KLINIČKA PROCENA

INTELIGENCIJE
doc. dr Biljana Šaula-Marojević
 Koncept inteligencije
• Koncept „inteligencija“ je pokušaj da se razjasni i razume kompleksan skup
fenomena: individualne razlike ljudi u sposobnosti da razumeju ideje, da se efikasno
prilagođavaju na sredinu, koriste različite forme rezonovanja, rešavaju probleme...
• Ne postoji opšteprihvaćena definicija inteligencije, teorija inteligencije, niti metod
njene procene.
• Kroz svoju istoriju, ispitivanje/testiranje inteligencije je prolazilo kroz periode slave,
ali i oštrog osporavanja.
• I pored toga, procena inteligencije ima široku primenu, a njome se bave psiholozi
različitih grana psihologije.
 Zašto je testiranje inteligencije korisno?
• Testovno postignuće je dobar prediktor školske i radno-profesionalne
uspešnosti
• Daje informacije o relativnim snagama i slabostima subjekta
• Može da pruži i dodatne informacije o ličnosti subjekta
• Omogućuje istraživačima, kliničarima, edukatorima praćenje promena
kod pojedinca ili populacije
 Šta su ograničenja testiranja
inteligencije?
• Favorizuje konvergentno, naučno mišljenje, naspram divergentnog, kreativnog.
• Dugoročne predikcije na osnovu testovnih rezultata su upitne.
• Rezultati na testu inteligencije su loši prediktori neakademskih veština kao i profesionalnih čiji
zahtevi nisu u vezi sa sposobnostima koje test meri.
• Testovi inteligencije ne uključuju neke važne sposobnosti (npr. socijalnu snalažljivost i
uspešnost, nivo motivacije, imaginativnost...).
• Potencijalno su kulturološki pristrasni
• Mere inteligencije (IQ) mogu biti stigmatizujuće i podložne su zloupotrebi
• Ne daju informacije o procesima u osnovi rešavanja problema, već samo ishode.
 Klinička procena inteligencije
• Istorija kliničke psihologije je neraskidivo vezana za koncept i procenu
inteligencije
• Testovi inteligencije su bili i ostali najznačajniji deo arsenala kliničkog
metoda psihologa.
• Unutar kliničke psihologije postoji relativan konsenzus u pogledu
prihvaćenog modela inteligencije i metoda njene procene.
 Kratka istorija merenja inteligencije
• Prve diskusije o inteligenciji potiču iz antičkog doba:
• Aristotel deli psihičke funkcije na kognitivne/“kibernetičke“ i dinamičke/“orektičke“
• Platon: duša se sastoji iz rezonovanja, volje i „apetita“/potreba.
• Kasniji filozofi govore o inteligenciji shvatajući je kao jedan globalni konstrukt.
• Specifičnije teorije sposobnosti, a zatim i preteče testova sposobnosti pojavljuju se u XIX
veku:
• Jean Esquirol (1828) - dva tipa metalne poremećenosti: a) mentalni poremećaji i b)mentalna retardacija:
idiotija i imbecilnost; konstruiše verbalne zadatke
• Edouard Seguin (1866): „Idiotija: tretman psihološkim metodom“. Pretpostavlja motorne i senzorne
sposobnosti kao markere inteligencije i konstruiše zadatke motornog izvođenja.
 Kratka istorija merenja inteligencije
• Frensis Golton:
• 1869. godine objavljuje knjigu „Nasledni genije“ (Hereditary Genius)
• Popularizuje naziv „inteligencija“ (od latinske reči intelligere:shvatiti, spoznati, sagledati)
• Sistematski meri reakcije koje pretpostavlja kao markere inteligencije (jednostavni oseti i opažaji)
• Wilhelm Wundt, eksperimentalna psihologija: manifestacije inteligencije se mogu
sistematski izazivati i meriti.
• Emil Kraepelin: deli testove na testove pažnje, pamćenja, percepcije
• James Katell: ukazuje na neophodnost standardizacije ispitivanja sposobnosti i izrade
normi.
 Kratka istorija merenja inteligencije
doprinos Alfreda Binea (Alfred Binet)
• Alfred Binet i Theodore Simon definišu inteligenciju kao : sposobnost
rasuđivanja, smisao za praktično, inicijativu, prilagodljivost.
• Bine-Simonove skale inteligencije (1905.):
• Test konstruisan u cilju selekcije dece subnormalne inteligencije
• Serija verbalnih zadataka klasifikovanih po težini: kalendarskom uzrastu na kome ih
većina dece rešava.
• Kvantitativna mera inteligencije: mentalni uzrast određen težinom zadataka koje
dete rešava
 Kratka istorija merenja inteligencije
doprinos Alfreda Binea (Alfred Binet)
• Lewis Terman 1916 god. revidira Bineovu skalu:
• Postavlja je na mnogo bolje psihometrijske osnove
• Formira novu meru inteligencije, količnih inteligencije (IQ): količnik mentalnog i
kalendarskog uzrasta (izraženih u mesecima), pomnožen sa 100.
• Termanova adaptacija Bineovih skala, Stanford-Binet skala, je i danas jedan od
najzastupljenijih testova inteligencije za decu.
• Razrađuje klasifikacionu shemu inteligencije sa kategorijama od slaboumnosti
(IQ<70), do vrhunske inteligencije (IQ≥140)
 Kratka istorija merenja inteligencije
• Period I Svestskog rata: konstrukcija Alfa i Beta serije u SAD (Robert
Yerks i četrdeset psihologa-saradnika)
• Ekspanzija testova inteligencije: Kosove kocke, Ravenove progresivne
matrice, Gudinaf crtež ljudske figure
 Vekslerove skale inteligencije
• Dejvid Veksler (David Wechsler) argumentuje neprilagođenost Bineovih
skala proceni inteligencije kod odraslih.
• Redefiniše pojmovno i operacionalno IQ.
• Integriše verbalne i neverbalne testove u jednu bateriju testova sa tri IQ mere
(skupni IQ, verbalni IQ i neverbalni IQ)
• Kriterijum za izbor testova nije samo povezanost sa globalnom
inteligencijom, već i mogućnost kvalitativne analize procesa formiranja
odgovora.
 Vekslerovo shvatanje inteligencije
• U konceptualizaciji inteligencije Veksler se oslanjao na tri perspektive:
• Spirmanovo (Spearman) shvatanje o G i S faktorima inteligencije
• Torndajkovo (Thorndyke) shavatanje da se inteligencija ispoljava u tri osnovna
oblika: verbalnom/simboličkom, operacijskom/manipulativnom-praktičnom i
socijalnom/komunikacijskom
• Ego-psihološkom shvatanju da se kognitivni procesi funkcije ega, odnosno, da se
inteligencija ne može posmatrati nezavisno od ličnosti
 Vekslerovo shvatanje inteligencije
Vekslerovo shvatanje inteligencije je:
• Funkcionalističko: inteligencija se može opisati i meriti na osnovu njenih efekata, ishoda ili
manifestacija. Nije neophodno da znamo uzroke inteligentnog ponašanja.
• Holističko: inteligencija se ne može posmatrati nezavisno od ličnosti: vrhovno merilo
inteligencije nije testovno postignuće već životna uspešnost koja je rezultat složene interakcije
kognitivnih sposobnosti i ličnosti.
• Naturalističko: nije zasnovano na naučnim, statističko-empirijskim argumentima.
Vekslerova definicija inteligencije: inteligencija je agregat ili globalni kapacitet pojedinca koji se
manifestuje u racionalnom mišljenju, svrsishodnom delanju i uspešnom odnosu prema sredini.
 Vekslerov pristup merenju inteligencije
• Kompozitni test: kombinacija verbalnih i neverbalnih testova
• Multiskorni pristup (globalni, verbalni i manipulativni IQ)
• Interpretacija rezultata: kombinacija kvantitativnog, kvalitativnog
(uključuje i konfiguralni) pristupa
• Naglasak na kliničkoj vrednosti testa i rezultata – rezultati se ne svode samo na
numeričke pokazatelje visine inteligencije, već se dobijaju i podaci o kvalitetu i načinu
mišljenja
 Specifičnosti kliničke procene
inteligencije
• Podrazumeva da se ispituje pojedinac – individualno ispitivanje
• Postignuće se posmatra u kontekstu osobina , (normalnih i poremećenih) i okolnosti
merenja
• Pored opštih mera (IQ) podrazumeva i procenu kvaliteta kognitivnog funkcionisnja –
kognitivne snage i slabosti, intelektualnu efikasnost u vantestovnom kontekstu, primarne
kapacitete, očuvanost/ometenost/oštećenost sposobnosti
• Fokusirana je na prosečne i ispodprosečne vrednosti, manje na nadprosečne.
• Kombinuje kvantitativnu i kvalitativnu procenu, opis, kategorizaciju i objašnjenje
numeričkih podataka
 Značenje Vekslerovog IQ skora
• Zasnovan na pretpostavci o normalnoj distribuciji inteligencije u
populaciji.
• IQ je devijacioni količnik: mera odstupanja skora ispitanika od prosečnog
skora referentne starosne grupe izraženog kao standardni skor 100, sa SD-
15.
 Priroda IQ-a
• IQ je mera intelektualne efikasnosti osobe u trenutku ili periodu
ispitivanja
• IQ nije nepromenljiva konstanta, naročito kod dece
• IQ je procenjeni, ne i stvarni skor ispitanika
• IQ je relativna mera sposobnosti – samo onih koje su testom obuhvaćene
 Forme Vekslerovih skala za odrasle
• 1939. god: Wechsler-Bellevue skala, forma I i forma II (WB I i WB II)
• 1955. god: Wesker Adult Intelligence Scale (WAIS)
• 1981. god.: revidirana WAIS skala (WAIS-R)
• 1997. god.: treća verzija WAIS (WAIS-III)
• 2008. god.: četvrta verzija WAIS (WAIS-IV)
• U pripremi: peta verzija WAIS (WAIS-V)
 Forme Vekslerovih skala za decu
• 1949. god.: test inteligencije za decu školskog uzrasta: Wechsler
Individual Scale for Children (WISC)
• WISC test je više puta revidiran: WISC-R, WISC-III, WISC-IV
• Poslednja verzija WISC-V objavljena je 2014. godine.
• 1967. god.: test inteligencije za decu predškolskog uzrasta: Wechsler
Preschool And Primary Inteligence Scale (WPPSI)
• WPPSI test je više puta revidiran: WPPSI-R, WPPSI-III, WPPSI-IV
Vekslerov individualni test inteligencije: VITI

• VITI je adaptirana i standardizovana verzija Vekslerovih skala

inteligencije za našu populaciju (1995.god.)
• Sastoji se od 11 subtestova raspoređenih u dve supskale: verbalna i
neverbalna/manipulativna
• Zadavanje je individualno i traje oko 60 min.
 Sadržaj VITI testa
Verbalna supskala (IQv) Manipulativna supskala (IQm)
1. Opšta informisanost/Informacije 1. Dopunjavanje nepotpunih
2. Opšte shvatanje ili slika/Dopune
rezonovanje/Shvatanje
2. Svrstavanje slika/Strip
3. Nalaženje sličnosti/Sličnosti
4. Ponavljanje brojeva/Brojevi 3. Kocka-mozaik/Kosove kocke
5. Aritmetičko rezonovanje/Aritmetika 4. Sklapanje figura/Sklapanje
6. Bogatstvo rečnika/Rečnik 5. Šifriranje/Šifra
 Šta procenjuju subtestovi VITI?
Verbalni deo: sposobnost
korišćenja apstraktih simbola,
sposobnost formiranja pojmova,
stepen korišćenja obrazovanja i
iskustva, verbalno pamćenje,
aritmetičko rezonovanje, verbalnu
fluentnost, zdravorazumsko-
praktično rezonovanje i dr.
Manipulativni deo: analitičke i
sintetičke sposobnosti, sposobnost
tumačenja, diskriminacije i integracije
perceptivnih draži, sposobnost procene
vizuoprostornih informacija,
vizuomotornu koordinacija, brzinu
učenja, identifikovanja vremenskih
nizova, razumevanje uzročno-posledičnih
odnosa u socijalnom kontekstu i dr.
 Kratak opis VITI subtestova:
1. Opšta informisanost

• Serija pitanja iz različitih oblasti (istorije, geografije, umetnosti...).

• Jedan od najreprezentativnijih subtestova za opšte sposobnosti
• Procenjuje fond informisanosti, saznajnu radoznalost
• Razumno pitanje: da li je test znanja ili test sposobnosti?
• Daje podatke za kvalitativnu analizu procesa mišljenja.
• Najduže se razvija tokom života (plato oko 36. godine)
 2. Opšte shvatanje
• Sastoji se od 10 pitanja ili problemskih situacija koje ispitanik treba da
reši
• Veksler: test zdravorazumsko-praktičnog rezonovanja
• Rapaport: i mera spremnosti na poštovanje socijalnih pravila i standarda
• Osrednja povezanost sa opštim nivoom sposobnosti
• Veoma vredan za kvalitativnu analizu procesa mišljenja, nivoa apstrakcije,
osetljiv na neke osobine ličnosti
 3. Nalaženje sličnosti
• Serija parova pojmova za koje ispitanik treba da nađe vezu, odnosno
sličnost.
• Ispituje apstraktno mišljenje, odnosno sposobnost formiranja pojmova.
• Jedan je od najboljih testova opštih sposobnosti.
• Odgovori su korisni za kvalitativnu analizu
 4. Aritmetičko rezonovanje
• Deset aritmetičkih zadataka koje ispitanik treba da reši
• Dobro razlikuje subnormalnu inteligenciju od normalne ali nije
diskriminativan za varijacije prosek-nadprosek
• Osrednje povezan sa opštim nivoom inteligencije
• Uz subtest informisanosti najbolji prediktor školskog uspeha
• Osetljiv na probleme sa pažnjom i koncentracijom
 5. Ponavljanje brojeva
• Jedan od najpopularnijih testova inteligencije
• Subtest verbalnog pamćenja, pažnje, radne memorije
• Sastoji se od dve serije nizova cifara: u prvoj seriji ispitanik treba da ponovi
izdiktirane cifre istim redosledom, a u drugoj seriji obrnutim redosledom.
• Slab test opštih sposobnosti
• Visoko diskriminativan za intelektualnu zaostalost
• Osetljiv na situacionu anksioznost
 6. Rečnik
• Spisak od 40 reči, za svaku od njih ispitanik treba da kaže šta reč znači.
• Subtest verbalne fluentnosti, apstraktnog mišljenja – sposobnosti
formiranja pojma.
• Daje korisne informacije za kvalitativnu analizu, može da ukaže na neke
osobine ličnosti
• Dobar indikator opštih sposobnosti
 7. Dopunjavanje slika
• 15 slika objekata nacrtanih tako da svakom nedostaje jedan važan deo,
koji ispitanik treba da otkrije.
• Subtest perceptivne tačnosti, diskriminacije, razlikovanja bitnog od
nebitnog.
• Niske osetljivosti za razlike između prosečne i nadprosečne inteligencije,
dobro diferencira subnormalne nivoe.
• Ekonomičan, otporan na efekat ponavljanja testiranja (upamćivanja
zadatka), podesan za retestiranje i u kraćem vremenskom razmaku.
 8.Razvrstavanje slika/strip
• 10 serija slika od kojih svaka predstavlja šaljivu priču u slikama
• Slike se izlažu u ispreturanom redosledu, a ispitanik treba da ih složi pravilno,
tako da dobije priču koja ima smisao. Opciono treba i da ispriča priču.
• Kontraverzan test : osetljiv na uzrasne razlike, težak i nediskriminativan za
ispotprosečno inteligentne, ne potvrđuje pretpostavku da meri socijalnu
inteligenciju, kulturološki teško prilagodljiv
• Koristan za procenu nekih osobina ličnosti, misaonog procesa
 9. Kos-mozaik
• 14 zadataka: ispitanik treba da složi mozaik/šaru od kockica tako da bude
istovetna šari koju mu prezentuje ispitivač.
• Jedan od najboljih testova u Vekslerovoj bateriji: visoko korelira sa
globalnim IQ, relativno nezavisan od kulture, omogućava praćenje
procesa mišljenja i strategija rešavanja problema, relativno neosetljiv na
anksioznost.
 10. Sklapanje figura
• Sastoji se od 4 figure, poznate iskustvu osobe, koje treba da složi od
delova nalik pazlama.
• Slabiji indikator opštih sposobnosti
• Slabo diskriminativan zbog malog broja zadataka.
• Uključen zbog kliničkog značaja: mogućnost praćenja procesa mišljenja i
rešavanja problema, vrlo osetljiv na anksioznost, depresivnost
• Lako upamtljiv, zahteva opreznost u ponovnom zadavanju.
 11. Šifriranje
• Zadatak da ispitanik u ograničenom vremenu od 90 sekundi zameni što veći broj
cifara odgovarajućim znacima.
• Jedini test sa jednim zadatkom, i jedini test tipa „papir-olovka“
• Ekonomičan test, ispitanici ga lako prihvataju i rado rade
• Proces rešavanja zadatka je teško pratiti
• Grafički znaci koje ispitanici upisuju u arak mogu dati klinički relevantne
informacije
• Ima nešto više korelacije sa globalnim IQ nego što se očekivalo (iznad 0,70)
 Popularnost Vekslerovih skala
• Veslerovi testovi su nakorišćeniji testovi u svetu (pre svih WAIS-R)
• Kaufman (1990) je ispitivao 402 klinička psihologa: 97% koristi WAIS ili
WAIS-R u proceni inteligencije kod odraslih
• Oakland i Zimmerman (1986) na obukama za korišćenje testova najveća
pažnja u obuci pridavana Vekslerovim istrumentima.
• Vekslerovi instrumenti, i pored poplave novih instrumenata se i dalje
najčešće koriste (Daniel, 1997)