ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ

Предметни наставник: проф. др Владан Ивановић

Асистент: др Есад Томбаревић
 ЛИТЕРАТУРА

Књига: ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ
аутори: Љубиша Бркић
Титослав Живановић
Драган Туцаковић
 УВОД

ПОТРОШЊА ЕНЕРГИЈЕ
• Потрошња електричне енергије се мења, како током дана током,
недеље, месеца и године. Поред спољашњих потрошача, елект-
рична енергија се троши за сопствене потребе термоелектране,
док се известан део губи у транспорту.
• Графичка представа потрошње електричне енергије у посматра-
ном временском интервалу назива се дијаграмом оптерећења.
Највећи значај има дневни дијаграм оптерећења.
• Основни потрошачи електричне енергије су:
- индустријски потрошачи,
- домаћинства,
- пословне просторије и занатство,
- јавна расвета и водовод,
- електрична вуча и
- пољопривреда.
• Карактеристике оптерећења индустријских потрошача су
различите и зависе од врсте индустрије. Неке индустрије имају
трајно, углавном једнолично оптерећење током читаве године,
са прекидом за ремонт, а неке раде у сменама.

• Разлика између зимске и

летње потрошње код ин-
дустријских потрошача је
минимална.
• На слици је приказано
електрично оптерећење
индустријских потрошача
у процентима укупног оп-
терећења електроенергет-
ског система.

Дневно електрично оптерећење индустријских потрошача

а) Укупно; б) Лака и прехрамбена индустрија; в) Хемијска индустрија; г)
Обојена металургија; д) Црна металургија; ђ) Машиноградња
• Потрошња електричне енергије у домаћинствима за осветљење,
апарате и грејање веома је променљива, како у току дана, тако и
у току године. Нарочито је драстична разлика између зимског и
летњег оптерећења у електроенергетским системима у којима се
троши много електричне енергије за грејање.
• Електрична енергија за пословне просторије троши се углавном
за потребе осветљења. Занатство троши електричну енергију за
погон мањих мотора и разних електричних апарата, па је и овде
дијаграм оптерећења сличан оном у домаћинствима.
• Оптерећење за јавну ра-
свету насења зависи од
годишњег доба и конста-
нтно је током ноћи. Јав-
на расвета ради обично
од 16 до 8 часова зими,
од 20 часова до 4 часа
лети.

Дневно електрично оптерећење домаћинстава

1. Зимско; 2. Летње
• Оптерећење за рад уређаја у водоводу не поклапа се са
врховима оптерећења других потрошача, јер они раде углавном
у периоду смањене потрошње.
• Оптерећење услед електричне вуче (железница, трамваји,
тролејбуси) зависи у знатној мери од степена електрификације и
овај дијаграм остаје непромењен углавном преко целе године.
• Дијаграм оптерећења потрошача у пољопривреди има углавном
сезонски карактер са максималном потрошњом у току лета.
Међутим, удео потрошње у пољопривреди је веома мали (око
2 %) тако да нема неког утицаја на збирни дијаграм оптерећења.
• Укупно оптерећење одређеног електроенергетског подручја је
збир оптерећења од свих потрошача у том подручју и мења се,
како током дана, тако и током године.
• На слици је приказан дијаграм
оптерећења градског подручја са
веома развијеном индустријом за
један зимски дан.
• Површина испод дневног дијагра-
ма оптерећења је дневна произ-
водња електричне енергије,
24
Ed   Pdτ [kWh]
0
• Aналогно, површина испод годи-
шњег дијаграма оптерећења пред-
ставља годишњу производњу еле-
ктричне енергије
Дневни дијаграм оптерећења 8760
1. Индуструја са радом у три смене; 2. Индуструја са
радом у две смене; 3. Електрична вуча; 4. Индуструја
са радом у једној смени; 5. Домаћинства и јавна
Eg   Pdτ
0
[kWh]
расвета; 6. Губици у транспорту
• Неуједначеност оптерећења није изражена само током дана,
него и током недеље (слика).

Дијаграм оптерећења за четири дана у недељи

• За сваку електропривреду је од интереса да се оптерећење

уједначи, како у току дана тако и у току недеље, месеца и године.
Уједначавање оптерећења назива се изравнавање дијаграма
оптерећења.
• Под изравнавањем дијаграма оптерећења подразумева се
активан утицај на режим потрошње, који доводи до смањења
максимума потрошње, повећања ноћне потрошње и смањења
брзине промене оптерећења у току дана.
• Изравнавање дијаграма оптерећења не само да олакшава рад
опреме термоелектрана, него и повећава економичност и
рационалност њеног коришћења, а може се остварити
регулисањем потрошње електричне енергије или увођењем
специјалних потрошача-регулатора.
• Регулисање потрошње најлакше се може остварити у индустрији
и домаћинствима. Смањење врхова оптерећења путем смањења
потрошње у време њиховог појављивања могуће је у низу
фабрика са великом потрошњом електричне енергије и
аутоматизованом производњом.
• Мере којима се постиже уједначеност потрошње уско су
повезане са штедњом електричне енергије коју мора да
спроводи свака фабрика. Нарочите користи се могу постићи
увођењем рачунара чији је задатак уједначавање потрошење
сваког погона и њено смањење на могућу меру. Изравнавање
дијаграма оптерећења у индустрији може се постићи и
увођењем више-сменског рада.
• Регулисање потрошње електричне енергије у домаћинствима
постиже се углавном увођењем двојних тарифа (зимске и летње,
дневне и ноћне).
• Специјални потрошачи-регулатори имају задатак да електричну
енергију троше само у периодима смањеног оптерећења
(термоакумулационе пећи и реверзибилне хидроелектране).
• Одређени ефекат изравнавања дијаграма оптерећења има и
померање времена (зимско и летње).
 ПОТРОШЊА ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ
• Топлотно оптерећење једне топлане или термоелектране-
топлане је збир оптерећења свих потрошача прикључених на
њу. Ови потрошачи се могу поделити у три основне групе
а) Индустријски потрошачи
б) Потрошачи топле воде за грејање
в) Потрошачи санитарне топле воде.
• Оптерећење ових потрошача варира током дана и године, па га
карактеришу дневни, месечни и годишњи дијаграми оптереће-
ња. Носилац топлоте код ових потрошача је пара притиска 0,15
до 1,6 MPa или топла вода температуре 60 до 180 оС.
• Индустријска постројења троше топлоту у виду паре за
технолошке процесе и за грејање радних просторија. Параметри
технолошке паре зависе од карактера процеса. Пара виших
параметара (1,3 до 1,6 MPa) користи се у хемијској индустрији и
индустрији нафте, док се пара нижих параметара (0,15 до 0,6 MPa
а) троши у индустрији папира, уља, коже, текстила,
прехрамбених производа и у делу металопрерађивачке и
електроиндустрије.
• Дијаграм потрошње технолошке паре је различит и мења се од
непрекидне равномерне потрошње до рада у једној или две
смене.
• За грејање у индустрији користи се пара притиска 0,18 до 0,25
MPa (180 до 200 дана годишње) у количинама које зависе од
температуре спољашњег ваздуха.

• На слици је прика-
зан годишњи дија-
грам потрошње то-
плоте у индустрији
за једно градско
подручје у процен-
тима максималног
тренутног оптере-
ћења.

Годишњи дијаграм потрошње топлоте у индустрији

за једно градско подручје
• Количина топлоте за грејање стамбених и пословних зграда
дефинише се захтевом да температура у просторијама буде
константна независно од промене температуре спољашњег
ваздуха. За одређивање средње количине топлоте која се троши
у појединим месецима меродавна је средња температура
спољашњег ваздуха за те месеце.
• Максимална количина топлоте се добија при минималној
температури ваздуха, која, на пример, за Подгорицу износи -6
оС. При вишим температурама ваздуха потребна је мања
количина топлоте која се може одредити по обрасцу
t p  tt
Qt  Qmax [MW]
t p  t max
• Потрошња топлоте за припрему санитарне топле воде у
стамбеним зградама износи око 31 % од топлоте за грејање
тих зграда, док у јавним зградама износи 3-4 % и зависи од
потрошње топле воде која се нормира по становнику и од
температуре.

• Годишњи дијаграм потро-

шње топлоте за грејање
стамбених зграда и при-
прему санитарне топле
воде за град Београд из-
рађен је према подацима
за однос Q/Qmax и на
основу претпоставке да
се за санитарну топлу
воду троши, у просеку,
око 8 % максималне коли-
чине топлоте потребне за
грејање.
Годишњи дијаграм потрошње топлоте за грејање стамбених
зграда и припрему санитарне топле воде
 ПОДЕЛА ТЕРМОЕЛЕКТРАНА
• Термоелектране се могу поделити по следећим критеријумима:
- врста произведене енергије,
- улога у регулисању захтева потрошње енергије,
- врста горива,
- тип турбопостројења,
- усавршеност термодинамичког циклуса,
- тип парног котла,
- технолошка структура,
- снага и
- веза са енергетским системом.
• Према врсти произведене енергије термоелектране се деле на
кондензационе и топлификационе. Кондензационе термоелек-
тране (ТЕ) имају парна кондензациона постројења и производе
само електричну енергију.
• Топлификационе термоелектране комбиновано производе топ-
лотну и електричну енергију. Топлотна енергија се принципи-
јелно производи у три вида
- технолошка пара,
- топла вода за грејање и
- санитарна топла вода.
• Топлификационе термоелектране деле се на две основне групе:
- јавне (комуналне) (ТЕ-ТО) и
- индустријске.
• Термоелектране-топлане (TE-ТО) производе топлотну енергију
обично за један град, тако што градску индустрију снабдевају
технолошком паром и топлотом за грејање, а стамбене и јавне
објекте топлотом за грејање и санитарном топлом водом.
Електрични део прикључен је на јавну мрежу. Индустријске
енергане производе све видове енергије који се троше у
фабрици у којој су постављене, а њихов електрични део обично
није прикључен на јавну мрежу.
• Према улози у регулисању захтева потрошње енергије
термоелектране се могу поделити на базне, полубазне,
полувршне и вршне (слика).

• Базне термоелектране,
чије годишње време рада
износи 6000÷7500 часова
служе за покривање баз-
ног дела дијаграма опте-
рећења и раде непре-
кидно у току целе године.
Као базне користе се
обично термоелектране
велике снаге на чврсто
гориво, код којих су
операције обуставе рада
и стартовања отежане,
дуготрајне и скупе, нук-
Подела термоелектрана према степену оптерећења и леарне електране и про-
коришћења снаге
точне хидроелектране.
В - вршне; В - полувршне; В - полубазне; В - базне
• Вршне термоелектране, које годишње раде до 2000 часова,
покривају врхове дијаграма оптерећења. Ове термоелектране се
често обустављају и стартују, па према томе морају бити такве
конструкције да ове операције могу да буду обављене лако,
брзо и јевтино.

• Ови блокови морају да по-

седују способност брзе про-
мене оптерећења и да имају
низак технички минимум. Све
ове карактеристике најлакше
се постижу применом течног
и гасовитог горива. Вршни
блокови су мање снаге од
базних.
• Као вршне електране се
користе још и реверзибилне
хидроелектране.
Подела термоелектрана према степену оптерећења и
коришћења снаге
В - вршне; В - полувршне; В - полубазне; В - базне
• Полубазни (4000÷6000 часова годишње) и полувршни (2000÷4000
часова годишње) блокови су обично средње снаге и служе за
покривање врха базног дела, односно подножја вршног дела
дијаграма оптерећења. Еластичнији су и једноставнији од
базних, али се најчешће граде за чврсто гориво.

• Полувршним (полубазним)
могу се сматрати акумула-
ционе хидроелектране.

Подела термоелектрана према степену оптерећења и

коришћења снаге
В - вршне; В - полувршне; В - полубазне; В - базне
• Према врсти горива постоје термоелектране на чврсто, течно и
гасовито гориво. Термоелектране на течно и гасовито гориво су
знатно јевтиније, једноставније и еластичније од оних на чврсто.
Поред тога, гасовито гориво гарантује и добру заштиту околине.
Међутим, у условима наше земље, граде се искључиво
термоелектране на чврсто гориво и то на његов најнеква-
литетнији вид – лигнит. Изграђене термоелектране на течно
гориво су претворене у резерву и раде само у случају
недостатка електричне енергије или као вршне.
• Турбопостројење у термоелектранама може да буде са
парном или гасном турбином. Скоро искључиву примену имају
парна турбопостројења и то из више разлога. Снага парне
турбине достиже 1200÷1300 МW, а планира се и 2000 МW, док су
највеће снаге гасних турбина 200 МW. Степен корисности
савремених парних термоелектрана достиже 40 %, а гасних
свега 28÷34 %.
• Перспективна је примена комбинације парне и гасне турбине
(такозвани комбиновани циклус) чији се степен корисности
креће у границама 45÷50 %.
• Према притиску свеже паре разликују се термоелектране са
докритичким (до 16÷17 MPa) и наткритичним (преко 22 MPa)
притиском.
• Уобичајена температура свеже и накнадно прегрејане паре
износи 540 оС.
• Накнадно прегревање примењује се обично код блокова снаге
преко 100 МW.
• У термоелектранама са докритичним притиском постављају се
парни котлови са природном циркулацијом или проточни парни
котлови, док наткритични притисак захтева примену проточних
котлова.
• За термоелектране-топлане и индустријске енергане, нарочито
тамо где су велики губици кондензата, предност имају парни
котлови са природном циркулацијом због могућности
континуалног одсољавања.
• Према технолошкој структури термоелектране се деле на
блоковске и неблоковске. Код блоковске структуре (а) свака
турбина се снабдева из припадајућег парног котла, па
термоелектрана представља скуп појединачних енергетских
блокова који су спојени само помоћним цевоводима и који могу
имати заједничке поједине помоћне уређаје.

• Термоелектране
са блоковском
структуром су је-
втиније, једност-
авније и код њих
се лакше оства-
рује управљање и
аутоматизација.

Технолошка структура термоелектране

а) Блоковска; б) Централизована; в) Секцијска
• Старије термоелектране (када снагу турбине није могла да прати
снага котла) имају заједничке магистрале за свежу пару и
напојну воду. Шеме могу да буду централизоване (б) и секцијске
(в).

Технолошка структура термоелектране

а) Блоковска; б) Централизована; в) Секцијска
• Према снази, термоелектране се могу условно поделити на
- мале (снаге испод 100 МW),
- средње (100÷500 МW),
- велике (500÷1000 МW) и
- највеће (преко 1000 МW).
• У развијеним земљама термоелектране су укључене у енер-
гетске системе, тако да такозване изоловане термоелектране
не постоје.
• Наведена подела термоелектрана не исцрпљује све могућности,
па се профил термоелектране може потпуније дефинисати још и
- системом водоснабдевања,
- начином припреме горива,
- начином одвођења топлоте кондензације у околину,
- топлотном шемом ТЕ-ТО за комбиновану производњу енергије,
- начином припреме додатне воде,
- системом пречишћавања гасова и одвођења шљаке и пепела,
- начином размештања опреме и тако даље.
• Основ за поделу могу да буду и карактеристике електричног
дела и системи аутоматског управљања и контроле.
 ТЕХНОЛОШКА ШЕМА ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ
• Технолошка шема термоелектране карактерише главни
технолошки систем за трансформацију примарне енергије
горива у секундарне облике енергије који, заједно са помоћним
технолошким системима, обезбеђује ефикасан, поуздан и си-
гуран рад термоелектране (слика).

Технолошка шема
термоелектране
1. Газдинство за гориво; 2.
Постројење за припрему горива; 3.
Парни котао; 4. Отпрашивач; 5.
Вентилатор за димне гасове; 6.
Димњак; 7. Вентилатор за ваздух; 8.
Постројење за одвођење шљаке и
пепела; 9. Парна турбина; 10.
Главни кондензатор; 11. Главна
кондензатна пумпа; 12. Систем
водоснабдевања; 13. Пумпе за
расхладну воду; 14. Постројење за
припрему воде; 15. Регенеративни
загрејачи ниског притиска; 16.
Напојна пумпа; 17. Регенеративни
загрејачи високог притиска; 18.
Електро-генератор; 19. Спољашњи
потрошач топлоте; 20. Пумпе
повратног кондензата
• У састав термоелектране улазе газдинство за чврсто гориво и
уређаји за његову припрему пре сагоревања након чега се уводи
у ложиште парног котла.
• Продукти сагоревања се најпре пречишћавају у отпрашивачу
кроз који се транспортују посредством вентилатора за димне
гасове, који их затим потискује у димњак.
• Ваздух за сагоревање се доводи вентилатором за ваздух.

Технолошка шема
термоелектране
1. Газдинство за гориво; 2.
Постројење за припрему горива; 3.
Парни котао; 4. Отпрашивач; 5.
Вентилатор за димне гасове; 6.
Димњак; 7. Вентилатор за ваздух; 8.
Постројење за одвођење шљаке и
пепела; 9. Парна турбина; 10.
Главни кондензатор; 11. Главна
кондензатна пумпа; 12. Систем
водоснабдевања; 13. Пумпе за
расхладну воду; 14. Постројење за
припрему воде; 15. Регенеративни
загрејачи ниског притиска; 16.
Напојна пумпа; 17. Регенеративни
загрејачи високог притиска; 18.
Електро-генератор; 19. Спољашњи
потрошач топлоте; 20. Пумпе
повратног кондензата
• Чврсти остаци сагоревања, шљака и летећи пепео, се сакупљају
испод котла и отпрашивача, па се посредством постројења за
одвођење шљаке и пепела одводе у депонију.
• Пара произведена у котлу одводи се у парну турбину, где се
енергија паре претвара у механички рад обрћући ротор турбине,
који је везан са генератором наизменичне струје који производи
електричну енергију, која се после одузимања за сопствене
потребе одводи у јавну мрежу.
Технолошка шема
термоелектране
1. Газдинство за гориво; 2.
Постројење за припрему горива; 3.
Парни котао; 4. Отпрашивач; 5.
Вентилатор за димне гасове; 6.
Димњак; 7. Вентилатор за ваздух; 8.
Постројење за одвођење шљаке и
пепела; 9. Парна турбина; 10.
Главни кондензатор; 11. Главна
кондензатна пумпа; 12. Систем
водоснабдевања; 13. Пумпе за
расхладну воду; 14. Постројење за
припрему воде; 15. Регенеративни
загрејачи ниског притиска; 16.
Напојна пумпа; 17. Регенеративни
загрејачи високог притиска; 18.
Електро-генератор; 19. Спољашњи
потрошач топлоте; 20. Пумпе
повратног кондензата
• Израђена пара се одводи у главни кондензатор у коме се
кондензује расхладном водом која се пумпама за расхладну
воду доводи из система водоснабдевања у који се, загрејана,
враћа. Кондензат се кондензатном пумпом потискује у
регенеративне загрејаче ниског притиска у којима се загрева на
рачун топлоте паре из одузимања турбине. Напојна пумпа
потискује кондензат кроз регенеративне загрејаче високог
притиска а затим у котао.

Технолошка шема
термоелектране
1. Газдинство за гориво; 2.
Постројење за припрему горива; 3.
Парни котао; 4. Отпрашивач; 5.
Вентилатор за димне гасове; 6.
Димњак; 7. Вентилатор за ваздух; 8.
Постројење за одвођење шљаке и
пепела; 9. Парна турбина; 10.
Главни кондензатор; 11. Главна
кондензатна пумпа; 12. Систем
водоснабдевања; 13. Пумпе за
расхладну воду; 14. Постројење за
припрему воде; 15. Регенеративни
загрејачи ниског притиска; 16.
Напојна пумпа; 17. Регенеративни
загрејачи високог притиска; 18.
Електро-генератор; 19. Спољашњи
потрошач топлоте; 20. Пумпе
повратног кондензата
• Губици воде у целом систему се допуњују после њеног
пречишћавања у постројењу за припрему воде.
• У случају термоелектране-топлане, пара из одузимања
турбине се користи за задовољење потреба спољашњег
потрошача топлоте (19) у виду технолошке паре са повратком
кондензата помоћу пумпи (20) или за грејање и припрему
санитарне топле воде.

Технолошка шема
термоелектране
1. Газдинство за гориво; 2.
Постројење за припрему горива; 3.
Парни котао; 4. Отпрашивач; 5.
Вентилатор за димне гасове; 6.
Димњак; 7. Вентилатор за ваздух; 8.
Постројење за одвођење шљаке и
пепела; 9. Парна турбина; 10.
Главни кондензатор; 11. Главна
кондензатна пумпа; 12. Систем
водоснабдевања; 13. Пумпе за
расхладну воду; 14. Постројење за
припрему воде; 15. Регенеративни
загрејачи ниског притиска; 16.
Напојна пумпа; 17. Регенеративни
загрејачи високог притиска; 18.
Електро-генератор; 19. Спољашњи
потрошач топлоте; 20. Пумпе
повратног кондензата