TEHNIKE PRIKUPLJANJA

PODATAKA

UPITNIK
SKALE PROCENE
INTERVJU
TESTOVI
PROJEKTIVNE TEHNIKE
SOCIOMETRIJSKA TEHNIKA
Mesto izbora/izrade tehnika u
procesu naučnog istraživanja

 Definisanje i analiza problema

 Definisanje ciljeva, zadataka i hipoteza
 Definisanje varijabli
 Izbor ili konstrukcija mernih instrumenata
 Definisanje uzorka
 Prikupljanje podataka
 Analiza podataka
 Pisanje izveštaja
Tehnike za prikupljanje podataka

 PODATAK: vrednost varijable za svakog pojedinog

subjekta
 VAŽNO – operacionalizacija varijable!!!

 PRIMERI:
 Studijska grupa na FASPER-u
 Preferencija muzike
 Znanje iz matematike
 Stav prema vegetarijanskoj ishrani
 Anksioznost
 Status u vršnjačkoj grupi
 Rizično seksualno ponašanje
UPITNIK
Ciljevi

 Objasniti šta je upitnik i kada se

koristi
 Opisati faze u izradi upitnika
 Objasniti vrste pitanja, njihove
prednosti i nedostatke
Anketa

 Anketa: Ispitivanje javnog mnenja u vezi

određenih društveno relevantnih tema (stavovi,
navike... većeg dela populacije)
Dobar upitnik

Dobar upitnik je maksimalno strukturisan i

omogućava jednostavno prikupljanje

podataka od velikog broja ljudi, na isti,

standardizovan način, tako da se podaci

mogu analizirati kvantitativno i sistematično

Faze u izradi upitnika

 Raščlanjivanje složenih varijabli na indikatore

 Direktna/indirektna pitanja
 Primer: pol / socijalni status
 Formulisanje većeg broja pitanja za svaki
indikator
 Izbor pitanja, doterivanje formulacije
pitanja/ponuđenih odgovora
 Utvrđivanje redosleda pitanja i izgleda upitnika
 Izrada ključa za kodiranje odgovora
 Pretestiranje i korekcija pitanja/alternativa
Od varijable preko indikatora do
pitanja
 Stav pušača prema odvikavanju od
pušenja
 Komponente stava:
 Saznajna (informisanost)
 Emocionalna (pozitivna ili negativna
valenca stava)
 Akciona (spremnost na određeno
ponašanje u skladu sa +/- valencom
stava)
Od varijable preko indikatora do
pitanja

 Indikatori saznajne komponente stava:

 Upoznatost sa načinima odvikavanja
 Informisanost o uspešnosti pojedinih metoda
odvikavanja od pušenja
 Informisanost o negativnim efektima
odvikavanja / pozitivnim posledicama
odvikavanja po zdravlje
 Poznavanje osoba koje su uspešno/neuspešno
pokušale da se odviknu od pušenja...)
 Informisanost o mestima koja nude pomoć u
odvikavanju od pušenja
Od varijable preko indikatora do
pitanja

 Indikatori emocionalne komponente:

 Osećanja prema osobama koje
pokušavaju da se odviknu od pušenja
 Privlačnost ideje da prestanu da puše
 Mogućnost da sebe zamisle sebe kao
nepušača
 Uživanje u u pušenju
Od varijable preko indikatora do
pitanja
 Indikatori akcione komponente:
 Lično iskustvo u odvikavanju od pušenja
 Razmišljanje da se prestane s pušenjem
 Planovi da se ostave cigarete
 Traženje informacija o metodama odvikavanja
 Traženje saveta, pomoći od drugih osoba koje su
ostavile cigarete
 Pokušaji kontrole broja popušenih cigareta
 Spremnost da se plati pomoć u odvikavanju od
pušenja (pomoćna sredstva, kursevi i sl)
Vrste pitanja
 Otvorena pitanja: primer
 Šta biste dobili ako biste ostavili cigarete?
 Kakve probleme očekujete tokom odvikavanja od
pušenja?

 Zatvorena pitanja: primer

 Kakve probleme očekujete tokom odvikavanja od
pušenja?
a) udebljaću se
b) neću moći da kontrolišem nervozu
c) neće mi više prijati kafa
d) prijatelji pušači me neće podržati
e) nešto drugo, šta? __________________________
Vrste pitanja - prednosti i nedostaci
 Otvorena pitanja
 Uvid u nepoznatu, slabo istraživanu oblast (+); na osnovu
odgovora moguće je formulisati zatvorena pitanja
 Nepredviđeni odgovori (+)
 Zatheva više napora od ispitanika (-)
 Neekonomičnost (čitanje, kodiranje, problem subjektivnosti
kodera) (-)

 Zatvorena pitanja
 Jednostavna za ispitanika (+)
 Jednostavna za obradu (+)
 Problem: iscrpnost alternativa, (ne)uključivanje alternative “ne
znam”, “nisam siguran”

 Preporuka: izbegavati otvorena pitanja, u zatvorenim

pitanjima uključiti opciju “ostalo”
Formulacija i redosled pitanja
 KISS
 Broj alternativa

 Od opštijih ka konkretnijim (pitanje

demografskih podataka)
 Od lakših ka težim pitanjima
 Od neutralnih ka osetljivijim (osetljive teme:
prihodi, zdravstveno stanje, seksualno ponašanje, bračni
odnosi...)
 Grupisanje pitanja po temama (svaka tema ili
promena načina odgovaranja treba da bude najavljena)
Pretestiranje upitnika
 Provera na uzroku iste populacije
 Uočavanje nedostataka:
 Nediskriminativna pitanja
 “Ne znam” ili “Ne razumem”
 Odbijanje da se odgovori
 Odsustvo odgovora na otvorena pitanja
 Dopisivanje alternativa na zatvorena pitanja ili
zaokruživanje više ponuđenih odgovora
 Postavljanje pitanja ispitivaču: nepoznate reči,
nejasan kontekst, višesmislenost pitanja...
 Neodređene alternative (mnogo, malo, često...)
Uspostavljanje kontakta
 Motivisanje
 Iskrenost
(formulacija pitanja, položaj pitanja u upitniku,
samostalno popunjavanje, privatnost...)
 Problem socijalno poželjnih odgovora
 Redosled alternativa
 Neverbalna komunikacija
 Dodatni sistem kontrole – kontrolne (lie)
skale
Dobre strane upitnika

 Ekonomičnost
 Podaci za veliki broj ispitanika za kratko
vreme
 Fleksibilnost zadavanja (internet, pošta)
 Kvantifikacija podataka
 Bolja zaštita privatnosti (ako upitnik
popunjava sam ispitanik)
PRIMERI

 Položaj mladih u lokalnoj zajednici

 Stavovi prema inkluziji
 Zlostavljanje i zanemarivanje dece u
porodici
SKALE PROCENE
Skale procene – određenje
 Instrument za objektivizaciju, preciziranje i
kvantifikaciju procenjivanja ponašanja i
psihičke osobine (stavovi, crte, vrednosti..)
 Procena drugih osoba i samoprocena
 Numerička ili/i grafička skala sa precizno
definisanim značenjem stupnjeva
 Poželjan broj stupnjeva: 5-7
 Skale procene: primeri (SCL 90)
Ovo je lista problema koje ljudi ponekad imaju. Pažljivo pročitajte svaku rečenicu
i zaokružite odgovor koji najtačnije opisuje KOLIKO VAS JE TAJ PROBLEM ZAOKUPLJAO
ILI UZNEMIRAVAO TOKOM PROTEKLE NEDELJE UKLJUČUJUĆI I DANAŠNJI DAN.
Za svaki problem zaokružite samo jedan odgovor i nemojte preskakati rečenice.

nimalo malo umereno prilično veoma Koliko Vas je uznemiravao:

mnogo

1. 0 1 2 3 4 Glavobolje
2. 0 1 2 3 4 Nervoza ili unutrašnja drhtavica
3. 0 1 2 3 4 Ponavljane neprijatne misli koje Vam nisu
izlazile iz glave
4. 0 1 2 3 4 Malaksalost ili vrtoglavica
 Skale procene: primeri (UPIPAV)
Ovaj upitnik sadrži tvrdnje koje opisuju različita osećanja i stavove prema
drugim ljudima i sebi. Procenite koliko dobro ove rečenice opisuju Vaša
iskustva, osećanja ili stavove, služeći se skalom od 1 do 7, pri čemu brojevi
znače sledeće:
1 2 3 4 5 6 7
Uopšte ne Uglavnom ne Nisam Uglavnom da U potpunosti
- - - - - - - - - - - - - - sigurna - - - - - - - - - - - - -→ da

Pažljivo pročitajte svaku tvrdnju i zaokružite odgovarajući broj.

Sećam se da mi je u detinjstvu nedostajao neko blizak kome bih se 1 2 3 4 5 6 7

uvek mogla poveriti.
Kada bi me napustio neko koga volim, ne bih više umela da se 1 2 3 4 5 6 7
radujem.
Čovek mora da nauči da bude jedina podrška samome sebi u svim 1 2 3 4 5 6 7
teškim trenucima.
Skale procene: primeri (ALT)
Pustio sam preko reda ljude kojima se žurilo (u prodavnici, u
redu za karte i sl.).

Nikad Jednom Dva do tri puta Često Veoma često

Pozajmio sam osobi koja mi nije posebno bliska neku vrednu

stvar (knjigu, bicikl, deo odeće i sl.).

Nikad Jednom Dva do tri puta Često Veoma često

Pomogao sam nepoznatoj osobi da nosi stvari.

Nikad Jednom Dva do tri puta Često Veoma često