VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU

Predmet:Zaštita životne sredine

Studijski program:Inženjerstvo zaštite na radu

Seminarski rad

KOMUNUNALNI ČVRSTI OTPAD

Predmetni nastavnik: Dr Aleksandra Šucurovic

Asistent: Dr Milada Novaković Student: Nemanja Karanović ZR 16/22

Zrenjanin 2024
Sadrzaj

1. Uvod.........................................................................................................................................3
2. Uticaj komunalnog čvrstog otpada na životnu sredinu............................................................4
3. Izvori komunalnog čvrstog otpada mogu biti raznoliki i uključuju:........................................5
4. Vrste I karakteristike otpadnog materijala...............................................................................6
4.1. Čvrst otpad........................................................................................................................6
4.2. Industrijski otpad:.............................................................................................................6
4.3. Deponije............................................................................................................................7
5. Prikupljanje i Transport Komunalnog Čvrstog Otpada............................................................8
5.1. Metode prikupljanja..........................................................................................................8
5.2. Organizacija transporta.....................................................................................................8
5.3. Problemi i izazovi.............................................................................................................9
6. Recikliranje komunalnog čvrstog otpada...............................................................................10
6.1. Proces recikliranja:..........................................................................................................11
6.2. Prednosti i ograničenja:...................................................................................................11
7. Edukacija Javnosti o Upravljanju Komunalnim Čvrstim Otpadom.......................................12
7.1. Programi informisanja:...................................................................................................12
7.2. Uticaj na svest građana:..................................................................................................12
8. Zaključak................................................................................................................................13
Literatura........................................................................................................................................14
1. Uvod

Komunalni čvrsti otpad predstavlja sve otpade koji se generišu u kućanstvima, institucijama ili
poslovnim prostorima, a koji nisu tečni. To uključuje otpatke poput ambalaže, papira, kartona,
plastike, stakla, metala, tekstila, organskog otpada, elektronskog otpada i slično. Ovaj vid otpada
zahteva posebnu pažnju prilikom sakupljanja, transporta i tretmana kako bi se smanjio uticaj na
životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

Komunalni čvrsti otpad je jedan od ključnih izazova u upravljanju otpadom, te se sve više pažnje
posvećuje pronalaženju efikasnih metoda reciklaže, upravljanja otpadom i smanjenja količine
stvorenog otpada. Takođe, važno je podizati svest građana o pravilnom odlaganju i reciklaži
čvrstog otpada radi očuvanja životne sredine za buduće generacije. Prema međunarodnom
standard ISO 14000, pod otpadom se podrazumevaju materijali, energija, proizvodi ili nus -
proizvodi koji se odbacuju u životnu sredinu kao krajnje odlagalište i mogu biti izvor
sekundarnih sirovina. Korišćenjem čvrstog komunalnog otpada može se dobiti značajna masa
sekundarnih sirovina i energije.
2. Uticaj komunalnog čvrstog otpada na životnu sredinu
Komunalni čvrsti otpad ima značajan uticaj na životnu sredinu na više načina. Evo nekoliko
ključnih tačaka koje opisuju taj uticaj:

Zagađenje vode, vazduha i zemljišta: Nepravilno odlaganje komunalnog čvrstog otpada može
dovesti do zagađenja vode, vazduha i zemljišta. Otpad koji se odlaganjem na deponije ili
bacanjem u reke, jezera ili okeane može oslobađati hemikalije i toksine koji zagađuju okolni
ekosistem.

Emisije gasova staklene bašte: Otpad koji se razgrađuje na deponijama može oslobađati gasove
staklene bašte poput metana i ugljen-dioksida. Ovi gasovi doprinose globalnom zagrevanju i
klimatskim promenama.

Gubitak biodiverziteta: Nepravilno odlaganje otpada može imati neposredan uticaj na lokalnu
faunu i floru. Otpad može biti opasan za životinje koje ga konzumiraju ili se zapetljavaju u njega,
što može dovesti do povreda ili smrti.

Razvoj bolesti: Komunalni čvrsti otpad može biti izvor različitih bolesti. Nepravilno odlaganje
otpada može dovesti do stvaranja stajaćih voda koje su idealna sredina za razvoj patogenih
mikroorganizama. Takođe, nekontrolisano odlaganje može privući štetočine i glodare koji
prenose bolesti.

Estetski problemi: Otpad rasut po okolini može stvarati estetske probleme i smanjivati kvalitet
života u zajednici. Neuredna i zagađena okolina može imati negativan uticaj na mentalno
zdravlje ljudi i smanjiti atraktivnost turističkih destinacija.
3. Izvori komunalnog čvrstog otpada mogu biti raznoliki i uključuju

Domaćinstva: Ovde se podrazumevaju svi stambeni objekti kao što su kuće, stanovi, apartmani,
ali i ne-stambeni objekti kao što su vikendice ili odmarališta. Otpad koji se generiše u
domaćinstvima uključuje ambalažni otpad, organski otpad, papir, plastiku, staklo, tekstil,
elektronski otpad, kao i različite vrste opasnog otpada kao što su baterije, fluorescentne sijalice,
hemikalije itd.[1]

Komercijalni i industrijski sektor: Ovde se obuhvataju različite vrste poslovnih objekata,

fabrika, trgovina, restorana, hotela, kao i svi drugi poslovni prostori. Komercijalni i industrijski
sektor generiše velike količine čvrstog otpada u obliku ambalaže, otpadaka od proizvodnje,
nepotrošenih proizvoda, otpadnih materijala, elektronskog otpada i drugih vrsta industrijskog
otpada.[1]

Institucije: Ovde se podrazumevaju škole, bolnice, kancelarije, državne ustanove, verske

organizacije i slično. Otpad koji se generiše u institucijama može uključivati papir, karton,
plastične flaše, staklenke, medicinski otpad, elektronske uređaje, kao i opasan otpad kao što su
lekovi, hemikalije i slično.[1]

Ovi izvori komunalnog čvrstog otpada predstavljaju značajan deo ukupnog otpada koji se
generiše u društvu i zahtevaju adekvatno upravljanje kako bi se smanjili negativni uticaji na
životnu sredinu i ljudsko zdravlje.
4. Vrste I karakteristike otpadnog materijala

Veće količine otpada i neadekvatno postupanje s njim predstavljaju jedan od najvećih Sekoloških
problema. Vrste i karakteristike otpadnog materijala mogu se detaljnije razvrstati kako sledi:

4.1. Čvrst otpad

Ovaj tip otpada može se svrstati u različite kategorije, uključujući:

Otpad od hrane: Nastaje iz domaćinstava, pijaca, prodavnica i restorana.(Slika 1.)

Slika 1.Otpad hrane (Foto Gradnja.me)

Pepeo: Nastaje iz domaćinstava ili od spaljivanja smeća.

Smeće: Uključuje papir, drvo, baštenski otpad, tekstil, gumu, plastiku, metalne konzerve, staklo,
keramiku.

Vozila: Odbačena vojna, putnička i teretna vozila.[2]

4.2. Industrijski otpad:

Nastaje od prerade hrane, pepeo iz kotlovskih ložišta, otpad biohemijske industrije, rudarstva i
metalurgije.

Otpad građevinskog materijala: Uključuje drvenu građu, ciglu, cevi, crep, šut.

Specijalni otpadni materijal: Poput medicinskog, eksplozivnog i radioaktivnog otpada.

Otpad od obrade otpadnih voda: Čvrsti materijal sa rešetki i mulj.[2]

4.3. Deponije
Deponije (Slika 2.) su tradicionalni način odlaganja otpada, ali često izazivaju štetne efekte na
životnu sredinu, uključujući zagađenje vode, vazduha i zemljišta, te su potrebne alternativne
metode upravljanja otpadom.

Slika 2.Deponije (Foto Politika.rs)

Deponije se mogu razlikovati po načinu nastanka:

Smetlišta: Nastala proizvoljnim izborom lokacije i odlaganjem smeća.

Deponije određene od neke institucije: Bez analize terena i kontrole deponije.

Deponije urađene po ekološkim propisima i standardima.[2]

Na (Tabeli 1.) je prikazan udeo deponovanja I proizvodnja otpada u nekim zemljama

Udeo deponovanog otpada Proizvodnja otpada

Država
(%) (kg/dan)
SAD 62 2,0
Kanada 93 1,7
Australija 98 1,9
Druge države OECD 71 0,8
Japan 28 0,9
Austrija 57 0,6
Nemačka 69 0,9
Grčka 100 0,7
Istočna Evropa 85 0,6
Zemlje u razvoju 80 0,5
Tabela 1. Udeo deponovanja i proizvodnja čvrstog komunalnog otpada u nekim
državama [3]
5. Prikupljanje i Transport Komunalnog Čvrstog Otpada

5.1. Metode prikupljanja

Prikupljanje komunalnog čvrstog otpada sprovodi se kroz različite metode, a odabir
odgovarajuće metode zavisi od specifičnih karakteristika lokalne zajednice, gustoće naseljenosti,
urbanizacije, dostupnosti infrastrukture i ekonomskih resursa. Neki od glavnih metoda
prikupljanja uključuju:

Kontejneri na javnim mestima: Ova metoda podrazumeva postavljanje kontejnera za otpad na

različitim javnim mestima kao što su ulice, parkovi, trgovima i slično. Građani mogu odložiti
svoj čvrsti otpad u ove kontejnere koji se redovno prazne.[4]

Sistem od vrata do vrata: Ova metoda podrazumeva prikupljanje otpada direktno iz

domaćinstava. Komunalne službe ili privatne kompanije organizuju rutine za prikupljanje otpada
iz svake kuće prema unapred definisanom rasporedu.[4]

Reciklažna dvorišta: Reciklažna dvorišta ili reciklažni centri omogućuju građanima da odlože
svoj otpad direktno na lokaciji gde se vrši razvrstavanje i priprema za reciklažu.[5]

5.2. Organizacija transporta

Organizacija transporta (Slika 3.) komunalnog čvrstog otpada igra ključnu ulogu u efikasnom
upravljanju otpadom. Nakon prikupljanja, otpad se transportuje do odredišta gde će biti dalje
obrađen ili odlagan. Organizacija transporta uključuje sledeće aspekte:

Slika 3.Transport otpada (Foto Ppfs.rs)

Planiranje rute: Komunalne službe ili privatne kompanije planiraju rute prikupljanja i transporta
kako bi se osiguralo efikasno korišćenje resursa poput vremena, goriva i ljudstva.

Vozni park: Otpad se transportuje pomoću specijalizovanih vozila prilagođenih za prevoz

različitih vrsta otpada. Vozila mogu biti kamioni, kompaktori, ili drugi oblici vozila zavisno od
potreba prevoza.

Sigurnost i zaštita okoline: Prilikom transporta otpada važno je osigurati sigurnost vozača,
drugih učesnika u saobraćaju i zaštitu okoline od mogućeg curenja ili rasipanja otpada [5]

5.3. Problemi i izazovi

Uprkos napretku u metodama prikupljanja i organizaciji transporta, postoje brojni problemi i
izazovi sa kojima se suočavaju sistemi upravljanja komunalnim čvrstim otpadom:

Finansijski resursi: Nedostatak finansijskih sredstava može ograničiti mogućnosti razvoja

infrastrukture za prikupljanje i transport otpada, što dovodi do nedostatka kapaciteta za obradu i
odlaganje otpada.

Logistički izazovi: U urbanim područjima mogu postojati logistički izazovi poput gužvi,
nedostatka prostora za postavljanje kontejnera ili ograničenih pristupa u uskim ulicama.

Održivost: Postojeći sistemi prikupljanja i transporta često su opterećeni visokim troškovima i

emisijama CO2, što može narušiti njihovu održivost i doprineti negativnom uticaju na okolinu.

Nepropisno odlaganje: Nedostatak svesti o važnosti pravilnog odlaganja otpada može rezultirati
nepropisnim odlaganjem, ilegalnim odlaganjem i zagađenjem okoline.[5]
6. Recikliranje komunalnog čvrstog otpada
Recikliranje komunalnog čvrstog otpada (Slika 4.) igra ključnu ulogu u očuvanju resursa,
smanjenju zagađenja životne sredine i smanjenju potrebe za odlaganjem na deponije. Neki od
glavnih značaja recikliranja uključuju:

Slika 4.Recikliranje otpada (Foto E2.rs)

Štednja prirodnih resursa: Recikliranjem materijala poput papira, metala, stakla i plastike
smanjuje se potreba za iskorišćavanjem novih sirovina, čime se štede prirodni resursi kao što su
šume, rude i nafta.

Smanjenje zagađenja: Recikliranje smanjuje količinu otpada koji završava na deponijama ili koji
se spaljuje (Slika 5.), što doprinosi smanjenju zagađenja vazduha, vode i zemljišta koje proizvodi
otpad.[6]

Slika 5.Spaljivanje otpada (Foto Ekoeuropa.com)

Ekonomski benefiti: Recikliranje može stvoriti nova radna mesta, podržati lokalne ekonomije i
smanjiti troškove upravljanja otpadom putem smanjenja potrebe za deponovanjem i troškovima
za obradu otpada.[6]

6.1. Proces recikliranja:

Proces recikliranja komunalnog čvrstog otpada obuhvata nekoliko koraka, uključujući:

Sakupljanje i razvrstavanje: Otpad se sakuplja i razvrstava na mestu proizvodnje ili na

reciklažnim centrima prema materijalu, kao što su papir, plastika, staklo i metal.

Obrada: Razvrstani materijali se obrađuju kako bi se pripremili za ponovnu upotrebu. Ovo može
uključivati drobljenje, topljenje, pranje i druge procese za pripremu materijala za recikliranje.

Proizvodnja novih proizvoda: Reciklirani materijali se koriste za proizvodnju novih proizvoda,

kao što su ambalaža, kontejneri, odevni predmeti, građevinski materijali i drugi proizvodi.[7]

6.2. Prednosti i ograničenja:

Prednosti recikliranja: Osim značajnih ekoloških benefita, recikliranje takođe smanjuje potrebu
za deponovanjem otpada na deponije, smanjuje emisije gasova staklene bašte, štedi energiju koja
bi inače bila potrebna za proizvodnju novih materijala i stvara mogućnosti za ekonomski rast i
razvoj.

Ograničenja recikliranja: Međutim, postoje i određena ograničenja recikliranja, uključujući

visoke troškove obrade i transporta recikliranog materijala, nedostatak infrastrukture za reciklažu
u nekim regionima, kao i izazove u vezi sa kontaminacijom materijala i nedovoljnom svesti
javnosti o važnosti recikliranja.[7]
7. Edukacija Javnosti o Upravljanju Komunalnim Čvrstim Otpadom
Važnost edukacije:

Edukacija javnosti o upravljanju komunalnim čvrstim otpadom je ključna za uspostavljanje

održivih praksi upravljanja otpadom. Obrazovanje građana o pravilnom sortiranju otpada,
recikliranju i smanjenju otpada može imati širok spektar pozitivnih uticaja na životnu sredinu,
ekonomiju i društvo u celini.

7.1. Programi informisanja:

Školski programi: Uključivanje tema o zaštiti životne sredine i upravljanju otpadom u školske
programe može pružiti osnovno znanje i podstaknuti svest o ovoj temi kod mladih generacija.

Kampanje javnog informisanja: Organizacija kampanja putem medija, društvenih mreža, plakata
i drugih kanala može doprineti podizanju svesti o važnosti pravilnog upravljanja otpadom i
informisanju građana o pravilima i mogućnostima recikliranja.

Edukativni događaji i radionice: Organizovanje edukativnih događaja i radionica u zajednici

može omogućiti direktnu interakciju sa građanima i pružiti im praktične savete o pravilnom
sortiranju otpada i recikliranju.[8]

7.2. Uticaj na svest građana:

Promena navika: Edukacija može dovesti do promene navika potrošača u pogledu upravljanja
otpadom, uključujući veću pažnju pri kupovini proizvoda sa manje ambalaže, aktivnije učešće u
reciklaži i smanjenje otpada.

Odgovornost: Informisani građani su skloniji preuzimanju odgovornosti za svoje postupke u vezi

sa otpadom. Bolje informisani građani mogu donositi informisane odluke koje doprinose
smanjenju zagađenja i očuvanju životne sredine.

Podrška za održive politike: Povećana svest o pitanjima upravljanja otpadom može rezultirati
većom podrškom za održive politike i inicijative na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.
[8]
8. Zaključak
U zaključku, važno je istaći da pravilno upravljanje komunalnim čvrstim otpadom ima ključnu
ulogu u očuvanju životne sredine i unapređenju kvaliteta života. Recikliranje, zbrinjavanje
opasnog otpada, edukacija građana i inovacije u upravljanju otpadom su od presudnog značaja za
postizanje održivog sistema upravljanja otpadom.

Ovo zahteva saradnju svih nivoa društva, od pojedinaca i lokalnih zajednica do državnih
institucija i privrede. Samo zajedničkim naporima možemo ostvariti pozitivan uticaj na životnu
sredinu i stvoriti bolje uslove za život budućih generacija. Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno
je da pravilno upravljanje komunalnim čvrstim otpadom nije samo pitanje ekologije, već i
ključni element društvenog razvoja. Edukacija, inovacije i angažovanje svih segmenata društva
su neophodni za uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom. Samo kroz zajedničke
napore, uz odgovornost svih aktera, možemo ostvariti pozitivan uticaj na životnu sredinu i
obezbediti zdraviju i prosperitetniju budućnost za sve.
Literatura

[1] Waste Management Practices: Municipal, Hazardous, and Industrial by Mark Van Dyke
(2004)
[2] Municipal Solid Waste Recycling Technologies, Resource Recovery, and Environmental
Consequences H. Lanier Hickman, Jr. (1995)
[3] International Panel on Climate Change: Greenhouse Gas Inventory, Reporting
Instructions, IPCE Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories, Vol. I, II,
ILI, UNEP & WMO, Bracknell, 1995.
[4] Plastic Waste, Resource Recovery and Recycling in Japan, Plastic Waste Management
Institute, Tokyo, 1985.
[5] Seheffold, K.: Getrennte Sammlung und Kompostierung, EF-Verlag, Berlin, 1985.
[6] The Rubbish Book: A Complete Guide to Recycling Paperback – February 17, 2022
by James Piper
[7] What a Waste: Trash, Recycling, and Protecting our Planet (Protect the Planet)
Hardcover – Illustrated, April 2, 2019
[8] This Class Can Save the Planet Paperback – March 17, 2021