ДРЕН

(Cornus sp.)
 КЛАСИФИКАЦИЈА
РЕД: Cornales
ФАМИЛИЈА: Cornaceae
РОД: Cornus
 ПОРЕКЛО

 Широко узевши, дрен је источна субмедитеранска врста.

Област углавном захвата Балканско и Апенинско
полуострво, добар део Средње Европе, Малу Азију, Крим
и Кавказ.
 Код нас је дрен један од честих жбунастих врста и расте у
региону листопадних храстових шума. У висину се пење
до око 1.300 м.
 Успева на стаништима која су довољно топла и сува, а нису
изложена касним мразевима (рано цветање!). Доста добро
подноси сушу.
 МОРФОЛОГИЈА

 Жбун или мање дрво, постиже висину до 8м, дебљину до

скоро пола метра и старост преко 1 века, растући врло
споро. Корен је развијен и продире дубоко у подлогу.

 Плод је коштуњава бобица, дужине 14-16 мм. Испод

тамноцрвеног меснатог дела налази се тврда коштица,
дужине 11-16 мм, а ширине 4-7 мм.
Плодови сазревају у августу-септембру и треба их
сакупљати када чим почну да добијају црвену боју.
Користи се свеж и осушен плод (Corni fructus), ређе
кора (Corni cortex) и лист (Corni folium).
У јестивом делу дрењина има шећера (до 9%),
органских киселина, претежно јабучне (до 3%),
протеина, танина, боја, витамина Ц и др. У семеном
језгру има преко 30% масног уља. У кори и листу има
танина. Употребљава се као антиоксиданс,
антидијароик и народни лек.
Бере се зрео плод (дрењине) и по потреби суши на сунцу
или у сушници да би сачувао природну боју. Кора се гули
у јесен или у рано пролеће са стабла или дебљих грана.
Лист се бере преко лета.
 УПОТРЕБА

 Врсте и форме из рода Cornus sp. су често размножаване у

нашим расадницима. Дрво дреновина је јако тврдо, тешко
и жилаво, те се употребљава у различите сврхе. Дрењине
су цењене за људску исхрану, било да се конзумирају
сирове или се од њих прерађују различити специјалитети
као: воћни сок, компот, слатко, ликер, а најчешће пекмез.
 СОРТИМЕНТ
„Kazanlak“-ова сорта дрена има плодове који су благо издужени, дужине 3,5
цм. Пресечна тежина им је око 9 грама. Селекција је одрађена у Бугарској.
Берба се обавља у другој половини августа.
 „Jolico“ –има плодове ваљкасто издужене са просечном тежином од око 5
грама. Такође је самобесплодна сорта, па су потребни и опрашивачи у
воћњацима.
 „Pancharevo“ –дренови када дозре су овално-издужени средње крупни са
тежином око 7 грама.
 „Lutea“ – Аустриска сорта познатија под називом жути дрен