САРАДЊА ЛОКАЛНОГ ОМБУДСМАНА СА ОРГАНИЗАЦИЈАМА ЦИВИЛНОГ

ДРУШТВА

Током извештајне године сарадња са удружењима и организацијама цивилног

сектора се заснивала на сусретима Локалног омбудсмана са руководиоцима и
представницима ових организација у циљу јачања сарадње и успостављања контаката који
ће у будућности значити даљу сарадњу према потписаним протоколима, или другим
документима који ће комуникацију Локалног омбудсмана са удружењима учинити
чвршћом и резултирати конкретним користима на чланове.

Осим јачања узајамне сарадње, ови сусрети допринели су и размени искуства и

добрих пракси о актуелним темама и трендовима у области људских права и начинима
функционисања институције омбудсмана.

Посебну пажњу у извештајном периоду локални омбудсман је усмерио на

удружења и организације цивилног друштва које се баве заштитом права и унапређењем
положаја осетљивих и маргинализованих друштвених група. Локални омбудсман је према
плану рада за извештајну годину организовао и одржао две панел - дискусије које су за
тему имале заштиту права осетљивих група у време и након мера условљених пандемијом
Ковид вирусом.

Са одржане панел - дискусије: „Утицај мера поводом пандемије Ковид-а на

положај Ромкиња и Рома у Крагујевцу“, 23. октобра 2021. године Локални омбудсман је
извела закључке и упутила препоруке учесницима. На сесији су учествовали
представници ромских дружења Романипен и Ромски информативни центар, ромски
здравствени медијатор, представници Центра за социјални рад „Солидарност“ из
Крагујевца као и контакт особа задужена за ромска питања у Управи града Крагујевца. У
дискусији је учествовала и Др Гордана Дамјановић, чланица Градског већа за област
здравства и социјалне заштите у Управи града Крагујевца, потом представници града
Крагујевца са својим стручним лицима из области праћења и заштите права осетљивих
група

Један од циљева ове конференције био је да се,између осталог, утврди: број Рома
корисника пензије и других давања из система пензијског и инвалидског осигурања ,број
корисника социјалне помоћи од Центра за социјални рад ,број Рома који је остварио право
на једнократну новчану помоћ коју је исплаћивала држава,број Рома (посебно деце) који
живе у неформалним насељима без воде,канализације и струје, број Рома запослених у
јавном сектору(органи управе,школе,здравствене установе,установе културе, ЈКП), број
Рома тестираних на Ковид 19, позитивних, хоспитализованих, преминулих и
вакцинисаних, и многи други квантитативни и квалитативни подаци.

Након одржане панел - расправе и утврђених чињеница у вези са претходно

наведеним питањима Локални омбудсман се вим учесницима и јавности упутила
препоруке које се тичу побољшања квалитета живота ромске заједнице у наведеним
условима и то:

Већина квантитавних података везаних за ромску популацију не постоји,јер се код

државних органа, органа локалне самоуправе,установа и институција у којима Роми,као и
остали грађани, остварују своја права не води евиденција по националној припадности.
Разлог за изостанак такве евиденције је погрешан приступ односно погрешна
претпоставка да је такво евидентирање забрањено Уставом и Законом о заштити података
о личности. Међутим, не само да Устав и Закон о заштити података о личности не
забрањују вођење такве евиденције, већ је управљање и праћење инклузије Рома могуће
само на основу таквих података, наравно прикупљених и заштићених у складу са
одредбама Закона о заштити података о личности. С обзиром да ,ни на државном ,ни на
локалном нивоу, не постоје систематизовани подаци о броју Рома (деце, жена, старих,
инвалида...) и бројчаном учешћу Рома у свим сегментима друштва, сваки пут када је
потребно утврдити такве податке, то се ради преко ромских удружења, кроз пројекте и
истраживања.

Систематизовани квантитавни подаци о Ромима су неопходни,како би се на

квалитетан начин доносиле и пратиле конкретнемере везане за остваривање њихових
права у свим структурама и сегментима друштва (планирање средстава,социјална
станоградња, комунална инфраструктура ромских насеља, јачање броја и капацитета
координатора за ромска питања, здравствених медијаторки, педагошких асистената,
мобилних тимова за социјално укључивање, запошљавање, здравствена заштита,
образовање...)

Центар за социјални рад „Солидарност“ за потребе ових закључака је сугерисао да

када је реч о утврђивању броја Рома, корисника права у области социјалне заштите (НСП,
једнократне новчане помоћи..), потребно је да се чланови ове популације приликом
подношења захтева определе за могућност евидентирања националне припадности. У
досадашњој пракси примећено је да захтева Центру за социјални рад и изјасне да су Роми,
с обзиром да постоји то нерадо чине, па, када постоји нека потреба за сагледавање
укупног броја Рома - корисника права у области социјалне заштите, говоримо о
проценама, што свакако није добро и поуздано. Тако је на евиденцији Центра у 2020.
години евидентирано само 283 корисника ромске националности, а знамо да их је много
више.
 Према последњем попису становништва из 2011 ,као припадници ромске
националне мањине изјаснило се 1482. Сматра се да је тај број знатно већи, али да се због
страха од дискриминације,правне невидљивости,социјалне искључености ,национално
мешовитих бракова и других околности, велики број Рома прикрива своју националну
припадност.

У Крагујевцу постоји 11 ромских насеља од којих је 6 нелегализованих са врло

лошим хигијенско санитарним условима (нека без канализације и воде), што је и иначе
представља велики ризик по здравње ,а посебно у условима актуелне пандемије, када су
као превентивне мере препоручиване појачано одржавање хигијене и употребу воде и
средстава за хигијену.

Локална самоуправа је, у сарадњи са ромским координатором и ромским

удружењима, обезбедила око 2800 пакета (средстава за хигијену и дезинфекцију, маски,
рукавица) као помоћ ромским породицама.

Потребно је нагласити посебно значајну улогу здравствених медијаторки (и пре

ове пандемије ,а посебно током пандемије) у информисању и здравственом просвећивању
ромске популације.Због улоге и значаја здравствених медијаторки,и поверења које
уживају у ромској популацији, због њиховог великог ангажовања, не само у области
здравствене заштите, заказивања лекарских прегледа, тестирања, вакцинације за време
пандемије, већ и ангажовања на регулисању личних докумената, остваривању права из
области социјалне заштите и др, неопходно је повећати број здравствених медијаторки и
адекватно регулисати њихов радно правни статус.

Противпандемијске мере (забрана кретања и др.) посебно се одразила на

остваривање права на рад односно приступ одрживим изворима прихода у циљу одржања
најелемнтарнијег животног стандарда Рома. Познато је да највећи проценат Рома нема
сталне изворе прихода,није запослен,или ради на најслабије плаћеним пословима и то
углавном у неформалној економији (сакупљање секундарних сировина, пијачна продаја,
сезонски послови, музика..).

Забрана кретања онемогућила је обављање свих ових послова и стицање каквих

таквих прихода, тако да су многи једва обезбеђивали редовну исхрану ,а готово је било
немогуће издвајати сваког месеца средства (минимум 2-3000 дин.) за препоручену
здравствену превенцију или лечење (витамински суплементи, лекови, средства за
дезинфекцију простора и личну хигијену..), као и плаћање превоза ради одласка у
Респираторни центар који је удаљен од ромских насеља, а већина Рома немају сопствена
возила.

Посебно треба истаћи да су противпандемијске мере у области образовања,

посебно погодиле децу ромске популације, јер су она у условима одржавања онлине
наставе, готово била искључена из процеса образовања, због недостатка техничких
средстава за праћење такве наставе - компјутери, интернет, струја.., адекватан простор и
помоћ одраслих).

Међутим, без обзира на јако тешке животне услове(недостатак воде,средстава за

хигијену, суплемената, лекова, квалитетне исхране, недостатак простора за изолацију
инфицираних чланова породице..), посебно погоршане за време пандемије, охрабрује
податак да у ромским насељима није било масовног ширења заразе Ковид 19. Забележено
је само два случаја истовременог заражавања неколико ромских породица у насељима
Лицика и Корман, али је превентивним радом и мерама изолације спречено ширење заразе
на цело насеље.

У оквиру кампање „Утицај пандемије Ковида - 19 на положај осетљивих група и

група у ризику у Крагујевцу“, локални омбудсман је 30. новембра организовао панел -
дискусију на тему: „Утицај мера поводом пандемије Ковид 19 на положај особа са
инвалидитетом у Крагујевцу и препоруке за остваривање и заштиту права ових особа у
ситуацијама епидемиолошког ризика“. Локални омбудсман је овим поводом дао упоредну
анализу прописа и стратешких докумената Републике Србије усвојених пре проглашења
пандемије КОВИД 19 и прописа донетих после проглсашења пандемије КОВИД 19 . Деловање и
подршка локалне самоуправе особама са инвлидитетом у локалној заједници - издвојени
ресурси и сервиси подршке у условима усвојених мера била је тема коју је овим поводом
обрадила др Гордана Дамјановић, чланица Градског већа за здравство и социјалну
заштиту. О положају глувих и особа са оштећеним слхуом у условима мера поводом
пандемије, с посебним освртом на комуникацију, информисање и обавештавање,
известило је Удружење глувих и наглувих „Једро“ Крагујевац. Актуелна питања која се
тичу друштвене укључености младих особа са инвалидитетом у социјалном окружењу
условљеном мерама уведеним подвогом пандемије КОВИД, с посебним освртом на
ограничавање кретања и приступачност, анализирали су представници Форума младих са
инвалид. Препознавање особа са инвалидитетом и старих људи, као групе у високом
ризику приликом спровођења и доношења мера током ванредног стања - ризик од
искључивања, сиромаштва и дискриминације, обрадио је Црвени Крст Крагујевац.

О мерама које су условиле суштинску измену животних навика код слепих и

слабовидих особа и препоруке за њихово побољшање, извештавали су чланови Савеза
слепих и слабовидих Крагујевац. О прилагођавању особа са аутизмом ситуацији која
прописује сасвим друга мерила понашања од оних на која су навикли, с посебим освртом
на издавање пропусница за кретање овим особама и њиховим асистенима, извештавало је
Удружење особа са аутизмом Крагујевца.Општа анализа положаја особа са инавлидитетом
у Крагујевцу и неопходност сарадање њихових организација и званичних инситутција на
превазилажењу проблема, Центар за самостални живот особа са инвалидитетом - ЦИЛС.
ЛОКАЛНИ ОМБУДСМАН У МЕДИЈИМА

Извештавање медија о активностима локалног омбудсмана у 2021. је увећано у

односу на претходну извештајну годину. Мора се нагласити да су медији у Крагујевцу у
назначеном периоду, осим тачног и правовременог информисања јавности, допринели
ефикаснијем поступању локалног омбудсмана у стварима од ширег друштвеног значаја и
јавног интереса.

Електронски, штампани и интернет медији су о поступању локалног омбудсмана

по притужбама грађана и по сопственој иницијативи током извештајне године објавили
180 извештаја, што је више него претходне године. Од укупног броја објава, готово
трећина текстова се односила на рад локалног омбудсмана са посебно осетљивим групама,
што указује на велико интересовање јавности за заштиту права особа са инвалидититетом
и припадника националних мањина, као најосетљивијих категорија становништва, за
саопштења и препоруке које се односе на заштиту жена од насиља, права на
равноправност и за заштиту родно осетљивих група.

Највише извештаја о раду локалног омбудсмана у 2021. години објављено је у

интернет медијима, чиме су информације о раду институције с обзиром на врсту медија и
доступност путем мобилних уређаја, знатно брже стизале до грађана. И електронски
(радио, телевизија, новинске агенције) и штампани медији исказали су повећано
интересовање за рад локалног омбудсмана, па су у извештајној години објавили 51 текст о
раду овог органа. На друштвеним мрежама домаћих медија објављен је и 41 пост о
активностима локалног омбудсмана.

У извештајној години локални омбудсман је имао је 13 гостовања у телевизијским

и радијским емисијама локалне и националне покривености

Извештаји и информације о активностима локалног омбудсмана у медијима су у

највећем броју пласирани у позитивном контексту, неутралне су биле објаве о
активностима у којима је локални омбудсман један од учесника, док се 27 објава односило
на критичко или другачије виђење улоге и начина рада ове независне државне
институције.

Новински текстови и медијски извештаји о иницијативама локалног омбудсмана су

у највећем броју случајева били афирмативни.Медијска видљивост, у односу на претходну
извештајну годину, посебно је повећана у медијима са седиштем у Крагујевцу. Такође,
значајно позитивно повећање медијске видљивости забележено је и у националним
медијима са дописничким центрима у Крагујевцу који су најчешће извештавали о
активностима од општег значаја.

Са посебним интересовањем медији су од средине па све до краја 2021. године

пласирали извештаје из области заштите права детета и родне равноправности, а затим и
заштите права на здраву животну средину, заштите права особа са инвалидитетом и
старих.