге о царевима) заис-
та једном оженио такву унуку Антонија и Клеопатре, те је, пронашавши да је име
једне од њих било Друса, заменио ову за другу жену чије име није познавао.
323. Овај део, међутим, у постојећим преписима недостаје.
324. И овај део такође недостаје.
325. Нероново име испрва је било Домицијан Еноварв, а након што га је Клау-
дије усвојио Нерон Клаудије Цезар Друс Германик.
326. О овом варалици из Египта, као и о броју његових следбеника, види и у
Делима апостолским 21:38.
327. Синхредрион је осудио и Исуса Христа, али га није могао казнити смрћу
без сагласности римског намесника; па такође ни Ананија и његов синхедрион
нису могли учинити више, будући да нису имали Алвинову дозволу да казне Ја-
кова смрћу.
328. Види његов Живот у продужетку ове књиге.
329. Питање је да ли је Јосиф Флавије заиста извео оно што овде износи као
своју намеру да учини уколико му Бог дозволи, то јест да поново понуди скраће-
ни приказ Јеврејског рата. Неки од разлога овог плана могли би лежати у његовом
сопственом уочавању многих историографских грешака, за које је сâм био крив, а
које се налазе у прве две од седам књига о Рату које су биле писане у време када је
он био сразмерно млад и слабије упознат са јеврејском прошлошћу но што је са-
да био. Такође не изгледа да је Јосиф Флавије икада објавио неко друго дело, осим
његовог властитог аутобиографског Живота који је написао као додатак овим
Старинама, и то седам година након што су Јудејске старине довршене, а које је
овде поменуто: при овоме мислимо на намераване три или четири књиге које се
тичу Бога и његове суштине, као и јеврејских закона, односно — како сам каже —
зашто су неке ствари Јеврејима допуштене а друге забрањене, а што се чини да је
исто оно дело које је Јосиф такође обећао у закључку и својег увода у ове Стари-
не. Смрт свих његових пријатеља на двору, Веспазијана, Тита и Домицијана, и до-
лазак на престо оних које он није познавао — при чему мислимо на Нерву и Траја-
на — праћено његовим пресељењем из Рима у Јудеју заједно са свим оним што је
то пресељење пратило, лако је могло прекинути овакве његове намере и спречити
објављивање тих дела.

1. Види Јудејски рат, књ. II, погл. 18, одељ. 3.

2. Јевреји су се могли присетити незаконитости борења против сопствене
браће из оног Мојсијевог закона (Левитска 19:16), „Не шири клетве по народу сво-
ме и не устај на крв ближњега свога“, као и на стих 18: „Не буди осветљив и не но-
си срдње на синове народа свога; него љуби ближњега свога као самога себе“, као
и из многих других места Петокњижја и Пророка. Види такође и Јудејске стари-
не књ.VIII, погл. 8, одељ. 3.
3. Јосифово мишљење је овде заиста вредно помена: да свакоме буде доз-
вољено да обожава Господа према сопственој савести, то јест да не сме бити ни-
каквог присиљавања по питању вероисповедања; и као што се овде може приме-
тити, овоме насупрот, остатак Јевреја је и даље присиљавао све оне који су били
ожењени Јеврејкама да буду обрезани и тако и сами постану Јевреји, и чак су би-
ли спремни да убију сваког ко се томе не би повиновао. Види такође одељ. 31, као
и Јеванђеље по Луки, 11:54.
4. Овде је вредно запажања да је тада постојала велика Просоха, или место
за молитву, у самом граду Тиберијади, док су, међутим, сличне Просохе обично
биле изван градова, за разлику од синагога, које су се налазиле унутар њих. Ис-
то тако, вреди приметити да су Јевреји, у данима Јосифа Флавија, уобичајавали да
обедују шестога сата, или у подне, такође из послушности Мојсијевом закону.
5. Карактер историје овог Јустина из Тиберијаде, такмаца нашег Јосифа Фла-
вија, која је сада изгубљена, са понеким једва преосталим фрагментима, предочен
нам је од стране веома способног критичара какав је био Фотије. Њен приказ дат
је у 33. коди његове Bibliotheea–e, и гласи овако: „Читао сам (каже Фотије) хроно-
логију Јустина из Тиберијаде, чији је наслов следећи: [Хронологија] краљева Јудеје
који су следили један другог. Овај је [Јустин] дошао из града Тиберијаде у Галилеји.
Он започиње своју историју од Мојсија, и завршава је са смрћу Агрипе, седмог
[владара] Иродове породице, и последњег краља Јевреја, који је власт добио за
време императора Клаудија, додатно је ојачао под Нероном, а понајвише учврстио
под Веспазијаном. Агрипа је умро треће године Трајанове власти, када се такође и
завршава ова историја. Писац је веома сажет у свом језику, и олако прелази пре-
ко оних збивања на којима би управо требало највише инсистирати; такође, би-
вајући под утицајем јеврејских предрасуда, будући да је заправо и сâм по рођењу
Јеврејин, он ни најмање не помиње појаву Христа нити све оно што се збивало
с њиме, па наравно ни каква је све прекрасна дела чинио. Овај је писац био син
извесног Јеврејина по имену Пист. Био је то човек, како га описује и Јосиф Фла-
вије, најбезочнијег каратера, роб једнако новца и ужитака. У државним послови-
ма наступао је као противник Јосифу Флавију и прича се да је против овога ковао
многе завере, али да Јосиф, иако је тог свог непријатеља често имао у својим ру-
кама, никада овога није наружио ниједном речју, и увек га је пуштао без икакве
казне. Он [Јосиф Флавије] такође каже да је историја коју је написао овај човек уг-
лавном измишљотина, а посебно у оним деловима у којима описује рат Римљана
против Јевреја, као и заузимање Јерусалима.“
6. Овде Јосиф Флавије, по чину свештеник, искрено признаје да је по Веспа-
зијановом наређењу учинио оно за шта нам је претходно говорио да није за јед-
ног свештеника у складу са Мојсијевим законом (Јудејске старине, књ. III, погл.
12, одељ. 2), то јест да заробљеницу узима за жену. Види такође и Против Апи-
она, књ. I, одељ. 7. Ипак, изгледа да је он убрзо постао свестан да ово пристајање
на заповест једног императора није довољно извињење, будући да је ову жену ус-
коро отерао.
O АУТОРУ
ЈOСИФОВ ЖИВОТ
Јосиф, син Матијин, нама познатији као Јосиф Флавије, био је, и до
данашњег дана остао, један од најславнијих и најважнијих летописаца
јеврејске историје пониклих из овог народа. Слава његових обимних спи-
са није, међутим, била увек праћена једнаком мером наклоности, будући
да се његов живот дели на два јасно разликована периода, од којих су у од-
носу на други многи Јевреји осећали, а можда и још увек осећају, да је он
издао свој народ, своју земљу и свог Бога. Судови о њему могу се, дакле,
разликовати, али нико не може порећи разноврсност, драматичност и уз-
будљивост како његовом животу, тако и временима у којима је живео.
Јосиф је рођен у Јерусалиму 37. године после Христа, за време прве го-
дине Калигулине владавине у Риму. У том је тренутку присуство Римља-
на на Блиском истоку већ трајало стотинак година: наиме, 63. године пре
Христа велики војсковођа Помпеј учинио је од Јудеје вазалну област, као
саставни део тада реорганизованог источног царства. Прва се посета во-
дећег Римљанина, међутим, показала злосрећним почетком односа између
Рима и Јевреја. Помпеј је затекао двојицу Макабејских принчева, Аристо-
була и Хиркана, на смрт завађених око управљања јеврејском државом,
што је врхунило Помпејевом опсадом Аристобулових присташа у Храму у
Јерусалиму: потом је он опустошио Храм, побио хиљаде људи, и напослет-
ку починио тешку увреду улазећи у „Светињу над светињама“, што је би-
ло чин забрањен свакоме осим првосвештенику. Па иако се у наредном пе-
риоду Јулије Цезар показао као велики пријатељ Јевреја, за однос овог на-
рода према Риму не може се рећи да је икада био пријатељски: римска им-
перија постала је сила наметљивија од свега што су Јевреји већ дуже време
искушавали као туђинску власт; заправо, током претходне половине сто-
лећа, па и дуже, Јудеја је доиста била у положају независне државе. Све од
великих дана јеврејског краљевства под Давидом и Соломоном, Јевреји
су били поданици различитих империјалних сила — Асираца, Вавилона-
ца, Персијанаца, Птолемејевића и, најскорашњије, Селеукидâ (који су, по-
пут Птолемејевића, били једна од наследних линија краљева потеклих од
Александра Великог). Па ипак, нити су Персијанци, нити Птолемејевићи
986 О АУТОРУ
или Селеукиди наметали Јеврејима одвише крут систем освајачких закона:
Јеврејима је углавном било допуштено да брину о својим сопственим при-
ликама (при чему је „гнусно пустошење“, односно верски прогон изведен
од стране Антиоха IV 160–тих година пре Христа било нетипичан и крат-
ковек изузетак). Током другог века пре Христа моћ Селеукида је неповрат-
но почела да се ближи крају, и поткрај века Макабејске су вође најзад иско-
ристиле слабости Селеукида и у том моменту прогласили себе краљевима,
чиме су мање или више успели да обнове јеврејску независност.
Али, нетом пошто су ово постигли, Јевреји су већ на свом прагу имали
придошле Римљане. Помпејева интервенција и потоњи римски војни уп-
лив (Крас је, на пример, 53. године пре Христа бестидно похарао храмску
ризницу на свом поразном походу против Парћана), били су горком пилу-
лом коју су Јевреји морали да прогутају. Ипак, римско je присуство у Јудеји
било умањено када је Ирод Велики постао краљ, 37. године пре Христа.
Било би неправично овога назвати марионетским владарем, будући да је
он одиста био снажан, способан и по много чему значајан монарх, иако је
неоспорно да је он владао само уз сагласност и са надзорним залеђем Ри-
ма. По Иродовој смрти, 4. године пре Христа, император Август је проду-
жио са политиком пружања надгледане подршке јеврејском краљу, али се
Иродов син Архелај показао недорастао задатку, те је 6. године по Христу
Рим прогласио Јудеју провинцијом (или је, вероватније, ову припојио већ
постојећој провинцији Сирији). На ову је одлуку одмах дошло до немира
који су, међутим, сурово угушени. Чинило се да су се ствари средиле (или
бар до нас нису доспели гласови о даљим врењима) све док Понтије Пилат
није постао префект (што, другим речима, значи римски обласни намес-
ник), 26. године после Христа. Пилат је остао на овом положају неких десе-
так година, током којих се спорио са својим поданицима у бројним прили-
кама, при чему — ово треба приметити — вероватно не и онда када је на-
редио погубљење Јеврејина по имену Исус: иако је ово — мада само доне-
кле — било контроверзом тог времена, једва је, ако уопште и јесте, нашло
пут до Јосифовог извештаја (реч је о одељку из Јудејских старина, такозва-
ном Флавијевом сведочењу — „Testimonium Flavianum“ — које је врло ве-
роватно делимични, или чак у целости, каснији хришћански уметак).
Намесништво у Јудеји свакако да није било лагодно, и, попут Пилата,
многи од следећих римских службеника на том положају, касније назва-
них прокураторима, били су релативно нисковредновани чиновници који
се нису истицали никаквом посебном способношћу: римска администра-
ција одликовала се у то време небрижљивом насилношћу, увек спремном
на бруталне испаде којима је озбиљно тестирала стрпљење њихових, како
се Римљанима чинило, свадљивих и несарадљивих јеврејских поданика.
Ово је, дакле, била политичка клима у којој је рођен Јосиф Флавије. Шта-
више, у кратком периоду потом ствари су се додатно погоршале: Калигу-
ла је одлучио да подигне свој властити кип у Храму у Јерусалиму — што
је, наравно, била још једна „гнусност“ у очима Јевреја. Ови су се тој наме-
ри бесно супротставили, и, како је Петроније — способан и проницљив
намесник Сирије коме је задатак поверен — ускоро увидео, Јевреји би се
О АУТОРУ 987
неизбежно подигли на устанак да је Калигулина замисао заиста и спрове-
дена. Петроније је стога храбро одуговлачио све док Калигула, у прави час
по Петронија, није убијен, чиме је претња ратног пустошења била избег-
нута. Али не задуго. Онако како је Јосиф видео ситуацију, комбинација
јеврејског екстремизма, с једне, и римске корупције и неспособности, са
друге стране, удружили су се да Јудеју гурну у спиралу све горих криза,
водећи према коначном разарању управне власти: тако је, напокон, годи-
не 66. провинција букнула у општу побуну против Рима. Она се догодила
готово на средокраћи Јосифовог живота, и неоспорно је, такође, предста-
вљлљ тренутак који је у његовом животу био прекретнички.
Јосифова је породица својим родословом била веома истакну-
та, имајући међу прецима далеко уназад високе свештенике и бивајући
у сродству са славним Макабејским владарима. Такво свештеничко и
краљевско порекло аутоматски је Јосифа смештало у елитне јеврејске
кругове. Он је добио традиционално, највероватније фарисејско образо-
вање у којем се, како сам тврди у својој аутобиографији, истицао међу
другима: наиме, већ у својој 14. године био је признат због своје учености
те је консултован у питањима закона од стране првосвештеника и дру-
гих водећи Јевреја (Живот Јосифа Флавија одељ. 9). Ово свакако призива
у свест сличну напомену о младом Исусу (Јеванђеље по Луки 2:41–52) и,
заједно са другим литерарним општим местима и генералним тоном који
провејава овим делом, опомиње нас да Јосифов извештај о његовом вла-
ститом животу узмемо с резервом. У тежњи за духовним усавршавањем
Јосиф у шеснаестој години одлази у пустињу као аскета и код учитеља Ба-
наима проводи три године, проучавајући успут и учења три најважније
ондашње секте: фарисејске, садукејске и есенске, о чијим нам схватањи-
ма говори и у Рату и у Старинама. У деветнаестој години приступа фа-
рисејима, најревноснијим националистима, који су уживали највећи уг-
лед и били најученији. О Јосифовом, пак, личном угледу сведочи пода-
так да је у доби од двадесет шест година био послан да на челу једне ди-
пломатске мисије у Риму избави извесне јеврејске свештенике које је та-
мо послао прокуратор Феликс (Живот 13–16). У Риму се сусрео са по-
пуларним јеврејским глумцем по имену Алитурије, миљеником Нероно-
вим, који је Јосифа представио царевој љубавници Попеји, на коју је имао
знатан утицај, и која је, будући и сама наклоњена Јеврејима, наложила да
свештеници буду пуштени. Томе су свакако допринели и Јосифова висп-
реност и образованост, док су сјај и величина царског Рима свакако оста-
вили неизбрисив утисак на младог јудејског аристократу.
По повратку у Јудеју, с пролећа 66. године после Христа, затекао је своје
сународнике на ивици устанка против Римљана. Овакав је избор Јосиф, са
своје стране, сматрао правом махнитошћу: Јевреји — тврдио је — ни у ком
случају нису достојан противник римској сили, те једини могућни исход
може бити њихов потпуни пораз. Али ни он, као ни остали умерени пред-
водници Јевреја нису успели у настојању да охладе ратну грозницу која је
обузела народ, и током 66. године Јудеја је из стања немира прешла у отво-
рени рат: римска војна посада у Масади била је уништена а тврђава заузе-
988 О АУТОРУ
та, а исто се догодило и у Јерусалиму, уз обустављање приношења дневних
жртава у част императора. Цестије Гал, тадашњи намесник Сирије, кратко
се сукобио са Јеврејима у Јерусалиму, али се потом неочекивано и необја-
шњиво повукао и потом у узмицању био тешко потучен. Тако се Јудеја на-
час нашла у рукама Јевреја. Током посебног војног заседања које је одржа-
но у Јерусалиму изабрани су заповедници који ће организовати отпор Ри-
мљанима, а сâм Јосиф се нашао на положају врховног заповедника Гали-
леје, најважније и најпространије покрајине, и посебно града Гамале. Ово
се може чинити изненађујућим с обзиром на његову оштру несклоност
устанку, али је чињеница да он није „напустио брод“ као неке друге про–
римске аристократе међу Јеврејима, те можемо претпоставити да је запра-
во делио онај поглед који је приписао првосвештенику Ананији (Јудејски
рат 4:320), то јест да, наиме, иако су изгледи били безнадежни, једном ка-
да је рат ипак започео требало га је водити на најбољи могући начин.
Командовање Галилејом није се, међутим, ниуколико сводило на јед-
ноставно организовање одбране против римског напада. Олаки судови
о уједињеном свенародном отпору страним угњетачима жалосно се узи-
мају здраво за готово: године „великог устанка“ заправо много више од-
ликујe свирепост унутрашњих борби између самих Јевреја него одго-
вор на војни изазов Римљана. У Галилеји је Јосиф морао да лавира уну-
тар замршеног клупка супротстављених интереса, ривалстава и бројних
такмаца. У том смислу служи на част његовој способности да је, како се
чини, успео да успостави надзор над том облашћу. Али је то уједно било
и највише што је могао учинити: баш како је и предвидео, није било мо-
гуће одолети налету Римљана. Човек коме је Нерон поверио задатак сла-
мања јеврејског отпора и гушења побуне био је будући цар Веспазијан. У
пролеће године 67. Веспазијан је почео, и то без много тешкоћа, да поко-
рава Галилеју. Прва велика потврда његове надмоћи догодила се у граду
Јотапати коју је подвргнуо опсади. Јосиф је био тај који је у њој органи-
зовао одбрану устаника, и коју је успео одржавати током јуна и највећим
делом јула, али је потом град био заузет. У збрци која је пратила ово за-
узеће Јосиф је успео да, заједно са четрдесеторицом сабораца, измакне у
једну пећину. Његово понашање тамо, како он сам описује са разоружа-
вајућом часношћу (Јудејски рат 3:340–391), било је далеко од херојског.
Римљани су након два дана открили бегунце и покушали да убеде Јосифа
да се преда. Он је испрва то одбио, али је затим, размишљајући о свом по-
себном положају као Божјег пророка, закључио да је његов живот одвише
вредан за олаку смрт, те се решио на предају. Ово је било лакше одлучити
него остварити, будући да су његови сапатници у бекству дали завет да ће
сами себе убити, те су тако Јосифу понудили следећи избор: или да час-
но умре од сопствене руке, или да га они убију као издајника. Сачувавши
присебност, Јосиф је на то изнео савет да бацају коцку која ће одлучити
којим ће редом они једни друге убијати, а да онај који последњи преоста-
не напокон изврши самоубиство. Након што је ово прихваћено, он је ус-
пео да ствари изведе тако да он остане међу двојицом последње преживе-
лих, након чега је и тог другог убедио да се преда заједно са њиме.
О АУТОРУ 989
Овај тренутак обележава почетак другог, римског периода у Јосифо-
вом животу. Искористивши удељену прилику да говори непосредно са
Веспазијаном, Јосиф је овоме прорекао да ће, једнако као и његов син Тит,
постати цар. Ово је, додуше, заиста могла бити надахнута слутња, али
вероватније представља прорачунато предвиђање са циљем остваривања
Јосифових властитих тежњи, па чак, можда, и тежњи самог Веспазијана.
У сваком случају, ово се „пророчанство“ обистинило године 69: након
Нероновог самоубиства 68. године и кратковеке владавине Галбе, Ото-
на и Вителија (тзв. „године четири императора“), Веспазијанове трупе су
овога прогласиле за новог цара. Јосиф је, пак, све до тог времена био у по-
ложају ратног заробљеника. Након што се прочуло да он није погинуо у
Јотапати, већ да се предао и потом био с наклоношћу чуван од стране Ри-
мљана, јеврејски су га побуњеници оптужили за кукавичлук и издајство,
тиме започевши дугу традицију непријатељског одношења Јевреја према
Јосифу. Поред ове чињенице и поред обавештења о свом (другом) вен-
чању за јеврејску заробљеницу — које је, испоставља се, наложио Веспа-
зијан — Јосиф нам ништа више не казује о периоду свог заробљеништва.
Веспазијан му, пак, са своје стране, одмах након проглашења за цара, се-
тивши се јеврејског заробљеника, поклања слободу. Као libertus Јосиф са-
да, по римском закону, носи родовско име свог бившег господара — Фла-
вијус, и напослетку постаје један од поверљивих чланова царске свите.
Пошао је са Веспазијаном и Титом у Александрију, где се и по трећи пут
оженио, а затим се са Титом вратио у Јудеју где је деловао као посредник у
преговорима са јеврејским устаницима. У току опсаде Јерусалима 70. го-
дине Јосиф је мукотрпно и у више наврата покушавао да убеди бранио-
це да се предају, тиме свакако коначно утврдивши своју репутацију издај-
ника. Када му након заузећа града, његовог разарања и спаљивања Хра-
ма, Тит понуди да узме што год жели, он узима само један свитак Торе и
моли слободу за заробљенике, међу њима и за свог рођеног брата Матију.
Иако му је Тит, а касније и Веспазијан, уделико посед у Јудеји, његова га је
лојалност окупаторима неповратно компромитовала у очима сународни-
ка, и он је са Титом напустио свој завичај и отишао у Рим, одакле се, ко-
лико нам је познато, више никада није вратио у Јудеју.
Након многих пустоловина које су пратиле његов живот до ове тачке,
Јосифу су преостале године релативно слободне од великих удеса — што
је, додуше, за побожног Јеврејина, рођеног и отхрањеног у Јерусалиму,
који је потом био и побуњенички вођа у устанку против Римљана, свака-
ко веома необично. Веспазијан му је доделио статус грађанина Рима, као
и редовну плату и стан, те је он продужио да ужива овакво царско ста-
рање унутар породице Флавија и под принципатима Тита (79–81. године)
и Домицијана (81–96. године). Знамо да се оженио и четврти пут, и да се
одао удобној и продуктивној списатељској каријери. Једина сенка бачена
на ове последње сјајне деценије потицала је од стране непрестаног крити-
цизма и порицања којима је био изложен од стране његових сународни-
ка. Иако он о овоме извештава без горчине (Живот 425, 428–9), и чини се
да никада није зажалио звог политичких ставова којих се држао и одлу-
990 О АУТОРУ
ка које је донео, Јосиф је свакако морао трпети жаоке и осећати потребу
да себе објасни: па иако се Живот не може сматрати само апологетским
делом, оно ипак, као уистину и други његови списи, садржи елементе са-
мооправдавања. Јудејске старине су објављене 93–94. године, а Против
Апиона неко време потом. То је уједно и последњи поуздан датум којим
располажемо о Јосифовом животу. У том часу он још увек није имао шез-
десет година, тако да је теоретски могуће да је живео и у време владавине
Нерве (96–98. године), па и Трајана (98–117. године). С друге стране, опет,
он на крају Старина износи своје даље планове у погледу издавања но-
вих текстова — помиње још једно историјско дело које би требало да су-
мира рат против Римљана и истражи шта се догађало са Јеврејима у деце-
нијама које су следиле; такође помиње и три књиге о јеврејској теологији
и закону — али не располажемо никаквим доказом да их је он икада на-
писао, те се чини највероватнијим да како је ишчилео први век по Христу,
тако је стигао до краја и несвакидашњи Јосифов живот.
ЈОСИФОВА ДЕЛА И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ
Јосифов живот и каријера снажно су упливисали на све што је напи-

сао. Тешко је, уосталом, замислити како би и могло бити другачије. Срж
свих његових дела чини снажна страст коју носи према јудаизму, израже-
на у спремности да га одбрани, узвелича, промовише и објасни: и ма коли-
ко њега самог неки од његових сународника презирали, Јосиф је без сумње
остао једнако одлучан, елоквентан и снажан гласноговорник јудаизма. С
друге стране, пак, Јосиф јасно показује поштовање према римском народу
и њиховим институцијама, и то до такве мере да напослетку прихвата ве-
ликодушну царску заштиту и другу половину свог живота проводи у Ри-
му. Тако је, ето, Јосиф, син Матије, постао Јосиф Флавије.
Овај својеврсни преображај и Јосифово властито укључивање у нацио-
налне удесе о којима приповеда, пружили су у свим потоњим добима основ
за многе недоумице о његовој истинољубивости и поузданости. Ови чини-
оци се свакако морају узети у обзир када се процењује Јосифова вредност
као историчара, али, посматрани у односу на његова два велика дела, ти се
чиниоци много очигледније односе на Јудејски рат него на Јудејске стари-
не: наиме, главне контроверзе поводом

Judejske Starine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Judejske Starine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Flavius Josephus

Превео са енглеског издања:

1) Они који се подухватају писања повести не прихватају се такве не-

1) Tако је Сетово потомство наставило да кроз седам нараштаја слави

Нојевих синова беше тројица: Шем, Јафет и Хам, овај последњи би

1) Taко живљаху унуци Нојеви, а у његову се част народима додељују

1) Након свега описаног, када је глад навалила на Канаан а Аврам саз-

1) Када је Аврам чуо за ову несрећу, уплашио се за свог рођака Лота,

1) Негде у ово доба Содомљани се погордише на своја богатства и

1) Аврам се потом пресели у палестински Герар, водећи Сару под ис-

1) Аврам је неизмерно волео Исака, будући да је овај био његов једи-

Недуго потом премину Сара, доживевши стотину двадесет седам го-

1) Након Сарине смрти Аврам је оженио Кетуру и са њоме изродио

1) Када је Аврам, отац Исаков, решио да узме Ребеку, унуку његовог

Недуго потом Аврам премину. Он бејаше човек неупоредиве чести-

1) Нешто после Аврамове смрти Исакова жена понесе прво дете18; а

1) Тако је мајка послала Јакова у Месопотамију како би оженио кћер

1) Након што је Јаков продужио путовање према земљи канаанској,

1) Јаков потом стиже до места које се до данас зове Шатори (Суцот),

Одатле је Јаков дошао у Хеброн, град смештен међу Канаанцима, у

1) Након Исакове смрти његови су синови у одговарајућем односу по-

1) Тако се догодило да је Јаков напослетку стигао до тако велике среће

1) Чим браћа видеше како им Јосиф долази, они се веома обрадова-

1) Човек који је у Египту Јосифа купио од трговаца био је Потифар,

1) Јосиф се, међутим, реши да све препусти Богу, не упуштајући се у

1) Јосиф тако стиже до своје тридесете године, уживајући велике по-

1) Чим је, по повратку синова своме дому, Јаков сазнао у каквом су

1) Након што је Јаков проживео седамнаест година у Египту, тешко се

1) Током времена догодило се да су Египћани постајали све лењи и

1) Tако је Мојсије, након што је одмах по рођењу одгајан на горе оп-

1) Али, иако беху опстали захваљујући Мојсију, Египћани се опет при-

1) Тако је Мојсије, након што је заслужио такву награду Јетрову (што

1) Сазнавши да је преминуо фараон за чије је власти био принуђен

1) Али када краљ с презиром дочека и ове речи Мојсијеве, и никак-

1) Тако Израелићани напустише земљу, док Египћани осташе утуче-

1) Након што Мојсије ово изговори, он поведе народ до мора, док су

1) Након што су Јевреји на тако волшебан начин ослобођени, земља у

1) Име Јевреја већ је постајало посвуда познато, и гласине о њима про-

Када је Рагул, отац Мојсијеве жене, уочио у каквим се победоносним

1) Мојсије поново окупи народ око себе и саопшти му да од њих на не-

1) Израелићани се обрадоваше ономе што су видели и чули од њихо-

1) Постојао је посебан збир комада одеће који је обухватао читаву одеж-

1) Када је оно што је досад описивано [поводом подизања табернаку-

1) Сада ћу поменути неколико наших закона који се односе на посту-

1) Закон захтева да се, на трошак заједнице, коље по једно једного-

1) Мојсије је наименовао племе Левијево за општење са остатком на-

1) Браколомство је Мојсије у потпуности забранио, процењујући да

Недуго по завршетку табернакула Мојсије се подиже и поведе народ

1) Мојсије тада смело дође усред окупљеног мноштва и обавести их да

1) Живот у пустињи био је Јеврејима тако тегобан и непријатан, и они

1) Појава до које често долази код велике војске, поготову у случају

1) Након што Мојсије ово изговори, мноштво напусти необуздано по-

1) Побуна, пак, о којој је било речи, далеко од тога да последњим стра-

1) Људи оплакиваху Арона тридесет дана, а када се наврши ово време

1) Из горе описаних разлога Мојсије је, како већ рекосмо, напокон

1) Када се наврши четрдесет година лутања, у року од тридесет дана

1) Када је Мојсије одведен од људи на већ описан начин, и када су

1) После смрти Јошуе и Елеазара Финес прорече да према Божијој

1) Догоди се потом да је племе Даново пострадало на начин сличан пле-

1) Када је Отнијел умро, послови се Израелита, међутим, наново уру-

1) Слобода је кратко потрајала, будући да Израелити из пређашњих

1) Након што у исто време преминуше Барак и Дебора, Мидијанци

1) Гедеон је имао седамдесет правоваљаних синова са великим бројем