Европа од 16. до 18.

века
Реформација
 Покрет против злоупотреба Римокатоличке цркве, започиње га 1517.
године Мартин Лутер (августинац)
 Питање продаја индулгенција - опроштајница грехова
 1517 - Објавио 95 теза - окачио на врата катедрале у Витенбергу
 Папа Лав X осуђује Лутера, Лутер спалио булу
 Лутерово учење проглашено за јерес
 Основна идеја: Свето писмо као једини извор вере
 Представници реформације у Швајцарској: Жан Калвин и Урлих
Цвингли
 Римокатоличка црква покреће противреформацију
 Нови монашки редови: Капуцински (1529) и Театински (1524)
 Најпознатији: Друштво Исусово или језуити (прихваћен 1540)
 Оснивач: Игњацио Лојола
 Одани папству, конзервативни
 Сабор у Тренту: 1545-1547; 1551-1552 и 1561-1562:
поштовање икона, један бискуп држи само једну
бискупију и одређено школовање свештеника
 Црква се одлучила за крсташки рат против
протестаната
 Немачко царство- центар протестантизма.
 Језуити и баварске војводе- браниоци католичанства
 1609- Немачки кнежеви протестанти основали
Протестантски савез
 Са друге стране: основана Католичка лига
 У Француској јача калвинизам (хугеноти)
 Катарина Медичи- регент малолетним синовима
 Брак Анрија Наварског (хугенот) са Катаринином ћерком
Маргаретом Валоа: уочи венчања- покољ хугенота у Паризу:
Бартоломејска ноћ (23. август 1527)
 Након изумирања династије Валоа - Анри Наварски, постаје
краљ Анри IV (почетак династије Бурбона)
 Доноси Нантски едикт 1598: обезбеђен верски мир
 У Енглеској Хенри VIII “Законом о супрематији” (1534) постаје
поглавар Енглеске (Англиканске) цркве. Раскид са папством.
 Тридесетогодишњи рат (1618-1648): Шпанија, Данска, Шведска
и Француска
 Окончан Вестфалским миром
Свето римско царство
 Од средине 15. до краја 16. века западноевропске монархије
изграђују централизовану управу
 Циљ: смањити утицај крупне аристократије
 Владар - суверен: обједињују вољу и добробит народа и
истичу да је благостање највиши закон
 Краљ власт спроводи преко савета и високих чиновника
(углавном ниже племство) што изазива гнев крупног племства
 Расту расходи - потребни приходи: поред прихода са
краљевих имања и од рудника, узимају се зајмови од банака,
расписују јавни зајмови, конфискује се црквена имовина и
прописују принудни “дарови”
 Владари Шпаније и Француске обезбедили да постављају
црквене великодостојнике
Универзално царство Карла V
 Царство: Шпанија, поседи у Средоземљу и Америци, Аустрија, јужна
Немачка, Низоземска и Франш Конте
 Свуда различита титула: од 1516. је краљ Шпаније, од 1519. цар Светог
Римског Царства
 После погибије угарског краља Лајоша II наследио и његове земље - Чешку
и Угарску: ширење Хабзбуршког Царства ка југу - сукоб са Османлијама
 Нема заједничког буџета - зависи од прихода из сваке државе понаособ
 Закони, установе - све зависи да ли су земље немачке или шпанске
 У Немачкој -ограничење краљевске власти
 У Шпанији - формално јединствена монархија (Кастиља и Арагон
уједињени браком Изабеле и Фердинанда 1469. године), али и Кастиља и
Арагон задржали своје институције
 У Низоземској - 17 провинција, племство и градови имају огроман утицај
на администрацију
 Карло се повлачи са престола Низоземске 1555, препушта Италију и
Америку сину Филипу II 1556. а брату Фердинанду престо Светог Римског
Царства - Хабзбурзи се деле на две гране: Шпанску и аустријску
Шпанија у доба Филипа II (1556-1598)
 Син Карла V, спреман за државништво од малена
 Жени Марију Тјудор, али Марија умире 1558. - пропала идеја о персоналној унији са
Енглеском
 Реформација се шири Европом, у Низоземској - успех
 Филип даје инквизиији велика овлашћења
 Низоземска важна економски - постављање бискупа и наметање нових пореза - гнев
Низоземаца и устанак 1566.
 Вођа - Виљем Орански, штатхолдер Холандије и Зеландије
 Јужнепровинције с 1579. одвајају и формирају Католички савез
 Седам северних - формирају Утрехтску унију 1581.
 Велика снага и углед Филипа - после битке код Лепанта 1571: поморска победа над
Османлијама
 1580. осваја Португалију - господар Пиринеја
 Верски сукоби: католици се обраћају Француској и склапају савеу
 Протестанти- Енглеској
 Енглези пресрећу шпанске галеоне на пуру за Америку
 Шпанија одговара ратом - “Непобедива армада” стиже у Ламанш 1588. - пораз од Енглеза
Енглеска у доба апсолутизма
 Хенри VIII (1509-1527): реформа државе- уводи Приватни савет (регулише
финансије, усклађује рад других тела, има судска овлашћења)
 Временом администрација постаје инструмент за спровођење краљеве
политике
 Хенри био поборник католичанства, “бранилац католичанства”, до
реформације
 1534- Закон о супрематији: краљ постаје поглавар Цркве Енглеске.
 Циљ: потчињавање цркве својој власти
 Повод: папа Климент VII одбија да му одобри развод од Катарине
Арагонске
 Добија благослов од кентерберијског надбискупа Томаса Кранмера
 Жени се Аном Болен - добија кћер Елизабету
 Прогон католика
 Англиканској цркви даје ново уређење и одваја је од Католичке
 Конфискује имовину цркве, продаје је имућним људима и тако ствара ново
племство
Енглеска у доба апсолутизма
 Наслеђује га малолетни син Едвард VI (1547-1553)
 Наставља реформу, издаје Молитвеник англиканске
цркве
 Марија Тјудор (1553-1558) - покушај враћања
католичанства
 Прогон протестаната, спаљивања - доносе јој надимак
Крвава Мери
 Елизабета I (1558-1603) - умерена верска политика
 Закон од 39 чланака 1571: уређен живот Англиканске
цркве, задржани неки делови католичког церемонијала
 Пуританци (калвинисти) желе да очисте цркву од
католичких церемонија - сукоб са краљицом
Династија Стјуарт
 Џејмс I (1603-1625) - наследник Елизабете
 Проблеми: верски, финансијски, спољнополитички
 Приморао пуританце да се иселе- прво у Низоземску,ап у Америкику (1607)
 Потреба за финансијама: наслеђена инфлација- дуг Елизабете. Решење:
продаја крунских поседа и царина.
 Чарлс I (1625-1641)
 Парламент 1628. доноси Петицију о правима: принудни дарови, зајмови не
могу без знања Парламента да се одобравају
 Краљ Петицију прихвата, али не отпушта свог саветника
 Распушта Парламент 1629. до 1640.
 У Шкотској - компликације са верском политиком, краљ сазива Парламент
1640 (Кратки парламент)
 1640-1660 - Дуги Парламент
 1642-1649 : Грађански рат - ројалисти против парламентариста
 Укључује се Оливер Кромвел: 1645 - битка код Незбија и победа
парламентариста
 Краљ Чарлс I осуђен за издају 1648. годинр и погубљен 1649.
 Укида се монархија, формира се Државни савет
 Кромвел слама устанак у Ирској и насељава протестанте-
узрок каснијих сукоба
 Чарлса II у Шкотској проглашавају за краља. Кромвел побеђује
1651., Чарлс бежи у Француску, проглашена унија Шкотске и
Ирске са Енглеском - формирана Велика Британија
 Води ратове против Шпанија и Низоземске
 Навигациони акт 1651.
 Парламент Кромвелу предаје сву власт 1653.
 Инструмент о владавини - први писани енглески устав
 Умро 1658. год. - син Ричард неспособан да настави очеву
политику
 Чарлс II (1660-1685) се враћа у Енглеску као краљ
 Парламент задржао многа овлашћења - парламентарна монархија
 Краљ располаже извршном влашћу али је финансијски зависан од парламента
 Habeas corpus act 1679 - штити од самовољног хпшења
 Англиканска црква постаје државна вера
 Чарлс II прихвата католичанство, а Џејмс II и званично прелази на католичанство
 Прича о католичкој завери - сви католици, сем војводе од Јорка, искључени из
парламента
 Две странке: виговци (антикатолички настројени) и торијевци (умеренији)
 Џејмс II фаворизује католике, а добио сина наследника
 Истакнуте личности позивају Виљема Оранског из Низоземске
 1689- долази, Славна револуција
 Закон о правима - штити права грађана - почетак параменраризма у Енглеској
 1702, престо наслеђује Маријин сестра Ана: Енглеска и Шкотска се уједињују
 Након њене смрти 1714. - династија Хановера
Француска у доба апсолутизма
 Зачетак апсолутизма: Луј XI (1461-1483)
 Своју власт спроводи преко државних савета, а у окрузима поставља намеснике
 Најважнији порез - “тај” - порез на личност и имовину
 Верски сукоби (Бартоломејска ноћ и Нантски едикт)
 Након смрти Анрија IV 1610. године - регентство на челу са Маријом Медичи,
владала уместо малолетног Луја XIII
 Побуна племства, сазива Скупштину сталежа (последња до Француске
револуције 1789.) - безуспешно
 Стабилизација: за време кардинала Ришељеа (1624-1642)
 Гуши побуну племства, протерује Марију Медичи и Луја, ограничава снагу
хугенота
 Политичке идеје изложио у “Политичком тестаменту”
 Хугенотска побуна 1627, војска гуши побуну и 1628. заузима Ла Рошел - центар
побуне
 Алески едикт милости 1629: хугеноти имају верске слободе, али губе градове
 Спољна политика: Против Хабзбурговаца, у Тридесетогодишњем рату (1618-
1648) на страни протестантске Шведске, уводи француску у рат 1635.
Луј XIV (1643-1715)
 На почетку- регентство Ане Аустријске, кардинал Мазарен - први
министар, наставља Ришељеову политику
 1648. избија Фронда: устанак против централне власти - учествују
париски парламент, градско становништво и провинцијско племство
 Захтеви: смањење пореза, опозив интенданата (инспектори у
провинцијама) и контрола над министрима и финансијама
 Напушта Париз заједно са Аном и Мазареном
 Мазарен се враћа 1652. год. и покреће војну акцију. Парламент се
ставља на страну краља - Луј се враћа 1653.
 Реформа: нови чланови савета, нови официри, министар Колбер уводи
контролу у финансије, пореска реформа
 Нови двор у Версају (1682-1687) за краља, 10.000 племића + слуге
 Луј - центар живота у Версају
 Верска политика временом све искључивија: 1685. опозива Нантски
едикт и забрањује протестантизам, хугеноти протерани из Париза-
верски, али и финансијски ударац
 Лујеви ратови: за припајање шпанских територија (1667-1668),
против Низоземске (1672-1678), упад у Рајнску област 1688. Без
територијалног проширења.
 Рат за шпанско наслеђе:
 Карлос II одлучује да га наследи Лујев унук Филип Анжујски
 Рат: Француска против Немачке, Енглеске и Низоземске
 Аустријски претендент: надвојвода Карло VI
 Противници Француске нижу успехе- освојен Гиблартар (1704), војска
долази на тло Француске, Луј приморан на преговоре
 Положај Француске бољи после пада владе у Енглеској (1710) +
Енглезима не одговара да се обнови царство Карла V
 Мир у Утрехту 1713: Аустрија добија Шпанску низоземску, Милано,
Напуљ и Сардинију; Енглеска - француске колоније у Северној
Америци, Гиблартар и Минорку; Француска - задржава Алзас и
Франш-Конте, признаје Хановере у Енглеској
Хабзбуршка монархија
 Од 1438: избор Хабзбурговаца за светоримске цареве је наследан
 Максимилијан I (1493-1519) увећава поседе Хабзбурговаца
 Главно оружје- брачне везе
 Труде се да покоре немачке кнежеве, прети им османска опасност са друге
стране
 1529- Турци под зидинама Беча, безуспешно
 Јак протестантски утицај у Немачкој и Чешкој, Хабзбурзи се ослањају на
језуите и противреформацију
 Побуна чешког племства - одбијају да плаћају порезе 1618.
 Сабор у Прагу одбија да изабере Фердинанда II Хабзбуршког за свог краља,
бирају протестантског немачког кнеза (ослања се на Протестантску унију и
Енглеску)
 Католичка лига помаже Фердинанду, побеђује Чехе на Белој гори 1620.
 Локални сукоб прерастао у европски Тридесетогодишњи рат
 Након пропале турске опсаде Бече 1683. - Велики бечки рат (1683-1699)
 Аустријски владар Леополд I успео да освоји целу Угарску и, кратко, да
држи целу Србију
 1711- угарско племство признало хабзбуршког владара
 Карло VI - Прагматична санкција (1713): одреднице о наслеђивању по
женској линији и недељивости хабзбуршких земаља - Хабзбуршка
монархија дефинисана као царевина
 Аустро-турски рат (1714-1716) окончан Пожаревачким миром- Северна
Србија са Београдом улази у састав Аустрије (до Београдског мира 1739)
 Марија Терезија (1740-1780) - у почетку, као жена, није прихваћена за
владара, пруски краљ Фридрих II то користи и освај Шлезију (рат за
аустријско наслеђе 1740-1748)
 Марија се удаје за Фрању Лотариншког који јој постаје савладар (до
смрти 1765)
 Јача бирократски систем: Државни савет, заједничка министарства,
врховни суд, реформа војске
 Смањује утицај цркве и свештенства на просвету, подигла велики број
школа
Русија
 Петар Велики (1682-1725) - ступа на престо као дечак, регент -
сестра Софија
 Да би добио излаз на море освај Азов од Турака 1696. године
 Креће на велики пут: преко немачких земаља, до Холандије,
Енглеске и Беча - упознаје стручњаке и доводи их да би изградили
армију и морнарицу
 По повратку у Русију уништава непоуздану гарду, уводи војни рок и
стајаћу војску
 Административна реформа: уместо бољарске думе уводи Сенат који
се брине о администрацији, финансијама и судству
 Државу дели на губерније, укида звање патријарха и уводи Свети
синод
 Унапређује пољопривреду, гради путеве и канале
 Русију приближава Европи, забрањује дуге косе и браде и
источњачку одећу
 Ратује против Шведске у Северном рату 1700-1721
 Осваја ушће Неве и ту гради Петроград- Санкт
Петербург 1703. године
 Побеђује Швеђане 1721. и припаја Естонију и
Летонију
 Шаље научне експедиције у Сибир и Аљаску (Беринг,
1732)
 Након смрти - више неспособних владара
 Ситуација се смирује са Катарином II
Катарина Велика (1762-1796)
 Просвећени апсолутиста
 Земља подељена на 50 губернија, а оне на округе са капетанима на челу
 Забрањено мучење окривљених, конфискује се црквена имовина и затворен
500-900 манастира
 Укинуто ропство кметова на неким царским добрима, али се племство
противило, па реформа остала недовршена
 Велики сељачки устанак 1773-1775: Јемељин Пугачов вођа - угушен
 У савезу са Пруском и Аустријом завршила деобу Пољске (1772, 1793 и 1795),
ратује против Турске 1768-1774 и 1792-1798.
 Уговор у Кучук-Каирнаџију 1774: Кримски канат добија независност, Русија
добија Азов и црноморске територије од Дњепра до Буга, руски бродови
слободно могу да плове Црним морем а Катарина призната као заштитница
хришћана у Турској
 Русија 1782. припаја Крим, што доводи до новог рата (до 1788) завршеног
миром у Јашију (1792) - потврђене одредбе из Кучук-Каирнаџија, Русија
добила територију између Дњестра и Бугс