Osnovi fiziologije

rada
Dr sci med. Srđan Borjanović
 Definicija pojma fiziologije rada
 Grana medicine rada koja proučava
procese u organizmu tokom obavljanja
rada:
a) tokom fizičkog (mišićnog) rada,
b) tokom umnog rada,
c) tokom senzornog opterećenja pri radu (vid,
sluh, miris)
 Početak razvoja krajem 19. veka.
VRSTE RADA
Fizički (telesni) – aktivnost skeletnih
mišića.
Psihički (umni) – aktivnost kortikalnih

centara.
Mešoviti.

Fizički rad se deli na:

a) dinamički - izotonička kontrakcija mišića,
b) statički - izometrijska kontrakcija mišića,
c) mešoviti - kombinacija dinamičkog i
statičkog rada.
 Opterećenje - Napor

 Fiziologija rada Opterećenja i

zahtevi
 Higijena rada Štetnosti
 Opterećenja
 Fizička
 Psihofiziološka
 Senzorna
 Zahtevi rada
 Fiziologija rada proučava opterećenja i
zahteve rada.
 Opterećenja na radu i štetnosti iz
radne sredine formiraju zahteve rada.
 Zahtevi rada su karakteristike posla
izražene fiziološkim osobinama radnika.
 Zahtevi traže da čovek uloži izvestan
napor kako bi na njih odgovorio.
 Zahtevi rada
 Opterećenja i zahtevi pripadaju radu, a
uloženi napor čoveku.
 Zahtevi rada su biološka odrednica.
 Zahtevi rada definišu šta opterećenja i
štetnosti zahtevaju od organizma radnika.
 Zahtevi i opterećenja, mogu da budu izazvani
i pojedinačnim činiocima rada i radom u
celini.
 Zahtevi rada
 Fiziološki zahtevi i zahtevi radne sredine.
 Fiziološki zahtevi - kvalitet pojedinih fizioloških
funkcija angažovanih pri radu, pol i starost.
 Zahtevi radne sredine - prisustvo štetnosti u
radnoj sredini.
 Definisati zahteve rada - na osnovu radnog
opterećenja ili na osnovu drugih elemenata rada.
 Utvrditi kakve napore organizam treba da uloži
da bi ispunio na te zahteve.
 Zahtevi rada
 Zahtev rada je ključna veza između rada i
izvršioca.
 Uloženi napor mora ostati u fiziološkim
okvirima.
 Korigovati opterećenja kako zahtevi ne bi
prevazišli fiziološke mogućnosti.
 Određivanje zahteva rada koristi se pri:
 Oceni radne sposobnosti;
 Proceni rizika – određivanje zdr. uslova
 Zahtevi rada
ZAHTEVI
RADA
Opterećenja (Load)
Štetnosti iz radnog
procesa
Fiziološki zahtevi
Zahtevi radne sredine

“Strain” Uslovi na radnom

(napor) mestu

Zahtevi: Rizik od bolesti u vezi sa

Pol radom
Starost
Fiziološke funkcije Rizik od profesionalnih bolesti

Rizik od povređivanja
Ocenjivanje radne sposobnosti
 Procena usklađenosti zdravstvenog
stanja radnika, njegovih fizičkih i
psihofizičkih sposobnosti, sa
zahtevima posla, kao i sa uslovima
rada i radne sredine i obratno;
 Zavisno od toga traže li se odgovarajući
poslovi i radni zadaci za radnika ili se
traži odgovarajući radnik za određene
poslove i radne zadatke.
Ocenjivanje radnog mesta
 U proceni rizika
 Pri oceni radne sposobnosti
 Pri profesionalnoj orijentaciji i selekciji
 Kod uvođenja skraćenja radnog
vremena
 Kod uvođenja radnog staža sa
uvećanim trajanjem
 Za planiranje mera zaštite na radu
 Analiza radnog mesta
 „Profesiografska analiza“, „snimanje rada“.
 Analizom rada definišu se zahtevi rada.
 Uključuje merenje prisutnih štetnosti na
radnom mestu sa podacima o vremenu
izloženosti i karakteru (povremena ili trajna).
 Ocenjuje se svako pojedinačno radno mesto,
a ne zanimanje.
 Timski rad (specijalista medicine rada, lice za
BZR, inženjer, poslovođa ispitivanog pogona,
industrijski psiholog.
 Procena fizičkog opterećenja


 Fizičko
  opterećenje se izražava u vatima (W).
 Ne može se izmeriti u vatima (W).
 Možemo ga izračunati u vatima (W)
(ergometrija).
 Fizičko opterećenje se savlađuje obavljanjem
rada za koji se troši energija.
 Potrošena energija u jedinici vremena je snaga
razvijena da se savlada fizičko opterećenje.
 Za procenu fizičkog opterećenja merimo
energiju potrošenu za obavljanje rada.
 Ako je rad dinamički i angažuje velike mišićne
mase, merimo .
 Procena fizičkog opterećenja

 Opterećenje ima fizički smisao samo preko energije

utrošene u jedinici vremena (snage) upotrebljene da
bi se savladalo.
 Energija utrošena na obavljanje fizičkog rada ukazuje
na veličinu fizičkog opterećenja.
 Energija koja je pretvorena u spolja vidljiv („eksterni“,
„korisni“) rad je ≈ 20 % ukupno potrošene energije.
 Efikasnost je količnik „korisnog rada“ tj. energije (u
jedinici vremena) pretvorene u mehanički rad i
ukupne uložene energije (u jedinici vremena).
 Procena fizičkog opterećenja

 Što je opterećenje veće, napor je veći. Za jedan

isti rad (utrošenu energiju) različiti ljudi ulažu
različit napor. Isti rad nije podjednako težak za
svaku osobu.
 Fiziološki, težinu fizičkog rada određuje
konkretan rad prema konkretnom čoveku.
 Sociološki, rad je težak onoliko koliko može da
izdrži većina ljudi.
 Težina rada zavisi od zahteva rada i uloženog
napora radnika.
 Procena fizičkog opterećenja

 Potreban kvalitet fizioloških funkcija koje se

koriste u radu predstavlja zahtev rada.
 Zahtevi rada: aerobni kapacitet, izometrijska
snaga mišića angažovanih za rad, senzorna
sposobnost, psihološki zahtevi, morfološki i
antropometrijski zahtevi.
 Na istom poslu zahtevi rada su najčešće
brojni. Što je broj zahteva veći, rad je teži.