Hemijsko Recikliranje

Nemanja Miljkovic III2

 PVC

Polivinil Hlorid ili skraćeno PVC je vrsta plastike koja se koristi za proizvodnju široke palete
proizvoda, PVC proizvodi su sve brojniji, zbog svoje prihvatljive cene, postojanosti, trajnosti,
netoksičnosti itd. Ali široka primena ima svoju negativnu stranu, gomilanje sve većeg otpada i
teškoće pri odlaganju iskorišćenih proizvoda. Recikliranje se smatra za najbolje, najefikasnije
i ekološki najprihvatljivije rešenje, dobija se materijal koji ponovo ulazi u proizvodni proces, a
može da se dobije i energija, što nije slučaj kod odlaganja u deponijama i spaljivanja, gde se
troši energija, i oslobađaju se štetne materije.
HEMIJSKO RECIKLIRANJE

Hemijsko recikliranje se razlikuje od drugih vrsta po tome što se

veliki polimerni molekuli od kojih je PVC izgrađen razgrađuju u
niskomolekulare supstance, dok se kod drugih načina ne menja hemijska
struktura materijala.

Hemijsko recikliranje ima tu prednost što se na kraju dobijaju više korisnih

gasovitih i tečnih niskomolekulskih supstanci (monomeri), koji su prethodno
korišćeni za sintezu polimera, i koji ponovo mogu da budu upotrebljeni za
istu namenu. Postoje više vrsta postupaka za hemijsko recikliranje polivinil
hlorida.
DEGRADATIVNA
EKSTRUZIJA
Najveći broj monomera koji se koriste u sintetičkim procesima za
dobivanje Polivenil Hlorida i drugih polimera, se dobijaju iz nafte. Na neki
način je logično da se za recikliranje PVC otpada koriste isti hemijski
procesi kako kod prerade sirove nafte, ali sa obratnim smerom (iz
plastičnih materijala ponovo dobijaju pretrohemisjki proizvodi koji
predstavljaju novu bazu za nove produkte).

Da bi se polimerni otpad mogao reciklirati, prvo mora da se odvoji

od drugih jedinjenja. Ako je u čvrstom stanju prvo se sitni do finih
čestica. Ako se koristi u tečnom stanju, čvrst otpad se prethodno
prevodi u tečno stanje pomoću procesa nazvanog degradativna
ekstruzija.
 PIROLIZA

Pod pirolizom se podrazmevaju zbir procesa i

postupaka razgradnje polimernih jedinjenja do
niskomolekulskih ulja i gasovitih produkata, pod
dejstvom toplote u inertnoj atmosferi bez
prisustvo kiseonika. Procesom pirolize dobijaju
se gasoviti, tečni i čvrsti produkti. Izvodi se pri
temperaturi od 400 oC do 9000 oC.
PIROLIZA

Pri ovom procesu oslobađa se hlor iz

polivinil hlorida u obliku hidrovodonične
kiseline, kao i gasoviti produkti koji se
hidrogenuju i dalje koriste kao
petrohemijske sirovine. Gasoviti produkti
se koriste za pokretanje pogona i kao gas
za grejanje. Tečni produkti, ako sadrže
aromate, mogu da se dodaju benzinu radi
poboljšanja njegovog kvaliteta.
POLIMERNO
HIRDOGENOVANJE

Hidrogenovanje se izvodi tako što se polimerni otpad pomeša sa tečnim frakcijama nafte, pa se ova
masa zagreje na temepraturi od 450 stepeni i podvrgne i velikom pritisku. U procesu polimernog
hidrogenovanja oslobađaju se:

● zasićeni ugljovodonici koji se dalje koriste u refinerijama,

● gasoviti produkti koji se koriste za proizvodnju energije,
● atomi hlora iz PVC-a i azota iz poliamida i poliuretana koji se prevode u odgovarajuća
jedinjenja.
PREDNOSTI I MANE
HEMIJSKOG
RECIKLIRANJA

Prednosti hemijskog recikliranja u odonsu na druge načine su:

● Reciklira se mešani i nečisti otpad što kod drugih načina može biti

komplikovano
● Pri pripremi polimernog otpada ne moraju se izvoditi operacije sortiranja,

pranja i sušenja što doprinosi smanjenu troškova reciklaže

● Ostvaruju se znatne uštede fosilnih sirovina
● Negativna strana su visoki troškovi i ponekad nerentabilnost celog

procesa