TOLMANOVA KOGNITIVNA

TEORIJA UENJA
Rodjen 14. aprila 1886. godine
Studirao na Tehnolokom
institutu u Masausetsu
Psiholoka eksperimentalna
istraivanja uenja kod ivotinja
Kritiki stav prema S-R teorijama
uenja
Bihejvioralni laik?
Antropomorfizam
Neparsimoninost teorije
Ponaanje je adaptivno
Cilju usmereno
Varira u zavisnosti od okolnosti
TOLMANOVI KONSTRUKTI
Organizmi poseduju znanje o
svojoj okolini
Jedinice znanja: S-S* ili S-R-S*
asocijacije tj. oekivanja
Pojedinana oekivanja integrisu
se u vee jedinice Kognitivne
mape!
Mentalne reprezentacije okoline i
odnosa izmedju pojava i
predmeta u njoj
Za uenje nije potrebno
potkrepljenje
Dovoljna je izloenost organizma
situaciji
Proces zakljuivanja

PostojiS-R-S*
Ako S*-S**
Onda S-R-S**
ta je mogue?
Postoji S-R-S*

S* (nagrada) visoko vrednovan

Ako S*-S**
Onda S** takodje visoko
vrednovan
Takoe:
S-R-S*
Ako S* visoko vrednovan
Onda S visoko vrednovan
(preferirana situacija)
DALI POSTOJI EMPIRIJSKI DOKAZ
DA JE S-S ASOCIJACIJA
MOGUA?
SENZORNO PREDUSLOVLJAVANJE
Brogden- eksperiment sa psima
Uspean!
Kako je senzorno uslovljavanje
mogue?
Hm...Pamenje!
Pamenje kod ivotinja
(kratkorona memorija)
Procedura odloene reakcije
Naputena
Zato?
Precedura odloenog uparivanja
stimulusa
Stimulus meta
Interval odlaganja
Izbor izmedju tanog i pogrenog
stimulusa
ivotinjastvarno mora da pamti
odredjeni vremenski interval da
bi napravila taan izbor
Roberts-eksperiment odloenog
uparivanja stimulusa sa
golubovima
Kljucanje stimulusa mete: 1, 5,
ili15 puta
Interval odlaganja: 0, 1, 3 ili 6
sekundi

ta je pokazao ovim
eksperimentom?
Golubovi pamte
Hellyer-eksperiment odloenog
uparivanja stimulusa sa ljudima
Sukcesivno izlaganje besmislnog
trigrama (npr: TGM): 1, 2, 4, ili 8
puta
Interval odlaganja je brojanje
unazad: od 1 do 3, 9, 18, ili 27
Korespondencija je
zaudjujua
Pokuaji S-R objanjenja nalaza
Zadatak uslovnog
sparivanja
Crveno svetlo - signal da je taan
odgovor trougao
Zeleno svetlo signal da je taan
odgovor kvadrat
Nalaz: ivotinja ima jednako
dobre rezultate kao i u zadatku
odloenog sparivanja stimulusa
Ovi nalazi ne mogu se objasniti S-
R teorijom
Najjednostavnije i jedino dovoljno
dobro objanjenje: ivotinje prave
S-S* asocijaciju
Tolmanova hipoteze: ivotinje
ue cilj (nagradu)
Ne ue se specifine reakcije ve
nain da se dodje do nagrade ili cilja
pomou Neke vrste mape
ivotinja ima reprezentaciju nagrade
(S*) tj. zna koji stimulus sledi njenu
reakciju u odredjenoj situaciji
ivotinja ima oekivanje, zna gde je
cilj
S-R-S* uenje
OEKIVANJE NAGRADE
Standardni eksperiment odloene
reakcije
Osim: zamena nagrade
Reakcije ivotinja:
Iznenadjenje
Frustracija
Potraga za oekivanom
poslasticom
UENJE MESTA
3 podtipa eksperimenta sa
uenjem mesta
Prvi podtip eksperimenta sa
uenjem mesta
ivotinji se, posto naui u
lavirintu put do cilja,
onemoguuje da u test-pokuaju
ponavlja iste reakcije pri
dolaenju do cilja
Cerebralne lezije
Lavirint ispunjen vodom
Drugi podtip eksperimenta sa
uenjem mesta
Tolman
2 grupe pacova
1 ponavlja uvek iste reakcije pri
dolaenju do cilja (skree uvek
samo na desno ili levo)
2 nagradu pronalazi na istom
mestu (pri cemu ne skree uvek
u desno ili levo)
Nalaz: Grupa pacova koja je uila
mesto nagrade imala je daleko
bolje rezultate
Bre je uila
Imala je vie pogodaka
Zakljuak:
Uenje mesta lake je od uenja
reakcije!
Treu podtip eksperimenta sa
uenjem mesta
Tolman i Honzik
Korienje alternativnog puta
kada je najpreferiraniji put
neprohodan
Zakljuak:
ivotinjekoriste kognitivne mape
Tano znaju raspored staza

Eksperiment je vie puta

repliciran i dobijeni su istovetni
nalazi
LATENTNO UENJE
Tolmanova pretpostavka: za
uenje nije potrebno
potkrepljenje
Mogue je ekspoziciono uenje
Tolman i Honzik
3 grupe pacova:
1 grupa - hranjena u lavirintu
svakoga dana
2 grupa - nikada nije hranjena za
sve vreme boravka u lavirintu
3 grupa nije hranjena sve do 11
dana kada se uvodi nagrada
(hrana)
S-R pokuaji
Ne.
Zakljuak:
Za uenje nije potrebno
potkrepljenje
Postoji insentivna motivacija kod
ivotinja
ivotinje izgradjuju i koriste
kognitivne mape
Direktna promena
oekivanja
2 tipa eksperimenta:
1. Eksperiment sa pacovima-
elektrini ok na nogu samo u
jednom kraju T lavirinta (Tolman i
Gleitman (1949));
ta se dogaa u test fazi
slobodnog izbora?
2. Latentno gaenje
ivotinja trenirana da izvede
jednostavnu instrumentalnu
radnju
ivotinja se izlae situaciji u kojoj
joj je neomogueno da postigne
cilj
kada se uslovi vrate na prvobitno
stanje ivotinja ne vri (ili vri
retko) instrumentalnu radnju
Organizam ui verovatnoe
dogaaja?
Podsetimo se:
Organizam ima predstavu
(oekivanje) o posledici svoje
reakcije
Tolman je smatrao da zakon
efekta nije neophodan za uenje

Potkrepljivanje ima indirektni

uticaj na uenje (nagrada i
motivacija delimino odredjuju
Hamfrisov efekat
?
...delimino potkrepljenjivane
reakcije otpornije na gaenje.
U suprotnosti sa oekivanjima S-
R teorije
Privremena oekivanja kao
hipoteze
U poetku ponaanje se zasniva
na sistematinom odabiru dok se
subjekt ne upozna sa
situacijom(ostvari path-to-goal
vezu)
Kreevski (1932) lavirinti sa
svetlom I tamnom stranom
Hipoteza sistematskih modaliteta
isprobanih reenja
ivotinjakoristi pogrenu
hipotezu kao informativni signal
za njeno odbacivanje i
prihvatanje ispravne hipoteze
kada jednom potvrde hipotezu
uvek biraju ispravno!
Doprinos teoriji diskontinuiteta
Levinova teorija Hipoteze
Sline teorije
Lawrence & Fastfinger - spada u
teorije motivacije
Loganova teorija klasinog
uslovljavanja
Spacijalna memorija i kognitivne
mape
Podsetimo se: Tolman koristi
izraz kognitivne mape da
okarakterie poznavanje
prostornog rasporeda u
eksperimentima sa pacovima
Tolman nije puno razvijao teoriju
kognitivnih mapa
posle njega Olton, Menzel
Olton pokazuje da potkrepljenje
ne utie ba uvek na bre uenje
prostora
Oltonov eksperiment sa radijanim
lavirintom
a) Stavlja hranu na razliita mesta
b) Stavlja hranu na isto mesto
Menzelov eksperiment sa
impanzama
HVALA!