KVAZI DELIKTI

Ispitna pitanja 94-98

94. Sticanje bez osnova

(neosnovano obogaenje)
Razlog to se pojavljuje kao izvor obligacija: da se
reguliu obligacioni odnosi koji se inae ne bi mogli
urediti
Pojam = uveanje ili ouvanje imovine jedno lic
akoje ima za posledicu umanjenje imovine drugog
lica.
Sticalac mora da vrati drugoj strani ono to je primio
bez osnova ili ono to bez osnova dri (ako se osnov nije
ostvario ili je kasnije otpao).

Sticanje bez osnova

Pretpostavke:
1. Uveanje imovine jednog lica (sticanjem
imovinskog/neimovinskog prava, poveanjem vrednosti imovine,
spreavanjem gubitka, smanjenjem obaveze, utedom izdataka).
Stie: pravo, stvar ili neimovinsku korist (npr. kada neko
neto drugom popravi, utedi mu izdatke, plati umesto njega i
slino)
2. umanjenje imovine osiromaenog (gubitkom prava svojine na
stvari, nekog drugog stvarnog prava, iznosa novca, prenosom
hartija od vrednosti ili obogaeni vri prava koja pripadaju
osiromaenom)
3. meuzavisnost (neposredni prelazak iz imovine osiromaenog
u imovinu obogaenog ili posredno, radnjom treeg lica)
4. nepostojanje pravnog osnova u pravnom poslu ili zakonu.

Sticanje bez osnova

Naini nastanka:
1. radnjom osiromaenog isplata nedugovanog, osnov pravnog
posla se nije ostvario (raskinuta veridba povodom koje je dao
poklon) ili je otpao osnov (poniteni ugovor)
2. radnjom obogaenog (upotrebljava stvar, vri prava
osiromaenog)
3. radnja treeg lica
4. via sila
Osiromaeni moe prema obogaenom isticati zahtev za
restitucijom stvari (ako nije mogue duguje se novana naknada,
vraaju plodovi stvari, plaa se zatezna kamata).
Sticalac ima pravo na korisne trokove koje je imao.

95. Poslovodstvo bez naloga

Pojam: kada jedno lice (poslovoa bez naloga) neovlaeno
vri pravne ili materijalne poslove drugog lica (gospodara
posla) radi zatite njegovih imovinskih ili moralnih interesa
(ALI NE I U NAMERI DA POMOGNE).
Pretpostavke:
1. da poslovoa pristupa vrenju tueg posla u nameri da zasnuje
odnos poslovodstva bez naloga (za sebe da zadri postignutu
korist)
2. vri tui posao (pravni ili fkatiki)
3. ne postupa po ugovoru, zakonu, odluci suda ili organa uprave
3. neizvrenjem posla gospodar posla bi trpeo tetu ili propustio
oiglednu korist
5. ne postoji zabrana gospodara posla da se posao izvri (inae bi
poslovoa bez naloga dugovao naknadu tete zbog meanja).

Poslovodstvo bez naloga

Dunosti i prava poslovoe bez naloga: DUNOSTI: da
postupa u skladu sa verovatnim namerama i potrebama
gospodara posla i sa standardom dune panje, a po obavljenom
poslu obavesti gospodara posla, podnese izvetaj i raun. PRAVA:
da trai da ga gospodar oslobodi svih obaveza koje je zbog posla
preuzeo na sebe, da zahteva naknadu tete i primerenu naknadu
za svoj trud, da odnese stvari kojima je uveao njegovu imovinu
(ako nije naknadu dobio, a mogu se odvojiti bez oteenja).
GOSPODAR MOE NAKNADNO RATIFIKOVATI (odobriti)
pravni ili materijalni posao poslovoe
NEPRAVO POSLOVODSTVO je kada se tui posao vri sa
namerom da se za sebe zadri postignuta korist.

96. Javno obeanje nagrade

Pojam = jednostrana izjava obeavaoca uinjena javnim
oglasom neodreenom broju lica kojom obeava nagradu
onome ko izvri odreenu radnju, postigne neki uspeh,
nae se u odreenoj situaciji.
Moe biti data javnim konkursom (odluuje organizator
konkursa ili lica npr. komisija, iri, koji organizator odredi)
Obeavalac mora da ispuni obeanje
Poverilac je onaj ko je prvi izvrio radnju ili ispunio drugi uslov, kod
istovremenog izvrenja vie njih dele jednako nagradu.
Opoziv: na isti nain kao to je dato obeanje, sve dok radnja jo
nije izvrena
Prestanak obaveze obeavaoca: 1) ispunjenjem, 2) opozivanjem, 3)
ako u roku od 1 g. od objave oglasa niko nije ispunio uslov i 3. na
drugi nain kao i kod prestanka drugih obaveza.

97. Hartije od vrednosti

Pojam = pisane isprave u kojima je sadrano neko
graansko pravo povezano sa samom ispravom.
Izdavalac se obavezuje da e obavezu ispuniti prema
zakonitom imaocu hartije.
Izvor prava je ZOO, a pojedine vrste hartija od v. se
reguliu posebnim zakonima.
Osnovne odlike su njihova pisana forma, da se odnose na
graansko ili neko drugo pravo (novano potraivanje, pravo
na stvari, lansko ili imovinsko pravo), da je pravo iz hartije
nerazdvojivo sa njom, da su prenosive.
Vodi se Centralni registar hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti
Bitni sastojci nekih hartija od vrednosti propisani su
ZOO-om. Minimalni sastojci su: oznaenje vrste hartije,
izdavaoca, da glasi na donosioca (ili po ijoj naredbi
glasi), oznaenje obaveze izdavaoca, mesta i datuma
izdavanja (moe i serijski broj), potpis izdavaoca ili
faksimil (ako je izdata u seriji).
Trenutak nastanka obaveze se procenjuje po teoriji
emisije: u trenutku kada je izdavalac hartiju od
vrednosti predao njenom korisniku.

Hartije od vrednosti
Podela:
1. po vrsti inkorporisanog prava (stvarnopravne, obligacione,
s pravom uea, npr. akcije a.d.)
2. po nainu odreenja imaoca (na ime, po naredbi menica,
ek, skladinica ili na donosioca)
3. po karakteru potraivanja (novane, robne)
4. po odnosu prava iz hartije prema osnovnom poslu
(apstraktne menica, ek i kauzalne skladinica, teretnica)
5. po nainu postanka prava iz hartije (konstitutivne
nastaje neko novo pravo, npr. kod menice i deklarativne
skladinica, zalonica)

98. Legitimacioni znaci i papiri

Legitimacioni znaci = telesni predmeti (isprave) sa
utisnutim oznakama kako bi se identifikovao poverilac (npr.
garderobni znaci).
Poverilac se legitimie, ali gubitkom znaka ne gubi pravo da od
dunika trai ispunjenje obaveze.
Izdavalc se oslobaa obaveze kad je u dobroj veri izvio tu
obavezu donosiocu.
Legitimacioni papiri = pisane isprave u kojima su oznaene
obaveze izdavaoca (nije oznaen poverilac iako slue
identifikaciji), npr. Karte za prevoz, ulaznice, bonovi. Prenose se
tradicijom (iz ruke u ruku), svojstvo poverioca se moe dokazati i
na drugi nain u sluaju gubitka.