MASENA SPEKTROMETRIJA

FRAGMENTACIJA ALKANA
 M+·-jon - slabog intenziteta (0-15%), može i da
izostane, što zavisi od prirode i veličine
ugljovodonika.
 Krajnjem jedne σ-veze, odlazi ·CH3-radikal i
nastaje karbonijum jon.
- ·CH3

CH2
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Nastali jon može dalje da se fragmentiše, pri
čemu se izdvaja neutralni molekul (C2H4).
 Fragmentni joni su grupisani i odgovaraju jonima
formule CnH2n+1˥+, CnH2n˥+ i CnH2n-1˥+.
 Mase jona između centralnih pikova pojedinih
grupa signala razlikuju se za 14 (jednu CH2), što
može da posluži za određivanje približnog broja
C-toma.
- CH2=CH2
CH2 CH2
MASENA SPEKTROMETRIJA

 Najintenzivniji pikovi su na m/z 43 i 57 i

odgovaraju jonima C3H7+ i C4H9+.
 Kod račvastih alkana do fragmentacije dolazi na
mestu račvanja, pri čemu se dobijaju
sekundarni i tercijarni karbonijum joni, pa su
njihovi pikovi i dominantni u spektru.
MASENA SPEKTROMETRIJA

CH3
H3C

H3C CH3
CH3

CH3
CH3
H3C
CH3
MASENA SPEKTROMETRIJA
osnovni jon

- 14
- 14 - 14
- 14
M+.
- 14 - 14
MASENA SPEKTROMETRIJA

 M+·-jon cikloalkana - slabog do srednjeg

intenziteta (15-20%).
 On je manji kod petočlanih i manjih prstenova od
homologa sa šestočlanim ili većim prstenom.
 MS spektar sličan linearnim homolozima sa
bruto formulom CnH2n+2.
 Cikloalkani daju jon na masi m/z=CnH2n-2r ‚gde je
(r) broj prstenova.
MASENA SPEKTROMETRIJA
 MS spektar cikloheksana pokazuje intenzivniji
M+·-jon od odgovarajućeg acikličnog homologa.
 Fragmentacija - kidanje dve veze C-C, pa se
osnovni jon javlja na m/z 56 (nastaje gubitkom
C2H4) i intenzivan jon na m/z 41, koji je fragment
serije CnH2n-1 (C3H5+).
56 M+. 84

41
M+. - 15
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Stereoizomerija utiče na izgled, raspored i
intenzitet signala u spektru.
 Kod cis i trans 1,2, 1,3, i 1,4-dimetil
cikloheksana uočava se suštinska razlika u
signalu M+-15.
 Verovatnoća odlaska metil radikala:
1. u cis 1,2-dimetil-cikloheksanu je 35% veća od
trans izomera,
2. kod trans 1,3-dimetil-cikloheksana je 20% veća
od cis izomera,
3. cis 1,4-dimetil derivat ima 7% veći M+-15 signal
od trans izomera.
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA ALKENA I ALKINA
 M+·-jon - i do 30%, u proseku (15-20%).
 Kako dvoguba veza u M+·-jonu migrira nije
moguće na osnovu MS spektra odrediti njen
položaj.
 Najintenzivniji joni nastaju kidanjem alilne (β)
veze do dvogube.
β
R•
R

m/z 41
MASENA SPEKTROMETRIJA

 Dvoguba veza olefinskog sistema može da

uslovi McLafferty-evo premeštanje ako postoje
uslovi za njega: γ-H atom i šestočlano prelazno
stanje.

H
CH2
+
CH2

m/z 98
MASENA SPEKTROMETRIJA

 Kod cikloalkena → retro-Diels Alder-ovo

premeštanje.
 Kod acetilena M+·-jon je i osnovni.

+ H2C CH2

M+· = 26
m/z 54
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Troguba veza se teško fragmentiše kao i veza
C-H, pa se u spektrima alkina javlja jon na masi
m/z=26 (45-65%).

C CH
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA ARENA
 M+·-jon – osnovni jon, a uočavaju se i M+·+1 i
M+·+2-joni.
 Kod alkil-benzena – kidanje β-veze u odnosu na
aromatičan prsten, pri čemu nastaje tropilijum
jon na m/z 91 (često osnovni jon).
H
H
β
CH2 H
H
H H
H

C7H7+
m/z 91
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Eliminacijom neutralnog molekula acetilena iz
tropilijum jona nastaje jon na m/z 65 –
ciklopentadienidni katjon.
 Eliminacijom još jednog molekula acetilena
nastaje jon na m/z 39 – ciklopropenil katjon.

- HC≡CH - HC≡CH

C5H5+ C3H3+
m/z 65 m/z 39
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Karakteristične grupe jona, koje su rezultat α-
kidanja veze i migracije H kod monoalkil-
benzena, javljaju se na m/z 77 (C6H5+), 78
(C6H6+) i 79 (C6H7+).
β γ
- ·CH3 CH2
H
H

M+·
MASENA SPEKTROMETRIJA

O O
O O
- CH3· C

O
-C m/z 105

m/z 77

- HC≡CH

m/z 51
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA HALOGENIDA
 Kod halogenalkana do jonizacije dolazi na
halogenu.
 M+·-jon - slabog do srednjeg intenziteta (15-
45%).
 Kod hlorida i bromida pored M+·-jona javlja se i
M+·+2-jon (kod hlorida relativnog inteziteta 3:1,
odnosno bromida 1:1).
 Karakteristične su α- i β-fragmentacija veza do
halogena i uslovljene su elektronegativnošću
halogena.
MASENA SPEKTROMETRIJA

R + X X = F, Cl
α

R X
R + X X = Br, I

β R + H 2C X H 2C X

R CH X
H H + R HC X R HC X

R CH CH2 X R CH CH2 + HX
H
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Kada je R-ostatak preko četiri C-atoma, javlja
se jon na m/z = C4H8X+, koji je jedan od
najintenzivnijih jona u spektru, a potiče od
petočlanog cikličnog stanja stabilizovanog
prstenastom strukturom.

X X C4H8X+ C4H8Br+
R R +
X = Br, I
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA ALKOHOLA I FENOLA
 M+·-jon - srednjeg do slabog intenziteta (15-
40%) sa šaržom na kiseoniku.
 Prioritetni put fragmentacije je kidanje β veze
do O-atoma, jer slobodan e- par stabilizuje
dobijeni karbonijum jon.
H
CH3CH2CH2· H·
H2C OH OH OH

m/z 31 m/z 73
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Kod sekundarnih ROH karakteristični joni javljaju
se na m/z = 45, 59, 73 itd., a kod tercijarnih na
m/z = 59, 73, 87 itd.
H
CH3CH2· CH3·
OH OH
m/z 45 (100%) OH m/z 59 (19%)
H·

m/z 73 (1.5%)

OH
CH3 H3C
CH3· m/z 59 (100%)
H3C C OH C OH
H3C
CH3
MASENA SPEKTROMETRIJA

OH
MASENA SPEKTROMETRIJA

OH
MASENA SPEKTROMETRIJA

OH
MASENA SPEKTROMETRIJA

 Za ROH je karakteristično premeštanje uz

eliminaciju H2O iz M+·-jona i nastaje jon na m/z
(M+·-18), intenziteta 25-45%.
 Pretpostavlja se da eliminacija teče preko
šestočlanog prelaznog stanja.
 Ovaj mehanizam potvrđen je eksperimentom sa
deutero ROH, pri čemu se dobija monodeutero
voda (HOD).
MASENA SPEKTROMETRIJA
OH - H2O CH2
n(H2C) n(H2C)
n(H2C) CH2
H (I) (II)

 Ne može se sa sigurnošću tvrditi da li se dobija

ciklični jon (I) ili jon otvorenog niza (II).
 Kod n-ROH sa velikim brojem C-atoma uz
eliminaciju H2O eliminiše i neutralni molekula
etena.
 Npr. U MS spektru n-heksanola to je osnovni jon
na m/z 56.
MASENA SPEKTROMETRIJA

HO H CH2 - H2C=CH2
H - H2 O CH2
H2C

m/z 56 (100%)
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Kod ciklčnih ROH (npr. cikloheksanola) glavni
proces dehidratacije uključuje gubitak OH-grupe
i vodonika sa bilo kog položaja 3 ili 4 pri čemu
nastaje biciklični jon na m/z 82:

OH O
- H2

H
H Odlazak H
sa C4 kada
cikloheksan je
ol u konform
lađe aciji

M⁺· = 100
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Osnovni jon na m/z 57 nastaje složenom
fragmetacijom.
OH

M+.- H2O

OH OH OH OH OH

H - CH3CH2CH2.

m/z 57
MASENA SPEKTROMETRIJA

 Kod nezasićenih ROH M+·-jon – slabog do

srednjeg intenziteta (15-25%), u zavisnosti od
položaja dvogube veze.
 Ako je moguća konjugacija, najintenzivniji jon je
na m/z = M+·-1 (kao kod alil-alkohola) i potiče od
fragmentacije koja je favorizovana dvogubom
vezom i OH-grupom,
 Stoga, najintenzivniji jon u spektru je jon na m/z
= 57.
MASENA SPEKTROMETRIJA

OH

H2C CH H•

H2C OH
OH - H2O
m/z 31 m/z 57

C3H3+
MASENA SPEKTROMETRIJA
 M+·-jon polihidroksilnih ROH - slab (1-5%).
 Glavni put fragmentacije – β-fragmentacija.

OH
H2C OH m/z 31
OH OH
m/z 45

OH - H2 O
HO H2C C OH
m/z 61 m/z 43
MASENA SPEKTROMETRIJA
 M+˙-jon benzilalkohola
je srednji do jak (60-
80%).
 Deprotonovanje ide
preko sedmočlanog OH
tropilijum katjona sa CH2 OH - H˙
hidroksilnom grupom.
 Nakon eliminacije m/z 107

ugljenmonoksida H H

dobijaju se joni na masi - CO - H2

m/z= 79 i 77. C6H7+ C6H5+

m/z 79 m/z 77
MASENA SPEKTROMETRIJA

 M+˙-jon fenola je intenzivan (osnovni jon).

 Osnovni fragmentacioni put je fragmentacija β-
veze u odnosu na prsten, odnosno dobijanje
jona na masi M+-1.
 Takođe, javlja se jon na masi m/z= M+-H2O i jon
koji nastaje premeštanjem jednog H-atoma u
orto položaj sa eliminacijom CO, m/z 66.
MASENA SPEKTROMETRIJA
OH H H H
O - CO - H˙
H
H m/z 65
m/z 66
- H˙ - H2O

O C6H4+
m/z 76
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA ALDEHIDA
 M+·-jon - srednjeg intenziteta (25-45%), što
zavisi od veličine R-ostatka.
 Daju karakterističan jon na m/z= M+-1.
 α-Fragmentacijom do >C=O grupe dobija se jon
na masi m/z= 29 ili m/z= M+-29.
R C O M+ - 1 (43, 57, 71...)
- H˙
O - R˙
O C H m/z 29
R C H

R+ m/z (M+ - 29)

O C H
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Alifatični aldehidi koji imaju R-grupu sa više od
tri C-atoma daju jone nastale McLafferty-evim
premeštanjem na m/z = 44, 58, 72...
 Joni na m/z 58, 72 itd. javljaju se kada na α-C
postoji R-supstituent.

R γH R OH OH
O OH R CH CH2
C C C
β C H H2C H H2 C H
α H
m/z 44
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA KETONA
 Kao i kod aldehida, do jonizacije dolazi na
karbonilnom kiseoniku, pa je karakteristična α-
fragmentacija sa obe strane do karbonila i
nastaje acilijum katjon.
 Kakav će se acilijum katjon dobiti zavisi i od
stabilnosti R· koji kontroliše puteve
fragmentacije.
R C O
O - R1˙ m/z 43, 57,...
R C R1 - R˙ R1 C O

R1
O C R R+ ili R1+
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Ketoni sa R-grupom većom od tri C-atoma sa
neke od strana >C=O grupe daju jone nastale
McLafferty-evim premeštanjem na m/z = 58,
72...
R1 H
γ O R1 OH OH
OH R1 CH CH2 C C
C C H2C R H2C R
β R R
α

m/z 58, za R = CH3

72, za R = CH2CH3 itd.
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Ciklični ketoni podležu složenoj fragmentaciji.
O O O
O
- CH3CH2˙ m/z 55
H

O
 CO,
CH
 CH2=CH2

[CH2=CH2]+

m/z 28 H2C CH2

m/z 41
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA KISELINA
 M+˙-jon slabog intenziteta (0-15%), često može
da izostane, (kod viših masnih kiselina).
 Jonizacija kiseonika karbonila favorizuje α-
cepanje veze C-C pri čemu se dobija acilijum
katjon i hidroksi radikal,
 ili alkil-radikal i karboksilatni jon (m/z=45).
 Koji će od dva pomenuta puta biti prioritetan
zavisi od stabilnosti nastalih radikala.
O
O C OH R C O
+ R˙ R OH + ˙OH
MASENA SPEKTROMETRIJA
O C OH CH3CH2+ m/z 29
O
CH
OH 3 CH
.
2

OH . M+•
O
O
OH

O O

OH
m/z 57 m/z 45
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Kod kiselina sa R-ostatkom dužim od 3 C-atoma
moguće je McLafferty-evo premeštanje i nastaje
jon na m/z 60 (odnosno 74, 86..., ukoliko na α-
C-atomu postoji račvanje).
R OH
OH - R-CH=CH2 OH

OH H2C OH H2C OH
R γH m/z 60
O

OH OH
R OH
CH3 OH
HC OH HC OH
OH
m/z 74
MASENA SPEKTROMETRIJA
O
O
OH
OH
MASENA SPEKTROMETRIJA
 U MS spektrima aromatičnih kiselina M+·-jon –
intenzivan (benzoeva kiselina).
 Osnovni jon - (M+-17)+ i intenzivan jon na m/z
(M+-45)+.
O O
C
OH - ·OH

- CO

HO C O - HC≡CH
MASENA SPEKTROMETRIJA
 U MS spektrima aromatičnih kiselina sa metil-
grupom u o-položaju prema karboksilnoj grupi
(o-metil benzoeva kiselina) jon nastao
eliminacijom H2O je i osnovni jon (m/z 118).
O
O

OH - H2O
H CH2

O
C

CH2

m/z 118
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA ESTARA
 M+˙-jon - srednjeg intenziteta (25-45%).
 Karakterističan spektar pokazuju formijati koji
daju jon karakterističan za ROH i ROR na m/z =
31.
O

H O H2C OH

H2C OH
MASENA SPEKTROMETRIJA

 Kod metil estara javlja se jon na masi m/z = M+-

31 i značajnog je intenziteta, često najintenzivniji
jon u spektru.
 Od značaja je i jon mase m/z =59 koji potiče od
COOCH3 grupe i koji nedvosmisleno ukazuje na
prisustvo metil estara.
MASENA SPEKTROMETRIJA
OH
CH 2 m/z 74
C=
H2
O
O
O O
γ m/z 59
O
O O

O CH3

O
CH3CH2CH2+
m/z 43

M+• - 15

O CH3CH2+

m/z 29
m/z 71
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Etil- i viši estri buterne i viših kiselina podležu
dvostrukom premeštanju – jon na m/z 60.

2 H2C=CH2 OH OH
O m/z 60

γ OH OH
O
MASENA SPEKTROMETRIJA

 MS spektri estara aromatičnih kiselina imaju

karakteristične jone koji odgovaraju odlasku ·OR
i ·COOR radikala.
 Tako u MS spektru metil-benzoata osnovni jon je
na m/z 105 nastao odlaskom ·OCH3 i intenzivan
jon na m/z 77.
 Međutim nema jona na m/z 59, što znači da
nema gubitka fenil-radikala.
MASENA SPEKTROMETRIJA

O O
m/z 105
O

m/z 77

- HC≡CH
MASENA SPEKTROMETRIJA
 M+-jon petočlanih laktona je uočljiv, ali je slabiji
ukoliko postoji supstituent na C4.
O

O
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Lako se kida bočni niz na C4 dajući jak pik na
(M+ - alkil).
 Kod γ-valerolaktona osnovni jon je na m/z 56, a
javlja se i kod γ-butirolaktona (slabijeg
intenziteta). O

C H 3 O m/z 85
O - ·

O O
O

O - CH3CHO
m/z 56
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Jon na m/z 56 u spektru γ-valerolaktona može
biti i C4H8+ koji nastaje gubitkom CO2.
 Kod γ-butirolaktona osnovni jon je na m/z 42
(C3H6+) nastao gubitkom CO2.
 Intenzivni pikovi u MS spektrima oba laktona
javljaju se na m/z 27 (C2H3+), 28 (C2H4+), 29
(C2H5+), 41 (C3H5+).
MASENA SPEKTROMETRIJA

FRAGMENTACIJA ETARA I ACETALA

 M+·-jon – slabog do srednjeg intenziteta (15-
45%), a spektri pokazuju sličnosti sa spektrima
ROH.
 Joni u MS spekrima alifatičnih etara su posledica
α-fragmentacije C-O veze, β-fragmentacije i
premeštanja H-atoma.
MASENA SPEKTROMETRIJA
H
- ·CH3
O O - CH2=CH2
HO CH2
H
m/z 59 m/z 31

HO
m/z 45
MASENA SPEKTROMETRIJA
- ·CH3
O O m/z 87

m/z 57
H H
O
m/z 73
HO O
m/z 59
m/z 45
MASENA SPEKTROMETRIJA

 Kod aromatičnih etara M+·-jon > od 70%, često

osnovni.
 Karakterističa je fragmentacija β-veze u
odnosu na aromatični prsten ili α-veze na
etarskoj funkciji.
MASENA SPEKTROMETRIJA

O - ·CH3 O - CO - CH≡CH
H

- CH2O

- ·H

C6H5+

- CH≡CH
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Kod etil-fenil-etra osnovni jon na m/z 94 nastaje
kao rezultat McLafferty-evog premeštanja.
 U MS spektru difenil-etra javljaju se joni na M+ -
1, M+-CO i M+-CHO, koji nastaju složenim
premeštanjem.
O
CH2 - CH2=CH2
CH2
H
O OH

H
H
MASENA SPEKTROMETRIJA

 Ketale i acetale posmatramo kao specijalni oblik

etara.
 Daju M+·-jon slabog intenziteta.
 Jedan od puteva fragmentacije je α-
fragmentacija do O-atoma sa eliminacijom
alkoksi radikala.
 β-Fragmentacijom se dobija jon koji odgovara
masi m/z = M+-R ili jon koji odgovara masi m/z
=M+-1 u zavisnosti da li se fragmentiše ketal ili
acetal.
MASENA SPEKTROMETRIJA

- ·CH3 H - ·H O O
O O O O
m/z 75
m/z 89
- CH3O·
O

m/z 59

CH3O+•

m/z 31
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA AMINA
 M+·-jon – slabog do srednjeg intenziteta i nalazi
se na neparnom masenom broju.
 Amini imaju nizak jonizacioni potencijal, a
pozitivno naelektrisanje je lokalizovano na N.
 Prisustvo hetero atoma uslovljava fragmentacije
β-veze i nastajanje osnovnog jona na m/z 30.
β

R CH2 NH2 R· + H2C NH2 H2C NH2

m/z 30
MASENA SPEKTROMETRIJA
H

H2C NH2 H2C NH2 m/z 30

NH2
H CH3CH2+ m/z 29
- H·
- NH3 m/z 28
- H2 ·CH2CH2+
NH2
m/z 44
H

NH m/z 43

- H·

NH m/z 42
 MASENA SPEKTROMETRIJA
 U M+· i F+-jonu sekundarnih i tercijarnih amina
dominantan proces je premeštanja sa
eliminacijom, najčešće alkena.
N N - CH2=CH2 HN
- H· H H
m/z 86 m/z 58
N
m/z 72
H
- CH2=CH2

- CH2=CH2
H2C NH2
NH
m/z 30

m/z 44
 MASENA SPEKTROMETRIJA
 Cikloamini podležu složenoj fragmentaciji (npr.
ciklopentil-etil-amin).
HN HN CH2
H HN HN
H - ·CH3
H2C H2C

m/z 71 m/z 56
- CH2=CH2

HN
NH2 HN
m/z 85

- ·CH3 m/z 85 m/z 84

HN
NH2 - ˙CH3
H
NH2
- ·CH2CH3
m/z 70
m/z 56
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Kod sekundarnih i tercijarnih cikličnih amina (sa
azotom u prstenu), takođe se događa složena
fragmentacija (npr. pirolidin).
- CH2=CH2 H2C CH2 m/z 43
H N N
N H H H
H

- ·H

H2C N CH2
N
H m/z 42
m/z 70
MASENA SPEKTROMETRIJA
 M+·-jon aromatičnih amina (anilina) - > 80%,
često je i osnovni jon jer je jonizovan molekul
stabilizovan rezonancom.
 U spektru je karakterističan jon na masi M+-27
koji nastaje eliminacijom HCN.
NH2 H H

- HCN

m/z 66
- H·
H

m/z 65
MASENA SPEKTROMETRIJA
FRAGMENTACIJA AMIDA
 M+·-jon – srednjeg do jakog intenziteta (45-70%),
kao posledica rezonantne stabilizacije
molekulskog jona.
+•
O OH

R NH2 R NH
MASENA SPEKTROMETRIJA

 Kada je R-ostatak mali osnovni proces je α-

fragmentacija do >C=O grupe, pri čemu nastaje
jon na masi m/z= 44.

O - R• O C NH2 O C NH2
R NH2
m/z 44
MASENA SPEKTROMETRIJA

O - CH3• O C NH2 O C NH2

NH2
m/z 44
NH
2

CH3 C O CH3 C O

m/z 43
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Kod primarnih amida sa R-ostatkom većim od tri
C-atoma moguć je proces β-fragmentacije sa
premeštanjem H-atoma (McLafferty-jevo
premeštanje) i nastajanje jona na m/z 59.
H OH OH
O - CH2=CH2
m/z 59
H2C NH2 H2 C NH2
NH2

M+ - CH3
MASENA SPEKTROMETRIJA
 U MS spektrima sekundarnih amida, takođe, se
registruje jon na m/z 44 (često osnovni), a
rezultat je premeštanja H-atoma na atom azota i
raskidanja dve hemijske veze.

N - CH2=C=O N H2C NH2

H H2
H - ·CH3

m/z 44
MASENA SPEKTROMETRIJA
O O

NH2 - CH≡CH

m/z 105 m/z 77 m/z 51

O C NH2

O C NH2

m/z 44
MASENA SPEKTROMETRIJA

FRAGMENTACIJA NITRILA I NITRO-

JEDINJENJA
 M+·-jon – nitrila slabog intenziteta (0-10%), a
može i da izostane.
 Energija disocijacije vodonika na C2 atomu je
reda veličine disocijacije alilnih vodonika, pa u
spektrima nitrila javlja se jon na masi m/z= M+-1,
koji je energetski favorizovan i rezonantno
stabilizovan i intenzivniji od M+·-jona.
MASENA SPEKTROMETRIJA
H - ·H N N
N R
R R C

 Uočava se i jon nastao eliminacijom neutralnog

molekula HCN.
 Ako unutar molekula postoje uslovi za
premeštanje, onda će ono biti prioritetno
(McLafferty-evo premeštanje) i javlja je jon na
m/z = 41.
R H H2C C NH
N - RCH=CH2
MASENA SPEKTROMETRIJA
 Kod alifatičnih nitro jedinjenja M+-jon se retko
uočava, a MS spektar se sastoji od jona
ugljovodoničnog niza.
 Mogu da se uoče i joni na m/z 30 (NO+) i 46
(NO2+).
NO2

M+• 103