You are on page 1of 14

ПРЕДЛОГ

На основу члану 156. Закона о безбедности саобраћаја („Службеном гласнику РС“ бр.
41/09), Министар за инфраструктуру доноси

ПРАВИЛНИК

О СТРАТЕШКОЈ КОМПАРАТИВНОЈ АНАЛИЗИ УТИЦАЈА НОВОГ, ОДНОСНО


РЕКОНСТРУИСАНОГ ПУТА НА БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА НА ПУТНОЈ
МРЕЖИ, РЕВИЗИЈИ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА, ПЕРИОДИЧНОЈ ПРОВЕРИ
ПУТА У ЕКСПЛОАТАЦИЈИ, ПРАЋЕЊУ СТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА,
АНАЛИЗИ ВИСОКО РИЗИЧНИХ ДЕОНИЦА, АНАЛИЗИ ДОПРИНОСА ПУТА
САОБРАЋАЈНОЈ НЕЗГОДИ СА ПОГИНУЛИМ ЛИЦИМА, ОБАВЕШТАВАЊУ,
СНИМАЊУ САОБРАЋАЈА И ДРУГИХ ВЕЛИЧИНА САОБРАЋАЈНОГ ТОКА,
УСЛОВИМА КОЈЕ СА АСПЕКТА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА МОРАЈУ ДА
ИСПУЊАВАЈУ ПУТНИ ОБЈЕКТИ И ДРУГИ ЕЛЕМЕНТИ ПУТА

Предмет и циљеви

Члан 1

Овим Правилником ближе се уређују дефиниције, обавезе, услови и смернице за


примену програма унапређења безбедности саобраћаја на путевима, и то: стратешка
компаративна анализа утицаја новог, односно реконструисаног пута на безбедност
саобраћаја на путној мрежи, ревизија безбедности саобраћаја, провера безбедности
саобраћаја на путу, праћење стања безбедности саобраћаја, анализа високо ризичних
деоница, анализа доприноса пута саобраћајној незгоди са погинулим лицима,
обавештавање, снимање саобраћаја и других величина саобраћајног тока, услови које са
аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи
пута.

Члан 2

Значење израза

Стратешка компаративна анализа утицаја (у даљем тексту СКАУ) новог, односно


реконструисаног пута на безбедност саобраћаја на путној мрежи (енг. Road Safety
Impact Assessment – RIA) je метод анализе у циљу избора варијантних решења у
студији оправданости са аспекта безбедности саобраћаја и кост/бенефит анализе.

Ревизија безбедности саобраћаја (у даљем тексту РБС, енг. Road Safety Audit –
RSA) је формална и независна оцена испуњености захтева безбедности саобраћаја
пројекта изградње, реконструкције и рехабилитације пута од стране независног
стручног тима.

Провера безбедности саобраћаја (у даљем тексту ПБС, енг. Road Safety Inspection –
RSI) је формална и независна оцена безбедности постојећег пута од стране независног
стручног тима.

1
Праћење стања безбедности саобраћаја представља скуп метода праћења ризика на
путу у циљу идентификовања, анализе и рангирања делова постојеће путне мреже
према ризику, потенцијалу унапређења безбедности саобраћаја и према уштедама у
трошковима саобраћајних незгода. Праћење стања безбедности саобраћаја обухвата:
Управљање црним тачкама, Мапирање ризика итд.
- Управљање црним тачкама (у даљем тексту УЦТ, енг. Black Spot
Management – BSM) је процедура утврђивања места изразито повећане
угрожености у саобраћају, дефинисања, спровођења праћења ефеката мера у
циљу смањивања ризика на овим местима.
- Мапирање ризика (у даљем тексту МР) на мрежи путева и идентификација
најопаснијих деоница (енг. Risk Mapping) је процедура анализе ризика на
мрежи путева у циљу рангирања деоница путева према ризику и погодне
интерпретације.

Независна оцена (у даљем тексту НО) је метод детаљне анализе саобраћајних незгода
са погинулим лицима (енг. In-depth Studies) ради утврђивања узрока саобраћајних
незгода са погинулим лицима и независне оцене доприноса пута настанку незгода,
односно последицама незгода.

Члан 3

Стратешка компаративна анализа утицаја (СКАУ) новог, односно


реконструисаног пута на безбедност саобраћаја на путној мрежи

СКАУ се спроводи за пројекте јавних путева у фази израде студије оправданости.

СКАУ анализира различита решења (варијанте) студије оправданости, укључујући и


решење без улагања, са аспекта безбедности саобраћаја.

Министарство надлежно за послове саобраћаја доноси Упутство за спровођење СКАУ,


најкасније 6 месеци од дана ступања на снагу овог Правилника.

Упутство за спровођење СКАУ мора да обухвати све елементе садржане у Прилогу 1,


који чини саставни део овог Правилника. Поред елемената из Прилога 1. Упутство
може садржати и друге елементе од значаја за СКАУ. До доношења Упутства СКАУ се
спроводи у складу са Прилогом 1.

Члан 4

Ревизија безбедности саобраћаја (РБС)

РБС се обавезно спроводи за пројекте јавних путева у фазама идејног пројекта, главног
пројекта изградње, реконструкције и рехабилитације, пре почетка експлоатације пута и
после пуштања пута у саобраћај.

РБС ће се спровести пре завршене техничке контроле и саставни је део пројекта, при
изради одговарајуће фазе техничке документације.

РБС спроводи ревизор.

2
Ревизор мора бити независан од пројектанта и управљача пута. Ревизор не може бити
пројектант пројекта јавног пута за који се врши РБС. Ревизор не може бити наручилац
пројекта за који се врши РБС.

Ревизор мора испуњавати услове из члана 9 овог Правилника. Када ревизију спроводи
тим макар један од чланова тима мора поседовати сертификат о испуњавању услова за
ревизора.

Сертификат о испуњавању услова за ревизора издаје Агенција за безбедност саобраћаја


(у даљем тексту Агенција).

Ревизор у извештају о РБС идентификује небезбедне елементе пута, образлаже њихов


потенцијални негативни утицај на настанак саобраћајних незгода, односно на
последице саобраћајних незгода и даје препоруке у циљу унапређења пројекта, односно
пута.

Министарство надлежно за послове саобраћаја доноси Упутство за спровођење РБС,


најкасније 6 месеци од дана ступања на снагу овог Правилника.

Упутство за спровођење РБС мора да обухвати све елементе садржане у Прилогу 2,


који чини саставни део овог Правилника. Поред елемената из Прилога 2. Упутство
може садржати и друге елементе од значаја за РБС. До доношења Упутства РБС се
спроводи у складу са Прилогом 2, у зависности од фазе ревизије.

Члан 5

Провера безбедности саобраћаја (ПБС)

ПБС на путу у експлоатацији може бити периодична и циљана. Управљач пута мора
обезбедити независне ПБС на јавном путу и то: периодичне провере у периоду од пет
година за све деонице државних путева, циљане провере за најугроженије деонице
државних путева и периодичне и циљане провере за остале путеве према
могућностима, односно провере изводити довољно често како би се обезбедио
адекватан ниво безбедности предметне путне инфраструктуре.

Управљач пута мора периодично да провери услове пута који је у експлоатацији, са


становишта безбедног одвијања саобраћаја, у циљу смањења ризика настанка
саобраћајних незгода и последица. ПБС се спроводи и за зоне радова на путу у циљу
анализе могућих утицаја радова на путу на безбедност саобраћаја. Управљач пута
покреће проверу пута у експлоатацији и доноси одлуку о резултатима провере.

Управљач пута ће донети програм периодичних провера пута у екплоатацији. Сваке


године се мора обавити провера најмање 10% путева путне мреже.

ПБС спроводи проверавач, који мора испуњавати услове из члана 9 овог Правилника.
Када проверу спроводи тим макар један од чланова тима мора поседовати сертификат о
испуњавању услова за проверавача.

Сертификат о испуњавању услова за проверавача издаје Агенција, у складу са законом.

3
Проверавач у извештају о ПБС идентификује небезбедне елементе пута, образлаже
њихов потенцијални негативни утицај на настанак саобраћајних незгода, односно на
последице саобраћајних незгода и даје препоруке у циљу унапређења безбедности пута.

Министарство надлежно за послове саобраћаја доноси Упутство за спровођење ПБС,


најкасније 6 месеци од дана ступања на снагу овог Правилника.

Члан 6

Праћење стања безбедности саобраћаја

Праћење безбедности саобраћаја се спроводи за све јавне путеве.

Управљач пута је дужан да непрекидно прати безбедност собраћаја на путевима којима


управља.

Најмање једанпут годишње управљач пута ће обезбедити пројекат идентификације


црних тачака и пројекат мапирања ризика, од стране незвисних стручњака, на
деоницама путева којима управља.

Управљач пута је дужан да у складу са годишњим планом обавља стручне анализе


црних тачака, стручне анализе високо ризичних деоница путева, припреми појединачне
пројекте за санирање црних тачака и високо ризичних деоница и предузима друге мере
у циљу унапређења безбедности саобраћаја на идентификованим црним тачкама и
опасним деоницама.

Министарство унутрашњих послова је дужно да обезбеди податке о саобраћајним


незгодама који су неопходни за праћење и анализу безбедности саобраћаја из става 1 и
2 овог члана.

Праћење безбедности саобраћаја подразумева идентификовање, анализу и рангирање


делова постојеће путне мреже према ризицима у саобраћају, потенцијалу унапређења
безбедности саобраћаја и према уштедама у трошковима саобраћајних незгода
спроводи се најмање сваке треће године.

Приликом спровођења програма праћења безбедности саобраћаја мора бити усмерена


пажња на елементе наведене у Прилогу 3 овог Правилника који доприносе највишем
кост/бенефит односу.

Управљач пута ће поставити саобраћајну сигнализацију у циљу обавештења корисника


пута о црним тачкама, високо ризичним деоницама, опасним деоницама пута у року од
3 месеца од дана објављивања одговарајућих мапа.

Саобраћајна сигнализација поставњена из претходног става ће бити уклоњена после


реализације пројекта унапређења безбедности саобраћаја, односно после престанка
потребе.

Управљач пута ће обезбедити да корисници пута буду информисани о постојању


високо ризичних деоница, односно црних тачака.

4
Мапе ризика са идентификованим високо ризичним деоницама и мапе црних тачака
Управљач пута ће учинити доступним средствима јавног информисања и поставити на
званични сајт Управљача пута у року од 7 дана од дана формирања мапа.

Управљач пута ће такође уклонити постављену саобраћајну сигнализацију уколико се


мапирањем ризика утврди да наведена деоница није више ризична деоница пута.

Члан 7

Анализа утицаја пута на саобраћајну незгоду са погинулим лицима

Министарство унутрашњих послова је дужно да обавести управљача пута о


саобраћајној незгоди са погинулим лицима у року од 3 дана и да достави извештај са
најважнијим подацима о саобраћајној незгоди, а најмање подацима из Прилога 4.

Управљач пута ће, без одлагања, по добијању обавештења о саобраћајној незгоди са


смртним последицама наручити детаљну анализу свих околности настанка саобраћајне
незгоде у циљу независне оцене утицаја пута на настанак незгоде и последице.

Независну оцену врше стручњаци за безбедност саобраћаја који су независни од


управљача пута.
На основу извештаја о независној оцени Управљач пута ће предузети мере за
отклањање евентуалних недостатака пута који су утицали на настанак незгоде, односно
на последице незгоде.

Управљач пута ће најмање једанпут годишње, у виду писаног извештаја, обавестити


министарство надлежно за послове саобраћаја о мерама, предузетим на основу
независне оцене доприноса пута саобраћајној незгоди са погинулим лицима.

Члан 8

Снимање саобраћаја

Управљач пута, без одлагања, обавештава јавност путем средстава јавног информисања
и на сајту Управљача пута о ограничењима и забрани саобраћаја на путевима,
ванредним условима одвијања саобраћаја, посебним мерама за саобраћај, проходности
јавних путева у зимском периоду и утицају елементарних непогода или ванредних
догађаја на проточност, односно безбедност саобраћаја.

Управљач пута је дужан да врши снимања пута, интензитета и структуре саобраћајног


тока и других величина саобраћајног тока по налогу надлежног органа за саобраћај.
Управљач пута је дужан да води и чува одговарајуће базе података и учини их
доступним за јавност.

Члан 9

Ревизор и вођа тима ревизора

Ревизор може бити лице које је квалификовано за обављање ових послова, а посебно
испуњава следеће услове:

5
- поседује уверење о завршеној основној обуци за ревизиоре,
- поседује диплому саобраћајног инжењера друмског усмерења,
- поседује лиценцу одговорног пројектанта саобраћаја (и саобраћајне сигнализације) и
- поседује доказ о завршеној макар једној додатној обуци у области безбедности
саобраћаја у последњих 12 месеци, осим у години у којој је добио лиценцу први пут.

На основу завршене обуке и доказа о испуњености других услова из става 1, овог члана,
Агенција ће ревизору издати овлашћење за ревизора, са роком важења од 5 година.

Вођа тима ревизора мора имати најмање 3 ревизије безбедности саобраћаја у


последњих 36 месеци. Услов из овог става почиње да се примењује 4 године након
успостављања листе ревизора.

Начин и ближе услове стручног оспособљавања и усавршавања ревизора доноси


министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 10

Проверавач

Проверавач може бити лице које је квалификовано за обављање ових послова, а


посебно ако испуњава следеће услове:

- поседује уверење о завршеној основној обуци за проверивача,


- поседује диплому саобраћајног инжењера друмског усмерења,
- поседује лиценцу одговорног пројектанта саобраћаја (и саобраћајне сигнализације) и
- поседује доказ о завршеној макар једној додатној обуци у области безбедности
саобраћаја у последњих 12 месеци.

На основу завршене обуке и доказа о испуњености других услова из става 1, овог члана,
Агенција ће проверивачу издати овлашћење за проверивача, са роком важења од 5
година.

Вођа тима проверавача мора имати најмање три провере безбедности саобраћаја у
последњих 36 месеци. Услов из овог става почиње да се примењује 4 године након
успостављања листе проверавача.

Начин и ближе услове за начин стручног оспособљавања и усавршавања проверавача


доноси министар надлежан за послове саобраћаја.

Члан 11

Основна обука и стручно усавршавање ревизора и проверивача

Основну обуку за ревизоре, односно провериваче спроводи научно-образовна установа


којој министар за послове саобраћаја одобри вршење овакве обуке.

Научно-образовна установа подноси Захтев за добијање одобрења и, уз захтев,


прилаже: акт о основању и делатностима установе, наставни програм по коме ће се
вршити обука ревизора, односно проверивача, податке о стручном руководиоцу обуке,

6
податке о осталим предавачима који ће реализовати обуку, доказе о стручној и научној
компетентности стручног руководиоца обуке. Наставни програм основне обуке
ревизора, односно проверивача прописује Министар надлежан за послове саобраћаја.

Лице које је завршило основну обуку и положило испит за ревизора, односно


проверивача безбедности пута, добија уверење о завршеној основној обуци за
ревизора/проверивача безбедности пута.

Ревизор, односно проверивач мора непрекидно унапређивати своја знања из области


безбедности саобраћаја, а посебно у области безбедности пута и пројектовања путева.
Ревизор, односно проверивач је дужан да најмање једном годишње похађа семинаре и
друге видове стручног усавршавања у области безбедности саобраћаја на путевима, по
програмима које одобри министарство надлежно за послове саобраћаја. На основу
успешно завршеног облика стручног усавршавања, ревизор, односно проверивач добија
уверење у које се уписује и број бодова које је лице добило (1 бод одговара најмање 1
часу обуке).

Агенција ће продужити важење овлашћења за ревизора, односно проверивача, ако лице,


уз захтев, поднесе доказ да је у периоду од последњих 5 година, на основу похађања
курсева и семинара и положених одговарајућих испита, сакупило најмање 50 бодова.

Члан 12

База података и листа ревизора и проверивача

Агенција сачињава и води базу података о ревизорима и проверивачима која обухвата:


име, презиме, јединствен матични број грађана, година рођења, назив завршеног
факултета, одсека, смера, место и година завршеног факултета, време, место и установу
где је ревизор завршио основну обуку, податка о стручном усавршавању, податке о
урађеним ревизијама/проверама и друге релевантне податке. Подаци из ове базе
података су јавни, осим оних чије објављивање је забрањено законом.

Агенција редовно усаглашава и објављује важећу листу ревизора и листу проверивача


безбедности пута која се редовно усаглашава, тако да се додају нови
ревизори/проверивачи, односно бришу ревизори/проверивачи чије је овлашћење
истекло, а није продужено.

Управљач пута може поверити ревизију, односно проверу безбедности пута само
ревизорима, односно проверивачима са важеће листе.

Члан 13

Упутства су смернице за спровођење активности које се морају пратити, уз испуњење


захтева који се односе на поступак примене програма унапређења безбедности
саобраћаја из члана 2. ставова 1, 2 ,3, 4, 5, 6, овог Правилника.

Ревизија Упутстава из овог Правилника вршиће се по потреби, а најкасније на 5 година,


у сарадњи са независним стручњацима из области безбедности саобраћаја и
пројектовања путева.

7
Члан 14

Овај Правилник ступа на снагу осам дана од објављивања у Службеном гласнику


Републике Србије.

8
Прилог 1

СКАУ

1. Елементи Стратешке компаративне анализе утицаја новог, односно


реконструисаног пута на безбедност саобраћаја на путној мрежи:

а. Дефинисање проблема

б. Oпис постојећег стања (обим саобраћаја, ниво безбедности) и прогноза


будућег стања (обим саобраћаја) без инвестиционих улагања у побољшање
нивоа безбедности саобраћаја. Постојеће стање и сценарио без улагања

в. Циљеви у безбедности саобраћаја

г. Анализа утицаја предложених варијантних решења на безбедност


саобраћаја

д. Поређење варијантних решења, укључујући кост/бенефит анализе

ђ. Рангирање могућих варијантних решења према расположивом буџету и


жељеном утицају на безбедност саобраћаја

2. Елементи који морају бити узети у обзир:

а. Погинули и саобраћајне незгоде, циљеви смањења броја незгода у


поређењу са сценариом без улагања

б. Избор руте (варијантног решења) и саобраћајног модела пројектовања

в. Могући утицаји на постојећу путну мрежу (нпр. излази, укрштања,


укрштања са пругом у нивоу)

г. Учесници у саобраћају, укључујући и рањиве учеснике у саобраћају


(пешаци, бициклисти, мотоциклисти)

д. Саобраћај (обим саобраћаја, састав саобраћајног тока)

ђ. Сезонски и климатски услови

е. Постојање довољног броја паркинг простора

ж. Сеизмичке активности

9
Прилог 2

РСА

1. Елементи код идејног пројекта

а. Географска локација (клизишта, поплаве..), сезонски и климатски услови,


сеизмичке активности

б. Врста и удаљеност раскрсница (укрштања)

в. Број и тип саобраћајних трака

г. Предвиђена врста саобраћаја

д. Фунционалност новог пута у путној мрежи

ђ. Меторолошки услови

е. Брзина (рачунска, очекивана)

ж. Попречни профил (ширина коловоза, бицилистичке и пешачке стазе)

з. Хоризонтално и вертикално пружање трасе пута

и. Прегледност

ј. Ситуациони планови раскрсница

к. Јавни превоз и остали објекти

л. Путно/пружни прелази

2. Елементи код главног пројекта

а. Идејни пројекат

б. Саобраћајна сигнализација и ознаке на коловозу

в. Осветљење пута и раскрсница

г. Опрема пута

д. Околина пута, укључујући вегетацију поред пута

ђ. Фиксне бочне сметње поред пута

е. Безбедне површине за паркинг

ж. Рањиви учесници у саобраћају (пешаци, бициклисти, мотоциклисти)

10
з. Опрема за пасивну безбедности пута (разделна острва и заштитне ограде за
превенцију конфликата са рањивим учесницима у саобраћају)

3. Елементи за фазу пре почетка експлоатације пута

а. Безбедност учесника у саобраћају и прегледност и видљивост у


различитим условима (нпр. ноћ и нормални временски услови)

б. Читљивост саобраћајне сигнализације и ознака на коловозу

в. Стање коловозног застора

4. Елементи за фазу непосредно после почетка екплоатације пута

а. Стварно понашање учесника у саобраћају са аспекта безбедности


саобраћаја

Приликом ревизије у било којој фази може се јавити потреба за разматрањем


елемената из претходних фаза.

11
Прилог 3

1. Идентификација деоница путева са повећаном концентрацијом саобраћајних


незгода.

Идентификација се обавља тако што се мора најмање узети у обзир број


саобраћајних незгода са смртним последицама које су се догодиле у претходним
годинама и то у односу на дужину пута и у односу на обим саобраћаја, а у
случају укрштања, број таквих незгода по локацији укрштања.

2. Идентификација деоница код Праћење стања безбедности саобраћаја

Код праћења стања безбедности саобраћаја рангирање узима у обзир


потенцијалне уштеде услед смањења број саобраћајних незгода. За сваку
категорију пута, деонице би требало анализирати и рангирати у односу на
показатеље безбедности саобраћаја (концентрација незгода, обим саобраћаја,
врста саобраћаја).

За сваку категорију пута, праћење стања безбедности саобраћаја треба да


обезбеди ранг листу деоница путева за које се очекује да ће унапређење
безбедности саобраћаја на тим деоницама донети велике користи.

3. Елементи који се морају обухватити

а. опис путне деонице

б. референце претходних анализа на истој деонице

в. анализа незгода

г. број незгода, смртно настрадалих и тешко повређених лица у последње три


године

д. предлог могућих мера:

- уклањање или заштита бочних сметњи

- смањење ограничења брзине и интензивирање контроле поштовања


ограничења брзине

- унапређење видљивости у различитим временским и дневним


условима

- унапређење безбедности инсталацијом опреме за пасивну заштиту


пута (заштитне ограде и сл.)

- унапређење логичке повезаности, видљивости, читљивости и


локације саобраћајне сигнализације и ознака на коловозу

- заштита од одрона, клизишта и снежних наноса

- побољшање пријањања пнеуматика

12
- реконструкција путне заштитне опреме

- обезбеђење и унапређење заштите разделног острва

- промена у начину претицања

- унапређење укрштања, укључујући путно/пружне прелазе

- промена пружања трасе

- промена ширине пута, додавањем банкина од чврсте подлоге

- инсталирање управљања и систем контроле у саобраћају

- смањење потенцијалних конфликата са рањивим учесницима у


саобраћају

- реконструкција пута у складу са важећим стандардима пројектовања

- реконструкција или замена коловозног застора

- коришћење интелигентних саобраћајних система (нпр. изменљиви


саобраћајни знакови)

- унапређење интелигентних саобраћајних система и осталих


телематских система за одржавање, хитне службе и сигнализацију.

13
Прилог 4

ПОДАЦИ О САОБРАЋАЈНИМ НЕЗГОДАМА

Извештај о саобраћајној незгоди укључује следеће елементе:

1. што је могуће прецизније дефинисати локацију незгоде;

2. слике и/или скице места незгоде;

3. дан и сат када се незгода догодила;

4. подаци о путу, као што су зона, ранг пута, тип раскрснице укључујући светлосну
сигнализацију, број трака, хоризонтална и вертикална сигнализацију, површину
коловоза, осветљење и временске услове, ограничења брзине, фиксне бочне сметње
поред пута;

5. тежина незгоде, укључујући број погинулих и повређених лица;

6. карактеристике лица укључених у незгоду, као што су старост, пол, националност,


ниво алкохола у крви, употреба заштитне опреме или не;

7. подаци о возилима која су укључена (тип, старост, земља, сигурносна опрема ако
постоји, датум последњег периодичног техничког прегледа у складу са важећим
законом;

8. подаци о незгоди, као што су тип незгоде, врста конфликта, поступци возача и
возила;

9. кад год је то могуће, информације о времену протеклом од незгоде до снимања


незгоде, или доласка хитних служби.

14

You might also like