Malo, srednje i veliko

preduzeće

Diferenciranje preduzeća prema veličini

Malo preduzeće
Srednje preduzeće
Veliko preduzeće
Diferenciranje preduzeća
prema veličini
 Mala, srednja i velika
 Izbor indikatora veličine preduzeća
 Indikatori veličine preduzeća:
 Broj zaposlenih
 Visina sredstava (kapitala)
 Visina prihoda
 Visina profita
 Granična vrednost izabranog indikatora
veličine preduzeća – razlikuje se zavisno
od grane
Važnost diferenciranja
preduzeća prema veličini
 Teorijsko-empirijski razlozi
(proučavanje i istraživanje)
 Pragmatični razlozi (programi podrške
MSP)
Indikatori veličine preduzeća
 Boltonov komitet
 Komitet za privredni razvoj SAD
 Evropska unija
 Srbija
Boltonov komitet
 Malo preduzeće:
 Do 200 radnika u industriji
 Do £50.000 prihoda godišnje u
trgovini
 Do 50 radnika u građevinarstvu
 Do 5 vozila u transportu
 Granična vrednost indikatora veličine
prilagođena je delatnosti
Komitet za privredni razvoj
SAD
 Malo preduzeće (ispunjava dva od četri
uslova):
 Vlasnik samostalno upravlja i rukovodi
preduzećem
 Kapital nabavlja pojedinac (vlasnik) ili mala
grupa ljudi
 Preduzeće je lokalno (poslovi su lokalni)
 Prema osnovnim indikatorima veličine
preduzeće je manje u odnosu na ostala
preduzeća u grani
Evropska unija:Indikatori
veličine preduzeća
 Mikro, malo i srednje preduzeće –
indikatori:
 Manje od 250 radnika
 Godišnji prihod do € 50 miliona i/ili
 Vrednost sredstava do € 43 miliona
 Nezavisnost – javne institucije mogu
da kontrolišu najviše 25% sredstava
Evropska unija: Mikro i malo
preduzeće
 Mikro preduzeće:
 Do 10 radnika
 Godišnji prihod i/ili vrednost sredstava do
€ 2 miliona
 Malo preduzeće:
 Do 50 radnika
 Godišnji prihod i/ili vrednost sredstava do
€ 10 miliona
 Srbija: Malo, srednje i veliko
preduzeće
Malo preduzeće(ispunjava dva od tri uslova):
 Od 10 do 50 radnika
 Ukupan prihod od €700 hiljada do €8,8 miliona
 Vrednost imovine od €350 hiljada do €4,4 miliona
Mikro preduzeće ima manju vrednost najmanje dva od navedena tri
indikatora za mala preduzeća
Srednje preduzeće (ispunjava dva od tri uslova):
 Od 50 do 250 radnika
 Ukupan prihod od € 8,8 miliona do €35 miliona
 Vrednost imovine od €4,4 miliona do € 17,5 miliona
Veliko preduzeće ima veću vrednost najmanje dva od navedena tri
indikatora za srednja preduzeća
Malo preduzeće
 Veliki broj malih preduzeća u tržišnoj
privredi
 Uloga i značaj malih preduzeća
(povećanje zaposlenosti,
diversifikovanje privredne strukture,
doprinos inovativnosti i tehničkom
progresu)
Malo preduzeće:Preduzetništvo i
inovativnost

 Preduzetništvo – sposobnost korišćenja

faktora proizvodnje za proizvodnju novih
proizvoda/usluga
 Novine - Inovacije:
 Novi proizvodi/usluge
 Novi materijali
 Novi procesi
 Novi izvori resursa i tržišta
 Novi obilici organizacije
Preduzetnik - inovator
 Opažanje prilika za nove poslovne
poduhvate
 Kreiranje preduzeća da bi se iskoristile
opažene prilike
Malo preduzeće: Pravni oblik
 Pravni oblik malog preduzeća:
 Privredno društvo (ortačko društvo,
komanditno društvo, društvo sa neograničenom
odgovornošću)
 Preduzetničke jedinice, koje nemaju status
pravnog lica (radnje, agencije, biroi)
 Preduzetnik je fizičko lice, registovano za
neku delatnost radi sticanja profita (prema
našem zakonu)
Malo preduzeće: Karakteristike
 Neposredan kontakt sa kupcima
 Konkurentska prednost na izabranoj tržišnoj niši
(uski tržišni segment)
 Proizvodnja specializovanih proizvoda za koje su
potrebne posebne veštine ili preciznost i gde je
važna neposredna kontrola procesa rada
 Fleksibilnost – sposobnost brzog prilagođavanja
promenama u okruženju
 Direktna (neformalna) komunikacija sa zaposlenima
Malo preduzeće:Karakteristike
 Visoki troškovi poslovanja i niža komparativna
efikasnost (posledica fleksibilnosti)
 Velika zavisnost od ključnih ljudi i nizak stepen
podele i specijalizacije rada
 Tržišni rizik (rizik promene tražnje zbog uskog
asortimana proizvoda)
 Problem nabavke finansijskih sredstava
 Izvori finansiranja:
 Lični kapital (ušteđevina) vlasnika
 Zajmovi od prijatelja/poznanika
 Komercijalni krediti
 Fondovi smelog kapitala
Srednje preduzeće
 Srednje preduzeće ima karakteristike
malog i velikog preduzeća
 Sličnost sa malim preduzećem (razlika
u odnosu na veliko preduzeće):
 Prednost u zadovoljavanju
specijalizovane tražnje
 Fleksibilnost – konkurentska prednost
 Problem nabavke kapitala
Srednje preduzeće
 Razlika u odnosu na malo preduzeće
(sličnost sa velikim preduzećem):
 Podela i specijalizacija rada (niži
troškovi upravljanja)
 Organizacija rada
 Organizaciona struktura
 Upravljanje
Veliko preduzeće: Ekonomije
veličine
 Efikasnost koja je rezultat ekonomija veličine (niži
prosečni troškovi zbog veličine preduzeća)
 Ekonomije veličine:
 Tehničke ekonomije
 Efekti učenja i iskustva
 Ekonomije zaliha
 Upravljačke ekonomije
 Komercijalne ekonomije (ekonomije nabavke i prodaje)
 Finansijske ekonomije
 Istraživačko-razvojne aktivnosti
Veliko preduzeće:
Disekonomije veličine
 Disekonomije veličine – rast prosečnih
troškova zbog povećanja veličine preduzeća
preko optimalne veličine
 Razlog disekonomije veličine – problemi
koordinacije i kontrole sa povećanjem
veličine preduzeća
 Optimalna veličina preduzeća – granica
između ekonomija i disekonomija veličine
 Optimalna veličina preduzeća – prosečni
troškovi su minimalni
Optimalna veličina preduzeća
 Zavisi od:
 Tehnoloških faktora – tip proizvodnje
 Tržišta – veličina tržišta i tražnje za
proizvodima
Veliko preduzeće:Rast
 Interni i eksterni rast
 Interni rast: povećanje obima i širenje aktivnosti na
osnovu razvoja sopstvenih kapaciteta
 Eksterni rast: fuzija – spajanje ili pripajanje dva ili
više preduzeća
 Horizontalni rast – preduzeća proizvode iste ili
slične proizvode
 Vertikalni rast – preduzeća su na različitim
stadijumima lanca vrednosti (unazad i unapred)
 Konglomeratski rast – preduzeća nisu ni
horizontalno, ni vertikalno povezana
Finansijsko povezivanje
preduzeća
 Holding
 Koncern
Holding
 Holding – kontrola jednog ili više preduzeća
(društava) na osnovu učešća u njihovom kapitalu
 Vladajuće društvo učestvuje (većinski) u kapitalu
drugog društva tzv. zavisno društvo
 Kontrola se ostvaruje na osnovu posedovanja
hartija od vrednosti zavisnog(ih) društ(a)va
 Kontrola se vrši:
 Kupovinom i prodajom hartija od vrednosti
 Osnivanjem novih društava
 Pozajmljivanjem kapitala zavisnim društvima
Čist i mešovit holding
 Čist holding – jedina delatnost je
kontrola poslovanja zavisnih društava
 Mešovit holding – matično (vladajuće)
preduzeće, pored kontrole poslovanja
zavisnih društava obavlja proizvodnu,
trgovinsku ili neku drugu delatnost
Kako nastaje holding?
 Sticanje učešća u kapitalu jednog društva,
koje holdingu omogućava kontrolu nad njim,
može da se ostvari:
 Ustupanjem imovine društva holdingu -
društvo holdingu ustupa celu imovinu ili deo
imovine u zamenu za pravo učešća u dobiti
holdinga
 Investiranjem holdinga u nova društva –
vladajuće društvo investira svoj kapital u
osnivanje novih društava ili u sticanje
učešća u kapitalu postojećih društava
Načini sticanja učešća u
kapitalu postojećih društava
 Sticanje učešća u kapitalu postojećih društava
može da se ostvari na sledeći način:
 Sistem radijalnog učešća – zavisna društva nisu
međusobno povezana
 Sistem piramidalnog učešća – vladajuće društvo
učestvuje u kapitalu jednog ili više društava i
ostvaruje kontrolu nad drugim društvima, koja ona
kontrolišu
 Sistem cirkularnog učešća – vladajuće društvo
učestvuje u kapitalu jednog zavisnog društva i
kontroliše sva zavisna društva u kojima ono ima
većinsko učešće
Holding: Prednosti i nedostaci
 Prednosti holdinga:
 Jefitiniji i jednostavniji način sticanja
kontrole nad drugim društvima u poređenju sa
akvizicijom (kupovinom) preduzeća
 Povezana preduzeća zadržavaju svoje ime i
reputaciju
 Nedostaci holdinga:
 Složeni odnosi između vladajućeg i zavisnih
društava generiraju troškove i smanjuju
efikasnost
 Veće poreske obaveze u odnosu na
jedinstveno preduzeće
Koncern
 Koncern čine preduzeća koja imaju
jedinstvenu, tj. zajedničku upravu
 Jedinstvena uprava može da znači:
 Koncern ima pravo da naređuje svim
članicama koncerna
 Članice koncerna usklađuju poslovnu
politiku i rešavaju relevantna pitanja, a
uprava koncerna nema pravo da
naređuje članicama koncerna
Kako nastaje koncern?
 Jedno društvo (vladajuće) na osnovu
učešća u kapitalu drugih društava
(zavisna) stiče pravo kontrole nad
njima
 Vladajuće društvo vrši ne samo
kontrolu, već i obavlja određenu
privrednu delatnost
Čist koncern
 Inkorporiranje jednog društva u drugo
– čist koncern
 Inkorporirano društvo zadržava pravni
subjektivitet, a vladajuće društvo stiče
neograničeno pravo upravljanja
inkorporiranim društvom
Ugovorni koncern
 Jedno društvo se ugovorom potčinjava upravi drugog društva
ili se društva koja su nezavisna stavljaju se pod jednstvenu
upravu – ugovor o dominaciji ili vladanju
 Jedno društvo se ugovorom obavezuje da svoj ukupni dobitak
prenese na drugo društvo – ugovor o doznaci ili prenosu
dobitka
 Jedno društvo se ugovorom obavezuje da deo svog dobitka
(ili dobitka svog preduzeća) isplati, u celosti ili delimično,
drugom društvu – ugovor o delimičnoj isplati dobitka
 Udruživanje dobitka, ukupnog ili dela dobitka, sa dobitkom
drugog društva radi podele zajedničkog dobitka
 Jedno društvo ustupa ili daje u zakup neki svoj deo drugom
društvu – ugovor o ustupanju ili zakupu