„Прва крагујевачка гимназија“

Крагујевац

ОБОЈЕНИ МЕТАЛИ
- РУДА БАКРА
- РУДА АНТИМОНА

Ментор: Студент:

Саша Михајловић Маргарита-Рина Митровић II6

Крагујевац, 27. јануар 2018.

 ОБОЈЕНИ МЕТАЛИ
Метали се деле на ЦРНЕ и ОБОЈЕНЕ. У обојене метале спадају сви они
метали који не садрже гвожђе.

ОБОЈЕНИ МЕТАЛИ се деле у неколико група:

1. ТЕШКИ ОБОЈЕНИ МЕТАЛИ – у које спадају метали чија је густина већа

од 5 kg/dm3 , мада неки аутори сматрају да је та граница 3,8 kg/dm3.
То су: бакар, олово, цинк, никл, кобалт и други.

2. ЛАКИ ОБОЈЕНИ МЕТАЛИ – у које спадају метали чија је густина мања од

5 kg/dm3 , мада неки аутори сматрају да је та граница 3,8 kg/dm3.
То су: алуминијум, магнезијум, берилијум, титан и др.

3. ПЛЕМЕНИТИ МЕТАЛИ, а то су: злато, сребро и платина.

4. РЕТКИ МЕТАЛИ, где се убрајају: антимон, молибден, селен, галијум,

волфрам итд.
 БАКАР
Бакар је познат још из
праисторијског доба те се и
раздобље у људској историји
назива БАКАРНО ДОБА.

Латински назив за бакар је

КУПРУМ (cuprum), а отуда и
ознака за хемијски елемент Cu.
Овај назив води порекло од
израза aes cyprium, што значи
КИПАРСКИ МЕТАЛ, јер су се у
античко доба највећа налазишта
бакра налазила на Кипру.

Код нас се некада користио назив

МЕД или МЈЕД, али је он
Слика 1. Бакар означавао и бакар и месинг.
Данашњи назив БАКАР преузет
је из турског језика - БАКИР .
 БАКАР

Бакар је један од првих метала које је човек

упознао током свог развитка. Прва
огледала, на пример, израђена су управо од
бакра.

Бакар се у природи веома ретко може наћи

у елементарном стању. Најчешће се добија
из тзв. полиметаличних руда које садрже и
друге метале поред бакра: селен, злато,
платину, сребро и молибден.

Садржај бакра у руди је прилично мали.

Богате руде садрже тек 3 – 10% бакра.

Захваљујући ефикасним методама

Слика 2. Руда бакра обогаћивања, данас се искоришћавају и
сиромашније руде, које садрже свега
0,5 – 2% бакра.
 БАКАР
Чисти бакар је црвенкасто-браон боје, мек
метал, врло велике топлотне и електричне
проводљивости.

На ваздуху не подлеже корозији, али се дугим

стајањем превлачи зеленом патином базних
соли бакра.

Ако се у ваздуху налази велика количина

сумпордиоксида, ствара се црни слој бакар
сулфида уместо зелене патине.

Слике 3. и 4. Руде бакра

 БАКАР
Бакар се највише добија из
сулфидних руда, пре свега
халкопирита, (CuFeS2),
халкозина (CuS), борнита и
пирита (FeS2).

Слика 5. Халкопирит

Слика 6. Халкозин и халкопирит

 БАКАР

Слика 7. Халкозин и пирит

Због малих резерви и велике примене
бакар представља метал од
стратешког значаја.

Некада је најзначајније налазиште

бакра у Србији била Рудна Глава, а
сада су то рудници Бор и Мајданпек.

Повољна околност је што се руда вади

на површинском копу и прерађује у
оближњој топионици, нпр. у Бору.

Слике 8. и 9. Рудници бакра

Бор и Мајданпек
 БАКАР
Као чист метал, бакар има широку
примену, нарочито у електротехници за
израду проводника (електричне и
топлотне проводљивости).

У грађевинарству се користи као кровни

покривач, а и као материјал за облагање
фасада.

Одликује се великом пластичношу и

способношћу образовања великог броја
техничких легура које имају добра
механичка и техничка својства. Меша се
и са сребром и златом како би побољшао
њихове механичке особине.

Бакар је и основни састојак бронзе.

Слика 10. Први бакар

из Мајданпека 1961. године
АНТИМОН
Антимон спада у групу ретких
метала. Назив му долази од
старогрчких речи АНТИ и
МОНОС, што значи ОНАЈ КОЈИ
НЕ ДОЛАЗИ САМ.

Има низ металних особина, као

на пример блештећа површина и
висока температура топљења.
Ипак, има много лошију
електричну и топлотну
проводљивост од типичних
метала, а већу од типичних
неметала, због чега спада у групу
металоида.

Ознака за хемијски елемент

антимон је Sb, (лат. stibium).

Слике 11. и 12. Антимон

АНТИМОН
Антимон су познавали још стари
Египћани 2500 – 2200. године
п.н.е.

Слике 13, 14. и 15. Антимон

 АНТИМОН

Минерал антимонит, још познат

под именом стибнит, главни је
извор антимона у природи.
То је минерал сулфид хемијског
састава Sb2S3. Сиве је боје,
кристалише ромбично и има
тврдоћу 2 по Мосовој скали
тврдоће.

Осим тога, антимон се добија и

из руде улманит (NiSbS).

Слика 16. Руда антимона – антимонит (стибнит)

 АНТИМОН

Код нас постоји

традиција експлоатације
антимона, али,
нажалост, већина
лежишта је већ
исцрпљена.

Сматра се да су данас
чак и највећа налазишта
антимона у Србији
исцрпена до дубине од 12
метара.

Слика 17. Рудник Зајача

АНТИМОН

Лежишта овог метала у Србији

су следећа: у Подрињу (Крупањ,
Зајача, Рађевина), затим у
близини Бујановца и Лиса код
Ивањице.

Слика 18. Рудник Лиса код

Ивањице
 АНТИМОН
Антимон служи у производњи
електронике, затим у медицини
те у нуклеарној техници или при
прављењу легура, посебно
штампарских.

Слике 19. и 20. Антимон