Uticaj društvenih

mreža na turizam

Mentor: Ivana Brdar

Student: Vukašin Batinić
Danas je postalo očito da mi više ne
tražimo vesti, nego vesti traže nas.
Isto tako, mi više ne tražimo
proizvode i usluge, nego oni traže
nas, putem društvenih medija.
Turizmu, kao gospodarskoj grani
danas je nedopustivo da svoje
„prste“ nema i u društvenim
mrežama, jer su one i vrlo važan
faktor za razvoj turizma. Pošto
danas, u vreme interneta i
društvenih mreža svaka informacija
je dostupna u svega par klikova na
kompjuteru i na pametnom
telefonu turisti su svakodnevno u
mogućnosti tražiti nove sadržaje i
postavljati dodatna pitanja u vezi
nekih atrakcija što je uvelike
pomoglo promociji i razvoju
turizma. Kroz ovu prezentaciju
ćemo se upoznati koje su prednosti,
a koje mane, razlike između
tradicionalnih i savremenih medija i /
šta o razvoju kažu marketinški
stručnjaci. Pa krenimo!
 10%
Jedan od najjačih faktora za izbor Mi smo postigli neke fantastične
destinacije kod turista danas su
onlajn preporuke drugih turista i rezultate sa Pinterestom! Da li
njihova iskustva o destinacijama je to naš najvažniji kanal? Nije,
koje su posetili.
Lična preporuka turiste koji je već
01 04 ali je svakako najbrže rastući,
posetio destinaciju je ključna, i verujemo
da ima izuzetno veliki uticaj na turiste u
Jan Olsen, Sally mada sve društvene mreže su u
porastu. Na nekim tržištima
početnoj fazi putovanja – pri donošenju
odluke o izboru destinacije. Digitalno VisitDenmark Balcombe, smo još uvek prisutni i u
okruženje sada diktira gde moramo biti
kao destinacija ako želimo da utičemo na
VisitBritain štampanim medijima, ali digital
je već postao izuzetno
odluku turista o izboru destinacije.
dominantan.

Mi koristimo dobru staru efikasnu Koristimo više marketinških

metodu “od usta do usta” ali na kanala i pokušavamo da ih sve
savremeni način – kreirali smo jake 02 03 na neki način integrišemo.
naloge na društvenim mrežama i Ernie Društvene mreže su veoma
omogućili turistima da šeruju svoja Enver moćan alat o širenju vesti o Los
Wooden Jr.,
iskustva koja zatim preko naših Duminy, Los Angeles
Anđelesu i o onome što se
kanala pročita još hiljade dešava kod nas. Mi, na primer,
potencijalnih posetilaca. Capetown Tourism imamo čitav social media tim u
Takođe, volimo i da “osluškujemo”
društvene mreže i vidimo šta se
Tourism Board Pekingu koji je zadužen za
onlajn promociju Los Anđelesa
priča o našoj destinaciji, šta je
u tom delu sveta.
turistima potrebno.

Direktori nekih od vodećih destinacijskih menadžment organizacija govorili su o

ulozi društvenih mreža i digitalnih medija u njihovim ukupnim promo
kampanjama.
 01 02
03 04 05
Masovna popularizacija Instagrama, I dok se neki pitaju šta je
društvenih mreža uopšte, kao i travel u tome loše, imajući u
vidu da turizam pomaže I da se on u ovom
blogova, u poslednjih nekoliko godina razvoj lokalne Ako izbegnemo
slučaju zove preterani ili o tome šta bi bio
imala je ključan uticaj na to kako ekonomije, a da države polemiku o
turizam koji počinje licemerstvu onih koji balans između
putujemo – i prema mnogima, ne u troše mnogo vremena i
negativno da utiče na
novca na privlačenje su nekada sve svoje prava svakog
potpunosti pozitivan. Na pitanje da li lokalne zajednice, pa i snage usmeravali na stanovnika ove
turista na svoju
su se putovanja zauvek promenila, teritoriju, drugi skreću cele države, a sve to .
privlačenje turista, a planete da je celu
mnogi poznavaoci će vam reći da su pažnju da od viška glava zahvaljujući… Čemu, danas bi najradije da obiđe i njegovih
i te kako ume da zaboli zapravo? ih isteruju dimom obaveza kada je na
svedoci toga da su turističke destinacije
. ipak tuđoj
postale krcate turistima koji su ništa
teritoriji.
drugo do tragači za selfijima.

ISLAND
Kada je 2008. zapao u finansijsku
krizu, Island je blagosiljao turizam
koji ga je iz iste izvukao, ali njegovim
stanovnicima je sada dosta. Od 2010.
godine broj turista se skoro
upetostručio i u velikoj meri
opteretio infrastrukturu i prirodnu
okolinu.
NORVEŠKA
Iste te godine, norvešku piktoresknu
ISLAND
liticu Troltunga (Trolov jezik)  posetilo je
samo 800 ljudi, dok se na nju šest godina
kasnije uspelo 80.000 njih. Za ovu navalu
na jednu od najspektakularnijih
turističkih atrakcija u Norveškoj
(računajući i spasilačke ekipe koje su
priticale u pomoć turistima koji su
precenili svoje mogućnosti za
desetočasnovni uspon)
ITALIJA ŠPANIJA
ISLAND
Šta nekontrolisani turizam može da
uradi popularnim gradovima u
Evropi  nedavno smo imali prilike
da vidimo i u Veneciji i Barseloni u
kojima su građani protestovali zbog
previsokih cena, do čijeg rasta je
došlo kada su investitori počeli da
se grabe za apartmane ne bi li ih
iznajmili turistima
Procvat hobija u vidu obilaženja planete, nekada rezervisan
samo za bogate, dogodio se kada je u situaciju da tako nešto
priušti STE
sebi došla i srednja klasa, posebno u rastućim
Kada je mala farma suncokreta u Kanadi
STE
preživela najezdu posetilaca koji su je otkrili na

01P poput Kine i Indije. Kako su došli u posed

ekonomijama
većeg ličnog dohotka, tako je na milione putnika spakovalo
kofere i krenulo na put na kom su 
Instagramu, policija je morala da zatvori sve
prilaze ne bi li je zaštitila od uništenja; 
04
P

počeli da skupljaju fotografije za svoje instagram feed-ove.

na fontani Trevi u Rimu izbila je masovna tuča
Kao i na sve drugo na svetu, socijalne mreže su
koju su inicirale dve žene svađajući se oko
uticale i na turizam u velikoj meri. Popularizovale
STE STE
najbolje tačke za slikanje selfija, a grupa turista
P
05
su ga jer su mnoge destinacije učinile bližim, a

02
P
putovanja ka njima izvodljivijim. Živimo u
poginula je na Šenon vodopadima u Kanadi dok
je snimala video koji je na Jutjubu trebalo da
Metju Karsten se na svom blogu zapitao da li je
informatičkom društvu u kom se informacije sve
privuče baš mnogo lajkova.
brže kreću, pa ljudi sve lakše dolaze do odgovora rešenje da influenseri povedu više računa o tome

na pitanje kako na jeftin i jednostavan način šta “šeruju” na svojim društvenim mrežama ili da
STE STE
vlade osmisle bolji način da turiste drže pod

06
putovati i informišu se o zemljama koje imaju
P
03
P
Instagram je danas postao javna bucket lista mesta
potencijal, a nisu posećene i o njima se malo zna .
koje moramo da posetimo jer ćemo u suprotnom biti
kontrolom ili je promena koja je odavno počela
nezaustavljiva. Čak i ako prihvatimo da za porast
autsajderi, zbog čega je mnogima imperativ da
impresioniraju svoje pratioce. Kineski zid? Tadž broja svetske populacije i uzdizanje srednje klase
Mahal? Been there, done that. Imam majicu i fotku u kombinaciji sa ljudskom narcisodinom
na Instagramu da to i dokažem 
prirodom i presudnim uticajem društvenih mreža
ne postoji antidot, Metju ističe da ipak postoji
nešto što bismo mogli da preduzmemo.
 Istraživanje je sprovedeno sa ciljem merenja uticaja
društvenih medija na lokalno stanovništvo Republike Srbije
prilikom odabira destinacije kulturnog turizma u Srbiji.
Uzorak se sastojao od ukupno 270 ispitanika
85%
56%
86,5%
25%
24%
18% 10%
2%

Doktorske studije
6% 59%

Osnovna škola
13,5%

Srednja škola

Srednji grad
15%

Veliki grad
41 do 60>

Mali grad
<20 do 40
ŽENSKI

Fakultet
MUŠKI

Master

Selo
ISTRAŽIVANJE NAVIKA STUDENATA PRI ODABIRU
TURISTIČKE DESTINACIJE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Društvene mreže promenile Kojim uređajima se Koliko često Koliko često Na koji način se
su način na koji ljudi istražuju, povezujete na koristite društvene posećujete turističke najčešće informirate
prikupljaju informacije,
donose odluke i dele svoja
internet: mreže destinacije prilikom odabira
iskustva. Sve češće se prilikom turističke destinacije
odabira svoje destinacije • Privatni relefon • Više puta dnevno • Jedanput
koriste upravo društvene
99% 54% nedeljno • Turistička agencija
mreže. Ovim istraživanjem
nastojalo se ispitati kakve su • Poslovni telefon • Jednom dnevno 1% 7%
navike studenata prilikom 3% 0,17% • Jedanput u • Internetska
odabira turističke destinacije; • Prenosni računar
koje portale i društvene • Svaki drugi dan mesecu stranica turističke
mreže koriste, koliko često 81% 0,03% 4% agencije
koriste društvene mreže u • Kućni računar • Ponekad • Dva do tri puta 38%
odnosu na druge metode 17%
odabira turističke destinacije, 0,70% u godini • Društvene mreže
te zašto biraju upravo
• Televizor • Svaki sat 34% 60%
društvene mreže. 18% 45,1% • Jednom u godini • Blog
44% 7%

#1 #2 #3 #4 • Jednom
u
dve godine
#5
17%

Uvidom u rezultate istraživanja može se reći da su društvene mreže jedan od najčešćih oblika kanala putem
kojeg se ispitanici informišu pri odabiru turističke destinacije. Čak 73% ispitanika je navelo preporuku prijatelja
i porodice kao prvi kriterijum u odabiru željene turističke destinacije te kao prvi izbor prilikom dobijanja
dodatnih informacija. Društvene mreže na drugom su mestu i koristi ih 60% ispitanika, zatim portali i forumi
www.youtube.com/
koje koristi 26% ispitanika, a najmanje se okreću turističkim agencijama i blogovima (po 7% ispitanika).
Na kojim društvenim mrežama se
najčešće informišete o putovanjima
73% Facebook

55% Instagram
Yo u Tu b e
32%
Tw i t t e r 17%
29% TripAdvisor

Linkedln 5%
 01 Proces donošenja odluke 06 Predviđanje posledica

Početni u turizmu
okvir
02 07
Konceptualne alternative Analiza
troškova i
koristi

03 08
Prikupljanj Odluka
e činjenica

Schmoll (1977) je razvio model koji pretpostavlja da su odluke

04 potrošača rezultat četiri sledeća elementa:
- Turističkih podražaja, uključujući turističke vodiče, impresije
09
drugih turista, oglašavanje i promociju
Definisanje
pretpostavki
- Osobne i društvene determinante ponašanja potrošača
uključujući motive, želje i očekivanja
Ishod
- Spoljašnje varijable, uključujući imidž destinacije, poverenje u
turističke posrednike i ograničenja kao što su troškovi i vreme.

10
- Karakteristike i značaje usluga destinacije kao što su
05 percipirana veza između troška i vrednosti, te raspon atrakcija
i sadržaja koji se nude

Dizajn Povrata
podražaj
Značaj interneta
za turizam
Radi boljeg razumevanja značenja interneta u
turizmu potrebno je preispitati njegov uticaj na
samu strukturu turizma. Prema Porteru (2001),
konkurentske snage na tržištu koje određuju
strukturu industrije iste su neovisno je li ta
industrija deo nove ili tradicionalne ekonomije.
Te snage su: intenzitet rivalstva među
konkurentima, barijere za ulazak novim
učesnicima, pretnja supstituta, pregovaračka
snaga dobavljača i pregovaračka snaga kupaca.
Borouji Hojeghan i Nazari Esfangareh (2011: 313)
su pokušali objasniti kako internet utiče na
strukturu turizma temeljem Porterovih pet
konkurentskih snaga:
 Korak Korak Barijere za ulazak na tržište: barijere za ulazak
novim učesnicima na tržište e-turizma
Rivalstvo na tržištu: takmičenje

2
turističkih organizacija na internetu svedene su na minimum, budući da su

1
mnogo je intenzivnije. To je uglavnom tehnološke prepreke kao i nužni resursi
takmičenje cenama umesto potrebni za pokretanje online poslovanja

START ponudama proizvoda više kvalitete ili (kapital, osoblje itd.) vrlo ograničeni, uporedi
diferencijacije paketa usluga. Dodatni li ih se sa tradicionalnim poslovanjem u
argument da će se rivalstvo zaoštriti je turizmu. Kako se tradicionalne organizacije
taj što mnogi drugi akteri osim okreću online kanalima, te sve više online
turističkih agencija nastoje ući na organizacija ulazi na tržište, organizacije u
tržište i nuditi online turističke usluge. turizmu su izložene rastućem broju pretnji.
Stoga je uticaj interneta na rivalstvo Temeljem toga, uticaj interneta na barijere za
jako negativan ulazak na tržište su umereno negativne.

Korak Pretnja supstituta: u današnje vreme

moguće je lako, besplatno i brzo pronaći
Korak
Pregovaračka snaga dobavljača:

organizacije u turizmu sposobne su nuditi
svoje proizvode i usluge putem interneta
većem broju potrošača bez da pritom
zavise o tradicionalnim posrednicima. To
implicira povoljniji položaj ponuđača pri
određivanju cena. Ipak, ponuđači će
nastaviti poslovati s online posrednicima,
što vodi drugoj vrsti zavisnosti. Stoga
internet ima blago pozitivan uticaj u
usporedbi s blago negativnim uticajem
pregovaranja od strane ponuđača.
4 3
supstitute za svaki segment turističkog
poslovanja putem interneta (sobe za
iznajmljivanje umesto hotela, transport
železnicom ili brodom umesto vazdušnim
putem itd.). Čak i kad bi se promatrali
rivalstvo jako negativan supstituti za turističke proizvode i usluge
izvan 84 turističkog sektora, ostali bi
iznenađeni količinom alternativa koje nudi
internet (zabava, kulturni i sportski događaji
itd.). Zaključak je da je uticaj interneta na
pretnju supstituta umereno negativan.

Korak Pregovaračka snaga potrošača: izravna

Korak Temeljem svega iznesenog moguće je
zaključiti da je informacijska i komunikacijska

6
veza potrošača i organizacija e-turizma

5
povećala je snagu cenkanja tj. tehnologija od velikog značenja za
mogućnosti povoljnije kupnje od strane razumevanje razvoja današnjih turističkih
potrošača. Što su potrošači upoznatiji destinacija (Buhalis i Law, 2008) i organizacija

GOAL
sa internetskom tehnologijom, njihova u turizmu. Istraživanja ukazuju na to da je
lojalnost određenom ponuđaču usluge gotovo nemoguće da turističke organizacije
će padati, u kombinaciji sa niskim zanemare internet u svojim marketinškim
troškovima zamene ponuđača putem naporima zbog prednosti interneta koje
interneta, pregovaračka moć potrošača uključuju globalnu dostupnost, praktičnost u
će rasti. Sledom toga je uticaj interneta ažuriranju, informacijske usluge u stvarnom
na pregovaračku moć potrošača snažno vremenu, interaktivne komunikacijske
pozitivan. mogućnosti, jedinstvene sposobnosti
prilagodbe
Sličnosti između tradicionalnih i društvenin medija

1 2 3 4 5 6 7 8
Služe kao izvor
informacija
Utiču na Alat su za Putem njih Njihova Sadrže iste Zahtevaju Potrošačima
odnose s dostupnost (iako se
ponašanje se ostvaruje oblike potrošačevo pružaju
javnošću zavisi o potrošači sve
potrošača komunikacija sadržaja vreme i zabavu i
pokrivenosti više okreću od
između signalom. (tekst, zvuk i pažnju užitak
tradicionalnih
poduzeća i sliku ili
medija ka
potrošača kombinaciju
društvenim
navedenog)
medijima u
potrazi za
informacijama
 Razlika 4
Tradicionalni ne nude
kometare i preporuke, dok
Razlika 2: Razlika 5
Razlika 3 kod društvenih komentari
Kod tradicionalnih i preporuke su dostupni
Kod tradicionalnih Ciljna grupa tradicionalnih
Razlika 1: potrošač konzumira
preduzeće ima kontrolu, su starije osobe, dok kod
sadržaj, dok ga kod dok kod društvenih je društvenih ciljne grupe su
Tradicionalni mediji društvenih medija sam
potrošač taj koji ima mlađe osobe
kreira
ulepšavaju sadržaj, dok kontrolu

društveni mediji nude

autentičan sadržaj
Hvala na pažnji