Kriminalistiko policijska akademija Specijalistiki rad: Prevencija vrnjakog nasilja u kolama

Mentor: Doc.dr Slavia Vukovi Kandidat: Vladimir Naki

Referentni okvir:
kola i njene funkcija:
Obrazovanje Vaspitanje

esti kongres UN (1980.god.) Maloletniko pravosue: pre i posle pojave delikvencije. Evropska konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja RS Prenoenje znanja i razvijanje pozitivnih ljudskih osobina je aktivnost celokupnog kolskog kolektiva. Bezbedne kole su preduslov razvoja drutva i pojedinca.

Faktori na makro i mikro nivou koji utiu na (ne)stabilnost kolskog sistema:

Formalni i neformalni kolski sistem Drutveno-politike prirode Formiranje identiteta uporedo sa kolovanjem, Eriksonova terorija identiteta:
Faza usvajanja odgovornosti 6-12/13 god.starosti Faza oformljenja identiteta 13-18 Razvojna faza >18

Drutveno neprihvatljiva ponaanja: beanje iz kole, upotreba alkohola i droga, asocijalnost i antisocijalnost, agresivnost.

drutveno neprihvatljiva ponaanja

kolska disciplina i beanje sa asova

Statistika Unije prosvetnih radnika, od 548 srednjih kola i ~300.000 redovnih uenika 2008/2009, broj izostanaka koji napravi jedan srednjokolac je 160, tj. ceo mesec nastave. Odsustvovanje iz kole- Studija o njenim uzrocima i posledicama- Glazgov, kotska 2003. : rezultati samovoljno izostajanje uenika neprihvatljivo za profesore i nastavnike (npr.beanje); izostanci neprihvatljivi za profesore i lokalne vlasti ali ne tako shvaeni od uenika (izostajanje zbog lake bolesti); tolerisanje izostajanja kao vid roditeljskog dranja dece van kole.
Zakljuci: izostajanje vodi ka neuspehu, rue kontinuitet u uenju, stvaraju ciklini efekat, spreavaju mlade da steknu prijatelje, proputeno uzrokuje nedostatak samopouzdanja to stvara neprihvatljiva ponaanja i oteava vrnjake veze.

Drutveno neprihvatljiva ponaanja

Upotreba alkohola i droge:

SAD problem kod 10-20% mladih ljudi Evropski projekat za istraivanje upotrebe alkohola i droga u kolama, 30 evropskih zemalja, upotreba u porastu i prisutni su novi trendovi upotrebe alkohola. Studija Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti RS Upotreba supstanci meu uenicima osnovnih i srednjih kola u RS, 2002. uzorak od 1.459 ispitanika (Jagodina, Leskovac, Pirot, abac, Zajear, Bajina Bata), urin test, 704 uenika 755 uenica: alkohol probalo 76%, pijano je bilo 46%,prvi kontakt sa alkoholom sa 11 god., marihuanu je probalo 9%, kokain 0.4%, heroin 0.7%, kombinaciju tableta za smirenje i alkohola 15%. Povezanost alkohola i nasilja nije nuna, mogu da postoje nezavisno ali i udrueno (to je esto).

Drutveno neprihvatljiva ponaanja

Asocijalnost i antisocijalnost
Agresivnost:
From: benigna i maligna Reaktivna i proaktivna agresija Periodi razovja u koli i agresija: poetak kolovanja 57 godina deca se ue interakciji sa drugom decom, normativna agresija opada, uenje sposobnosti da se situacija sagleda iz ugla druge osobe; srednji period 710 godina deca postaju organizovanija i manje impulsivnija, agresija treba da nestane; preadolescencija i adolescencija 11-18 godina potreba za nezavisnou raste a agresivno ponaanje deluje kao nain da se ona ostvari.

Vrnjako nasilje
Pojmovnik bezbednosne kulture: Neovlaena upotreba sile kojom se povredjuju ljudi ili kojom se nanosi teta imovini. Srna J. : Nelegalna i nemoralna upotreba sile kojom se ini teta sebi, drugome i sredini. Gainovi, R. : Primena sile da bi se iznudilo odreeno ponaanje ljudi protivno njihovoj volji. Popadi, D.: Namerno i neopravdano nanoenje tete. SZO: Namerna upotreba fizike ili psiholoke sile ili moi pod pretnjom protiv sebe, drugog lica... koja rezultira ili postoji verovatnoa da e rezultirati povredom... Elementi definicija: nelegalnost, nemoralnost, primena sile, posledica, ciljna primena, protivnost volji.

Vrnjako nasilje Mobbing (ikaniranje) Bullying (siledijstvo) Violence (agresija/nasilje) Ministarstvo prosvete, Posebni protokol za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovnim ustanovama: Svaki oblik jedanput uinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponaanja koje za posledicu ima stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva dece i uenika. Socioloko grupisanje vrnjakog nasilja:
egzogeno nasilje koje se infiltrira u kolu, nasilje u kolama kao oblik kolske neprilagoenosti, antikolsko nasilje oblik revolta prema koli kao instituciji.

Prema kriterijumu usmerenja:

samousmereno, interpersonalno, kolektivno.

Pojavni oblici i uloge u vrnjakom nasilju

Direktno i indirektno Emocionalno, fiziko, elektronsko, seksualno, socijalno Nasilnik i rtva Nasilnik prema tipu nasilnikog akta: fiziki, verbalni, socijalni ili relacioni, reaktivni. Nasilnik prema linim karakteristikama: sadistiki, depresivni, agitirani. Olvej: agresivni, pasivni, nasilnik rtva, rtva tipina rtva rtva prema linim karakteristikama: submisivna rtva, mazohistika rtva, rtva spasilac. Olvej: pasivna rtva, provocirajua rtva, rtva nasilnik. Nasilje je grupni fenomen: uesnike uloge asistenti, potkrepljivai, autsajderi, branioci (Salmivali, K.); Olvej: sledbenici, podravaoci, pasivni podravaoci, neukljueni posmatrai, zatitnici.

Olvej- krug nasilja

Uestalost vrnjakog nasilja

% % 77.28 16.66 4.90 1.16 100 4807 1036 305 72 6220 3212 50.05 1704 29.19 713 12.22 207 3.55 5837 100

66.52

22.73

8.44

2.31

100

Prema istraivanju Instituta za psihologiju Beograd i Odeska za psihologiju Novi Sad najuestaliji oblik je verbalno nasilje. Period puberteta i adolescencije, prebrzo telesno sazrevanje. Neobaveznost pohaanja srdnje kole i prostorno i vremensko premetanje nasilja.

Socioloko ekoloki model

Koncept rizinih i protektivnih faktora

Razvojna prevencija Faktori rizika:
individualni, porodini, vrnjaki, faktori rizika u zajednici individualni i porodini, vrnjaki i socijalni kontinuirano protektivno dejstvo, veliki efekat u samo u situacijama rizika.

Protektivni faktori:

Odnos protektivnih prema faktorima rizika:

FAKTORI RIZIKA KAO RANI PREDIKTORI

Temperament, depresija, anksioznost, ADHD.

Partnerstvo
Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope, definisanje partnera(rec. 21/2003). partnerstva i

Savet Evrope, Lokalna partnerstva u slubi prevencije i borbe protiv nasilja u kolama:
Smernice: prevencija kljuni aspekt vaspitanja za demokratsko graanstvo; mladi ljudi kao akteri; mehanizmi za preduzimanje akcije pre nego doe do nasilja; meusobni dijalog; podrka porodicama, briga o rtvama. Znaaj partnerstva: spajanje razliitih inioca u zajednikoj akciji obrazovnog sistema, civilnog drutva i drave; partnerstvo kao preduslov kratkoronih, srednjeronih i dugoronih rezultata prevencije Kljuni partneri

Nacionalna strategija za prevenciju i zatitu dece od nasilja, RS:

Procena zastupljnosti, identifikacija naroito ugroenih grupa; razmena informacija; odgovornosti i zadaci angaovanih subjekata; materijalni resursi budet, preenje evaluacija i izvetavanje (evaluacija: da li je odgovor sproveden kako je planirano, da li je problem umanjen)

Prevencija

Odreenje prevencije:
rekativni i proaktivni korpus definicija.

Programi i mere prevencije prema ciljnim grupama prema kojima su usmereni:

a) b) c) d) Ka koli: uenicima, nastavnicima, kolkom programu Fizikoj kolskoj sredini Ka roditeljima i zajedici Ka dravi

Vremenski okvir: Primarna, sekundarna i tercijalna prevencija

Programi prevencije vrnjakog nasilja u kolama

1.Olvej ProgramProgram prevencije siledijstva Responding In Peaceful Ways and Postive Ways- RIPPProgram

1.1.Zero-Nula

Multimodulni: smanjenje mogunosti da nasilnici budu nagraeni zbog svog ponaanja; nasilje kao posledica loeg upravljanaj kolom ; uenje vetina zatite od nasilja; vrnjaki model intervencije na mestima na kojima nema nastanvika;emocionalna kompetentnost; socijalna kompetencija

Brza stazaFast track

2.osnovna kola, Olvej kola otporna na siledijstvo

3.RCCPProgram kreativnog reavanja konflikata

PATHSPromovisanje alternativnih naina razmiljanja

GoldtajnUenje zamene agresije ART

Sistem procene studentske opanosti STAS

Programi namenjeni nasilnicima i rtvama: imitiranje ponaanja drugih; agresivnosti kao rezultat spoljanjeg uticaja i interakcijakognitivnog, emotivnog i bihejvioralnog funkcionisanja; kontrola besa i razvijanje oseaja pravednosti; nasilje je rezltat procesa koji se mora otkriti, rizik se mora traiti u koli i van kole; sigurna soba;

Sigurna luka program asistencije rtvama i prevencije nasilja

Intervenisanje ka siledijstvu

Too good for drugs and violence- suvie dobar za drogu i nasilje

Programi instrukcija: razvijanje otpornost; odupiranje pritiscima vrnjaka; negativne posledice droge i nasilnikog ponaanja; zatita od stresnih situacija; poboljanje stava o policiji.

Gang resistance education and training

Drug abuse resistence educationotpornost korienju dorga kroz edukaciju

Programi prevencije vrnjakog nasilja u Republici Srbiji kola bez nasilja:

Realizacija programa kroz etiri kljune komponente: 1.istraivanje, obrada i prezentacija; 2obuka; 3.rad sa vrnjacima; 4.uzajamna saradnja i mobilisanje javnosti. Sedam faza: Podizanje svesti; Formiranje unutranje zatitne mree; Definisanje procedure za evidentiranje nasilja i preduzimanje mera; Formiranje spoljanje zatitne mree ; Obraanje za pomo i uspostavljanje poverenja u unutranji i spoljanji tim; Funkcionisanje sistema interaktija, intervencije i prevencija; Samoprocena kole Aktivnosti MUP-a definisane su aneksom ugovora Memorandum o saradnji 2009.: Podrka realizaciji kroz poveanje line i imovinske sigurnosti; Razvoj i realizacija prevennih i drugih programa; Struna obuka i usavravanje kolskih policajaca i drugih slubenika koji postupaju sa maloletnicima i decom; Potovanje principa participacije dece u procesu zatite; Doprinos podizanju svesti javnosti o problemu nasilja; Promovisanje projekta; Informisanje javnosti o preduzetim aktivnostima.

Tolerancija kao prevencija vrnjakog nasilja

Policijski programi prevencije maloletnike delikvencije i vrnjakog nasilja Plan preventivne delatnosti kod dece i omladine u osnovnim i srednjim kolama 2004.; Uputstvo o postupanju policijskih slubenika prema maloletnim i mladjim punoletnim licima; Posebni protokol o postupanju policijskih slubenika u zatiti malolentih lica od zlostavljanja i zanemarivanja. Deca i policija Bezbedno detinjstvo kola bez droge i nasilja Tvoj kolski policajac

Dobra policijska praksa suzbijanja nasilja u kolama u nekim zemljama Evrope

Portugal, Lisabon: Safe Playtime- Bezbedno vreme za igru integrali deo projekta Safe SchoolsBezbedne kole Maarska: Smoking Alcohol Drugs Aida- DADA Holandija: Youth Prevention Program YPP Estonija: Net Buddy Net Brother- Omladinski program prevencija Letonija: Optina- kola- Gradjani- Policija Danska: Developing of the Social Life at SchoolRazvoj drutvenog ivota u koli vedska: Maria Ungdom Motivational Interventions- MUMIN

Portugal, Lisabon Safe Schools

Maarska: Smoking Alcohol Drugs Aida- DADA

Holandija Youth Prevention Program YPP

Policija u zajednici- policijske patrole-definisane zarisne tacne i rizicno vreme; identifikovati pretnju i izbei rizinu situacijuedukacija usmerena na linu sigurnost u kui-koli-javnim mestima- uloga pravila i propisatetnost i opasnost od upotrebe droge; nuenje dobrovoljne pomoi mladima sa problebima u ponaanju putem socijalnih slubi; bezbednost na internetu- osetljivi podaci; savetovanje i motivaciono intervjuisanje.

vedska Maria Ungdom Motivational Interventions- MUMIN

Danska Developing of the Social Life at School

Estonija Net Buddy Net Brother

Letonija Optina- kolaGradjani- Policija

Teorija dizajna sredine- CPTED koncept i kola

Jane Jacobs C.Raz. Jaffrey O.Newman Fisher& Nasar principi: odbijanje, izgled, bekstvo.

Diane Zahm: kontrolisanje pristupa, omoguavanje prilika da se vidi i bude vien, definisanje vlasnitva, ohrabrivanje odravanja teritorije. Osnovni princpi CPTED-a- SAT Gde god je prostor dizajniran da slui svojo legitimnoj svrsi vea je verovatnoa da e sa njemu deavati takve aktivnosti

CPTED i kola
Lokacija Preglednsot kolskog dvorita Povezanost sa okolinom Ureenje terena Spoljne peake staze Prilazni putevi koli i parkiralitaspoljanje povrine za rekreaciju Spoljanji pokriveni prolazi Ulaz u zgradu kole, zidovi, prozori i vrata Osvetljenje Unutranji prostori tolateti, stepenita, uionice

lokacija

Preglednost dvorita

tereni

T-veza

Tehniki aspekti
Sigurnosne kamere: Zatvoren televizijski krug
Fix mount kamere PTZ Pan Tilit Zoom

Detektori metala

Sigurnosne personalne kartice i itai personalnih kartica

ISTRAIVANJE
1994. 1995 1996. 5 7 56 6.8% 9.5% 75.7%

1997.

6
: 74

8%
100%

44 30 : 74

59.5% 40.5% 100%

: 19

43.2%

30%

25

56.8%

21

70%

44

100%

30

100%

14 31.8

8 26.7

13 29.5%

10 30.3%

 8 18.2%

4% 13.3%

11 25%

12 40%

10

90.9%

25%

34 77.27%

23 76.7%

 1 9 20.5% 2.27%

2 6.7%

10 33.3%

4 9%

2 6.7%

 37 7 84.1 % 15.9 %

25 4 83.4 % 13.3 %

0
44

0%
100 %

1
30

3.3 %
100 %

% 15.9 % 54.5 % 20.5 % 9.1 % 100 %

5 17 4 4 30 % 16.7 % 56.7 % 13.3 % 13.3 % 100 %

7 24 9 4 44

22

22

10

18

50%

50%

33.2 %

60%

44

100%

28

93%

4 14 17 2 16 3

3 15 7

15 2