Развијање и унапрјеђивање вјештина и компетенција кроз образовање, учење и

смислен рад, кључни су покретачи економског успјеха, индивидуалне добробити и

друштвене кохезије. Глобални помак будућности послова дефиниран је рапидним
развојем технологије те усмјерен према новим секторима и тржиштима и
глобалним економским суставима којих је све више и који су међусобно повезани
јаче него икад прије.

Посљедњих година често се у јавноме простору и маинстреам медијима спомиње

концепт „вјештина будућности“. Ту се, у већини случајева и потпуно неоправдано,
истичу само дигиталне вјештине, односно оне компетенције које се односе на
СТЕМ-подручје. Није спорно да је будућност свијета у великој мјери одређена
развојем технологије те да су АИ (умјетна интелигенција) и ИоТ (интернет ствари)
термини који већ одавно не припадају свијету СФ прича, већ чине нашу
свакодневицу. Међутим, је ли за свијет будућности каквим га данас можемо
замислити довољно бити дигитално писмен или је важно развити и друге вјештине
нужне за преживљавање, прилагодбу и успјех у таквоме свијету?

Изв. проф. др. сц. Роберт Копал, декан Effectusa, на ЦАРНЕТ-овој корисничкој
конференцији ЦУЦ20: Мрежа идеја, одржаној у Шибенику 2018. године, нагласио
је важност „оних вјештина које не могу изводити стројеви“. „Будућност је дигитална
но потребно је истовремено снажно развијати и неке друге вјештине. Које?
Вјештине будућности. Вјештине које је најтеже наћи на тржишту рада. То су оне
вјештине које не могу изводити стројеви: проблем-солвинг вјештине, креативност
и иновативност, прилагодљивост, водство, емоционална интелигенција.,“
нагласио је декан Копал у свом предавању под називом „Креативност 4.0:
креативност успркос и захваљујући 4. индустријској револуцији“.

Ове „пророчанске ријечи“ потврђују и рецентна истраживања Свјетскога

господарскога форума за раздобље до 2025. године, који на 10 водећих позиција
ставља сљедеће „вјештине будућности“ (Топ 10 Skills оф 2025):

Друго питање које се сасвим природно намеће јест зашто наведене вјештине
називамо вјештинама будућности када се њихов развој потиче већ десетљећима,
а њихову важност већ одавно препознају и послодавци. Само као најсвјежији
примјер, доба пандемије показало је како су уз дигиталне вјештине „кориштење,
мониторинг и контролу технологије“ те „технолошки дизајн и програмирање“, које
су се показале нужнима у протеклој „онлине години“, твртке које су преживјеле и
просперирале у овим изванредним околностима демонстрирале сналажљивост,
прилагодљивост и изнимну способност предвиђања. Само с дигиталним
вјештинама, а без аналитичности, креативности, флексибилност и оригиналности,
рјешавања комплексних проблема, активног учења и иницијативе то би било
незамисливо.

Стога би одговор на ово питање био сљедећи: синтагма "вјештине будућности"

заправо се односи на вјештине садашњости, а потреба за њима неће се значајно
мијењати ни у будућности.

Брже усвајање технологије значит ће да се тражене вјештине према радним

мјестима мијењају у сљедећих пет година, а разлике у вјештинама и даље ће бити
велике. За оне запосленике који остају у својим улогама, удио темељних вјештина
које ће се промијенити до 2025. године износи 40%, а 50% свих запосленика
требат ће неку врсту преквалификације (раст од 4% у односу na prethodno
извјешће).

У истраживању Свјетског господарског форума наводи се да ће критичко

размишљање и рјешавање проблема бити на врху пописа вјештина које ће
послодавци тражити у сљедећих пет година, што потврђује чињеницу како велики
број вјештина долази управо из друштвеног подручја образовања или се
комбинира с техничким подручјем. Препознавањем важности ових најважнијих 10
„вјештина будућности“, можемо боље разумјети изазове с којима ће се твртке и
њихови запосленици суочавати у сљедећих пет година. Effectus ове „вјештине
будућности“ нуди већ данас, и то у виду колегија који се изводе на
preddiplomskoj и на дипломској разини. Од студијских смјерова ваља
издвојити Креативност, иновативност и аналитички менаџмент, Менаџмент
људских потенцијала и знања и интердисциплинарни preddiplomski
студиј Финанције и пословно право, а од колегија свакако треба издвојити
сљедеће:

• Аналитички менаџмент 1: технике креативног мишљења

• Аналитички менаџмент 2: Технике рјешавања проблема и одлучивања
• Критичко мишљење
• Технике и вјештине вођења,
• Организацијско понашање,
• Психологија особности и организације,
• Менаџмент знања и иновација,
• Бихевиорална економија,
• Комуникацијске и презентацијске вјештине,
• Преговарачке вјештине,
• Подузетништво,
• Теорија игара,
• Цреативе Проблем Солвинг,
• пројектни колегиј Примјена аналитичког менаџмента.
Доказ да смо уз вјештине из категорија рјешавања проблема, управљања собом и
рада с људима препознали и важност развоја дигиталних вјештина јесу колегији
попут:

• Дигиталне економије,
• Примијењене податковне знаности,
• Анализе социјалних мрежа те
• Креативности у дигиталном добу.

Дигиталне вјештине јесу нужан, али не и довољан увјет за сналажење и успјех у

пословном окружењу.

У чланку под називом Креативност, иновације и проблем-солвинг објављеном у

часопису Мрежа 2018. године декан Effectusa Копал говори управо о важности
интегралног приступа развоју „вјештина будућности“: „Дуги низ година промовирам
(као и многи други) дигитално друштво, дигиталну еволуцију (и дигиталну
револуцију ако хоћете) и дигиталну трансформацију. Но, то није само по себи
довољно. Дигитализација сама по себи није довољна. Рекли би математичари
„нужан, али не и довољан увјет“. Морамо сви заједно у дигитално вријеме
користити дигиталну технологију (и њезине предности) и ефективно и ефикасно.
Дакле, морамо радити праве ствари на прави начин. Сувремено друштво намеће
потребу еволуције пословног одлучивања у смјеру дата-дривен децисион
макинга. С друге стране, само револуција у начину размишљања, који
подразумијева развој креативности, критичког мишљења и проблем-
солвинг приступа, гарантира успјех на свим разинама.“

Ову тврдњу потврђују и ријечи уредника Мреже Олега Маштрука из уводника истог
броја: „Тема броја је хардцоре везана за такозване меке вјештине, софт
skills (хард цоре и софт skills – то је намјерни контраст). Мислимо да је то супер и
како бисмо требали имати више таквих тема. Уза сав значај, па и медијску
позорност коју добивају СТЕМ дисциплине, технолошки свијет будућности тражит
ће и мекане вјештине. Од филозофије до комуникологије, па и много шире.“

Овд‌је бисмо само напоменули како сматрамо да треба напустити застарјелу

под‌јелу вјештина на софт и хард skills те се приклонити под‌јели коју користи ЕК
на генеричке (вјештине које повећавају вриједност неке особе на тржишту рада) и
специфичне (оне које повећавају вриједност неке особе само унутар матичне
твртке). У том смислу, „вјештине будућности“ о којима је ријеч у овоме чланку
припадају генеричким вјештинама.
И за крај, као доказ Effectusove посвећености цјеловитом и свеобухватном
приступу развоју „вјештина будућности“ ваља споменути и неке од knjiga
Effectusovih наставника које говоре о препрекама и начинима развоја наведених
вјештина. Прва је (Коркут-Копал, 2019.) „Креативност 4.0: еволуција и
револуција“: Зашто Креативност 4.0? Кључна значајка 4. индустријске револуције
једном је ријечју "умрежавање", а кључни је досег "све". Промијенит ће свијет.
Корјенито. Сцопе књиге јест креативност у ери 4. индустријске револуције.
Креативност успркос и захваљујући 4. индустријској револуцији. Креативност 4.0.",
а друга (Копал-Коркут, 2020.) „Аналитички менаџмент“: „Дефиниција аналитичког
менаџмента из 2014. укључивала је двије кључне значајке: прва је амалгамација
примјене метода које су засебно развијане у склопу других знаности и знанствених
дисциплина (нпр. математике, физике, статистике, социологије, психологије итд.) у
подручју пословне аналитике, друга се кључна значајка аналитичког менаџмента
односи на примјену мрежног начина размишљања.“ Наставно на ова
промишљања из 2014. године, 2020. је појам аналитичког менаџмента детаљније
разрађен те укључује примјену конвергентног и дивергентног мишљења, приказ
кључних значајки и вјештина за рјешавање проблема и одлучивања у пословном
свијету (проблем-солвинг и децисион-макинг).

Осим тога, Effectus је суорганизатор и извођач радионица за наставнике и стручне

сураднике основних и средњих школа Креативност и иновативност у
настави (Лисински, 2019., 1800 судионика; ЕФЗГ, 2019. 500 судионика, ЕФОС,
2019., 350 судионика) те циклуса радионица Креирај свијет за будућег себе, за
ученике седмих и осмих разреда основне школе.