Elektronska Trgov

Универзитет у Крагујевцу
Економски факултет
МАСТЕР РАД
ИЗ ПРЕДМЕТА ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА
Тема: УТИЦАЈ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА НА РАЗВОЈ

ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ
Ментор Студент
Проф. др Зоран Калинић Тамара Каравезић 2017/47
Крагујевац, септембар 2018.

Апстракт
Друштвене мреже су један од облика друштвених медија.Пролази време једносмерних

средстава која су се користила протеклих година за продају производа или развијање бренда
на Интернету. Више није довољно да је нека компанија на Интернету јер потрошачи желе и
очекују више. Пажња се све више усмерава на интерактивне садржаје, у чијој изради
учествује шира друштвена заједница, не само компанија. На тај начин компанија брже и
лакше долази до информација о тржишту на коме послује, креира кампање, блогује, даје
корисне савете.
Наведе околности послужиле су да област интересовања у овом мастер раду управо
буде утицај друштвених мрежа на развој електронске трговине. Тема је обрађена кроз
анализу секундарних извора података, односно преглед актуелне домаће и стране
литературе.
Кључне речи: електронска трговина, друштвене мреже, компаније
Abstract
Social networks are one of the forms of social media. The time of one-way means that in
recent years have been used to sell a product or develop a brand has passed. No longer is it enough
for some company to be present on the Internet. The consumer wants and expects more than that.
Attention has increasingly been focused on interactive contents, in whose creation not only a
companybut a broader social community takes part. In that way, a company reaches
informationabout the market it operates on, creates virally spreading campaigns, blogs andprovides
useful pieces of advice faster and more easily.
The mentioned circumstances have served a purpose of focusing on exactly theinfluence of
social networks on electronic commerce doing as the basic field of interest in thispaper. The theme
has been elaborated through an analysis of primarysources of data, i.e. an overview of the current
national and foreign literature.
Key words: electronic commerce, social networks, companies
САДРЖАЈ
УВОД...................................................................................................................................................4
I ДЕО - ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА............................................................................................6
1. Појам електронске трговине......................................................................................................7
2. Облици електронске трговине.................................................................................................10
3. Предности и значај употребе електронске трговине.............................................................15
4. Интернет као технолошка основа за електронску трговину.................................................17
5. Перспективе развоја електронске трговине...........................................................................22
II ДЕО – ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ....................................................................................................25
1. Појам друштвених мрежа.........................................................................................................25
2. Врсте друштвених мрежа.........................................................................................................27

2.1Друштвени сајтови www.classmates.com и www.match.com...............................................28
2.2Six Degrees друштвена мрежа.................................................................................................28
2.3 Friendster друштвена мрежа...................................................................................................28
2.4 MySpace друштвена мрежа....................................................................................................29
2.5 Facebook друштвена мрежа...................................................................................................29
2.6 Twitter друштвена мрежа......................................................................................................30
2.7 LinkedIn друштвена мрежа....................................................................................................31
2.8 Instagram друштвена мрежа...................................................................................................32
2.9 Google+ друштвена мрежа.....................................................................................................32
2.10 YouTube друштвена мрежа..................................................................................................33
2.11 Flickr друштвена мрежа.......................................................................................................33
2.12 Pinterest друштвена мрежа...................................................................................................33
2.13 Snapchat друштвена мрежа..................................................................................................34
2.14 WhatsApp друштвена мрежа................................................................................................35
2.15 WeChat друштвена мрежа....................................................................................................35
2.16 QZone друштвена мрежа......................................................................................................36
2.17 Weibo друштвена мрежа......................................................................................................36
2.18 Vkontakte друштвена мрежа................................................................................................37
3. Карактеристике најпопуларнијих друштвених мрежа..........................................................37

3.1 Карактеристике друштвене мреже Facebook.......................................................................39
3.2 Карактеристике друштвене мреже Twitter...........................................................................42
3.3 Карактеристике друштвене мреже LinkedIn........................................................................45
4. Предности и недостаци коришћења друштвених мрежа у електронској трговини...........48

5. Оглашавање компанија путем друштвених мрежа................................................................50
6. Директна продаја путем друштвених мрежа..........................................................................53
7. Односи с јавношћу путем друштвених мрежа.......................................................................55
III ДЕО – ИСТРАЖИВАЊЕ УТИЦАЈА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА НА РАЗЛИЧИТЕ

АСПЕКТЕ ПОСЛОВАЊА У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ТРГОВИНИ.....................................................58
1. Предмет и циљеви истраживања.............................................................................................58
2. Методологија истраживања.....................................................................................................58
3. Хипотезе истраживања.............................................................................................................59
4. Резултати истраживања............................................................................................................59
5. Ограничења истраживања........................................................................................................77
ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................................78
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................................80
Увод
Данас пословање не може бити успешно без употребе модерних информационих

технологија. Умрежавање предузећа и развој Интернета довели су до великих промена у
начину и ефикасности рада пословних система. Омогућена је једноставна и брза
комуникација, готово тренутно преношење велике количине података на велике удаљености,
једноставно објављивање и ажурирање мултимедијалних докумената и њихова континуирана
глобална доступност, дигитална испорука добара и услуга, плаћање путем Интернета и др.
Све наведено представља елементе новог облика пословања, тзв. електронског пословања.
Електронско пословање укључује и електронску трговину која подразумева куповину
и продају робе и услуга која се одвија уз значајну примену информационо-комуникационих
технологија.
Електронска трговина је значајно унaпређена појавом и развојем друштвених мрежа.
Друштвене мреже су онлајн заједнице засноване на чланству које омогућавају корисницима
да се међусобно повезују на бази заједничких интересовања. Због чињенице да многа
истраживања указују да је коришћење друштвених мрежа тренутно једна од
најзаступљенијих активности корисника у коришћењу Интернета, поред људи као физичких
лица, друштвене мреже користе и предузећа пре свега за рекламирање и продају својих
производа.
Најчешће коришћене друштвене мреже данас су Facebook, Twitter, Instagram, Google+,
YouTube, Pinterest, LinkedIn, Flickr и друге. Facebook је једна од најпопуларнијих
друштвених мрежа како у свету тако и код нас. По броју налога на Facebook-у у односу на
број становника Србија се налази на самом врху. То је управо довело до тога да компаније
све више користе друштвене мреже у циљу унапређења своје електронске трговине.
Због све веће распрострањености и значаја употребе друштвених мрежа у савременим
условима пословања, предмет овог рада биће истраживање о томе како друштвене мреже
утичуна развој електронске трговине.
Рад се састоји из три дела. Први део односи се на појам електронске трговине, њен
значај за пословање, моделе електронске трговине, као и на перспективе развоја електронске
трговине. У другом делу биће речи о најзначајнијим друштвеним мрежама, њиховим
карактеристикама, предностима, недостацима као и њиховој употреби за директну продају,
оглашавање, односе с јавношћу. Истраживање о коришћењу друштвених мрежа од стране
предузећа, како у Србији, тако и у свету представљено је у трећем делу, који је уједно и
најбитнији сегмент рада.
I ДЕО - ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА
1. Појам електронске трговине
Трговина представља скуп пословних активности које се односе на промет робе односно
услуга са циљем остваривања одређене добити или неког другог друштвено-економског
циља.1 Реч трговина може означавати различите типове друштвених односа у смислу размене
идеја, мишљења као и процес робноновчане размене као и транспорт робе од места до места.
Може се рећи да је трговина присутна свуда око нас у много различитих облика и сви ми из
различитих углова учествујемо у трговини.
Дефинисати електронску трговину није једноставно јер је то област која је подложна
честим променама. Електронска трговина се може дефинисати као трговинска активност која
се обавља уз помоћ електронске технологије.2
Тешко је одредити када је тачно настала електронска трговина. Крајем седамдесетих
година једна фармацеутска кућа Baxter Healthcare иницирала је примитивни облик
електронске трговине, користећи модем који се базирао на телефону и који је омогућавао
болницама да извршавају набавке из Baxter-a. Овај систем који је касније, током осамдесетих
година проширен и унапређен, био је примењиван широм Сједињених Америчких Држава и
пре него што је Интернет постао комерцијално окружење.3Током осамдесетих година
електронска трговина се пре свега помињала у визијама развоја великих пословних система.
Многе компаније које су тражиле могућност диверсификације у неку од сродних делатности
са разлогом су процењивале електронику и комуникације као подручја у којима треба
тражити могућност ширења сопственог кључног производа. Основна примена електронике и
рачунара у трговини кретала се у два правца. Један правац се односио на то да је технологија
нашла своју примену у традиционалним трговинским институцијама. Овај правац је унео
живост и подстакао конкуренцију. Други правац подразумевао је да развој рачунара
1
Закон о трговини, Сл. гласник РС бр. 53/10, 10/13, члан бр. 3.
2
Кончар, Ј., (2008), Електронска трговина, Економски факултет Универзитета у Новом Саду, стр. 46.
3
Laudon, K., Traver, C., (2017), E-commerce – bussines, tehnology, society, Pearson Education Limited, стр. 28.
омогућава настанак нове институције трговине – електронске трговине. 4Појавом Интернета
деведесетих година 20. века, почиње динамичнији развој електронске трговине. Употреба
Интернета у трговини јавља се 1994. године када су се први пут појавили електронски огласи
и трговање путем Интернет мреже.Тек од 2000. године предузећа користе Интернет као
канал електронске трговине и тиме остварују бројне предности и уштеде.
Оно што је веома битно напоменути је да електронска трговина и електронско
пословање нису синоними јер се односе на различите феномене. Електронско пословање је
шири појам које поред тога што укључује електронску трговину, обухвата и низ других
области. Електронско пословање се првенствено односи на омогућавања дигиталних
трансакција и процеса у оквиру једног предузећа укључујући и информационе системе који
су под контролом тог предузећа.5Дакле, као што је трговина само једна од активности
традиционалног пословања тако је и електронска трговина само једна од активности
електронског пословања.
Из бројних дефиниција електронске трговине и електронског пословања истиче
значајна улога Интернета као једне од главних савремених технологија која је нашла
употребу у пословању. Такође, све дефиниције електронске трговине се могу сврстати у
једну, а то је да се електронска трговина односи на процес куповине, продаје, транспорта и
размене производа, услуга или информација помоћу рачунарске мреже, укључујући и
Интернет.6
Основне компоненте електронске трговине су: 1) производи и услуге 2) учесници који
учествују у процесу електронске трговине.7
Учесници у електронској трговини се могу сврстати у следеће групе:
 Купци. Корисници Интернета широм света представљају потенцијалне купце.
Глобално тржиште купцима може понудити бројне погодности, а неке од најважнијих
су већа понуда и боља могућност преговарања.
 Продавци. На web-у се налази велики број електронских продавница које могу бити у
власништву предузећа, владиних организација или појединаца. Продавци своју робу
могу продавати директно путем web-а или преко посредника.
 Посредници. Ова врста учесника у електронској трговини представља трећу страну
која може радити и за продавца и за купца. Онлајн посредници могу управљати
4
Ловрета, С., Кончар, Ј., Петковић, Г., (2009), Канали маркетинга, Економски факултет Универзитета у
Београду, стр. 334.
5
Laudon, K., Traver, C., (2017), Оп. цит., стр. 9.
6
Арсовски, З., (2008), Информациони системи, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, стр. 110.
7
Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Богдановић, З., Бараћ, Д., Лабус, А., (2015), Електронско пословање,
Факултет организационих наука Универзитета у Београду, стр. 131.
електронским тржиштима, пружити инфраструктуру за електронску трговину и
слично.
 Други пословни партнери. За коначну реализацију електронске трговине потребне су
и услуге других пословних партнера као што су превозници, курирске службе и други
пословни партнери.
Процес куповине започиње приступањем купца онлајн каталогу у оквиру електронске
продавнице. Купац претражује каталог и када одабере жељени производ може га сместити у
виртуелну потрошачку корпу. Након тога, купац може наставити куповину тако што ће се
вратити на каталог и даље претраживати производе или одабиром одређене опције завршити
куповину. На крају, купац потврђује своју поруџбину, бира опцију плаћања и испоруке
производа. Коначно, купац добија информацију о успешности извршења претходних радњи
и тиме се процес куповине завршава.
Електронска трговина може да се посматра са ужег и ширег становишта. У ужем смислу
електронска трговина подразумева купопродају путем Интернета, док у ширем смислу
подразумева размену пословних информација, одржавање пословних односа као и вођење
пословних трансакција средствима телекомуникационих мрежа.8
У испуњавању својих задатака електронска трговина користи електронске
комуникационе медије као што су Интернет, екстранет, интранет, електронска пошта, базе
података и мобилна телефонија.9
Када се говори о електронској трговини важно је поменути да постоје два основна
појавна облика електронске трговине, који се разликују према вредности трансакције и
природи субјеката који учествују у одређеном виду електронске трговине. Дакле, реч је о
електронској трговини на мало и електронској трговини на велико. Електронска трговина на
велико или електронска велепродаја подразумева трговину где су трансакције великих
вредности и која се одвија између привредних субјеката (В2В електронска трговина). Са
друге стране, електронска трговина на мало или електронска малопродаја подразумева
трговину мањих вредности где предузећа тргују са потрошачима (B2C електронска
трговина)или где су потрошачи главни актери који тргују са другим потрошачима (C2C
електронска трговина) или предузећима (C2B електронска трговина). Електронска
велепродаја је доминантна активност електронске трговине јер на њу отпада око 85% укупне
електронске трговине у свету. Али то не значи да електронску малопродају треба занемарити
јер она већ данас има развијен већи број облика продаје на Интернету.
8
Ђерић, С., (2017), Електронска трговина, ECONOMICS, стр. 135.
9
Ђерић, С., (2017), Оп. цит., стр. 136.
2. Облици електронске трговине
Постоји много начина класификације електронске трговине од којих је једна од битнијих

она која се врши према природи учесника у електронској трговини. Три главна облика
електронске трговине су:
 Business-to-Business, B2B (пословно-пословни) модел,
 Business-to-Consumer, B2C (пословно-потрошачки) модел,
 Consumer-to-Consumer, C2C (потрошачко-потрошачки) модел.
Пословно-пословни модел електронске трговине (B2B) представља пословни модел

који се заснива на пословним односима између привредних субјеката са прометом који је око
три пута већи од B2C електронске трговине, која се заснива на пословном односу
измеђупривредног субјекта и појединца. Овај облик електронске трговине покрива веома
широк спектар примене (компјутерска опрема, кућне потрепштине, аутомобили, храна итд.)
што даје могућност организацијама да формирају широк електронски међуоднос са
дистрибутерима, добављачима и другим пословним партнерима.10
Код B2B модела електронске трговине међуоднос између продаваца и купаца
(пословних субјеката) се најчешће обухвата кроз ланац снабдевања. 11 Ланац снабдевања
обухвата све активности удружене са током и трансформацијом производа од добављача до
крајњег корисника. Тако B2B електронска трговина доприноси нижим трошковима набавке,
смањењу залиха, побољшаној ефикасности логистике, повећаној продаји и смањењу
продајних и маркетинг трошкова.
Кључни ентитети B2B електронске трговине су: набавне компаније (набавни
менаџмент), продајне компаније (маркетинг менаџмент), електронски посредници
(провајдери посредничких услуга треће стране), испоручиоци (који треба да испуне испоруке
у право време), мрежне платформе (Интерент, интранет, екстранет), протоколи и
комуникације (EDI, софтверски агенти) и позадински информациони систем (омогућује
имплементирану употребу Интернета и система за планирање ресурса предузећа – ERP).12
Главни модели B2B електронске трговине су:
10
Кончар, Ј., (2008), Оп. цит., стр. 291.
11
12
 е-дистрибутери,
 тржиште размена,
 фирме за електронске набавке,
 индустријски конзорцијум,
 приватна индустријска мрежа.13
Е-дистрибутери су компаније које директно снабдевају друге компаније производима
и услугама. Критичан фактор успеха ових компанија је величина и разноврсност понуде.
Што је већи број производа и услуга на сајтовима ових компанија то су они атрактивнији за
потенцијалне купце. Као пример наводи се Grainger који је у 2015. години остварио продају
која се заснива на електронској трговини у износу од 3,3 милијарде долара.
Тржиште размена је независно дигитално тржиште где стотине добављача упознају
мањи број веома великих комерцијалних купаца. Пружа предности за купце као што су
најновије информације, упоређивање цена, проверавање добављача, са друге стране предност
за продавце је проширени приступ купцима.
Е-набавке су предузећа која креирају и продају приступ дигиталним тржиштима.
Фирма као што је Аriba створила је софтвер који помаже великим фирмама да организују
свој процес набавке стварањем минидигиталног тржишта за једну компанију.
Индустријски конзорцијуми су вертикална тржишта у оквиру дате индустријске гране
која служе потребама специфичних индустријских грана као што су аутомобилска, хемијска,
дрвна индустрија. Вертикална дигитална тржишта снабдевају мањи број компанија са
производима и услугама специфичне тражње док су хоризонтална дигитална тржишта
усмерена на снабдевање компанија из различитих делатности са специфичним производима.
Приватна индустријска мрежа је дигитална мрежа дизајнирана да координира ток
комуникација између предузећа која међусобно послују. На пример, Wallmart има своју
приватну мрежу коју користи са својим добављачима где они свакодневно могу да прате
продају својих производа, статус доставе, ниво залиха и слично.
Пословни модели B2Bелектронске трговине се могу класификовати и према томе ко
контролише тржиште, да ли је то добављач, купац или посредник. Најчешћи модел B2B
електронске трговине везан је за тржиште које је оријентисано према добављачу. Као
најуспешније компаније овог модела електронске трговине наводе се Dell, Intel, Cisco i IMB.
Тржиште оријентисано према купцу је од изузетног значаја за велике компаније које
истражују е-продавнице и е-центре за проналажење и упоређивање добављача како би
набавиле хиљаде производа и услуга на Интернету. Тржиште оријентисано према
13
Laudon, K., Traver, C., (2017), Оп. цит., 82-84.
посреднику је трећи модел B2B електронске трговине где се посредничке компаније сусрећу
на електронском тржишту.14
Према Тапскоту, Тиколу и Ловију B2Bпословни модели електронске трговине се могу
класификовати као типови:15
 Агора. Представља модел отвореног B2B тржишта са динамичким откривањем цена.
Овакав модел омогућава простор за сучељавање понуде и тражње и механизам за
реализацију трансакција електронске трговине, али не утиче на формирање цена на
тржишту. Пример оваквог модела је сајт www.ebay.com.
 Агрегатор. Модел B2B тржишта који осим обезбеђивања механизма повезивања
купаца и продаваца диктира и цене по којима се производи продају. Пример оваквог
модела је сајтwww.amazon.com.
 Интегратор. Mодел који се првенствено односи на контролу и оптимизацију ланца
вредности. Подразумева повезивање већег броја подуговарача са циљем да се креира
финални производ. Пример за овакав модел је Cisco.
 Алијанса. Представља модел B2B електронског тржишта који се заснива на
самоорганизацији у којој су учесници јављају као продавци и купци у исто време.
Пример алијансе је развој софтвера отвореног кода.
 Дистрибутер. Модел који се односи на обезбеђење инфраструктуре и логистике за
размену информација, роба и услуга за друге учеснике у електронској трговини.
Пример дистрибутера су телекомуникациони провајдери који обезбеђују
инфраструктуру за мобилно пословање других предузећа.
Електронска тржишта се могу класификовати на хоризонтална и вертикална.

Хоризонтална тржишта нису фокусирана ни на једну специфичну индустријску грану и она
пружају подршку електронској трговини у оним делатностима које нису примарне за купце и
продавце. Вертикална тржишта се пре свега односе на обезбеђење подршке за електронску
трговину и оквиру једне индустријске гране.16
Пословни модел B2C електронске трговине укључује све пословне трансакције

између привредних субјеката и потрошача. Овај модел електронске трговине је напознатији,
а уједно и најчешћи. Корисници Интернета све више посматрају Web као нов глобални
тржишни простор. Интернет им пружа могућност да проверавају цене кроз анализу
производа на различитим сајтовима што је доста повољније од уобичајеног обиласка
14
Кончар, Ј., (2008), Оп. цит., стр. 293 и 294.
15
Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Богдановић, З., Бараћ, Д., Лабус, А., (2015), Оп. цит., стр. 137.
16
малопродајних објеката. Овакав модел електронске трговине пружа бројне предности за обе
стране које у њему учествују.17 Наиме, продаја производа и услуга се одвија 24 часа дневно,
смањени су трошкови везани за закуп продајног објекта, смањен је број запослених, смањене
су набавке, повећано је тржишно учешће. Осим бројних предности, оно што треба истаћи
јесте да је овај пословни модел има и своје потешкоће, јер многе земље већ опорезују или ако
то није случај онда планирају да опорезују овакав вид продаје. Затим, заоштравају се питања
заштите приватности, интелектуалних права, брзине и поузданости мреже, сигурности и
заштите потрошача.
Главни пословни модели у оквиру B2C електронске трговине су:18
 електронски малопродавци,
 провајдери заједнице,
 провајдери садржаја,
 портали,
 трансакциони брокери,
 креатори тржишта,
 провајдери услуга.
Електронски малопродавци (E-Tailer). Представљају онлајн малопродајне објекте који
могу бити у различитим величинама од ситних локалних продавница који имају своје web
сајтове до величине као што је Амазон. Е-тејлери су слични класичној физичкој малопродаји,
где купци приступају web сајту, прегледају каталоге производа и врше наручивање. Као
примери наводе се REI, JCPenney, Barnes & Noble, Walmart и други. Као примери
електронских малопродаваца у Србији наводе се бројне продавнице које поред физичке
локације нуде могућност наручивања путем Интернета, неки од њих су Maxi Online, Lilly
Drogerie Online, Forma Ideale, Tehnomanija и други. Али има и оних који функционишу само
увиртуелном свету без икаквих физичких локација, као што су Amazon, Blue Nile, Bluefly.
Пример овакве врсте електронскoг малопродавца у Србији је NonStopShop.
Провајдери заједнице стварају онлајн окружење у коме људи са сличним
интересовањима могу обавити одређене трансакције (куповина, продаја), размењивати
мишљење, фотографије, видео записе, комуницирати са другим људима. Многе друштвене
мреже попут Facebook-а, Twitter-а, LinkedIn-а и других пружају корисницима алате за
изградњу заједнице.
17
Ловрета, С., Кончар, Ј., Петковић, Г., (2009), Оп. цит., стр. 336.
18
Laudon, K., Traver, C., (2017), Оп. цит., стр. 71-81.
Провајдери садржаја врше дистрибуцију информационог садржаја, дигиталних вести,
музике, видео садржаја, фотографија помоћу Интерент технологија. Као примери наводе се
CNN.com, Sportline.com.
Портали су web сајтови који корисницима нуде могућност коришћења моћних алата
за претраживање као и интегрисане пакете услуга и садржаја на једном месту типа новости,
система за размену порука, календара, дистрибуције аудио и видео садржаја и сл. Као
примери оваквог модела електронске трговине наводе се Yahoo, MSN, AOL.
Трансакциони брокери представљају предузећа која обрађују трансакције за
потрошаче путем телефона или мејла помажући им да повећају своју продуктивност и брже
и јефтиније обаве своје послове. Углавном се овај модел користи за финансијске услуге,
услуге путовања и услуге запошљавања. Осим тога у понуди трансакционих брокера су и
различите информације и историјски подаци као и стручни савети и мишљења. Као пример
трансакционог брокера наводе сеE-Trade.com, Ameritrade.com.
Креатори тржишта граде дигитално окружење у коме се купци и продавци могу
састајати, излагати, потраживати производе и успостављати цене. Пре појаве Интернета
креатори тржишта су ово могли постићи само ослањањем на физички простор и временско
просторни сусрет купаца и продаваца. Појава Weba омогућила је одвајање тржишта од
физичког простора. Пример креатора тржишта су eBay.com, Priceline.com.
Провајдери услуга су компаније које онлајн нуде услуге како би оствариле приходе.
Дакле, као што е-тајлери нуде производе онлајн тако и провајдери услуга нуде услуге онлајн.
Многе услуге се не могу продавати онлајн као на пример поправка аутомобила или
водоводна инсталација, али у том случају се цео аранжман поправке може обавити онлајн.
Спектар оваквих провајдера је изузетно разнолик од понуде меморијског простора као што
су Dropbox.com, пословних савета као што је Business-thinking до претраживача Web
садржаја као што су Google.com и Yahoo.
Пословни модел C2C електронске трговине је нов модел где индивидуални купци
врше директну међусобну купопродају и то уз помоћ тзв. маркетмејкера, као што је на
пример сајт eBay.com. У овом моделу електронске трговине потрошач припрема производ за
тржиште стављајући га на аукцију или продајууз ослањање на маркетмејкера у формирању
каталога производа, обезбеђивање алата за претрагу, као и комплетирање трансакције,
наплате и доставе.19Дакле, код овог модела потрошач тргује са другим потрошачем, а
компанија која подржава овакву трансакцију мора наћи неки начин за извршење наплате који
19
Милосављевић, М., Мишковић, В., (2011), Електронска трговина, Универзитет Сингидунум, Београд, стр. 9.
није традиционалан. Цена услуге коју компанија наплаћује је обично мали проценат
извршене трансакције, чланарина, рекламирање и слично.
Велики број личних услуга се нуди путем Интернета стога је веома важно да купци
приликом куповине оваквих услуга буду посебно обазриви јер врло лако може да дође до
преваре или неке врсте рачунарског криминала. Као најзначајније предности B2C модела
електронске трговине наводе се шире потенцијално тржиште, елиминисање посредника,
могућност једноставног ажурирања садржаја, могућност коришћења у било које време, са
било ког места и сл. Са друге стране постоје одређени недостаци ове електронске трговине
као што су одсуство контроле квалитета, не постоји гаранција да ће плаћање бити извршено,
итд.
3. Предности и значај употребе електронске трговине
Почетак 21. века обележен је снажним променама у начину пословања, продаји

производа и услуга као и у комуницирању између купаца и продаваца. Разлог томе је све
већа употреба Интернета у комерцијалне сврхе који је омогућио продавцима коришћење
нових начина идентификовања и комуницирања са милионима потенцијалних купаца из
различитих крајева света с тим да трошкови буду вишеструко мањи него код
традиционалних начина. Нижи трошкови су само један од великог броја погодности који
нуди електронска трговина у односу на класичну трговину. Такође, електронска трговина,
осим за продавце, пружа бројне погодности и за купце као и за друштво у целини. Са све
већом употребом електронске трговине јављаће се нове предности њене употребе и
истовремено ће расти њихов значај.
Најбитније предности електронске трговине за предузећа су:20
 могућност бирања добављача из целог света без обзира на њихов географски
положај као и да продаја и пласирање својих производа и услуга било где на
глобалном тржишту;
 нижи трошкови у погледу изнајмљивања простора, аранжирања излога и
ангажовања продајног особља;
 брз и једноставан трансфер пратеће документације између заинтересованих
страна;
 маркетиншки дистрибутивни канали могу да буду смањени или чак елиминисани
што истовремено чини производе јефтинијим и продавчев профит већим;
20
Ђерић, С., (2017), Оп. цит., стр. 139-140.
 компаније поседују много више информација него раније што им омогућава да те
информације искористе што ефикасније, да изврше сегментацију тржишта као и да
своје производе или услуге прилагоде потенцијалним купкцима или корисницима
услуга;
 смањење време између плаћања и пријема производа или услуга;
 нижи телекомуникациони трошкови, пошто је Интернет вишеструко јефтинији у
односу на друге начине комуницирања;
 омогућава нове пословне моделе који доводе до повећане конкурентности и
профитабилности;
 оглашавање може да буде обогаћено сликом, звуком или видео записом и даје
могућност честог ажурирања садржаја.
Са друге стране, купци такође остварују бројне погодности користећи различите
активности електронске трговине. Наиме, електронска трговина омогућава купцима да врло
једноставно и брзо упоређују производе на различитим сајтовима и тако дођу до производа
са нижом ценом. У последње време су актуелни и сајтови који омогућавају корисницима да
упоређују цене различитих производа. Једини сајт овог типа код нас је Cenoteka.rs који је,
осим поменутих погодности који нуди купцима, покренут за циљем да се подстакне
конкуренција међу трговинским ланцима. Електронска трговина је омогућила купцима да
куповину обављају из било ког места и без временског ограничења. Као битна предност
наводи се то што на купчеву одлуку не може утицати продајно особље као и да постоји
могућност комуницирања и размењивања идеја и мишљења и дељење искуства са другим
купцима.
Постоји осам карактеристика електронске трговине које могу да објасне зашто је

коришћење електронске трговине значајно.21
 Свеприсутност. У традиционалној трговини тржиште је физичко место које купци
посећују како би могли да обаве одређену трансакцију. На пример, радио и телевизија
само мотивишу потрошаче да на неком месту обаве куповину, док електронску
трговину карактерише њена свеприсутност – доступност свуда и у сваком тренутку.
Трговину је могуће обавити са рачунара од куће, са посла, из аутомобила користећи
мобилну електронску трговину.
 Глобални захват. Технологија електронске трговине омогућава да њене трансакције
пређу културне, регионалне, временске границе, згодније и економичније него што то
може традиционална трговина.
21
Laudon, K., Traver, C., (2017), Оп. цит., стр. 17-21.
 Универзални стандарди. Реч је о стандардима које деле народи широм света. У
супротном код традиционалне трговине стандарди се могу разликовати од једне до
друге нације. Универзални стандарди електронске трговине знатно су смањили
трошкове уласка на тржиште – трговци морају платити да своју робу изложе на
тржишту. Истовремено, ови стандарди потрошачима омогућавају ниже трошкове
претраживања – потребан напор да се пронађе жељени производ.
 Информационо богатство. Ова карактеристика електронске трговине се односи на
сложеност и садржај поруке. Технологије електронске трговине поседују потенцијал
за пружање знатно више информација од традиционалних медија као што су штампа,
радио и телевизија јер су интерактивни и могу прилагођавати поруку појединачним
корисницима и омогућити слање текста, видео и аудио снимака до корисника.
 Интерактивност. Односи се на омогућавање двосмерне комуникације између трговца
и потрошача. На пример, путем телевизије или радија се не може постављати питање
гледаоцима и улазити у разговор са њима док интерактивност омогућава онлајн
продавцу да ангажује купца слично оном који се постиже продајом лице у лице.
 Информациона густина. Ова карактеристика електронске трговине се односи на
укупну количину и квалитет информација који су доступни свим учесницима на
тржишту. Технологије електронске трговине доприносе смањењу трошкова
прикупљања, обраде, меморисања и преноса информација, а истовремено повећавају
проток, тачност и доступност информација. Као резултат свега тога, информације
постају јефтиније, свеобухватније и квалитетније.
 Персонализација и кастомизација. Персонализација се односи на усмеравање
маркетиншких порука на тачно одређене појединце, уз адаптацију порука тако да
садрже уважавање њихових интересовања процењених на основу претходно
обављених куповина. Кастомизација се односи на промену испоручених производа
или услуга у складу са корисниковим преференцијама, понашањем или експлицитно
израженим жељама.
4. Интернет као технолошка основа за електронску трговину
Од настанка World Wide Web-a и почетка употребе Интернета у комерцијалне сврхе раних
1990-их година, електронска трговина се доминантно заснива на Интернет технологији.
Уколико је потребно да се у канцеларији повежу два или више рачунара, за то је потребна
рачунарска мрежа. Шта је рачунарска мрежа? У најједноставнијем облику, рачунарска мрежа
се састоји од два или више повезаних рачунара који омогућавају комуникацију и размену
података.Сваки рачунар на мрежи садржи мрежни интерфејс уређај за повезивање рачунара
на мрежу. Појава рачунарских мрежа подразумевала је потпуну примену информационо-
комуникационих технологија у пословању и назначајнији допринос подизању
конкурентности предузећа. Појава ових мрежа настаје истовремено са широм применом
персоналних рачунара у предузећима крајем седамдесетих година 20. века.22
Постоје различити критеријуми за класификацију рачунарских мрежа. Према простору
који обухватају, рачунарске мреже се могу поделити на:
 локалне (LAN - Local area network),
 реионалне рачунарске мреже (WAN - Wide area networks).
Локална мрежа (LAN) је мрежа рачунара који се налазе близу (на пример, у истој згради или
просторији), домета до сто метара. Дакле, њено основно обележје је што је просторно
ограничена. Мреже рачунара који су повезани на већој удаљености, неограниченог домета се
називају регионалне рачунарске мреже (WAN). Оне повезују већи број локалних мрежа. 23
Осим претходне поделе, рачунарске мреже могу бити подељене на:
 приватне мреже (Private Networks),
 јавне мреже (Public Data Networks, PDNs).
Приватне мреже реализују се на простору предузећа и других јавних или приватних
организација. Овакве мреже инсталирају,одржавају и поседују предузећа или организације.
Јавне мреже оснивају и њима управљају национални ауторитети за управљање мрежама. Као
пример се може навести Интернет мрежа, телефонска мрежа итд.24
Рачунарске мреже се према свом обухвату могу поделити на:
 интранет,
 екстранет,
 Интернет.
На бази Интернет технологија организације успостављају интерне локалне мреже које се
налазе у границама пословног система, тзв. интранет мреже. Интранет је интерни
информационо-комуникациони систем између запослених појединаца и појединих сектора
организације. Интранет представља први корак у развоју инфраструктуре за електронско
пословање у организацији. Физичку инфраструктуру интранета чине: мрежна
22
Laudon K., Laudon J., (2014), Management Information Systems: Managing the Digital Firm, Pearson Education
Limited, стр. 280.
23
Ohene-Djan, J., (2008), Electronic commerce, University in London, стр. 23.
24
инфраструктура: (LAN, WAN), бар један рачунар са инсталираним серверским програмом
(укључујући TCP/IP протокол) и додатни рачунари са клијентским програмом (укључујући
TCP/IP протокол и Web претраживач).25
Екстранет је рачунарска мрежа организације која омогућава приступ легалних удаљених
корисника. Екстранет је приватни интерорганизацијски информациони систем који повезује
интранет две или више компанија у пословно окружење. Познат је као проширени интранет
и има важну улогу у општој пословној стратегији многих компанија и омогућава им да
изграде удружења са добављачима и другим организацијама на међународном нивоу. Ова
мрежа у целини технолошки подржава све захтеве електронске трговине.26
Интернет представља најобимнију комуникацију на свету и систем који сада одговара
глобалном телефонском систему по досегу и домету. Интернет представља највећу светску
имплементацију серверског/клијентског рачунарства повезујући милионе индивидуалних
мрежа широм света. Интернет се често назива и као глобална мрежа свих мрежа.27
Почетак Интернета везује се за период од пре 55 година и од тада до данас се постепено
развија. Историја Интернета се може сегментирати у три фазе. Прва фаза представља фазу
иновација која је трајала у периоду од 1961. до 1974. године и у њој су развијене основне
идеје и технологије у вези са Интернетом. Друга фаза је фаза институционализације која се
односи на период од 1975. до 1995. године и у овој фази долази до оживљавања идеја које су
развијене у првој фази. Фаза комерцијализације је трећа фаза у развоју Интернета која траје
од 1995. године до данас у којој долази до коришћења Интернета од стране великог броја
људи и приватних компанија широм света.28
Број корисника Интернета у свету од 1995. године до данас се значајно повећава. У
децембру 1995. године само 0,4% светске популације користило је Интернет, за разлику од
данашњег дана где више од половине светског становништва користи ову мрежу, што је
више од 4 милијарде становника.29Табела 1 приказује проценат светског становништва који
користи Интернет, по годинама, од године када се користи у комерцијалне сврхе до 2017.
године.
25
Милосављевић, М., Веиновић, М., Грубор, Г., (2009), Информатика, Универзитет Сингидунум, Београд, стр.
331-332.
26
Милосављевић, М., Веиновић, М., Грубор, Г., (2009), Оп. цит., стр. 332.
27
Laudon K., Laudon J., (2014), Оп. цит., стр. 288.
28
Laudon, K., Traver, C., (2017), Оп. цит., стр. 112.
29
Доступно на: https://www.internetworldstats.com/emarketing.htm.
Табела 1 – број корисника Интернета у свету
Број корисника % светске
Година
Интернета популације
1995. 16 милиона 0,4%
1996. 36 милиона 0,9%
1997. 70 милиона 1,7%
1998. 147 милиона 3,6%
1999. 248 милиона 4,1%
2000. 361 милиона 5,8%
2001. 513 милиона 8,6%
2002. 587 милиона 9,4%
2003. 719 милиона 11,1%
2004. 817 милиона 12,7%
2005. 1,018 милиона 15,7%
2006. 1,093 милиона 16,7%
2007. 1,319 милиона 20%
2008. 1,574 милиона 23,5%
2009. 1,802 милиона 26,6%
2010. 1,971 милиона 28,8%
2011. 2,267 милиона 32,7%
2012. 2,497 милиона 35,7%
2013. 2,802 милиона 39%
2014. 3,079 милиона 42,4%
2015. 3,366 милиона 46,4%
2016. 3,696 милиона 49,5%
2017. 4,157 милиона 54,4%
Извор: www.internetworldstats.com
Интернет се у Србији (тадашњој Југославији) први пут појавио у фебруару 1996. године
када је национална академска мрежа преко провајдера BeoTelNet-a спојена на Интернет. Тада
сви интернет сервиси постају доступни корисницима у Југославији, али су ипак били
ограничени на академски круг. Исте године почиње са радом први домаћи комерцијални
провајдери чиме се доступност Интернета проширује и на неакадемски део Србије, односно
постаје доступан свим корисницима.30
Данас у Републици Србији 68% домаћинстава поседује интернет прикључак, што чини
повећање од 3,3% у односу на 2016. годину, а 4,2% у односу на 2015. годину. Заступљеност
30
Доступно на: https://www.sajtmaster.rs/istorija-i-razvoj-interneta/.
интернет прикључка највећа је у Београду и износи 77,5%, у Војводини износи 68,7%, а
уцентралној Србији 63,8%.31Слика 1 приказује раст интернет прикључка у Републици Србији
у последњој деценији. Може се закључити да се употреба Интернета постепено повећава из
године у годину и с обзиром на то да тренутно нешто више од половине становништва
поседује интернет прикључак, још увек има простора за његов раст па се очекује да се овакав
темпо раста настави и у наредним годинама.
Слика 1 – Раст броја интернет прикључка у домаћинствима у Републици Србији
Извор: Ковачевић, М., Павловић, К., Шутић, В., (2017), Употреба информационо-комуникационих технологија
у Републици Србији, Републички завод за статистику, Београд, стр. 14.
На питање о разлогу због кога домаћинства немају интернет прикључак код куће 70%
је одговорило да нема потребу за Интернетом, 24,4% је одговорило да је опрема сувише
скупа, док је 22,8% домаћинстава као разлог за непоседовање Интернета навело недостатак
вештина за његово коришћење.32
Када је у питању коришћење Интернета у предузећима у Републици Србији, ситуација
је знатно другачија у односу на коришћење Интернета у домаћинствима. Такође, и код
предузећа број интернет прикључака је константно растао у последњих десет година. И у
2017. години дошао до 99,7% и с обзиром да се ради о високом проценту, не могу се
очекивати неке значајније промене у наредним годинама.
Слика 2– Раст броја интернет прикључка у предузећима у Републици Србији
Извор: Ковачевић, М., Павловић, К., Шутић, В., (2017), Употреба информационо-комуникационих технологија
у Републици Србији, Републички завод за статистику, Београд, стр. 70.
5. Перспективе развоја електронске трговине
31
Ковачевић, М., Павловић, К., Шутић, В., (2017), Употреба информационо-комуникационих технологија у
Републици Србији, Републички завод за статистику, Београд, стр. 14-15.
32
Ковачевић, М., Павловић, К., Шутић, В., (2017), Оп. цит., стр. 16.
Да би електронска трговина могла да се даље развија неопходно је испунити и неке
технолошке претпоставке. Пре свега неопходно је располагати одговарајућом
информатичком инфраструктуром. Осим технолошких предуслова неопходно је унапредити
и законске претпоставке које ће омогућити њен несметан развој. Сматра се да ће се
електронска трговина, као једна потпуно нова и различита технологија одржати и у
перспективи. Међу најважнијим разлозима за оптимистичка предвиђања налазе се и брз
технолошки развој, развој нових сервиса и пословних модела, развој националних и
међународних стандарда.Оптимизам о светлој будућности електронске трговине везан је и
за:33
 употребу Интернета – чији се број корисника експоненцијално повећава, па данас већ
половина светског становништва користи Интернет;
 могућности куповине – број производа и услуга који се купују на Интернету се
непрекидно повећава са све бољим механизмом трговине, алатима за претраживање,
посредничким услугама, презентацијом на више језика;
 иницијативу куповине – цене ће бележити пад при чему ће многе иновативне опције
бити омогућене, а електронски шопинг ће постати један од друштвених трендова;
 повећана сигурност и поверење – представља један од основних ограничавајућих
фактора електронске трговине;
 руковање ефикасним информацијама - које постају доступне у било које време и у
било ком месту. Употреба базе података којом компанија располаже могу се
непрестано сагледавати купци и усмеравати маркетинг активности ка њима;
 иновативне организације – које ће бити реструктуиранеуз помоћ информационих
технологија, од којих су већина виртуелне, чиме ће оне постати иновативне,
флексибилне и креативне. Такве организације ће знатно више у свом пословању
употребљавати електронску трговину;
 виртуелне заједнице – ојачавају онлајн комерцијалне активности и као професионална
подручја интересовања олакшавати електронску трговину;
 системи плаћања – савремени електронски системи плаћања и онлајн микроплаћања
имају све већу примену. Интернационални стандарди су постали норма електронског
плаћања што утиче и на глобално проширење електронске трговине;
 мобилна трговина – велики број корисника мобилних уређаја као и лакоћа и
једноставност повезивања на Интернет, затим увођењем4G технологије, мобилна
трговина добија све значајнију улогу у електронској трговини.
33
Кончар, Ј., (2008), Оп. цит., стр. 364-365.
Да би се идентификовале могућности развоја електронске трговине у Републици Србији
многа предузећа постављају питања и траже одговоре на њих. Међу таквим питањима срећу
се и следећа:
 Колико коштају услуге купцима које се обезбеђују путем Интернета?
 Који су губици уколико конкуренција приступи пружању услуга купцима пре
одређеног предузећа?
 Како се могу експлоатисати информације о појединачним купцима у циљу
олакшања пословања са њима?
 Која помоћ може да се пружи купцима по основу искуства са другим купцима?
 Коју помоћ је могуће пружити купцима по основу експертизе запосленог особља?
На основу ових питања може се закључити да постоји велики број критичних фактора успеха
за електронску трговину у Републици Србији. Међу главне факторе за развој електронске
трговине спадају: специфичност производа и услуга, подршка топ менаџмента, техничка
инфраструктура, софтвер који је одомаћен за кориснике, сигурност и контрола система
електронске трговине, конкуренција и тржишна ситуација, промоција и интерна
комуникација, поверење између купаца и продаваца, трошкови пројеката електронске
трговине и слично.34Иако је Република Србија земља која је технолошки и информатички
заостаје у односу на развијене европске земље, претходних година дошло је дозначајног
напретка и развоја електронске трговине. Овакву чињеницу оправдавају подаци о расту броја
рачунара у домаћинствима, подаци о расту броја Интернет корисника у земљи, подаци о
коришћењу Интернета у готово свим предузећима у земљи. Кроз даљи развој ове делатности,
појаву све већег броја електронских продавница подстиче се праћење глобалних трендова,
омогућавање коришћења нових начина плаћања путем Интернета, усвајање нових правних
прописа и допуну већ постојећих закона. У будућности Република Србија треба да се одлучи
за електронску трговину као главну развојну шансу за трговинска предузећа на глобалном
електронском тржишту.
Један од битних трендова развоја у елетронском пословању представља инсистирање на
стварању вредности за цело друштво, који се у традиционалном маркетингу ослања на
концепт друштвене одговорности, а у пословању у модерно време рефлектује кроз модел
социјалног предузетништва. Интернет корисници не само да прате овај тренд већ га и намећу
и предводе путем сајтова за групно финансирање (енг. crowfunding). На оваквим сајтовима
већи број појединца донира одређена средства за оне идеје у које верује и на тај начин
34
Кончар, Ј., Петровић Катаи, З., Правци развоја електронске трговине у Републици Србији, Економски
факултет Универзитета у Новом Саду, доступно на: http://yuinfo.artkey.rs/zbornici/2009/html/pdf/024.pdf.
учествује у финансирању новог пројекта (производа, услуга, догађаја, уметничких подухвата
итд.). Таква врста финансирања у снажном је узлету што се може документовати податком
да је за само пет година порасла чак десет пута, у 2009. години групним финансирањем је
скупљено 530 милиона долара, а да је у 2013. години тај износ достигао пет милијарди
долара.35
II ДЕО – ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ
35
Филиповић, Ј., (2016), Интернет маркетинг, Економски факултет Универзитета у Београду, стр. 27.
1. Појам друштвених мрежа
Друштвене мреже представљају један од облика друштвених медија. Друштвени медији

се могу дефинисати као онлајн текст, слика, звук или видео садржај који су створили људи
користећи web 2.0 платформе и алатке за друштвене интеракције и разговоре како би
размењивали мишљења, искуства, имали увиде у одређене садржаје и сл. 36 Друштвени
медији су заправо медији који представљају извор разноврсних информација који потрошачи
користе са намером да се информишу у вези са производима, услугама, брендовима,
проблемима на које наилазе. Једна од најзначајнијих предности друштвених медија је што
подстичу компаније да комуницирају са потрошачима, тако да потрошачи више нису само
пасивни примаоци информација. На следећој слици (Слика 3.) приказан је успон друштвених
медија кроз историју.
Слика 3 – Друштвени медији
Извор: http://www.booksaresocial.com/timeline-social-media-2017/
Usenet се може сматрати једним од првих друштвених медија који је корисницима

омогућавао да постују своје чланке, а други корисници су могли да их прочитају и да
одговоре на њих. Овакве конверзације представљају прафоруме и први забележен пример
друштвених медија налик данашњим. Usenet је био и први весник Интернета јер је на њему
први пут објављена вест о лансирању world wide web-a.37
Друштвене мреже представљају збирни назив за софтвере и услуге које се налазе на
Интернету и који омогућавају корисницима да се састану онлајн и размењују, дискутују,
комуницирају и учествују у било ком виду друштвене интеракције. Та интеракција може
укључивати размену текстуалних порука, слика, аудио и видео записа, појединачно или
36
Turban, E., Strauss, J., Lai, L., (2016), Social Commerce: Marketing, Technology and Management, Pearson
Education Limited, стр. 8.
37
Бауер, И., (2013), Дигитални маркетинг, Завод за уџбенике, Београд, стр. 124.
комбиновано.38 Према Weberu, друштвене мреже су онлајн заједнице засноване на чланству
које омогућавају корисницима да се међусобно повезују на бази заједничких интересовања.
Друштвене мреже пружају људима прилику и да се изразе и (или) забаве у друштвеном
окружењу.39 Друштвене мреже подразумевају групе које се формирају на Интернету и које
повезује неки заједнички интерес, заједничка интересовања, пријатељство, потреба да прате
објаве других и размењују узајамно корисне информације као и да се међусобно помажу
саветима или на неки други начин.40 Постоји још безброј дефиниција друштвених мрежа, а
оно на шта свака указује је да оне олакшавају процес комуникације између људи, а све чешће
и између потрошача и предузећа, омогућавају лакше повезивање појединаца и нуде још низ
других погодности што их чини једним од најраспрострањенијих и најинтересантнијих
феномена данашњице на Интернету.
Претечама друштвених мрежа могу се сматрати BBS (Bulletin Board System) сервиси који
су се појавили осамдесетих година 20. века. Ови системи су пружили могућност дељења
софтвера и података, као и слања порука и постова на јавне огласне табле и све то је било
могуће након логовања на систем. Овакве заједнице су биле претежно локалног карактера
због високе цене телефонског позива, уколико би се неко логовао из другог дела
света.41Половином деведесетих година прошлог века настали су Amazon (1994. године), први
блогови, први сајтови за дељење медијских садржаја и сл, али двадесет први век означио је
прекретницу и донео праву експлозију када је у питању развој друштвених мрежа.Модерна
ера друштвених мрежа почиње појавом Friendster-a, 2003. године.Историјски посматрано,
врло значајна друштвена мрежа је MySpace која је настала 2003. године, а 2006. године
постала најпопуларнија друштвена мрежа у Сједињеним Америчким Државама. Наредних
година, како је расла популарност Facebook-а, тако је опадала популарност My Space-a.
Појава нових друштвених мрежа и њихов развој траје свих наредних година до данас.
Најпознатије друштвене мреже у свету, али и код нас су Facebook, Instagram, Twitter i
LinkedIn, при чему је јавности најпознатији Facebook са највећим бројем корисника, али и
остале мреже у последње време постају све популарније.
Како временом расту разлози за коришћење друштвених мрежа, мало ко је данас имун на
њих и не користи их. Управо та чињеница говори у прилог томе да друштвене мреже све
више заузимају централно место у савременој електронској комуникацији и тиме замењују
електронску пошту и СМС, нарочито што су данас све више људи путем својих мобилних
телефона повезани на Интернет. Опште је прихваћено коришћење друштвених мрежа у
38
Филиповић, Ј., (2016), Оп. цит., стр. 114.
39
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 220.
40
Бранковић, С., (2013), Социјалне мреже и нове могућности друштвеног истраживања, Културна полиса, стр.2.
41
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 124.
слободно време, међутим у последње време оне постају све више коришћење у образовању и
пословању, првенствено као брз и сталан извор информација. О томе, њиховим врстама,
карактеристикама, њиховом значају биће више речи у наредним деловима рада.
2. Врсте друштвених мрежа
Друштвене мреже у данашње време су јако добро структуриране. Најпопуларније

платформе друштвених мрежа разликују се по нивоу коришћења у различитим земљама и
демографским обележјима корисника. Када се упоређује значај друштвених мрежа, најбоље
је посматрати их по броју активних профила, а не по броју самих корисника. Такође, неке
друштвене мреже расту брже од других, а има и оних које бележе пад по броју корисника и
популарности. За ефективност промотивне кампање путем друштвених мрежа од највећег
значаја је одабир кључних друштвених мрежа које су најактуелније у циљној групи
потрошача. Предузећа би требало да усмере промотивну кампању на најпопуларније
друштвене мреже уз континуирано праћење повратних информација од потрошача који
представља основни индикатор ефикасности спроведене промотивне кампање.
Од краја прошлог века па све до данас настало је мноштво друштвених мрежа. Свака од
њих је карактеристична за одређено географско поднебље, одређени узраст корисника,
интересовање, професију. Како је њихов број велики и временом све више расте, пажња у
овом раду ће бити посвећена најпопуларнијим друштвеним мрежама од њиховог настанка па
до данас.
Постоје следеће врсте друштвених мрежа:42
 друштвене мреже за социјално умрежавање (Facebook, LinkedIn, Google+);
 микроблогинг (Twitter, Tumblr);
 друштвене мреже за дељење фотографија (Instagram, Snapchat, Pinterest);
 друштвене мреже за дељење видео садржаја (YouTube, Facebook Live, Periscope,
Vimeo).
2.1Друштвени сајтови www.classmates.com и www.match.com
Историја друштвенихмрежа почиње са друштвеним сајтовима као што

суwww.classmates.comиwww.match.com који представљају једне од првих друштвених мрежа.
Ове друштвене мреже настале су 1995. године. Друштвени сајт www.classmates.comслужио је
42
Доступно на: https://www.bigcommerce.com/blog/social-media-advertising/.
за поновно проналажење или окупљање старих школских другова, док је
www.match.comслужио за онлајн упознавање са особама супротног пола.
2.2Six Degrees друштвена мрежа
Само годину дана касније 1996. године настаје Six Degreesдруштвена мрежа која је, а
покренута годину дана након настанка, коју је основаоAndrew Weinreich. Ова мрежа
комбиновала је популарне карактеристике попут профила корисника, листе пријатеља,
могућност да се пронађу други корисници и представљала је прву друштвену мрежу налик
данашњим.43С обзиром на то да ова мрежа није нудила могућност надограђивања новим
технологијама, корисници су почели да губе интересовање за њу и 2000. године ова мрежа
престала је са радом јер није имала довољан број активних корисника, па тако ни довољно
прихода.
2.3 Friendster друштвена мрежа
Friendsterје друштвена мрежа која је основана 2003. године. Група људи која је основала
ову мрежу желела је да пронађе начин да људи упознају друге људе на Интернету и остваре
пријатељства, да остану у контактима са већ постојећим пријатељима као и да прошире
личне мреже на сигуран начин. У првих неколико месеци свог постојања овај сајт је имао
више од три милиона корисника и стекао велику популарност широм Сједињених
Америчких Држава. У наредним годинама појављује се Facebook i MySpace који су
представљали велику конкуренцију овој друштвеној мрежи и на територији Сједињених
Америчких Држава интересовање за ову друштвену мрежу значајно опада, али на територији
Азије интересовање за ову мрежу расте. 44 Након седам година од свог оснивања Friendster је
пао у сенку популарнијих и бољих друштвених мрежа. Компанија која је основала
Friendsterје покушала да изврши њену трансформацију у сајт са гејминг платформом. Иако
су те идеје у почетку биле обећавајуће, на крају нису могли да остваре своје циљеве и овај
сајт престаје са радом.45
Успех Friendster-аније прошао незапамћено код многих предузетника, па су убрзо почеле
да се појављују нове, доста популарније друштвене мреже као што су LinkedIn, My Space,
Facebook и друге.
43
Доступно на: https://www.cbsnews.com/pictures/then-and-now-a-history-of-social-networking-sites/2/.
44
Доступно на: https://socialnetworking.lovetoknow.com/history-friendster.
45
Доступно на: http://www.demystifyasia.com/the-life-and-death-of-friendster/.
2.4 MySpace друштвена мрежа
Када je Friendster почео да се суочава са проблемима лоше стратегије развоја што је

узроковало пад његове популарности, MySpace је управо то искористио и 2003. године
његови оснивачи су копирали функционално језгро Friendster-а, надоградили га одређеним
додатним функцијама, као што су видео записи, блогови, и дали већу слободу корисницима
да својим профилима дају лични печат. Већ до краја 2006. године MySpace је имао 50 пута
више посета на месечном нивоу од свог ривала. 46MySpace је настојао да диференцира себе од
конкуренције тако што је редовно додавао нове опције које су биле базиране на захтевима
корисника. Такође је омогућио корисницима да персонализују личне профиле. Ова
друштвена мрежа је остала лидер међу друштвеним мрежама све до 2008. године када га је
по броју корисника и популарности претекаоFacebook како на америчком тако и на домаћем
тржишту. Без обзира на пад ове друштвене мреже током 2009. и 2010. године она још увек
има преко 100 милиона корисника широм света и користи се код тинејџера, музичара и
других уметника, високообразованих људи, друштвено оријентисаних и других.
2.5 Facebook друштвена мрежа
Као што је Google за многе „оперативни систем за претрагу“ тако се може рећи да се
Facebook полако претвара у „оперативни систем за друштвено умрежавање“ и неки аутори
сматрају да је Facebook она врста феномена која се као Google виђа једном у неколико
година.47Историја ове друштвене мреже започиње октобра 2003. године, када је студент
Харварда, Mark Cukerberg, „хаковао“ универзитетску студентску идентификациону базу
података и креирао Facemach, који је представљао сајт који је омогућавао студентима да
пореде две ID фотографије, како би могли да изаберу атрактивнијег студента односно
студенткињу. Како би избегао правне консеквенце своје акције, он фебруара 2004. године
креира претечу Facebook-а, сајт www.thefacebook.com, која је заправо била друштвена мрежа
која је повезивала студенте Харвардског универзитета. 48У наредним годинама свог постојања
ова друштвена мрежа почиње да се шири на универзитете на другим географским
подручјима, а током 2006. године ова мрежа се отвара за све заинтересоване особе старије од
тринаест година, а услов је био само постајање валидне e-mail адресе. Сталним унапређењем
46
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 229.
47
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 233.
48
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 234.
својих перформанси, што подразумева додавање нових апликација, опција, промену дизајна
и сличноFacebook стиче велику популарност широм света крајем 2007. године и престиже до
тада најпопуларнију друштвену мрежу MySpace.
МотоFacebook-а гласи: „Социјални услужни програм који те повезује са људима око
тебе“, што одсликава идеју свих друштвених мрежа – повезивање са људима које особа
познаје, остајање у контакту и утврђивање веза са великим бројем пријатеља и познаника на
релативно једноставан и забаван начин, при чему је могуће размењивати све врсте
материјала као на пример текст, фотографију, аудио и видео записе.49
Популарност Facebook-а константно расте од самог његовог настанка па све до данас и
тешко да ће ту величину популарности достићи било која друга друштвена мрежа. Велики
број људи поседује Facebook профил, а они који га немају, сигурно су бар чули за ову
друштвену мрежу. Постоје бројне статистике које говоре у прилог томе, али о томе ће више
бити речи у другим деловима рада. Ово је и даље најпопуларнија друштвена мрежа у
Сједињеним Америчким Државама, али и код нас. Међутим, популација млађа од 25 година
се све више окреће другим, као што суInstagram, YouTube, Snapchat наводи eMarketer и
предвиђа пад корисника Facebook-а у наредном периоду. Али он и даље наставља да
привлачи старију популацију.50
2.6 Twitter друштвена мрежа
Twitterје друштвени сајт који је настао 2006. године, али нагло је постао популаран тек
током 2008. и 2009. године. Ова друштвена мрежа се посматра као једна врста друштвеног
блога или компјутерске СМС поруке, а подразумева текстуалне уносе, тзв. „твитове“ који
првенствено нису могли имати имати више од 140 словних знакова. Међутим, у септембру
2017. године одлучено је да се број карактера за неке кориснике повећа на 280. Касније је
саопштено да се промена показала корисном па је већи број карактера омогућен свим
корисницима. Изузетак су они који твитују на кинеском, јапанском и корејском језику пошто
се за писање тим језицима користи мањи број карактера. 51Основна идеја оснивача ове мреже
је била да се подели и открије шта се дешава управо сада, било где у свету. Дакле, акценат је
на тренутном догађању и дељењу момената са својим „пратиоцима“. 52Пратиоцима се
сматрају чланови личне мреже. Поред текстуалне поруке, путем Twitter-а могу се слати и
фотографије, аудио и видео снимци. Оно што је битно напоменути када је ова друштвена
49
Филиповић, Ј., (2016), Оп. цит., 117.
50
Доступно на: http://rs.n1info.com/a364382/Sci-Tech/Facebook-gubi-a-Snapchat-privlaci-mladje-korisnike.html.
51
Доступно на: http://rs.n1info.com/a340362/Sci-Tech/Twitter-udvostrucuje-broj-karaktera.html.
52
Филиповић, Ј., (2016), Оп. цит., 118.
мрежа у питању је да је она прилично једноставнија за коришћење у односу на друге.
Постоји поље за упис одређене идеје, као што је поменуто, дужине 280 карактера,притисак
на тастер Ентер и аутор је већ конектован са читавим Twitter светом. И управо ова
једноставност коришћења је допринела његовој планетарној популарности. Twitter користе
тинејџери, политичари, људи са музичке, глумачке сцене и други.
2.7 LinkedIn друштвена мрежа
LinkedIn јепословно оријентисана друштвена мрежа која је основана 2002. године, а

покренута 2003. године.53У новембру 2010. године LinkedIn је бројао више од 80 милиона
корисника и то из више од 200 различитих земаља. 54 Ова друштвена мрежа се наметнула као
подразумевајућа друштвена мрежа за професионалне контакте, као што је Facebookза
приватне контакте. Преко њега данас компаније траже таленте и контакте, а осим тражења
посла и професионалних контаката, она може да послужи и као место за корпоративна
окупљања, прављење компанијских налога, виртуелних конференција и сличних догађаја.
Једна од омиљених опција на друштвеним мрежама је дељење фотографија и управо ова
опција на друштвеној мрежи LinkedInније могућа.55 С обзиром на то да је циљ умрежавања
на овој мрежи пословног карактера, комуницирање међу члановима је омогућено само
уколико су они у директној вези, односно уколико су тзв. пријатељи. Битна разлика у односу
на друге друштвене мреже је у томе што његово коришћење није потпуно бесплатно, наиме
наплаћују се само одређене услуге, оне које су потребне професионалним корисницима, док
оним „обичним“ нису неопходне.
2.8 Instagram друштвена мрежа
Instagram јеједна од новијих друштвених мрежа настала је 2010. године и једина

друштвена мрежа која је започела као мобилна апликација док је десктоп верзију добио тек
2012. године. Оснивачи ове друштвене мреже су Kevin Systrom и Mike Krieger. Након неког
времена пројекту су се прикључили још инжењера и пројекат је врло брзо напредовао. Већ
2012. године Facebook почиње да се интересује за преузимање Instagrama. После
спроведених бројних истраживања и анализа од стране разних тржишних агенција,
53
Доступно на: https://thealarmclock.com/2004/08/06/linkedin_hq_mou/.
54
Доступно на: https://about.linkedin.com/.
55
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 251.
констатовано је да се куповина може извршити па је у септембру 2012. године цео процес
службено завршен и Facebook купио друштвену мрежу Instagram за једну милијарду
америчких долара.56Instagram је специфична мрежа у односу на друге, јер је ова друштвена
мрежа осмишљена тако да служи за дељење фотографија и кратких видео записа, трајања до
једног минута. Може се рећи даInstagram представља упрошћењу верзију Facebook-а, али са
нагласком на мобилној употреби. Као и на другим мрежама и овде постоји могућност
умрежавања са другима, тако што се корисници међусобно „прате“, коментаришу једни
другима фотографије, видео записе, лајкују, тагују и шаљу једни другима приватне
поруке.Профили на овој друштвеној мрежи могу да буду приватни или бизнис профили.
Instagram је најпопуларнији код корисника узраста од 18 до 29 година, при чему су његови
корисници већим делом особе женског пола.57Ова друштвена мрежа свакодневно има преко
300 милиона активних корисника и сваким даном постаје све популарнија, нарочито код
млађих генерација.
2.9 Google+ друштвена мрежа
Google+ је друштвена мрежа која је у самом старту дизајнирана као велики Google-oв
пројекат за друштвено умрежавање корисника Gmail налога којима је истовремено
додељиван налог на овој друштвеној мрежи. Ова друштвена мрежа покренута је 2007. када је
Google увидео успех осталих друштвених мрежа. Пројекат је обећавао много ближе
умрежавање него што то доносе друге друштвене мреже, али сама мрежа и посебна замисао
нису имали капацитета да достигну успех других мрежа као што су Facebook, Instagram,
Twitter, LinkedIn.
2.10 YouTube друштвена мрежа
YouTube је заправо кориснички сервис који намењен за размену видео саджаја где
корисници могу да постављају, прегледају, оцењују различите видео записе.
Творци YouTube-а су бивши запослени фирме PayPal, Чед Харли, Стив Чен и Џод
Карим. Домен сервиса YouTube.com активиран је 15. фебруара 2005. године, а временом
страница се значајно развила. Овај сервис је купљен од стране Google-a за 1,65 милијарди
долара. Већ у јуну 2006. године, дневно је прегледано преко 100 милиона видео клипова, а у
56
Доступно на: https://pcchip.hr/internet/drustvene-mreze/instagram-i-sve-sto-trebate-znati-o-njemu/.
57
Доступно на: https://buffer.com/instagram-marketing.
току само једног дана постављено 65 000 нових видео клипова. 58Дакле, првенствено је
замишљен за размену видео садржаја, а данас представља и бесплатан вид маркетинга за
компаније из различитих сфера. Може служити и за промоције различитих врста установа,
промоције појединаца из различитих професија и слично.
Постоје два типа корисника оваквог сервиса, они који долазе на сајт ради бесплатног
прегледања видео садржаја који су поставили корисници који заправо спадају у други тип, тј.
они који имају отворене своје профиле на којима постављају различите видео садржаје.
Према подацима из 2018. године, укупан број људи који користи YouTube је 1,3
милијарде. У једном минуту се чак 300 сати видео садржаја учитана овај сервис. 59
2.11 Flickr друштвена мрежа
Flickr је web сајт који је настао 2004. године и служи као сервис за складиштење слика
и видео записа онлајн зајендице. Flickr се у почетку доста користио међу блогерима као
остава за фотографије. Једна од његових интересантних карактеристика је што се
фотографије могу објављивати и без поседовања корисничког профила. Био је доста
популаран код млађих корисника, а последњих година ову друштвену мрежу све више мења
Instagram друштвена мрежа.
2.12 Pinterest друштвена мрежа
Pаinterest је друштвена мрежа која се великом брзином пробила на сам врх

друштвених мрежа у свету, лансиран је 2010. године. Ова друштвена мрежа омогућава
кориснику да организује и дели све ствари које му се учине занимљивим, а које нађе на
Интернету. Ултимативни циљ креатора Pinteresta60 јесте да повежу људе широм света преко
„ствари“ који их интересују. Они су сматрали да омиљена књига, рецепт, филм и слично
могу да створе везу између две особе. Основни принципи којима се треба водити на овој
друштвеној мрежи је као прво и основно, поштовање других индивидуа и њихових укуса, па
тако пружити потпуно поштовање приликом остављања коментара и вођења конверзације.
Стога је најбоље да корисници пронађу себи сличне, а различитости да поштују.
58
Доступно на: https://www.digitalnimarketing.in.rs/kako-je-nastao-youtube/.
59
Доступно на: https://merchdope.com/youtube-statistics/.
60
Доступно на: https://srbodroid.com/zanimljivosti/edukacija/sta-je-pinterest/.
2.13 Snapchat друштвена мрежа
Тројица студената са Стандфорда - Murphy, Spiegel i Brown 2011. године праве

апликацију под називом Pictaboo. Идеја је настала као део пројекта на једном од предмета.
Spiegel i Brown су били идејни творци, док је Murphy био задужен за програмирање саме
апликације. У септембру 2011. године, млади оснивачи одлучују да промене име апликације
у SnapChat и почиње промоција ове апликације. За непуних месец дана ова мрежа је имала
преко 1000 корисника. До априла 2012. године апликација је имала преко 100 000 корисника.
Прва инвестиција за ову апликацију долази у априлу 2012. године, од Jeremy Liew, из
Lightspeed Ventures и тада се улаже 485 000 долара у SnapChat. Покушаји Facebook-a да се
бори против ове друштвене мреже нису били успешни и тада Mark Zuckerberg одлучује да
понуди три милијарде еура за ову апликацију. Понуда је одбијена и Snapchat је унапређен
различитим опцијама.61Цео концепт ове мреже заснован је на снаповима. Снапови су заправо
фотографије или кратки видео снимци који трају 24 часа и након тог времена нестају и више
их није могуће погледати.
Snap, компанија чији је Snapchat део, објавила је да је апликација током другог
тромесечја 2018. gодине изгубила 3 милиона дневно активних корисника. Snapchat сада има
188 милиона дневно активних корисника, а сервис се бори са Instagramom за тржишно
учешће. Instagram наставља да копира Snapchat функције, а према свему судећи корисници
имају мишљење да све што Instagram копира функционише боље него на Snapchat-у.
Evan Spiegel, оснивач Snapchat-a CEO Snapa, пад броја активних корисника приписује
редизајну апликације раније ове године.62
2.14 WhatsApp друштвена мрежа
WhatsApp је мобилна апликација за размену порука, фотографија и видео записа.

Оваква услуга се не наплаћује. Компанију WhatsApp су 2009. године основали Jan Koum и
Brian Acton у калифорнијском граду Santa Clara. Након куповине друштвене мреже
Instagram, Facebook је одлучио да откупи и WhatsApp у фебруару 2014. године. Ова
инвестиција Facebook је коштала 19 милијарди долара. Jan Koum, кооснивач и директор
61
Доступно на: http://digitalizuj.me/2015/04/snapchat-kratka-istorija/.
62
Доступно на: https://www.benchmark.rs/vesti/snapchat-izgubio-tri-miliona-dnevno-aktivnih-korisnika-tokom-
drugog-tromesecja-77046.
WhatsApp-a ће се такође придружити Facebook-у као један од извршних директора и члан
Facebook-овог управног одбора. WhatsApp је у 2014. години имао око 450 милиона активних
корисника.63 У 2017. годиниWhatsApp је имао 1,3 милијарде месечно активних корисика и
преко милијарду корисника на дневном нивоу. Ови корисници пошаљу преко 55 милијарди
порука сваког дана и размене преко 4,5 милијарде фотографија. 64Према најновијим објавама
апликација WhatsApp ће ускоро почети да наплаћује фирмама слање маркетиншких и
корисничких порука овим путем и то је одлучено након што је примећено да се ова
друштвена мрежа суочава са успоравањем раста прихода и коришћења. Поруке ће коштати
између 0,5 и 9 центи у зависности од земље у којој се корисник налази. Поруке ће моћи да
буду аутоматизоване или ће их слати корисничке службе.65
2.15 WeChat друштвена мрежа
WeChat је кинеска вишенаменска апликација која поред тога што нуди могућности попут
Vibera и WhatsApp-a она је и друштвена мрежа и апликација за плаћање путем телефона.
WeChat је настао у јануару 2011. године од стране Zhang Xiaolongа pod vlasništvom Tencenta.
WeChat пружа могућност употребе текстуалних порука, снимање гласовних порука,
емитовање порука типа један ка више, видео позива и видео конференција. 66Након нешто
више од једне године постојања ова мрежа је имала преко 200 милиона активних корисника.
У 2018. години ова апликација је достигла број од милијарду корисника што је чини
најпопуларнијом друштвеном мрежом у Кини. Број WeChat корисника расте за 15,8% на
годишњем нивоу како наводи извештај компаније Tencent. Највећи бро корисника долази из
Јужне Азије, Европе и Сједињених Америчких Држава јер кинески држављани који живе у
другим земљама користе ову платформу како би остали у контакту са породицом и
пријатељима, будући да су друге друштвене мреже у приличној немилости на подручју
Кине.67
2.16 QZone друштвена мрежа
63
Доступно на: https://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2014&mm=02&nav_id=814346.
64
Доступно на: http://mondo.rs/a1027905/Mob-IT/Vesti/WhatsApp-milijardu-dnevno-aktivnih-korisnika.html.
65
Доступно на: https://www.blic.rs/biznis/vesti/whatsapp-pocinje-da-naplacuje-slanje-poruka-firmama/4hsnk7y.
66
Доступно на: https://community.giffgaff.com/t5/Blog/WeChat-Messaging-App-Review/ba-p/14153535.
67
Доступно на: https://pcpress.rs/wechat-dostigao-milijardu-korisnika/.
QZone је кинеска друштвена мрежа и платформа за блоговање и дељење садржаја.
Tencent Holdings Limited је кинеска инвестициона компанија која је креирала ову друштвену
мрежу 2005. године која је била слична Facebook-у и MySpace-у. У 2012. години QZone је
имао 597 милиона регистрованих корисника који су постављали преко 200 милиона
фотографија дневно.68У 2018. години ова друштвена мрежа има 638 милиона активних
корисника.69На основу ових података може се приметити да ова друштвена мрежа није
забележила драстичан раст броја корисника у претходних 6 година као што је то случај са
неким другим популарнијим друштвеним мрежама.
2.17 Weibo друштвена мрежа
Weibo је кинеска платформа за микроблоговање настала 2009. године. То је

најпопуларније место за микроблоговање у Кини и може се сматрати комбинацијом
Facebook-а и Twitter-а. Преко ове друштвене мреже корисници могу да отпремају видео
записе и фотографије. Према China Internet Watch, Weibo има преко 340 милиона месечно
активних корисника. Посебно је популаран међу младом запосленом популацијом.
Компаније могу да креирају и управљају страницама на овој друштвеној мрежи и тако буду
ближе својих корисника како би повећали ниво комуникације са њима. Такође, ова
друштвена мрежа омогућава брендовима да путем ње развијају маркетиншку стратегију и
чак директно продају своје производе путем ње.70
2.18 Vkontakte друштвена мрежа
Vkontakte је руска друштвена мрежа често називана руским Facebook-ом која је настала
2009. године. Оснивач је био Pavel Durov који је покренуо мрежу након дипломирања на
Државном факултету у Петрограду. У почетку је коришћење мреже било ограничено само на
изабране студенте. Према подацима сервера Alexa.com, сервер server vk.com је пети
најпосећенији сервер у Русији, а на трећем месту најпосећенијих сервера у Украјини. 71 У
2017. години Vkontakte имао је преко 400 милиона корисника и налази се на петнаестом
месту Аlexine топ листе најпопуларнијих страница на свету. У 2016. години ова друштвена
мрежа била је најпопуларнија у Белорусији, Украјини и Казахстану. За разлику од других
68
Доступно на: https://whatis.techtarget.com/definition/Qzone.
69
Доступно на: https://www.spitche.com/digital-marketing-en/50-numbers-know-social-media-2018/.
70
Доступно на: https://www.dragonsocial.net/blog/social-media-in-china/#Weibo.
71
Доступно на: http://www.alexa.com/siteinfo/vkontakte.ru.
друштвених мрежа Vkontakte тражи од корисника да употпуне више поља која се односе на
личне информације па је тако доста лакше пронаћи некога кога корисник тражи на мрежи.
Интересантно је да Vkontakte има знатно мање реклама него што је то случај са другим
друштвеним мрежама. Ако корисник користи ову друштвену мрежу на енглеском језику,
велике су шансе да неће видети ниједну рекламу, а уколико се користи на руском језику
примећује се прилично мањи број реклама у односу на друштвене мреже са запада. Ова
друштвена мрежа се налази у власништву Mail.ru групе од 2014. године и то је њен једини
власник.72
3. Карактеристике најпопуларнијих друштвених мрежа
Као што је поменуто већ, број друштвених сајтова је велики и стално расте. Међутим,
само је неколико оних који су успели да остваре глобалну популарност. Слика 4 приказује
најпопуларније друштвене сајтове у свету, према истраживањима која су спроведена у 2018.
години. Оно што се на први поглед може запазити је да је друштвена мрежа Facebook далеко
популарнија у односу на све остале, са 2,2 милијарде корисника. Не треба занемарити ни
YouTube који је следећи иза Facebook-а, и такође далеко испред осталих друштвених сајтова
са 1,8 милијарди корисника. На трећем месту најпопуларнијих друштвених сајтова у свету
налази се друштвена мрежа Instagram са 1,8 милијарди корисника. Његова популарност
свакодневно расте како код појединачних корисника тако и компаније све више користе ову
друштвену мрежу за своје потребе.
Слика 4 – Најпопуларнији друштвени сајтови у свету73
72
Доступно на: https://www.tportal.hr/tehno/clanak/ovu-mrezu-nazivaju-ruskim-facebookom-i-ne-fali-joj-intriga-
20171013.
73
Доступно на: https://www.dreamgrow.com/top-15-most-popular-social-networking-sites/.
Извор:https://www.dreamgrow.com/top-15-most-popular-social-networking-sites/
Према истраживањима која суспровођена у Србији последњих година, друштвена

мрежа која се највише користи је Facebook. Ова друштвена мрежа у Србији има 3,5 милиона
корисника и они је највише користе за дописивање, дељење слика, коментарисање слика,
статуса и слично. На другом месту најкоришћенијих друштвених мрежа код нас налази се
Google+ са чак 550 000 корисника. Она повећава могућност да се повећа видљивост према
појмовима који се претражују. Друштвена мрежа LinkedIn има 380 000 корисника који се
повезују са осталима, формирају интересне групе и на тај начин долазе до нових сазнања из
својих стручних области. Још једна друштвена мрежа која има велики број корисника је
Twitter који према истраживањима има око 280 000 корисника.74
Ситуација је слична и када је у питању коришћење друштвених мрежа од стране
компанија. Компаније треба да буду тамо где се налазе њихови потрошачи. Управо то је и
значајна карактеристика друштвених мрежа. Битно је напоменути да наступ компаније на
друштвеним мрежама, као и коришћење истих у маркетиншке сврхе, мора бити осмишљено,
плански и усклађено са осталим активностима компаније. Резултати и позитивни ефекти су
видљиви само уколико запослени добро обучени за нове технологије, припремљени за
реализацију и имају пуну подршку и сарадњу од стране менаџмента у спровођењу тих
активности. Истраживање под називом „Како компаније у Србији користе друштвене мреже
у пословне сврхе“, које је спровела компанија Масми у јуну 2012. године на узорку од 170
компанија, указује да су три највише коришћене друштвене мреже од стране компанија у
нашој земљи Facebook, LinkedIn и Twitter. Тако ће у даљем тексту бити детаљније
анализиране управо ове три друштвене мреже.
74
Доступно на: https://itmagazin.info/najpopularnije-drustvene-mreze-u-srbiji/.
3.1 Карактеристике друштвене мреже Facebook
На основу свега претходно наведеног видимо да се Facebook друштвена мрежа налази

у самом врху према популарности, броју корисника у свету, али и код нас. Али оно што није
поменуто је да је Facebook трећи на листи најпосећенијих сајтова на свету, одмах иза Google-
а, i YouTube-a.75
Као што је случај са другим друштвеним мрежама архитектура ове мреже представља
кориснички профил који се састављен од неколико елемената који су важни за разумевање
саме структуре и организације Facebook друштвене мреже. Прва страница корисничког
профила садржи бројне информације која се односе на садашња и пређашња запослења,
образовање, интересовања, хобије, породично стање, контакте и друго. На свој профил
корисници могу да додају фотографије, да означавају своје пријатеље на њима, али и објекте,
брендове. Такође, поред фотографија могу постављати и видео снимке или линкове који воде
до одређених видео снимака. Листа пријатеља је саставни део профила корисника на овој
друштвеној мрежи и представља мрежу пријатеља и познаника самог корисника. Тзв. зид
представља комуникацијски простор на коме корисник и његови пријатељи могу да
размењују поруке, објављују фотографије, видео снимке и слично. Поштанско сандуче
омогућава корисницима слање приватних порука по сличном принципу као што је слање
порука на e-mail-у. Изглед једног корисничког профила приказан је на Слици 5.
Слика 5 – Изглед корисничког профила
Извор: https://www.facebook.com/zuck
Најважнијом акцијом друштвеног умрежавања сматра се чин повезивања две особе. 76
Оно омогућава јачање постојећих веза, стварање нових пријатељстава, једноставну
комуникацију са удаљеним пријатељима и слично.
75
Доступно на: https://www.alexa.com/topsites.
76
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 235.
На овој друштвеној мрежи постоји две врсте порука: приватне и јавне. 77 Приватне
поруке се размењују између особа које су повезане на овој друштвеној мрежи. Последњих
неколико година популарна је апликација Messenger, која је у склопу Facebook-а, и која
омогућава слање приватних порука, много брже и једноставније него што је то раније био
случај. Приватне поруке групе могу да шаљу свим својим члановима, што је посебно
интересантно за компаније. Такође, постоји опција да се приватне поруке шаљу и особама са
којима корисник није повезан путем друштвене мреже, али само уколико је ту опцију
одобрио и корисник и друга особа. Јавне поруке или „поруке на зиду“ су такође популаран
вид комуникације међу корисницима на Facebook-у и оне, такође, могу пружити
интересантне могућности маркетарима.
Најпопуларнија друштвена мрежа се користи у готово свим деловима света. Према
истраживању које је спроведене почетком 2018. године, ово је водећа друштвена мрежа у 152
од 167 анализираних земаља, што чини око 91% целе планете. 78Доминација ове друштвене
мреже у свету илустрована је на Слици 6. Иако Facebook доминира у великом броју земаља,
постоје изузеци. V Кontakte је друштвена мрежа која доминира у земљама руског говорног
подручја, QZone доминира у једном делу Азије, док ирански корисници преферирају
Instagram.
Слика 6 – Мапа света у односу на кориснике друштвених мрежа
Извор: http://vincos.it/world-map-of-social-networks/
Када је Србија у питању број корисника се константно повећава и предвиђања су да

ће свој раст ова друштвена мрежа наставити и у наредним годинама. Процене су да ће у
2022. години Facebook имати преко 3,39 милиона месечно активних корисника.
Слика 7 – Прогноза Facebook корисника у Србији за период од 2015. до 2018. у милионима
77
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 235.
78
Доступно на: http://vincos.it/world-map-of-social-networks/.
Извор: https://www.statista.com/statistics/568833/forecast-of-facebook-user-numbers-in-the-serbia/
Фактори који доприносе расту коришћења ове друштвене мреже:79

 дизајн – добро организован интерфејс, врло једноставан и лак за употребу,
 широко постављена циљна група – Facebook је првенствено замишљен као
универзитетска мрежа, и тако не таргетира посебно ниједну специфичну групу, за
разлику од многих своји конкурената,
 вишеструке активности – Facebook је LinkedIn, YouTube, Twitter и још понешто – у
једном,
 архитектура – отвореност архитектуре према споља за развој апликација дала је замах
повећању посета и word-of-mouth ефекту,
 приватност – чланови имају врло софистициран систем контроле над деловима
садржаја који ће бити доступни спољашњем свету – далеко више него у другим
сличним друштвеним мрежама и
 бесплатна медијска покривеност је дала замах Facebook-у када је настајао, али ни
данас не престаје да му пружа велику подршку.
Zephoria Digital Marketing наводи најважнијих 20 статистика, а неке од интересантнијих су: 80

 преко 2,2 милијарде месечно активних корисника у првом кварталу 2018. године, што
представља повећање од 13% у односу на претходну годину;
79
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 234.
80
Доступно на: https://zephoria.com/top-15-valuable-facebook-statistics/.
 у Европи преко 307 милиона људи има Facebook профил;
 1,74 милијарде мобилно активних корисника у 2016. години што представља
повећање од 21% у односу на претходну годину;
 пет нових профила се направи сваке секунде;
 постоји 83 милиона лажних профила;
 корисници старости од 25 до 34 године чине чак 29,7% од укупног броја корисника;
 300 милиона фотографија се отпреми на дан;
 просечно време проведено на овој друштвеној мрежи је 20 минута;
 сваких 60 секунди објави се 510 000 коментара, 293 000 статуса се ажурира, 136 000
фотографија се постави.
Примена Facebook-а у пословне сврхе постаје све интезивнија у последњих неколико

година. Када је ова друштвена мрежа ушла у Србију на велика врата 2009. године, унела је
бројне уновације на пољу оглашавања оног тренутка када је омогућено да компаније
креирају своје тзв. фан пејџ странице уместо стандардног профила. О овоме ће бити више
речи у деловима рада који следе.
3.2 Карактеристике друштвене мреже Twitter
Twitter је друштвена мрежа која истовремено представља микроблогинг сервис који је у

основи доста једноставнији од Facebook-а. Такође, регистрација корисника на овој мрежи се
може обавити за мање од једног минута. Прво о чему треба добро размислити је корисничко
име, које треба да буде јединствено при чему корисничко име може да има максимално 15
карактера. Кориснички профили компанија уживају велико поверење код потрошача, па се
саветује да корисничко име буде баш онако какав је назив компаније, без додатних знакова.
Пожељно је поставити и фотографију како би твитови били препознатљиви.
Назив Twitter потиче од енглеске речи twitt, што значи цвркут. Мала плава птичица
представља лого Twitter-а. Твит представља заправо поруку која се објављује на овој
друштвеној мрежи и коју могу видети сви корисникови пратиоци.Твит се најчешће користи у
политичким кампањама, хитним ситуацијама попут неких еколошких катастрофа или
земљотреса, у односима с јавношћу (владе и друге институције имају своје профиле и
обавештавају јавност овим путем), у маркетиншке сврхе компанија и у друге сврхе.
Уопштено говорећи постоји пет врста твитова:81
81
Shaw, M., (2011), Twitter your business, Harriman House, Great Britain, стр. 7.
 Tвит-порука која се шаље свим пратиоцима одређеног налога. Представља срж
размене информација на Twitter-у.
 @Reply-порука је порука која се шаље као одговор на поруку која се прими. Оваква
порука је јавна порука у којој се наводи корисничко име одређене особе.
 Mention-порука је врста поруке која се шаље, а која наводи друго корисничко име, али
она није одговор на претходну поруку од те особе.
 Директна порука (direct message) је порука која се шаље приватно другом кориснику
на Twitter-у.
 Retweet порука је порука коју шаље друга особа коју компанија дели са својим
следбеницима.
Може се рећи да је Twitter заједница људи који активно дискутују о свему, од политике
преко хране, моде до технологије. Корисници ову мрежу користе свакодневно како би се
повезали са темама које су им од интересовања и дошли до корисних информација.
Као најважније активности на Twitter-у наводе се:82
 Праћење – нарочито је битно у маркетиншком смислу јер одређује број људи који ће
бити изложени порукама. Поруке које се твитују виде само они који су се определили
да буду нечији пратиоци тако да је број пратилаца веома битан, посебно у
маркетиншкој кампањи на Twitter-у. Микс великог броја пратилаца, њихове значајне
заинтересованости и ангажованости као и њихов солидан степен утицаја на Twitter-у
могао би се сматрати добром претпоставком вредних маркетиншких резултата на овој
друштвеној мрежи.
 Твитовање – оригинална идеја Twitter-а је да он служи за постовање онога шта се
кориснику дешава у датом моменту. Међутим, ова друштвена мрежа може да буде
далеко кориснија маркетарима за постовање нових садржаја, нових понуда,
најновијих вести као и за одговоре на питања корисника.
 Одговарање (на твитове) – конверзација на овој друштвеној мрежи обавља се
посредством механизма „@“ одговора, када се у твит укључи
„@naziv_korisničkog_naloga“, тај твит појавиће се у одељку одговора дотичне
особе/компаније и тада се овај твит сматра одговором на твит дотичног корисника.
 Ретвитовање представља најмоћнији алат који маркетарима стоји на располагањуна
овој мрежи. Он омогућава ширење порука и садржаја Twitter-ом стварајући ефекте
чак десет пута веће од оних који се добијају оригиналним твитом.
 Слање директних порука – овакве поруке представљају форму приватних порука и
оне се могу слати само оним особама које прате Twitter пошиљаоца. Како се ради о
82
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 186 – 188.
приватним порукама мора се бити веома опрезан приликом слања било каквих, а
нарочито комерцијалних садржаја.
 Хаштагови - помажу у повезивању идеја и конверзација на одређену тему у
кохерентан низ. Реч којој претходи знак „#“ означава хаштаг и он представља
индикацију да је тај твит на исту тему као и сваки други који користи исти таг. Прва
компанија која је искористила моћ хаштага је била компанија Land Rover, која је
промовисала своје моделе током Њујоршког сајма аутомобила 2009. године управо на
Twitter-у, док данас велики број компанија користи ову могућност.
Twitter је лансирао и верзију Twitter Lite која је дизајнирана за коришћења у земљама у

развоју где постоје спорије мреже. Ова верзија је 30% бржа од регуларне апликације,
смањује коришћење података до 70% и преузимање од 3 MB на уређају. Twitter је објавио у
новембру 2017. године да је број твитова послат преко ове верзије повећан за чак 50% у
претходних неколико месеци.83
У децембру 2010. године Twitter је имао око 200 милиона корисничких налога широм
света и дневно се отварало преко 300 000 нових. Од децембра 2009. до децембра 2010.
године послато је преко 25 милијарди твитова.84Од марта 2017. године најпопуларнија особа
на овој друштвеној мрежи, односно она која има највише пратилаца је Katy Perry са више од
96 милиона пратилаца.85У Србији је особа са највећим бројемTwitter пратилаца Новак
Ђоковић.На следећој слици приказан је број корисника ове друштвене мреже за претходне
године и предвиђања за текућу и наредне две године.
Слика 8 – Број Twitter корисника широм света за период 2014-2020. године (у милионима)86
83
Доступно на: https://blog.hootsuite.com/twitter-statistics/.
84
Shaw, M., (2011), Twitter your business, Harriman House, Great Britain, стр. 7.
85
Доступно на: https://www.statista.com/topics/737/twitter/.
86
Доступно на: https://www.statista.com/statistics/303681/twitter-users-worldwide/.
Извор: https://www.statista.com/statistics/303681/twitter-users-worldwide/
Може се запазити да се број корисника ове друштвене мреже из године у годину

повећавао. Захваљујући великом броју корисника Twitter је једна од водећих друштвених
мрежа и популаран маркетиншки канал. Стручњаци предвиђају да ће број корисника
наставити да се повећава и у будућности па ће тако у 2020. години Twitter имати око 275
милиона корисника широм света.
Ова друштвена мрежа је нарочито популарна када је у питању њено коришћење од стране
компанија јер представља бесплатан начин комуникације са потрошачима. Стручњаци
сматрају да уколико се покрене одређени посао и том приликом не користи Twitter да се
пропушта изванредна прилика.
3.3 Карактеристике друштвене мреже LinkedIn
Као што је поменуто LinkedIn је друштвена мрежа за пословне кориснике па је тако

главна функција професионално умрежавање, тако да је логично да ову друштвену мрежу
највише користе компаније, регрутери или они појединци који траже посао. Управо та строго
пословна оријентација је оно што LinkedIn друштвену мрежу издваја од осталих. Дакле, ово
није место где се каче приватне фотографије, разговара са пријатељима из детињства или
налазе линкови ка популарној музици. То је пре свега место где остварују пословни
контакти, тражи посао или добијају понуде за посао и прикључује одређеним групама у
циљу умрежавања и добијања нових информација у одређеној делатности.
Основна организациона јединица LinkedIn-а, као и сваке друге друштвене мреже, је
кориснички профил. Уколико се желе постићи добри резултати врло је важно држати се
неких основних правила приликом креирања корисничког профила:87
 фокус треба да буде на креирању таквог профила који ће помоћи у остваривању
одређених циљева који су постављени пре него што је донета одлука о приступању
LinkedIn-у;
 профил мора да буде комплетиран до краја – према једном истраживању показало се
да је до 40 пута већа вероватноћа да особе са комплетираним профилима добију неку
понуду;
 LinkedIn профил није CV – он треба да буде резиме професионалних квалификација
корисника;
 треба користити кључне речи на профилу – да би корисник био лакше пронађен
потребно је да у свој профил укључи кључне речи на основу којих би га корисници
могли лакше пронаћи;
 препоручљиво је додати на профил нове могућности које је LinkedIn увео – блогове,
презентације, резиме које се може download-овати и сл.
Маркетиншке могућности које пружа LinkedIn по својој ширини не могу се баш упоредити
са могућностима које пружа друштвена мрежа Facebook, али то не значи да су непостојеће.
Већина компанија данас има профил на овој друштвеној мрежи, пример једног компанијског
налога приказан је на Слици 9.
Слика 9 – Почетна страница LinkedIn профила компаније Coca-cola
Извор: https://www.linkedin.com/company/the-coca-cola-company
87
Lansner, J., (2015), Turning a LinkedIn profile from average to winner, New York University, стр. 28.
За маркетинг менаџере две најкорисније функције LinkedIn-а су групе и одговори.
Групе омогућавају да се корисник укључи у дискусију, на делу покаже своје знање и размени
мишљење са другим корисницима који су истих или сличних интересовања. Овакве групе
могу бити креиране од стране било ког члана. Активни корисници могу да се нађу на
почетној страни групе што их чини најутицајнијим корисницима.
Одговори омогућавају корисницима да постују до десет питања месечно на које LinkedIn
заједница одговара. Одговарање на питања је једноставан начин за маркетаре или друге
званичнике компаније да успоставелидерство у мишљењу и препознавање имена што
свакако неће штетити ни укупном имиџу компаније, и на тај начин добијају признање у
одређеној области. Одговор се може означити као „добар“ или „најбољи“, на основу чега се
додељују поени. Профили корисника који дају најбоље одговоре бивају означени као
експертски.88
Једна од специфичности LinkedIn-а која може помоћи у стварању боље слике
корисника је опција под именом „Препоруке“ која омогућава да корисници пишу кратке
похвалне текстове о својим бившим сарадницима које потом служе као референце. 89
Број корисника друштвене мреже LinkedIn непрестано расте. Слика 10 приказује број
корисника од првог квартала 2009. године до првог квартала 2017. године где је ова
друштвена мрежа достигла чак 500 милиона чланова у преко 200 земаља широм света. Број
корисника из квартала у квартал видно расте па се очекује да ће ова друштвена мрежа и у
наредним годинама бележити значајан раст броја корисника.
Слика 10 – Број корисника друштвене мреже LinkedIn (у милионима)90
Извор: https://www.statista.com/statistics/274050/quarterly-numbers-of-linkedin-members/
88
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 252.
89
Бауер, И., (2013), Оп.цит., стр. 253.
90
Доступно на: https://www.statista.com/statistics/274050/quarterly-numbers-of-linkedin-members/.
Данас је LinkedIn достигао скоро 500 милиона корисника, од чега је око 250 милиона
месечно активних корисника. У наставку се наводи неколико интересантних статистика
везаних за ову друштвену мрежу:91
 133 милиона корисника је из Сједињених Америчких Држава;
 сваке секунде ова друштвена мрежа добије 2 члана;
 40% LinkedIn корисника зарађује више од 75 000 долара годишње;
 Microsoft је купио LinkedIn за 26,2 милијарди долара;
 41% милионера користи LinkedIn;
 Мотивација (Motivated) је најкоришћенији појам на овој мрежи у 2014. и2015.
години;
 у просеку корисник проведе 17 минута на LinkedIn-у;
 највећи број корисника је из Сједињених Америчких Држава, на другом месту је
Индија, док је Бразил на трећем месту по броју LinkedIn корисника92.
4. Предности и недостаци коришћења друштвених мрежа у електронској трговини
Коришћење друштвених мрежа за потребе електронске трговине постало је обавезно за

оне компаније које желе да побољшају своје пословање и приближе свој рад постојећим и
потенцијалним корисницима. Последњих пар година постало је готово обавезно да
компаније редовно одржавају своје странице на друштвеним мрежама, јер постоји све више
корисника који проводе много времена на друштвеним мрежама и многи од њих сматрају да
уколико неке компаније нема на друштвеним мрежама да и „не постоје“. То звучи оштро, али
је и разумљиво, јер су друштвене мреже постале део свакодневног живота и својим
присуством на њима компаније показују да су активне и да иду у корак са временом.
Иако постоје идентификовани ризици присуства друштвених мрежа у електронској
трговини, постоје бројни фактори који су допринели да се организације одлуче за
придруживање екосистему друштвених мрежа. Неки од најчешће препознатих фактора у
литератури су: величина и раст тржишта које друштвене мреже узрокују, праћење трендова и
много примера који илуструју моћ електронског преношења информација од уста до
уста.93Дакле, коришћење друштвених мрежа у електронској трговини доноси бројне
91
Доступно на: https://www.omicoreagency.com/linkedin-statistics/.
92
Доступно на: https://www.statista.com/statistics/272783/linkedins-membership-worldwide-by-country/.
93
Wendy, T. (2010) An exploratory case study on the effectivenessof social network sites: the case of Facebook and
Twitter in an educational organisation, research dissertation, Griffith College Dublin, доступно на:
предности за компанију, али предности постоје и за купца. Као неке од најзначајнијих
предности наводе се:
 доприноси нижим трошковима пословања јер су многе активности на друштвеним
мрежама бесплатне, што је врло битно, посебно када се компанија налази у кризним
ситуацијама;
 путем друштвених мрежа долази се до знатно брже идентификације циљног тржишта;
 присуство компаније на друштвеним мрежама свакако доводи до повећања
конкурентности бренда и саме компаније;
 лакше ослушкивање и праћење потреба и жеља купаца од стране компаније;
 велико тржиште доводи до повећаног броја купаца, а велики број купаца доводи до
развијање нових пословних могућности;
 брзо и ефикасно пружање информација о компанији, производима, услугама и сл.;
 формирање базе података која може пружити бројне могућности за компанију;
 једноставно успостављање директне комуникације са купцима;
 са становишта купаца једна од битнијих предности је могућност детаљније анализе
производа као и размена мишљења и искуства међу корисницима;
 купци су увек у току са свим информацијама и дешавањима у вези са компанијом и
производима, а која су њима од велике важности;
 уколико компанија практикује директну продају путем друштвених мрежа, за купца
велика предност је могућност куповине у било које време и са било ког места.
Постоји истраживање које је спровео сервис Socialmediatoday.com94 и који је приказао

статистичке податке који указују на то колико друштвене мреже утичу на потрошаче
приликом куповине:
 71% испитаника ће вероватно купити неки предмет на основу препоруке коју је видео
на друштвеним мрежама;
 81% испитаника признаје да је на њих утицала препорука или пост о неком производу
од стране пријатеља;
 78% испитаника каже да је на њихову куповину некада утицао пост саме компаније;
 74% испитаника се ослања на друштвене мреже генерално приликом одлуке о
куповини.
http://www.academia.edu/360154/An_exploratory_case_study_on_the_effectiveness_of_social_network_sites_T
he_case_of_Facebook_and_Twitter_in_an_educational_organisation.
94
Доступно на: https://www.socialmediatoday.com/.
Предности коришћења друштвених мрежа за потребе електронске трговине су далеко
бројније од недостатака. Међутим, као и код сваког облика пословања, ризици и недостаци
постоје. Један од недостатака је немогућност физичког контакта купца са производом
компаније. Такође, уколико је у питању продаја путем друштвених мрежа, недостатак је
несигурност и неповерење од стране купаца. Погрешне, непотпуне информације као и лоше
сналажење на друштвеним мрежама могу такође представљати недостатке. Један од
недостатака за компанију је што све циљне групе нису подједнако присутне на друштвеним
мрежама. На пример, уколико се компанија бави производњом и продајом апарата
намењених старијем становништву, као што су слушни апарати, на пример, она не може
очекивати превелики ефекат од коришћења друштвених мрежа у свом пословању.
5. Оглашавање компанија путем друштвених мрежа
Оглашавање се може дефинисати као обавештавање од стране компаније о својим

производима и услугама преко неког огласног средства. 95Оглашивач је предузеће који
користи неку пропаганду ради промоције својих производа и услуга на одређеном тржишту и
одређеној категорији потенцијалних купаца. Оглашивач је истовремено и финансијер
трошкова које ова активност подразумева, корисник економских ефеката које пропаганда
остварује па је и одговоран за све проблеме који могу да настану вршењем пропаганде.96
Већ са значајнијом употребом друштвених мрежа многе компаније су брзо препознале
друштвене мреже као идеално место за слање различитих порука и информација о
производима и услугама потенцијалним купцима. Друштвене мреже су постале изузетно
популарне јер нуде могућност оглашавања компанија за врло мало новца или чак бесплатно.
Осим ове, која је једна од најважнијих предности оглашавања на друштвеним мрежама,
постоје и друге. Друштвене мреже се непрестано унапређују и сваки њихов напредак
омогућава бољу комуникацију између компаније и потрошача. Такође, једна од значајнијих
предности је што овим путем компаније могу да добију повратну информацију од
потрошача.Victoria Bolotaeva и Teuta Cata97 наводе следеће предности:
 могућности обавештења и подизања свести о бренду;
 нови ефикасан маркетиншки канал;
95
Врачар, Д., (2007), Стратегије тржишног комуницирања, Економски факултет Универзитета у Београду, стр.
126.
96
Врачар, Д., (2007), Стратегије тржишног комуницирања, Оп. цит., стр. 126.
97
Bolotaeva, V., Cata, T., (2011), Marketing Opportunities with Social Networks, Journal of Internet Social
Networking and Virtual Communities, Northern Kentucky University, USA, доступно на:
http://www.ibimapublishing.com/journals/JISNVC/2011/409860/409860.pdf.
 уштеда трошкова;
 везе (конекције);
 могућности агресивног оглашавања;
 претраживање података.
Битно је напоменути да су компанијама на располагању две врсте оглашавања путем

друштвених мрежа:
 начин оглашавања које друштвене мреже не наплаћују као што су објављивање
постова на страницама, профилима и сл.;
 начин оглашавања које друштвене мреже наплаћују као што су различите врсте
огласа и промовисани садржај.
Друштвена мрежа Facebook привлачи оглашиваче због своје огромне популарности код
корисника. Ова друштвена мрежа данас представља незаобилазни део Интернет маркетинга
и готово да не постоји компанија која не поседује своју страницу на овој друштвеној мрежи.
Предности оглашавања компаније на друштвеној мрежи Facebook су:98
 постојање двосмерне комуникације – повратна информација у виду лајка, коментара,
питања или дељења садржаја на страницама на којима корисници исказују свој став о
компанији или бренду;
 проналажење најрелевантније циљне популације – уз прецизан систем таргетирања
Facebook огласима, могуће је представити поруку кампање уско циљаним групама
корисника, а они заузврат добијају информације о производима или услугама које их
занимају;
 пласирање информација у различитим облицима – на различите начине се може
испољити креативност у кампањи, као на пример, кроз текстове, фотографије, видео
снимке и др.;
 повећање свести о бренду – уз добро одабране алате за оглашавање на овој
друштвеној мрежи брзо се долази до циљне популације која се упознаје са брендом и
претвара квалитетним садржајем у популацију потенцијалних потрошача;
 стварање лојалног односа са потенцијалним потрошачима кроз квалитетан садржај и
атрактивне понуде које ће им бити прилагођене и занимљиве је један од главних
циљева комапаније.
98
Доступно на: http://www.ciljnimarketing.rs/online-marketing-kampanje/facebook-kampanje.
Постоје нека општа правила оглашавања на Facebook-у:99
 сви огласи морају бити у складу са Facebook платформом и никако не смеју да садрже
лажне и обмањујуће материјале;
 оглас може да се користи само за рекламирање, никако за неке друге сврхе;
 огласи не смеју бити увредљиви, узнемиравајући, претећи, насилни, неучтиви или да
користе говор мржње;
 рекламе не смеју да користе садржаје који крше ауторска, власничка или друга права
трећих лица.
Забрањено је промовисање лекова, алкохола, оружја и слично, док је посебна дозвола

потребна за рекламирање суплемената, коцкарских услуга, услуга упознавања, онлајн
апотека итд.
Остале друштвене мреже можда не могу пружити предности оглашавања као што то
може Facebook. Међутим, то не значи да остале друштвене мреже нису погодне за
оглашавање компанија и да немају одређених предности. Друштвене мреже које су пословно
фокусиране, као што је LinkedIn, имају кориснике који су груписани на основу њихових
професионалних интересовања. Оглашавање на друштвеним мрежама овог типа мора да буде
значајно боље припремљено од оглашавања на осталим друштвеним мрежама. Веома битна
предност оглашавања на LinkedIn-у у односу на остале друштвене мреже је у томе што је
оглашавање усмерено према много поткованијој и уједначеној групи потрошача које даје и
много брже резултате. Дакле, значајна предност је прецизно таргетирање и прегршт филтера
и опција којима се може направити добра рекламна кампања. Формати огласа на друштвеној
мрежи LinkedIn могу да буду текст, фотографија или видео запис. Микроблогинг web сајтови
као што је Twitter, не могу послужити као примарни канал за оглашавање. Овакве друштвене
мреже не пружају могућност оглашавања путем фотографија и видео садржаја.Међутим,
уколико компаније користе овакве друштвене мреже само за емитовање огласних порука,
оне ће бити од користи. За све врсте порука као што су поруке о новим особинама производа,
новим верзијама производа, поруке везане за повлачење производа, могу бити твитоване
путем ове мреже до великог броја корисника.
Дакле, оно што је сигурно је да друштвене мреже нуде бројне предности оглашавања
компанија, са друге стране оне могу носити и неке недостатке за компаније које се
оглашавају путем истих. Оне могу помоћи компанијама да врло брзо прошире добре вести на
широк аудиторијум, исто тако ни лоше вести се не шире спорије. Уколико потрошачи желе
да искажу своје незадовољство неким производом или услугом, могу за то користити
99
Филиповић, Ј., (2016), Оп. цит., стр. 120.
компанијин налог на некој друштвеној мрежи. Обзиром да друштвене мреже нису
ограничене или цензурисане свима је омогућено да искажу све што желе о компанији или
бренду, било позитивно или негативно.
6. Директна продаја путем друштвених мрежа
Због све већих проблема у функционисању класичног система дистрибуције, продавци и

произвођачи се сусрећу са непремостивим изазовима. Стога, све више нових продаваца
размишља о другачијем начину дистрибуције, тј. пласману производа до својих купаца и
многи од њих крећу путем директне продаје.
Директна продаја се може дефинисати као продаја производа и услуга директно
купцима, лицем у лице. Обично се одвија изван традиционалних продајних места, у
домовима купаца, на њиховом радном месту, у ресторанима или на неким другим
локацијама.100 Директна продаја често укључује лично објашњавање или презентацију током
које продавац купцу даје све неопходне информације о дотичном производу. То купцу даје
могућност да детаљно проучи производ, испроба га и створи мишљење о њему. Директна
продаја је један од најстаријих канала дистрибуције у историји, а постоји све до данас и
сматра се веома уваженим начином продаје.
Популаризација друштвених мрежа донела је праву револуцију како у маркетингу
тако и у продаји. Оно што директну продају путем друштвених мрежа чини неодољивом, а
данас и обавезном за бројне компаније чија се циљна група налази, рецимо, на Facebook-у,
Тwitter-у или Instagram-у је што се рекламне поруке појављују у окружењу које је
ненаметљиво и у коме се људи осећају пријатно. Оваква форма маркетинга врло је директна,
а осим тога, омогућава не само двосмерну комуникацију са купцима на неком ближем нивоу,
а не продају по сваку цену. На овај начин, јаз који постоји између компаније која продаје и
људи који купују се смањује, што за резултат има бољи имиџ фирме односно бренда.
Друштвене мреже имају већу моћ у погледу унапређења продаје, али постоје и оне на
којима многи продавци организују и саму продају. Facebook је пример друштвене мреже која
се може користити за директну продају. Продавци или мање фирме отварају странице или
профиле на којима објављују фотографије својих производа са основним информацијама о
производу и на тај начин их нуде својим потенцијалним купцима. Друштвене мреже дају
могућност директне комуникације са купцем. Уколико се купац одлучи за производ, исти му
може бити испоручен лично или путем поште. Овакав начин продаје у последње време
100
Доступно на: http://mreznimarketing.rs/sta-je-mrezni-marketing/direktna-prodaja.
присутан је и на друштвеној мрежи Instagram. Оваквим начином продаје може да се бави
свако, али оно што је неопходно јесте да познаје саму друштвену мрежу као и алате за
оглашавање на њима. Стручњаци наводе четири основна савета продавцима који своје
производе желе да продају путем друштвених мрежа:101
 Прилагодити продајну стратегију циљној групи. Пре него што било шта почне да се
ради, мора се одредити циљна група. Да ли ће то бити студенти, тинејџери или маме
које имају малу децу, зависи од самог продавца и његовог производа и на основу тога
ће кренути кампања.
 Разговарати са циљном групом тоном којим се она обраћа. Овде се пре свега мисли на
начин изражавања, односно о томе како се продавац као неко ко треба нешто да
прода, обраћа потенцијалним купцима. Они наводе да не треба бити превише
формалан и елоквентан јер то може одбити купце.
 Изградити мрежу сачињену од потрошача. Један од најбољих начина да продавац
држи своје потрошаче око себе је да дели своје знање или неке пригодне поклоне на
дневном, недељном или месечном нивоу. Због тога продавац ће бити у центру пажње,
људи ће знати за бенефит који доноси то што прате продавца и природним током
продавац или његов производ ће бити тема разговора, претраге, похвале или
расправе.
 Повезати корисничку мрежу са интернет продајом. Наравно, ништа од претходно

наведених ствари неће имати смисла уколико се на крају не дође до тренутка када ће
требати да се прода производ. Наиме, није довољно само продати производ, већ је
врло битно да су потрошачи задовољни, да се они опет врате код истог продавца као и
да га препоруче другим, потенцијалним протрошачима. Повезивањем корисничке
мреже продавца са крајњим исходом продаје може донети win win комбинацију.
Дакле, за директну продају путем друштвених мрежа се углавном користе поменуте

две друштвене мреже. Али већина друштвених мрежапомаже продаји тако што чини да
онлајн бизнис буде:102
 примећен – све што купци треба да ураде је да укуцају име продавца односно
компаније и одатле могу да буду упућени на сајт;
 повезан – продавац може да комуницира са купцима који могу да лајкују његову
страницу, читају постове и шерују их са својим пријатељима и који ће тада радије да
купе одређени производ;
101
Доступно на: http://progressivemedia.rs/blog/prodaja-na-drustvenim-mrezama/.
102
Доступно на: http://mariopilar.com/prodaja-preko-facebooka/.
 актуелан – Facebook страница омогућава да се дође до великог броја људи и то са
рекламама направљеним тако да специјално одговарају њиховим интересовањима,
потребама и жељама;
 користан – Facebook аналитика пружа увид у успех маркетиншких кампања тако што
компанију односно продавца снабдева корисним информацијама које омогућавају да
се боље разумеју своји потрошачи.
7. Односи с јавношћу путем друштвених мрежа
Односи с јавношћу као научна дисциплина новијег доба постају нешто без чега
пословање не може да буде успешно, а и на неки начин да опстане. Професионалци задужени
за односе с јавношћу у једном предузећу старају се о корпоративном имиџу, изградњи
кредибилитета и очувању репутације у јавности, уз то креирају интерне канале комуникације
и негују пријатељски однос топ менаџмента и запослених.
Бројни стручњаци из ове области покушали су да дају своју дефиницију односа с
јавношћу, али једна се издваја као најсвеобухватнија, коју је дао Rex Harlow: “Односи с
јавношћу су посебна управљачка функција која доприноси успостављању и одржавању
узајамних канала комуницирања, разумевања, прихватања и сарадње између организације и
њених група јавности; обухвата проблемима или важним питањима; помаже руководству да
се информише о јавном мњењу и да на њега реагује; дефинише и истиче одговорност
руководства да служи јавном интересу; помаже руководству да иде у корак са променама и
да их успешно користи, служећи као систем благовременог упозорења које помаже да се
предвиде трендови; и користи истраживање и етички исправне технике комуницирања као
главне алате.“103
Још једна дефиниција односа с јавношћу помаже у разумевању ове управљачке
активности: „Односи с јавношћу представљају сложен комуникацијски процес који обухвата
активности усмерене на развијање сарадње са циљним групама, које могу да буду интерне и
екстерне. Зато односи с јавношћу представљају скуп управљачких и комуникацијских
активности чији је циљ да створе, одрже или унапреде добре односе како у овиру саме
организације тако и са окружењем.“104
Дакле, уколико се генерално посматрају односи с јавношћу може се рећи да они почивају
на легитимитету онога ко има задатак да пренесе одређену поруку. Ова дисциплина обухвата
103
Доступно на: www.link-elerning.com.
104
Базић, М., Базић, А., (2011), Савремени односи с јавношћу, Научна КМД, Београд, стр. 2.
све напоре и предузете акције од стране предузећа како би одређена порука стигла до своје
публике, а у свему томе важну улогу има стварање интересовања јавности, медија и све
актуелније виртуелне заједнице, тј. корисника Интернета.
Убрзан технолошки напредак пред односе с јавношћу ставља бројне изазове и нове
задатке које треба имплементирати у свакодневне пословне активности, а уједно креира нове
пословне описе, занимања као и интересовања јавности. Традиционалне ПР технике и алати
„селе“ се на Интернет и сходно томе досадашње праксе и искуства захтевају прилагођавање,
иновирање и флексибилније оквире деловања у реализацији саме кампање. Уместо радија,
телевизије, штампе потребно је да одређена ПР кампања створи знатижељу код корисника
друштвених мрежа, форума, web портала како би постигла што боље резултате.
Друштвене мреже су све популарнији канали комуникације и за пласман жељене ПР
кампање. Друштвене мреже су јако корисне за компанију посебно у доба кризе, када се
компанија или њен бренд нађу у проблемима. У домену савременог пословања друштвене
мреже уносе бројне промене и користе се као извор информисања циљних јавности,
промоцију бренда, повезивање са садашњим и потенцијалним купцима односно
корисницима, али и за праћење наступа и активности конкуренције. Квалитетан план ПР
кампање и дигитална стратегија омогућавају пун досег до циљне публике. Свака друштвена
мрежа има своје предности и недостатке и зато треба врло пажљиво проценити где је циљна
публика бренда. Развој друштвених мрежа пореметио је драстично концепт традиционалних
медија, који настоје да се све више интегришу са новим каналима комуникације тако да
многи медији, било да је то телевизија или радио станице, часописи или дневна издања
укључују компоненту друштвених мрежа, омогућавају коментарисање и дељење садржаја.
Делујући на страницама друштвених мрежа односи с јавношћу досегли су нову ширину па су
тако приморани да усвоје неке нове методе и технике. Три начела друштвених мрежа –
информисање, убеђивање и повезивање105 такође почињу да буду принципи новог облика
односа с јавношћу. Стручњаци из ове области сматрају да квалитетна маркетиншка кампања
не може заобићи друштвене мреже, бар оне најпопуларније, али и Интернет уопште.
Уколико се нека компанија на пример определи за Facebook тамо је очекује масовност,
могућност пласирања постова у виду фотографија, видео и текста уз јаку продајну или
информативну конотацију. За разлику од Facebook, Instagram je погодан за визуелну
комуникацију и реализацију имиџа кампање, док Twitter доноси врло самокритичну публику,
проактивну, образовану и спремну на засновану и аргументовану критику.Twitter је данас
јако средство за контролисање публицитета и односа с јавношћу, што посебно велике
иностране компаније користе. Процењује се да од времена почетка економске кризе почиње
105
Demeterffy Lančić, R., (2010), Novi mediji i odnosi s javnošću, Izlaganja sa znanstvenog skupa, стр. 161.
масовнија употреба ове друштвене мреже од стране компанија. Када су буџети за маркетинг
као и односе с јавношћу драстично опали, Twitter се указао као одличан бесплатан канал за
комуникацију са потрошачима.
Оно што је битно напоменути је да друштвене мреже омогућавају представљање ужој или
широј јавности производа или организације готово бесплатно. Организације које су то на
време схватиле вероватно лакше подносе ово кризно доба. 106 На пример, креирање фан
странице на Facebook-у је потпуно бесплатно. Постоји новина коју је Facebook друштвена
мрежа увела, а тосу Facebook пиксели који доносе невероватне резултате у потпуно
бесплатном позиционирању бренда на претраживачима. Такође, Instagram је недавно увео
могућност промоције постова потпуно независно од Facebook странице са којом је налог
повезан, док пре то није било могуће.
III ДЕО – ИСТРАЖИВАЊЕ УТИЦАЈА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА НА

РАЗЛИЧИТЕ АСПЕКТЕ ПОСЛОВАЊА У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ТРГОВИНИ
Појава друштвених мрежа унела је велике промене у свакодневни живот, а њихова

важност за електронску трговину и пословање у целини последњих година препознаје све
више компанија. Употреба друштвених мрежа из дана у дан бележи раст и имајући то у виду
у овом делу рада ће бити извршена анализа њиховог утицаја на развој електронске трговине.
1. Предмет и циљеви истраживања
Употреба друштвених мрежа из дана у дан свуда у свету и управо је то довело до тога да
компаније све више користе друштвене мреже у циљу унапређења своје електронске
трговине. Због све веће распрострањености и значаја употребе друштвених мрежа у
106
Demeterffy Lančić, R., (2010), Оп. цит., стр. 160.
савременим условима пословања, предмет овог рада ће бити истраживање утицаја
друштвених мрежа на развој електронске трговине.
Основни циљ истраживања је да се прикаже и објасни примена и значај друштвених
мрежа за електронску трговину, и то како у свету, тако и у Србији као и да се укаже на
могуће правце развоја у овој области. Изведени циљ је да се утврди у којим аспектима
електронске трговине (на пример оглашавање, директна продаја, односи с јавношћу, итд.) се
друштвене мреже најчешће користе и зашто.
2. Методологија истраживања
Сходно дефинисаном предмету, циљевима и хипотезама истраживања, анализа примене

друштвених мрежа у електронској трговини извршена је на основу већ спроведених
истраживања, прикупљених из различитих извора, стручних радова и публикација.
Користиће се компаративна метода, где ће бити поређена примена најчешће коришћених
друштвених мрежа у различитим аспектима електронске трговине (оглашавање, директна
продаја, односи с јавношћу, итд.), како у свету тако и у нашој земљи како би се утврдиле
сличности и разлике у могућностима које оне пружају компанијама. У раду ће бити
извршено и поређење бројних статистичких података у току последњих неколико година.
3. Хипотезе истраживања
Сходно дефинисаном предмету и циљевима истраживања у раду ће бити тестиране

следеће хипотезе:
Хипотеза 1: Друштвене мреже се још увек више користе за оглашавање компанија

него за директну продају.
Хипотеза 2: Оглашавање на друштвеним мрежама је најефикаснији и најисплативији
метод привлачења купаца у циљу продаје производа и услуга.
Хипотеза 3: Друштвене мреже су један од најефикаснијих канала за односе с
јавношћу у кризним ситуацијама.
4. Резултати истраживања
Примена друштвених мрежа у електронској трговини још увек је знатно развијенија у

свету него у Србији, такође знатно више се прати и истражује у свету него у нашој земљи.
Упркос светској економској кризи електронска трговина је једна од ретких индустријских
грана која бележи раст из године у годину. А у Србији, како се наводи у саопштењу на сајту
Владе Републике Србије, електронска трговина у Србији у последњих пет година бележи
стални раст.107
Све је више организација у целом свету које препознају значај друштвених мрежа и
одлучују да са својим хетерогеним циљним аудиторијумом комуницирају преко ових канала.
Према резултатима истраживања које је објавиo The Statistic Portal, испитивањем маркетара у
јануару 2018. године, од свих друштвених мрежа Facebook поседује највећи потенцијал за
примену у пословању и у развоју бизниса.
Слика 11 - Најчешће коришћене друштвене мреже од стране маркетара у првој половини 2018. године
Извор: https://www.statista.com/statistics/259379/social-media-platforms-used-by-marketers-worldwide/
107
Влада Републике Србије, доступно на: http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=320774.
На слици се види да од укупног броја испитаних маркетара скоро сви, односно њих 94%
користи Facebook друштвену мрежу, на другом месту налази се Instagram са 66% испитаника
и сличан проценат има и друштвена мрежа Twitter, док се LinkedIn налази на четвртом месту.
И резултати овог истраживања потврђују оно о чему се говорило у претходном делу овог
реда, где је било речи о најчешће коришћеним друштвеним мрежама. Дакле, поред тога што
се највише користе од стране појединаца, исто тако се користе и од стране компанија.
Агенција за односе с јавношћу Абракадабра и агенција за истраживање тржишта Mасми
спровеле су 2014. године прво национално истраживање о пословном коришћењу
друштвених мрежа у Србији. Истраживање је рађено на пригодном узорку запослених у
комуникацијским и маркетиншким секторима водећих српских компанија које имају више од
50 запослених. Резултати истраживања показали су да већина испитаника има позитиван став
према коришћењу друштвених мрежа у пословне сврхе и сматра их корисним и исплативим
маркетиншким и ПР алатом одличним за успостављање и одржавање контакта са
потрошачима, клијентима и купцима као и за промоцију компаније. Само 11% испитаника не
мисли да су популарни онлајн канали важни за пословање њихове компаније. На Слици 12
приказане су друштвене мреже које се највише користе у Србији од стране компанија и које
их користе за потребе електронске трговине. Види се да друштвена мрежа Facebook
доминира и у нашој земљи. Twitter и LinkedIn су такође мреже које многе компаније користе,
али оно што је другачије у односу на светска истраживања је што се YouTube налази на
другом месту.
Слика 12 – Друштвене мреже које користе компаније у Србији
Извор: Коришћење друштвених мрежа у компанијама, агенција за истраживање тржишта Mасми
У пословној заједници највише се користе друштвене мреже за бржу и једноставнију

комуникацију (57%), као и ради постизања веће видљивости и бољег позиционирања фирме,
производа или услуга (48%). Приближно једна трећина испитаника користи друштвене
мреже за проналажење нових пословних партнера, клијената или купаца, док нешто мало
мањи број њих као разлоге наводи повећање продаје и повољне могућности
оглашавања.Значајно је напоменути да је истраживање показало да већина испитаника прати
активности конкуренције на друштвеним мрежама (48%), али је учесталост праћења других
привредних субјеката нешто мања (31,9%), док 8% анкетираних никада не прати своје
конкуренте. Буџети за оглашавање на друштвеним мрежама код 70% анкетираних се крећу
од 0 до 5% од укупног буџета за оглашавање, док већа новчана средства – од 6% до 10%
издваја 5,6% испитаних, а 11-15% нешто више од једног процента. Петина од укупног броја
анкетираних не намерава да користи друштвене мреже у пословне сврхе, а главни разлог
који наводе је да мреже нису повезане са њиховом делатношћу. Занимљиво је да 10%
испитаних мисли да су друштвене мреже неозбиљне за пословну област којом се баве, док
њих 20% заступа став да постоје ефикаснији видови оглашавања и да због тога неће
користити тај вид комуникације. Од укупно испитаних 8% је oних који тренутно не користе
друштвене мреже у пословању, али то намеравају у будућности. Међу њима предњаче
компаније које ће их увести у пословање за више од 6 месеци. Одржавање профила углавном
ће бити поверено особи из фирме, а 12% испитаних ангажоваће агенцију. Слична ситуација
је и у компанијама које су већ присутне на друштвеним мрежама, јер 70% ангажује особу
унутар организације задужену за њихово одржавање, док 18% користи агенцијске услуге.
Судећи по одговорима испитаника у истраживању, компаније у Србији су углавном
задовољне својим присуством надруштвениммрежама.108
Трагањем за различитим резултатима истраживања у овој области може се видети да се
друштвене мреже тренутно значајно више користе за оглашавање производа или самих
компанија, него што се користе за директну продају. Наиме, постоји далеко већи број
истраживања која се односе на оглашавање компанија на друштвеним мрежама. У наставку
ће бити приказана истраживања о томе како компаније користе друштвене мреже за
оглашавање.
Слика 13 приказује највише коришћене друштвене мреже за оглашавање компанија према
истраживању које је спровело Удружење директног маркетинга у 2016. години. У самом врху
су друштвене мреже које се највише користе од стране корисника па је то и разлог зашто се
компаније одлучују да своје огласе пласирају на овим друштвеним мрежама. Они су посебно
указали на то да су друштвене мреже у погледу ефикасности за предузећа и даље у свом
„детињству“ и указују на то да ће они у наредних пет година повећати свој удео у буџету
компаније намењеном маркетингу. Многи стручњаци верују да ће плаћено оглашавање на
108
Доступно на: https://marketingmreza.rs/istrazivanje-iskoriscenosti-drustvenih-mreza-domacim-kompanijama/.
друштвеним мрежама бити прихваћено као неопходан део било које стратегије друштвених
медија.109
Слика 13 – Највише коришћене друштвене мреже за оглашавање компанија
Извор:https://www.cms-connected.com/News-Archive/August-2016/4-B2B-Content-Marketing-Trends-You-
Need-To-Know-fo
Светско тржиште оглашавања на друштвеним мрежама вредело је око 43,78 милијарди

долара у 2017. години и чинило је 18% укупног тржишта дигиталног оглашавања. Тржиште
Сједињених Америчких Држава је далеко највеће у свету са вредношћу од око 21 милијарду
долара. Европско тржиште оглашавања на друштвеним мрежама износи око 8 милијарди
долара, што није чак ни половина америчког тржишта. Свакако, оно што је очигледно јесте
да су сва тржишта спремна за раст у будућности, а тржиште где се очекује највећи напредак
је тржиште Кине, које ће се удвостручити у наредним годинама, односно до 2022. године. 110
Према извештају Advertising Expenditure Forecasts агенције ZenithOptimedia глобално
улагање у оглашавање на друштвеним мрежама порашће за 72% у периоду између 2016. и
2019. године, са 29 милијарди на 50 милијарди. Оглашавање на друштвеним мрежама чиниће
20% укупног интернет оглашавања у 2019. години, у односу на 16% у 2016. години.
Оглашавање на друштвеним медијима расте за 20% годишње, па ће до 2019. године бити тек
1% мање него оглашавање у штампаним медијима. До 2020. године друштвене мреже ће
достићи велику предност, прогнозира ZenithOptimedia. Такође, онлајн видео оглашавање
расте готово једнако брзо као друштвене мреже, уз 18% годишње, а до 2019. ће износити 35.4
милијарде америчких долара на глобалном нивоу, незнатно испред износа који ће се трошити
109
Доступно на: https://www.cms-connected.com/News-Archive/August-2016/4-B2B-Content-Marketing-Trends-You-
Need-To-Know-fo.
110
Доступно на: https://www.statista.com/chart/12684/potential-of-social-media-advertising/.
на радијско оглашавање (35.0 милијарди америчких долара). Чак и до 2019. године, онлајн
видео оглашавање ће вредити мање од петине (18%) вредности телевизијског оглашавања.111
Слика 14 приказује преглед прихода од оглашавања на друштвеним мрежама у
одабраним земљама у Европи у 2018. години. Према процени Велика Британија ће имати
далеко највећи приход од друштвених мрежа са 2,8 милијарди америчких долара. На другом
месту је Немачка која има мање од једне трећине прихода Велике Британије, а на трећем
месту Француска са приходом од оглашавања на друштвеним мрежама 743 милиона
америчких долара.
Слика 14 – Приходи од оглашавања на друштвеним мрежама по појединим земљама у Европи у 2018. години
Извор:https://www.statista.com/statistics/461963/social-media-advertising-revenue-countries-digital-market-
outlook-europe/
111
Доступно на: https://marketingmreza.rs/do-2019-vrednost-oglasavanja-na-drustvenim-mrezama-porasce-za-72/.
Наредна слика приказује приходе од оглашавања на појединим друштвеним мрежама у
Сједињеним Америчким Државама за претходне три године, као и за један период 2018.
године. Оно што се на први поглед може уочити јесте да je друштвена мрежа Facebook
изразито доминантна и генерира више прихода од осталих приказаних друштвених мрежа.
Приходи од оглашавања на овој друштвеној мрежи у 2015. години били су око 8 милијарди
америчких долара, сваке наредне године приходи су расли, да би у текућој години стигли до
цифре од 18,5 милијарди америчких долара. Twitter друштвена мрежа је друга по величини
прихода оглашавања и може се приметити да у овом случају приходи расту, али врло
неприметно у односу на приходе на Facebook друштвеној мрежи. Наиме, приходи од
оглашавања на овој друштвеној мрежи у САД-у су од 2015. до текуће 2018. године порасли
за око 200 милиона америчких долара. Слична ситуација је и са LinkedIn друштвеном
мрежом, која такође бележи раст прихода, тако да од 2015. до 2018. године његови приходи
бележе раст за око 300 милиона америчких долара. Нешто већи раст примећује се код
Snapchat-a који је у 2015. години имао само 58,1 милион, а у 2018. години је достигао износ
од око 1,3 милијарде америчких долара.
Слика 15 – Приходи од оглашавања на појединим друштвеним мрежама у САД-у
Извор: https://www.statista.com/statistics/426520/us-social-networks-ad-revenues/
Оглашавање на друштвеним мрежама може бити бесплатно, али уколико компанија жели
да постигне веће ефекте мора да плати свој оглас.Оглашавање у штампаним медијима, на
телевизији и радију зависи од медијске куће и мноштва других фактора па тако када се ради
и о оглашавању на друштвеним мрежама цену ће диктирати компанија која омогућава
оглашавање.Оглашавање на друштвеним мрежама је одличан алат за подизање свести о
компанији, нуди добре опције за одређивање циљне публике, захтева веома мало
посвећености и то све по нижим ценама у односу на цене оглашавања на тадиционалним
медијима.
Према једној обимној студији коју је спровео AdEspresso просечна цена по Facebook
огласу у 2016. години износила је око 28 центи, док је цена на 1000 приказа била 7,19 долара.
Цена огласа на друштвеној мрежи Instagram је слична као и на Facebook-у, где се креће око 5
долара на 1000 приказа. Иако је цена врло слична неке од најновијих статистика показују да
у последње време Instagram добија много више ангажовања у погледу постова и огласа од
Facebook-а, јер ова друштвена мрежа тек добија на својој популарности. Када је у питању
цена огласа на друштвеној мрежи Twitter она се креће између 25 и 30 центи, а цена огласа на
1000 приказа је између 9 и 11 долара. Трошкови оглашавања на овој друштвеној мрежи се
постепено повећавају током последње две године јер све већи број продаваца почиње да се
оглашава на њој. И још увек се сматра да Twitter није довољно искоришћен у погледу
оглашавања. Pinterest је једна од друштвених мрежа која је недавно имала прилично високу цена за
постављање огласа, наиме цена огласа била је између 30 и 40 долара на 1000 приказа. Међутим,
новији извештаји приказују да су у последње време цене сличне као и на другим мрежама.Уколико
компанија жели да јој циљно тржиште буду потрошачи који су старији од 30 година, може да се
одлучи за оглашавања на друштвеној мрежи LinkedIn. Просечна цена огласа на овој друштвеној
мрежи креће се између 2 и 7 долара, а може да достигне цену до чак 12 долара.112
Било да имају дугогодишње искуство или су нови у одређеној индустрији, предузећима је лако
да упадну у замку неефикасног оглашавања на друштвеним мрежама. Људи користе друштвене
мреже да би били у корак са својим пријатељима, да би научили нешто ново и сл. С обзиром на
велики обим садржаја на друштвеним мрежама, предузећа ће пропустити прилику да дођу до циљне
публике ако њихови огласи нису упадљиви, интересантни, привлачни. Према једном истраживању
које је спровео SproutSocial у 2018. години, анкетирано је 1000 испитаника у жељи да се добије
одговор на то какав би оглас на друштвеним мрежама требао да буде да би привукао њихову пажњу,
и добијени су следећи резултати:
112
Доступно на: https://www.bigcommerce.com/blog/social-media-advertising/
Слика16 – Какав оглас треба да буде да би привукао пажњу
Извор: Sprout Data Report: Social Advertising, доступно

на:https://media.sproutsocial.com/uploads/2018/04/Sprout-Social-Data-Report-Social-Advertising-1.pdf
Највећи број испитаника, чак 41% сматра да оглас пре свега треба да буде забаван, врло
сличан проценат (37%) чине они чију ће пажњу скренути оглас који нуди неку врсту попуста,
33% испитаника сматра да је оглас добар уколико они могу нешто да науче из њега. Док су
нешто мањи проценат оних који сматрају да оглас треба се односи на њихове интересе
(26%), да исприча причу (20%), или уколико су такви огласи повезани са њиховим
пријатељима (10%).
Истим истраживањем се дошло до сазнања да велики број испитаника жели да види оглас
на друштвеним мрежама у формату видео записа, 83% испитаника, док 58% испитаника
сматра да је коришћење gif-a добра идеја као додатак огласу.113
Већ је било речи о томе да друштвене мреже нуде могућност плаћеног и неплаћеног
оглашавања. Наравно, плаћено оглашавање је сигурно и ефикасније и примењују га фирме
које за то имају и могућности. На Слици 17 приказани су ефекти плаћених и неплаћених
огласа на три различите друштвене мреже. Плавим стубовима означени су огласи који су
плаћени, а сивим неплаћени. Када је Facebook у питању ефекат огласа је врло сличан, али код
друге две друштвене мреже примећује се видна разлика. Оглас на Pinterest-у је бољи уколико
је неплаћен, док оглас на Twitter-у је чак три пута учинковитији уколико је плаћен.
Слика 17 – Плаћени и неплаћени огласи на друштвеним мрежама
113
Доступно на: https://www.bigcommerce.com/blog/social-media-advertising/.
Извор:http://www.digitalstrategyconsulting.com/intelligence/2014/09/
paid_social_ads_convert_more_customers_than_organic_but_email_still_strongest.php
Већ по самом броју корисника је јасно колики значај и какву улогу имају друштвене
мреже за електронску трговину, пре свега Facebook. Ниједна телевизијска или радио станица,
ниједне новине немају ни приближан број гледалаца, слушалаца и читалаца колико Facebook
има корисника. Потенцијал за било какав контакт са циљним тржиштем путем ове
друштвене мреже је заиста огроман. Међутим, да ли тај потенцијал треба да се користи тако
што ће се све рекламне поруке на пример пласирати свим корисницима Facebook-a?
Маркетиншки трендови у свету се све више усмеравају ка циљаном маркетингу. Управо у
томе је једна од битнијих предности друштвених мрежа. Дакле, то што оне дају могућност
усмеравања одређених активности на циљно тржиште. Са друштвеним мрежама компанија
може да има јединствену контролу над целокупном сликом свог бренда, а уз то да буџет
компаније буде најмање оптерећен.
Иако електронска трговина путем друштвених мрежа још увек није достигла свој пун
потенцијал, поготово у мањим земљама, једно је сигурно, а то је да ће у будућности заузети
још већу позицију у уделу целокупне интернет трговине. У прилог томе говори и чињеница
да је према једном америчком истраживању 56% испитаника изјавило да је приступило
неком сајту и web продавницама, само због утицаја реклама на друштвеним мрежама, док је
једна од четири особе купила производ посредством Facebook странице неког бренда.
Колико је Facebook значајан за неку компанију, говори податак да је у просеку фан страница
на овој друштвеној мрежи „вреди“ 174 долара. Оно што можда највише значи Facebook
посетиоцима приликом доношења одлуке (75% њих је изјавило) о куповини јесу препоруке
на друштвеним мрежама.114
На основу свих претходних истраживања и приказаних података се закључује да је
Хипотеза 1 потврђена. Односно, данас се још увек како у свету, а посебно у Србији,
друштвене мреже више користе за оглашавање него за директну продају. Дакле, друштвене
мреже за већину компанија још увек представљају само место путем кога ће навести купце
да обаве куповину. За сада, мали број њих, посебно у нашој земљи, се одлучује да прода свој
производ или услугу директно путем неке популарне друштвене мреже. Ипак оне које се
одлучују на продају путем друштвених мрежа, бележе значајне резултате. Такође, на основу
свих приказаних претходних истраживања закључује се да је Хипотеза 2 потврђена. Наиме,
оглашавање компанија на друштвеним мрежама представља најефикаснији и најисплативији
метод привлачења купаца у циљу продаје производа и услуга. Утицај друштвених мрежа на
114
Доступно на: https://www.epikadhost.com/e-commerce-nekad-i-sad.
људе је круцијалан за компаније које желе да остваре значајне резултате уз минимална
улагања. Онда када се одређени садржај подели на друштвеним мрежама нема краја броју
људи до којих може да досегне. А с обзиром на популарност које имају данас друштвене
мреже и чињеницу да компанија треба увек да се налази тамо где се налазе потрошачи као и
финансијску кризу у којој се многа предузећа налезе, посебно у нашој земљи, оглашавање на
њима је идеално за многе компаније и пружа боље резултате у односу на оглашавање на
неким од традиционалних медија.
Међу свим друштвеним мрежама, Facebook је мрежа која се највише користи за продају.
О томе говори наредна статистика. Према истраживањима Open Influence-а које је
спроведено у октобру 2017. године и које се спроводило на америчком тржишту, 47,7%
испитаника је своју последњу онлајн куповину обавило путем друштвене мреже Facebook,
што је далеко више од било које друге друштвене платформе. Instagram је рангиран на
другом месту, са 8,6% испитаника, а прате га YouTube са 4,5% испитаника и Pinterest са 2,1%
испитаника који су куповину обавили путем ове друштвене мреже (Слика 18). Чак трећина
од укупног броја испитаника није обављало куповину путем друштвених мрежа.
Овим истраживањем је утврђено да је одећа била главна категорија производа коју су
испитаници куповали путем друштвених мрежа са 32,4%, затим друга категорија производа
која се највише купује је храна и пиће са 17,9%.115
Слика 18–Друштвене мреже путем којих испитаници обављају куповину
Извор:https://www.emarketer.com/Article/Facebook-Leads-Competitors-Last-Click-Social-Commerce/1016684
Друштвене мреже ће врло брзо постати један од најзначајнијих канала за продају. Велики
број успешних компанија у свету користи друштвене мреже као део своје продајне
115
Доступно на: https://www.emarketer.com/Article/Facebook-Leads-Competitors-Last-Click-Social-Commerce/
1016684.
стратегије. Међутим, чак две трећине компанија тек треба да направи стратегију за продају
својих производа и услуга на друштвеним мрежама. Када би се овај податак упоредио са
бројем компанија који се оглашава на друштвеним мрежама, закључује се да је далеко већи
број компанија спремнији да се оглашава на друштвеним мрежама него да продаје своје
производе и услуге. Највећа разлика између продаје на друштвеним мрежама и
традиционалних техника продаје је у томе што је код традиционалне продаје продавац
углавном усмерен на краткорочне резултате, а код продаје путем друштвених мрежа усмерен
је на изградњу дуготрајних односа са купцима. Одржавање односа са купцима данас је
изузетно важно с обзиром да компаније послују у окружењу у коме постоји врло изражена
конкуренција, па треба да пронађе начине како ће се диференцирати и опстати на тржишту.
Истраживање које је спровела агенција CSO Insights and Seismic у 2017. години наводи да
31% продаваца који се баве В2В електронском трговином сматра да им је продаја путем
друштвених мрежа омогућила да остваре дубље односе са својим клијентима. Дубљи односи
са клијентима доприносе успостављању поверање између купца и продавца.А чак 39% В2В
продаваца сматра да им је овај начин продаје омогућио уштеду времена приликом
успостављања контакта са купцима. Ове и још неке предности које је већина продаваца
навела приказани су на Слици 19.
Слика 19 – Главне предности продаје на друштвеним мрежама за компаније које се баве В2В електронском
трговином
Извор: https://www.superoffice.com/blog/social-selling-statistics/
Компаније које се баве продајом путем друштвених мрежа треба да буду активни на
истим како би постигли најбоље резултате. Према овом истраживању, продавци који су
активнији на друштвеним мрежама постижу до 45% веће могућности продаје од оних који
нису активни.116
Према резултатима једног америчког истраживања које је објављено на сајту
www.metrilo.com 78% малих предузећа користи друштвене мреже како би освојило купце и
116
Доступно на: https://www.superoffice.com/blog/social-selling-statistics/.
изградило односе са њима. Неки купци сматрају да уколико предузеће није присутно ни на
једној друштвеној мрежи они неће имати довољно поверења у то предузеће и сматраће да се
на тај начин „крију“. Према овом истраживању је утврђено да чак једна четвртина
Американаца посети место за продају на друштвеној мрежи пре него што купи одређени
поклон. Такође, чак 40% испитаника старости од 18 до 34 године радије користи друштвене
мреже када жели да купи одређени поклон, јер на друштвеној мрежи постоји слика,
рецензија, оцена и тако могу лако схватити шта је тренутно у тренду. Од укупно 10
претраживања одређеног производа на некој друштвеној мрежи, 6 се заврши продајом. Оно
што је добро јесте да људи у великом броју случајева проналазе оно шта и траже. Facebook,
Twitter, Intagram и Pinterest су увели и дугме “buy” тако да је корисницима олакшана
куповина. У 2016. години приход од електронске трговине који је износио више од 30
милијарди долара, долази директно са друштвених мрежа, што је повећање од чак 50% у
односу на претходну годину. Све мреже које су поставиле дугме “buy” свакако су допринеле
повећању продаје као и укупном расту електронске трговине.117
Слика 20 – Дугме “buy” на друштвеној мрежи
Извор: https://www.metrilo.com/blog/social-commerce-statistics
Мобилни уређаји мењају начин на који људи живе, раде, друже се па и купују. У 2016.
години поједине друштвене мреже увеле су одређене новине које су постале доступне
продавцима као што су Instagram-ов ‘Shop Now’ и Painterest-ов ‘Buyable Pins’. До краја 2017.
године очекивало се да ће приходи од куповине на друштвеним мрежама путем мобилних
уређаја достићи оне који се остварују путем десктоп рачунара. Мобилно учешће глобалних
117
Доступно на: https://www.metrilo.com/blog/social-commerce-statistics.
трансакција електронске трговине било је преко 40% на крају 2016. године и очекивало се да
ће већ следеће године порасти на преко 70%.118
Број података о функционисању продаје путем друштвених мрежа у Србији није ни
приближан оном који постоје за светско, а поготову америчко тржиште. Оно што је за
очекивати јесте да продаја путем друштвених мрежа, нарочито путем Facebook-a и
Instagrama расте и тек је на почетку свог развоја. А посебно продаја расте у домену
производа као што су одећа, обућа, сатови и сл.
Једно истраживање у нашој земљи спроведено је тако што су анкетирани курири брзе
поште у 2017. години јер све што се продаје путем друштвених мрежа махом се доставља
путем брзе поште. Производи који се највише продају путем друштвених мрежа су опрема и
одећа за бебе.119
Истраживање које је спровела агенција за интегрисане комуникације Executive Group под
називом „Истраживање трендова и тенденција у употреби друштвених мрежа у
комуникацијама компанија у Србији“ рађено је на узорку од 100 испитаника, представника
компанија, већином стручњака који се баве маркетингом и односима с јавношћу у
дигиталним и онлајн комуникацијама. У питању је било квантитативно истраживање које је
било спроведено путем интернет анкете. Једно од питања које је било упућено испитаницима
било је да се оцени колико често се друштвене мреже користе у одређене наведене сврхе.
Резултати су приказани на Слици 21.
Слика 21 – Коришћење друштвених мрежа у одређене сврхе
Извор: Истраживање агенције Executive Group
118
Доступно на: https://sproutsocial.com/insights/social-media-ecommerce/.
119
Доступно на на: https://www.bastabalkana.com/2017/02/sta-se-najvise-prodaje-na-facebooku-u-srbiji/.
Са овог графикона се може видети од укупног броја анализираних компанија, друштвене
мреже половина њих никада не користи за продају својих производа односно услуга, а само
15,4% њих их користи тек понекад, док око 30% користи их увек. Такође, са овог графикона
се може видети да компаније користе друштвене мреже за промоцију свог бренда 83,5%, као
и пласирање вести и информација. Оно што је битно истаћи јесте да компаније у Србији
према овом истраживању доста користе друштвене мреже за оглашавање и онлајн односе с
јавношћу, исти проценат 62,6% их користи често или увек, нешто мањи проценат понекад,
док врло мали број компанија их не користи никада за те потребе. Свакако то не значи да се
ова слика у будућности неће променити.
Уколико предузеће жели да постигне пуну видљивост свог садржаја прибегава употреби
дигиталних медија који омогућава потпуно нови вид реализације ПР кампање. Друштвене
мреже су носиоци релевантних и благовремених информација које предузеће жели да пусти
у етар употребом различитих формата било плаћених или неплаћених.
Етапно деловање код примене друштвених мрежа у ПР кампањи даје најбоље резултате, а
односи се на:
 дефинисање јасних и мерљивих ПР дигиталних циљева;
 формулисање онлајн буџета, према истраживањима на месечном нивоу у Србији се
крећу од 50 евра до 2000 евра;120
 пуштање кампање кроз одређене друштвене мреже;
 праћење реализације уз помоћ на пример Facebook аналитике или агенцијских
извештаја;
 доношење закључака и писање извештаја о самој кампањи.
Како би ПР кампања достигла пун ефекат веома је важно изабрати друштвену мрежу која
најбоље одговара циљној публици предузећа јер свака друштвена мрежа има своје предности
и недостатке и зато треба бити пажљив приликом одабира.
На основу прегледа релевантних истраживања и публикација долази се до података да
предузећа у Србији издвајају јако мали део маркетинг и ПР буџета за друштвене мреже. У
прилог томе иде квантитативно истраживање које је спровела Масми агенција које је
приказано на следећој слици.
Слика22 – Издвајање за друштвене мреже од расположивог ПР буџета
120
Доступно на: http://www.draganvaragic.com/blog/online-advertajzing-danas-kreiranje-online-reklamnih-kmanja/.
Извор:https://igortomic.net/kako-kompanije-u-srbiji-koriste-drustvene-mreze-u-poslovne-svrhe/
Управо ниска стопа улагања у друштвене мреже од стране предузећа у нашој земљи, као
значајан пословни потенцијал показује да предузећа још увек не користе њихов пун
потенцијал па самим тим не могу остварити значајне резултате.
Раније је било релативно једноставно контролисати неколико медија: штампу, телевизију
и радио. Међутим, развој Интернета и друштвених мрежа унео је нову динамику у однос
компаније и јавности. Најнепожељнији део ПР посла свакако је решавање одређене кризне
ситуације.
Криза је реч која се односи на изненадну, непредвидиву ситуацију и самим изговарањем
ствара панику. Међутим, у друштву где многе од информација дели само један клик, криза се
шири брзином која не може да се контролише. Због тога, брзо реаговање компанија никако
не сме подразумевати брзо паничење. Брзина протока и лакоћа доступности информација
иде у прилог и ПР тиму, јер се континуираним праћењем интернет заједнице, могу се
препознати први знаци кризе и на време спречити њена ескалација. У томе значајно помажу
аналитике интегрисане у друштвене мреже, Google Analytics, Google Trends, Google Alertsи
многи други алати за мерење онлајн присутности.121
Свака компанија у зависности од делатности може одредити потенцијалне кризне
ситуације. Уколико је на пример реч о малопродаји, сигурно ће се у неком тренутку појавити
муштерија која ће своје незадовољство поделити на друштвеним мрежама. У прехрамбеној
индустрији дешава се присуство одређених штетних материја у производима, грађевинске
компаније се неретко сусрећу са оптужбама након повреда на раду, а постоје и гласине које
пласира конкуренција. Такође, треба узети у обзир и проблеме који могу настати унутар саме
компаније, попут незадовољства запослених или грешака које прави управа. На притисак
јавности компанија никако не сме одговорити повлачењем, јер се медијима тако дају
одрешене руке за манипулацију и креирање своје приче. Чак и уколико компанија нема
моменталну идеју како да проблем реши, довољно је обратити се јавности у што краћем року
121
Доступно на: https://www.bild-studio.com/blog/marketing-advertising-services/krizni-PR.
и рећи да је свестан пропуста као и да ради на његовом решавању. Најједноставније је да се
компанија обрати јавности путем друштвених мрежа. Током семинара „Онлајн ПР и кризно
комуницирање“, Мацан је ставио нагласак на истину, брзину реаговања и једноставност
језика који компанија употребљава приликом обраћања јавности током кризне ситуације.
Уколико се, на пример, криза деси ујутру, компанији је на располагању свега пар сати за
реаговање до почетка првих вести. Али време се додатно скраћује уколико је зачетак кризе
на друштвеним мрежама, јер је The Social Habit показало да:
 32% испитаника очекује одговор од компаније у року од 30 минута,

 42% испитаника очекује одговор у року од сат времена.
Свака циљна група која је погођена кризом захтева сопствени канал комуникације. На
пример, након што се FedEx суочио са YouTube видеом незадовољне муштерије, председник
ове компаније је одлучио да своје извињење пошаље путем истог канала и тако успешно
затворио кризу.122
Једна од службеница америчког Црвеног крста задужена за комуникацију на друштвеним
мрежама Gloria Hunag, случајно је, уместо свог приватног налога, послала неформалан tweet
са званичног Twetter налога Црвеног крста. Tweet се односио на конзумирање пива Dogfish
Head и гласио је: „Ryan је пронашао још два паковања Dogfish Head пива. Када пијемо све
радимо исправно...“ Овај tweet је стајао на налогу Црвеног крста око сат времена када је у
сред ноћи алармирана директорка сектора за комуникацију на друштвеним мрежама Vendi
Herman која га је одмах избрисала, а затим реаговала тако што је поставила tweet са дозом
хумора, како би спречила избијање кризне ситуације. Она је написала: „Избрисали смо
лажни tweet, будите сигурни да је Црвени крст трезан и све кључеве смо конфисковали.“
У међувремену се огласио и предмет расправе у првом tweet-у – званична страница
компаније која производи Dogfish Head пиво и једнако духовито позивао фанове да донирају
пиво Црвеном крсту.Тиме је избегнута криза, али како је објашњено, службеница Црвеног
крста није ни направила превелику грешку, односно tweet није био превише контроверзан,
иначе би штета по имиџ ове организације била много већа. 123Овај случај још једном доказује
значај друштвених мрежа за одржавање добрих односа с јавношћу.
Компанији Brands, у чијем саставу је ланац ресторана брзе хране Taco Bell, стигла је
тужба 2014. године са оптужбама да њихова „зачињена говедина“ садржи свега 35% говеђег
меса и да Taco Bell обмањује јавност у својим реклама. Taco Bell је брзо и одлучно реаговао
тако што је у јавности експлицитно негирао ове тврдње и са потрошачима поделио размеру
122
Доступно на: https://www.bild-studio.com/blog/marketing-advertising-services/krizni-PR.
123
Доступно на: https://www.biznis-akademija.com/blog/krizni-pr-uspesni-primeri-iz-prakse.
састојака у својој „зачињеној говедини“ где је навео да њу чини 88% говеђег меса и 12%
тајних састојака, који су такође били објављени. Њихова кампања укључивала је
традиционалне рекламе у локалним новинама, али су се фокусирали на онлајн маркетинг,
пре свега путем YouTube канала, Facebook странице и других. Потрошачи су одлично
реаговали на онлајн кампању, низали су се коментари подршке на овим странама и Taco Bell
је задржао сигурну позицију на тржишту. Она је додатно ојачана када је након месец дана
одбачена тужба против њега. На тај начин је применом агресивне стратегије контра напада
Taco Bell успео да преокрене могућу ПР катастрофу у своју предност.124
Када је реч о односима с јавношћу посебно у кризним ситуацијама предузећа морају бити
посебно опрезна. Предузеће може изаћи из кризне ситуације брзим реаговањем на
друштвеним мрежама, али исто тако и лоше вести о компанији, производу или услузи могу
се брзо ширити. Према једном истраживању, већина корисника друштвених мрежа очекује
одговор од предузећа за мање од четири сата. Изгледа захтевно, али свакако предузеће треба
да се труди колико је у његовој моћи. Када се жалбе игноришу, 36% људи ће јавно
критиковати посао, а један од три испитаника наводи да ће прећи код конкурента.125
На основу свих претходних истраживања, приказаних података и примера компанија који
су везани за односе са јавношћу путем друштвених мрежа, може се закључити да је Хипотеза
3 потврђена. Односно, друштвене мреже представљају један од најефикаснијих канала за
односе са јавношћу у кризним ситуацијама. У случају да се компанија нађе у кризној
ситуацији, најбрже и најједноставније кризу успешно може да реши путем друштвених
мрежа.
124
Доступно на: https://www.biznis-akademija.com/blog/krizni-pr-uspesni-primeri-iz-prakse.
125
Доступно на: https://sproutsocial.com/insights/social-media-ecommerce/.
5. Ограничења истраживања
Полазећи од свега изложеног у овом раду може се закључити да је највеће ограничење

приликом анализе утицаја друштвених мрежа на електронску трговину недовољан број
недавно спроведених истраживања, посебно у Србији као и мали број поузданих сајтова на
којима се могу наћи подаци везани за ову област.
Али свакако треба узети у обзир да је примена друштвених мрежа у пословне сврхе,
односно у електронској трговини још увек на почетку свог развоја, и да тек последњих пар
година бележи нешто значајнију употребу. У наредним годинама се очекује динамичнији
развој и примена друштвених мрежа у електронској трговини, а самим тим и већи број
спроведених истраживања у овој области.
Закључак
Електронска трговина сваким даном се све више развија како у свету тако и у Србији,
а потрошачи постају све више свесни њеног постојања и могућности које пружа. У новије
време потрошачи због таквог темпа живота трагају за новим начинима куповине који ће им
уштедети време и новац, а предузећа траже начине да то испуне, како би привукли већи број
купаца и постали конкурентнији. Многа предузећа се у циљу освајања већег броја купаца
воде тиме да треба да буду тамо где се купциналазе, а то су данас свакако друштвене
мреже.Употреба друштвених мрежа у пословном свету незаустављиво расте па тако и
њихова употреба у електронској трговини још увек расте.Развој алата и техника на
друштвеним мрежама врло брзо налази примену у савременомпословању компаније. Оне
компаније које то раније препознају биће у великој тржишној предности наспрам оних које
се боје применити могућности друштвених мрежа или једноставно нису спремне да улажу
напоре и новац у такво пословање.
Овај истраживачки рад је спроведен као допринос развоју и увиђању значаја
електронских видова куповине, а пре свега трговине путем друштвених мрежа. У раду је
представљена електронска трговина са својим карактеристикама, друштвене мреже као један
од канала електронске трговинеи на крају је спроведено истраживање које може помоћи
доносиоцима одлука у битним одлукама за даљи развој њиховог пословања.
Основни закључци спроведеног истраживања су да је коришћење друштвених мрежа
за потребе електронске трговине још увек у развоју, поготово у Србији. Оно што се најпре
може закључити да су светске компаније много озбиљније схватиле све могућности које нуде
друштвене мреже за потребе електронске трговине. Друштвене мреже које се највише
користе за потребе оглашавања од стране компанија су управо оне које су и најпопуларније
за коришћење од стране појединаца. Дакле, као што је поменуто употреба друштвених мрежа
за потребе електронске трговинеје још увек у развоју, али стручњаци сматрају да ће
оглашавање на друштвеним мрежама већ кроз неколико година бити прихваћено као
неопходан део било које стратегије друштвених медија. Приликом спровођења истраживања
дошло се до закључка да се највећи број стручних радова, публикација и статистичких
извештаја из области електронске трговине односи на оглашавање, што може потврдити
полазну препоставку да се друштвене мреже и највише користе за оглашавање производа и
услуга као и изградњу бренда. Када је реч о продаји на друштвеним мрежама, може се
закључити даће оне врло брзо постати један од најзначајнијих канала за продају. Велики број
успешних компанија у свету користи друштвене мреже као део своје продајне стратегије.
Међутим, чак две трећине компанија тек треба да направи стратегију за продају својих
производа и услуга на друштвеним мрежама. Када би се овај податак упоредио са бројем
компанија који се оглашава на друштвеним мрежама, закључује се да је далеко већи број
компанија спремнији да се оглашава на друштвеним мрежама него да продаје своје
производе и услуге.Дакле, иако се мањи број компанија данас одлучује за продају путем
друштвених мрежа, оне које се тиме баве бележе значајне резултате. Оно што директну
продају путем друштвених мрежа чини привлачним за компаније, као и најисплативијим и
најефикаснијим каналом за директну продају, је што на овај начин могу тачно одредити своју
циљну групу. Такође, могућност брзе и једноставне комуникације између купаца и компаније
је један од разлога због кога се компаније одлучују за овакав начин продаје. На тај начин
граде се дугорочни односи који су битна за компаније које послују у окружењу у коме
постоји врло изражена конкуренција па је потребно пронаћи начин за диференцирање и
опстанак на тржишту. На основу истраживања закључује се да је продаја путем друштвених
мрежа напредовала последњих неколико година услед масовне употребе мобилних телефона
и шире доступности Интернета становништву, али се њен већи и значајнији напредак,
посебно у Србији и земљама у развоју може очекивати у наредним годинама. Оно што је
приказано кроз истраживачки део рада јесте да су друштвене мреже више пута успешно
коришћење од стране компанија за односе са јавношћу, а посебно у кризним ситуацијама
када је неопходна брза реакција компаније.
Целокупан рад представља заокружену целину о теми електронске трговине путем
друштвених мрежа. Ово је нова тема нарочито на српском тржишту и која није истраживана
у мери у којој заслужује. Имајући у виду могућности које друштвене мреже пружају, могло
би се рећи да би у будућности ово могао бити најбитнији канал продаје и маркетинга.
Литература
 Арсовски, З., (2008), Информациони системи, Економски факултет Универзитета у

Крагујевцу
 Базић, М., Базић, А., (2011), Савремени односи с јавношћу, Научна КМД, Београд
 Бауер, И., (2013), Дигитални маркетинг, Завод за уџбенике, Београд
 Bolotaeva, V., Cata, T., (2011), Marketing Opportunities with Social Networks, Journal of
Internet Social
 Бранковић, С., (2013), Социјалне мреже и нове могућности друштвеног истраживања,
Културна полиса
 Врачар, Д., (2007), Стратегије тржишног комуницирања, Економски факултет
Универзитета у Београду
 Demeterffy Lančić, R., (2010), Novi mediji i odnosi s javnošću, Izlaganja sa znanstvenog
skupa
 Ђерић, С., (2017), Електронска трговина, ECONOMICS
 Закон о трговини, Сл. гласник РС бр. 53/10, 10/13
 Ковачевић, М., Павловић, К., Шутић, В., (2017), Употреба информационо-
комуникационих технологија у Републици Србији, Републички завод за статистику,
Београд
 Кончар, Ј., (2008), Електронска трговина, Економски факултет Универзитета у Новом
Саду
 Кончар, Ј., Петровић Катаи, З., (2015), Правци развоја електронске трговине у
Републици Србији, Економски факултет Универзитета у Новом Саду,
 Laudon, K., Traver, C., (2017), E-commerce – bussines, tehnology, society, Pearson
Education Limited
 Laudon K., Laudon J., (2014), Management Information Systems: Managing the Digital
Firm, Pearson Education Limited
 Lansner, J., (2012), Turning a LinkedIn profile from average to winner, New York
University
 Ловрета, С., Кончар, Ј., Петковић, Г., (2009), Канали маркетинга, Економски факултет
Универзитета у Београду
 Милосављевић, М., Веиновић, М., Грубор, Г., (2009), Информатика, Универзитет
Сингидунум, Београд
 Милосављевић, М., Мишковић, В., (2011), Електронска трговина, Универзитет
Сингидунум, Београд
 Ohene-Djan, J., (2008), Electronic commerce, University in London
 Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Богдановић, З., Бараћ, Д., Лабус, А., (2015),
Електронско пословање, Факултет организационих наука Универзитета у Београду
 Shaw, M., (2011), Twitter your business, Harriman House, Great Britain
 Turban, E., Strauss, J., Lai, L., (2016), Social Commerce: Marketing, Technology and
Management, Pearson Education Limited
 Филиповић, Ј., (2016), Интернет маркетинг, Економски факултет Универзитета у
Београду
 Wendy, T. (2010) An exploratory case study on the effectivenessof social network sites: the
case of Facebook and Twitter in an educational organisation, research dissertation, Griffith
College Dublin, доступно на:
79
http://www.academia.edu/360154/An_exploratory_case_study_on_the_effectiveness_of_soc
ial_network_sites_T he_case_of_Facebook_and_Twitter_in_an_educational_organisation
 Истраживање агенције Executive Group
Интернет извори:
 http://www.ibimapublishing.com/journals/JISNVC/2011/409860/409860.pdf
 http://mreznimarketing.rs/sta-je-mrezni-marketing/direktna-prodaja
 http://progressivemedia.rs/blog/prodaja-na-drustvenim-mrezama/
 http://mariopilar.com/prodaja-preko-facebooka/
 www.link-elerning.com
 https://blog.hootsuite.com/twitter-statistics/
 https://www.cbsnews.com/pictures/then-and-now-a-history-of-social-networking-sites/2/
 https://www.internetworldstats.com/emarketing.htm
 https://www.sajtmaster.rs/istorija-i-razvoj-interneta/
 https://socialnetworking.lovetoknow.com/history-friendster
 http://www.demystifyasia.com/the-life-and-death-of-friendster/
 http://rs.n1info.com/a364382/Sci-Tech/Facebook-gubi-a-Snapchat-privlaci-mladje-
korisnike.html
 https://thealarmclock.com/2004/08/06/linkedin_hq_mou/
 https://buffer.com/instagram-marketing
 https://about.linkedin.com/
 https://www.bigcommerce.com/blog/social-media-advertising/
 http://webdeliciousness.blogspot.com/2010/11/social-media-timeline.html
 https://www.digitalnimarketing.in.rs/kako-je-nastao-youtube/
 https://merchdope.com/youtube-statistics/
 https://srbodroid.com/zanimljivosti/edukacija/sta-je-pinterest/
 https://www.dreamgrow.com/top-15-most-popular-social-networking-sites/
 https://itmagazin.info/najpopularnije-drustvene-mreze-u-srbiji/
 https://www.alexa.com/topsites
 http://vincos.it/world-map-of-social-networks/
 https://www.statista.com/statistics/568833/forecast-of-facebook-user-numbers-in-the-serbia/
 https://zephoria.com/top-15-valuable-facebook-statistics/
 https://www.statista.com/topics/737/twitter/
 https://www.statista.com/statistics/303681/twitter-users-worldwide/
 https://www.statista.com/statistics/274050/quarterly-numbers-of-linkedin-members/
 https://www.omicoreagency.com/linkedin-statistics/
 https://www.statista.com/statistics/272783/linkedins-membership-worldwide-by-country/
 https://www.socialmediatoday.com/
 http://www.ibimapublishing.com/journals/JISNVC/2011/409860/409860.pdf
 http://www.ciljnimarketing.rs/online-marketing-kampanje/facebook-kampanje
 http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=320774
 https://marketingmreza.rs/istrazivanje-iskoriscenosti-drustvenih-mreza-domacim-
kompanijama/
 https://www.cms-connected.com/News-Archive/August-2016/4-B2B-Content-Marketing-
Trends-You-Need-To-Know-fo
 https://www.statista.com/chart/12684/potential-of-social-media-advertising/
80
 https://media.sproutsocial.com/uploads/2018/04/Sprout-Social-Data-Report-Social-
Advertising-1.pdf
 https://www.bigcommerce.com/blog/social-media-advertising/
 http://www.digitalstrategyconsulting.com/intelligence/2014/09/
paid_social_ads_convert_more_customers_than_organic_but_email_still_strongest.php
 https://www.epikadhost.com/e-commerce-nekad-i-sad
 https://www.emarketer.com/Article/Facebook-Leads-Competitors-Last-Click-Social-
Commerce/1016684
 https://www.superoffice.com/blog/social-selling-statistics/
 https://www.metrilo.com/blog/social-commerce-statistics
 https://sproutsocial.com/insights/social-media-ecommerce/
 https://www.bastabalkana.com/2017/02/sta-se-najvise-prodaje-na-facebooku-u-srbiji/
 https://marketingmreza.rs/do-2019-vrednost-oglasavanja-na-drustvenim-mrezama-porasce-
za-72/
 http://www.booksaresocial.com/timeline-social-media-2017/
 http://rs.n1info.com/a340362/Sci-Tech/Twitter-udvostrucuje-broj-karaktera.html
 http://digitalizuj.me/2015/04/snapchat-kratka-istorija/
 https://www.benchmark.rs/vesti/snapchat-izgubio-tri-miliona-dnevno-aktivnih-korisnika-
tokom-drugog-tromesecja-77046
 https://www.linkedin.com/company/the-coca-cola-company
 https://www.facebook.com/zuck
 https://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2014&mm=02&nav_id=814346.
 http://mondo.rs/a1027905/Mob-IT/Vesti/WhatsApp-milijardu-dnevno-aktivnih-
korisnika.html
 https://www.blic.rs/biznis/vesti/whatsapp-pocinje-da-naplacuje-slanje-poruka-firmama/
4hsnk7y
 https://community.giffgaff.com/t5/Blog/WeChat-Messaging-App-Review/ba-p/14153535
 https://pcpress.rs/wechat-dostigao-milijardu-korisnika/
 https://whatis.techtarget.com/definition/Qzone
 https://www.spitche.com/digital-marketing-en/50-numbers-know-social-media-2018/
 https://www.dragonsocial.net/blog/social-media-in-china/#Weibo
 http://www.alexa.com/siteinfo/vkontakte.ru
 https://www.tportal.hr/tehno/clanak/ovu-mrezu-nazivaju-ruskim-facebookom-i-ne-fali-joj-
intriga-20171013
 https://www.biznis-akademija.com/blog/krizni-pr-uspesni-primeri-iz-prakse
81

Elektronska Trgov

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektronska Trgov

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет у Крагујевцу

Тема: УТИЦАЈ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА НА РАЗВОЈ

Крагујевац, септембар 2018.

Друштвене мреже су један од облика друштвених медија.Пролази време једносмерних

I ДЕО - ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА............................................................................................6

1. Појам електронске трговине......................................................................................................7

2. Облици електронске трговине.................................................................................................10

3. Предности и значај употребе електронске трговине.............................................................15

4. Интернет као технолошка основа за електронску трговину.................................................17

5. Перспективе развоја електронске трговине...........................................................................22

II ДЕО – ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ....................................................................................................25

1. Појам друштвених мрежа.........................................................................................................25

2. Врсте друштвених мрежа.........................................................................................................27

3. Карактеристике најпопуларнијих друштвених мрежа..........................................................37

4. Предности и недостаци коришћења друштвених мрежа у електронској трговини...........48

6. Директна продаја путем друштвених мрежа..........................................................................53

7. Односи с јавношћу путем друштвених мрежа.......................................................................55

III ДЕО – ИСТРАЖИВАЊЕ УТИЦАЈА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА НА РАЗЛИЧИТЕ

1. Предмет и циљеви истраживања.............................................................................................58

Данас пословање не може бити успешно без употребе модерних информационих

I ДЕО - ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА

1. Појам електронске трговине

Постоји много начина класификације електронске трговине од којих је једна од битнијих

Пословно-пословни модел електронске трговине (B2B) представља пословни модел

Електронска тржишта се могу класификовати на хоризонтална и вертикална.

Пословни модел B2C електронске трговине укључује све пословне трансакције

3. Предности и значај употребе електронске трговине

Почетак 21. века обележен је снажним променама у начину пословања, продаји

Постоји осам карактеристика електронске трговине које могу да објасне зашто је

4. Интернет као технолошка основа за електронску трговину

5. Перспективе развоја електронске трговине

II ДЕО – ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Друштвене мреже представљају један од облика друштвених медија. Друштвени медији

Usenet се може сматрати једним од првих друштвених медија који је корисницима

2. Врсте друштвених мрежа

Друштвене мреже у данашње време су јако добро структуриране. Најпопуларније

2.1Друштвени сајтови www.classmates.com и www.match.com

Историја друштвенихмрежа почиње са друштвеним сајтовима као што

2.2Six Degrees друштвена мрежа

2.3 Friendster друштвена мрежа

Када je Friendster почео да се суочава са проблемима лоше стратегије развоја што је

2.5 Facebook друштвена мрежа

2.6 Twitter друштвена мрежа

2.7 LinkedIn друштвена мрежа

LinkedIn јепословно оријентисана друштвена мрежа која је основана 2002. године, а

2.8 Instagram друштвена мрежа

Instagram јеједна од новијих друштвених мрежа настала је 2010. године и једина

2.9 Google+ друштвена мрежа

2.10 YouTube друштвена мрежа

2.11 Flickr друштвена мрежа

2.12 Pinterest друштвена мрежа

Pаinterest је друштвена мрежа која се великом брзином пробила на сам врх

Тројица студената са Стандфорда - Murphy, Spiegel i Brown 2011. године праве

2.14 WhatsApp друштвена мрежа

WhatsApp је мобилна апликација за размену порука, фотографија и видео записа.

2.15 WeChat друштвена мрежа

2.16 QZone друштвена мрежа

2.17 Weibo друштвена мрежа

Weibo је кинеска платформа за микроблоговање настала 2009. године. То је

2.18 Vkontakte друштвена мрежа

3. Карактеристике најпопуларнијих друштвених мрежа

Према истраживањима која суспровођена у Србији последњих година, друштвена

На основу свега претходно наведеног видимо да се Facebook друштвена мрежа налази