Ц2 04

ANALIZA SMANJENJA SISTEMSKE INERCIJE U EES-U SRBIJE ZA RAZLIČITE

SCENARIJE RAZVOJA INSTALISANIH KAPACITETA OIE I DOPRINOS
VETROELEKTRANA REGULACIJI FREKVENCIJE

MILICA AŠĆERIĆ1
KRISTINA DŽODIĆ2, ŽELJKO ĐURIŠIĆ2
1GO2POWER
2ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET – UNIVERZITET U BEOGRADU

BEOGRAD

SRBIJA

Kratak sadržaj — Za razliku od konvencionalnih agregata u termo i hidro

elektranama, savremeni proizvodni kapaciteti zasnovani na obnovljivim izvorima
energije (OIE) se priključuju na mrežu preko uređaja energetske elektronike što ih čini
neosetljivim na promenu frekvencije u mreži. Sve veće učešće u proizvodnji ovakvih
kapaciteta i istovremeno potiskivanje konvencionalnih proizvodnih jedinica za posledicu
imaju smanjenje prirodne inercije sistema, što uzrokuje brže promene i veće propade
frekvencije u slučaju poremećaja, te se dovodi u pitanje frekvencijska stabilnost sistema.
U radu se vrši procena sistemske inercione konstante EES-a Srbije za različite
perspektivne scenarije razvoja elektroenergetskog proizvodnog sistema, detektuju se
kritična radna stanja kada je doprinos ukupnoj inerciji interkonekcije nizak i kao
moguće rešenje se predlaže uključivanje vetroelektrana u regulaciju frekvencije. Kroz
dinamičke simulacije je demonstriran efekat smanjenja inercije na promenu frekvencije
u sistemu i analiziran moguć doprinos vetroelektrana stabilizaciji frekvencijskog odziva.

Ključne reči —inercija sistema, frekvencijska stabilnost, EES Srbije, učešće

vetroelektrana u regulaciji frekvencije


Bulevar Mihajla Pupina 16, 11 070 Beograd, milica.asceric@go2power.eu
1 UVOD

Ograničena količina fosilnih goriva i porast svesti o negativnom uticaju globalnog zagrevanja
na životnu sredinu su doveli do neprekidnog rasta instalisanih kapaciteta OIE u svetu.
Potpisivanjem Pariskog sporazuma, mnoge zemlje, među kojima je i Srbija, su postavile
ambiciozne ciljeve u pogledu dekarbonizacije EES-a. Masovna primena tehnologija OIE igra
glavnu ulogu u ovom procesu. Do sada su većinu kapaciteta OIE činile hidroelektrane, dok su
danas instalisani kapaciteti fotonaponskih elektrana i vetroelektrana najbrže rastući [1].
Težnja ka ekonomičnoj proizvodnji električne energije bez emisije štetnih gasova, dovela je
do toga da postoje zemlje čija je proizvodnje iz OIE bila premašila ukupnu potrošnju tokom
nekoliko sati u godini. Ovakav slučaj je zabeležen u Danskoj 2015. godine kada je
proizvodnja iz OIE bila za 40% veća od potrošnje, a Južna Australija je 2016. godine dostigla
120% proizvodnje iz OIE [2]. Energija vetra i Sunca ima stohastičku i intermitentnu prirodu,
pa je i proizvodnja fotonaponskih i vetroelektrana varijabilna, što otežava održavanje
frekvencije na nominalnoj vrednosti. Osim toga, vetroagregati i solarne elektrane su povezani
sa mrežom preko uređaja energetske elektronike. Energetski pretvarači rasprežu proizvodnu
jedinicu od mreže, što čini da ona bude neosetljiva na poremećaje frekvencije u sistemu. Sa
druge strane, sinhroni generatori implementirani u konvencionalnim elektranama su direktno
povezani na mrežu i, inercijom svojih obrtnih masa, prirodno pomažu stabilnosti frekvencije
tokom poremećaja u mreži. Jasno je da se ponašanje OIE značajno razlikuje od ponašanja
postojećih sinhronih jedinica.
Mnogi konvencionalni izvori, prvenstveno termoenergetski kapaciteti, biće zamenjeni
jedinicama koje su na mrežu priključene preko pretvarača, shodno tome ukupna inercija
sistema će se smanjiti. Svi principi upravljanja i zaštite tradicionalnih EES-a se koncipiraju na
statičkim i dinamičkim karakteristikama sinhronih generatora, pa se usled njihovog manjeg
prisustva u EES-u javlja opasnost od nepouzdanog i nestabilnog rada sistema [3]. U manjim,
izolovanim sistemima problem je izražajniji, pa se zemlje poput Irske, Danske, Ujedinjenog
Kraljevstva već suočavaju sa problemima povezanim sa stabilnošću EES-a usled značajnog
udela OIE u proizvodnom miksu. Po pitanju evropske interkonekcije, ENTSO-E (eng.
European association for the cooperation of transmission system operators) je prepoznala
važnost problema smanjene inercije i objavila preporučene smernice i sprovedene studije na
tu temu [4]. Kako bi se sprečilo ugrožavanje bezbednosti sistema kontinentalne Evrope,
razmatra se definisanje minimalne vrednosti inercije koju svaka zemlja unutar sinhrone
oblasti mora da pruži u svakom satu. U proizvodnoj strukturi Srbije do sada je relativno
učešće OIE bilo značajno manje nego u zemljama Evropske Unije. Prema Planu razvoja
prenosnog sistema vidljivo je da Republika Srbija uveliko teži ka višestruko većoj integraciji
bezinercionih izvora. Iz tog razloga je od velikog značaja izvršiti analizu uticaja smanjene
inercije kroz sve veće učešće OIE.

1 INERCIJA EES-a

1.1 Definicija inercije i njena uloga u sistemu

Iako svaka obrtna mašina, koja je direktno priključena na mrežu, u određenoj meri obezbeđuje
inerciju sistemu, najveći deo u trenutnim sistemima potiče od sinhronih generatora unutar
konvencionalnih elektrana. Inercija sinhronog generatora podrazumeva rotirajuće mase
pogonske turbine, vratila i rotora generatora u kojima se nalazi uskladištena kinetička
energija. Parametar kojim predstavljamo inerciju jeste konstanta inercije (H). Ona se izražava
u sekundama i može se definisati kao vreme tokom kojeg mašina može obezbeđivati aktivnu
snagu koja odgovara nominalnoj prividnoj snazi samo na račun uskladištene kinetičke
energije. Ova konstanta je definisana sledećom relacijom:
J  n2
H= . (1)
2  Sn
Gde su: J - moment inercije zamajnih masa agregata, Sn - nazivna prividna snaga generatora, a
ωn - sinhrona brzina obrtanja. Sve sinhrone mašine povezane na mrežu, u stacionarnom stanju
rade na istoj frekvenciji. Prilikom većeg poremećaja u sistemu, debalans snaga proizvodnje i
potrošnje raspoređuje se na sve sinhrone mašine. Na početku prelaznog procesa svaka mašina
će doživeti različitu promenu ugla snage i brzine rotora. Međutim uz pomoć prigušnih
namotaja u rotorima i sinhronizacionih sila koje međusobno deluju, svi sinhroni generatori na
kraju prelaznog procesa konvergiraju ka istoj brzini obrtanja. Kada govorimo o kapacitetu
sistema u pogledu akumulisane kinetičke energije onda se agregati mogu posmatrati
objedinjeno s obzirom na to da je sistemska frekvencija ista u svim čvorištima sistema. Iz tog
razloga, svi generatori se mogu posmatrati objedinjeno u jedinstvenu inercionu celinu, a
njihov zajednički frekvencijski odgovor posmatrati kroz jednačinu (2), [5]:
df
2  H SYS  = PG − PL . (2)
dt
Gde su: PG - ukupna aktivna snaga generisanja u sistemu, a PL - bruto snaga potrošnje.
Sistemska inerciona konstanta, HSYS - ekvivalentna inercija EES-a koja se računa pomoću
sledeće relacije:
n

H i  Si
H SYS = i =1
. (3)
S SYS
Gde su Hi i Si - inerciona konstanta i nazivna prividna snaga i-tog agregata. Pokazatelj HSYS je
varijabilna veličina, jer zavisi od broja i tipa mašina povezanih na mrežu, shodno planu
angažovanja proizvodnih jedinica. U tabeli I date su vrednosti konstante inercije za različite
tipove elektrana.
Tabela I : Tipične vrednosti konstante inercije (H) za različite vrste mašina, [6]
Tipovi mašina Konstanta inercije (H)
(s)
Termoelektrane Parna turbina 4-9
Gasna turbina 1.4-4.3
Generator hidroelektrane Mala brzina: 2-3
Velika brzina: 2-4
Generator nuklearne elektrane 6
Sinhroni kompenzatori Veliki 3
Mali 1
Sinhroni motor 2
Dizel motor 1-3
Indukcioni motor 0.5-3
Parametar H dosta zavisi od dizajna generatora i turbine i specifičan je za svaku elektranu pa
se može razlikovati od vrednosti iz tabele. Postoje određene pravilnosti u proceni konstante
inercije kao na primer da termoelektrane koje poseduju četvoropolne sinhrone generatore
imaju veću konstantu inercije od jedinica koje su opremljene dvopolnim sinhronim
generatorima [7]. S obzirom da se sinhrone mašine koje su priključene na EES u stacionarnim
režimima uvek obrću konstantnom (sinhronom) brzinom inerciona konstanta sistema ne zavisi
od radnog režima agregata, odnosno da on poseduje istu kinetičku energiju kada radi u
praznom hodu i kada je opterećen. Ovo nije slučaj kod vetroelektrana jer se njihova brzina
obrtanja menja u zavisnosti od raspoložive energije vetra.
Prema jednačini (2), inercija sistema je u direktnoj vezi sa frekvencijom i balansiranjem
aktivnih snaga. Elektrane priključene na mrežu stalno menjaju izlaznu snagu prilagođavajući
se promenama potrošnje i na taj način održavaju frekvenciju sistema u dozvoljenim
granicama. Izlazna snaga generatora priključenih na mrežu ne može se trenutno povećati zbog
vremenskog kašnjenja u odzivu regulatora, stoga razliku snaga trenutno nadomešćuje
kinetička energija obrtnih masa. Što znači da u situacijama kada sistem nema dovoljno
akumulirane kinetičke energije, tj. ima malu inerciju, zbog kašnjenja u reagovanju turbinskih
regulatora frekvencija lako izlazi iz dozvoljenog opsega narušavajući sigurnost sistema.

1.2 Promena inercije u interkonekciji Evrope

Sistemi prenosa u Evropi postaju sve složeniji. U budućnosti će biti sve više OIE na svim
naponskim nivoima, a očekuje se veći i promenljivi tokovi snaga između različitih sinhronih
oblasti. Za operatore prenosnog sistema (OPS) upravljanje frekvencijom u realnom vremenu
postaje izazovno. Izolovana i manja sinhrona područja su već doživela posledice smanjene
inercije u sistemu. Ona se mogu tretirati kao pioniri u pogledu rada EES-a sa velikim udelom
izvora priključenih pomoću pretvarača i biće korisno sagledati alate pomoću kojih one
uspevaju da održe stabilnost sistema.
Trend smanjenja inercije primećuje se i na velikom području kao što je kontinentalna Evropa.
Na slici 1 prikazana je vrednost ekvivalentne sistemske konstante inercije za pojedine regione
u evropskoj interkonekciji za 1996. godinu i 2016. godinu.

Slika 1: Ekvivalentna konstanta inercije procenjena za zemlje Evropske unije [8]

U radu [9] dat je prikaz angažovanja svake evropske zemlje u ukupnoj inerciji 2016. godine.
Vrednosti variraju u vremenu. Prema ovoj klasifikaciji, Srbija se svrstavala među zemlje sa
veoma dobrim doprinosom inerciji interkonekcije, sa ekvivalentnom sistemskom inercionom
konstantom od preko 4 s. Ovo se može objasniti činjenicom da je relativno učešće varijabilnih
OIE u proizvodnoj strukturi u Srbiji bilo praktično zanemarljivo 2016. godine. Iz tog razloga
je i inercijalni odziv sistema mnogo kvalitetniji jer su na mreži dominantno sinhroni
generatori u termoelektranama i hidroelektranama.

Slika 3: Doprinos evropskih zemalja ukupnoj inerciji [9]

Problem inercije je nešto čime se ENTSO-E ozbiljno bavilo kroz svoje sistemske studije i
definisalo je operativne smernice kako bi doprinelo rešavanju problema. Da bi došli do
vrednosti inercije sinhrone zone Kontinentalne Evrope, potrebno je prikupiti podatke o
doprinosu inerciji svakog OPS ponaosob.
U jednom od svojih objavljenih izveštaja, ENTSO-E je procenio evoluciju inercije sistema za
različite scenarije u Evropi. Doprinos potrošnje ukupnoj inerciji je zanemaren. Na slici 4
prikazana je i procenjena statistike vrednost sistemske inercione konstante Srbije (RS). Prema
ovim analizama, očekuje se da se sistemska inerciona konstanta EES-a Srbije kreće u opsegu
od 0,5-4,0 s. Leva strana, svetlo plave boje, se odnosi na 2030. godinu, a desna strana, tamno
plave boje, prikazuje inerciju 2040. godine. Grafici predstavljaju funkciju gustine raspodele
verovatnoće, odnosno širina grafikona predstavlja kumulativan broj sati u godini tokom kojih
je inercija na određenoj vrednosti.

Slika 4: Estimirana statistika očekivanih vrednosti inercije EES-a Srbije i drugih evropskih zemalja, [10]

2 STATISTIČKA ANALIZA INERCIJE U EES-u SRBIJE

2.1 Razmatrani scenariji razvoja EES-a Srbije

Za potrebe realizacije Studije [11] formirani su različiti scenariji razvoja EES-a Srbije koji
predstavljaju dosledan skup okolnosti uvažavajući očekivane promene tokom vremenskog
perioda potrebnog za ostvarenje određenog scenarija. Razmatrane su različite mogućnosti
realizacije faktora koji su od važnosti za rad proizvodnih jedinica JP EPS, i to:
• Instalisana snaga kapaciteta OIE, Tab.II
-postojeće stanje OIE
-konzervativni razvoj OIE,
-maksimalistički razvoj OIE

Tabela II: Pregled različitih razmatranih scenarija razvoja OIE

Solarne elektrane Vetroelektrane
Postojeće stanje
0 374 MW
Konzervativni razvoj OIE
2012 MW 1720 MW
Maksimalistički razvoj OIE
3300 MW 3650 MW

• Hidrološki potencijal: godišnja ostvarenja po pitanju hidrološkog potencijala koja se

smatraju reprezentativnim jesu ona iz 2017. i 2018. godine kao godina sa izrazito lošim i
dobrim hidrološkim karakteristikama, respektivno.
Razmatrano je ukupno 6 scenarija koji su definisani u tabeli III.
Tabela III: Skup razmatranih scenarija
Razvoj kapaciteta OIE Hidrološki potencijal
Maksimalistič Sušna 2017. Kišna 2018.
Postojeći Konzervativni
ki godina godina
Scenario I • •
Scenario II • •
Scenario III • •
Scenario IV • •
Scenario V • •
Scenario VI • •

U svim razmatranim scenarijima su iz proizvodnog portfolia JP EPS isključene TE Morava i

TE Kolubara čije je gašenje predviđeno prema NERP-u Opt-Out mehanizmu [12]. Osim toga,
kako bi se uvažile realne eksploatacione karakteristike termoagregata, usvojene su vremenske
serije raspoloživosti iz 2017. i 2018. godine.
U prva dva scenarija su za potrošnju usvojena satna ostvarenja konzuma za reprezentativne
godine (2017. i 2018.). Ostali scenariji podrazumevaju izgradnju novih kapaciteta OIE u
predstojećem desetogodišnjem vremenskom periodu, tokom kog će se prirodno desiti i druge
promene u EES-u Srbije, kao što su porast potrošnje i izgradnja novih prekograničnih
kapaciteta. Shodno tome, usvojeno je povećanje potrošnje sa godišnjom stopom rasta od
0,83% koja je navedena u Planu razvoja prenosnog sistema za period 2021-2030 [13].
Cene električne energije je teško prognozirati, s obzirom na veliki broj ekonomskih, političkih
i socioloških faktora koji utiču na njihovo formiranje. Dodatna otežavajuća okolnost su i
drastična povećanja cena na evropskim tržištima električne energije koja su nastupila tokom
trećeg kvartala 2021. i tek se očekuje stabilizacija tržišta u narednom periodu.
Za potrebe proračuna su formirana dva vremenska niza satnih cena električne energije. Prvi je
merodavan za scenarije I i II, odnosno za one periode koji su bliski sadašnjem stanju, dok će
drugi niz biti merodavan za preostala 4 scenarija, tj. za perspektivno stanje sistema. Pod
pretpostavkom da se dnevno-sezonske varijacije cena električne energije neće značajno
promeniti u skorijem vremenskom periodu, za formiranje prve satne serije normalizovan je
dijagram cena sa berze HUPX za 2020. godinu. Ova godina je odabrana jer je poslednja pred
drastični porast cena električne energije, i taj profil se može smatrati reprezentativnim za
scenarije bliske sadašnjosti. Ovaj dijagram je normalizovan prema srednjoj godišnjoj ceni iz
2020, i onda je skaliran sa srednjom vrednošću fjučersa (srednja vrednost fjučersa za vršno i
bazno opterećenje)za 2023. godinu sa iste berze.

Drugi niz cena je dobijen na isti način, s tom razlikom što se kao merodavna berza za duži
vremenski period smatrala nemačka berza EEX, a odgovarajući faktor skaliranja je srednja
vrednost fjučersa za 2030. Ova berza je odabrana kao merodavna za dugoročni vremenski
period, jer je u Nemačkoj dijagram cena već izložen uticaju visokog udela OIE, što je slučaj i
u perspektivnim scenarijima razmatranim u okviru Studije [11]. Naime, visok udeo
proizvodnje npr. solarnih elektrana dovodi do nižih cena električne energije u solarno podne.
S druge strane, uticaj proizvodnje vetroelektrana nije očigledan ako se posmatra srednji
dnevni dijagram cena, ali posmatrano na godišnjem horizontu dovodi do pada cena el.
energije u vetrovitijim periodima godine.

Srednje dnevne cene električne energije za oba formirana dijagrama cena koje su usvojene u
analizama su prikazane na Sl. 5. Najviše cene se očekuju tokom zimske sezone, a najniže u
periodu mart-maj. Perspektivni dijagram cena ima niže vrednosti cena, i više sati sa
negativnim cenama. Negativne cene mogu se javiti u periodima sa izraženim varijacijama ili
viškovima proizvodnje iz OIE gledano sumarno za veći broj susednih EES-ova. Za sadašnji
dijagram cena najviša satna vrednost je 950 €/MWh, a za perspektivni 816 €/MWh. Prosečna
godišnja vrednost cene za razmatrana dva dijagrama iznosi 246,7 €/MWh i 124,2 €/MWh,
respektivno.

Slika 5: Srednje dnevne cene električne energije, plavom bojom za scenarije I i II, a crvenom za ostale

Prekogranični prenosni kapaciteti predstavljaju jedino tehničko ograničenje kada je reč o

komercijalnoj razmeni električne energije JP EPS sa okolnim sistemima. Za prva 2 scenarija,
za ukupne prekogranične prenosne kapacitete usvojena je vrednost od 2000 MW, jer je
analizom realizovanog rada utvrđeno da je ovo najveća ostvarena prekogranična razmena i
može se smatrati merodavnom za scenarije koji su bliski sadašnjosti. Za scenarije III-VI je
uzeta u obzir planirana izgradnja dodatnih prenosnih kapaciteta koja se očekuje do 2030. i za
ukupne prekogranične kapacitete je usvojeno da će iznositi 7000 MW.

Pregled svih kombinacija prethodno definisanih scenarija (ukupno 6) je dat u tabeli 2.

3 ANALIZA SISTEMSKE INERCIJE ZA DEFINISANE SCENARIJE

3.1 Postojeće stanje

U okviru postojećeg stanja instalisanih kapaciteta OIE razmatraju se Scenario I i Scenario II.
Oni predstavljaju skup mogućih stanja sistema koji su najsličniji trenutnom stanju, uzevši u
obzir instalisane kapacitete OIE do sada.. Ova dva scenarija se razlikuju po hidrološkom
potencijalu, tako da Scenario II karakteriše veća godišnja proizvodnja iz HE (oko 5%) u
odnosu na Scenario I. Proizvodnja iz VE je procentualno ista na godišnjem nivou za oba
scenarija. Na slici 6 prikazan je histogram inercije u sistemu Srbije za Scenario I i Scenario II.

Slika6: Histogram sistemske inercije za postojeće stanje

Vrednost sistemske inercije je približno ista u oba scenarija. Manji hidrološki potencijal
(sušna godina), u Scenariju 2, dovodi do nešto manjih vrednosti sistemske inercije. Na
godišnjem nivou ukupna varijacija sistemske inercije je mala. Tokom godine 90% vremena je
ukupna inercija veća od 3 s, što se klasifikuje kao dobar doprinos inerciji interkonekcije.

3.2 Konzervativni razvoj OIE

Konzervativni razvoj OIE se odnosi na pesimističke procene u pogledu uslova razvoja

projekata OIE. Pod ovaj slučaj potpada Scenario III i Scenario IV, koji se međusobno
razlikuju po hidrološkom potencijalu. U scenariju IV godišnja proizvodnja iz HE je veća za
4% što prouzrokuje smanjenje proizvodnje iz TE za istu vrednost. Procentualno učešće OIE u
proizvodnji je isto u oba scenarija. Na slici 7 prikazan je histogram inercije u sistemu Srbije
za Scenario III i Scenario IV.
 Slika 7: Histogram sistemske inercije za konzervativni razvoj OIE

Ukupna inercija sistema je približno ista u oba scenarija, s tim da u Scenariju III dostiže nešto
manje vrednosti. Tokom 90% vremena ukupna inercija sistema je veća od 2.5 s. Prema
klasifikaciji, navedenoj u poglavlju 1, doprinos od 2,5 s se karakteriše kao marginalni.
Poredeći histograme inercije postojećeg stanja i pri konzervativnom razvoju OIE, uočava se
uticaj integracije OIE kroz smanjenje vrednosti sistemske inercije.

3.3 Maksimalistički razvoj OIE

U maksimalističkom scenariju je priključeno oko 90% projekata vetroelektrana za koje su

predati zahtevi za izradu studije priključenja [13] i značajan kapacitet solarnih elektrana.
Scenario VI karakteriše veća procentualna vrednost proizvodnje iz HE za 7% što dovodi do
smanjenja proizvodnje iz TE za istu vrednost. Scenario V i VI sadrže iste profile proizvodnje
OIE. Na slici 8 prikazan je historgram sistemske inercije za Scenario V i Scenario VI.

Slika 8: Histogram sistemske inercije za maksimalistički razvoj OIE

Primetna razlika histograma inercije između scenarija se može objasniti nešto većom razlikom
u godišnjoj proizvodnji HE, nego što je to bio slučaj u prethodne dve analize. Tokom 90%
vremena sistemska inercija je veća od 2 s ( 2,13 s za Scenario VI) što se tumači kao loš
doprinos, pri kom se predlaže preduzimanje odgovarajućih mera.
3.4 Pregled rezultata dobijenih u analiziranim scenarijima

Radi lakšeg poređenja razmatranih scenarija, u tabeli IV dat je prikaz najvažnijih parametara
sistemske inercije za svih 6 scenarija.
 Tabela IV: Prikaz najvažnijih parametara konstante inercije za sve scenarije
Postojeće stanje Konzervativni razvoj Maksimalistički razvoj
Scenario I Scenario II Scenario III Scenario IV Scenario V Scenario VI
HMAX 3.64 s 3.74 s 4.03 s 3.91 s 3.49 s 3.84 s
HSR 3.18 s 3.22 s 2.87 s 2.92 s 2.52 s 2.64 s
H90% 2.98 s 3.04 s 2.49 s 2.55 s 1.99 s 2.13 s
H99% 2.81 s 2.87 s 2.18 s 2.28 s 1.47 s 1.82 s
HMIN 2.49 s 2.59 s 1.78 s 1.92 s 0.89 s 1.34 s

Gde su: HMAX - maksimalna vrednost konstante inercije, HSR - srednja vrednost konstante
inercije, H90% - vrednost od koje je konstanta inercije tokom 90% vremena veća, H99% -
vrednost od koje je konstanta inercije tokom 99% vremena veća i HMIN - minimalna vrednost
konstante inercije
Sumarni histogrami inercije za svih 6 scenarija su prikazani na slici 9 kako bi se jasnije
uvidela promena inercije u budućnosti.

Slika 9: Histogrami sistemske inercije za svih šest scenarija

Sa slike 9 se vidi da između dva scenarija, koji se razlikuju samo po hidrološkom potencijalu,
nema značajnih razlika u vrednosti inercije. Sa druge strane razvoj OIE bitno utiče na izgled
histograma sistemske inercije. Kao najkritičniji slučaj može se okarakterisati Scenario V koji
predstavlja maksimalistički razvoj OIE i loš hidrološki potencijal.
Na slici 10 prikazan je prosečan procentualni udeo varijabilnih OIE za svaki mesec u okviru
Scenarija V, dok se na slici 11 može videti prosečna vrednost konstante inercije po mesecima
za Scenario V.
 Slika 10: Procentualna vrednost varijabilnih OIE u proizvodnom miksu po mesecima za Scenario V

Slika 11: Promena srednje vrednosti konstante inercije po mesecima za Scenario V

Mesec april je označen kao mesec koji procentualno ima najviše proizvodnje iz kapaciteta
vetro i solarnih elektrana i mesec u kojem sistem ima najmanju srednju vrednost inercije.
Upoređujući vrednosti sa slike 10 i slike 11, dolazi se do zaključka da postoji direktan uticaj
proizvodnje OIE na inerciju sistema. To nije jedini faktor koji utiče na vrednost inercije
sistema ali jeste dominantan. Interesantno je videti kako je integracija OIE uticala na
vremensku promenu konstante inercije po mesecima. Zato je na slici 12 prikazana promena
inercije sistema po mesecima za postojeće stanje (Scenario I).

Slika 12: Promena srednje vrednosti konstante inercije po mesecima za Scenario I

U okviru scenarija I analizirano je postojeće stanje u kojem nema značajnih kapaciteta
varijabilnih OIE. Mesec maj je identifikovan kao mesec sa najmanjom srednjom vrednosti
inercije. Nakon izgradnje varijabilnih OIE, dolazi do potiskivanja proizvodnje iz TE što
dovodi do smanjenja sistemske inercije. Komparativnom analizom vrednosti sa slike 11 i
slike 12 se dolazi do meseci koji su pretrpeli najveću modifikaciju u pogledu srednje
vrednosti inercije. April je mesec u kojem se najviše redukovala srednja vrednost inercije
usled povećane integracije VE i uključivanja SE u proizvodni miks. Nakon aprila, novembar i
maj su meseci na kojima se vidi najveći negativni efekat razvoja OIE.

4 Mogućnsti uključivanja vetroelektrana u regulaciju frekvencije

Za analizu frekvencijske stabilnosti nije merodavno posmatrati ostrvski režim rada EES Srbije
jer je on povezan sa ostatkom kontinentalne Evrope i deo je ENTSO-E interkonekcije.
Međutim, cela sinhrona zona kontinentalne Evrope se može posmatrati kao skup izolovanih
sistema (zemalja), pa bi verifikacija stabilnosti frekvencije svakog pojedinačnog sistema
značila i stabilnost frekvencije na globalnom nivou. Model izolovanog sistema Srbije biće
korišćen kako bi se procenio potreban broj VE u regulaciji frekvencije pri smanjenoj inerciji
sistema. Za ilustrovanje uticaja VE na frekvencijski odziv, u radu je korišćen jednostavan i
linearizovan model hidroelektrana, termoelektrana i vetroelektrana sa promenljivom brzinom
obrtanja kojim je obuhvaćeno dejstvo primarnih regulatora. Dinamički model sistema za
analizu promene frekvencije implementiran u Matlab/SIMULINK-u je formiran po ugledu na
rad [14]. Parametri referentnog frekvencijskog odziva, kojim će se težiti u simulacijama, su
dati u tabeli V.
Tabela V: Vrednosti parametara referentnog odziva
RoCoF fmin tmin
Referentni odziv 1 Hz/s 49.14 2.35 s

Gde su: RoCoF - brzina promene frekvencije na vremenskom intervalu od 500ms, fmin -
minimalna vrednost frekvencije tokom prelaznog procesa i tmin - vreme za koje se dostigne
minimalna vrednost frekvencije. Pri dobijanju referentnog frekvencijskog odziva je korišćen
sistem sa karakteristika navedenim u tabeli VI.

Tabela VI: Parametri referentnog frekvencijskog odziva sistema

H [s] TE [%] HE [%] OIE [%] ΔPL [%]
2 40 30 30 5

Gde su: H - konstanta inercije, TE - procentualna vrednost termoelektrana u ukupnoj

proizvodnji, HE - procentualna vrednost hidroelektrana u ukupnoj proizvodnji, OIE -
procentualna vrednost obnovljih izvora energije u ukupnoj proizvodnji i ΔPL procentualna
vrednost poremećaja
Tokom identifikacije potrebnog broja VE u regulaciji frekvencije, varirana je jedino vrednost
konstante inercije. Cilj analize je da se dobije isti oblik frekvencijskog odziva pri manjoj
inerciji u sistemu uz pomoć angažovanja VE kroz koncept veštačkog inercijalnog odziva.
Konstanta inercije je prvo smanjena na vrednost od 1,5 s, potom na vrednost od 1 s i na kraju
je posmatran sistem sa konstantom inercije od 0,8 s. U tabeli VII su prikazani rezultati
simulacija za sva tri slučaja. Učešće vetroelektrana je izraženo u procentalnoj vrednosti u
odnosu na ukupnu proizvodnju sistema.
Tabela VII: Rezultati simulacija
Slučaj 1 Slučaj 2 Slučaj
H[s] 1,5 1 0,8
Učešće VE [%] 5 9 11,5
U slučaju sa najmanjom vrednošću konstante inercije (0,8 s) potrebno je da VE učestvuju u
pokrivanju potrošnje bar 11,5% kako bi se mogle aktivirati u podršci frekvencije tokom
poremećaja. Kako je niska inercija uslovljena povećanim udelom OIE u proizvodnom miksu,
opravdano je očekivati da će udeo VE biti i veći od 11,5 %. Na slici 12 je dat uporedan prikaz
kada određen broj vetroelektrana učestvuje u regulaciji frekvencije kroz koncept veštačkog
inercijalnog odziva (isprekidanom linijom), referentnog frekvencijskog odziva u kojem nema
učešća VE u regulaciji frekvencije (puna linija crne boje) i frekvencijskog odziva pri
smanjenoj inerciji kada VE ne učestvuju u podršci frekvencije (puna linija crvene boje).

Slika 12: Frekvencijski odziva za različite slučaje i referentni odziv

Sa slike 12 se zaključuje da su frekvencijski odzivi za sva tri slučaja i referentni odziv gotovo
identični. Iako se u sva tri slučaja vrednost konstante inercije menjala, negativan uticaj
smanjene inercije sistema na frekvencijsku stabilnost uspešno se kompenzovao uključenjem
VE u podršku frekvenciji kroz koncept veštačkog inercijalnog odziva.

5 ZAKLJUČAK

Jedan od efekata dekarbonizacija proizvodnje električne energije je smanjenje sistemske

inercije u globlanom elektroenergetskom sistemu. U radu su predstavljene analize uticaja
potiskivanja termoelektrana iz proizvodnog miksa Srbije na smanjenje inercije u nacionalnom
EES-u. Formirano je šest scenarija za različite nivoe instalisanih kapaciteta OIE i za različite
hidrološke uslove, koji verno prikazuju trenutno i buduća stanja EES-a Srbije. Kroz analizu
sistemske inercije je istaknut uticaj integracije OIE na njenu promenu. Pokazano je da srednja
godišnja sistemska inercija može da se smanji i za više od 0,5 s ukoliko bi se izgradili novi
planirani kapaciteti u vetru i Suncu. Pri maksimalističkom razvoju OIE, tokom 10% vremena
u godini je procenjena vrednost inercije manja od 2 s, što može biti indikator za uvođenje
određenih mera ublažavanja. Takođe, procenjeno je da je mesec april najkritičniji po pitanju
minimalne sistemske inercije. Rezultati dinamičkih simulacija ukazuju na to da bi učešće
vetroelektrana kroz pružanje veštačkog inercionog odziva doprinelo da se degradacija
frekvencijskog odziva ublaži. Uključivanje vetroelektrana u inercijalni odziv je prihvatljivo
rešenje i sa ekonomske tačke gledišta. Pružanje ove usluge neznatno utiče na smanjenje
godišnje proizvodnje, pa ovakav servis ne stvara bitne dodatne troškove vlasnicima
vetroelektrana.

LITERATURA

[1] Eurostat, Renewable energy statistics

[2] Future of Wind. Deployment, Investment, Technology, Grid Integration and Socio-
Economic Aspects. (A Global Energy Transformation Paper); International Renewable
Energy Agency (IRENA): Abu Dhabi, United Arab Emirates, 2019.
[3] Odbor za SANU, “Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine“
[4] “Frequency Stability Evaluation Criteria for the Synchronous Zone of Continental Europe
–Requirements and impacting factors –.” (2016).
[5] Pieter Tielens, Pierre Henneaux, Stijn Cole, “ASSET STUDY on Penetration of
renewables and reduction of synchronous inertia in the European power system – Analysis
and solutions“, November 2018.
[6] Kuzle Igor, “Identifikacija dinamičkih parametara srednjerazvijenog elektroenergetskog
sustava s obzirom na promjene frekvencije“, doktorska disertacija, Sveučilište u Zagrebu
faukltet elektrotehnike i računarstva, Zagreb, Hrvatska, 2002.
[7] M. Bollen, Hassan and F., Integration of distributed generation in the, Wiley-IEEE Press,
2011.
[8] Ana Fernández-Guillamón, Emilio Gomez-Lazaro, Eduard Muljadi and Ángel Molina-
Garcia, “A Review of Virtual Inertia Techniques for Renewable Energy-Based Generators”,
May 2020.
[9] ЕNTSO-E, Ten Year Network Development Plan 2016
[10] ENTSO-E, “System dynamic and operational challenges”, TYNDP 2022, January 2023
[11] Utvrđivanje načina optimalnog angažovanja proizvodnih jedinica JP EPS radi
balansiranja EES u uslovima integracije OIE s osvrtom na zahteve i mogućnosti unapređenja
postojećeg regulatornog okvira, Autori: Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu,
Elektrotehnički institut Nikola Tesla, Energoprojekt Entel A.D, Naručilac: JP EPS, 2021.
[12] Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih
velikih postrojenja za sagorevanje, Vlada Republike Srbije, Beograd, 30. januar 2020. godine.
Quarterly Report on European Electricity Markets with focus on the impact of high carbon
prices in the electricity sector, Volume 14, (issue 1, first quarter of 2021),
[13] Plan razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period od 2021 do 2030.
[14] Krpan, M. and Kuzle, I. (2017), Inertial and primary frequency response model of
variable-speed wind turbines. The Journal of Engineering, 2017: 844-848.
https://doi.org/10.1049/joe.2017.0449
9 PREVODI NA ENGLESKI JEZIK

Na kraju rada, posle spiska literature, obavezno navesti

ANALYSIS OF THE REDUCTION OF SYSTEM INERTIA IN THE SERBIAN

POWER SYSTEM FOR DIFFERENT SCENARIOS OF THE DEVELOPMENT OF
INSTALLED RES CAPACITIES AND THE CONTRIBUTION OF WIND POWER
PLANTS TO FREQUENCY CONTROL
MILICA AŠĆERIĆ1
KRISTINA DŽODIĆ2, ŽELJKO ĐURIŠIĆ2
1GO2POWER
2SCHOOL OF ELECTRICAL ENGINEERING – UNIVERSITY OF BELGRADE

BELGRADE

SERBIA

Abstract— Unlike conventional aggregates in thermal and hydropower plants,

modern production capacities based on renewable energy sources (RES) are connected
to the grid through power electronics devices, making them insensitive to changes in the
grid frequency. The increasing share of RES in total electricity generation and the
simultaneous decommissioning of conventional production units result in a reduction of
the system's natural inertia, faster changes, and more significant frequency decay in
case of disturbances, and the system frequency stability is jeopardized. The paper
evaluates the system inertia constant of the Serbian power system for various
perspective scenarios, detects critical operating conditions when the contribution to the
overall inertia of the interconnection is low, and suggests the inclusion of wind power
plants in frequency regulation as a possible solution. Through dynamic simulations, the
effect of reducing inertia on the frequency change in the system was demonstrated, and
the possible contribution of wind power plants to stabilizing the frequency response was
analyzed.

Key words — system’s inertia, frequency stability, power system of Serbia,

participation of wind power plants in frequency regulation


Bulevar Mihajla Pupina 16, 11 070 Beograd, milica.asceric@go2power.eu
ANALIZA SMANJENJA SISTEMSKE INERCIJE U EES-U SRBIJE ZA RAZLIČITE
SCENARIJE RAZVOJA INSTALISANIH KAPACITETA OIE I DOPRINOS
VETROELEKTRANA REGULACIJI FREKVENCIJE
ANALYSIS OF THE REDUCTION OF SYSTEM INERTIA IN THE SERBIAN
POWER SYSTEM FOR DIFFERENT SCENARIOS OF THE DEVELOPMENT OF
INSTALLED RES CAPACITIES AND THE CONTRIBUTION OF WIND POWER
PLANTS TO FREQUENCY CONTROLNASLOV RADA
MILICA AŠĆERIĆ1
KRISTINA DŽODIĆ2, ŽELJKO ĐURIŠIĆ2
1GO2POWER
2ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET – UNIVERZITET U BEOGRADU

BEOGRAD

SRBIJA

Kratak sadržaj -Za razliku od konvencionalnih agregata u termo i u hidro elektranama,

savremeni proizvodni kapaciteti zasnovani na obnovljivim izvorima energije (OIE) se
priključuju na mrežu preko uređaja energetske elektronike. Takav način povezivanja ih
čini neosetljivim na promenu frekvencije u mreži, te ne mogu doprineti ukupnoj inerciji
sistema kao što to čine tradicionalni generatori, kada se desi debalans. Sve veće učešće u
proizvodnji ovakvih kapaciteta i istovremeno potiskivanje konvencionalnih proizvodnih
jedinica, za posledicu imaju smanjenje prirodne inercije sistema, samim tim i brže
promene i veće propade frekvencije u slučaju poremećaja, te se dovodi u pitanje
frekvencijska stabilnost sistema. U ovom radu se vrši procena sistemske inercione
konstante elektroenergetskog sistema (EES) Srbije za različite perspektivne scenarije
razvoja instalisanih kapaciteta OIE i za različit hidrološki potencijal, kako bi se
obuhvatio što širi skup mogućih radnih stanja. U različitim razmatranim scenarijima se
detektuju kritični periodi godine kada je doprinos ukupnoj inerciji interkonekcije nizak
i kada je frekvencijska stabilnost najviše ugrožena. Kao moguće rešenje se predlaže
uključivanje vetroelektrana u regulaciju frekvencije kroz pružanje vštačkog
inercijalnog odziva. Dinamičkim simulacijama je pokazan efekat smanjenja inercije na
promenu frekvencije u sistemu i analiziran moguć doprinos vetroelektrana stabilizaciji
frekvencijskog odziva.

Ključne reči —inercija sistema, frekvencijska stabilnost, EES Srbije, učešće

vetroelektrana u regulaciji frekvencije

Ključne reči – kao u radu


Bulevar Mihajla Pupina 16, 11 070 Beograd, milica.asceric@go2power.eu