Шпедиција

Глобални ланци снабдевања, међународна шпедиција и логистика

Ланац снабдевања обухвата све компаније и системе који учествују у производњи,
преради, продаји и дистрибуцији производа од извора сировина до крајњег потрошача.
Ако се те компаније и системи налазе на различитим континентима, регионима и
државама, онда говоримо о глобалним ланцима снабдевања.
У ланцима снабдевања извори сировина се налазе у једном делу света, производња
компоненти и полупроизвода у другом, а монтажа и финализација производа на сасвим
трећој локацији.
Већина компанија жели да на глобалном тржишту пронађе и искористи ресурсе и
сировине, јефтину радну снагу и повољне услове пословања, па своју производњу селе у
различите делове света, најчешће у Азију.
Данас се врло мало производа ствара и продаје у једној држави.
Глобални ланци снабдевања и међународна логистика постали су кључни фактори
тржишног повезивања и привредног развоја. Кроз ланце снабдевања интегришу се све
пословне активности једне компаније, од планирања и развоја, преко набавке и допреме
сировина, производње, дистрибуције до продаје.
Глобалне ланце снабдевања генерално карактерише велика међусобна удаљеност
учесника, као и дуже време испоруке робе, што проузрокује отежано планирање и
поштовање рокова испоруке.
Да би компаније успешно одговориле на сложене захтеве и задатке, примењују различите
развојне концепције и стратегије, као што су:
• Just in time
• Outsourcing
• Управљање залихама
• Cross docking
• Trans shipment
Међународна логистика
Међународна логистика као део глобалног ланца снабдевања, подразумева планирање,
обликовање, организацију и реализацију токова материјалних добара, услуга и
информација од места порекла до места потрошње, која се налазе у различитим државама.
У фокусу су процеси усмерени на физички проток робе, токове информација и
докумената, прекограничне процедуре, осигурање, међународно плаћање, односно услуге
које додају вредност производу (ВАС валуе аддед сервицес/логистицс)
Физички ток робе генерише процесе као што су:
• Међународни транспорт
• Претовар
• Скадиштење
• Чување залиха
• Паковање
• Обележавање
• Дистрибуција
• Испорука робе
Токови информација подразумевају:
• Процес кретања и кретања електронских и папирних докумената
• Двосмерну размену информација измешу учесника у ланцу снабдевања
• Праћења статуса пошиљки
• Извештај о роби и процесима
Пошто се ради о токовима који прелазе државне границе, значајни су и процеси везани за
инспекцијске, царинске и прекограничне процедуре.
Роба у глобалним ланцима снабдевања је изложена различитим ризицима, па су неопходне
услуге осигурања.
Посебан изазов представљају инструменти међународног плаћања.
Захтеви у међународној логистици
Захтеви у међународној логистици временом су се мењали и постајали сложенији.
Некад је било довољно да роба само стигне у исправном стању, а касније је императив
постао да трошкови испоруке буду што мањи.
Данас је веома важно да се што више скрате времена испоруке како би се смањиле
статичке залихе у складиштима.
Из тих захтева настао је концепт „испорука тачно на време“ (Just in time), који
подразумева строго дефинисане рокове испоруке сировина и компоненти. Компоненте се
испоручују тачно када су неопходне на монтажној траци, а не пре или касније.
Дигитализација, е-трговина и дигитално пословање омогућавају знатно ефикасније
одвијање логистичких процеса, али истовремено значајно повећавају очекивања
корисника, поготово када се ради о времену и трошковима испоруке. Логистичке
компаније морају бити способне да брзо одговоре на новонастале захтеве.
Специфичности међународне логистике
Управљање логистичким активностима у међународном окружењу знатно се разликује од
управљања логистичким активностима у домаћем окружењу.

Међународна логистика функционише у врло комплексном окружењу, које карактеришу:

• Различити језици
• Општа и пословна култура
• Обичаји
• Правна регулатива
• Различит степен технолошке, привредне и економске развијености
Инфраструктура међународне логистике, различито је развијена у различитим земљама и
регионима.
Планирање и развој логистичких решења знатно је компликованије и захтевније у
међународној логистици у односу на логистику у једној земљи.
Велики број различитих учесника који су укључени, захтевају различите канале
комуникације, сарадње и партнерства.
Прекогранична трговина подразумева низ активности везаних за прибављање дозвола,
инспекцијских и царинских докумената.
Материјална добра у глобалним ланцима снабдевања изложена су ризицима и
опасностима, па је неопходно спровести превентивне мере које се односе на исправно
паковање, слагање и обезбеђивање робе, као и међународно осигурање робе.
Међународна шпедиција и агенти у транспорту
Шпедиција је логистичка делатност у сфери планирања, организације, посредовања и
реалиѕације процеса и активности у ланцима снабдевања.

Извозна процедура
 Увозна процедура
За шпедитера се често каже да је „архитекта“ логистичког решења. Шпедитер је
организатор и реализатор процеса отпреме и испоруке робе од пошиљаоца до крајњег
примаоца.
Погрешна су ранија тумачења да је шпедитер само посредник у царињењу и
међународном транспорту и да се углавном бави документима и папирима.
Савремена шпедиција тежи да пружи комплетну и квалитетну логистичку услугу са
циљем да отпреми и испоручи робу по најповољнијим условима за корисника, односно да
у потпуности задовољи захтеве, потребе и очекивања корисника.
Шпедиција као савремени логистички провајдер је једна од најважнијих карика у ланцу,
која интегрише, координира и повезује различите учеснике.
Шпедиција као логистичка делатност налази се у пресеку различитих привредних и
пословних дисциплина:
• Економија
• Спољна трговина
• Право
• Маркетинг
• Менаџмент
• Осигурање
• Царинско пословање
• Финансије
За успешно бављење шпедитерским пословима неопходна су различита
мултидисциплинарна знања. Шпедитер мора да познаје организацију, технологију, видове
транспорта, робне терминале, складишне системе, али и правну регулативу.
Основни послови шпедиције
У глобалним ланцима снабдевања, шпедитерске компаније обављају широк спектар
послова:
• Саветодавни послови- шпедитери могу налогодавцу дати врло корисне стручне савете,
сугестије, решења и информације у вези избора тржишта, уговарања услова испоруке,
закључивања уговора у међународној трговини, царињења и др.
• Маркетинг и продаја услуга- будући да шпедиције послују на глобалном тржишту,
веома је важна функција маркетинга и различитих техника продаје логистичких услуга.
Посебно је важно одржавање односа са корисницима ( customer service)
• Креирање и понуда логистичких решења- најстручнији део послова у шпедицији је
креирање и обликовање логистичких решења отпреме и допреме робе. Ово подразумева
избор транспортног пута, вида транспорта, врсте транспортног средства, времена и начина
отпреме и испоруке робе.
• Међународни транспорт робе- подразумева послове везане за посредовање, уговарање
и организацију транспортних процеса применом различитих видова и технологија
класичног и интермодалног транспорта.

• Консолидација/деконсолидација пошиљки (збирни транспорт)- све мање пошиљке и

захтеви за честим испорукама намећу потребу за консолидацијом терета и организацијом
збирног транспорта.
• Припрема докумената- у међународној логистици појављује се велики број докумената
које је потребно благовремено прибавити, попунити, обрадити и испоставити. Ради се о
комерцијално трговачким, транспортним, шпедитерским, царинским и инспекцијским
документима, као и документима за осигурање робе.
• Царинско заступање- један од традиционалних послова у шпедицији јесте царинско
заступање налогодавца у различитим царинским поступцима.
• Осигурање робе у транспорту -робу у међународном транспорту је потребно осигурати
због различитих ризика и опасности.
• Складиштење- у међународним токовима, посебно у почетним и завршним фазама
ланца снабдевања, али и у робним терминалима појављује се потреба за складиштењем и
чувањем робе.
• Дистрибуција и домаћи транспорт- шпедитерске компаније све чешће обављају и
услугу домаћег транспорта и дистрибуцију производа до крајњих потрошача.
Структура агенцијских послова у транспорту
Агенти у транспорту су правна или физичка лица која су регистрована за обављање
агенцијских послова. За разлику од шпедиција, коју ангажују власници робе, агенте
ангажују транспортне компаније, са задатком да их заступају, посредују и обављају
послове на основу уговора. Агенти су највише заступљени у поморском и ваздушном
транспорту.
Агенти у транспорту обично обављају три групе послова:
• Посредовање на тржишту
обављају послове истраживања транспортног тржишта, промовисања транспортне услуге,
прибављања терета. Поред овога, посредовање може бити везано за купопродају и
поправку транспортних средстава.
• Заступање налогодавца
заступају налогодавца пред различитим државним органима (царина, полиција, лучке
власти, аеродроми).
• Обављање других послова
на основу уговора агент може обављати различите послове за налогодавца. Пружање
подршке при преузимању и отпреми робе, прибављању транспортних докумената,
решавању спорова.
Логистички провајдери
Некада је била доминантна „inscouring стратегија “, где су компаније самостално обављале
логистичке активности, уз минимално ангажовање сарадника са стране.
Данас се све више примењује „оutscouring стратегија “, где компаније пажњу фокусирају
на основну делатност, а за све друге активности ангажују професионална предузећа са
тржишта.
Ове промене су иницирале развој логистичких провајдера , специјализованих компанија
које су у стању да одговоре на комплексне захтеве корисника.
Постоје 5 типова логистичких провајдера.

• 1PL(1st Party Logistics) подразумева „логистику у кући“, што значи да компаније из

области производње, трговине и услуга располажу сопственим логистичким
подсистемима и ресурсима и да се логистички процеси углавном реализују самостално уз
минимално ангажовање транспортних компанија.
• 2PL (2nd Party Logistics) компаније поред сопствених ресурса ангажују и логистичке
компаније за реализацију одређених процеса, углавном везаних за међународни
транспорт, шпедицију и јавна складишта.
• 3PL (Third Party Logistics) овај тип провајдера пружа шири спектар услуга у односу на
2PL. То су услуге везане за складиштење робе, чување залиха, дистрибуцију, испоруку.
Такође се баве и пословима повратне логистике.
• 4PL (Fourth Party Logistics) усмерени су на интеграцију информационих технологија и
софтверских решења, као и на планирање, организацију и праћење поруџбине.
• 5PL (Fifth Party Logistics) односи се на све аспекте ланца снабдевања. Циљ је да се
кориснику понуди и обезбеди комплетно решење у ланцу снабдевања.
Уговорна логистика и логистичко партнерство
Уговорна логистика је пословни модел заснован на дугорочној сарадњи између
логистичког провајдера и корисника услуга. Процес сарадње и пружања услуга регулисан
је посебним уговором, који се односи на годину дана или дужи временски период. У
зависности од уговореног модела, провајдер од корисника преузима различиту структуру
и обим логистичких послова и активности.
Постоје 4 модела сарадње: М1, М2, М3, М4
 Обележја шпедитерске делатности
Реч шпедиција потиче од латинске речи ,,Expedire “ што се у практичној примени преводи
као „отпремити “ или „послати “
Шпедиција се дефинише као спољнотрговинска делатност или самостална
(специјализована) привредна делатност која се бави организацијом отпреме и допреме
робе у међународној робној размени.
Шпедитерски послови су уско везани за организацију робних токова (најчешће
међународних).
У свету се преко 95% укупне међународне трговине реализује преко шпедитерских
компанија.
Погрешно је шпедицију везивати искључиво за царинске формалности и припрему
папирологије.
Шпедиција своје послове и задатке базира на основним логистичким принципима.
Настанак и развој шпедитерске делатности
Настанак шпедитерске делатности везује се за XИИИ век. Тадашњи млетачки трговци су
робу која је долазила поморским путевима у Венецију отпремали у алпске државе и при
том су користили посреднике који су бринули о безбедном превозу робе.
Са порастом међународне робне размене расли су и захтеви за међународном шпедицијом.
Од шпедиције се захтевало да организује робне токове између европског и других
новооткривених континената.
Основни учесници у шпедитерском послу
У шпедитерској делатности, осим појма шпедитер, употребљавају се и појмови:
• Главни шпедитер - правно или физичко лице које је са налогодавцем закључило уговор
о шпедицији, односно отпреми и испоруци робе
• Међушпедитер - правно или физичко лице на кога главни шпедитер преноси део својих
послова, због немогућности да лично обави све преузете послове. То су послови у
иностранству везани за: отпрему робе, превоз робе на одређеним релацијама, регулисање
правних питања, пријем и испорука робе крајњим корисницима. Главни шпедитер не
одговара за његов рад, али одговара за његов избор.
• Подшпедитер - у целости обавља послове шпедиције везане за реализацију одређеног
увозног или извозног посла. У случају када главни шпредитер нема могућности да
организује одређени робни ток, он комплетне послове (организационе, техничке или
правне природе) препушта подшпедитеру. Главни шпедитер је одговоран и за рад и за
избор подшпедитера.
• Возар (транспортер, превозник) - правно или физичко лице које реализује процес
транспорта робе (железницом, друмским, водним или ваздушним саобраћајем).
• Комисионар - правно или физичко лице које ради у своје име и за туђ рачун.
• Агент - правно или физичко лице које ради у туђе име и за туђи рачун. Закључује уговор
са трећим лицима у име свог налагодавца и за његов рачун.
• Налагодавац (комитент, корисник, клијент) - правно или физичко лице које даје налог и
за које шпедитер пружа логистичке услуге ( индустрија, трговина, услужне делатности,
државна администрација...) . Налагодавац је најчешће и власник робе.
Шпедиција у међународном правном систему
У међународном привредном праву разликују се три система, која дефинишу шпедитерску
делатност и то:
• Аглосаксонски
• Немачки
• Француски
Последња два се често сврставају у један, такозвани европски систем.
У англосаксонском систему , шпедитер се дефинише као агент, који ради у туђе име и за
туђи рачун.
Он закључује уговоре с трећим лицима по налогу и за рачун свог налагодавца. Шпедитер
у Енглеској не одговара налогодавцу за рад трећих лица, јер је налогодавац у директном
правном односу са трећим лицима. У САД у постоје два типа шпедитерских компанија:
„копнени“ шпедитери који се баве организацијом збирног транспорта и „поморски“
шпедитери који се баве организацијом поморског транспорта.
У европском правном систему шпедитер се третира као комисионар, тј. ради у своје име, а
за туђи рачун, тј. за рачун свога налагодавца. Шпедитерски послови спадају у подврсту
комисионих послова, па се у недостатку посебних прописа о шпедицији, примењују
прописи везани за комисионе послове.
Према немачком правном систему, шпедитер одговара за избор возара и других учесника,
с којима је при извршењу налогодавчеве диспозиције (налога) склопио уговор, али не
одговара за њихов рад.
Према француском правном систему, шпедитер је одговоран и за избор и за рад возара и
других субјеката с којима је склопио уговор при организацији отпреме (допреме) робе.
Положај шпедиције у нашем правном систему
Правни положај у нашој земљи регулисан је Законом о облигационим (обавезним)
односима према коме се шпедитер може третирати као комисионар али и као агент.
Шпедитер може закључити уговор:
-У своје име и за рачун налогодавца
-У име и за рачун налогодавца
-У своје име и за свој рачун
Велике шпедитерске компаније представљају логистичке провајдере који реализују
изузетно комплексне процесе и активности у логистичким ланцима.
Логистички провајдери су самостални привредни субјекти, који пружају услуге на основу
различитих уговорних форми са корисницима и који имају права и обавезе засноване на
конкретним уговорима (,,уговорна логистика“).
Логистички провајдери најчешће све своје активности у сложеним логистичким ланцима и
мрежама реализују у своје име и за свој рачун.
Поред наведене регулативе, шпедитерска делатност је делимично уређена царинским
законима и прописима, законом о спољној трговини, девизном пословању и другим
општим прописима који се односе на пословање привредних субјеката.
Уговор о шпедицији
У нашем правном систему уговор о шпедицији је неформалан уговор .
Уговор се закључује када се налогодавац и шпедитер сагласе о битним елементима
шпедитерског посла.
Уговором се углавном дефинишу обавезе и права налогодавца и шпедитера, а у складу са
важећом правном регулативом.
Обавезе шпедитера
• Шпедитер је дужан да поступа као савестан и уредан привредник , штитећи интересе
налогодавца.
• Шпедитер је дужан да поступа по упутствима налогодавца, а ако није у могућности
дужан је да га упозори на ту околности и затражи нова упутства.
• Шпедитер је дужан да налогодавца обавести о оштећењу робе , као и о недостаку на
паковању робе
• Обавезе везане за отпрему и допрему робе , и то: преузимање робе ради отпреме, избор
превозног пута и вида траснспорта, транспорт, складиштење, руковање робом, царинске и
инспекцијске процедуре, осигурање робе, плаћање и полагање рачуна итд.
Одговорност шпедитера
• Шпедитер одговара за избор превозника као и за избор других лица са којима је у
извршењу налога закључио уговор (ускладиштење робе и сл.), али не одговара и за њихов
рад, изузев ако је ту одговорност преузео уговором.
• Шпедитер који извршење налога повери другом шпедитеру (подшпедитеру) одговара за
његов рад.
• Ако налог садржи изричито или прећутно овлашћење шпедитера да повери извршење
налога другом шпедитеру, или ако је то очигледно у интересу налогодавца, он одговара
само за његов избор, осим ако је преузео одговорност и за његов рад.
• Наведене одговорности не могу се уговором искључити ни ограничити.
Обавезе налогодавца
• Налогодавац је у обавези да шпедитеру исплати накнаду за пружене услуге , према
уговору. Ако накнада није уговорена, онда се она одређује тарифом или неким другим
општим актом.
• Шпедитер има законско заложно право на роби и право задржавања робе ради
обезбеђења својих потраживања насталих у вези са уговором о шпедицији.
• Налагодавац је дужан да шпедитера обавести о карактеристикама робе , којима може
бити угрожена сигурност лица или добара или нанесена штета (нпр. опасне материје).
• Када се у пошиљци налазе драгоцености, хартије од вредности и друге скупоцене ствари,
налогодавац је дужан о томе обавестити шпедитера и саопштити му њихову вредност.
Фиата
FIATA савез ––( Federation Internationale des Associations de Transitaires et Assimiles ili na
engleskom: International Federation of Freight forwarders Associations IFFA ), међународни
савез шпедитерских удружења, је невладина организација која окупља 113 шпедитерских
удружења и око 40000 шпедитерских компанија широм света.
Основан у Бечу 1926.године од стране 19 европских земаља.
Чланство у ФИАТА савезу може се остварити преко националних шпедитерских
удружења, организација које предствљају целокупни шпедитерски сектор једне земље.
Циљеви ФИАТА савеза су :
• Боља и јача сарадња националних удружења и предузећа широм света;
• Стандардизација поступака, процедура, образаца а самим тим и нивоа знања и услуга
које пружају шпедиције;
• Пружање помоћи у области професионалне обуке и усавршавања кадрова;
• Размена искустава и послових веза;
• Заштита интереса шпедитера, промовисање и представљање делатности на експертским
скуповима међународних организација;
• Упознавање привреде и јавности са услугама које пружа шпедиција.
ФИАТА савез је стандардизовао одређен број шпедитерских докумената и образаца као
што су :
• Шпедитерска потврда FCR (Forwarders Certificate of Receipt)
• Транспорта потврда FCT (Forwarders Certificate of Transport)
• Преносива теретница за мултимодални транспорт FBL (negotiable FIATA Multimodal
Transport Bill of Loading)
• Непреносива теретница за мултимодални транспорт FWB (non-negotiable FIATA
Multimodal)
• Складишна потврда FWR (FIATA Warehouse Receipt)
• Потврда пошиљаоца о превозу опасне робе FIATA SDT (Shippers Decleration for the
Transport of Dangerous Goods)
• ФИАТА шпедитерске инструкције FFI (FIATA Forwarding Instructions)
• Потврда примаоца о маси FIATA SIC (Shippers Intermodal Weight Certificate)
Шпедитерска и транспортна потврда (FCR, FCT) представљају доказ да је шпедитер
преузео робу ради отпреме, односно транспорта.
Теретнице за мултимодални транспорт (FBL,FWB ) подижу одговорност за све учеснике
и процесе у ланцу снабдевања.
Складишна потврда (FWR) служи као доказ да је шпедитер примио робу на складиштење,
а SDT садржи детаљније податке о класификацији и специфичним захтевима у случају
отпреме и транспорта опасних материја.
Последња два документа представљају обрасце који садрже шпедитерске инструкције
(FFI) и податке о маси пошиљке (SIC)
Врсте шпедитерских компанија
Због широког спектра услуга које пружају шпедиције, била је неминовна специјализација
послова и задатака, тако да су се временом профилисале различите врсте шпедитерских
компанија.
Према територијалном делокругу пословања разликујемо:
1. Унутрашња шпедиција обавља послове који не прелаза националне границе ;
2. Међународна шпедиција обавља послове увоза, извоза и транзита робе.
Према основном обележју пословања могу се издвојити:
• Лучка шпедиција;
• Континентална шпедиција;
• Погранична шпедиција;
• Специјализована шпедиција.
Са аспекта ресурса којим располажу постоје:
• Шпедиције које не располажу значајнијим транспортним, складишним и логистичким
ресурсима, сем радне снаге;
• Шпедитерске компаније које имају сопствене возне паркове, логистичке центре и
складишне капацитете .
У односу на вид транспорта, шпедиције могу бити специјализоване за :
• Поморски транспорт;
• Ваздушни транспорт;
• Железнички транспорт;
• Друмски транспорт;
• Речни транспорт.
Према врсти робе која се допрема шпедиције могу бити специјализоване за : дрво, руде,
нафту, живе животиње, опасне материје и др.
Организација шпедитерских компанија
Шпедитерске и логистичке компаније могу бити организоване као :
• Функционалне организације - где се сродни послови и задаци групишу у посебне
пословне функције. Ово је централизован, најједноставнији и најчешћи модел
организације.
• Дивизионе организације - где се поједине функције организују децентрализовано по
услугама, географским подручјима или тржиштима.
• Матричне организације - где се користе предности функционлног и тржишног
груписања. Предности ове организације су флексибилност, рационално коришћење
ресурса, стално стручно оспособљавање и др.
• Процесне организације - сви послови и активности се везују у један јединствен процес
везан за реализацију конкретног уговора, односно посла. Захтеви корисника су у првом
плану.
• Виртуелне организације - где се успостављају привремене и флексибилне кооперативне
мреже које су оријентисане према одређеном циљу.
У оквиру шпедитерских компанија могу постојати различити облици централизације или
децентрализације пословних јединица и радних места.
Степен централизације и начин унутрашње организације шпедитерских компанија,
свакако зависи од спектра услуга које пружају на тржишту, односно послова које
обављају.
Са тог аспекта, још увек се могу издвојити две групе компанија :
• Шпедитерске компаније, чија је претежна делатност везана за класичне шпедитерске
задатке, посредовање и организацију отпреме и испоруке робе;
• Шпедитерске компаније, које функционишу као савремени логистички провајдери, који
пружају комплетну логистичку услугу у ланцу снабдевања.
Међународна трговина и услови испоруке
Документа у међународној трговини
Међународне токове робе прати велики број докумената, која се могу сврстати у 7
основних група:
 1. Комерцијално трговачка
2. Транспортна
3. Шпедитерска
4. Царинска
5. Инспекцијска
6. Банкарска
7. Документа осигурања
Документа настају у различитим фазама ланца снабдевања.
Прва настају комерцијално трговачка документа, а на бази њих се формирају транспортна
документа, па онда царинска документа у фази царињења итд.
Тако се формира сет докумената који прати сваки увозни или извозни ток робе.
Већина докумената је стандардизована на међународном нивоу и иза њих стоје одређене
међународне конвенције.
Папирне документе све више замењују електронски документи
Комерцијално трговачка документа
Комерцијално трговачка документа су директно везана за робу, па се често називају и
робна документа. Обично их попуњава извозник (извозна документа)
Ради се о три врсте докумената:
1. Трговачка документа , где спадају различите врсте рачуна (фактура)
2. Робна документа , која садрже различите детаље о роби (листа паковања,
спецификација робе).
3. Увозно - извозна документа , која садрже различите сертификате и уверења о
пореклу робе, увозне и извозне дозволе.
Трговачка фактура је рачун који испоставља продавац купцу након закључења уговора о
продаји. Она садржи податке о врсти робе, количини, јединичној цени, укупној вредности,
податке о продавцу и купцу, начин плаћања, паритет испоруке.
Привремена фактура се испоставља у случајевима када још није могуће издати коначну
фактуру, а потребно је припремити одређене дозволе.
Проформа фактуру испоставља извозник у случају да пошиљку не прати коначна
фактура, а потребно је обавити осигурање или прибавити увозне дозволе.
Конзуларна фактура је исправа којом конзул земље увозника у земљи извозника
потврђује веродостојност фактурисане цене робе.
Листа паковања је списак јединица паковања (колета, товарно манипулативних
јединица) у једној пошиљци. Листа паковања се редовно испоставља када се различита
роба испоручује у више колета (нпр. резервни делови, опрема...). Обавезна је при отпреми
збирних пошиљки.
Спецификација робе садржи детаљан опис свих позиција испоручене робе. Наводе се
ближи подаци о роби (врста, број комада, тежина, запремина).
Тежинска листа представља документ који издаје продавац само ако то купац изричито
захтева. Садржи податак о минималној тежини (кг) по 1𝑚 3
Уверење (сертификат) о пореклу робе је документ којим се на веродостојан начин
показује порекло робе у погледу њене производње. Уверењем се доказује да је наведена
роба најмање 51% вредности произведена у земљи извозника и да није предмет
реекспорта. Овим документом се стиче право на повлашћене царинске стопе или
ослобађање од увозник царинских дажбина. Нека од ових уверења су: ЕУР1 , Форма CT 2 ,
ФОРМ А
Атест произвођача је документ којим произвођач потврђује да је роба произведена у
његовим погонима успешно тестирана и задовољава стандарде.
Инструменти међународног плаћања
Наплата спољнотрговинског посла је компликована и захтева дужи временски период у
коме се појављују одређени ризици. Извозник може испоручити робу а да му увозник не
плати или увозник може робу платити а да му продавац не испоручи.
Генерално, наплата робе у извозу може се обавити на два начина:
1. Тренутно плаћање , где роба може бити наплаћена пре, у току или након
испоруке, али у законски дефинисаном року.
2. Плаћање на кредит , које се реализује у периоду дужем од законски дефинисаног
рока.
Међународни платни промет одвија се посредстом овлашћених пословних банака, може
бити готовински и безготовински.
Доминантан је безготовински платни промет који подразумева пребацивање девизних
средстава са рачуна на рачун, уз примену бројних инструмената међународног плаћања у
који спадају:
• Међународне дознаке
• Менице
• Чекови
• Међународни документарни акредитиви
• Документарна наплата
Међународне дознаке спадају у најстарији инструмент међународног плаћања, које
започиње тако што увозник доставља налог својој пословној банци за извршење дознаке у
иностранству. Уз налог се доставља и фактура која описује робу и трансакцију.
Пословна банка увозника поступа по његовом налогу и даје налог банци у земљи
извозника да пребаци средства на рачун продавца. Када се то реализује, плаћање је
завршено.
Дознака којом плаћа увозник носи ознаку ностро дознака , а дознака коју прима извозник
означена је као лоро дознака
Меница је широко примењен инструмент плаћања, представља формалну исправу која се
издаје у прописаној форми и гласи на одређену суму.
Ради се о хартији од вредности, којом се једно лице, њен издавалац (трасант) обавезује да
ће, поњеговом налогу друго лице трасат ) извршити исплату меничне суме трећем лицу
(реминент)
У систем плаћања укључене су 4 странце: купац, купчева банка, продавац и продавчева
банка.
Меница је повољан инструмент плаћања за извозника, пошто се он обезбеђује од ризика
да купац не плати испоручену робу.
Већи је ризик за увозника јер може да се деси да меница дође на наплату а роба није
испоручена.
Међународни банкарски чек је слично као меница, хартија од вредности којом купац
даје налог својој пословној банци да са рачуна пренесе одређени износ на рачун продавца.
Рокови за подношење чека за наплату су од 7 до 80 дана.
Међународни документарни акредитив је најчешћи метод плаћања који подразумева
наплату уговореног износа у току испоруке робе. Ово је најсигурнији вид међународног
плаћања. Трансакција се обавља тако што купац отвара акредитивни рачун у својој банци.
Када продавац отпреми робу, средства са рачуна купца се пребацују на рачун продавца.
Електронска размена докумената и података
Комуникација између учесника у међународној трговини у великој мери се одвија
електронским путем и то кроз: електронску размену података (EDI Electronic Data
Interchange ), EANCOM систем и интернет сервис.

Уговори о међународној купопродаји често се закључују пословном преписком, која

подразумева размену пословних докумената.
• Први документ који се размењује је упит (Inquiry) и њега купац из иностранства шаље
извознику да би се информисао о роби и условима њене набавке.
• Као одговор на упит, извозник шаље понуду (offer) у којој предлаже услове будућег
уговора.
• Ако купац прихвати услове, он извознику шаље поруџбину (Order)
• По закљућењу посла извозник шаље фактуру (Invoice)
Међународно плаћање се такође заснива на електронској размени докумената и
електронском трансферу средстава. Најзначајнији систем за међународна плаћања је
SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication)
Incoterms правила
INCOTERMS (Међународна правила за тумачење трговински термина)
Израдила их је Међународна трговинска комора 1936. г.
Ревидирана су у више наврата (1953, 1967, 1976, 1980, 1990, 2000), а последња ревизија је
учињена 2010. г.
Да би се примењивала INCOTERMS правила уговорне стране се морају позвати на њих у
свом уговору.
Примењују се искључиво на односе између продавца и купца. Свака клаузула садржи
детаљне одредбе о томе које су обавезе продавца, а које купца у вези са робом која је
предмет међународне продаје.
INCOTERMS правила су груписана у две групе:
Incoterms pravilasugrupisanau dvegrupe:
1. Правила за сваки вид превоза
• EXW (Ex Works) –Франко фабрика
• FCA (Free Carrier) –Франко превозник
• CPT (Carriage paid to) –Превоз плаћен до
• CIP (Carriage and insurance paid to) –Превоз и осигурање плаћени до
• DAT (Delivered at terminal) –Испоручено на терминалу
• DAP (Delivered at place) –Испоручено у месту
• DDP (Delivered, duty paid) –Испоручено и оцарињено
2. Правила за поморски и превоз унутрашњим воденим путевима
• FAS (Free alongside ship) –Франко уз бок брода
• FOB (Free on board) –Франко брод
• CFR (Cost and freight) –Цена са возарином
• CIF (Cost, insurance and freight) –Цена са осигурањем и возарином
Франко фабрика (EXW)
Клаузула Франко фабрика значи да је продавац дужан само да стави робу на
располагању купцу у својим погонима (просторијама) или у другом уговореном месту.
Ова клаузула представља најмање обавеза за продавца.
Продавац нема обавезу да утовари робу на возило које је одредио купац нити да оцарини
робу за извоз, као ни обавезу прибављања извозних дозвола, сагласности и сл.

Продавац је дужан да:

• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• Стави робу на располагање купцу у уговореном року на месту испоруке
• Плати трошкове и сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе до момента
испоруке
• Купцу достави обавештење да ће му роба бити стављена на располагање
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Преузме испоруку у року
• Сноси све трошкове и ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента
испоруке
• Сноси трошкове и ризик прибављања извозних дозвола или сагласности, трошкове
утовара робе, као и да обави извозно царињење и плати све извозне дажбине
Франко превозник (FCA)
Клаузула Франко превозник значи да је продавац извршио испоруку када је робу,
оцарињену за извоз, предао превознику ког је именовао купац, на уговореном месту.
Од тог момента на купца прелази ризик за случајну пропаст или оштећење робе, а
сношење свих даљих трошкова пада на терет купца.
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• Стави робу на располагање превознику ког је именовао купац у месту испоруке у
уговореном року
• Сноси трошкове прибављања извозне дозволе и других сагласности за извоз, обави
извозно царињење и плати све извозне дажбине
• Обавести купца да је роба спремна за испоруку
• Сноси све трошкове и ризик за случајну пропаст или оштећење робе до момента предаје
робе превознику
• Обавести купца о извршеној испоруци
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Преузме испоруку у року у месту испоруке
• Сноси све трошкове и ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента када је
роба утоварена на возило
• Обавести продавца благовремено о врсти превоза и имену превозника који је одређен да
преузме испоруку
• Уговори о свом трошку и на свој ризик превоз робе од места испоруке
• Плати све дажбине, порезе и друге трошкове, као и трошкове обављања извозних
царинских формалности
Превоз плаћен до... (CPT)
Клаузула Превоз плаћен до значи да је продавац извршио испоруку када је робу предао
превознику или другом лицу које је он именовао у месту испоруке (место отпреме), али је
дужан да закључи уговор о превозу и плати трошкове превоза до назначеног одредишта
(место опредељења).
Ризик за случајну пропаст или оштећење робе, као и свако повећање трошкова, прелазе на
купца у тренутку када је роба предата на располагање превознику, а ако се за превоз до
одредишта користи више узастопних превозника, ризик прелази када је роба испоручена
првом превознику.
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• Прибави извозну дозволу и друге сагласности, обави извозне царинске формалности и
плати све дажбине, порезе и друге трошкове који се плаћају приликом извоза
• Плати трошкове утовара робе у превозно средство
• Плати трошкове превоза робе до места испоруке у месту одредишта и уколико је тако
уговором одређено, да плати трошкове истовара у месту одредишта
• Обезбеди транспортни документ који ће омогућити купцу да захтева робу од превозника
у месту одредишта
• Обавести купца да је роба испоручена
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Прими робу од превозника у месту одредишта
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента када је роба предата
превознику у месту отпреме
• Плати све трошкове од момента испоруке робе који не иду на терет продавца и трошкове
истовара уколико је то предвиђено уговором
• Плати све дажбине, порезе и друге трошкове који се плаћају на увоз робе, као и да обави
увозне царинске формалности
Превоз и осигурање плаћени до...(CIP)
Клаузула Превоз и осигурање плаћени до значи да је продавац извршио испоруку када
преда робу превознику ког је он сам именовао у месту отпреме.
Продавац је дужан да плати трошкове превоза до места одредишта.
Продавац је дужан и да уговори осигурање са минималним покрићем купчевог ризика за
случајну пропаст или оштећење робе за време превоза и да плати премију осигурања.
Продавац је испунио своју обавезу када је предао робу превознику у уговореном року, а не
када је роба стигла у место одредишта!
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• Прибави извозну дозволу и друге сагласности, обави извозне царинске формалности и
плати све дажбине, порезе и друге трошкове који се плаћају приликом извоза
• Плати трошкове утовара робе у превозно средство
• Плати трошкове превоза робе до места испоруке у месту одредишта и уколико је тако
уговором одређено, да плати трошкове истовара у месту одредишта
• Закључи уговор о осигурању купчевог ризика са минималним покрићем и да купцу
достави полису осигурања
• Обезбеди и достави купцу одговарајући транспортни документ, који ће омогућити купцу
да захтева робу од превозника у месту одредишта или да је прода током превоза
• Обавести купца да је роба отпремљена
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Прими робу од превозника у месту одредишта
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента када је роба предата
превознику у месту отпреме
• Плати све трошкове од момента испоруке робе који не иду на терет продавца и трошкове
истовара уколико је то предвиђено уговором
• Плати трошкове обезбеђења увозне дозволе и других сагласности,све дажбине, порезе и
друге трошкове који се плаћају на увоз робе, као и да обави увозне царинске формалности
Испоручено на терминалу (DAT)
Клаузула Испоручено на терминалу значи да продавац врши испоруку када робу стави
на располагање купцу на именованом терминалу.
Терминалом се сматра наткривено или ненаткривено место или уређен простор (кеј,
складиште, контејнерски терминал, друмски, железнички или авио робни терминал).
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• Прибави извозну дозволу и друге сагласности, обави извозне царинске формалности и
плати све дажбине, порезе и друге трошкове који се плаћају приликом извоза
• Плати трошкове превоза робе до места испоруке у месту одредишта и трошкове истовара
у месту одредишта
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе до момента њене предаје примаоцу
на уговореном терминал
• Достави купцу одговарајући документ с којим може да преузме испоруку на уговореном
терминалу
• Обавести купца да је роба допремљена до уговореног терминала
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Преузме испоруку на уговореном терминалу и документ о испоруци
• Сноси све трошкове и ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента када је
она истоварена у уговореном терминалу
• Прибави о свом трошку увозну дозволу и друге сагласности, плати све дажбине, порезе и
друге трошкове који се плаћају на увоз робе, као и да обави увозне царинске формалности
• Продавцу пружи помоћ у прибављању информација и докумената потребних за извоз и
транспорт робе до одредишта
Испоручено у месту (DAP)
Клаузула Испоручено у месту значи да продавац врши испоруку када робу стави на
располагање купцу у року у месту одредишта, неоцарињену за увоз и неистоварену из
превозног средства.
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• Прибави извозну дозволу и друге сагласности, обави извозне царинске формалности и
плати све дажбине, порезе и друге трошкове који се плаћају приликом извоза
• Уговори превоз и плати трошкове превоза до уговореног терминала и сноси ризик за
случајну пропаст или оштећење робе док роба не буде испоручена у месту одредишта
• Достави купцу транспортни документ, који ће омогућити купцу да преузме робу од
превозника у месту одредишта
• Купцу достави информације о отпреми и кретању робе
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Преузме испоруку у месту одредишта и транспортни доцумент
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента преузимања испоруке у
месту одредишта
• Плати трошкове истовара робе у месту одредишта, уколико уговором није другачије
одређено
• Прибави о свом трошку увозну дозволу и друге сагласности, плати све дажбине, порезе и
друге трошкове који се плаћају на увоз робе, као и да обави увозне царинске формалности
• Продавцу пружи помоћ у прибављању информација и докумената потребних за извоз и
транспорт робе до одредишта

Испоручено и оцарињено (DDP)

Клаузула Испоручено и оцарињено значи да продавац врши испоруку када робу стави на
располагање купцу у уговореном месту опредељења, оцарињену за увоз и спремну за
истовар (али неистоварену) из превозног средства.
Продавац сноси све трошкове и ризике у вези са допремањем робе до уговореног места
опредељења.
Продавац има обавезу да оцарини робу не само за извоз, него и за увоз, као и да плати све
дажбине, порезе и друге трошкове за извоз и увоз робе.
Док клаузула ЕXW представља минималну обавезу продавца, клаузула DDP представља
максималну обавезу продавца.
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• Прибави извозну и увозну дозволу и друге сагласности, обави извозне и увозне царинске
формалности и плати све дажбине, порезе и друге трошкове који се плаћају приликом
извоза и увоза
• Уговори превоз и плати све трошкове
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе до моментаиспоруке робе у месту
одредишта
• Купцу достави одговарајући транспортни документ, који ће купцу омогућити да преузме
робу од превозника у месту одредишта
• Купцу достави информације о отпреми и кретању робе
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Преузме испоруку у месту одредишта и транспортни документ
• Плати све трошкове и сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента
преузимања испоруке у месту одредишта од превозника
• Плати трошкове истовара робе у месту одредишта, уколико уговором није другачије
одређено
• Продавцу пружи помоћ у прибављању информација и докумената потребних за извоз,
увоз и транспорт робе до одредишта
Франко уз бок брода (FAS)
Клаузула Франко уз бок брода значи да продавац врши испоруку када је роба постављена
уз бок брода именованог од стране купца, у месту испоруке унутар уговорене луке
отпреме.
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• О свом трошку прибави извозну дозволу и друге сагласности, обави извозне царинске
формалности и плати све царинске, пореске и друге извозне дажбине према прописима
земље извоза
• Плати све трошкове допреме робе до места испоруке унутар луке отпреме и сноси ризик
за случајну пропаст или оштећење робе до момента испоруке робе у луци отпреме
• Достави купцу уобичајен доказ о испоруци робе
• Достави купцу информације о спремности робе за испоруку
• Пружи помоћ купцу у прибављању докумената и информација које су му потребне за
даљи транспорт и увоз робе, али на купчев ризик и трошак
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Преузме испоруку у року у луци отпреме уз бок брода (на кеју, обали, баржи,...) и
документ о испоруци
• Плати трошкове укрцаја робе на брод и трошкове превоза робе од уговорене луке
отпреме
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента преузимања робе у
месту испоруке унутар луке отпреме
• Достави продавцу информације о броду, датуму доласка у луку отпреме и дозвољеном
времену за укрцај унутар уговореног рока
• Прибави увозну дозволу и друге сагласности, обави увозне царинске формалности и
плати све дажбине, порезе у трошкове који се плаћају при увозу
• Продавцу пружи помоћ у прибављању информација и докумената потребних за извоз и
транспорт
Франко брод (FOB)
Клаузула Франко брод значи да продавац врши испоруку када робу укрца на брод који је
именовао купац у уговореној луци отпреме или обезбеди да на тај начин буде испоручена
роба у предвиђеном року за испоруку.
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• О свом трошку прибави извозну дозволу и друге сагласности, обави извозне царинске
формалности и плати све царинске, пореске и друге извозне дажбине
• Плати све трошкове допреме робе до луке отпреме и трошкове укрцаја робе на брод
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе до момента завршетка укрцаја
• Прибави и достави купцу уобичајени документ о испоруци
• Достави купцу информације о завршетку укрцаја робе
• Пружи помоћ купцу у прибављању докумената и информација које су му потребне за
даљи транспорт и увоз робе, али на купчев ризик и трошак
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Преузме испоруку у луци отпреме у року и документ о испоруци
• Достави продавцу информације о броду, датуму доласка у луку отпреме и дозвољеном
времену за укрцај унутар уговореног рока
• Плати трошкове превоза од уговорене луке отпреме
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента завршетка укрцаја на
брод
• Прибави увозну дозволу и друге сагласности, обави увозне царинске формалности и
плати све дажбине, порезе у трошкове који се плаћају при увозу
• Продавцу пружи помоћ у прибављању информација и докумената потребних за извоз и
транспорт робе до луке отпреме, али на продавчев ризик и трошак
Цена са возарином (CFR)
Клаузула Цена са возарином значи да је продавац извршио испоруку када је роба
укрцана на брод (битно је да се роба нађе на палуби, а не само да пређе ограду брода) у
луци отпреме или је обезбедио да буде тако отпремљена.
Продавац је дужан да уговори превоз и плати трошкове и возарину потребну за
допремање робе до луке одредишта, али ризик за случајну пропаст или оштећење робе
прелази са продавца на купца у моменту када је роба укрцана на брод, односно када се
нашла на палуби брода у луци отпреме.
Код клаузула CPT, CIP и CIF место и време преласка трошкова и ризика не подударају се!
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• Прибави извозну дозволу и друге сагласности, обави извозне царинске формалности и
плати све царинске, пореске и друге извозне дажбине
• Плати све трошкове допреме робе до луке отпреме и трошкове укрцаја робе на брод
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе до момента завршетка укрцаја
• Плати транспорт робе до луке одредишта и плати део трошкова истовара робе, ако је то
предвиђено уговором
• Достави купцу одговарајући транспортни документ, који ће омогућити купцу да преузме
робу од превозника у луци одредишта, као и да прода робу током превоза
• Достави купцу информације о спремности робе за укрцај, току и завршетку укрцаја
• Пружи помоћ купцу у прибављању докумената и информација које су му потребне за
увоз или транспорт робе од луке одредишта, али на купчев ризик и трошак
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Преузме испоруку у луци отпреме и документ о испоруци
• Благовремено достави податке продавцу о времену и месту испоруке робе
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента завршетка укрцаја робе
на брод
• Плати трошкове истовара у луци одредишта, ако није другачије уговорено
• Прибави увозну дозволу и друге сагласности, обави увозне царинске формалности и
плати све дажбине, порезе и трошкове који се плаћају при увозу
• Продавцу пружи помоћ у прибављању информација и докумената потребних за извоз и
транспорт робе од луке отпреме, али на продавчев ризик и трошак
Цена са осигурањем и возарином (CIF)
Клаузула Цена са осигурањем и возарином значи да продавац врши испоруку када је
роба укрцана на брод у луци отпреме или када обезбеди да тако буде отпремљена.
Продавац је дужан да плати трошкове допреме робе до луке укрцаја, трошкове укрцаја на
брод, возарину до луке одредишта и осигурање робе у превозу до луке одредишта, али
ризик за случај пропасти или оштећења робе прелази са продавца на купца у моменту
завршетка укрцаја.
Продавац је дужан да:
• Обезбеди робу упаковану на уобичајен начин
• Прибави извозну дозволу и друге сагласности, обави извозне царинске формалности и
плати све дажбине, порезе и друге трошкове који се плаћају при извозу
• Плати све трошкове допреме робе до луке отпреме и трошкове укрцаја робе на брод
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе до момента завршетка укрцаја
• Плати транспорт робе до луке одредишта и плати део трошкова истовара робе, ако је то
предвиђено уговором
• Плати осигурање робе до луке одредишта од ризика пропасти или оштећења робе који је
на страни купца са минималним покрићем и купцу достави полису осигурања
• Достави купцу одговарајући транспортни документ, који ће омогућити купцу да преузме
робу од превозника у луци одредишта, као и да прода робу током превоза
• Достави купцу информације о спремности робе за укрцај, току и завршетку укрцаја
• Пружи помоћ купцу у прибављању докумената и информација које су му потребне за
додатно осигурање, увоз или транспорт робе од луке одредишта
Купац је дужан да:
• Плати цену предвиђену уговором
• Преузме испоруку у луци отпреме и документ о испоруци
• Благовремено достави податке продавцу о времену и месту испоруке робе
• Сноси ризик за случајну пропаст или оштећење робе од момента завршетка укрцаја робе
у луци отпреме
• Плати трошкове истовара у луци одредишта, ако није другачије уговорено
• Прибави увозну дозволу и друге сагласности, обави увозне царинске формалности и
плати све дажбине, порезе и трошкове који се плаћају при увозу
• Продавцу пружи помоћ у прибављању информација и докумената потребних за извоз и
транспорт робе од луке отпреме
Креирање и понуда логистичких решења
Креирање и дефинисање логистичких решења
Креирање и израда решења отпреме и испоруке робе у ланцу снабдевања представља
један од најстручнијих и најодговорнијих логистичких задатака.
Основни циљ је да се пронађе и дефинише решење које ће максимално задовољити
захтеве и очекивања корисника.
Логистичко решење у глобалним ланцима снабдевања подразумева:
• Одређивање/избор транспортног правца и пута којим ће се роба отпремити,
транспортовати и испоручити од отпремног места до одредишног места.
• Одређивање/избор вида транспорта и врсте транспортног средства који су
најповољнији за транспорт робе на одређеном путу.
• Дефинисање логистичких процеса преузимања, паковања, складиштења, контроле,
претовара и сл.
• Одређивање времена у којем робу треба отпремити, допремити, транспортовати,
испоручити.
Потреба за израдом логистичког решења у међународним ланцима снабдевања појављује
се у три карактеристична случаја:
• Када је потребно формирати понуду логистичких услуга и када је потребно понудити
конкретно решење са калкулацијом цена и дефинисаним условима реализације.
• Када је потребно организовати и реализовати логистичке процесе отпреме и
испоруке робе.
• Када је потребно сагледати логистичке могућности и ограничења при избору
тржишта набавке или продаје робе
Постоје две карактеристичне ситуације у којима се креирају и дефинишу логистичка
решења:
1. Прва ситуација је када корисник препусти шпедитеру или логистичком
провајдеру да самостално изабере и дефинише комплетно решење отпреме или
допреме робе. Тада ће логистичка компанија сама пронаћи најпогоднији пут,
видове транспорта, технологије.
2. Друга ситуација је када корисник кроз услове испоруке и уговор о продаји
дефинише елементе који битно утичу на логистичко решење, као што су
транспортни пут или вид транспорта. Поштујући ове захтеве, логистичка компанија
дефинише логистичко решење.
Поступак израде логистичког решења обухвата пет кључних корака:
• Анализа логистичких захтева и карактеристика ланца снабдевања (врста, количина
робе, појавни облик, паковање, место и време отпреме и допреме...).
• Анализа логистичке мреже (транспортна инфраструктура, робни терминали, луке,
логистички центри).
• Дефинисање критеријума, ограничења и могућности за креирање логистичког решења
(трошкови, време, квалитет, правна регулатива).
• Формирање варијантних решења отпреме и испоруке робе (различите варијанте
транспортних путева, видова и технологија транспорта).
• Вредновање и избор најбољег решења у односу на дефинисане критеријуме
(вишекритеријумско одлучивање).
Понуда логистичких услуга
Понуда је писмено или усмено нуђење производа или услуга уз одређену цену и друге
услове. Понуда шпедитерских услуга представља одређене логистичке услуге које су
усмерене на задовољење потреба и захтева корисника на тржишту.
Услуге су усмерене на организацију, управљање и реализацију логистичких процеса у
ланцу снабдевања.

Понуда на основу конкретног захтева корисника

• Појединачна (краткорочна) понуда је најпростији вид понуде логистичких услуга и
односи се на један захтев корисника. Понуда се даје за тренутне захтеве корисника (ad
hoc). На пример, корисник има захтев за транспортом робе на одређеној релацији, у
одређено време и од шпедитерске компаније тражи конкретну понуду.
• Генерална понуда се формира када корисник има потребу за реализацијом више
унапред планираних отпрема или допрема робе у одређеном временском периоду. Овде се
ради о дугорочним пословима са знатно већим обимом посла. Због тога је и компанији
потребно више времена да креира понуду за корисника.
• Тендерска понуда представља најкомплекснији вид понуде који се односи на већи обим
посла у дужем временском периоду (нпр. годину дана). Понуда се ради по прописаној
регулативи. Корисник објави јавни позив (распише тендер) који садржи детаљну
процедуру, услове и елементе које треба да садржи понуда. Логистичка компанија се
јавља на тендер, приступа се формирању тендерске понуде и шаље се кориснику.
Корисник формира комисију која отвара понуде, оцењује их и рангира, те бира
најповољнију.
Са становишта структуре и садржаја понуда логистичких услуга може бити:
• Понуда комплетне логистичке услуге са јединственом ценом за комплетну услугу.
Цена је изражена у новчаним јединицама у односу на тежину, запремину, број комада
(дин/т, дин/ 𝑚 3 ,дин/контејнеру). У овакву цену урачунати су трошкови свих логистичких
процеса.
• Понуда која садржи појединачне ставке за сваку услугу где се наводи врста услуге и цена
за ту услугу, на пример: утовар робе (дин/т), складиштење (дин/т дан), транспорт (дин/т
Промотивна понуда
Понуда логистичких услуга може бити промотивног карактера , да се без конкретног
захтева корисника објави на сајту компаније, друштвеним мрежама, маркетиншким
кампањама.
Логистичке компаније често на својим сајтовима представљају различите моделе и пакете
понуда логистичких услуга, са циљем да кориснике упознају са одређеним логистичким
решењима које нуде и пружају.
Понуда је углавном информативна, оријентациона и нема обавезујући карактер, за разлику
од понуде која се даје на конкретан захтев корисника.
Процес формирања понуде
Процес креирања и формирања логистичке понуде почиње добијањем захтева (упита) од
стране корисника.
Када продавац и купац закључе уговор о продаји одређених производа, започиње процес
прикупљања логистичких понуда за реализацију уговореног посла.
Продавац прикупља понуде и бира логистичку компанију која ће реализовати процес
отпреме у извозу, а купац исто то за допрему робе у увозу.
Продавац, односно купац упућује захтев за понудом који треба да садржи што више
детаља о врсти робе, количини, тежини, роковима, да би добио што бољу понуду од
логистичке компаније.
Када шпедиција добије позив или захтев за понудом, започиње процес креирања и
формирања понуде. Прво се од стручног тима анализира добијен захтев и проверавају све
информације.
Уколико процене да имају шансе за добијање посла, започиње се процес израде
логистичког решења и калкулације цена.

Формирање цена логистичких услуга

При формирању цена логистичких услуга, неопходно је испунити следеће циљеве:
• Покрити трошкове и остварити зараду
• Остварити и одржати жељено тржишно учећше
• Одговорити на изазове конкуренције • Постићи економску снагу и тржишни утицај
Формирање цена логистичких услуга могуће је базирати на једном од два карактеристична
приступа:
• Тржишни приступ који подразумева маркетинг истраживање цена на логистичком
тржишту и на бази резултата истраживања формирају се конкретне цене услуга.
• Трошковни приступ, који се заснива на калкулацији трошкова, где се цене формирају
по принципу „трошкови плус“. Када се утврде сви трошкови, додаје се зарада и тако
настаје цена.
Генерално гледано, цене шпедитерских и логистичких услуга могу се формирати на
основу:
• важећих тарифа,
• посебног уговора између логистичке компаније и корисника (на бази понуде и
потражње).
Тарифа представља систематизован и уређен преглед унапред прописаних цена за
поједине категорије услуга. Тарифе се углавном доносе на нивоу одређених удружења са
циљем да се избегне нелојална конкуренција.
Цене шпедитерских услуга могу се обрачунавати и изражавати кроз:
• Апсолутну вредност (фиксни износ) у односу на обим посла, односно количину робе
(дин/тони, контејнеру, палети...),
• Релативну вредност, односно процентуални износ у односу на вредност робе, висину
логистичких трошкова и сл.
Када су у питању традиционалне услуге, цене се углавном формирају помоћу
комбинованог приступа.
Цене услуга царинског посредовања обрачунавају се као % од вредности робе (нпр. 1 3%
вредности робе), с тим што је доња граница фиксна (50 евра/царинској декларацији).
Провизија у шпедицији
С обзиром на специфичност шпедитерског посла, шпедитер не би могао без сарадње са
другим шпедитерима да обави сваки посао. Зато он често у посао укључује пословне
партнере (међушпедитере, подшпедитере), који део зараде у виду провизије уступају
главном шпедитеру.
Провизија се обично даје у уговореном проценту од остварене зараде или у фиксном
износу.

Рефакција у шпедицији
Под рефакцијама у шпедицији подразумева се накнадно враћање једног дела возарине
који се признаје након превезене веће количине одређене робе. Рефакција се уговара
посебним уговором.
Рефакције у шпедицији и транспорту могле би се упоредити са количинским рабатом у
трговини.
У трговини се количински рабат одобрава код куповине веће количине робе, док
рефакције одобравају нпр. железничке управе како би привукле веће количине робе на
њихове пруге.
Организација логистичких процеса отпреме и испоруке робе
Задаци шпедиције или логистичког провајдера, при отпреми и допреми робе у
међународној логистици, углавном су везани за четири основне групе послова
• пријем и обрада диспозиције и пратеће документације,
• о рганизација логистичких и пратећих процеса у ланцу снабдевања,
• реализација логистичких процеса у ланцу снабдевања,
• управљање логистичким процесима и операцијама у ланцу снабдевања

Пријем и обрада диспозиције

Почетак послова везаних за отпрему робе у извозу, односно допрему робе у увозу, везан је
за диспозицију, коју налагодавац даје шпедитеру
Диспозиција је налог шпедитеру да отпреми или допреми робу у медјународном ланцу
снабдевања.
Извозник даје извозну диспозицију свом шпедитеру, а увозник увозну диспозицију свом
шпедитеру
Диспозиција се издаје на посебним обрасцима и меморандуму компаније у електронском
и/или штампаном облику
Диспозиција садржи све податке потребне за успешну отпрему и допрему робе, који се
могу разврстати у више група
• подаци о пошиљаоцу и примаоцу
• подаци о роби
• подаци о условима и начину отпреме и допреме робе
• подаци о осигурању
• подаци о царињењу и инспекцијском прегледу робе
• подаци о потребним документима
Диспозиција се издаје након закљученог уговора о продаји робе и прибављања других
потребних докумената, везаних да дозволе увоза и извоза, као и уговореног и обећаног
начина плаћања робе
Увозник и извозник никад не треба да издају диспозицију шпедитеру пре него што имају
обезбеђено плаћање поручене робе од страног купца
Диспозиција може уследити и као одговор на дату шпедитерску понуду за конкретан
посао. То значи да је комитент прихватио понуду и на бази ње дао диспозицију.
Уколико није било посебне понуде, већ се посао обавља на основу годишњег уговора о
шпедицији, тада шпедитер на бази диспозиције организује увозни или извозни ток робе
Добијену диспозицију шпедитер контролише, проучава и позиционира посао
Под позиционирањем посла подразумевају се активности везане за евидентирање и
завођење конкретног посла
Диспозиција добија свој евиденциони број (број предмета, реферата), под којим ће се од
стране шпедитера обрађивати и даље водити
Организација логистичких процеса
Организације процеса и операција у међународној шпедицији и логистици подразумева
активности на три нивоа:
• организација логистичких и пратећих процеса у ланцу снабдевања
• резервисање и уговарање ресурса и послова са транспортним, логистичким и другим
компанијама (учесницима у пословима)
• давање транспортних инструкција и сарадња са инопартерима
Организација логистичких процеса и операција
Организација логистичких процеса и операција представља скуп врло сложених
оперативних активности кроз које је потребно дефинисати и утврдити:
• место и време реализације процеса, где ће се и када преузети пошиљка односно
извршити претовар, складиштење, транспорт и испорука робе
• начине и технологију реализације процеса-на који начин и којом технологијом ће се
реализовати операције паковања, претовара, транспорта, складиштења робе како ће се
креирати, преносити и користити информације документа у међународној логистиции
ланцима снабдевања.
• ресурсе и учеснике потребне за реализацију процеса-који људски ресурси су потребни,
видови транспорта, транспортна и претоварна средства, који складишни капацитет, којаи
нфраструктура
У зависности од диспозиције налогодавца, уговорених услова испоруке (према Incotermsu)
задатак шпедитерској компанији може бити везан за отпрему робе у извозу, допрему робе
у увозу или реализација комплетног ланца.
Шпедиција је фокусирана на организацију процеса који су део њеног задатка, али мора
имати у виду комплетно решење и сарадњу са инопартерима и компанијама које реализују
друге процесе.
Потребно је максимално водити рачуна о међузависности и повезаности свих процеса у
ланцу снабдевања
Потребно је тежити свеобухватном решењу, које ће постићи пуну координацију и
синхронизацију процеса и учесника у ланцу снабдевања
Полазна основа за организацију отпреме и допреме робе јелогистичко решење које је
дефинисано за комплетан ланац снабдевања, од пошиљаоца до крајњег примаоца робе.
Резервација ресурса и уговарање посла
Оперативне активности шпедиције при ангажовању других учесника у отпреми и
допреми робе везани су за: резервисање ресурса, капацитета и товарног простора,
уговорање посла и испостављање налога и инструкција за реализацију конкретних
операција и активности у ланцу снабдевања.
Када је у питању ангажовање транспортних компанија, за превоз робе на одређеним
релацијама потребно је резервисати и наручити транспортна средства, резервисати
товарни простор и транспортне капаците те уговорити транспорт. Оперативне активности
зависе од вида и начина транспорта
У послове организације и реализације логистичких процеса који се реализују у
иностранству и на другим тржиштима, често се као партнери укључују и друге
логистичке и шпедитерске компаније, као што су међушпедитери, подшпедитери,
агенти и 3ПЛ провајдери. Ове компаније се најчешће ангажују за део послова при отпреми
или допреми и испоруци робе, а међусобна права и обавезе дефинишу се посебним
уговором.
За реализацију логистичких процеса и операција, везаних за складиштење, претовар и
паковање робе, често је потребно ангажовати даваоце ових услуга на тржишту. Ови
учесници се ангажују у складу са тржишним и тарифним условима и важећим прописима.
Уколико налогодавац кроз диспозицију захтева осигурање робе у транспорту онда је
шпедиција дужна да са одређеним осигуравачем уговори осигурање робе и прибави
полису осигурања
Транспортна упутства и инструкције
Да би се успешно реализовао процес отпреме и испоруке робе потребно је да шпедиција
увозника и шпедиција извозника размене одређена упутства и инструкције.
Шпедитерска компанија даје иностраном партнеру транспортна упутства и инструкције
које говоре о томе како, када и на који начин да отпреми робу у токовима увоза, односно
прихвати и преузме робу у токовима извоза.
Ова транспортна упутства садрже и све информације и инструкције везане за попуњавање
товарних листова и других транспортних докумената
Инструкције се раде на посебном обрасцу, који свака шпедиција штампа за своје потребе
на више језика (енглески, немачки, француски)
Реализација лигистичких процеса
Логистички процеси и операције у глобалном ланцу снабдевања везани су за реализацију
три врсте токова:
• Токови материјалних добара (производа, сировина, компоненти, робе)
• Токови информација и докумената
• Токови финансијских средстава и докумената
Процеси у ланцу снабдевања се реализују узастопно и паралелно, на различитим местима,
у различито време и на различити начин
Са аспекта оперативних лог послова које реализује шпедиција или логистички провајдери
сви ти процеси се могу сврстати у:
• Преузимање и испорука робе
• Припрема и попуњавање документа
• Транспорт робе
• Претовар и складиштење робе
• Инспекцијски преглед робе
• Царински преглед робе
• Информисање корисника и учесника у послу

Преузимање и испорука робе

Три кључна процеса примопредаје робе: између пошиљаоца и извозног шпедитера, између
извозног шпедитера и увозног шпедитера и између увозног шпедитера и принмаоца робе.
Приликом преузимања, односно примопредаје робе без обзира где се то у ланцу
снабдевања дешава потребно је извршити:
• Контролу и примопредају робе
а) квантитативна - да ли фактичко стање пошиљке одговара стању наведеном у
пратећим документима,
б) квалитативна - визуелни преглед робе.
• Контролу паковања и амбалаже- да ли има оштећења и да ли је на прописани начин
обележена,
• • Попуњавање и испостављање одговарајућих докумената.
Припрема и испостављање докумената
Процесе отпреме и испоруке робе прате различита документа, која се испостављају и
попуњавају кроз различите фазе и процесе у ланцу снабдевање.
Прво настају тзв. комерцијално трговачка документа (фактура, листа паковања,
спецификација робе), а затим се испостављају и друга документа. Тако на пример,
транспортна документа настају у процесу транспорта, царинска при царињењу робе и сл.
На овај начин се формира сет докумената која прате робу кроз ланац снабдевања и која
морају бити међусобно повезана и усклађена.

Претовар (утовар, истовар) и складиштење робе

Складиштење робе реализује се у различитим фазама ланца снабдевања. Роба се углавном
складишти код пошиљаоца, у царинском складишту, логистичком центру, луци, карго,
терминалу и код примаоца. То су места утовара и истовара робе, а саме процесе може
реализовати корисник, транспортер, шпедитер или оператор специјализован за услуге
претовара.
Код реализације робних операција, од посебне важности је да се користе типичне
технологије и претоварно манипулативна средства која одговарају физичко-хемијским
особинама робе и њеном појавном облику.
Код складиштења роба, складиштар је дужан да чува робу и након тога је испоручи и
преда у стању у коме је и примио на чување.
Транспорт робе
Транспорт робе у међународној логистици и ланцима снабдевања се реализује са једним
или више видова транспорта и различитим транспортним средствима, зависно од врсте и
количине робе, појавног облика, места отпреме и допреме.
Транспорт се може организовати у редовном линијском превозу и уговореном превозу (по
потреби).
Међународни транспорт робе се реализује на бази међународних конвенција и уговора,
којима су ближе дефинисане обавезе и одговорности пошиљаоца, превозника и примаоца.
Инспекцијски преглед робе
Сви производи и материјална добара која се отпремају и испоручују у прекограничним
ланцима снабдевања морају бити безбедни за људе, животиње и животну средину. Из тих
разлога одређене робе подлежу одговарајућим инспекцијским прегледима и контролама,
које је прописала земља увоза, извоза или транзита.
Шпедиција има задатак да надлежној инспекцији поднесе захтев за преглед робе, пружи
помоћ око узимања узорака, њихове доставе у лабораторију те преузме инспекцијска
уверења и извештаје.
Царински преглед робе
Роба која је предмет трговине између земље са различитим царинским системима подлежу
царинском прегледу и царинским прописима и мерама.
Шпедиција је у функцији царинског посредника и реализује активности везане за
царињење, а на основу налога и овлашћења власника робе.
Информисање корисника
Процес физичке реализације логистичких операција у ланцу снабдевања прате токови
информација, докумената и података. Неопходно је праворемено, тачно и поуздано
информисати кориснике и све учеснике у ланцу снабдевања. У процесу информисања
кључну функцију имају логистичке и шпедитерске компаније.
Са аспекта шпедиције и корисника могу се издвојити 3 кључна процеса размене
информација:
• Процес (I-1) се односи на информисање пошиљаоца (извозника) робе од стране његовог
шпедитера. Шпедитер је дужан да редовно обавештава и информише пошиљаоца о
статусу и стању пошиљке.
• Процес (I-2) се односи на информисање примаоца од стране његовог шпедитера.
Шпедитер је обавезан да информише примаоца у којој фази ланца снабдевања се роба
налази , када се очекује преузимање, увозно царињење и испорука на крање одредиште.
• Процес (I-3) се односи на размену информација између пошиљаоца и примаоца, односно
њихових шпедитера. То су информације које се односе на транспортне инструкције и
упутства , статус пошиљке, очекиване или реализоване логистичке и друге операције у
ланцу снабдевања.
Обрачун трошкова и фактурисање
Последњу фазу шпедитерског посла у ланцу снабдевања представља праворемени обрачун
трошкова и фактурисање за изврсене услуге.
Што бржи обрачун и фактурисање у интересу је шпедитера зато што те тако пре доћи до
прихода који проистичу из услуга које је обавио за рачун комитента.
У увозном или извозном послу уцествује велики број различитих субјеката, те је од
кљуног значаја правовремено измирење свих финансијских потраживања. Обрачун и
фактурисање трошкова, мозе се обављати за сваку услугу појединачно или периодично за
услуге реализоване у одређеном временском периоду (нпр. месечно) према уговору
између налогодавца и шпедитера.
Рекламације у шпедицији
Уколико при отпреми и испоруци робе дође до одређених штета и губитка потребно је
кроз одређену процедуру и у одговарајућем року уложити рекламацију и одштетни захтев.
Како је ограничен рок за рекламације, зависно од вида транспорта, врло је важно да се
правовремено комплетирају сва документа изврши њихова контрола.

Отпрема и допрема робе друмски транспортом

Међународне конвенције и документа у друмском транспорту робе
Транспорт робе у међународном друмском саобраћају регулисан је Конвенцијом о уговору
о међународном превозу робе друмом (CMR Convention on the Contract for the International
Carriage of Goods by Road ), која је закључена 1956. године у Женеви од стране
Уједињених Нација, а наша земља је потписала 1958. године.
CMR конвенција се примењује на све уговоре о превозу робе друмским транспортним
средствима између различитих земаља, од којих је бар једна земља потписница
конвенције.
Конвенција дефинише:
• Поступак закључивања уговора о превозу
• Међународни друмски товарни лист (CMR – International Consignment Note)
• Права и обавезе пошиљаоца
• Превозника и примаоца робе
• Одговорности превозника
• Поступке рекламација, жалби и потраживања
Поред CMR конвенције, у међународном друмском транспорту користе се и друге
конвенције.
Транспорт опасног терета регулисан је Конвенцијом о међународном транспорту опасног
терета у друмском саобраћају (ADR Agreement Concerning the International Carriage of
Dangerous Goods by Road)
ADR конвенција се односи на класификацију робе, означавање, документацију, прописе и
техничке услове за безбедан транспорт опасне робе.
Ако се у међународном друмском транспорту превозе живе животиње онда ће се на такав
превоз применити Европска конвенција о заштити животиња у међународном превозу
(European Convention for the Protection of Animals during International Transport), која је
усвојена 1968. године у Паризу, а наша земља је потписала 1992. године.
Када се у друмском транспорту превозе лако кварљиви производи потребно је
примењивати одредбе Споразума о међународном превозу лако кварљивих намирница и
специјалним средствима за њихов превоз (ATP), који је усвојен 1970. године у Женеви, а
наша земља потписала 2011. године.
Друмски транспорт робе у транзиту регулисан је посебном царинском TIR конвенцијом
(TIR Transport International par la Rout), која је усвојена 1975. године у Женеви, а наша
земља је потписала 2003. године.
При обављању међународног превоза примењују се одредбе Европског споразума о раду
посаде на возилима, тзв. АЕТR споразум.
Поред међународних конвеција, друмски транспорт робе је регулисан и националним
законима, као што су: Закон о превозу терета у друмском саобраћају, Закон о транспорту
опасне робе, Закон о радном времену посаде возила у друмском саобраћају и тахографима.
Мерђународни товарни лист
•
Међународни друмски товарни лист (CMR) је основни транспортни документ који се
испоставља у 4 оригинална примерка, које потписују пошиљалац, прималац и превозник.
Први примерак се даје пошиљаоцу, други прати робу, трећи задржава превозник, а
четврти је намењен администрацији.
• Товарни лист се обично издаје за једно возило, али може и за више возила која превозе
робу од једног пошиљаоца ка једном примаоцу.
Товарни лист садржи следеће податке:
• Датум и место испостављања товарног листа
• Име и адресу пошиљаоца
• Име и адресу превозиоца
• Место и датум преузимања робе
• Место и адресу примаоца
• Опис врсте робе и начин паковања
• Број пакета и њихову специјалну ознаку
• Бруто тежину робе
• Трошкове у вези са превозом
• Потребне инструкције за царинске формалности
• Изјаву да превозе подлеже одредбама CMR конвеције
Дозволе у међународном друмском транспорту
Да би се обављао међународни транспорт робе, где транспортна средства прелазе из једне
у другу државу, односно прелазе преко територија више држава, потребно је да постоје
одговарајуће дозволе. Дозволе углавном гласе на транспортера и непреносиве су.
У пракси се најчешће користе три врсте дозвола: појединачне, временске и
мултилатералне дозволе.
Све дозволе се издају у одређеном броју контигената у односу на одређени временски
период.
Поред наведених дозвола, потребно је имати у виду и дозволу за каботажу, јер страни
превозник може обављати каботажу само на основу одговарајуће дозволе.
Каботажа подразумева услуге транспорта, које у једној држави пружа превозник чије је
седиште у другој држави.
Транспорт робе теретним возилом чија носивост не прелази 3500кг може да се обавља без
дозвола.
Начин отпреме и допреме робе
Отпрема и допрема робе међународним друмским транспортом може се организовати на
више начина, а у зависности од: врсте и карактеристика робе, велићине пошиљке и
коришћења товарног простора, царинских процедура и власништва транспортних
средстава.
Када је у питању врста робе, могу се издвојити 2 групе.
Прву групу чини роба која нема специфичне захтеве у погледу паковања, отпреме,
транспорта, докумената.
Другу групу чини роба са низом специфичних захтева и услова.
Са специфичним захтевима у пракси се редовно појављују опасни терети, живе животиње,
роба са различитим температурним режимима, специјални и вангабаритни терети и сл.
Са аспекта величине пошиљке и коришћења товарног простора, могу се издвојити:
• Транспорт робе уз коришћење комплетног товарног простора, тзв „пуни утовар“ (FTL
Full Truck Load ), где се у возилу налази роба једног пошиљаоца и где се користи један
CMR.
• Транспорт робе уз коришћење дела товарног простора, тзв „дотовар“ (LTL Less than
Truck Load), где се у једном возилу налази роба више пошиљалаца и прималаца и сваку
пошиљку прати CMR.
• Збирни транспорт робе (Groupage транспорт) линијским друмским транспортом. На
одређеним транспортним рутама успостављају се линије збирног транспорта, на којима
возила саобраћају по унапред дефинисаним терминима поласка и доласка. У једном
транспортном средству налазе се пошиљке више пошиљалаца и прималаца које се превозе
уз један CMR. Сваку пошиљку прати фактура, листа паковања и друга робна документа.
Са аспекта царинских процедура и поступака, транспорт робе могуће је организовати на
основу TIR конвенције и на основу редовних царинских поступака у увозу и извозу робе
Отпрема и допрема робе може се организовати сопственим транспортним средствима
(транспорт за сопствене потребе) или ангажовањем транспортера са тржишта (јавни
транспорт).
Да би се неки транспорт робе могао сматрати транспортом за сопствене потребе, морају да
буду испуњени одређени услови:
• Да превоз робе није основна делатност компаније
• Да се обавља без посебне накнаде
• Да је роба у власништву компаније која организује транспорт
Јавни транспорт се обавља уз одговарајућу накнаду, а цена и други услови се утврђују
кроз уговор.
Јавни транспорт робе може обављати привредно друштво или предузетник који има
одговарајућу лиценцу за друмски превоз робе.
Процеси отпреме и допреме робе
Процес отпреме робе друмским транспортом обухвата активности везане за преузимање
робе од пошиљаоца, припрему докумената, припрему транспортног средства, извозно
царињење и утовар робе у транспортно средство.
Након утовара и пријема робе, превозник издаје CMR, као основни транспортни документ.
Према CMR конвенцији, товарни лист се штампа у три примерка различитих боја. Један
примерак ( црвене боје ) остаје код пошиљаоца, други примерак ( плаве боје ) намењен је
примаоцу и трећи зелене боје ) остаје код превозника. Често се штампа и четврти
примерак(црне боје) који је намењен за административне
Податке потребне за попуњавање товарног листа даје пошиљалац робе, одговоран је за
њихову тачност и сноси све трошкове које евентуално има превозник због нетачних и
некомплетних података.
Приликом преузимања робе превозник је дужан да уради визуелну контролу пошиљке,
амбалаже и паковања.
Уколико уочи одређене недостатке или оштећења, потребно је да то упише као примедбу
у товарни лист.
У случају да возач није присуствовао утовару, потребно је да то забележи у товарном
листу.
Пошиљац одговара према превознику за штету нанету особама, опреми или другој роби
због погрешног паковања робе.
Пошиљалац има право да располаже робом током транспорта. Може да тражи од
превозника да обустави превоз, да измени место испоруке или да испоручи робу другом
лицу. То право престаје од момента када се примаоцу преда дупликат товарног листа.
Пошиљалац је обавезан да уз товарни лист приложи документа потребна за обављање
царинских и других формалности, које је потребно обавити пре испоруке робе.
Приликом отпреме и транспорта робе потребно је да се у транспортном средству стално
налази лиценца или извод из лиценце, као и одговарајућа дозвола за превоз робе.
Поред тога, сваки међународни транспорт робе прате и друга документа која се такође
морају све време налазити у возилу:
• Документа везана за транспортно средство (саобраћајна дозвола, полиса осигурања,
зелени картон)
• Документа везана за возача (возачка дозвола, пасош, уговор о раду, лиценца возача,
тахографска картица)
• Документа везана за робу (CMR, фактура, царинска документа, полиса осигурања робе)
Процес превоза робе
Превозник је дужан да преузету робу превезе и испоручи на задату локацију у стању у ком
је примио на превоз.
Транспорт робе се реализује по унапред дефинисаној транспортној рути.
Транспортну руту може дефинисати сам превозник или шпедиција која органитује
отпрему робе.
На избор транспортног пута могу утицати граничне царинске и инспекцијске процедуре
Да би се процес транспорта одвијао на ефикасан и квалитетан начин потребно је
користити различите системе за управљање и праћење транспорта у реалном времену.
Данас се све више користе системи за транспортни менаџмент (TMS Transport Management
System ) и системи за управљање возним парком (FMS Fleet Management System
Ови системи се заснивају на различитим платформама и софтверским решењима.
Такође, постоје и системи за мониторинг услова у товарном простору (температура,
влажност, светлост)
Поред транспортног средства и робе, могуће је у реалном времену пратити и возача, време
започињања, трајања и завршетка вожње, време трајања пауза, стил вожње.
Ово је веома важно због поштовања законски дефинисаних времена рада, пауза и одмора
возача.
У транспортном средству мора бити уграђен тахограф (аналогни или дигитални).
Према CMR у превозник је одговоран за потпун или делимичан губитак или штету на
роби, од момента преузимања до момента испоруке.
Накнада за потпун или делимичан губитак робе, а за коју је одговоран превозник,
обрачунава се по вредности робе коју је роба имала у времену кад је примљена на превоз.
Превозник се ослобађа одговорности ако је до губитка, штете или кашњења дошло
кривицом пошиљаоца или примаоца робе.
Превозник је одговоран у случају кашњења робе, ако је његовом кривицом наступило
закашњење у испоруци робе.
По приспећу робе на место испоруке, прималац има право да тражи да му се преда
дупликат товарног листа и испоручи роба. Дужан је да измири све обавезе из уговора о
превозу. Након тога превозник је дужан да преда робу примаоцу.
Друмска транспортна средства
Према класификацији Економске комисије Уједињених нација за Европу сва теретна
друмска транспортна средства деле се у три класе:
• Лака теретна возила, чија највећа дозвољена маса не прелази 3,5 тоне
• Средња теретна возила, чија највећа дозвољена маса се налази између 3,5 и 12 тона
• Тешка теретна возила, чија највећа дозвољена маса прелати 12 тона.
Када је реч о прикључним возилима, разликују се следеће врсте прикључних возила:
• Лака прикључна возила носивости до 750кг
• Мала прикључна возила носивости од 750кг до 3,5 тоне
• Средња прикључна возила, носивости од 3,5 до 10 тона
• Велика прикључна возила, носивости преко 10 тона
Највећа дозвољена дужина соло теретних друмских возила креће се до 12м.
Када су у питању возила са прикључним возилима та дужина износи: 16.5м за гељаче са
полуприколицом, 18.75м за вучно возило са приколицом, 21м за скуп возила која су
намењена за превоз контејнера.
Максимална дужина приколица је 12м.
Највећа дозвољена висина возила је 4м.
Највећа дозвољена ширина возила је 2.55м. (Изузетак је хладњача 2.6м)
Укупна маса возила не сме да пређе 40т.
Највеће дозвољено осовинско оптерећење је 10т по осовини.
Са аспекта конструкције товарног простора, надоградња друмских возила може бити
затвореног типа (фургон, цистерна, возила са церадом) или отвореног типа (са или без
прекривача).
Према ATP споразуму, за транспорт лако кварљивих намирница користе се: изотермичка
транспортна средства, расхладна транспортна средства, транспортна средства хладњаче,
транспортна средства за загревање.
Транспортна средства намењена за превоз опасних материја морају бити обележена у
складу са ADR-ом.
Цена услуга у међународном друмском транспорту
Цена услуга у међународном транспорту директно зависе од растојања на коме се
реализује транспорт, врсте и количине робе, времена транспорта, специфичних захтева.
Транспортне компаније и удружења често формирају тарифе како би се заштитиле од
нелојалне конкуренције.
Тарифе могу да се односе на цену по тонском километру или на цену по ангажованом
возилу.
Превознику може припасти и накнада за изгубљене аутодане у случају да транспортно
средство стоји под теретом један дан, чека на утовар односно истовар дуже од
предвиђеног рока, чека на граници дуже од уобичајеног времена.