Метода разговора

• Начин обраде наставног градива који се заснива на разговору између

наставника и ученика

• Дијалошка или еротеметска метода

• Поједини извори ову методу наводе као најважнију и најзаступљенију

• У настави где се користе рачунари као наставно средство, дијалошка метода

може имати оријантациони и мотивишући карактер

• Дијалог се наводи и као темељ васпитања за демократију

 Историјски аспекти

• Дијалошки метод примењивао и сам Сократ користећи иронију и

мајеутику

• Није наметао став, већ их је питањима терао да сами дођу до жељених

закључака

• Са појавом Александријске библиотеке је осим умножавања списа и

читалаца, започео и процес херменеутике
 Примена

• Дијалог као наставна метода може бити присутан у скоро свим фазама
реализације наставе

• Представља облик комуникације између ученика и наставника, али и других

ученика, којом се размењују искуства, схватања и ставови о наставним
садржајима

• Наставници користе ову методу онда када процене да ученици о неком појму
имају неопходна предзнања, како кроз већ обрађене наставне јединице, тако и
стечена кроз искуство

• Карактеристике оваквог разговора су да се овај разговор унапред планира и

увек има конкретизоване циљеве
• Смисао дијалога је да се ученицима омогући да властитим расуђивањем, а
уз коришћење претходних знања и чулних искустава долазе до жељених
знања

• Због остварене поменуте мисаоне активације, време није неефикасно

утрошено, иако дијалошка метода захтева више времена од монолошке

• Према неким изворима, ова метода има низ предности у односу на

монолошку, али има и недостатке приликом појединих наставних
ситуација, због чега је оптимално решење комбиновати је, како са
монолошком, тако и са другим методама
 Облици дијалога

• У наставној пракси постоје два облика дијалога: традиционални дијалог или

катехетички разговор и хеуристички или развојни

• Катехетички разговор се састоји у одговарању на питања која поставља

наставник

• Очекивани одговори могу бити дословно преузети из уџбеника

• Користи се приликом механичког учења

• Хеуристички разговор се више односи на проблемску наставу

• Од ученика се очекује да реши уз образложење, постављени проблем

• Хеуристички облик разговора развија знања сврсисходније

• Приликом таквог разговора, наставник мора да води рачуна о томе да:

o питања буду прецизно формулисана

o језички коректна

o логички исправна

o употреба упитних речи мора да буде адекватна очекиваном смислу одговора

• Сличан захтев постоји и за очекиване одговоре

• Уз све то, неопходно је и оставити ученицима одређено време да размисле о

одговору, јер активна настава захтева и ћутање, које је намењено за
размишљање о проблему

• Овакав став подржао је и Ђорђе Натошевић још 1834. који је сматрао да је

мисаона активност већи добитак од самог одговора

• Брзи одговори су ипак, својственији катехетичком разговору

• Уколико се наставнику чини да је ћутање у овом случају губљење времена, то се

приписује навици стеченој у настави која се одвија на „класичан начин“

• Осим директног дијалога који се састоји из разговора између наставника и

ученика, постоји и индиректан, када ученик прати туђи дијалог
 Питања и одговори

• Постоје још неки савети дидактичара у вези са тим како испитивати ђаке и
какве одговоре захтевати:

o Не фаворизовати појединце, јер ће се други ђаци деморалисати и неће бити

довољно или уопште активни

o Очекивани одговори би требало да буду исказани кроз „пуне“ реченице

o Приликом одговарања ученика, наставник би требало да ћутке саслуша и да их

не прекида

o Да не дозволи „хорско“ одговарање

o Да похвали сваки одговор, без обзира колико скроман био

o Наставник не би требало да понавља тачан одговор који је ученик рекао

o ни да буде искључив уколико одговор није тачан