Vrste komunikacije

Verbalna
Neverbalna
Performansna
 Невербална
комуникација
Prema Mehribianu,

da je u komunikaciji prenos
poruke putem pokreta tela i
facijalne ekspresije prisutan
sa 55%,
putem modulacije tona
38% i
putem reči 7%.
Вербална
От лат. verbalis — говорни

Neverbalna
Neverbalna komunikacija

omogućava prenos poruke

bez upotrebe izgovorenih i
napisanih reči.
Telesni pokreti, facijalna
ekspresija i gestovi
zamenjuju reči koje
dominiraju u verbalnoj
komunikaciji.
NEVERBALNA KOMUNIKACIJA
(podvrste)
KINEZIČKA (GOVOR TELA)
FACIJALNA (IZRAZ LICA, MIMIKA)
PROKSEMIČKA (PROSTORNI
RASPORED)
VIZUELNA (VIĐENJE)
TAKTILNA (DODIR)
IMIDŽ (IZGLED)
 Кинестика

Невербална
средства Таксика
комуникације
изучавају
следеће науке:

Проксемика
• Kinestika – ispoljavanje ljudskih osećanja,
emocija putem:
mimike – kretanje mišića lica; gestikulacije –
pokreti pojedinih delova tela: poza, stav, nakloni,
način hodanja.
Taksika – dodirivanje u situaciji komunikacije:
rukovanje, poljupci, dodiri, milovanje, odgurivanje i
sl.
Proksemika - pozicije ljudi u prostoru pri
komunikaciji.
Kinezička komunikacija ili govor tela

Gestovi rukama
Klimanje glavom
– Потчињени су подсвести;
– Човек их тешко
контролише;
– Информације из тих канала
заслужују веће поверење.
 На језику тела..

Сумња и несигурност Наслушао се довољно

Говори неистину
Осећа да саговорник не
говори истину
 Гестови познатих

Палчеви у изрезу око рукава

Длан надоле – гест прслука – исказивање свог
наредбе «Ја» у разговору.
 Dlanovi

Отворени дланови – искреност и добре намере

 Руке иза леђа су знак
неактивности. Човек се
замислио и не
примећује ништа око
себе.
Кажипрст, подигнут увис –
покушај да заинтересује,
привуче пажњу.
Куцкање прстом
по столу - знак
гнева,
раздражености.
Чешкање потиљка
– размишљање о
важној
информацији.
Дланови окренути ка
сабеседнику –знак
благонаклоности и
позитивног односа.
 Код Италијана:
«Чувајте се,
опасност, они
нешто
смишљају".
 У Холандији:
«Пијан сам." или
«Ти си пијан."
 У Енглеској -
конспирација и
тајна.
 У време чувеног
стогодишњег рата,
Французи би отсекли
средњи прст енглеским
стреличарима, како не би
могли да испаљују стреле
по Французима.
Победивши, Енглези су
показивали Французима
свој средњи прст,
демонстрирајући да га
они имају.
 у Европи - знак највећег одобравања;

 у муслиманским земљама овај гест се

сматра непристојним.
  У САД и многим другим
земљама, «нула», коју
чине кажипрст и палац,
«говори» о томе, да је
«све у реду», «одлично»
или просто «ОК».

 У Јапану је његово
традиционално
значење — «новац».

 У Француској — «нула».

 У Португалији и неким
другим земљама он ће
бити схваћен као
непристојан.
 «Рогови»,
образовани од
кажипрста и малог
прста (знак којим се
служе присталице
«хеви-метал» правца
у музици), за неке
народе је знак против
«урокљивих очију».
Италијан и
Француз ће, пак,
сматрати да га
називају «рогоњом».
Гестови при комуникацији носе много информације; у језику
гестова, као и у говорном језику, постоје речи, реченице. Богату
“азбуку” гестова можемо поделити на 4 групе:

ГЕСТОВИ
специфичне навике човека, везане
амблеми за покрете руку (чешкање,
стресање и сл)
својеврсне замене за речи или
адаптери
фразе у комуникацији.

гестови који изражавају однос

регулатори говорника према нечему. Ту спада
осмех, климање главом, усмеравање
погледа, одређени покрети рукама.
илустратори гестови поруке: указивачи
(“показивање прстом”), пиктографи,
т.ј. специфични покрети рукама који
повезују замишљене предмете.
GESTOVI
Gestovi slični po obliku a
različiti po značenju.

GESTOVI

DELIMIČNO
EKVIVALENTNI BEZEKVIVALENTNI EKVIVALENTNI

Internacionalni gestovi, Gestovi koji su karakteristični

npr.dizanje palca – samo za jedan jezik,npr. Poljubac kao
visoka ocena neke Eskimi u znak pozdrava pozdrav
pojave pesnicom udaraju poznanika
po glavi i ramenima.
KINEZIČKA (GOVOR TELA)
KINEZIČKA (GOVOR TELA)
KINEZIČKA (GOVOR TELA)
KINEZIČKA (GOVOR TELA)
GOVOR TIJELA
Taktilna komunikacja
POZDRAV
Pravila rukovanja
 Ruke treba da budu čiste i
suve
 Treba pružiti desnu ruku
podignutog palca i spojenih
prstiju
 Šaka treba da klizi napred
dok se ne susretnu mesta
između palca i kažiprsta
 Ruku sagovornika treba
stisnuti čvrsto,odmeriti
pritisak,protresti u ritmu
kratkog jedan, dva,tri, I onda
pustiti ruku
VRSTE RUKOVANJA:
 Postoji jako veliki broj
neprilagođenih i neumesnih stisaka
 ruke, kao što su:
 Rukovanje “mrtva riba”
 Rukovanje “kostolomac
 Rukovanje samo prstima
 Rukovanje “sendvič»
 Rukovanje “pumpa”
Hijerarhija rukovanja:
 Starija dama mlađoj
 Stariji gospodin mlađem
 Viši čin nižem činu
 Viša funkcija nižoj
 Gost domaćinu
 Sekretarica gostu
 Francuska
 Uobičajen pozdrav u Francuskoj su dva poljupca - po jedan u
svaki obraz, mada broj poljubaca može da varira u zavisnosti
od regije u kojoj se nalazite. Najsigurnije je da počnete
poljupcem u desni obraz, i pustite drugu osobu da "vodi,"
odnosno da odredi broj poljubaca.
Indija
Pozdrav u Indiji podrazumeva sklopljene šake,
kao za molitvu, uz blagi naklon i reči:
"Namaste."
 Tajland
 Na Tajlandu se ljudi pozdravljaju tako što sklope šake ispred sebe, kao za
molitvu, naslone ih na grudi, a onda blago sagnu glavu tako da palčevima
dohvate bradu, a vrhovima prstiju čelo. Ovaj pozdrav se naziva wai.
Latinoamerikanci se grle.
MANO NA FILIPINIMA

 Ukoliko pozdravljate
nekog starijeg od vas u
ovoj zemlji, potrebno je
da se naklonite i da
naslonite svoje čelo na
ruku osobe koju
pozdravljate. Ako želite da
budete jako ljubazni, pre
nego što načinite ovaj
gest kažite „Mano po“, što
znači „Vašu ruku, molim“.
•Novi Zeland
•Poznat kao hongi, tradicionalni novozelandski
pozdrav podrazumeva međusobno dodirivanje nosa i
čela (praktično, naslanjanje glave o glavu) osoba koje
se pozdravljaju.
Japan
U Japanu, najčešći način pozdrava je blagi
naklon - poljupci i rukovanje ne dolaze u
obzir.
 Tradicionalno, još od
devetog veka, na Tibetu se
ljudi pozdravljaju plazeći
jezik. Ova tradicija potiče
od njihovog kralja Lang
Darme koji je, navodno,
bio zao i imao je crn jezik.
 Kenija (pleme akamba)
 U ovom plemenu je pri
susretu običaj pljuvanja.
Što vas sočnije pljunu,
znači da vas više cene, a
ako vas ne pljunu – to je
znak potpunog
nepoštovanja i prezira.
Rusi, Englezi, Amerikanci se kod pozdravljanja rukuju. Običaj
datira od davnina, kada su pružajući desnu ruku, u stvari
pokazivali da nemaju oružje i da imaju dobre namere.
Ako vam neko pruži ruku, nekulturno je i čak uvredljivo ako je ne
prihvatite.
Prvi pružaju ruku - žena muškarcu i starija osoba mlađoj.
Vizujena komunikacija
DIRIGENT
Proksemička komunikacija

FUNKCIJE PROSTORNOG RASPOREDA:

- Štiti od stresa, agresije, buke
- Štiti od nepoželjnih ili prevelikog broja
informacija
- Pokazuje stupanj bliskosti između ljudi
 PROKSEMIČKA
КОМУНИКАЦИЈА

Čine je:
1.Razdaljina među učesnicima u komunikaciji
- intimna razdaljina
- lična razdaljina
- socijalna razdaljina
- javna razdaljina

2.Prostorni raspored
3.Teritorijalno ponašanje

vrste komunikacija početna

PROKSEMIČKA
INTIMNI PROSTOR
PROKSEMIČKA
INTIMNI PROSTOR
PROKSEMIČKA
LIČNI PROSTOR
Proksemićka
SOCIJALNI PROSTOR
PROKSEMIČKA
JAVNI PROSTOR
Prozodijska komunikacija

 Glasnoća, ton, intonacije govora

 Promjene u tonu, visini glasa često ukazuju
na promjene emocionalnih stanja.

 Promjene u tonu mogu pojačati sadržaj

poruke

 Mogu i mijenjati sadržaj poruke

Facijalna kominikacija

 Izraz lica
 Smeh
 Izraz lica - mimika
 Izražavanje osjećaja
FACIJALNA
 Facijalna komunikacija je komunikacija
pomoću izraza lica.
 Izrazi lica su vrlo efektivan način neverbalne
komunikacije.

vrste komunikacija početna

 Izrazi lica

Osim očiju, lice je sledeće po redu najmoćnije sredstvo neverbalne komunikacije. Dva američka istraživača, Pol Ekman i Volas Frajzen otkrili su da postoji šest glavnih izraza
lica koji se koriste da pokažu:
 Sreću
 Tugu
 Gađenje
 Ljutinu
 Strah i
 Zainteresovanost
ФАЦИЈАЛНА
СРДИТОСТ
СТРАХ
ТУГА
опрез
смех
страх
кривица
љутина
изненађење
туга
радост
охолост
неверица
злоба
ФАЦИЈАЛНА КОМУНИКАЦИЈА
 Pokret i kontakt očima

 Dužina gledanja
 Što je veća
privlačnost, pogled
traje duže,

 Smer gledanja
 Odvraćanje pogleda
podčinjavanje,
povlačenje, skrivanje
nečega
 American smile
 “Kurtoazni”,
neautentični
osmjeh
 Izražava uljudnost,
formalnu uglađenost,
ne unutrašnju radost
 Mišići oko očiju su
više u obliku straha
nego sreće
 Izraz lica
 Izražava intenzitet i
kvalitetu emocije

 Izraz lica za
osnovne emocije je
urođen
Vanjski izgled

 Obavesti o sebi načinom odevanja, frizurom,

automobilom,
IMIDŽ
ИМИЏ
Имиџ

КАКО НАС МЕНАЏЕРИ ЗА

ИЗБОР ПЕРСОНАЛА
"ЧИТАЈУ" ПО ОДЕЋИ
– Менаџеру за  избор персонала је довољан један поглед да процени степен
наше поузданости, компетентности, да донесе закључке о нашим
аспирацијама и социјалном статусу. Директор консалтинг фирме из
Тексаса Шери Мајсонејв каже да први утисак на интервјуу значи јако
много, он се формира за мање од 30 секунди и потпуно је заснован на
нашој одећи. Управо због тога је важно бирати одећу за интервју свесно,
да не би испали из игре и пре него што почне разговор. 
–  
– Може се издвојити 5 карактеристика на нашој појави, на основу којих
менаџери за  избор персонала доносе закључак о томе да ли ћемо  бити
уврштени у корпоративну средину, који носи шифровану информацију о
нивоу нашег професионализма
1. Шта говоре боје наше гардеробе

– Помоћу боје одеће може се извршити жељени утицај на људе. Линда

Голдман, консултант за бизнис-комуникације и правила понашања, истиче:
независно од тога да ли смо свесни или не, боје које бирамо за нашу
пословну одећу шаљу поруку окружењу.
–  
– Зато се према избору боја одеће за разговор о послу треба односити са
посебном пажњом.
Ако изаберете одећу у контрастним бојама,
оставићете утисак строгог и доминантног
човека.
Пастелне нијансе одеће и шминке помажу да придобијете  саговорника.
Главно је, свести свој избор на пријатне пастелне тонове, а не на оне који

изазивају асоцијације на  Барбику и инфантилност .

Тегет боја је, рецимо, најбољи избор за добар исход разговора о послу. Нису
случајно униформе  и пословна одела често управо тегет. Она асоцира на
поузданост, сигурност, компетентност, мирноћу.
Црвена боја изражава животну снагу, склоност ка постизању добрих резултата и
успеха. То је боја лидерства, она показује да се не бојите истицања и привлачења
пажње. Ипак, за први интервју је боље да изаберете тамнију нијансу -  бордо. Такав
избор ће допринети да вас сматрају мудрим, образованим и помоћи ће да
стекнете  поштовање које заслужујете.

 
Тамна одећа изазива код   потенцијалног послодавца
осећање да је кандидат озбиљан, поуздан,
компетентан, сигуран у  себе.
Најгори избор боје одеће за разговор о послу, по резултатима спроведених
истраживања и мишљењу стручњака, је  наранџаста - она изазива асоцијације
на нешто  непрофесионално. Зато је боље омиљену наранџасту блузу
оставити за слободне дане. 
 
2. Шта говори стил наше одеће

– Далеко од тога да су статусна пословна одела увек најбољи избор за

разговор о послу, зато што се у том случју јавља стереотип
«преквалификованости». Тај стереотип се огледа у томе да су људи
несвесно склони мишљењу, да тако могу бити обучени само утицајни 
висококвалификовани  запослени с великим амбицијама.
–  
– Ако је кандидат дошао  на руководећу дужност, онда му   строг изглед иде
на руку. Али  ако реч иде о радном месту васпитача, аниматора у дечјем
клубу или продавца, онда је таква одећа неумесна. Стручњаци  за  избор
персонала могу доћи до закључка да  кандидат не одговара радном месту
зато што су му «превелике амбиције».
 
3. Шта каже о нама брендо- и
логоманија

– Логотипи луксузних брендова, скупи сатови, положени на сто

последњи модели телефона или планшета  говоре о томе, да је
за кандидата на радно место важан статус и то, какав утисак
оставља на окружење.
–  
– Али, као прво, људи с демонстративним карактером нису
најбољи менаџери, и такво «приказивање» може умањити
ваше шансе за добијање жељеног посла. А, као друго,
канцеларија уопште није место за демонстрацију финансијске
надмоћи над другима, па и над потенцијалним послодавцима.
–  
– Ако се у организацији, где желите да
добијете посао, придржавају формалног
пословног стила, онда треба да имате
пословно одело, за жене је прихватљива
сведена хаљина, попут мале црне хаљине
уз блејзер, жакет.
VIZUELNA
Vizuelna komunikacija
 Gledanje i kontakt očima;
 Viđenje dostupnih i korisnih socijalnih
znakova.
VIZUELNA
VIZULENA KOMUNIKACIJA

BOJE U KOMUNIKACIJI
 Boje u komunikaciji
 

•Boje su važan činilac svakodnevnog života.

•One nas mogu razvedriti ili rastužiti, mogu da pobude ili odvrate našu pažnju.
•Zamislite svijet bez boja – to bi bio siv i tužan svet.
•Svet bez boja bi bio mrtav, bez imalo vedrine.
•Crno nebo, sive livade sa sivim cvetovima?
•I ljudi u takvom svijetu bili bih sumornih osećanja.
•Boje oživljavaju.
•Stvari dobijaju manji ili veći značaj.
•Potkrepljujući našu vizualnu senzaciju, boja isto tako ima mogućnost da potpuno
nezavisno utiče i na mentalnu sferu naše ličnosti.
• Istovremeno, olakšava nam uvid u određenu situaciju, pojam, kontakt.
•Uz njenu pomoć, doživljaj postaje kompaktna celina, imamo direktan pristup u nove
dimenzije, prostor, pa čak i vreme.
•Značenja boja u velikoj meri zavise od kulture u kojoj smo odrasli
• Crvena boja pobuđuje objektivne asocijacije na krv, jer
je krv najvažniji stvarni nosilac crvenila u životu.
•Takođe kažemo da je crvena i boja vatre.
•Osim objektivne asocijacije na vatru i krv, pobuđuje i
osjećaje asocijacije ljubavi i simpatije, a takođe i
osvetoljubivosti, jer je najvitalnija i najaktivnija boja.

•’Crvene osobe’ su temperamentne, otvorene i pune

samopouzdanja, međutim lako izgube kontrolu pa često
reagiraju impulzivno i žestoko. To su poduzetne osobe koje
uspevaju postići sve što žele, no zbog svoje dominantnosti
mogu delovati pomalo egocentrično.
•Žuta boja je boja Sunca i u njemu ima i svoju objektivnu
asocijaciju.
•Dobar je stimulans za oko kao vidni organ, a preko njega za
nervni sistem, na koji ugodno deluje.
•Psihološki je najradosnija boja, a kao boja sunca u vidnom
spektru zauzima i najveći obim.

•Osobe koje vole žutu boju izrazito su društvene, optimistične

i duhovite. No, iako su živahne i avanturističkog duha, pri
donošenju važnih odluka uvek slušaju razum.
•Narandžasta boja je fizički blještava i goruća.
•Objektivne asocijacije ima na sunčev zalazak, vatru i
voće (narandže)
•Ona je topla boja proizvodi entuzijazam, vibracije i
proširivost.

•Narandžasta ukazuje na jaku volju, upornost i srdačan

karakter.To je omiljena boja druželjubivih i osećajnih
osoba. Iako su hedonisti, ove su osobe ujedno spremne i
na velika samoodricanja da bi postigle zacrtani cilj.
• Plava boja je boja nebeskog svoda i vode.
• Zato ima svoju objektivnu asocijaciju upravo na nebo i more.
• Osećajne asocijacije idu u pravcu unutrašnjeg mira i
staloženosti.
•Simbolika bi značila mudrost i beskonačnost, besmrtnost.
•Plavo asocira na lojalnost, sigurnost, konzervatizam,
hladnoću i tugu.

•Plava simbolizira povjerenje, odanost i ozbiljnost, pa su

’plave’ osobe konzervativne osobe koje teže vlastitoj
sigurnosti i duševnom miru, a najviše od svega cene sređen i
jednostavan život. Osećajni su i strpljivi, ali i vrlo neodlučni,
budući da se boje promena.
•Zelena boja je boja rastinja, a time i žive prirode.
•Zato je zeleno sveže i vlažno, hladno
•Njena objektivna asocijacija — zelena vidljiva priroda
(deteline i trave, drveća itd.), njene osećajne asocijacije nisu
uvjek najprijatnije; više puta se kreće u pravcu potištenosti i
neprijatnih doživljaja.
•Simbolika zelenog je raznolika: istina, nada, preporod, mir,..

•Zelena boja je boja opuštenosti, pouzdanosti i svežine. To je

omiljena boja prirodnih, veselih i dobronamernih osoba. Ljud
ih rado biraju za prijatelje jer su iskreni i uvek spremni
pomoći. Upornost i marljivost još je jedna od njihovih vrlina,
ali za njih merilo uspeha nije materijalni status, već vlastito
postignuće.
•Ljubičasta boja je srodna sa plavom i zato je i po svom
karakteru i dejstvu najbliža plavoj, samo još u većem stepenu.
•Pobuđuje objektivne asocijacije na ljubičice i drago kamenje;
osećajno pak na dostojanstvenu žalost.
•Njena simbolika se kreće u pravcu brisanja prošlosti, dakle
kajanja, povlačenja i pokore; signalizacija je neopredeljena.
•Koristi se da proizvede romansu, nostalgiju ali i kreativnost,
razliku i neuobičajenost
•Ljubičasta simbolizira dostojanstvo, ponos i mističnost. To je
omiljena boja maštovitih, originalnih i kreativnih ljudi, s
naglašenim osjećajem za estetiku. Budući da mrze sukobe,
uvijek teže uspostaviti dobre i harmonične odnose sa svima
oko sebe. Ponekad mogu biti i previše sumnjičave, a njihovo
najjače oružje je neodoljiv šarm.
•Crna boja označava fizičku tamu, fiziološki odmor (pauzu),
a psihološki je žalost, potištenost.
•Njena objektivna asocijacija je noć, osjećanja su pak tama i
tajna.
•Simbolika crnog je, dakako, etnološki i istorijski različito
uslovljena
•Crna je monotona, teška boja, ali u pravom kontekstu ona je
jako sofisticirana.
•Crno predstavlja snagu, profinjenost, klasični stil, ali i
morbidnost, zlo i smrt.

•Osobe koje preferiraju ovu boju izrazito su neovisne i drže se

na distanci, pa ponekad deluju odviše hladno i ozbiljno. To su
izrazito ponosne i odlučne osobe, koje uglavnom ne dopuštaju
da im se šefuje. No, s druge strane mogu biti sklone
pesimističnim i melodramatičnim pogledima na svet.
•Bela boja je fizički svetla, fiziološki „ništа“; psihološki je
čista, vedra, ujedno hladna, udaljena.
•Belo je simbol čistoće, nevinosti, istine, mira, hladnoće i
sterilnosti.
•Bela je neutralna boja i slaže se sa svakom bojom.

•Bela je oduvek simbol nevinosti, slobode i čistoće, ali

istovremeno ukazuje i na emotivnu hladnoću. Osobe koje
preferiraju ovu boju imaju snažne moralne nazore, pedantne su
i precizne, ali mogu biti i vrlo sitničave. Iako su u suštini
dobre i ljubazne osobe, drugi ih uglavnom doživljavaju kao
dosadne i jednolične.
•Siva boja najviše asocira na senke a reprezentuje
praktičnost, tugu, sigurnost i pouzdanost.

 
•Siva boja simbolizuje neutralnost, ali i hladnoću, pa ovu
boju preferiraju zatvorene osobe koje se svesno ograđuju
od vanjskih utecaja. To su izrazito oprezni i racionalni
ljudi koji se najbolje osećaju kad su neprimjetni i u seni,
jer tada stvari najlakše drže ’pod kontrolom’.
•Smeđa boja zauzima u vidljivom svetu, pored zelene,
relativno najveći obim.
•Stoga je i smeđa boja prijatna, konzervativna, jer su ljudi
navikli na nju.
•Smeđa umiruje, a ipak ne uspavljuje pošto je mešavina toplih
i hladnih boja.
•Smeđa je još jedna boja koja se odnosi na komfor, stabilnost i
jednostavnost.

•Smeđa je omiljena boja praktičnih osoba, sa jakim smislom

za logiku. Budući da su izrazito realne i analitične, ove osobe
sve probleme rešavaju bez puno poteškoća. U svojim su
stavovima postojani, a zbog svoje blage prirode deluju
opuštajuće i umirujuće na druge.
Pogledaj u tekst i izgovori boju a ne riječ.
ŽUTA PLAVA NARANDŽASTA
CRNA CRVENA ZELENA
LJUBIČASTA ŽUTA CRVENA
NARANDŽASTA ZELENA CRNA
PLAVA CRVENA LJUBIČASTA
ZELENA PLAVA NARANDŽASTA
KONFLIKT LIJEVE I DESNE STRANE.
 
VAŠA DESNA STRANA POKUŠAVA DA
KAŽE BOJU , A
VAŠA LIJEVA STRANA POKUŠAVA DA
KAŽE RIJEČ.
Boje
 Crvena(krv,boja vatre,ljubav,simpatije);
 Žuta(boja Sunca,stimulans za oko..);
 Narandžasta(volja,upornost..);
 Plava(mir,staloženost);
 Zelena(istina,nada,preporod,mir);
 Bijela(čistota,nevinost,istina);
 Siva(tuga,sigurnost,pouzdanost);
 NEVERBALNA
KOMUNIKACIJA
Neverbalna
kominikacija

Statični znakovi Dinamični znakovi

Gestovi Izraz lica Kontakt

Udalinost Međusobni Stav tela Telesni očima
tela položaj kontakt

Facijalna
Vizuelna
Kinezička
Proksemička komunikacija
komunikacija (govor tela)

Funkcije:
- Izražavanje emocija,
stavova
- Praćenje verbalne
komunikacije
-Zamena za verbalnu
 Facijalna ekspresija Fizička blizina Vezani za govor Položaj tjela

Pokreti dijelova tijela
Držanje/položaj tijela
Sistemi viših razina pokreta
Prostorni raspored učesnika Nezavisni od govora SAOPŠTAVANJE Promjena facijalne muskulature
EMOCIJA I
Teritorijalno ponašanje INTERPERSONALNIH Boja i dubina glasa
STAVOVA
Način gledanja

Pokreti ruku / nogu

KINEZIČKI PROKSEMIČKI PARALINGVISTIČKI Hodanjem

SAMOPREDSTAVLJANJE Stajanje

Frizurom
PODJELA NEVERBALNIH Načinom odjevanja
ZNAKOVA PO N.ROT-u
ČARLS Ukrašavanjem (pirsing, tetovaže...)
DARVIN

Razumjevanja / nerazumjevanja
NEVERBALNA PODRŠKA VERBALNOJ Slušanja / neslušanja
1872 PRVI FUNKCIJE KOMUNIKACIJI
ISTRAŽIVAČ KOMUNIKACIJA PO (DAJEMO ZNAKOVE:) Istog / različitog mišljenja

M. ARGYLE Isticanje / preciziranje

„ISTRAŽIVANJE Pozdravljanje
EMOCIJA KOD
ČOVJEKA I
ŽIVOTINJA“ IZRAŽAVANJE Čestitanje
PRAVILA ISPOLJAVANJA SOCIJALNE
PRIPADNOSTI Rituali
EMOCIJA
Ceremonije

Kulturološka pravila Jezik gluhonjemih

ZAMJENA VERBALNE
NEVERBALNOM
Lična pravila KOMUNIKACIJOM Signalizacija zastavicom, svjetlosna
signalizacija ...
Profesionalni zahtjevi

Potreba određenog trenutka

Fenomeni

Primećeni su i određeni fenomeni vezani za gestove. Prvi

je fenomen eha - kada u grupi ljudi koja razgovara jedna
osoba napravi određeni gest, uskoro će i svi ostali učesnici
u razgovoru ponoviti isti gest. Ista stvar se dešava prilikom
korišćenja određenih reči ili držanja tela, tj. zauzimanja
određenog stava.
Drugi zanimljiv fenomen je tzv. gestovna sinhronija. Ona ukazuje
na telesne pokrete govornika, koji "plešu" u ritmu govora. Slušalac
će, takođe, pokrete svog tela, svesno ili nesvesno, prilagoditi
govorniku. Ovo je posebno interesantno, čak poželjno, ukoliko
sagovornici teže povećanju stepena razumevanja. No, ukoliko je to
forsiran pokret - rezultat će biti kontraproduktivan. Čak može
dovesti do toga da sagovornik namerno koristi potpuno drugačije
gestove i pritom zauzima suprotan stav tela.

Za povećanje stepena saradnje u poslu preporučuje se povećano

korišćenje kontakta očima, klimanje glavom u znak razumevanja,
naginjanje i okretanje ka sagovorniku, te pozitivni izrazi lica.
 Zanimljivosti
Noge vas otkrivaju
Na pokrete donjih ekstremiteta
treba posebno obratiti pažnju, jer se
obično svi trudimo da kontrolišemo
izraz lica i gornjeg dela tela,
posebno ruku. Međutim, donji deo
tela može da oda skrivene namere.
Ovo je posebno zanimljivo ukoliko
posmatramo kretanje stopala.
Ukoliko se stopala grče ili se tapka
prstima, osoba želi da sakrije
određeni stav ili informaciju od
drugih. Slično je i prilikom
premeštanja sa noge na nogu,
grčenja prstiju na nogama ili
uzastopnog prekrštanja i vracanje u
osnovni položaj. A ukoliko osoba
podiže i rotira šake uz pokazivanje
dlanova - još jednom proverite da li
vam govori istinu.
Naša stvar
Ljudi koji razgovaraju teže da
budu okrenuti direktno telom
prema telu. Ako pritom govore
poverljive stvari, nagnuće se jedan
prema drugome. Priđe li im treća
osoba, posebno ako je višeg
ranga, obično će se povuće. Ova
pojava se vezuje za tradiciju
odmicanja unazad u prisustvu
plemstva. A ako je u pitanju
zaverenički odnos, ljudi će se
prišunjati sa strane, prosto
govoreći ovim gestom: "ovo je
naša stvar". Neverovatno je kako
je visok stepen ovakvog
ponašanja na političkim
sastancima i konferencijama.
Uticaj kulture na upotrebu neverbalnih
znakova komunikacije
 Različito doživljavanje rađanja,
ljubavi,smrti
 Različito korištenje neverbalnih znakova u
poslovnoj komunikaciji
 Različita upotreba gestova
Važnost neverbalne komunikacije

 Pouzdaniji način prenošenja emocija i

stavova
 Dopuna verbalnoj komunikaciji koja postaje
snažnija i uverljivija
 Delimična ili potpuna zamena verbalnih
komunikacijskih znakova
Tehnike neverbalne poslovne
komunikacije
 Moć neizgovorene reči
 Adekvatna neverbalna komunikacija kao izraz poštovanja
 Najčešći oblici efektivne neverbalne komunikacije
 50% poruke prenose pokreti tela
 Raspored odavanja poruka:
(Albert Mehrabian)
 7% verbalno (rečima)
 38% vokalno (jačina, brzina, itd. )
 55% pokreti tela ( izrazi lica, gestikulacija, itd. )
 Držanje:
 Čovek sa dobrim držanjem – čovek koji “ ima šta da kaže “
 Pravilno/nepravilno držanje
 Položaj ruku
 Način kretanja
 Način sedenja
Govor tela u poslovnoj komunikaciji

 Rukom pređe preko  zbunjenost, želja da

čela - brige nestanu.
 Uvuče glavu u  Nesigurnost, griža
ramena - savesti.
 Trlja se po bradi –
 zamišljenost,
samodopadljivost
 Naginje bradu na
 sluša s pažnjom,
stranu-
zainteresovanost
Govor tijela u poslovnoj komunikaciji

 Više puta zabaci  prkos, odbijanje;

glavu -
 Spusti glavu -  nesigurnost, griža
savjesti ili pokornost
 Često trepće -  nervoza, zbunjenost
 Uzdiže obrve -  skeptičnost,
zapanjenost,
arogancija
Govor tijela u poslovnoj komunikaciji

 Ne drži kontakt  nesigurnost,

pogledom – razmišljanje,
arogancija;
 Nabore čelo –  razoružanost,
sumnja;
 Drži dobar kontakt
 sigurnost,
pogledom-
zaintersovanost
 Trlja nos -
 razmišljanje,
zamišljenost („Uh
gde sad i to“)
Kojih pet signala vidite na ovoj slici?
 Ovo klasičan primer niza
obmana:
 Čovek trlja oko
 Gleda u stranu
 Obrve u izdignute šta govori
o sumničavosti
 Glava je okrenuta od
sabesednika
 Osim toga, nema iskrenosti
u njegovom osmehu
stisnutih usana
Koja tri signala vidite na ovoj slici?
 Čovek se pravi da se
samouvereno smeje.
 Međutim, on jednom
rukom štiti svoje telo,
tobože popravlja sat.
 Možemo zaključiti da
čovek nije siguran u
sebe ili izražava
nesigurnost u
nepoznatim
okolnostima.
Kojih pet signala vidite na ovoj slici?
 Ova žena nije raspoložena
prema sabesedniku
 Ona ne okreče prema njemu
ni glavu, ni telo.
 Gleda ga iskosa
 Glava je oborena
 Obrbe su namrštene
 Ruke prekršene na grudima
 Uglovi usta su spušteni
Koja četiri signala vidite na ovoj slici?
 Čovek demonstrira
dominantnost, prevlast u
prostoru.
 Poza “katapulta” demonstrira
samouverenost i dominaciju.
 Noge na stolu je pretenzija
za svojatanje teritorije.
 Izbor stolice nije nimalo
slučajan: visok naslon i
ostale udobnosti.
Kojih pet signala vidite na ovoj slici?
 Raspoloženje ovog čoveka
je nigativno.
 Fascikla je iskorišćena kao
zaštita.
 Ruke i noge su prekrštene.
 Sako je zakopčan.
 Tamne naočare kriju oči.
 Ako se uzmu u obzir tri
minuta za prvi utisak, ovaj
čovek ne uživa bilo kakvu
naklonost i simpatije.
Kojih pet signala vidite na ovoj slici?
 Oba muškarca ispoljavaju
agresiju i spremnost za
kavgu.
 Levi se podbočio, a desni je
zavukao palčeve za kaiš.
 Levi muškarac je manje
agesivan jer je ustuknuo, a
desni se iprsio.
 Izraz lica kod obojici je u
skladu sa naelektrisanom
atmosferom: uglovi usana su
opušteni.
Verbalna komunikacija
JEZICI U SVETU
• Danas postoji blizu 6.000 jezika
• oko 200 jezika ima više od milion nosilaca
• samo na 32-jezika govori više od 50 miliona ljudi

• Na mandarinskim jeziku govori 850 milioni ljudi

• španski 332 mil. - portugalski 190 mil.

• engleski 330 mil. - ruski 170 mil.
• hindu 300 mil. - japanski 125 mil.
• arapski 200 mil. - nemački 100 mil.
• bengalski 190 mil. - francuski 72 mil.

• Ali engleski – glavno sredstvo međunarodne komunikacije

 VERBALNA KOMUNIKACIJA Verbalna komunikacija

Jedinice verbalne Pravila

komunikacije funkcioniranja
Reč jedinica verbalne
Sintagma komunikacije
Rečenica

Zvučna slika + Značenje

Grafička slika + Značenje

Govor Jezik
Pismo

Usmena komunikacija Pismena komunikacija

- auditivna - vizuelna;
- sinhrona - asinhrona;
- spontanija - rezultat prethodne namere, plana;
- kontekstualna; - manje zavisna od konteksta;
-emocionalna; - kognitivna, logična, koherentna;
- odvija se kroz monolog i dijalog; - leksički bogatija, raznovrsnija;
- - leksički siromašnija; - gramatički konvencionalna
- gramatički nekonvencionalna;
Platon
Pisana reč liči na sliku,
A slika ti se čini kao da je živa.
 Međutim, ako je što zapitaš,
Ona uvek dostojanstveno čuti.
Drukčija je njena rođena sestra – živa reč!
Ona se sa znanjiem zapisuje u dušu onog koji se uči, a
kadra je sama za sebe da brani. I zna da govori... Ali
zna i da ćuti s kom treba...
Verbalna komunikacija može biti:
Usmena verbalna komunikacija
 Uzrok problema i nesporazuma u neposrednoj
međuljudskoj komunikaciji

Uvereni smo da smo izgovorili

ono što nismo i očekujemo od
drugih da reagiraju na našu
potpunu i planiranu, ali
nepotpuno i nedorečenu
izgovorenu poruku.
Poremećaji komunikacije
 sintaktički - vezan za red reči u
rečenici,
 semantički - vezan za značenje reči, i
 pragmatički – koji se odnose na
povezivanje primljenog i
protumačenog signala sa stvarnom
situacijom – stvarnošću.
Oblici usmene govorne komunikacije su:

 Govorenje, kao oblik usmene govorne

delatnosti koji je uslovljen izražavanjem
misli i osećanja kako u inicijativnoj, tako
i u reaktivnoj formi.
 Slušanje, kao receptivni oblik govorne
delatnosti preko kojeg se putem
aktivnosti slušnog analizatora ostvaruje
prijem i dalja obrada govorne poruke.
 PREDUSLOVI ZA VERBALNU KOMUNIKACIJU

 Ferdinand de Sosir u svom “Kursu iz opšte lingvistike”

koji je održao od 1909-1911. godine na Ženevskom
univerzitetu udario je temelje moderne semiotike tj.
nauke o znacima uopšte, pa i o jezičkim znacima. On je
već tada tvrdio da je jezik sistem znakova koji služi za
sporazumevanje među ljudima. I to je pored mnogih
drugih sistema (napr. saobraćajni znaci) najsloženiji
sistem znakova.
 Naime, u mozgu postoji “skladište” reči, idioma i rečenica koje
su zajedničke svim nosiocima datoga jezika.
 Reči su znaci kojima su imenovani predmeti, pojave,
osobine i radnje iz sveta koji čoveka okružuju. Svaki od
njih ima svoju zasebnu zvučnu (i grafičku) sliku. Ova
slika zajedno sa predstavom o tom predmetu čine
pojam. Svaka takva reč ima pored oblika i svoje
određeno značenje.
(nastavak)
 U zavisnosti od ciljeva komuniciranja pošiljalac putem
složenih misaonih procesa bira iz tog “skladišta”
pojmova određeni pojam, ili grupu pojmova, i u obliku
zvučnih slika šalje ih u centar za govor, koji dalje
šalje signale govornim organima, a ovi jednu ili više
reći u vidu zvučih slika putem zvučnih talasa šalju ka
primaocu poruke.
 Zvučna slika ide sada obrnutim putem: prvo, dopre do njegovog
uha, a ono tu zvučnu sliku šalje dalje do centra sa “skladištem”
istih takvih reči, idioma, rečenica. Poruka se prima, prepoznaje
od strane primaoca, osmišljava. Primalac je u tom trenutku
spreman za odgovor na primljenu poruku, odnosno spreman je
za dijalog koji čini osnovicu svakog jezičkog komuniciranja
 Dihotomija jezik – govor

Dihotomiju jezik – govor (langue - parole), pored

niza drugih (kao što su jezička sinhronija – i jezička
dijahronija; paradigmatika – sintagmatika) prvi je istakao i
teorijski obrazložio švajcarski lingvista Ferdinand de Sosir
(Sosir, 1969. str. 75.), koji je istakao metodološki značaj
povezanosti i zavisnosti ove dve kategorije - jezik i govor.
Svaki jezik predstavlja sistem znakova koji ima
društvenu funkciju – sporazumevanja, komunikacije, a
govor je njegova konkretna pojedinačna realizacija koja je
uvek manje-više slučajna i zavisi od govornikove volje.
Jezik je dakle društvena institucija, zajednička svima
i bez nje komunikacija ne bi bila moguća. Bez jezika,
dakle, nema verbalne komunikacije.
Jasno je da su one međusobno zavisne: čin govora
prethodi jeziku. Jezik kao apstrakcija postoji kod svakog
pojedinca, ali je potpun samo kod svih zajedno.
Jezik je nadpersonalan i izvan njega i postojaće i
posle njega.
Govorna komunikacija kao način
komuniciranja
 Kao jedno od osnovnih sredstava komunikacije je govor ,
odnosno govorna komunikacija. Pojam «govor» ima više
značenja, a to su :
Posebna vrsta delatnosti čoveka koja se realizuje zajedno sa
drugim oblicima delatnosti (radnom, kognitivnom,
mnemoničkom itd.)
 Varijacije komunikacije pomoću jezika koje se karakterišu
selekcijom određenih leksičkih i gramatičkih sredstava u
zavisnosti od uslova i cilja komunikacije (poslovni govor,
pesnički govor, zvanični govor, stručni govor i dr.)
 Oblik sintaksičkog građenja iskaza (indirektan i direktan govor,
lakonski govor, tuđi govor i dr.)
Funkcije govora

 Osnovne funkcije govora su:

 Komunikaciona ili reprezentativna funkcija kao dominantna
 Apelativna funkcija (apelacija – poziv, reakcija). Ova funkcija je
najizraženija u vokativnoj formi i imperativu.
 Ekspresivna ili enocionalna funkcija (ekspresija – izražajnost i
izraz)
 Dopunske
 Kontaktna funkcija se ostvaruje razmenom
ritualnih formi, i tiče se prvenstveno govorne
etikecije
 Metajezička, odnosno funkcija pripovedanja
 Estetska
Pismena komunikacija je:
 - vizuelna;
 - uvek zahteva neku sekundarnu tehniku (od
pergamenta, preko knjige, do interneta);
 - asinhrona;
 - rezultat prethodne namere, plana;
 - manje zavisna od konteksta – okruženja (učesnici u
komunikaciji ne vide i ne čuju jedan drugog);
 - kognitivna, logična, koherentna;
 - zatvorena za ostale simboličke sisteme, izuzev
ikoničke dopune;
 - leksički bogatija, raznovrsnija;
 - gramatički konvencionalna (obavezne su gramaičke
norme)
 esejistički
memoarski
JEZIK reklamni
oratorski
DIFERENCIJACIJA STIL JEZIKA epistolarni
JEZIKA

Međustilovi
teritorijalna dijalekti,narječja...
Osnovni stilovi
socijalna žargoni,argoi,sociolekti...

polna muška i ženska varijanta

naučni obrazovni radovi, publikacije,
radovi sa usmenom realizacijom
starosna dječiji,omladinski,starački...
Umjetničko- epski, lirski,dramski...
funkcionalna naučni,umjetničko- beletristički
individualni,razgovorni...
individualna individualni govori,idiolekti publicistički informativni,analitički,književno
--ublicistički.

zakonodavno-pravni, društveno-
administrativni politički, diplomatski...

razgovorni
verbalna komunikacija početna
- Umrla je Klavdija Ivanovna – reče naručilac.
E, Bog da joj dušu prosti, - složio se Bezenčuk.-
Prestavila se, dakle, starica... starice se uvek prestavljaju.. ili Bogu dušu
daju,- to zavisi kakva je starica. Vaša je, da kažemo, sićušna i dežmekasta,-
elem, prestavila se. A, recimo, koja je nešto krupnija i mršavija – e, za tu vele,
Bogu dušu dala...
A, šta to znači vele? Ko to tako veli?
Mi, velimo, Majstori. Evo, uzmimo Vas kao primer: naočit čovek, visok, iako
mršav. Vi, smatra se, ako bi, ne daj Bože, umrli, da ste otišli Bogu na istinu.
A onaj koji je iz bivšeg uglednog trgovačkog staleža, e, onda će on otići na
onaj svet. A koji je malo niži činom, recimo, pazikuća ili neki seljak, za toga
vele, odapeo ili otegao papke. Ali najmoćniji kad bi umrli, željeznički
kondukteri ili neko od dostojanstvenika, e, onda se smatra, da su geknuli o
ledinu. Tako za njih i kažu: jeste li čuli, onaj naš, geknuo o ledinu.
Našavši se u čudu od ovakve neobične klasifikacije ljudske smrti, Ipolit
Matvejevič je upitao:
''- A, Boga ti, reci, kad ti budeš umro, kako će o tebi reći majstori?
Ja sam čovek beznačajan. Reći će: skiknuo Bezenčuk. Tek toliko će reći.'
I dodao je sasvim ozbiljno:
Geknuti o ledinu ili otići Bogu na istinu nikako ne mogu, nemam tu
konstituciju.''
Specifičnosti i oblici verbalne komunikacije

 Osnovne karakteristike verbalne komunikacije su sledeće:

1. Verbalne poruke su u značajnoj meri prepoznate, lakše ih je

analizirati, ocenjivati i kontrolisati

2. Sastavni delovi verbalne poruke su jasno odvojeni jedan od

drugog, i njihova međusobna korelacija je ustanovljena prema

određenim pravilima

3. Verbalna komunikacija se stručno izučava u domenu:

  Semiotike, sintakse, semantike i pragmatike

Semiotika
 Osnovne principe semiotike postavio je američki filozof Čarls
se Sanders Pirs 1860. godine (Charles Sanders Peirce, 1839
-1914, američki filozof, logičar, matematičar, začetnik
pragmatizma i semiotike).
On je zaslužan i za sam termin „semiotika“.
 Pod uticajem ideje osnivača strukturalne lingvistike Ferdinanda
de Sosira (1857-1913, švajcarskog lingviste) ,
i osnivača danskog lingvističkog strukturalizna  Luja
Jelmslevа (1899-1965, danski lingvista, osnivač glosematike), 
 semiotika u ХХ veku počinje da naginje ka lingvistici, takođe i
ka filozofiji, zahvaljujući ideji američkog filozofa Čarlsa Vilijama
Morisa (Morris, Charles William, 1901-1979, američki filozof ,
jedan od osnivača semiotike).
GOVOR

GOVOR

TIPOVI
KULTURE DIJALOŠKI
GOVORA

ELITISTIČKI TIP GOVORA

SREDNJEKNJIŽEVNI TIP
KNJIŽEVNOG GOVORA
MONOLOŠKI
KOLOKVIJALNI TIP
KNJIŽEVNOG JEZIKA

FAMILIJARNO-KOLOKVIJALNI
FAMILIJARNO-KOLOKVIJALNITIP
TIP
 Dijalog i monolog kao govorne forme

 1. Dijalog je govorna forma koja sadrži razmenu iskazami-

replikama. On se karakterizuje situativnošću,
kontekstualnošću , spontanošću i minimalnom
organizovanošću.
 Polilog spada u vrstu dijaloga.
 Jezičke karakteristike dijaloga:
 Prisustvo ponavljanja i ponovljenih pitanja u replikama reakcije.
 Sintaksička nepotpunost replika koja se kompenzuje usled
prethodnog iskaza.
 Mnoštvo upitnih i zapovednih rečenica među stimulativnim
replikama.

Tipovi dijaloga:
 Informativni , koji se sastoji iz pitanja i odgovora sa ciljem dobijanja
informacije
 Preskiriptivni , koji čini molbu, naredbu i obećanje ili odbijanje.

Pravila dijaloga (predložene maksime od P. Grajsa):
 Maksima kooperacije podrazumeva spremnost partnera na

saradnju
 Maksima količine podrazumeva da svako treba da uvede

dovoljno informacija u razgovor

 Maksima kvaliteta označava da iskazi moraju biti pravedni
 Maksima relevantnosti označava da replike moraju biti

prikladne
 Maksima načina komuniciranja označava da komunikacija

zahteva izbegavanje nejasnoća, dvosmislenosti

Pravila (zakonitosti) dijaloga koje je predložio J.V.
Roždestvenski

 Vreme – dijalog ne može da traje beskonačno

 Učesnici – broj učesnika dijaloga mora da
bude ograničen
 Kompetencije – učesnici dijaloga moraju da
poseduju određen nivo znanja
 Prikladnost – učesnici dijaloga moraju biti
zainteresovani za njega
Monolog
 2. Monolog je forma govora koja je nastala
kao rezultat aktivne govorne delatnosti , koji
podrazumeva pasivnu i posrednu
precepciju, i koji praktično ni u sadržajnom, ni
u strukturalnom smislu nije povezan sa
govorom sagovornika.

Monolog je interpersonalni govorni akt.

Vrste monologa
 Vrste monologa (prema cilju iskaza
prema klasifikaciji V.V. Vinogradova) su
sledeće:

 Kategoričan
 Lirski
 Dramski
 Informativni (obaveštajni)
 Retorika je bila jedna od prvi nauka koja je
počela da se bavi problemima građenja
monologa .
 Retorika izdvaja 5 elemenata za građenje
monološkog iskaza: invenciju, raspored,
verbalni izraz, pamćenje, interpretaciju,
odnosno, bilo kakav govor oratora mora da
ima obraćanje, naziv teme, pripovedanje,
opise, dokaze, pobijanje (argumenata
protivnika), apelaciju, zaključke.
 Рејмон Кено, Стилске вежбе, Издавачко предузеће Рад, Београд,
1977
 Rejmon Keno (Raymond Queneau), u čijem se
prezimenu nalaze, etimološki, riječi hrast i pas
(naslov njegove stihovane autobiografije), rođen
je u Havru, 1903. godine, od roditelja porijeklom
iz Turene i Normandije.
 Završivši gimnaziju u Havru, Keno dospjeva u
Pariz gdje priprema diplomski ispit iz filozofije.
Istovremeno pokušava da razradi matematičku
teoriju šahovske kombinatorike, sluša
predavanja o Hegelu, o gnostičarima i
manihejcima, podvrgava se psihoanalitičkom
ispitivanju (ne iz puke radoznalosti!), povezuje
se sa Bretonom, sarađuje u časopisu
Nadrealistička revolucija, izučava spise
književnih manijaka i bizarnih novatora. Prilikom
jednog putovanja u Grčku otkriva fenomen
paralelnog postojanja narodnog i književnog
jezika, iskustvo koje mu je otkrilo postojanje
istovjetnog fenomena i u Francuskoj.
 Tih se godina pojavljuju njegovi prvi romani. Sve negdje
do 1938. godine, Keno u jednom listu drži stalnu rubriku
pod naslovom Poznajete li Pariz. Godine 1937. postaje
urednik u izdavačkoj kući Galimar, gdje je dugo bio na
čelu velike Plejadine Enciklopedije. Stilske vježbe
pojavljuju se u vidu knjige 1947. godine, kao kruna
kenoovske „umjetnosti kombinatorike“. Godina 1959. je
godina romana Caca u metrou, koji ostaje, uz Stilske
vježbe, najpopularnijim djelom Rejmona Kenoa.
 Poznato je da se Keno bavio prirodnim naukama, u
prvom redu matematikom i fizikom. Njegova istraživanja
u tim oblastima stručnjaci smatraju značajnim.
Keno je francuski jezik smatrao mrtvim, ali samo
akademski i pisani jezik. Smatrao je da se jaz između
pisanog i govornog jezika sve više produbljuje. U tom
smislu predložio je reformu francuskog jezika: rječnika,
sintakse i pravopisa. Zalagao se, kao naš Vuk Karadžić,
za upotrebu narodnog, odnosno govornog jezika, koji bi
bio zapisan fonetskim pismom.
 Keno je jedinstven francuski pisac koji stoji na graničnoj
liniji jedne neostvarene reforme, koja daje njegovom
pisanju pečat ekstravagantnosti i originalnosti.

 Primeri

GOLUPČIĆI
 
  Sunce je svojim zrakama izmamilo sve životinje
iz njihovih skrovišta. Proljeće je i priroda se budi
iz zimskog sna. Par mladih golupčića guguče na
grani divljeg kestena. Golubovo perje izgleda
neuredno i raščupano je. Još uvijek se vide
tragovi prethodne zime. Golubica sva blista. Na
suncu, preko njenog crnog perja, kao da se
 Ovih dana padala kiša, kao da se Bog naljutio nešto
prelivaju sve dugine boje. Guguču glasno,
dodiruju se kljunovima. Golub ponosno piri svoja
prsa i pokazuje svim drugim životinjama svoju
golubicu. Golubica ga nježnim dodirima još više
ohrabruje i stalno ga prati pogledom.
 Nakon devet sumraka i svitanja, zelena krošnja
divljeg kestena je opet pružila svoju granu i par
mladih golupčića sjedi na njoj. Ne čuje se
gugutanje. Možda su umorni. U jednom trenutku
golub odleti na drugu granu. Golubica odleti za
njim. Prišla mu je i nježno ga dodirnula kljunom.
Golub grubo kljucnu golubicu nekoliko puta i  
naprasno odleti sa drveta.  

DOKONA (O BOŽE!)
Hvala ti Bože neka je i ta zima prošla! Dao
Bog malo sunca, pa kako odmah ova mlađarija
zazuzela klupe. Neka ih Bog čuva! Evo ovo dvoje
na klupi. Momak i nije nešto. Kao da ga je Bog
kaznio, pa ga stvorio onako ružnim, malenim. A gle
nje! Ljepojka, dao joj Bog sreću i zdravlja. A šta će s
njim? Ne daj Bože da moja onakvog dovede kući.
Vidjela bi ona svog Boga! Ccccc! Sačuvaj me Bože!
Vidi, vidi što se ljubakaju. Izgledaju baš onako. Kao
da ih je Bog podario srećom. Neka, neka i to je za
ljude.
na nas. Nikako da nas sunce obasja. Devet dana
sam bila u kući. Osim kod komšinice, nigdje nisam
išla. Dao Bog opet sunca. Hvala ti Bože! A eno i
ono dvoje. Bože me sačuvaj nešto mi nisu više.
Nisu onako, kako su bili. Vidi njega bježi od nje,
neće ni da je pipne. Uuu, što je ljut! Ne daj Bože
nekog zla. Šta znaš. Žao mi nje. Eno je samo što ne
zaplače. Sunce moje. Dao joj Bog sreće i zdravlja!
Nešto će mu reći. Daj Bože da sve bude kako treba.
Auuu! Eno ga ode, tako mi Boga, ode. Cccc! Ne daj
Bože nikome! O Bože me sačuvaj!
Performansna
komunikacija
Performansna komunikacija

 Intermedijalni performans u Novom sadu

savremenog crnogorskog slikara i dizajnera
Slobodana Slovinića je retki primer ukrštaja
verbalnog, pikturalnog i kinematografskog pod
zajedničkim mnogosmislenim nazivom "Pariski
zapisi". Prvi deo performansa je bila promocija
knjige Pariskih zapisa koja je bila ilustrovana sa
50 crteža, inkorporiranih u knjigu, ali i izloženih
pod naslovom "Le corbs". (Slovinić 1997).
Performansna komunikacija
(nastavak)
 U drugom delu ovog nesvakidašnjeg performansa novoj
inter-semiotičkoj transformaciji Slovinićevih Pariskih
zapisa sa pikturalnom fusnotom doprineo je još jedan
inter-semiotičar, profesor naše književnosti na Nikšićkom
Filološkom fakultetu, Siniša Jelušić koji mu se pridružio
svojom originalnom - kinematografskom - fusnotom, gde
mu je Pariski ciklus Slovinićevih crteža poslužio da 50
prizora, razvrstanih u 10 sekvenci sa po 5 crteža,
konceptualno-estetski sjedinjenih, razigra u
eksperimentalni 11-minutni film. Ovo intermedijalno veče
Pariskih zapisa sa dve fusnote, Slovinićevom -
pikturalnom i Jelušićevom - kinematografskom upriličeno
je u Novom Sadu na vaskrsni ponedeonik.
Portret Ane Ahmatove

 Primer transmutacije verbalne, kao jedne od vremenskih umetnosti, u

slikarsku (pa u plastičnu, vajarsku) kao vidova prostorne umetnosti,
mogu najbolje da ilustruju svi stupnjevi transmutacija na čuvenom
«modrom» portretu Ane Ahmatove.(vidi sliku na str.) Rad Natana
Aljtmana iz 1914. g. je obišao svet 1989. g. u vidu plakata-kalendara u
milionskim tiražima najrazličitijeg formata kada su Ujedinjene nacije tu
godinu proglasile međunarodnom godinom ove ruske poetese.
 Zagonetku ovog portreta čini niz prelomljenih ravni u gornjem delu
slike koje predstavljaju mnoštvo transmutacija malih poetskih senzacija
– pesama iz tematskog ciklusa «s onu stranu ogledala» što se pred
poetesinim setnim i «crnim od bola» okom roje u grozdastim cvetovima,
kao isklesanim iz svetlih akvamarina i tirkiza, kojima slikar postupkom
vizuelizuje verbalnu umetnost Ahmatove. Od tamnih tonova modre
Anine haljine, što ispunjava dolju i središte slike, ka svetlim tonovima
modro-plave i plave boje lica i, dalje, ka akvamarinskim kamenim
grozdovima – simbolima poetskih verbalnih senzacija – izvlači se
vertikala kojom se stvara složen model sveta sazdan sve od samih
transmutacija svake vrste: od inter- do intra-semiotičkih; od verbalne
poetske senzacije – u slikarsku, pa u slikarsko-vajarsku
 Tako se ovom svojevrsnom monohromatskom modrom
vertikalom, horizontala zbilje pesnikinje i njenih poetskih
vizija uznosi u transcedentalni kosmički vrh, bez kojeg
nije moguć nijedan umetnički model sveta, pa ni svet
Aljtmanove vizuelizacije verbalne umetnosti Ahmatove.
 Osim toga čini se da je slikareva namera bila da
kičicom oponaša oštre poteze dleta, pa otud na slici i
drugi sloj semntičkih transmutacija, kojim se kod
pažljivog posmatrača izaziva iluzija da su figura i rojevi
poetskih senzacija izronili iz fantazmagorijskog sveta
Uralskih bajki, sa nezaobilaznim podzemnim svetom
čarobne gospodarice bakarnog brega i njenim kamenim
cvetovima o kojima snevaju svi umetnici-vajari.