ЈАВНИ

ПРИХОДИ
ЈЕДНЕ
ДРЖАВЕ
Садржај:
1. Појам и природа јавних прихода
2. Врсте јавних прихода
3. Остали недажбински приходи
4. Порези као јавни приход
5. Теорије оправдања пореза
6. Циљеви и учинци опорезивања
7. Посткензијанска теорија оправдања пореза
8. Циљеви и учинци опорезивања II
9. Економски циљеви опорезивања
10. Подручја деловања економских ефеката пореза
11. Микроекономски циљеви опорезивања
12. Макроекономски циљеви опорезивања
 Појам и природа јавних прихода
• Свака држава своје јавне расходе финансира из јавних прихода
• Јавни приходи државе служе за подмирење јавних расхода
• Карактеристике јавних прихода:
- државни приходи служе за подмирење јавних потреба, одређени су
квантитативним износима, а треба да буду довољни да финансирају јавне
потребе
- државни приходи се убирају углавном фискално, дажбински,
принудно
- јавни приходи се убиру у новцу, изузетно у натури
- приходи државе су новостворена вредност, део БДП, ствара се у
привреди, у тржишном сектору, а служи за подмирење јавних потреба
- јавни приходи се убиру из обновљивих економских извора, а само
делимично из прихода имовине (реални порези на имовину).
• Прописи којима се уређује област јавних прихода, уређена је законима,
који се доносе у парламенту.
• Законске обавезе поштују сви на који се ти закони односе, а за
неизвршавање је запрећена санкција, то представља принудни карактер.
• Опорезивањем, као редовним извором јавних средстава у свим
развијеним земљама обезбеђује се од 70 до 90% јавних прихода.
• Законске прописе и одредбе фискалне политике спроводи пореска
администрација, управа царина и други надлежни органи, а држава треба
да обезбеди добру правну регулативу и фискалну политику.
• Остали облици јавних прихода су:
поклони, приходи од јавне имовине, јавни дуг, тј. државни зајам, средства
трезора, нова емисија новца и др.
 Врсте јавних прихода
• Фискални (критеријум обавезности и неповратности)
• Нефискални (јавни зајам, емисија папирног новца, приходи од државне
имовине,приходе од државних предузећа, од услуга државних органа,
поклони)
• Фискални систем је систем обавезних дажбина, које се уводе и наплаћују у
корист буџета државе.
• Фискална политика указује на широке могућности коришћења инструмената
фискалног система.
•Јавни зајам се спроводи када јавни приходи нису довољни за финансирање
јавних потреба тј. расхода.
• Држава се задужује на тржишту новца и капитала као и сваки други дужник,
да би покрила минус у јавним финансијама.
• Јавни зајам су позајмљена средства држави ради задовољења општих, заједничких, јавних
потреба. Јавни зајам има све елементе као рокове враћања, камате исл.
• Јавни зајам су и ХОВ које држава емитује да би дошла до средстава (обвезнице, благајнички
записи, банкарски акцепти, цертификати и сл.).
• Јавни зајам је ужи појам од јавног дуга (укупна дуговања државе по свим правним основама).
• Јавни зајам је у тренутку узимања, за државу приход, а у моменту враћања – расход.
• Јавни зајам је повратни јавни приход, за разлику од осталих које држава нема обавезу да враћа,
затим камата која је присутна у зајму, добровољни су, а држава их враћа из фискалних прихода.
• Јавни зајам се дели на унутрашњи, инострани, добровољни, принудни, патриотски, краткорочни,
средњорочни, дугорочни, зајмови по паритету (Зајам по паритету постоји ако се обвезнице зајма
продају по својој номиналној вриједности, односно ако је номинална каматна стопа зајма једнака
реалној каматној стопи зајма (исте новчане јединице)., новчани и робни зајмови.

• Редовни и ванредни (порези, царине, таксе и сл., а ванредни су донације, поклони и доприноси).
• Приходи од становништва (дохоци, порези, доприноси, поклони, легати и сл).
• Приходи од правних лица (порези, царине, таксе и друга плаћања).
• Порези као јавни приходи
 Остали недажбински приходи

• По професору Перићу постоје 3 (три) групе осталих недажбинских јавних

прихода:

1. доменски (имовина која даје приход)

2. приходи од државних привредних субјеката (државна предузећа)
3. приходи од државних органа и установа (одређене активности
државних органа и установа које оне наплаћују)
 Порези као јавни приходи
• Порез је кључни инструмент формирања јавних прихода, буџетских
расхода и представља најиздашнији извор државних средстава.
• Порез је историјска категорија која се често мењала зависно од
друштвено-економске формације у свим временским периодима.
• У прошлости је порез био поклон држави, а касније под притиском ратова
давања држави је постало обавеза.
• Карактер, место, улога и значај пореза се мењао у историји зависно од
развоја друштвено економског система.
• Дефиниција: Порез је давање у новцу, који држава убира од појединаца на
основу свог суверенитета без директне противнакнаде, а у циљу да покрије
јавне терете.
• Порез је државни приход у форми намета, који држава једноставно
одређује и силом своје власти узима од свих лица, која се налазе под
њеном пореском влашћу.
• Порез има регулативну функцију у области производње, расподеле и
потрошње.
• Обележја пореза:
1. Јавни, државни приход
2. Принудно давање
3. Одсуство директне надокнаде
4. Порез је давање из вишка производа или из имовине
5. Редовни су приходи државе
6. Једнострано су утврђени од стране државе
7. Порези су дериватни приходи државе
8. Недестинирани јавни приход и редован је приход
• Порез је важно средство којим се делује на процес производње,
расподеле и потрошње, инвестиција, демографске политике,
спољнотрговинских и низ других привредних агрегата.
• Порез као инструмент фискалне политике постаје један од
најважнијих елемената стабилизационе политике, посебно када се
ради о борби против прекомерне инфлације, пошто делује на
сужавање новчане тражње на тржишту и на успостављању робно –
новчане ранотеже.
• Територијално начело пореза подразумева да се плаћање пореза
везује за држављанство. То је финансијски суверенитет државе. Сва
правна и физичка лица која остварују приходе на територији државе,
подлежу обавези плаћања пореза. (важи и за стране држављане и
страних правних лица).
 Теорије оправдања пореза
• Плаћањем пореза се смањује расположиви доходак и
куповна снага сваког пореског обвезника, утиче на његов
процес репродукције и на финансијски и материјални положај.
• Теорије оправдања пореза:
1. Класичне, старије теорије (теорија силе, теорија уговора,
теорија цене услуге, теорија репродукције пореза, органска
теорија, теорија државног интервенционизма).
2. Посткензијанску теорију оправдања пореза (стимулисање
производње, антикризна теорија, антиинфлациона теорија).
• Теорија силе – најстарија по настанку, настаје применом силе коју победници
намећу побеђенима, тако да се убирање пореза оправдава правом јачег (у старом
Риму слободни грађани нису морали да плаћају порез, већ само поробљени).
• Теорија уговора – настала у раном средњем веку, када је владар морао да тражи
од скупштине сталежа дозволу да убире порез, па се пристанак регулисао
уговором.
• Теорија цене услуге – то је цена за услугу коју држава чини становништву. Јавља
се у два облика: теорија осигурања и теорија уживања.
• Теорија репродукције пореза – држава се обавезује да ће на посредан начин
вратити одређена давања пореским обвезницима, што значи да прикупљена
средства треба трошити на тај начин да допринесу повећању доходка пореског
обвезника.
• Органска теорија – држава обавља низ неопходних функција па градјани имају
обавезу да својим средствима финансирају државу.
• Теорија државног интервенционизма – порези више нису “нужно зло”, већ
инструмент економске и социјалне политике за остваривање циљева државе у
привреди.(алокација привредних ресурса, редистрибуција националног дохотка,
економске и социјалне стабилизације и привредног раста и развоја.
 Циљеви и учинци опорезивања

• Циљеви опорезивања су уско везани за деловање и улогу државе.

• Порез као регулатор економије (порез је као штедња, а она само
делом одлази на инвестиције и проширење производње).
• Мањак тражње и потрошње доводи до опадања производње и
дохотка. Зато треба попунити тражњу (инвестиције) преко различитих
средстава, где спадају и порези. Повећавајући порезе свим слојевима
који имају високу “склоност ликвидности у штедњи” долази до пораста
потрошње и инвестиције.
 Посткензијанска теорија оправдања пореза

• Финансијски теоретичари П.Самуелсон, А. Хансен, Р. Харолд, Г. Халер,

заступају мишљење да држава мора деловати одговарајућим мерама
пореске политике на циклична кретања у економији.
• У периодима успона економије треба повећањем пореза ограничити
расположиви доходак и новчани капитал, како би се ограничиле
инвестиције и потрошња.
• У периодима криза, држава треба да смањује пореска оптерећења на
доходак, тј капитал и тако стимулише раст запослености и инвестиција.
• Неокензијанска теорија оправдања пореза развија три варијанте:
1. порези као стимулатори производње,
2. антикризна теорија пореза
3. антиинфлациона теорија
• Стимулисање производње је циљ државе који остварује
преко пореза у периодима стагнације тј. пада привредних
активности.
• Антикризна теорија – порези су аутономни стабилизатори
привредних кретања.
• Антиинфлациона теорија полази од тога да су порези
регулатори претеране тражње становништва, смањује њихову
платежну моћ, па тако смањује инфлацију. Смањење
потрошње смањује и буџетске приходе, па се зато
антиинфлацијона теорија сматра неутемељеном тј.
неоправданом.
 Циљеви и учинци опорезивања
• Циљевима пореске политике се изражавају намере и
политика државе, а пре свега њене Владе.
• Циљ је одређен утицајем политике, етике, културе, обичаја,
морала...
• Обезбедити финансијска средства за функционисање
државе је примарни циљ опорезивања.
• Опорезивањем се затим могу остваривати економски и
социјални циљеви.
• Фискални циљ је први и најзначајнији циљ опорезивања.
• Фискални циљ се усклађује са социјалним, економским,
политичким и другим циљевима.
 Економски циљеви опорезивања

• Порези као средство привредног регулисања, заслужују

посебно место.
• Порезима држава утиче на односе основних
макроекономских агрегата.
• Порезима држава уз друге инструменте економске политике,
остварује политику цена, усклађује понуду и тражњу,
усмерава обим и структуру инвестиција, држи инфлацију под
контролом, утиче на спољнотрговински биланс...
 Подручја деловања економских ефеката пореза

• Понашање, кретање и структура цена

• Развој разних грана и области деловања
• Спољнотрговинска размена
• Облик предузећа и процес концентрације рада и средстава
• Привредна кретања, тј. цикличне осцилације коњуктуре и
већа или мања стабилност привреде
• Новчана тражња и куповна снага на тржишту
• Ефикасност и висина инвестиција
• Регионални развој и размештај ресурса
• Склоност штедњи и акумулацији
 Микроекономски циљеви опорезивања
• Поједини сектори привреде или поједначна предузећа.
• Циљеви микроекономске природе су:
1. Заштита и фаворизовање појединих грана, као што је некад било
аутомобилске индустрије, преко високих царина и пореза на увоз
аутомобиле, подстицање развоја малих и средњих предузећа и малих
трговина, а веће пореско оптерећење великих предузећа;
2. Подстицање страних улагања кроз разне облике пореских олакшица;
3. Инвестиционо подстицање, тако што би инвестиције преко одређеног
нивоа биле трајно ослободјене пореза;
4. Повећање радног напора код пореских обвезника (код богатијих се
повећава стопа на доходак, а код сиромашнијих грађана се смањује
стопа).
 Макроекономски циљеви опорезивања
(економски, социјални, демографски,
политички)
• Усмерени на глобалне економске односе.
• Утицај пореза на основне макроекономске агрегате као стабилност цена,
пуна запосленост, уравнотежени платни биланс тзв. државни
интервенционизам.
• Стабилизациона улога фискалне политике, коришћењем инструмената
јавних расхода, ради регулисања и усмеравања глобалне тражње.
• Мерама пореске политике делује се на смањење потрошње.
• Рестриктивна фискална политика – повећава се пореско оптерећење,
уводјењем нових пореза, повећањем стопе пореза, смањење олакшица и
тако се смањује тражња, стабилизује тржиште.
• Експанзивна фискална политика – смањење пореског оптерећења,
увођење олакшица, повећава потрошња, стабилизује тржиште.
 ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
Ђурђа Ђорђевић, Ирена Живковић, Марта Јовановић, Никола Милошевић и Ива Пашић, ученици IV4