Gađenje, strah, ljubav,

zaljubljenost...
 Gađenje

 Osećanje gađenja nastaje kada subjekt procenjuje da

bi neka štetna supstanca mogla da uđe u organizam.
 Neodvojivo od senzacije mučnine.
 Parasimpatička reakcija: nauzeja, lučenje pljuvačke,
bradikardija i povećanje galvske reakcije kože.
 Mentalna slika hrane i mučnina
 Mentalne asocijacije: vizuelne, olfaktorne i gustativne
 Nesvesne moždane strukture
 Mala beba na uvođenje novih ukusa reaguje
gađenjem.
 Gadno-ukusno
 Gadno-dobro
 Gadno-lepo
 Loše-dobro
 Ružno-lepo
 Gađenje i prezir
 Preterana gadljivost
 Strah, panika i užas

 Strahovi su grupe osećanja koje ima osoba kada

procenjuje da je ugrožena neka njegova vrednost , a
on ne može da se adekvatno suprostavi objektu ili
situaciji koja ga ugrožava.
 U strahu subjekt procenjuje da može da se ukloni iz te
situacije.
 Panika

 osećanje koje ima osoba kada procenjuje da je

ugrožena neka njegova vrednost , a on ne može da se
adekvatno suprostavi objektu ili situaciji koja ga
ugrožava.
 U panici osoba ne zna da li može da se ukloni iz takve
situacije
 Pokušaji pogrešaka
 Kolektivna panika
 Užas

Osećanje koje ima osoba kada procenjuje da je

ugrožena neka njegova vrednost , a on ne može da se
adekvatno suprostavi objektu ili situaciji koja ga
ugrožava.
Osoba procenjuje da nema izlaz iz tak situacije.
 Strah, panika i užas se razlikuju u kvalitetu
 Strah koristan, omogućava preživljavanje
 Anticipatorni strah, bojazan, strepnja- trema,
zabrinutost, teskoba, anksioznost....
 Strah ovde i sada
 Simpatički i parasimpatički strah
 Kognitivna trijada straha

 Da njega i njegovu vrednost ugrožava neki objekat

 Da se objektivno može suprostaviti sili
 Da može pobeći
 Adekvatni strahovi

 Racionalan
 Intenzitet straha u razumljivoj razmeri sa njegovom
ugroženosti
 Da se ispoljava na socijalno prihvatljiv način
 Da je ponašanje adaptivno
 Uverenje- procena stvarnosti-strah-
pseudoadaptivnoponašanje-potvrda uverenja
 Trema

 Osećanje straha vezano za neku buduću situaciju koju

subjekt procenjuje da prevazilazi njegove
sposobnosti.
 Zamišljanje neke situacije.
 Stimulativna trema
 Inhibitorna trema
 Adekvatna trema

 Da subjekt objektivno nije spreman za buduću

situaciju
 Da je intenzitet u skladu objektivnog stanja
 Trema mobiliše na pripremu
 Subjekt nepripremljen trema mobiliše za izlazak
 Anksioznost

 Vrsta strepnje gde subjekt procenjuje da njegova

celokupna životna situacija prevazilazi njegove
sposobnosti.
 Ne može da izađe na kraj sa životnim teškoćama
 Traži zaštitu od druge osobe
 Anksioznost –teskoba, neodređena strepnja
Anksioznost kao racionalno osećanje

 Promene u sistemu predstave o sebi

 Promene u sistemu predstava o svetu
 Zabrinutost

 Vrsta strepnje da bi neka okolnost u koju subjekt

nema uvid ili kontrolu mogla da ugrozi nešto što
subjekt smatra važnim ili za šta sebe smatra
odgovornim.
 Da se u sadašnjosti nađe rešenje ako postoji problem
u budućnosti
 Aktivna i pasivna zabrinutost
 Magijska moć zabrinutosti
 Adekvatna zabrinutost

 Postoji objektivan razlog

 Subjekt može da učini nešto da bi sprečio negativni
događaj
 Subjekt planira akcije
 Zabrinutost i ljubav
 Bezbrižnost
 Poverenje i sumnja

 Subjek oseća poverenje kada objekt doživljava kao

dobronamen, sposoban i dosledan.
 Sumnju oseća kada objekat doživljava kao loš, zao,
nesposoban ili nedosledan.
 Kognitivna trijada poverenja

 Drugi je dobronameran
 Drugi je u stanju da ostvari svoje namere
 Drugi će ostvariti svoje namere (doslednost)
 Stid ili sram

 Stid je vrsta straha koju subjekt oseća u situaciji u

kojoj procenjuje da je nekim svojim postupkom
doprineo da neka značajna osoba o njemu misli
negativno.
 Stid je socijalno ili javno osećanje. Za njega je
potrebna drug osoba.
 Bihejvioralni obrasci stida
 Kulturni i idiosinkratski stid
 metastid
 Stid i krivica
 Intervencije: paradoksalne intercije i tehnike naadanja
srama
 Ponos

 Subjekt oseća ponos ako ocenjuje da je nekim svojim

postupkom doprineo da neki autoritet pozitivno misli
o njemu.