Psihologija nastavnika

Uloge,
kompetencije,
znanja i veštine
Psihologija primenjena u obrazovanju
 Paradoks nastavničkog poziva:

• Ljudi prošlosti oblikuju ljude budućnosti i za duštvo

budućnosti koje se ubrzano menja

Druga dilema

• Davne 1892, Viljem Džejms na jednom skupu nastavnika

rekao «psihologija je nauka, a podučavanje umetnost i
nauka nikada nije direktno uticala na stvaranje neke
umetnosti» i zatim «poznavanje psihologije ne garantuje
da će neko biti dobar nastavnik»

• James, W. (1983). Talks to Teachers on psychology, Cambridge, Harvard

university Press, str. 23-24
• Svaka osoba ima više različitih uloga
• Neke su uloge se ne mogu izbeći, neke su socijalno
propisane (biti učenik), neke uloge možemo birati
(profesiju – profesionalne uloge)
• Ali i one zavise od okruženja, da li će se ispoljiti i kako
• Pojedinci i ustanove imaju različlita očekivanja od
različitih uloga
• Različite osobe se različito ponašaju u istoj ulozi
• Iste osobe se jedna prema drugoj različito ponašaju
kad su u različitim ulogama
• Očekivanja od uloga nekad mogu biti u međusobnom
konfliktu
• Osoba u ulozi može pokazivati različiti stepen
identifikacije sa samom ulogom
 Slično možemo analizirati uloge jednog
nastavnika
Vrste uloga:
1.propisana ili normativna
2.uobičajena ili tradicionalna
Podela uloga s obzirom na njihov saznajni status:
1.stručna koncepcija uloge
2.saznata ili naučena uloga
3.zamišljena uloga
4.realizovana uloga
5.opažena uloga
VELIKI PROBLEM AKO SU ULOGE U RASKORAKU!
 Nastavničke profesionalne uloge

• I nastavnička uloga u užem smislu

(nastavnik kao predavač)
• II motivaciona uloga nastavnika
• III uloga procenjivača, evaluatora
• IV saznajno dijagnostička uloga
• V regulator socijalnih odnosa u razredu
kao grupi
• VI uloga partnera u afektivnoj interakciji
 1. Nastavnička uloga u užem smislu
• Nastavnik kao predavač
• Prenosi informacije, izlaže gradivo
• Vodi proces nastave
• Nastavnik kao organizator nastave
• Postavlja cilj časa
• Planira vreme
• Planira materijal
• Nastavnik kao partner u pedagoškoj komunikaciji
– Postavlja pitanja, podstiče interakciju, modeluje diskusije,
povezuje sa vanškolskim iskustvom
• Nastavnik kao stručnjak za oblast
– Model intelektualnog ponašanja
– Banka podataka
 Pedagoška interakcija

• Komunikacija: verbalna i neverbalna

Prikaz mogućeg rastura u toku predavanja

1. Prezentovano je učenicima...

2. Da li su registrovali?

3. Da li su razumeli?

4. Da li su usvojili?

5. Mogu li to primeniti?

6. Mogu li stvoriti nova znanja?

Komunikacija neverbalna

• Istraživanja su identifikovala 10 osnovnih

kategorija neverbalnih elemenata: Fizička pojava,
gestikulacija, telesni pokreti, lice, oči, dodir, glas,
prostor, okruženje i vreme.
Fizička pojava: neki ljudi se privlače, neki ne.
Dostupna istraživanja ukazuju da nastavnici ili
učenici koji se opažaju kao fizički atraktivni pre će
biti birani za buduće komunikacije nego oni koji
su manje privlačni (Richmond, 1997).
Gestikulacija

Svaki pokret ruku i/ili ramena se kvalifikuje kao

gestikulacija, mada se svi ti pokreti ne moraju
opažati kao poruka, tj imati smisla.
Istraživanja u kontekstu podučavanja pokazuju da
se nastavnici razlikuju po stepenu gestikulacije a
učenici izveštavaju da uče više od nastavnika koji
više gestikuliraju.
Pokreti tela

Gestikulacija je deo šire kategorije Pokreti tela. Ova

klasa neverbalnog ponašanja se odnosi na
trenutno kretanje nastavnika u odeljenju (kao što
je hodanje i naslanjanje)
Učenici izveštavaju ta uče više od nastavnika koji
hodaju kroz učionicu, od onih koji sede ili stoje na
podijumu (Richmond et al., 1987)
Eksperimentalna istraživanja ukazuju da nastavnici
koji se naslanjaju ka učenicima uspešnije
podučavaju nego nastavnici koji stoje naslonjeni
od učenika (Kelley & Gorham, 1988)
Facijalna ekspresija

Istraživanja svedoče da učenici više uče od

nastavnika koji se često smeju u odnosu na
nastavnike koji to ne rade (Richmond et al., 1987)
Slično, istraživanja pokreta očiju nastavnika dok drži
nastavu pokazuju da učenici izveštavaju da uče
više od nastavnika koji je uspostavio kontakt
ovima a manje od nastavnika koji samo gledaju u
tablu ili svoje beleške (Richmond et al., 1987).
Nastavnik kao motivator
 Abraham Maslov u školskom
kontekstu
Samo
• Maslov: hijerarhija motiva aktualizacija
Estetske
• Važno za školu: potreba potrebe
za uvažavanjem mora da
Potreba da se
bude zadovoljena da bi zna i razume
mogla da se razvije
potreba da se zna i Uvažavanje

razume (potrebe
Pripadanje
nedostatka-potrebe
razvoja)
Sigurnost, bezbednost

Fiziološke potrebe
Relevantno za školu:
• Školska situacija zasićena informacijama o
uspehu/neuspehu – to svakako utiče na
percepciju sebe. Važno kako se daje fidbek
(Blumenfeld, 1992), najveće motivaciono
dejsto imaju nastavnici koji interpretiraju
uspeh uloženim trudom (Hunter i Barker,
1989)
• Wigfield, 1995: školski uspeh se najuspešnije
predviđa na osnovu informacija o stepenu
uverenosti učenika da mogu postići uspeh i o
njegovom vrednovanju akademskog uspeha
(uspešnije nego kada imamo informaciju o
sposobnostima)
 Lična uverenja učenika o uzrocima ne/uspeha

Stabilni uzroci Prolazni uzroci

Unutrašnji Sposobnost Trud
Lokus “pametan sam” “trudio sam se”
kontrole “glup sam” “nisam se trudio”
Uspeh
Neuspeh
Spoljašnji Težina zadatka Sreća
lokus “bilo je lako” “imao sam sreću”
kontrole “bilo je teško” “nisam imao
Uspeh sreće”
Neuspeh
Pripisivanje neuspeha nedostatku
sposobnosti
• neuspeh

• nemam sposobnosti
• ne mogu na to da utičem
• nisam odgovoran
• posramljenost
• ne trudim se novi neuspeh
 Naučena bespomoćnost

Kad ljudi počnu da veruju da na dogadjaje i ishode u svom

životu ne mogu da utiču (da ih kontrolišu, da je izvor
kontrole van njih, a njihov život zavisi samo od spoljnih
okolnosti) oni razvijaju naučenu bespomoćnost
Ishodi:
• Motivacioni - neće ni da pokuša, jer očekuje neuspeh
• Kognitivni - gubi šansu da vežba, razvija veštine,
sposobnosti i napreduje
• Emotivni - razvija depresivnost, apatiju
Jednom uspostavljena, naučena bespomoćnost teško se
menja, posebno kod dece sa teškoćama u učenju. Učenici
koji vide neuspeh u ovom svetlu, manje i ređe će tražiti
pomoć jer veruju da im niko i ništa ne može pomoći.
Naučena bespomoćnost relevantno u školi:

– Različiti nastavnici sa različitim standardima,

– nepredvidivo ponašanje nastavnika,
– nemogućnost kontrole nad rezultatom

– Kako izbeći (saveti nastavnicima):

• Istaći pozitivno, izbegavati negativno poređenje sa drugima,
• Graditi razumevanje od poznatog ka nepoznatom
• Stvarati izazove, ali regulisano od strane učenika
• Podučavati u Zoni narednog razvoja
Pripisivanje neuspeha nedostatku truda

neuspeh

• nisam se potrudio
• mogu da utičem na to
• odgovoran sam
• krivica
• trudim se mogući uspeh
 Uverenje učitelja o uzroku neuspeha
učenika
• Uverenje: Neuspeh je posledica sniženih sposobnosti,
tj. snaga koje su van kontrole deteta

• Izbegava kažnjavanje i reaguje naklonošću,

saosećanjem i niskim očekivanjima postignuća deteta
• Daje zadatke koji su prelaki i ne vuku dete u zonu
narednog razvoja
• Deca ovakve postupke prepoznaju kao utešnu nagradu,
prebrižnu pomoć, koja upućuje nenameravanu poruku: ti
ovo ne možeš da naučiš
 Uverenje nastavnika o uzroku
neuspeha učenika
• Uverenje: sposobnosti učenika su nestabilne
karakteristike podložne promeni
• Sposobnosti čine čitav repertora veština i znanja koja se
razvijaju
• Trudom, radom i učenjem, znanje se može uvećati, a
sposobnosti unaprediti – visoka očekivanja

• Pozitivni uticaj na učenike

• Očekivanja učitelja utiču na napredovanje dece, jer
ih učitelji svojim stavom i postupcima iskazuju
 Školska motivacija: spoljašnja i
unutrašnja

• Spoljašnju motivaciju izgrađujemo i prepoznajemo

ako je učenikovo ponašanje usmeravano
nagradama i kaznama. Tako učenik uči za ocenu,
da popravi ocenu (pa da mu se ukine neka kazna),
za pohvalu, odlazak na more, da ne bi bio kažnjen...

• Unutrašnja motivacija znači zainteresovanost

učenika za samu aktivnost, temu; ona ispunjava
učenika zadovoljstvom; učenik želi da sazna više,
da napreduje.
 Istraživanje(Pelletier i Vallerand, 1997): uloga
nastavnika u stvaranju unutrašnje motivacije kod
učenika:
Uverenja nastavnika o tome kako su deca
motivisana (unutrašnje, spoljašnje..) utiču na
ponašanje nastavnika.
Kada veruje da su deca unutrašnje motivisana,
više podržava njihov izbor i samostalnost.
Kada veruje da su deca spoljašnje motivisana,
više kontroliše i ograničava. U prvom slučaju
ponašanja nastavnika omogućavaju razvoj
unutrašnje motivacije, a u drugom se razvija
spoljašnja motivacija. Tako se zatvara krug i
nastavnik će smatrati da su njegovi početni utisci
bili ispravni, neće primetiti da je on, svojim
postupcima, stvorio razlike.
KAKO PODSTICATI
MOTIVACIJU?
 Podsticanje motivacije

Jačanje samopoštovanja i samopouzdanja

• ključ motivacionog podsticanja učenika

• Nije dovoljno samo verbalno podržavati i podsticati

učenike da se više trude.
• Važno je stvoriti realne prilike u kojima će učenici
doživeti da se trud isplati, da se vredi potruditi, da
postavljanje viših ciljeva ne vodi neuspehu, da je
napredak moguć i da se sposobnosti mogu usavršavati.
 Podsticanje spoljašnje motivacije

Potkrepljivanje:

• Pozitivno (pohvale, nagrade)

• Negativno (prekori, kazne)

loše je što aktivnost nestaje čim više nema

potkrepljenja i ovim se uglavnom obezbeđuje
razvoj samo spoljašnje motivacije.
Kako razvijati unutrašnju motivaciju?
• Kreirati zadatke u skladu sa interesovanjima
ili potrebama dece, relevantne za život dece i
probleme koji ih muče; kreirati maštovite
zadatke
• Oslanjati se na potencijale deteta, sve
njegove sposobnosti, veštine, znanja
• Omogućavati izbor – teme rada, sa kim će se
raditi, na koji način će se raditi
• Davati podržavajuću povratnu informaciju -
ističe postignuto i efikasno vodi dete napred
• Ispoljavati sopstvenu unutrašnju motivaciju
• Verovati da se deca mogu zainteresovati
Unutrašnja - spoljašnja motivacija

Učenik Učenik ne-

zainteresovan zainteresovan

Zadatak Unutrašnja Uloga

zanimljiv nastavnika bitna

Zadat Uloga nastavnika spoljašnja

nezanimljiv bitna
Kada motivacija za učenjem slabi?

• Kada je cilj pretežak i deluje neostvarivo, ili

je vremenski veoma udaljen (učenje
stranog jezika) ili je nejasan (čemu služe
integrali?)

• Kada ne smatramo usvajanje određenih

sadržaja svojim, već nametnutim ciljem
(ma šta će nam ovo)

• Kada doživimo veliki neuspeh

• Kada patimo od “naučene bespomoćnosti«

Nastavnik kao evaluator
TESTOVI ZNANJA
Vrste, primena i konstrukcija
Merenje uspeha u učenju

 Naučno procenjivanje različitih oblika

ocenjivanja ili nauka o ocenjivanju, zove
se – DOKIMOLOGIJA

 Naziv dao francuski naučnik Anri Pieron

 Setite se svoga školovanja
 Setite se situacija klasičnog ocenjivanja

 Koji su problemi ovakvog oblika

ocenjivanja koje ste osetili sami ili videli
u toku školovanja?

 Razmislite i napišite na listu papira

Slabosti klasičnog ocenjivanja - nastavnik
1. Različit odnos prema važnosti pojedinih delova gradiva.
2. Ne ocenjuju samo znanje. Može se desiti da ocenjuju i
zalaganje, marljivost, interesovanje, inteligenciju,
duhovitost, socijalnu inteligenciju....
3. Relativno trajne osobine nastavnika (blagi – strogi)
4. Trenutno raspoloženje
5. Razlike u ponašanju u toku ispitivanja (pomažu ili ćute)
6. Razlike u broju i tipu pitanja
7. “Efekat kontrasta” i “halo efekat”
8. Strategije ispitivanja (više učenika zajedno, po azbučnom
redu)
9. Disciplinske ocene
10. Vrednovanje naučne discipline i predmeta
11. Obrazovanje, stručnost nastavnika
12. Klima u kolektivu
 Slabosti klasičnog ocenjivanja - učenik

 - Trenutno opšte zdravstveno i psihičko stanje

učenika/studenta
 - Verbalne sposobnosti učenika/studenta, socijalna
inteligencija
 - Pol i izgled učenika/studenta
 - Prethodni ugled, “halo efekat”
 - Implicitna očekivanja nastavnika
 - Slučajno pogađanje
Zato Testovi znanja

• Određenje

• Testovi znanja ili postignuća predstavljaju

najobjektivnije sredstvo za “merenje”
znanja.
• Njima se utvrđuje koliko je znanja stekao
neki pojedinac tokom obavljanja određene
aktivnosti (predavanja, vežbi, prakse) ili
određenog perioda učenja.
Prednosti ispitivanja testovima znanja

• Podjednaka i ravnomerna zastupljenost

svih delova gradiva
• Dejstvo faktora sreće i slučajnosti svedeno
na minimum
• Svi učenici odgovaraju na ista pitanja ili
rešavaju iste zadatke
• Moguće poređenje učenika
• Ocenjuje se samo stečeno i iskazano
znanje predmet školskog ocenjivanja nisu
motivacija, učešće u radu, zalaganje,
poltronstvo...
Nedostaci testova znanja

• ispituju, pre svega, poznavanje činjenica

• viši nivoi znanja često zanemareni
• ocena je zbir odgovora na sva pitanja

• može biti pozitivna, čak i kada nije

usvojeno znanje iz neke oblasti (ukoliko je
na zadovoljavajućem nivou odgovoreno na
pitanja iz ostalih oblasti).
Klasifikacije testova znanja

1. Prema načinu i vremenu zadavanje

2. Prema kriterijumu u odnosu na koji se
procenjuje znanje učenika
3. Prema načinu konstruisanja
 I Podela prema vremenu i načinu
korišćenja

Formativni Sumativni

vreme pre ili u toku na kraju podučavanja

zadavanja podučavanja ili učenja
procena znanja
oblikovanje nastavnog stečenog u toku
procesa i procesa procesa učenja –
Svrha/cilj
učenja – potpora validacija, evaluacija,
učenju akreditacija procesa
N/U

ocenjivanje ne ocenjuje se ocenjuje se

II Prema kriterijumu u odnosu na koji se
procenjuje znanje

• Kriterijumsko ocenjivanja - zasnovano

na unapred utvrđenim standardima i
ciljevima koji treba da se ostvare u toku
procesa podučavanja, pri čemu su
kriterijumi za svaku ocenu utvrđeni
unapred.
• Normativno ocenjivanje - postignuće
učenika se procenjuje u odnosu na
postignuće ostalih učenika.
 III Podela prema načinu
konstruisanja
• Baždareni i nebaždareni testovi znanja
• Baždareni – standardizovani
• Nebaždareni – nestandardizovani, neformalni,
nemaju određene metrijske karakteristike,
• Isti “spoljašnji” izgled, različit način konstruisanja.
• Razlike:
– konstruktor testa
– način konstruisanja
– obim gradiva
– oblast primene
 baždareni nebaždareni

konstruktor tim stručnjaka predmetni nastavnik

(psi + pn)
način •veliki broj pitanja iz svih
konstruisanja oblasti
•izbor oblika testa znanja
•probno zadavanje
(metrijske karakteristike)
•konačna verzija sa
zadacima različite težine
obim gradiva celokupno gradivo predmeta deo gradiva

oblast primene sve škole sa istim nastavnim učenici kojima

planom i programom predaje nastavnik koji
sastavlja test
Glavi oblici testova znanja

• Testovi reprodukcije
– esejski testovi
– testovi dopunjavanja ili prisećanja
• Testovi prepoznavanja ili rekognicije
– alternativni testovi ili testovi dvočlanog izbora
– testovi višestrukog izbora
– testovi sređivanja i upoređivanja
 Esejski testovi

Prednost:
– Učenik ima veću slobodu u izražavanju znanja i oblikovanju
odgovora.
– Mora da koristi sposobnost izražavanja, organizovanja,
prosuđivanja, izdvajanja bitnog, stvaralačko ponašanje
– Bitna je celina odgovora
Mana:
– Ocenjivanje odgovora u velikoj meri zavisi od subjektivnih
faktora.

Objektivnost ocenjivanja može se povećati

ukoliko se u ključu navede koje elemente treba da
sadrži potpun odgovor.
 Testovi dopunjavanja ili prisećanja
• Kog datuma se smenjuje jesen i zima?______________
• Jadransko more je prirodna______________ veza sa
mnogim državama sveta. Većim delom obala je _______ i
________. Na mestima gde se ušlo u kopno, more je stvorilo
_______, ______ i _____________.

– neophodno je aktivno znanje (ukoliko se dobro konstruiše pitanje)

– lako konstruisanje zadataka
– zauzimaju malo mesta i podsećaju na uobičajena školska pitanja
• Mane:
– teško se može ispitati razumevanje gradiva
– teškoće objektivnog ocenjivanja (učenik može dati tačan, ali
neuobičajen odgovor)
– na vreme rešavanja utiče brzina pisanja
Preporuka koje se treba držati pri sastavljanju ove
vrste pitanja jeste da budu precizna i da zahtevaju
kratke i jasne odgovore.
 Alternativni testovi znanja ili testovi dvočlanog
izbora
• HgO je formula za sumpornu kiselinu. DA NE
• Glavni grad Belgije je Brisel T NT
• Najduža reka na svetu je Nil Amazon

• Prednosti:
– način odgovaranja je blizak je životu (stalno razlikovanje istinu od zablude)
– vremenska ekonomičnost (brzo se sastavljaju i rešavaju),
– ocenjivanje odgovora je objektivno
– može se ispitati razumevanje gradiva
• Mane:
– pitanja mogu biti dvosmislena (može biti i DA i NE, zavisno od uslova)
– mogućnost da se pogodi odgovor je velika (50%)
Prilikom pravljenja ovih testova treba se držati nekoliko pravila:
• Mora se zasnivati na tvrđenjima koja mogu biti samo tačna i netačna
• izbegavanje sugestivnih reči (svim jedinim ništa, nikada),
• Preuzimanje rečenica iz udžbenika (I sv rat je vođen na Balkanu)
• suviše dugačkih tvrdnji,
• dvostruke negacije (nije tačno da ne...) i
• ujednačavanje pozitivnih i negativnih odgovora u nepravilnom rasporedu.
Testovi višestrukog izbora
• Grafički prikaz socijalne strukture male grupe zove se:
– Sociometrija
– Psihometrija
– Sociogram
– Sociometrijski metod
– Sociometrijski kriterijum
• Prednosti:
– "Najelastičniji" test znanja - može da zahvati
poznavanje činjenica, razumevanje i interpretaciju.
– Slučajno pogađanje je manje verovatno nego kod
zadataka sa dvočlanim izborom
– objektivnost ocenjivanja potpuna
• Mane:
– teško sastavljanje, jer treba naći netačna, ali
prihvatljiva rešenja
– potrebno je više vremena za rešavanje
– Sposobni učenici mogu lako da reše
Pravila za sastavljanje testa višestrukog izbora
- Treba voditi računa da uvodni deo pitanja treba da bude duži,
kako bi odgovori bili kraći.
- Mesto ispravnog odgovora treba menjati u zadacima i to bez
pravilnosti.
- Sve alternative bi trebalo da budu ujednačene dužine
- Izbegavati negativno formulisanje zadatka
- Alternative se ne smeju preklapati ili obuhvataju
- Alternative se moraju slagati gramatički sa korenom pitanja
-Distraktori moraju po svom sadržaju i formi ličiti na tačan
odgovor
- Ako ima više tačnih odgovora ili ako postoji mogućnost da
nijedan odgovor nije tačan, mora se najaviti u korenu pitanja
 Testovi sređivanja i upoređivanja

– Pučini ___ 1. Karmen

– Čajkovski ___ 2. Ivan Sunjanin
– Verdi ____ 3. Pikova dama
– Smetana ____ 4. Boemi
– Glinka ____ 5. Prodana nevesta
– Bize ____ 6. Aida

• Prednost:
– može se ispitati poznavanje većeg broja činjenica, kao i odnosa
među činjenicama
• Mana:
– teško je sastavljanje pitanja
Svi podaci u jednom zadatku treba da budu
homogeni, a mogućnost slučajnog pogađanja
smanjuje se kada kolona sa predloženim
odgovorima ima više članova od kolone za koju se
traže odgovori.
 FAZE IZRADE TESTOVA ZNANJA

1. određivanje namene testa znanja

(izbor predmeta, analiza nastavnog programa)
2. određivanje sadržaja testa znanja
(izbor predmeta i izbor vaspitno-obrazovnih
ciljeva)
3. određivanje dužine testa znanja
4. određivanje težine testovskih zadataka
5. izbor oblika testa znanja
6. izrada testovskih zadataka
7. određivanje redosleda zadataka
tvrđivanje znanja Konstruisanje značenja Evaluacija ideja
Blumova
taksonomija
obrazovnih ciljeva Evaluacija
(suditi, proceniti,
(Bloom, B. S. 1984. Taxonomy
of educational objectives. Allyn razlikovati)
and Bacon, Boston, MA)
Sinteza (integrisati,
Modifikovati, kreirati, dizajnirati)

Analiza (analizirati, izdvojiti,

povezati, klasifikovati, porediti, zaključiti)

Primena (primeniti, demonstrirati, rešiti,

Istražiti, modifikovati, dovesti u vezu)

Razumevanje (reći svojim rečima, opisati, sumirati,

predvideti, razlikovati, proceniti )

Znanje (prepoznati, prisetiti se, utvrditi, definisati, opisati, odrediti

Primeri pitanja koja zahvataju različite
nivoe znanja prema Blumovoj taksonomiji
• ZNANJE
– Šta znači reč referendum?
– Kada se odigrala Kosovska bitka?
– Na kojoj temperaturi ključa voda?
– Koje vrste reči postoje?
• SHVATANJE
– PREVOĐENJE - Koliko je vremena potrebno da voz koji se iz
tačke X kreće brzinom od 112 km/h, stigne do tačke Y koja je
udaljena 285 km?
– TUMAČENJE - Kako treba organizovati učenje, ako je gradivo
nepoznato (potpuno novo), obimno, ali smisleno? (globalna i
partitativna metoda)
– EKSTRAPOLACIJA (PREDVIĐANJE) - Do kakvih teškoća
može doći u realizaciji istraživanja, ako se zna koji su zadaci
njegovih učesnika? (vezano za pripremu istraživanja, fazu
prikupljanja podataka, odgovaranje ispitanika, beleženje
podataka...)
• PRIMENA
– Ukoliko se od mesta X do mesta Y može stići putem koji, od mesta X kreće
pravo i posle 25 km, pod pravim uglom skreće desno i nastavlja pravo 20 km
do mesta X, koji bi put od mesta X do mesta Y bio najkraći i koliko bi iznosila
njegova dužina?
• ANALIZA
– Izdvoji zavisnu i nezavisnu varijablu u sledećem istraživačkom zadatku:
– Utvrditi polne razlike u postignuću na testu sposobnosti.
• SINTEZA
– Sastavi hipotezu koja pretpostavlja negativnu povezanost između vremena
učenja i dobijene ocene.
• EVALUACIJA
– Ukoliko je zaključak Pera je ptica izveden na osnovu sledećih premisa:
• Pera je prase.
• Sva prasad su ptice.
– kakva je njegova logička valjanost?
– Uporedi teorijski i praktični značaj Pavlovljevih i Torndajkovih istraživanja.
• Zadatak na času:
– segmentirati odabrano gradivo na logičke
celine i uneti ih u tabelu specifikacije
– proceniti važnost svake celine i u odnosu na to
predvideti odgovarajući broj pitanja
– sastaviti 10 pitanja, iz odabranog gradiva, tako
da:
• budu zastupljeni različiti vaspitno-obrazovni ciljevi
• budu zastupljeni različiti tipovi testova znanja
(pitanja)
• Predati:
– 10 sastavljenih zadataka iz gradiva
– ključ za pregledanje i ocenjivanje pitanja
– popunjenu tabelu specifikacije
 Tabela specifikacije

kognitivno-vaspitni obrazovni ciljevi (Blum)

nastavne
oblasti
znanje shvatanje primena analiza sinteza evaluacija